lovacke novine Oktob 07a

8/18/2019 lovacke novine Oktob 07a

1/50

ISSN 0350-8072ISSN 0350-8072

POÊLAGLAVNA

LOVNASEZONA

POÊLAGLAVNA

LOVNASEZONA

ODR@ANÊTRDESETI

JUBILARNI"LORIST"

ODR@ANÊTRDESETI

JUBILARNI"LORIST"


2/50

Lovci Priboja su, 22. septembra ove godine, u ~ast {este decenije postojawasvoje lova~ke organizacije uprili~ilisve~ano lova~ko druèwe i slavqe u Do-mu kulture.

Doma}in, predsednik Lova~kog udru- èwa "Priboj" u Priboju Zoran Tokovi} i lovci ovog Udrù ewa, srda~nom dobro- do{licom su do~ekali mnogobrojne goste,me|u kojima su bili i Aleksandar Pante- li}, sekretar Lova~kog saveza Srbije,predsednik Komisije za odlikovawa LSS,Vita Roksi}, koordinator i predsednik Zlatiborske lovne oblasti, Vuki} Ko-

sti} i Mihailo Jevgenijevi}, {umarski inspektor Jasmina Dizdarevi}, kao ibrojni predstavnici grada Priboja, okol-nih lova~kih udruèwa i sredstava informisawa.

Sve~anu sednicu otvorio je poznati lokalni pesnik Rasim ]elahmetovi},stihovima iz zbirke pesama. Potom jepredsednik Zoran Tokovi} podneo refe- rat o, proteklih, {est decenija postojawaUdruèwa, posebno naglasiv{i da su se lovci uspe{no izborili za svoje mestopod suncem i postali nezaobilazan ~inilac u razvoju grada, kao i op{tine Priboj.Udruèwe je osnovano u pro{lom veku,

1947. godine, a oko wegovog prvog pred-sednika, Xema Fazli}a, tada se okupilonekoliko desetina lovaca. Danas je ovomo}na lova~ka organizacija sa 500 ~lano-va, koja gazduje lovi{tem "Javorje" povr-{ine 48.577 hektara, a rad bazira naostvarivawu Godi{weg plana gazdovawa i savetima Stru~ne slu b̀e Lova~kog sa-veza Srbije.

O radu i dobrim rezultatima priboj-skih lovaca govorili su Aleksandar Pan-teli} i Mihailo Jevgenijevi}, afirma-tivno isti~u}i slogu lovaca, bez obzirana wihovu nacionalnu pripadnost.

Ovom prigodom, u ime lovaca Ariqa,Mihailo Jevgenijevi} je poklonio umet-ni~ku sliku Lova~kom udruèwu "Priboj",a potom su dodeqena priznawa Lova~kog saveza Srbije, koja su zaslu`nim pojedin-cima i radnim organizacijama uru~ili Aleksandar Panteli} i Vita Roksi}.

Sve~anost je ulep{alo i Kulturno umetni~ko dru{tvo "FAP", spletom na- rodnih pesama i igara, kao i izlò ba lo-va~kih trofeja (prete`no rogovqa srnda}a i kqova divqih sviwa) postavqena u holu Doma kulture, koja je privukla veliku pà wu posetilaca.

Obeleàvawe {este decenije odosnivawa Lova~kog udruèwa "Priboj" u Priboju, zavr{eno je kako i doli~i - tra- dicionalnim lova~kim dru èwem.

Dragan Markovi}

Sa izlo`be trofeja

LOVCI PRIBOJA PROSLAVILI JUBILEJ

DOBITNICI

PRIZNAWA

Plaketa Lova~kog saveza Srbijeuru~ena je op{tini Priboj i Korpo-

raciji "FAP" u Priboju. Zlatnimordenom odlikovani su: Aziz Arna-

utovi} i Barjam Nukovi}. Srebrni

orden primili su: Sulejman Meho-vi}, Du{ko Bukvi}, Nurija Gibovi},

Savet Kuloglica, Milivoje Vilo-ti}, Milosav Penezi} i Gojko [}e-

povi}. Bronzani orden poneli su:

Radoje ]irkovi}, Milorad Marja-novi}, Ilija Bendi}, Halil [emo-vi} i Milan Papi}. Jubilarna zlat-

na zna~ka dodeqena je Zoranu Toko-

vi}u, Tahiru [ahovi}u i Sretenu Lukovi}u.

^lanovi ove organizacije postali vaàn ~inilac u razvoju svoje sredine

O radu Udruèwa govorio jeZoran Tokovi}, predsednik

Odlikovani lovci Priboja

[EST DECENIJA STVARALA[TVA[EST DECENIJA STVARALA[TVA


3/50

LIST LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE(sa lova~kim savezima Vojvodine i Kosova i

Metohije)Naslovna strana

Snimio: Jaroslav Pap24. oktobar 2007. godine

Izdava~ Lova~ki savez SrbijeZa izdava~a:

Dipl. in`. Zoran @ivojinovi}PRIPREMA: "Dnevnik-Holding"

DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"21000 Novi Sad

Bulevar oslobo|ewa 81Tel: 021/6624-434 i faks: 021/6621-747

Slu`ba pretplate i distribucije:021/6624-754

Direktor "Dnevnik-Holding"Savo Dobrani}

Direktor DOO "Dnevnik-Novine i ~asopisi"Milan Ne{i}

Glavni i odgovorni urednikDragan Maksimovi}Urednik fotografije

Jaroslav PapTehni~ko ure|eweBoò \ur|evi}

Likovno-grafi~ka obradaIvana \uki}

Komisija za informisawe LS Srbije:Milenko Rudinac (predsednik). Ure|iva~ki od-bor "Lova~kih novina" Sveta Maxarevi} (pred-sednik). ^lanovi komisije i ure|iva~ki odbor:Miomir \uki}, Aleksandar Panteli}, ArsenKurja~ki, Zoran Tokovi}, Svetislav Stojano-vi}, Velimir Petrin, Aca Gera @ivoti}, So-fija Filipovi}, Aleksandar Tucakovi},

Aleksandar Henc, Radi{a Uro{evi}, RankoSikimi}, Juhas Balint, Aleksandar Sin|e-li}, Vuki} Kosti}, Aleksandar Nikoli}, De-jan Milkov i Dragan Markovi}

Redakcija:Dragan Maksimovi}, Milan Kizi},

Svetislav Stojanovi}, Zdenka Vlajkovi} iStanislava Ivanov

[tampa:"Dnevnik-[tamparija"

V. D. direktor {tamparije:Du{an Vuleti}

Rukopisi i ilustracije se ne vra}ajuISSN BR 0350-8072

Broj ìro-ra~una:355-1002794-07

DEVIZNI RAÛN:RS35345000250858285811

"DNEVNIK-NOVINE I ÂSOPISI" DOOBulevar oslobo|enja 81

21000 NOVI SAD

REPUBLIC OF SERBIAPANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD(SWIFT CODE: PABNRS22)

COMMERZBANK AG FRANKFURT/M(SWIFT ;COBADEFF)

CIP - Katalogizacija u publikacijiBiblioteke Matice srpske, Novi Sad639.1(05)

LOVA^KE novine: list Lova~kog saveza Sr-bije / glavni i odgovorni urednik Dragan Mak-simovi}. - God. 1. br. 1 (1962)., - Novi Sad :Dnevnik - Holding : Dnevnik - Novine i ~aso-pisi, 1062 - Ilustr. 30 cmMese~no.

ISSN 0350-8072

COBISS.SR-ID 15945474

OKTOBAR 2007. GODINA XLVI - BROJ 10 (861)

Beograd, Alekse Nenadovi}a 19/23, Tele-fon:011/3442-467 i Tel./faks:011/3442-477Novi Sad, Jovana \or|evi}a 4, Telefon:021/456-529 i Faks: 021/457-023

PRVI PUCWI PU[AKA U JESEWEM LOVU GOVORE O JO[ JEDNOJ USPE[NOJ LOVNOJ GODINI, KOJA POTVR\UJE DA SU LOVCI BILI I OSTALI DOBRI UZGAJIVAÎ I PRAVI ZA[TITNICI DIVQAÎ.

OVAJ SELEKTIVNI ODSTREL, KAO I U DRUGIM ZEMQAMA EVROPE, PRILIKA JE DA SE ODSTRELI SAMO ONA KOLIÎNA DIVQAÎ KOJA NE UGRO@AVA PLANIRANI UZGOJ I PRODUKCIJU I NE REMETI USPE[NU LOVNU SEZONU I NAREDNE GODINE.

UOSTALOM, SVE ZAVISI PRVENSTVENO OD TOGA KAKO SE RADILO I GAZDOVALO U LOVI[TIMA, A NE OD LOVA^KE SRE]E, PA ]E SE TAKO I PUNITI LOVA^KE TORBICE. JER, VE] POSTOJE REVIRI GDE SE NE LOVE JAREBICE, ZEÊVI I DRUGASITNA DIVQA ,̂ ZATO [TO JE BROJNOST WIHOVE POPULACIJE NEDOVOQNA ZA USPE[NO GAZDOVAWE LOVI[TEM.

IPAK, JEDNE DIVQAÎ IMA DOVOQNO, A TO JE FAZAN.U LOVI[TA SRBIJE, IZ VE[TA^KE PROIZVODWE UNETO JE,ÂK, 420.000 FAZANSKIH PILI]A ILI ODRASLIH JEDINKI, AO REDOVNOM PRIRODNOM PRIRA[TAJU, KOJI JE U EKSPANZIJI, I DA NE GOVORIMO.

OSNOVNA STVAR JE DA LOVCI MORAJU NEGOVATI I PO[TOVATI LOVNU ETIKU, TE ODSTREQIVATI SAMOONOLIKO DIVQAÎ KOLIKO JE I DOZVOQENO. NIKADA SE

NE TREBA HVALITI BROJNIM ODSTRELOM, JER SE TIME UMAWUJE U@ITAK LOVNOM DRUGU, A POPULACIJAODSTREQENE DIVQAÎ SE RAPIDNO SMAWUJE.

OVO JE I, SVOJEVRSNI, DOKAZ KAKO LOVCI ZAJEDNI^KI MOGU, I MORAJU, DA ZA[TITE LOVI[TA, DIVQA ̂I PRIRODU, A DA ODSTREQUJU SAMO ONOLIKO KOLIKO JE POODSTRELNOJ KVOTI DOZVOQENO I POTREBNO.

PRVE LOVNE DOZVOLE POKAZUJU DA JE DOVOQNO DIVQAÎ U NA[IM LOVI[TIMA, A DA SU LOVCI, TOKOM GODINE, DALI NESEBIÂN DOPRINOS POBOQ[AWU I POVE]AWU BROJNOSTI LOVNE DIVQAÎ KROZ UNO[EWE, ZA[TITU, PRIHRANU I DOMA]INSKO GAZDOVAWE LOVI[TIMA.

U LOVI[TIMA SRBIJE, PRVA NEDEQA LOVA PROTEKLA JE I U BROJNIM OKUPQAWIMA I DRU@EWIMA LOVACA, A NISU IZOSTALI NI ZAJEDNI^KI SUSRETI UZ UKUSNE LOVA^KE MEZETLUKE I SPECIJALITETE.

NEKA I OVA JESEWA LOVNA SEZONA JO[ JEDNOM POKA@E JEDINSTVO LOVACA U OSTVARIVAWU UTVR\ENE LOVA^KE POLITIKE, KAKO OD LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE, TAKO DO NAJMAWIH AKTIVA U NAJZABITIJIM SELIMA NA[E REPUBLIKE. JER, TO JE PRAVI PUT KA LOVSTVU EVROPE, KOJIM NAS VODI NA[A LOVA^KA ORGANIZACIJA OD POÊTKA OVOG MILENIJUMA.

SVETA MAXAREVI]

OBAVE[TAVAMO DOPISNIKE I SARADNIKE LOVA^KIHNOVINA DA SMO OTVORILI POSEBNU ELEKTRONSKU PO[TUNA KOJU MO@ETE SLATI VA[E RUKOPISE I FOTOGRAFIJEE- mail: [email protected] l o

v a

c k e . n o v i n

e @ m y n s

n . n e t

ZAPUCALE PRVE JESEWE PU[KE ZAPUCALEPRVE JESEWE PU[KE


4/50

Lovne sezone, najva`nijih lovnih vrsta divqa~i, prema va-è}oj naredbi o lovostaju divqa~i("Sl. gl. RS", broj 55/06)1. Jelen evropski- mu j̀ak - jelen i mladun~e tele, od 01. 08. do 15. 02.- ènka - ko{uta, od 16. 08. do 01. 02.2. Jelen lopatar

- mu j̀ak - jelen od 16. 09. do 01. 02.- ènka - ko{uta i mladun~e - tele od 01. 10. do 01. 02.3. Srna- mu j̀ak - srnda}, od 16. 04. do 01. 10.- ènka - srna i mladun~e - lane od 01. 10. do 01. 02.4. Divqa sviwa- mu j̀ak - vepar od 01. 05. do 01. 02.- ènka - krma~a od 01. 07. do 01. 01.- mladun~e - prase od 01. 07. do 01. 02.5. Zec- od 16. 10. do 15. 12., a u periodu od 16. 12. do 31. 12. dozvoqen

je lov iskqu~ivo hvatawem ̀ ivih ze~eva6. Divqa guska - lisasta od 01. 10. do 15. 02.7. Divqa guska - glogovwa~a od 01. 10. do 15. 02. osim na pod-ru~ju AP Vojvodine8. Divqa patka - gluvara od 01. 09. do 15. 02.

9. Divqa patka - krùqa od 01. 09. do 15. 02.10. Divqa patka - ri|oglava od 01. 09. do 15. 02.11. Divqa patka - pup~anica od 01. 09. do 15. 02.12. Divqa patka - zvi`dara od 01. 09. do 15. 02.13. Poqska jarebica od 16. 10. do 01. 12.14. Prepelica od 01. 08. do 01. 10.15. Fazan od 16. 10. do 15. 01. u otvorenim lovi{tima, osim ulovi{tima u kojima se fazani pu{taju neposredno pred lovna ure|ene povr{ine za izlovqavawe od 50 do 300 hektara uperiodu od 16. 10. do 01. 03.16. Liska crna od 01. 09. do 15. 02.17. [umska {quka od 01. 10. do 01. 02.18. Bekasina od 01. 10. do 01. 02.19. Divqi golub - grivna{ od 01. 08. do 15. 02.20. Gugutka od 01. 08. do 01. 10. osim na podru~ju AP KiM21. Grlica od 01. 08. do 01. 10.Za sve vrste navedenih sisara i ptica za koje lov nije utvr-|en planskim dokumentima gazdovawa lovi{tem lov nijedozvoqen.

C

M

Y

K

4

L O V A ^ K E

N O V I N E , O K T O B A R

2 0 0 7 .

Na sednici Upravnog odbora Kinolo{kog saveza Srbije,odrànoj 2. oktobra ove godine u Beogradu, usvojen jezakqu~ak o radu pasa terijera. Ovaj zakqu~ak obavezujesekretara da formira komisiju koja bi trebalo da prevedenema~ki pravilnik, ili pravilnik neke druge zemqe~laniceFCI, po kome nema kontakta ̀ ivotiwe i psa, i da seubudu}e radi po wemu.

Utakmice pasa goni~a u gateru mogu da se odràvaju, alipas koji poku{a da ima kontakt sa divqom svinjom sediskvalifikuje.

KS Srbije

LOVNE OBLASTI U @I@I INTERESOVAWA

Lovne oblasti predstavqaju puls lova~kih udruèwa ipravi stru~ni poligon na kome se re{avaju mnoga lova~ka pita-wa, pa }e se i ove jeseni, u tom ciqu, obraditi stru~ne teme ko-

je najvi{e interesuju lovce. Posle uspe{nih debata i razma-trawa, done}e se preporuke koje }e biti prosle|ene Upravnom

odboru Lova~kog saveza Srbije.- Ove jeseni ima}emo ~itavu lepezu raznolikih doga|awa.

Kao posebna tema nametnulo se pitawe dono{ewa zakonskihre{ewa, kako onih krovnih, poput Zakona o za{titi prirode iZakona o {umama, tako do onih op{tih iz resora veterine, po-licije i sl. Bi}e tu i edukativnih predavawa posve}enih pro-blemima u lovnoj kinologiji, kao i o predstoje}oj sezoni od-strela zeca, -kaè sekretar LSS Aleksandar Panteli}.

Posebno treba ista}i da su se lovne oblasti pokazale kaonajbolji organizacioni oblik na{eg lovstva i pravo pomo}notelo Upravnog odbora Lova~kog saveza Srbije.

S. S.

U PRODUKCIJI LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

Posle dve godine sistematskog rada zavr{en je edukativnifilm o {akalu, koji se bavi biologijom vrste i razotkriva sve}udi ovog predatora.

Rediteq filma je Srboqub Boìnovi}, stru~ni konsultantAleksandar Panteli}, a na filmu su radili i Vasko Vasovi},Goran Plav{i}, Olivera Fri{~i}, Svetislav Stojanovi} iDu{ko ]irovi}.

Premijera je zakazana za novembar ove godine, a svimlova~kim udruèwima bi}e dostavwen i CD sa filmom.

S. S.

ZA SVAKOG PONE[TO

KRUPAW

U okviru obeleàvawa Dana vatrogasnih jedinica Srbije,Dru{tvo dobrovoqnih davalaca krvi "Policajac" u [apcu iLova~ko udruèwe "Krupaw" u Krupwu, u saradwi sa Crvenimkrstom - Krupaw, 29. septembra organizovali su akcijudobrovoqnog davawa krvi. Akcija je bila vi{e nego uspe{na,pa se s pravom moè re}i da su policajci i lovci vrlopredusretqivi i humani. Svesni ~iwenice da krvi nemadovoqno, odlu~ili su da daju svoj doprinos i pomognu qudimau nevoqi.

- Ovo je prva akcija koju smo organizovali zajedno sa{aba~kim policajcima. Takvih akcija }e biti i ubudu}e. Na{prevashodni zadatak nije samo odlazak u lov, ve} iukqu~ivawe u op{tedru{tvene akcije, a jedna od wih je iakcija dobrovoqnog davawa krvi - isti~e @ivorad Mati},predsednik LU "Krupaw".

- Ina~e, Dru{tvo dobrovoqnih davalaca krvi "Policajac" u[apcu, tokom protekle godine prikupilo je 280 jedinica krvi -izjavio je predsednik ovog Dru{tva, Radoslav Gvozdenac.

M. Negovanovi}

ZAVR[EN FILM O [AKALU

KOMISIJA ZA PRAVILNIK

HUMANOST LOVACA I POLICAJACA

KALENDAR LOVAKALENDAR LOVA


5/50

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

5

Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije, na sednici odrànoj10. oktobra, (predsedavao dipl. in`. Zoran @ivojinovi},predsednik), pokazao je da je interes lovstva i lovaca Srbijenajva`niji. Ovakav stav Upravnog odbora potvr|en je dono{ewemniza odluka, koje bi trebalo da donesu dobrobit lovstvu uRepublici. Re~ je, pre svega, o odluci UO LSS da Stru~na slu`bai Komisija za pravna i organizaciona pitawa i daqe pomno pratepripremu Nacrta Zakona o udruèwima i Zakona o divqa~i i

lovstvu i da se, kada god je to potrebno, maksimalno angaùju,kako bi pomenuti zakoni bili prihvatqivi za lovstvo i na{elovce. Kako je odlu~eno, Komisija za pravna i organizacionapitawa i Stru~na slu`ba Saveza ponovo }e poku{ati da salovcima Zemuna prona|u pravi na~in vaqanog konstituisawapomenute organizacije i wenog ispravnog rada.

Upravni odbor LS Srbije, prihvativ{i Izve{taj Komisije zainformisawe i Ure|iva~kog odbora, odlu~io je, a u ciqu brè iboqe {tampe i distribucije "Lova~kih novina", da raspi{e oglasza {tampu i distribuciju svog lista. Tako|e, odlu~eno je da seodgovaraju}a novinska agencija angaùje u ciqu pravovremenog iistinitog informisawa {ire lova~ke javnosti o radu Lova~kogsaveza Srbije. Upravni odbor LSS odlu~io je i da raspi{e oglasza osigurawe lovaca, a potom i lova~ke imovine, {to }e zavisitiod brzine dono{ewa novog zakona o osigurawu, koji je uskup{tinskoj raspravi. Jednoglasno je prihva}eno da se

[umarskoj {koli u Kraqevu obezbede uslovi za nastavnu bazu, asve u ciqu boqe edukacije budu}ih lovnih stru~waka. Poredprihva}enog predloga za odlikovawa, ~lanovi Upravnog odboradoneli su vi{e odluka o pruàwu pomo}i, prvenstveno svojimlova~kim organizacijama.

D. Maksimovi}

SEDNICA UPRAVNOG ODBORA LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE

Na sednici UO LS Srbije

Stru~na slu`ba i Komisija za pravna iorganizaciona pitawa i daqe treba da pratepripremu nacrta zakona o udruèwima i zakona o divqa~i i lovstvu i da se angaùju,kada god je to potrebno, kako bi pomenuti

zakoni bili prihvatqivi za lovstvo i lovce

INTERES LOVSTVA I LOVACA NAJVA@NIJI

OSVRT

Kako je krenulo, svi su izgledi da }emo, mi Srbija,vrlo skoro biti tuèni od prave mafije (talijanske,ameri~ke, ruske) zbog nagla{ene zloupotrebe imena i

dela tih (tajnih) organizacija. Na{i mediji, a ne samooni, nadme}u se u otkrivawu autohtonih tzv. mafija -ste~ajne, carinske, drumske, sad i lova~ke.

Pod devizom - svi su lopovi (sem mene i tebe, amani i tebe), dok se suprotno ne dokaè, pune sestupci u raznim "ùtim" novinama zasnovani napretpostavkama i poluistinama, naj~e{}e na izmi{qotinama.

Tako su dva dnevna lista, oba iz iste {upe,nedavno otkrila "lova~ku mafiju". Nedequ dana su najavqivali senzacionalno otkri}e i onda otpo~eliserijal - isti tekst u oba izdawa, razli~iti naslovi, druk~ije slike. I pri tome se okomili na Lova~kisavez Srbije kojeg su nazvali "hobotnicom" koju vode lova~ki Al Kapone i Laki Lu~ano, u na{oj verziji, a

sve se to doga|a samo da bi se pojedinci okoristili i jo{ osiroma{ili "nebeski narod" koji je usredvelike borbe za o~uvawe Kosova i Metohije.

Izmi{qotinama da se vratimo: pod higijenom usta podrazumevamo prawe zuba, ali i {ta iz tih ustamoè da se ~uje. Pi{u da je dnevnica bilo vi{e nego

dana u godini, da su "Lova~ke novine" sredstvo za"prawe" novca LS Srbije, da se krade, laè, izvozimeso divqa~i i trofeji, da je dràva o{te}ena za desetine miliona evra godi{we.

Ovo oko tzv. lova~ke mafije ne zasluùje, bar neovde, mnogo ozbiqan komentar, studiju jo{ mawe, madasve to nije naivno. Jer, sve to toliko je istina, koliko i u onom prastarom vicu:

ûli ameri~ki novinari da je u Moskvi izvesniVawa Nikolajevi~ dobio na lutriji presti`ni auto"volga". Odmah se zapute u SSSR, na|u Vawu i pitaju ga je li vest ta~na, a on }e:

- Jeste, u osnovi je ta~na. Samo nije bilo u Moskvi,nego u Lewingradu, i nisam dobio "volgu", nego su mi u pozori{tu ukrali kaput.

Toliko za sada i o tzv. lova~koj mafiji kod nas.

Milan Ne{i}

MAFIJA - ALA TO ZVUÎ

Umesto pisma

NEGOTINU S PO[TOVAWEMNiti nam je svejedno, niti ne razumemo {ta se doga|a

u LU "Hajduk Veqko" u Negotinu, niti se "Lova~ke novine"mogu opredeqivati za jednu ili drugu stranu. Naime, ulistu broj juli-avgust ove godine objavqen je izve{taj sasednice Skup{tine ovog udruèwa. Mnogi prisutniocenili su da on nije prava slika i poslali dopis da setakav objavi. Potpsao ga je 31 lovac. U Zakonu oinformisawu u 19. stavki stoji da "demanti" ne mora da

se objavi, ali da se o tome ne{to kaè, 100 razloga je:

Lovci Negotina uvek su podràvali svoje novine inikada nisu prestali da im daju podr{ku. A novine, opet,nemaju mandat da se me{aju u wihov lokalni spor, bezobzira na to ko je i koliko u pravu.

Biti jedna od nekoliko najboqih lova~kihorganizacija u Srbiji sigurno je garant da ona unutarsvojih redova moè uspe{no re{iti postoje}i konflikt.A sve lovce u Srbiji moè interesovati koje je re{ewe,ne sve ono {to mu je prethodilo.

Svakako, lovcima Negotina, s po{tovawem.M.N.


6/50

Lova~ko dru{tvo "Fazan" u Gospo|incima kod @abqa,krajem septembra, sve~ano je otvorilo Lova~ki dom, ~ije je renovirawe zapo~eto pre dve godine. Pored doma}ihlovaca, brojnih sponzora i donatora, sve~anosti su pri-sustvovali Dejan Milkov, ~lan UO LS Vojvodine, lovciSvilajnca i pobratimi iz LU "Vrhovi" u Sjenici. Nakonpodse}awa da je LD "Fazan" osnovano daleke 1920. godi-ne, te da intenzivno radi na uzgoju i za{titi divqa~i, u~emu su postignuti zavidni rezultati, Borislav @ià-kov, predsednik Dru{tva, istakao je da je u renovirawedoma, uloèno mnogo rada i sredstava donatora i sponzo-

ra. Pomo} su pruìli i mnogi qudi dobre voqe. Zbog to-ga }e lova~ki dom ubudu}e biti mesto okupqawa ne samolovaca ve} i svih me{tana Gospo|inaca, naro~ito kadasu u pitawu ve}i skupovi, s obzirom na to da Dom moè daprimi 250 qudi.

U znak zahvalnosti za pruènu pomo}, UO Dru{tva od-lu~io je da najve}im donatorima i sponzorima uru~i pla-kete i zahvalnice. Dobili su ih: "Erker inèwering", La-zar \uki}, Slavko Kqe{tan, Zemqoradni~ka zadruga uGospo|incima, SZR "Tepi}", SZR "Pavlovi} i sinovi","Agro arm", "Hoya hoya v.s", "Mark trade co", "Dobravac Fac"u [apcu i lovci iz Svilajnca. Zahvalnice je dobilo vi-{e organizacija i pojedinaca.

Na sve~anosti, pobratimi iz LU "Vrhovi" u Sjenici po-klonili su lovcima Gospo|inaca umetni~ku sliku, koja je

odmah na{la svoje mesto na zidu lova~kog doma.

D. Maksimovi}

L O V A ^ K E

N O V

I N E , O K T O B A R

2 0 0 7 .

6

Upravni odbor Lova-~kog saveza Vojvodine, nasednici odrànoj u Futo-gu 28. septembra, doneo jevi{e odluka iz svog delo-kruga rada. Pored ~lano-va UO (predsedavao drMilo{ Beukovi}, pred-sednik), sednici je prisu-stvovao i u wenom raduuzeo u~e{}e dipl. in`.Zoran @ivojinovi}, pred-sednik LS Srbije, zatimpredsednik i sekretarNadzornog odbora LSVkao i predsednici svih

savezovih komisija i Suda~asti.Nakon uvodnog izla-

gawa dr Milo{a Beukovi-}a, ~lanovi UO LSV usvo- jili su Izve{taj o raduSaveza izme|u dve sedni-ce, Izve{taj o finansij-skom poslovawu u prvihpola godine i Program na-stupa Saveza na ovogo-di{wem "Loristu".

Sude}i prema iznetimpodacima, jubilej LS Voj-vodine - 85 godina posto- jawa i rada dostojno }ebiti obeleèn. Za tu pri-

liku bi}e pripremqenakwiga o lovstvu Vojvodi-ne, film, sve~ana pesma,Kup u streqa{tvu u Be~e- ju... Na ~elu Po~asnog od-bora za proslavu jubilejabi}e mr Bojan Pajti},

predsednik Izvr{nog ve-}a Vojvodine a na ~eluOrganizacionog odbora drMilo{ Beukovi}. Povo-dom jubileja zaslu`nimorganizacijama i pojedin-cima bi}e uru~eni ordenii plakete Saveza a pro-slava }e biti odràna udecembru.

Upravni odbor LS Voj-vodine razmotrio je ipitawe sve u~estalijihpla}awa {teta od divqa-~i u nekim sredinama (No-vi Sad, Sombor, Vrbas,

ôka...). Nakon diskusije,UO LSV ovlastio je Komi-siju da nakon sagledava-wa stawa i onoga {to je

Na sednici UO LS Vojvodine

Plakete Dru{tva dodeqene najdare`qivijim donatorima

Poklon - umetni~ka slika od pobratima iz Sjenice

Donatorima i sponzorima uru~ene plakete

U GOSPO\INCIMA KOD @ABQA

OTVOREN LOVA^KI DOM JUBILEJ ]E BITIDOSTOJNO OBELE@EN- Usvojen predlog nastupa na "Loristu"

- [to pre re{iti pitawe nadoknade {teta na i

od divqa~i

KUPOVIZa organizovawe

lova~ko-kinolo{kihkupova LS Vojvodineizdvojio je 180.000dinara. Po 50.000 di-nara dobi}e organi-zatori kupova u StarojPazovi (Krwe{evci),Kuli (Sivac) i Vr{cu,

dok }e 30.000 dinaradobiti Irig, koji }ebiti doma}in Lova~ko-kinolo{kog kupa Vojvo-dine.


7/50

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

7

re~eno u diskusiji sa~iniPredlog za sednicu UO LSSrbije. Kako trenutnostvari stoje, najverovat-nije }e to biti ura|eno(osigurana {teta na i oddivqa~i) kroz ~lanarinulovaca u narednoj godini.

^lanovi UO LSV pri-hvatili su informaciju ostawu u Oglednom centru"Ka}ka {uma" i ovlastili

Komisiju da u saradwi saodgovornim licem u JP"Vojvodina{ume" odlu~ekako daqe, a protiv odgo-vornog lica da se pokreneadekvatan postupak. Po-vodom u~estalog anga-òvawa ~lanova G 17 + iorganizacije "Sloboda zaìvotiwe", koji u NovomSadu prikupqaju potpiseza zabranu lova, Upravniodbor ogla{ava se sao-p{tewem koje objavqujemou celosti. Ono je prosle-|eno svim medijima, i ne-

}e biti ni prvo ni jedino, jer je o~igledno do{lovreme da se lovci morajuboriti i za ono {to jewihovo.

D. Maksimovi}

U Novom Sadu ovih dana politi~ka or-ganizacija G 17 +, Udruèwe "Sloboda zaìvotiwe" i jo{ neke nevladine organiza-cije prikupqaju potpise o za{titiìvotiwa, sa posebnim naglaskom da lovtreba zabraniti, a lovi{ta pretvoriti uza{ti}ene rezervate prirode.

Nije sporno da politi~ke partije i ne-vladine organizacije imaju pravo da javnoiznose svoja programska, politi~ka, inte-resna ili bilo koja druga opredeqewa ida na takav na~in prikupqaju glasove ilipoene za neke svoje druge potrebe.

Ozbiqne politi~ke partije, za kakvusmatramo G 17 +, ipak bi morale da dobroprou~e argumente i namere odre|enih ini-cijativa i predloga koje podràvaju, kao{to je ovaj predlog zelenih, jer u suprot-nom wihovo politi~ko delovawe u ovojoblasti moglo bi da bude kontraproduk-tivno.

Naàlost, dosada{we delovawe orga-nizacije "Sloboda za ìvotiwe" ne daje

nam osnovu da wihove akcije smatramoozbiqnim, jer iznose predloge potpunoneutemeqene, kako u nauci tako i prakti~-nom ìvotu. Time ne sporimo aktivnost ta-kozvanih organizacija "zelenih" u celini,naprotiv. Poznato je da su oni u svetu, kao{to je organizacija Greenpeace, pokrenulimnoga zna~ajna pitawa za{tite prirode,kojima su stvarno sa~uvali odre|eneìvotiwske vrste, kao {to su foke, kito-vi, tigrovi, mnoge ptice i druge ìvotiwe,kao i spre~avawezaga|ewa nekih pod-ru~ja u beskompromi-snoj eksploatacijiodre|enih prirodnihbogatstava, ~itavereke, jezera... Naà-lost, sa ovim na{imzelenim to nije slu-~aj. Mo`da bi oni ikod lovaca na{li ne-{to {to bi trebaloda koriguju da seovim problemom baveozbiqno i argumento-vano.

Prihvatili smobezpogovorno inici-

jativu o zabranitakmi~ewa lova~kihpasa gde se ostvarujedirektan kontakt sadrugim ìvotiwama.

Niko nije vi{ezainteresovan od lo-vaca za za{titu ìvotiwa i prirode u ce-lini.

Suvi{no je obja{wavati ulogu lovaca -

istinskih za{titnika prirode, ~ije su ak-cije zasnovane na tradiciji, iskustvu i na-uci. Treba stvarno sagledati doprinos lo-vaca u za{titi i uzgoju divqa~i, prihrani,spasavawu od poplava, leda, snega i dru-gih nepogoda, ~i{}ewu lovi{ta, zasadima,izradi hranili{ta, pojili{ta, soli{ta iu jo{ mnogo ~emu. Najnoviji primeri suspasavawe divqa~i i {uma od strane lo-vaca u ovogodi{wim poàrima.

Sem golih parola nismo videli drugeakcije zelenih u za{titi prirode iìvotiwa. Za{to ne reaguju na paqevinustrni{ta, rad poqoprivrednih ma{inabez pla{ilica, upotrebu raznih otrova naotvorenom, od ~ega je stradalo sto puta vi-{e divqa~i nego od lovaca.

Da li zeleni znaju da jo{ 1935. godine,Zakonom o unapre|ewu vo}arstva i vino-

gradarstva "Kraqevine Jugoslavije" zec

se imao smatrati kao jedna od najopasnijih{teto~ina i da ga treba istrebiti. Lovcisu na svojoj skup{tini doneli rezolucijuprotiv takvog re{ewa i uspeli da to spre-~e i da na taj na~in sa~uvaju ovu plemenitudivqa~. Na prvoj sednici Upravnog odboraSaveza lova~kih dru{tava za Vojvodinu22. decembra 1922. godine, doneta je Odlu-ka o zabrani lova na jarebice i fazane, jersu zbog jake zime i male brojnosti biliugroèni. Takvih je primera do danadana{weg bezbroj.

Pokre}u}i ovu akciju traì se da se lo-vi{ta pretvore u posebne rezervate za-{ti}ene prirode. O~ito da pokreta~i ak-cije ne znaju {ta je lovi{te, da je to prak-ti~no neizvodivo i da se time ni{ta ne bidobilo.

Lov je prirodna, iskonska qudska ak-tivnost iz koje je ~ovek izrastao u dru-{tveno bi}e, po{tuju}i zakone prirode.Priroda je stvorila, izme|u ostalog, la-nac ishrane i na taj na~in omogu}ila op-

stanak svim ìvotiwskim vrstama, pa i~oveku. Priroda je stvorila i selekciju ina taj na~in omogu}ila da samo najboqiproduè vrstu. Misle li zeleni te pri-rodne nagonske pojave da iskorene.

Lovci samo dosledno slede ove pri-rodne zakone.

Lova~ka organizacija Sbije, kao jednaod najorganizovanijih nevladinih organi-zacija, ~iji je Lova~ki savez Vojvodine sa-stavni deo, ima svoj Kodeks o pona{awu

lovaca, koga se svi weni ~lanovi dosled-no pridràvaju ili u suprotnom snose svesankcije, ukqu~uju}i i iskqu~ewe iz orga-

nizacije. "Kodeks je putokaz i oslonac lo-va~koj savesti za moralno pona{awe i zaodnose lovaca i lova~kih organizacijaprema prirodi, divqa~i i drugimìvotiwama, dru{tvenoj sredini".

Traìti zabranu lova~ke organizacijei pored takvog zalagawa prema prirodi idivqa~i je suprotno zdravoj logici.

Pozivamo G 17 +, Udruèwe "Slobodaza ìvotiwe" i ostale politi~ke i nevla-dine organizacije da o ovom pitawu argu-mentovano su~elimo mi{qewa i stavovena jednom okruglom stolu. Lovci }e uvekprihvatiti sve argumente koji idu u prilogza{titi prirode i ìvotiwa jer su za toistinski zainteresovani.

Akcije kao {to je ova, koja se trenutnovodi, skupqaju}i potpise za neargumento-vane, nenau~ne i protivprirodne zakone

samo zbuwuju gra|ane.

SAOP[TEWE LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE POVODOM PRIKUPQAWA

POTPISA POLITI^KIH I NEVLADINIH ORGANIAZACIJA O ZABRANI LOVA

Futog, 28.septembar 2007.

(sa sednice Upravnog odbora

Lova~kog saveza Vojvodine)

P r e d s e d n i k

Lova~kog saveza Vojvodine

Prof. dr Milo{ Beukovi}

SADNICE

Upravni odborLSV odlu~io je daizdvoji 200.000 dinaraza kupovinu 15.000sadnica koje }e bitiraspore|ene zaintere-sovanim lova~kim orga-nizacijama. O~ekuje seda znatnu svotu izdvojii Izvr{no ve}e Vojvo-dine, ~ime bi se obe-zbedili boqi uslovi zauzgoj i za{titu divqa-~i.


8/50

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

8

Lova~ki savez Vojvo-dine osnovan je 10. dece-mbra 1922. godine, da bi

ve} pred Drugi svetskirat imao oko 8.000 ~la-nova. Tada je izgra|encentralni lova~ki dom uNovom Sadu. Krajem "zla-tnih" osamdesetih godinaSavez ima 33.000 ~lano-va, {to je i najvi{e odosnivawa. Danas je 25.000lovaca organizovano u 53lova~ka udruèwa sa oko400 lova~kih dru{tava isekcija, koja gazduju lovi-{tima povr{ine 1,986.076 hektara. Jedan od~lanova je i dr VojislavJovanovi}, koji upravo

ove godine obeleàva ne-ke li~ne jubileje - deve-deset godina ìvota, se-damdeset jednu godinu lo-va~kog staà i preko{est decenija bavqewanau~nim radom koji jeusko vezan za lovstvo. SaLova~kim savezom Vojvo-dine sara|uje preko poladecenije, od vremenaosnivawa Instituta zanau~na istraìvawa ulovstvu. Ne bez ponosa,isti~e kako su vojvo|an-

ski lovci bili bez prem-ca u nekada{woj Jugosla-viji, a perjanice su i da-

nas. Vreme{nom, ali veo-ma radnom i vitalnom, drJovanovi}u se}awa tekukao na pokretnoj traci.Ne bez sete, govori o pr-vim danima rada Insti-tuta kada je tada{wi se-kretar LS VojvodineIvan Subotin pozvao eki-pu iz Beograda da ispitu-

ju ze~eve na Bisernomostrvu. To su bili prvipo~eci nau~no-istraì-va~kog rada u Vojvodini.Svi ze~evi, koji su tadapohvatani na Bisernomostrvu su pregledani,

markirani i pu{teni, dabi tokom naredne tri go-dine bile beleène svepromene u ze~joj popula-ciji na ovom podru~ju.Dobiv{i egzaktne podat-ke, uz nau~ne metode, drJovanovi} i wegovi sa-radnici u velikoj meri suosveìli ze~ju populaci-

ju i dobili "krila" danastave da primewuju na-uku u razvoju vojvo|anskoglovstva, ~iji ~elnici suimali najvi{e sluha i

èqe da se i nau~niciukqu~e u rad.

Zec, kao najpopula-

rnija divqa~ Vojvodine,bio je i u narednim godi-nama pod o{trim okom na-uke. Utvr|eno je da je bi-tan faktor u razvoju ovedivqa~i upravo klima ida je realan prira{taj poze~ici 1,5 do 2 mladu~en-ta, iako se okoti desetakmalih "dugouhana". Re-zultati ovih istraì-vawa su bili prikazanina raznim me|unarodnimkongresima a, {to je jo{va`nije, veoma su prime-wivani u lova~koj svako-dnevici. Upravo su re-

zultati ovih istraì-vawa spre~ili ubrzanpad broja ze~eva u Vojvo-dini koji su sa 600hiqada, za kratko vreme,spali na 150.000. Zbog to-ga je, po~etkom sedamde-setih godina, dve godinebio zabrawen lov na ze-~eve, i to jedino u Vojvo-dini. Tako se broj ze~evapopeo na oko 300-400hiqada i takva brojnost

je odràna do danas.Dr Jovanovi} stalno

isti~e da svi nau~ni ra-dovi, koje su on i wegovekolege sprovodili, ne bibili mogu}i bez nesebi~-ne pomo}i i podr{ke,upravo, vojvo|anskih lo-vaca koji su bili disci-plinovani i po{tovaliono {to se od wih, prekoSaveza, traìlo. Lova~-ki savez Vojvodine nijestao samo na ze~evima, pa

je nauka kori{}ena i zaispitivawe drugih vrstadivqa~i - jelena, divqihsviwa, srna, fazana... I utome su predwa~ili u ne-kada{woj Jugoslaviji, o

~emu postoji preko stoti-nu nau~nih radova koji suobjavqivani u stru~nim~asopisima i publikaci-

jama kod nas i u inostran-stvu.

Do 1990. godine lo-vstvo je bilo veoma orga-nizovano, da bi do{lo dopada tokom ratnih godina(u posledwoj decenijipro{log veka). Bezvla-{}e se osetilo i u lov-stvu. Mnogi su me{etari-

li i nekontrolisano uni-{tavali divqa~. Bilo jemnogo onih koji su se to-kom tih godina neovla-{}eno bavili lovnim tu-rizmom ali danas se tomestalo na put i sve se po-lako vra}a na nivo naju-spe{nije decenije. Ipak,isti~e dr Jovanovi}, te-{ko }e biti bez dono-{ewa kvalitetnog Zako-na o lovstvu koji bi mo-rao da prizna minuli radlova~kim dru{tvima i daih za{titi od poku{ajada se lovi{ta, koja suupravo lovci odràvalii unapre|ivali, prekono}i daju doma}im tajku-nima.

Nenad Jovi}evi}

RAZGOVOR SA DR VOJISLAVOM JOVANOVI]EM POVODOM 85 GODINA LOVSTVA U VOJVODINI

Dr Vojislav Jovanovi}

DOAJEN LOVSTVA I NAUKE

Dr Jovanovi} je lovac od 1936. godine. Obavqao jemnoge zna~ajne funkcije: ~lan Upravnog odbora, pot-predsednik i sekretar, predsednik jugoslovenskog de-la me{ovite me|unarodne komisije Jugoslavije i Ita-lije za nau~na istraìvawa u lovstvu... Za svoj nau~nirad dobio je brojna priznawa. Svakako treba pomenutineka od wih: Diploma sa zlatnom medaqom Organizaci-onog komiteta me|unarodne izlo`be lova i ribolovaNovosadskog sajma, Zlatni orden Saveza lova~kih orga-nizacija Srbije, Zlatni orden Lova~kog saveza Jugosla-vije, Zlatna zna~ka povodom 75-godi{wice Lova~kogsaveza Vojvodine... Pored lova~kih odlikovawa nosi-lac je i dva mirnodopska ordena i 32 plakete, medaqe,

diplome i zahvalnice, me|u kojima je i "Nagradaoslobo|ewa Vojvodine", "Plaketa pokrajinskog Komite-ta za nauku i informatiku Vojvodine", "Diploma imedaqa Matice srpske", "Zlatna zna~ka Kinolo{kogsaveza Jugoslavije"...

UVEK PRVI

Lova~ki savez Voj-vodine je prvi, narav-no uz pomo} nauke,sproveo oralno vakci-nisawe lisica protivbesnila na podru~juDeliblatske pe{~are,zbog prisustva vukova,kao i velikim lovi-{tima u Apatinu, Bez-danu, Soboru i Suboti-ci. Naàlost, nije seuspelo u nameri da tobude stalna obaveza uborbi protiv besnila{to Hrvatska, Ma|ar-ska, ê{ka... ve} odav-no primewuju. Ali, drJovanovi} veruje u mu-drost i istrajnost ru-kovodstva LS Vojvodi-ne, na ~elu sa predse-dnikom dr Milo{emBeukovi}em.

Do devedesete godine lovstvo je bilo veoma organizovano da bi do{lo do pada tokom ratnih godina u posledwoj deceniji pro{log veka. Bezvla-{}e se osetilo i u lovstvu, gde su mnogi me{etarili nekontrolisanouni{tavaju}i divqa~. Mnogi su se tih godina neovla{}eno bavili lov-nim turizmom ali, danas se tome stalo na put i sve se polako vra}a na ni-vo najuspe{nije decenije

PERJANICASRPSKOG LOVAPERJANICASRPSKOG LOVA


9/50

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

9

U gradu na Ni{avi i we-govoj bliòj okolini odr-

àna je Prva lova~ka olim-

pijada Srbije. Na inicijati-vu ni{kih lovaca i wihovog

predsednika VlastimiraGoci}a, ovu prvu, uop{te,

lova~ku olimpijadu organi-zovali su: LS Srbije, LU

"Ni{", gradska op{tina"Pantelej", a pod pokrovi-

teqstvom grada Ni{a.

Olimpijsko druèwe

po~elo je, u popodnevnim~asovima 19. oktobra, prije-

mom kod gradona~elnikaNi{a Smiqka Kosti}a. Na

prijemu su bili, pored osta-lih, i pomo}nik ministra

za infrastrukturu DraganJovanovi}, potpredsednik

LS Srbije Tomica Radosa-

vqevi} sa saradnicima,predsednik LU "Ni{" Vla-

stimir Goci} sa ~lanovimaOrganizacionog odbora,

predstavnici op{tine"Pantelej", gosti i pobrati-

mi iz Republike Srpske,Vojvodine i centralne Sr-

bije, kao i predstavnicimedija. Tom prilikom, bilo

je i re~i o saradwi lovaca

i lokalnih samouprava. Is-

taknuta je uloga lovaca kaoprvih i pravih ekologa. Na-

gla{en je rad na o~uvawu di-

vqa~i kroz odrìvi razvojlovstva, uz sve ostale para-

metre {to proizilaze iz hu-manog i razumnog pogleda na

svet i neposrednu ìvotnusredinu. U svemu ovome, kako

je istakao pomo}nik mini-stra za infrastrukturu Dra-

gan Jovanovi}, lovci pred-

wa~e. On je naglasio da Re-

sorno ministarstvo, a i onli~no, podràva lovce u wi-

hovom afirmativnom radu ida }e im uvek, ako to bude po-

trebno, biti pruèna pomo}.

Ni{ki gradona~elnik

Smiqko Kosti} pohvalio jei podrào ovakav vid dru-

èwa lovaca. Ovom prili-kom, potpredsednik LS Sr-

bije Tomica Radosavqevi}uru~io je Plaketu (najzna-

~ajnije priznawe LSS) zadoprinos razvoju lovstva, i

to: Smiqku Kosti}u, grado-na~elniku Ni{a, Draganu

Bojkovi}u, predsednikuGradske op{tine Crveni

krst, Miloradu Mir~i}u,

savetniku gradona~elnikaNi{a i predsedniku ni-

{kih lovaca VlastimiruGoci}u. Tako|e, razmeweni

su i simboli~ni pokloni slovcima - pobratimima iz

Bijeqine, Pe}inaca, @iti-{ta i Uba.

Takmi~arski deo Olim-pijade odràn je 20. okto-

bra na atraktivnim tereni-

ma Knez - sela, na lokacijiGradac. Ni obla~no, vetro-

vito i hladno vreme, nijeuspelo da pokvari raspolo-

èwe brojnih takmi~ara,gostiju i publike. Olimpija-

du je otvorio pomo}nik mi-nistra za infrastrukturu

Dragan Jovanovi}, uz prisu-stvo konzula Republike Bu-

garske u Ni{u, Georgija Ju-rukova.

Takmi~ilo se u sedam

disciplina: ga|awe gline-nih golubova - trap, (sa~ma-

ra), ga|awe iz vazdu{ne pu-{ke, skok iz mesta u daq,

bacawe kamena s ramena,prelaèwe preko jarka, po-

tezawe {tapa, vu~ewe ko-nopca. U~estvovalo je 12

ekipa i to: "Ni{"-1, "Ni{"-2, "[umadija" - Kragujevac,

"Jastreb" - Bela Palanka,

(Nastavak na 10. strani)

PRVA LOVA^KA OLIMPIJADA SRBIJE

SVI ZA NI[ Dvanaest ekipa takmi~ilo se u sedam disciplina

Sve~ano otvarawe Olimpijade

Na manifestaciji simboli~no su pu{tene jarebice kamewarke

Tomica Radosavqevi}, potpredsednik LSS, uru~io je Plaketu LS Srbije Vlastimiru Goci}u, predsedniku LU "Ni{"


10/50

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

10

"Toplica" - Doqevac, "Srna" - Vito{e-

vac, "Tamnava" - Ub, "Pe}inci", "Srn-

da}" - @itkovac, "Vratarnica", "Za-plawe"- Gaxin Han i "Semberija" - Bije-

qina. Prvo mesto osvojila je ekipa"Jastreb" iz Bele Palanke. Wima je,

pored pobedni~kog, pripao i velikiprelazni pehar koji }e se svake nared-

ne godine uru~ivati pobednicimaOlimpijade. Druga je bila ekipa "Srna"

iz Vito{evca, a tre}a "[umadija" iz

Kragujevca. Pehar za fer plej pripao jeekipi "Semberija" iz Bijeqine. Naju-spe{niji pojedinac bio je Miodrag Pan-

ti} iz Pe}inaca.

Na Olimpijadi, direktor Fabrikelova~ke municije "Belom" iz Nikinaca

(~ijom je municijom i pucano), MiroslavDanilovi}, demonstrirao je rad lako-

prenosne ma{ine za izbacivawe gline-

nih golubova, s elektri~nim napaja-

wem, veoma pogodne za terenske uslo-

ve. "Amerikanka" je ovom prilikomuspe{no poloìla test. Kao zakqu~ak,

nakon odràne Prve lova~ke olimpija-de Srbije, vaqa re}i da je sve bilo na

zavidnom nivou. Svakako, treba sveanalizirati, izvu}i pouke i videti

{ta se moè uraditi da se ovo druè-we omasovi i dopuni novim sadràji-

ma. I {to je veoma bitno, Olimpijada

bi trebala da se odràva u septembru,zbog pogodnijih vremenskih uslova. To

bi uticalo da broj takmi~ara i poseti-laca ove privla~ne manifestacije

ubudu}e bude ve}i, a u istoriji na{eglovstva osta}e zapisano da su olimpij-

sku bakqu prvi poneli lovci Ni{a.

D. Markovi} i S. Stojanovi}

Snimio: S. Vijatov

Delegat Lova~kog saveza RS i

regija Semberije i Majevice,@ivojin Lazi}: "Sve je izraèni- ji spoj biznisa i lovstva. Mi, uz

hobi kao {to je lov, sklapamo po-slove u jednoj lagodnoj atmosferi

pod vedrim nebom. @elimo da ilovstvo poprimi takav karakter

i aktivnu ulogu i da postane pri-

vredna grana".

Predsednik LU "Semberija" uBijeqini, Stevan Sekani}: "Pro-{lo je vreme kada je lovstvo bilosamo razbibriga i rekreacija.Obaveze su narasle i mi se u tomduhu i pona{amo. To, istina, spo-ro ide, ali mi se moramo uhvati-ti u ko{tac s tim problemom.Lovstvo je dignuto na stepen na-u~ne discipline gde dominiraekologija, zajedno sa odrìvimrazvojem, i poboq{awem stani-{nih uslova za divqa~".

Konzul Republike Bugarske u

Ni{u, Georgi Jurukov: "Lov je iprivreda i sport i rekreacija. Ko

u tome na|e meru, taj je uspeo dana|e formulu. Kod nas su sva lo-

vi{ta dràvna. S velikom pa-`wom sam pratio Olimpijadu i

mogu da vam kaèm da mi se dopa-

la. Naro~ito su bile zanimqivenarodne discipline bacawe ka-

mena s ramena i potezawe {tapa". Deo Lova~kog podmlatka LU "Ni{"

Pomo}nik ministra za infra-

strukturu u Vladi Srbije, DraganJovanovi}: "Ne samo ovde u Ni{u,

nego i {irom Srbije, u lovcimaimamo pouzdanog partnera i od-

li~nu saradwu. Jedna ste od naj-humanijih organizacija koja ima

udruèwa i u najzabitijim zaseo-cima ove na{e lepe Srbije. Po-

sebno treba naglasiti ekolo{kii za{titarski karakter va{e or-

ganizacije. No, nije samo deklara-

tivno izja{wavawe, ve} dela i~iwenice govore u prilog tome".

Na~elnik Odeqewa za privredui poqoprivredu op{tine Bijeqina,Cvijan Kokanovi}: "Vrlo malo se ra-di na trì{nom privre|ivawu ulovstvu. Dodu{e, mi imamo samo mi-gratornu divqa~ i fazane iz sop-stvene proizvodwe. Smatramo dadivqa~ treba da platimo onolikokoliko je potrebno za weno obna-vqawe, a deo treba usmeriti u in-frastrukturu u lovni turizam. Samotako moèmo obezbediti da imamodovoqno divqa~i, da se druìmo i,

na kraju, da i dràva ima koristi odlovstva".


11/50

Sa uzgojne ta~ke gledi{ta najboqi na-

~ini lova na ze~eve su oni koji najmawe uz-

nemiravaju divqa~. U zemqama sa napred-

nim lovnim gazdovawem praktikuje se tzv.

"jednokratno izlovqavawe". To zna~i da

se na jednoj lovnoj povr{ini ze~evi love

jednom u lovnoj sezoni. Ukoliko to nije mo-

gu}e treba {to mawim brojem lovova izlo-

viti planirani broj ze~eva. U odnosu na

broj u~esnika razlikujemo pojedina~ne i

grupne lovove na ze~eve. U pojedina~ne lo-

vove se ubrajaju i lovovi u mawim grupama

(do pet lovaca). Pojedina~no, ze~evi se lo-

ve pretraìvawem ili malim pogonom u

vidu potkovice.

Na~ini lova na zeca

Grupni lovovi na ze~eve izvode se pri-

gonom, pogonom i kru`nim lovom. Poseban

na~in lova na ze~eve jeste lov sa psima go-

ni~ima ("brakada"). Pretraìvawem se

moè loviti sa psima pti~arima ili bez

wih. Jedan lovac (ili nekolicina) kre}e

se levo - desno, ("pretraùje") diù}i ze-

~eve ispred sebe i pucaju}i na wih. Ukoli-

ko se teren pretraùje sa psom onda lovac

ide napred. Pas ide ispred wega, pretra-

ùje teren i "markira" ze~eve. Uspeh u lo-

vu pretraìvawem zavisi od vremenskihprilika i preglednosti terena. Mali po-

gon u vidu potkovice praktikuje se u lovu

na ze~eve kada je malo lovaca i kada nema

pasa. Lovci se rasporede u vidu potkovice

i tako se kre}u napred, diù}i ze~eve i

love}i ih. Lov malim pogonom u vidu pot-

kovice praktikuje se na otvorenim ravni-

~arskim terenima. Lov prigonom je na~in

lova u kojem se lovci postave na tzv. "va-

trenu liniju" u ravni ili polukrugu, na

rastojawu od oko 60m jedan od drugoga, a

pogoni~i im sa suprotne strane prigone

divqa~. Lovci ostaju na svojim mestima

dok se prigon ne zavr{i. [irina prigona

zavisi od broja lovaca, a "dubina" pogona

od broja divqa~i i vremenskih uslova. U

lovu prigonom lovci pune pu{ke tek kada

stignu na mesto koje im odredi lovnik, a

prazne ih i prelamaju ~im se prigon zavr-

{i. Za vreme prelaska sa jedne vatrene

linije na drugu, kao ni u dolasku i odla-

sku, lovci, ne smeju pucati. Lov pogonom se

praktikuje kada se ̀ eli obloviti ve}a po-

vr{ina i kada nema dovoqno pogoni~a. U

lovu pogonom lovci i pogoni~i svrstavaju

se u istu liniju, kre}u se polako napred,

diù ze~eve i pucaju na wih. Obi~no se na

obe bo~ne strane ("flanke") postavqa po

nekoliko lovaca koji pucaju na divqa~ ko-

ja bè i bo~no. Razmak izme|u lovaca u po-

gonu treba da bude 60 -70m. Pogonom se lo-

vi na otvorenom ravni~arskom terenu, u

kasnu jesen i zimi. Kru`ni lov na ze~eve

organizuje se u na{im ravni~arskim lovi-

{tima koja imaju dugu tradiciju. U najve}oj

meri on se organizuje po lovi{tima Vojvo-

dine, i to ne u svim, ve}, prema proceni, uoko 30% lova~kih udruèwa. Sa lovno-uz-

gojne strane, ukoliko se dobro i pravilno

organizuje, kru`ni lov daje dobre rezulta-

te. U Vojvodini se, na primer, kru`ni lo-

vovi organizuju u lovi{tima gde je obim i

do 5-6 kilometara, a u~estvuje stotinu i

vi{e lovaca. Naravno, dobra organizacija

kru`nog lova podrazumeva lov na potpuno

~istom i preglednom terenu i po{tovawe

pravila od strane svih u~esnika. No, kako

to obi~no biva, od stotinak lovaca, naro-

~ito me|u mla|ima, redovno se na|e neko

ko pravi "xep" u krugu, klekne kad zec ide

na wega ili, {to je najgore, puca u krug po-

sle prvog znaka trube. U kru`nom lovu se

ne koriste psi, jer oni mogu samo da smeta-

ju lovcima pri pucawu na ze~eve, a osim

toga, mogu i sami dobiti koju sa~mu. Veli-

~ina kruga zavisi od broja u~esnika (lova-

ca i hajka~a-nosa~a), zatim od veli~ine i

bogatstva lovnog terena. Kada se karika

toliko suzi, da treba pucati na ze~eve van

kruga, preporuka je da treba obustaviti

lov. U slu~aju da nema dovoqan broj

odstreqenih ze~eva boqe je praviti dru-

gi mawi krug nego "masakrirati" ze~eve iz

prvog kruga. Lov sa psima goni~ima, tako-

zvana "brakada", na ze~eve praktikuje se u

brdskim i planinskim lovi{tima gde ne-

ma srne}e i druge krupne divqa~i. U ni-

zinskim lovi{tima ovaj na~in lova je

zabrawen. U "brakadi" moè da u~estvuje

jedan ili vi{e lovaca, ili vi{e pasa - go-

ni~a. Poznato je da se zec drì svojih re-

dovnih puteva i da ne odlazi daleko od

mesta gde je oko}en. Ovu okolnost koriste

lovci u lovovima sa psima goni~ima, ~eka- ju}i da im psi nateraju divqa~. Gone}i

divqa~ psi {tek}u i to lovcima

pri~iwava posebno zadovoqstvo. Neki

lovci su skloni da tvrde da wihov pas

razli~ito {tek}e na razli~ite vrste

divqa~i, ili posebno najavquje kada je

divqa~ blizu. U lov svakako spada i

hvatawe ìvih ze~eva, koje se praktikuje

zadwih nekoliko godina. Ovaj na~in lova

je bio najintenzivniji krajem pedesetih i

po~etkom {ezdesetih godina pro{log ve-

ka.

Kako na fazane?Na~in lova na fazane zavisi i od pla-

na odstrela (posle korekcije u jesen) i mo-

ra da bude vo|en tako da se obezbedi pla-

nirano proletwe mati~no brojno stawe.

U nekim zemqama fazan se na

poqoprivrednim povr{inama lovi samo

jedanput godi{we, a u {umi najvi{e triput

na istoj povr{ini. Osim toga, planira se

jo{ najvi{e jedan izlazak u lov, i na

poqima i u {umi, kojim se reguli{e broj

mu`jaka i wihova redukcija. Period

mirovawa izme|u dva lova na fazane tre-

ba da traje najmawe tri sedmice. ê{}e

lovqewe fazana uti~e uznemiravaju}e ine daje o~ekivane rezultate jer se oni raz-

beè, a i postanu oprezniji. To je razlog

{to je organizacija slede}eg lova teà.

GLAVNA LOVNA SEZONA

PRESUDN DISCIPLIN I

BROJ DIVQ Î

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

11

O~uvawe divqa~i i danas je mogu}esamo planskim i organizovanim lovnim gazdovawem

nastavak na 12. strani


12/50

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

12

U zajedni~ke lovove ubrajaju se lovovi

prigonom i lovovi pogonom. Najefikasniji

lov na fazane je zajedni~ki lov, i to pre

svega prigonom - potiskivawem prema za-posednutim linijama. Moè se prirediti

u {umskim tablama, remizama i na

poqoprivrednim povr{inama pod kukuru-

zom, ~i~kom i sl. Kod prigona lovci -

strelci stoje na odre|enim stajali{tima

na me|usobnoj udaqenosti 30 do 40m. Sta-

jali{ta lovaca mogu imati zaklone

dovoqno udaqene od pogona ( table) da bi

se divqa~ mogla na vreme zapaziti i bez-

bedno uloviti. Zakloni mogu biti prirod-

ni - od gustog potkresanog grawa ili ~eti-

nara - ili ve{ta~ki - od trske, pru}a i sl.

Lovci se raspore|uju na tzv. ~elo pogona i

na nekoliko bo~nih stajali{ta, a kada je

re~ o malim tablama pogon se iliponavqa, ili se opkoqava cela tabla - po-

gon. Pogoni~i stupaju frontalno smerom

prema lovcima, poravnavaju se na linijama

i pred kraj nastupaju veoma sporo da poti-

snuti fazani ne bi izleteli odjednom. Ra-

di zadràvawa pred ~elom pogona formi-

ra se ispred "streqa~ke linije" {to boqi

gusti{ koji se obi~no naziva "glava pogo-

na". Ako nema dovoqno skrivali{ta, to se

moè nadoknaditi privremenim skriva-

li{tem od nase~enog grawa, trwa, eventu-

alno od slame, kukuruzovine i sl.

Lova~ki psi se pri pogonu u principu ne

pu{taju i koriste se samo za traèwedivqa~i posle zavr{etka prigona. Kod

zajedni~kog lova dobro je da se traèwe

divqa~i posle svakog pogona, odnosno

prigona, organizuje posebno, tako da se ne

zadràva daqi tok lova. Traèwe sa psi-

ma je u lovu na fazane neposredna nu-

`nost, jer prema iskustvima broj naknadno

prona|ene divqa~i iznosi 15 do 20%

ukupnog ulova.Daqi na~in zajedni~kog (grupnog) lova

je pogon. U poqu se ve}inom praktikuje

frontalni pogon kada lovci i pogoni~i

nastupaju u jednom poravnatom redu. Ovaj

na~in lova se istovremeno koristi i za

pritiskivawe divqa~i sa poqa u {umske

delove. Lova~ki psi se ravnomerno raspo-

re|uju izme|u lovaca i pogoni~a. Dobro vo-

|eni i upotrebqivi psi mogu da budu pu-

{teni radi dizawa i nalaèwa divqa~i.

Sli~no se organizuje i lov na fazane u

poqskim kru`nim pogonima pri lovu na

ze~eve.

Na~ini lova

Na prostranim poqskim i {umskim de-

lovima lovi{ta moè se uspe{no prime-

niti pogon s krilima gde pri kraju pogona

bo~ni lovci, koji idu sa strane, zatvaraju

pogon kao kod prigona. Nakon zatvarawa,

lovci ga|aju samo nazad. Pri organizo-

vawu ovog na~ina u {umi se za lovce obe-

leàvaju pravci kretawa, bilo kre~ewem

pojedinih stabala, bilo stavqawem sla-

me mestimi~no na grane. U ure|enim fa-

zanskim lovi{tima ove su linije trajno

o{te}ene u {irini od tri metra. Radi

poravnavawa lovaca i pogoni~a, eventu-alno radi prikupqawa ulovqene divqa -

~i, u ovakvim lovi{tima koriste se prose-

ke, tzv. linije za poravnavawe. U fazan-

skim lovi{tima sa inteznivnim gajewem

koristi se pogon (bez zatvarawa) istovre-

meno za potiskivawe divqa~i iz duga~kih

tabli prema ostalim tablama gde se lovi

pogonom.

Na uskim {umskim tablama, na teèm islabo prohodnom terenu (npr. na padina-

ma), moè se organizovati i kombinovani

pogon. To zna~i da jedna grupa lovaca lovi

na ve}em delu table pogonom, a druga je

postavqena na ~elo, kao kod prigona. Pri-

gon se zavr{ava tako {to nastupaju}i lov-

ci zastanu na liniji za poravnavawe i pre-

ostali deo se lovi kao kod kru`nog lova.

Pri organizovawu lova na fazane ~esto

se potcewuje zna~aj pogoni~a, pre svega

wihov broj, potreba da se upoznaju sa pla-

nom (redosledom) lova i da se organizuje

wihovo vo|ewe. Potrebno je naglasiti da

uspeh lova ne zavisi samo od lovaca, ve}

pre svega od pogoni~a. Pogoni~i moraju danastupaju u poravnatom redu sa jednakim

razmakom ~ak i u gusti{ima i da se disci-

plinovano drè naloga vo|e lova. Pri

potiskivawu i izgonu divqa~i mnogo je

efikasnije privremeno lupawe {tapom o

stabla i gaèwe niskog `buwa bez preko-

merne buke, zbog koje se fazani razlete

ili se sakriju u gusti{ima. Vo|a pogoni~a

mora pa`qivo da usmerava kretawe pogo-

ni~a prema ve}em broju poletaju}ih faza-

na. Najboqe je da se za tu svrhu koristi ma-

la lova~ka truba. Pogoni~i kre}u kad se

zatrubi jednom, a zaustavqaju kad se zatru-

bi dvaput. Po tome se komande za pogoni~erazlikuju od signala za po~etak i zavr{e-

tak pogona, {to se na komandu vo|e lova

izvodi druga~ijom trubom.

Pravilna organizacija lova doprinosi

i bezbednosti ga|awa. Osim redovnih si-


13/50

gurnosnih pravila, koja vaè u svakom

grupnom lovu, pri lovu na fazane neophod-

no je dràti se slede}ih na~ela: Kod

opkoqenih tabli (pod kukuruozom ili dru-

gom kulturom) i pogona lovci moraju da po-

{tuju odre|ena uputstva koja su dobili pre

lova; Lovci moraju bezuslovno da po{tuju

zabranu ga|awa u pravcu pogona na fazane

koji lete nisko; Fazane pogo|ene u krilo u

organizovanim lovovima na}i }e lova~ki

psi; U lovu pogonom ili kombinovano, lov-

ci i pogoni~i raspore|uju se na utvr|enom

rastojawu i u poravnatom redu. Ako se

odstreqena divqa~ traì iza reda, kre-

tawe se zaustavqa, ga|awe se prekida i

sa~eka se ponovno poravnavawe pogoni~a.

Pri opkoqavawu tabli lovci dolaze

na mesta u potpunoj ti{ini da se fazani

ne bi vratili nazad. Fazan ose}a i reagu-

je na pokrete lovaca na stajali{tima i za-

to se uspe{no primewuju zakloni za lovce.

Va`no je i pridràvawe odgovaraju}ih

rastojawa izme|u pojedinih lovaca. Pri

ga|awu na kratku udaqenost, ili pri suvi-

{e gustom razme{tawu lovaca, zbog vi{e

pogodaka dolazi do uni{tavawa ulova,odnosno, do obezvre|ivawa mesa od

divqa~i.

I u periodu lova fazan reaguje na pro-

mene vremena. Pri jakom vetru povla~i se

u zavetrinu u {umi i traì gusti{e. Ako su

mrazevi ili padne sneg, fazan se seli iz

poqa u {umu, a za vreme pquska ili oluje

~e{}e se nalazi u poqu. Pri organi-

zovawu lova treba imati na umu da posle

prvog lova fazan postaje oprezan i

nepoverqiv. Zato se za slede}i lov mora

birati pogodan tok, redosled organizaci-

je lova. Pre svega za pojedine pogone treba

koristiti ve}e povr{ine nego pri prvomlovu (spajawe pogona), postavqati lovce

ranije i na ve}em odstojawu, obezbe|ivati

bokove i zavr{etke pogona.

Pojedina~ni lov je na~in lova koji

obavqa lovac sam ili grupa od tri lovca.

Uslov za ovaj na~in lova je kori{}ewe do-

bro vo|enog lova~kog psa, ve}inom pti~a-

ra, a pri sle|ewu tako|e i koker-{panije-

la. Pogoni~i su neophodni u lovu gde je ve-

getacija gusta i koriste se istovremeno za

no{ewe divqa~i. Za lov na fazana kori-

ste se dva na~ina pojedina~nog lova:

traèwe i pra}ewe.

Va`na pomo} psa

Traèwe se primewuje ve}inom upoqskim lovi{tima sa razbacanim sklo-

ni{tima (male remize, vrzine, trstici,

vegetacija uz vodotokove). Ovim skrivali-

{tima kre}e se lovac (lovci) u redu sa po-

goni~ima, pri ~emu lova~ki pas pokre}e

divqa~. Vo|e pasa, ili pogoni~i, izgone

divqa~, a odstreqenu donose psi. Pri lo-

vu u poqu lova~ki pas radi "na duga~ko",

{to zna~i da moè da traì divqa~ na

ve}oj udaqenosti u vidokrugu svog gazde.

Za razliku od toga, na {umskim povr{ina-

ma i u gusti{ima pas radi "na kratko" pod

neposrednim uticajem svog gazde. Ovaj na-

~in lova se primewuje i na te{ko pristu-

pa~nom terenu i zanimqiv je zbog brzinega|awa, jer nije mogu}e odmah predvideti

smer odletawa divqa~i. Efikasan je pri

ovakvom lovu i rad dobro vo|enog psa, ko-

ji mora da prona|e divqa~, pokrene je i na

kraju aportira. Nije dobro da se traèwe

primewuje u gusto naseqenim delovima

lovi{ta jer se divqa~ nepotrebno uzne-

mirava a mali broj lovaca je ne moè uspe-

{no izloviti. Me|utim, na rubnim delovi-

ma lovi{ta, pre grupnog lova, dobro je oba-

viti traèwe, kao i pri potiskivawu

divqa~i iz niskih poqoprivrednih kul-

tura (repa, ozimi usevi, krmno biqe i sl.).

Isto tako, pri naglom otopqewu, kad fa-zani odlutaju u poqa, ovaj na~in se uspe-

{no moè primeniti. Pogodan je tako|e za

individualni turusti~ki lov inostranih

lovaca koji je obi~no limitiran odre|e-

nim mawim brojem ulovqene divqa~i.

Radi boqeg rada psa i ve}eg uspeha u

lovu kod ovog na~ina lova mora se voditi

ra~una o smeru vetra, pri ~emu je "dobar

vetar" kada duva lovcu u prsa.

Pra}ewe (sle|ewe) je pregledawe gu-

stih skrivali{ta na maloj povr{ini uz po-

mo} lova~kog psa, koji nagoni divqa~ na

postavqene lovce. Ovaj na~in se

primewuje i na te{ko pristupa~nom tere-

nu. Jedan od uslova za uspe{an lov je savr-

{eno dresiran lova~ki pas koji pogoni

divqa~ iz gustih skrivali{ta i po od-

strelu aportira. Za razliku od prethodnog

na~ina lova, ovaj na~in ne podrazumeva

markirawe divqa~i. Su{tina lova

pra}ewem je neophodna uve`banost i na-

sledna osobina psa da izgoni divqa~ iz

skrivali{ta u pravcu lovca. Ovaj na~in

lova se name}e kad su u pitawu neophodni

gusti{i ih kojih pogoni~i ne mogu da iste-

raju divqa~ i gde se moè provu}i samo

pas sredwe veli~ine. Najve}e uìvawe

pri ovom na~inu lova pruà savr{en rad

lova~kog psa i mogu}nost pripremqenosti

za ga|awe.

Na kraju, treba obavezno skrenuti

pa`wu svim lovcima na bezbednost svih

u~esnika u lovu. Veoma je va`no da lovci

nose ispravno lova~ko oru`je, da

upotrebqavaju adekvatnu sa~mu ({to ve}i-

na lovaca ne ~ini), da se ga|a divqa~ koja

je na propisanom odstojawu od lovca, da

pri svakom zastajkivawu ili promeni lo-

kacije lova obavezno prelome i isprazne

pu{ke, da ne pucaju nisko na divqa~, da ga-

|aju samo onu divqa~ koju dobro vide, da

ne pucaju na divqa~ koja leti ili tr~i

prema lovcu...

Namerno, na kraju ovog ~lanka treba pod-

setiti na{e lovce da se odreknu upotrebealkohola jer on ~esto uzrokuje nepredvi-

|ene nesre}e, ne samo u lovu nego i posle,

prilikom vo`we.

Dr Zoran A. Risti} L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

13


14/50

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

14

Vremenske prilike su ove go-

dine posebno pogodovale razmno-àvawu ze~je divqa~i. Fazanskadivqa~ iz prirodnog legla, tako|e,uspe{no je izvela potomstvo te senaseqavawem fazan~i}a iz ve-{ta~kog uzgoja, brojnost ove popula-cije pove}ala do optimalnog broja jedinki na lovnoj povr{ini. Jaja od jarebica su formirana i prime}ujese blago pove}awe brojnosti ovenajugroènije vrste u na{im lovi-{tima. Uz sve ove predradwe, lov-cima samo ostaje da se dobro pri-preme za uspe{an lov. Sama pri-prema se, pre svega, odnosi na do-bru fizi~ku kondiciju lovca, jer jesewi lovovi podrazumevaju dosta

hodawa po neravnom terenu, a ~e-sto i po ki{i kada se blato lepi na~izme i oteàva kretawe. Posleovakvih napora moè do}i do upalemi{i}a nogu, {to predstavqa bol-nu neprijatnost. Lovci koji su uletwem periodu lovili prepeli-ce, po nekoliko sati ujutro i uve~e,daleko lak{e }e podneti ove napo-re.

Maskirne uniforme ruèlovce

Lova~ka oprema mora biti pri-lago|ena svim vremenskim prili-kama. Dobre lova~ke ~izme kojeprileù uz nogu mnogo su boqe iudobnije za hodawe od onih koje"klam}u". Za zimske uslove lova~izma treba da bude postavqena.Lova~ke pantalone moraju da budukomotne i od dobrog materijala ka-ko se na wih ne bi lepio ~i~ak iostalo rastiwe. One bi obavezno

trebalo da imaju i na{ivene {tit-

nike za kolena. Lova~ki prsluk jepostao neizbeàn deo lova~keopreme. U na{im prodavnicama po-stoji dobar izbor prsluka i ostaleopreme, pa svaki lovac moè daizabere sve {to mu je potrebno. Uhladnijim danima neophodna je ilova~ka jakna koja ne propu{ta vo-du. Lova~ki {e{ir je obele j̀e sva-kog lovca i po kodeksu lovaca neza-obilazan deo lova~ke opreme. Na-ravno, kojekakve "maskirne rekvi-zite" treba zaboraviti. Oru j̀e imunicija moraju biti prilago|enivrsti divqa~i koja se lovi. Pre po-~etka lovne sezone, lova~ke pu{ketreba da pregleda stru~no lice -

pu{kar i da otkloni sve eventual-ne kvarove. Najboqe je upo-trebqavati lova~ke patrone pro-verenog kvaliteta sa kojima je lo-vac imao dobre rezultate u odstre-lu. Bez dobro obu~enog lova~kogpsa uspe{an lov je u savremenimuslovima nezamisliv. Veoma tu`nodeluju grupe lovaca na zbornom me-stu sa kojima u lov idu jedan ili dvapsa. Lovci bez pasa se nametqivo"guraju" uz one koji love sa psima,nadaju}i se da }e, pored wih i uz po-mo} wihovih pasa, ne{to uloviti.êsto se u lovu posle pucwa ~uje po-ziv: "daj kera ovamo, evo ovde je paofazan". Naravno, naj~e{}e se u ta-kvoj situaciji divqa~ ne prona|e.

[ta kaù Zakon iPravilnik

Zakonodavac je predvideo dasvako ustanovqeno lovi{te mora

imati lovnu osnovu gazdovawa lo-

vi{tem na period od 10 godina. Ta-ko|e, za svaku lovnu godinu, kojatraje od 1. aprila teku}e godine do31. marta naredne godine, mora seuraditi godi{wi plan gazdovawa,a za lovi{ta koja nemaju lovnuosnovu, privremeni godi{wi plangazdovawa. Ovim planskim doku-mentom ure|eno je sve ono {to lo-vi{te, odnosno udrù ewe kome jelovi{te povereno na gazdovawe,mora u toku lovne godine da uradikako bi se moglo loviti. Metodo-logijom prora~una dobijene su od-strelne kvote sa lovostajem za-{ti}enih i neza{ti}enih vrstadivqa~i u lovi{tu. Iz tih razlo-

ga potrebno je neprestano pratitiodstrel, iz nedeqe u nedequ, kakobi se ispo{tovali planski doku-menti za tu lovnu sezonu. Pra}eweodstrela tako|e je va`no i sa stajali{ta stvarne brojnosti pojedi-nih vrsta divqa~i u lovi{tu, paako se registruje bilo kakav pore-me}aj, ili pogor{awe vremenskihprilika, lov se mora privremenoili trajno odmah prekinuti. Pra-vilnikom o izvr{ewu lova u lovi-{tu kojim gazduje LS Srbije prekolova~kog udrù ewa, propisan jena~in lova, kao i ostali detaqivezani za lov. Ovaj pravilnik do-stupan je lovcima u svakom udru-èwu a grupovo|e bi trebalo da gadetaqno poznaju. Vaqa napomenu-ti da je za svaki izlazak u lovi{teobavezna dokumentacija i to: ~lan-ska karta LS Srbije; lovna kartaza teku}u godinu; rodovnik psa;orù ni list za lova~ku pu{ku. Do-

zvola za lov sitne divqa~i, ilidivqe sviwe, je obvezna prilikomsvakog izlaska u lovi{te. Ovu do-zvolu izdaje predsednik sekcijeili lova~kog dru{tva (za odre|e-ni lovni revir) i to najmawe 24 sa-ta pre po~etka lova. Urednoispuwena dozvola sa imenima u~e-snika lova i popisom odstreqenedivqa~i po vrstama, mora bitivra}ena u udrù ewe u roku koji od-redi Upravni odbor udrù ewa.

Lovcima koji napu{taju teritorijuustanovqenog lovi{ta obaveznose izdaje propratnica za odstre-qenu divqa~. Propratnica morada bude overena pe~atom i potpi-som odgovornog lica. Svaki izla-zak u lovi{te bez dozvole za lov,bilo grupni ili pojedina~ni, sma-tra se krivolovom i podleè za-konskim sankcijama. Dozvola zalov se mora izdati i gostima kojiu~estvuju u lovu. Za goste vaè pra-vila iz Pravilnika o uslovima ina~inu organizovawa i izvo|ewalova za lovce turiste u lovi{ti-ma kojima gazduje Lova~ki savezSrbije, preko lova~kih udrù ewa.

Tako|e, obavezna je i primena ce-novnika za lov i odstrel divqa~ikoje donosi svako udrù ewe na po-~etku lovne godine.

Briga o divqa~i je stalni za-datak svih lovaca, a podrazumevapravovremeno pribavqawe dovo-qnih koli~ina hrane za zimskuprihranu. Hrana mora biti kvali-tetna, dobro uskladi{tena i uvekspremna za izno{ewe u lovi{te(kada se za to ukaè potreba). Zakvalitetnu zimsku prihranu po-trebno je svake godine izgraditinova hranili{ta i soli{ta, ilipostoje}a popraviti, i na vreme u

wih staviti hranu za divqa~. I dase zna, briga o dviqa~i i wena za-{tita su na prvom mestu, jer ulova je uvek bilo i bi}e...

Dejan MilkovSnimio: J. Pap

DOBRA PRIPREMAPOLA USPEHA

Ovogodi{wa jesewa lovna sezona nafazane, ze~eve i jarebice umnogomeobe}ava dobar ulov

UZ JESEWU LOVNU SEZONU


15/50

Svake godine se u dnev-noj {tampi objavquju vesti otragi~nim doga|ajima: Lovi-li fazane odstrelili lov-ca; Pucao u vepra pogodiodruga; Petogodi{wak ubiostrica; Lovac lovcu do{aoglave; Lovac ranio lovca;Mislili da je pu{ka pra-

zna... Ovakvi doga|aji, naà-lost, samo su neki od mnogih,sli~nih po okolnostima itragi~nim posledicama. Za-to vlasnici i korisnici va-trenog oru`ja ne smeju nika-da da zaborave koliku odgo-vornost imaju, ne samo zbogsebe ve} i zbog svoje okoli-ne. Nikad se ne sme zabora-viti da vatreno oru`je nijeigra~ka, ve} opasno sred-stvo. Posedovawe i kori-{}ewe lova~kog oru`ja zna-~i istovremeno i veliku od-govornost vlasnika sa gledi-{ta sopstvene sigurnosti isigurnosti drugih. Ovo je ta-ko|e jedan od najva`nijih za-dataka, kako lova~ke organi-zacije, tako i svakog lovcapojedina~no. Zakonski pro-pisi (kod izdavawa odo-brewa za dràwe i no{ewelova~kog oru`ja) polaze odtoga da }e lova~ka pu{ka do-}i u ruke qudi, koji se odli-kuju visokim moralnim kva-litetima, zdravim rasu|i-vawem i odgovorno{}u. Ovizakonski propisi su strogi iprecizni, ali oni ne mogu za-meniti savest lovca iwegovu pa`wu pri dràwu,no{ewu i upotrebi oru`ja.

Ispravno rukovawe vatre-nim oru`jem svodi rizikwegove upotrebe skoro na nu-lu. Bezbedno rukovawe lo-va~kim oru`jem podrazumevapoznavawe oru`ja i wegovih

osobina, kao i sposobnostsnalaèwa u razli~itimuslovima kori{}ewa. Isku-sni poznavaoci lova i oru`- ja tvrde da je odgovornopona{awe lovaca od prevas-hodne va`nosti u spre-~avawu nesre}nih slu~ajeva.

Lova~ka udruèwa mogu

mnogo da u~ine u pogledusprovo|ewa mera bezbedno-sti i vaspitavawa lovaca,naro~ito mladih. Savestanlovac mora uvek da budeoprezan i da proveri, vi{eputa, da li je pu{ka prazna.

Tako|e, potrebno je da sesvaki lovac, iskusan ili po-~etnik, stalno pridràvapoznatog pravila - da se pu-{ka, ni puna ni prazna, ni-kad ne sme uperiti prema ~o-veku. Primena ovog pravilapo~iwe ve} onog trenutka ka-da se detetu za ro|endan po-kloni pu{ka - igra~ka, ilipi{toq - igra~ka. Dete tadatreba u~iti da nikad, mada jeto igra~ka, ne sme uperitipu{ku - igra~ku u qudsko bi-}e. Ovo pravilo treba kasni- je stalno ponavqati. Pra-vilno pou~avano i vaspita-vano dete, i kada odraste,nikad ne}e biti uzrok ne-sre}nog slu~aja, izazvanogvatrenim oru`jem.

Neopreznost i nehatuzrok nesre}e u lovu

Svaki lovac koji se vi-{e od pola veka bavio lo-vom ima iza sebe bogato is-

kustvo i mnoga se}awa na do-ga|aje iz lova. Naàlost, po-red lepih se}awa, postoje ise}awa na neke nesre}ne do-ga|aje. De{avalo se da lovacrani lovca, ili se sam ranio

sopstvenom pu{kom. Mnogi senerado se}aju takvih doga|a- ja. Me|utim, o tome treba pi-sati zbog mladih, neiskusnihlovaca, ali i zbog onih kojive} duè love, ali su neo-prezni, nedisciplinovani,bahati i neodgovorni prino{ewu i rukovawu lova~-kom pu{kom.

Sigurno je da je prirukovawu lova~kim oru`jemnajva`nija opreznost. Pita-we je, koji su razlozi {toopreznost u momentu popusti,zbog ~ega zataji "ko~nica"opreznosti?

Vrlo je karakteristi~no,kao uzrok neopreznosti prirukovawu oru`jem, konzu-mirawe alkohola. Kad "ko~-nice" opreznosti popuste na-staju preduslovi za nesigur-no rukovawe pu{kom. Pozna-to je da mala nepa`wa i ne-smotrenost moè da prouzro-kuje teè posledice, kadamladi i zdravi qudi ostajuinvalidi, ili ono najgore inajtragi~nije. Mala nepa`wai nesmotrenost moè da pro-uzrokuje i najteè posledi-ce. Alkohol i oru`je ne idu

zajedno, jer kada se ne tole-ri{e kod voza~a, za{to bi setolerisalo kod lovaca, kojirukuju pu{kama. [to se ti~ealkohola, treba se pridrà-vati saveta mudrih i isku-snih lovaca: "Ako volite ièlite da pijete ne idite ulov, a ako idete u lov, nemoj-te da pijete nimalo, ni jednu~a{icu".

Cevi pu{ke okrenuti ubezbednom pravcu

Jo{ jedan uzrok nesre}eu lovu je neoprezna i neodgo-vorna upotreba kundaka pu-

{ke, kada lovac kundakomho}e da “dotu~e” rawenudivqa~. Dogodilo se u jed-nom lovi{tu, kada je lovackundakom pu{ke hteo da “do-tu~e“ rawenog zeca pu{ka je

opalila, ali na svu sre}u po-red wegove glave.

Tako|e remnik kod sa~-marica je suvi{an, izuzevkod lovo~uvara i {umara, jerdo nesre}e moè do}i kadase pu{ka nosi oka~ena o ra-me u visini boka, a vrh cevidrì rukom. Ako se pu{ka no-si oka~ena o rame mora se vo-diti ra~una o poloàju oba-

ra~a kako ne bi zapeo za ne-ki deo ode}e, ili za nekuprepreku. Ova lo{a navikanaj~e{}e je prisutna kod lo-vaca koji love u brdsko-pla-ninskim lovi{tima. Kada sepu{ka sa remnikom nosi oka-~ena o ramenu mora uvek bi-ti prelomqena, a cevi usme-rene u vis.

Nepravilno no{ewe oru-`ja moè da izazove nesre}uako se ne po{tuju pravilabezbednosti. Dobar savetlovcima je da se pona{ajukao da pu{ke nemaju remnike,pa da ih nose svo vreme u ru-

kama. Pri kretawu, najbe-zbednije je nositi pu{ku nasavijenoj podlaktici, a ceviokrenuti prema zemqi. Uovom slu~aju oroz je izme|uruke i tela za{ti}en i nemoè da do|e do wegovogslu~ajnog aktivirawa. S ob-zirom da su cevi pu{ke okre-nute prema zemqi, treba pa-ziti da zemqa, sneg ili vodane u|u u cev.

Osnovno pravilo je da sepu{ka prazni, ili puni, takoda su cevi uvek okrenute ubezbednom pravcu. Kada sepu{ka puni cevi treba okre-

nuti prema zemqi. Pristavqawu patrona u leì-{te metka, pu{ka se zatvaratako {to se podiè kundakna gore, a nikako cevi. Naovaj na~in cevi uvek ostajuokrenute prema zemqi, {tozna~i u bezbednom smeru.Kod pra`wewa pu{ke ceviuvek moraju biti okrenute ubezbednom pravcu, patroneizva|ene iz leì{ta i nipo-{to se nesme dirati obara~.Ovako bi trebalo da postupisvaki lovac.

Nesre}e u lovu mogle bida se izbegnu, jer su naj~e{}eizazvane nepa`wom, nemar-no{}u, neodgovorno{}u, ne-disciplinom, ili se radi onervoznim, agresivnim oso-bama.

Pucati na ̀ bun, jer “tamone{to mrda“, moè se zavr-{iti tragi~no. Raniti neko-ga je opasno. Ubiti nekoga jetragi~no i zasluùje najteùkaznu. Lovci moraju na to damisle svakog trenutka. Nepa-`wa, nespretnost, nekontro-lisana reakcija, mogu iza-zvati nepopravqivu dramu inaneti neprolaznu bol poro-dici `rtve, ali i porodicikrivca. Svaki lovac mora da

bude potpuno odgovoran i dasnosi odgovornost za svesvoje postupke.

In`. Vuka{in DivjakIzvod iz kwige ”O bezbednom rukovawu vatrenim oru`jem”

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

15

U RUKOVAWU LOVA^KIM ORU@JEM

Cevi uvek moraju da budu okrenute u stranu, u bezbednom pravcu

NAJVA@NIJA

BEZBEDNOST


16/50

Op{ti izgled tela srne,sli~an klinu, srazmerno malograsta, govori o vrsti prilago|e-noj ìvotu u zoni `bunaste itravnate vegetacije, na rubovi-ma {uma.

Polni dimorfizam je izra-èn, ènke su mawe i bezrogovqa, dok su mu j̀aci - srnda-}i s rogovqem koje odbacuju sva-ke godine.

Srna (Capreolus capreolus

L.), odrasli (adultni) primerak,izraste u visinu oko 70-75 cm (dogrebena). Duìna tela od vrhanosa do kraja ki~me iznosi 125 -135 cm.

Teìne su razli~ite i kre-}u se od 14 do 20 kg (nakon izvr-{ene egzenteracije u koì), od-nosno izme|u 20 - 30 kg za mu j̀a-ke, 20 - 25 kg za ènke i 8 - 12 kgza lanad.

Razvoj zubalai odre|ivawe starosti

Potpuno zubalo ima 32 zuba

sa slede}om formulom : mola-ri-premolari-o~waci-sekuti}i(levo) - (desno) sekuti}i - o~wa-ci - predmolari - molari

gorwa ( dowa vilica)3 3 0 0 - 0 0 3 33 3 0 4 - 4 0 3 3

Odre|ivawe starostiodstreqenog srnda}a je mogu}eta~no utvrditi do 14 - 16 mesecistarosti, sa odstupawem od jed-nog meseca, odnosno dok se ne za-vr{i potpun razvoj zubala (zame-na mle~nih zuba u stalne). Posleovoga starost se moè odreditipomo}u promena na sekuti}ima,istro{enosti zuba, oblika istepena oko{tavawa {avova nalobawi i sli~no.

@ivotne navike

Srna u slobodnoj prirodiìvi u krdima (porodi~nim izimskim), u periodu vi{e od{est meseci godi{we, osimletweg perioda kada ìve po-sebno, majke sa mladuncima i po-sebno odrasli mu j̀aci.

Parewe srna je u toku jula iavgusta. Gravidnost traje do ma- ja - juna slede}e godine s tim da jedan period plod miruje u mate-rici srne - period latence - em-briotenije.

Za vreme parewa dolazi doborbi izme|u srnda}a u ciquosvajawa teritorija.

Razvoj rogovqa srnda}a

Rast rogovqa po~iwe kodmu{kog laneta odmah nakonnarastawa roì{ta ( u starostiod 5 meseci) i zavr{ava se ustarosti od 7 - 9 meseci. Ovo sutzv. "mladala~ki" ro{~i}i jernemaju ruè koje srnda} odbaci

posle dvomese~nog trajawa.Odrastao srnda} (starosti

preko jedne godine) nosirogovqe od prole}a do jesenikada ih odbacuje, te po~iwe in-tenzivan rast novog rogovqa koji se zavr{ava u prole}e nared-ne godine. Rast rogovqa je vezanza godi{wi ciklus polnih `le-zda.

Predlog mera za poboq{awekvaliteta populacije srna u

lovi{tu

Na osnovu istraìvawaobavqenih u Ma|arskoj (Szederji

Ako{, 1979) dati su okvirno uprocentima najzna~ajniji fakto-ri koji uti~u i odlu~uju o "kvali-tetu" lokalne populacije srna :

- nasledna svojstva 20 %-ostali ìvotni uslovi 80 %- hrana 25 %- mir u lovi{tu i povoqni za-kloni 18 %- brojno stawe mati~nog fonda10 %- odnos polova 10 %- starosna struktura 10 %- klimatske prilikei broj sun~anih dana 4 %- sastav zemqi{ta 8 %

Uslovi koje moè lako daispuni modelna (zami{qena)populacija dok se u praksi lakozapostavqaju i ne ispuwavaju:

Odstrel mora da ima zaciq odnos polova 1 : 1 ; Odstrelne sme da bitno izmeni odnosklasa starosti; Prirast trebatokom godina da ima pribli`no jednaku stopu ; Mora se uzimati uobzir ukupan odstrel (+ uginu}a) jedne lovne godine ; Mora seiskqu~iti faktor "prolazne"divqa~i (divqa~ susednih lo-vi{ta).

Selektivni ("uzgojniodstrel")

Osnova selekcije kod srna je u stvari "probirni odstrel"

kojim se reguli{e brojnost popu-lacije i wena struktura ( polna,starosna i geneti~ka ) i to stal-nom eliminacijom "slabih, ne-perspektivnih" grla. Premaistraìvawima (Svetlana Zla-tanovi}-Milo{evi}, 1996.) utvr-|en je visok stepen homozigotno-sti koji uzrokuje stabilnije kon-stitucije i pojavu slabih i neot-pornih jedinki. Merilo za ocenukvaliteta pojedinih jedinki upopulaciji daju fenotipske ka-

rakteristike (zbog ne poznava-wa genitipa ), a do toga se dola-zi ~estim upore|ivawem jedin-ki pribli`no iste starosti. Naosnovu toga se zakqu~uje koje sr-ne zaostaju u razvoju a koje su, sobzirom na kvalitet "lokalne"populacije, natprose~no razvije-ne.

Osnovni problem kodsprovo|ewa ovakve selekcije jene poznavawe broja jedinki koje~ine jedinstvenu populaciju iteritorije koju zauzimaju, i da seu ve}ini slu~ajeva gazduje sasubpopulacijama - delovima je-

dinstvene populacije raspore-|ene u vi{e lokaliteta kojipredstavqaju lovi{ta.

Uzgojni odstrel srna ilanadi

Ciq uzgojnog odstrela je dase reguli{e polna i starosnastruktura i da u zimu u|u zdrave jedinke. Pre svakog odstrelaneophodno je osmotriti (dvogle-dom) svaku jedinku i utvrditistarost i op{ti kvalitativniizgled jedinke.

Kod utvr|ivawa starostipostoje op{ta uputstva i samo

upore|ivawem jedinki pribli-`no iste starosti utvr|ujemo koja je zaostala u razvoju u odnosuna druge.

Veoma je va`no razlikova-ti slede}e kategorije: - ̀ ensko imu{ko lane, jednogodi{wa srna(srnica), - srne od dve do {estgodina starosti,- srne od sedami vi{e godina starosti.

Najpouzdaniji put obuke zadobro ocewivawe starosti jepored osmatrawa i prove-ravawe pravilnosti ocene natek odstreqenim grlima.

Za pove}awe kvalitetatrofeja srnda}a kao posledica"kvalitetne" populacije srna ulovi{tu moraju se, u gazdovawuuz ostale mere primeniti i novasaznawa iz biologije srna.

1. "@eqa da se ima {to vi-{e srne}e divqa~i suprotna jenaravi te vrste"

Ne vodi se ra~una o na~inuishrane i teritorijalnompona{awu srna jer ovi uslovisami po sebi ograni~avaju gusti-nu wene naseqenosti a samimtim i brojnost. Osnovni ciqgajewa se sastoji u odràvawutakve brojnosti srna kojuuslovqava data sredina (bezoskudice u prirodnoj hrani i bez~estih stresnih situacija u spo-rovima oko teritorija).

2. "Prihrawivawe srna zi-mi je nepotrebno i {tetno"

Jedino {to se moè uradi-ti je o~uvawe i poboq{awe pri-rodnih izvora hrane, bez prihra-wivawe (mi{qewe autora, mo-gu}e je tako|e podizawe ve{ta~-kih ispa{i{ta i sl.).

Kao jedna od obaveznih ga-zdinskih mera je izno{ewe kva-litetne soli u soli{ta, koja su ulovi{tu i to tokom cele godine.

3. "Brojnost srna kao osnovsvih gazdinskih mera"

Prema podacima ve}ineevropskih i srpskih autora zna-mo da je srne gotovo nemogu}e iz-

brojati (mogu}a je pribli`naprocena brojnosti na osnovuosmatrawa), predlaè se pre-laz na tzv. "relativni odnos sr-na" i wene ìvotne sredine.Prirodna analiza utvr|enih in-dikatora, da li je populacija sr-na uskla|ena ili je prevelikaodnosno premala. Indikatorisu: telesna masa - teìna, pri-rast, {tete na biqkama(odgrizawe terminalnih izboja-ka i sl.).

4. "Prema dosada{wimsaznawima izbor jedinke za od-strel prema spoqnom izgledu jesasvim bez osnove"

Samo izbor po koli~ini ipolnoj i starosnoj strukturistvarno i presudno uti~e na sr-ne (ta~ka 3.). Ovo zna~i da u od-strelu vi{e od 50 % treba da jezastupqena lanad i jednogodi{wa grla. Prednost sedaje broju (koli~ina odstrela)nad izborom (odstrel srnda}a IIstarosne klase).

5. "Trofejna strukturaodstreqenih srnda}a"

@eqa da u ukupnom odstre-lu bude {to vi{e trofejno jakihsrnda}a (u medaqi) je pogubna posrne jer se na taj na~in

odstrequju mlada i perspektiv-na grla. Trofejni odstrel u od-nosu na ukupni odstrel treba dase kre}e od 10 % do 15 %.

Dipl. in .̀Aleksandar ]erani}

ODSTREL SRNA I LANADI

Srna je autohtoni predstavnik faune Srbije i Evrope. O poreklu srne po-stoji brojna literatura u kojoj se navodi da je ova vrsta evolutivno “veoma”stara. Najstariji nalazi poti~u iz peska Mosbah-a u Nema~koj.

SELEKCIJOM do KVALITETA

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

16


17/50

L O V A ^ K E

N O V


2 0 0 7 .

17

Obaveza rabote imala je smisao, tako da je svaki koji jebio duàn da je daje istovremeno i teàk, da mora li~no daore i kopa, ve} je to umesto wega mogao da radi i neko dru-gi i u wegovo ime: ~lanovi porodice, rodbine, ili nekotre}i, po dogovoru sa nosiocem rabote.To bi moglo zna~itida su i lovci na takav, posredan na~in, odra|ivali svojazaduèwa - rabote prema manastirima i svetovnoj vlaste-li (verovatno, ne svi i u zavisnosti od slu~aja do slu~aja,a i specifi~nih okolnosti u kojima bi se pojedini lovcina{li).

Lovci regrutovani u vojnike

U uvodnom delu ovog rada napomenuli smo da se zarasvetqavawe statusa lovaca moramo pozabaviti i odred-bom pod imenom "Vojni~ki zakon". Za{to? Pitawe se namet-nulo samo po sebi, a odgovor je jasan i odre|en. Lovci, poprirodi svog specifi~nog zanimawa, najte{we su povezanisa rukovawem oru`jem. Sigurno da su tokom svoje stalneprakse postajali odli~ni strelci, bilo lukom, bilo samo-strelom. Sasvim je prirodno i logi~no da bi ih, kada bi"zagustilo" i dràvi zapretila neposredna ratna opasnosti dizala "zamanica" (op{ta mobilizacija, kao npr. prili-kom bitke na Velbu`du, 1330. i Kosovu, 1389. u borbama zao~uvawe Despotovine u XV veku, kada je despot Stefan La-zarevi} ukinuo privilegiju qudi sa manastirskih posedada "vojsku ne vojuju"), regrutovali u vojnike zbog svog stre-li~arskog ume}a. Svaki ma~, svako kopqe, strela, bili su

neophodni za odbranu od drskog i bezobzirnog otomanskogosvaja~a.

Sada kada smo pri kraju izlagawa postavqene teme, ia-ko smo izveli zakqu~ke, vaqa nam se jo{ malo zadràti uovom miqeu, re}i ne{to o op{tequdskim odnosima usredwevekovnoj Srbiji, da bi se stekao celokupan uvid udatu tematiku i time se zaokruìo. Za to neka nam poslu-è tada{wi pravni spisi - hrisovuqe, zakoni.

Garantovano pravi~no su|ewe

Moramo da naglasimo da se u wima zavisno stanovni-{tvo - sebri (podlo`nici), naj~e{}e nazivaju qudima, {tose vidi iz delova poveqa koje smo citirali na prethodnimstranicama, a tako|e i u ostalim hrisovuqama, a ne nekimuvredqivim i pogrdnim imenima kojima su prepuni doku-

menti tog vremena iz drugih delova Evrope. To je jo{ jedandokaz o, da ga tako nazovemo, "humanijem" feudalizmu u Sr-biji. Dostojanstvo ~oveka se po{tovalo, bez obzira nawegovu klasnu pripadnost, kao slike i prilike Tvorca ne-beskog, ili kako kaè Stari Zavet, Prva kwiga Mojsijeva,nazvana Postawe (1-27): ..."I stvori Bog ~ovjeka po obli~jusvojemu, po obli~ju Bo`jem stvori ga"... Ovakav pristup

kmetskom staleù do-voqno govori o uticajuCrkve na tada{we srp-sko dru{tvo i obliko-vawe wegove svesti. ô-

vek je samo ~ovek poro|ewu, pa makar to biootrok, meropah, ilikraq, car. Prema wemuse mora postupati sa du-`nim po{tovawem, cene}i wegov li~-ni integritet.Da termin "qudi" nijesamo fraza uhrisovuqama, pisanimpo ustaqenim obrasci-ma poveqa, ve} i da suse vlastodr{ci, bar una~elu, tako odnosni-li prema svojim pod-lo`nicima, posrednogovori i ~iwenica da usredwevekovnoj Srbiji

nije zabeleèna nijednapobuna seqa{tva poputonih u tada{woj Francu-skoj (1358), ili Engleskoj (1381), a nepo-sredno i sam Du{anov Zakonik iz 1349.(dopuwen 1354). ^lanom139. (Prizrenski prepis),dozvoqava se zavi-snim kmetovima da sesude ne samo sa svojimvlastelinom, ve}

i sa samim carom: "Meropsima uzemqi Carstva mi da nije vlastan gospodar u~initi pro-tiv Zakona ni{ta... Ako li u~ini {to nezakonito, da jevlastan svaki meropah parni~iti se sa svojim gospodarem,ili sa Carstvom mi, ili sa Gospo|om caricom, ili sa Cr-kvom, ili sa vlastelom"... U daqem tekstu ovog ~lana po-

tvr|uje se garantovano pravo na pravi~no su|ewe i u slu-~aju da je meropah osnovano traìo za{titu svojih prava idobio parnicu, jem~i mu se da mu se sve plati i da stranakoja je izgubila spor - wegov gospodar ili bilo ko drugi,ne sme da mu iz osvete u~ini nikakvo zlo.

Nadamo se da smo ovim radom, bar donekle, uspeli darasvetlimo jedan deo bitisawa srpskog sredwovekovnog~oveka i doprinesemo da se pravilnije razume Sredwi vekuop{te i mesto na{ih predaka u wemu, posebno lovaca poprofesiji i zanatu, kao dela privredne i dru{tvene struk-ture Srbije tog doba. Nismo se bavili vladarskim psarimai sokolarima, lovcima koji su ~inili wihove li~ne, pri-vatne ~inovnike, koji su mogli poticati i iz vlastelinskihporodica, npr. "prvi lovac", "prvi sokolar", "prvi psar",po{to je wihov poloàj kao vladaju}e klase op{te poznat,pa nema potrebe raspravqati o wemu.

Dragan Markovi}

Dopuna za drugo izdawe kwige

"LOV U SREDWEVEKOVNIM SRPSKIM POVEQAMA"

STATUS LOVACA U SREDWEVEKOVNOJ SRBIJI ( IV )

IZVORI I LITERATURA:

1. Borislav M. Radojkovi}: O so-kalnicima, posebno izdawe Srpskekraqevske akademije, kwiga 120, Be-ograd, 1937.2. Dragan Markovi}-Kudro i Sla|a-na Jovi}evi}: Lov usredwovekovnim srpskim poveqama,Lova~ki savez Srbije, Beograd, 2006.3. Milo{ Blagojevi}: Nemawi}i iLazarevi}i, Zavod za uxbenike i na-stavna sredstva, Beograd, 2004.4. Sima ]irkovi} - RadeMihaq~i}: Leksikon srpskogSredweg veka, Knowledge, Beograd,1999.5. Stojan Novakovi}: Zakonski spo-menici srpskih dràva Sredweg ve-ka, Lirika, Beograd, 2005.

DOBRISTRELCI IVOJNICI Lovci, sa psarima i sokolarima, ~ine}i jednu spe-

cijalizovanu grupu u okviru {ire grupacije privi-

legovanih slugu i niìh ~inovnika, morali su, u mawem obimu, da se "pozabave" i zemqom

hraniteqicom, jer osnov tada{we poqoprivrede~inili su zemqoradwa i sto~arstvo, dok je sve

ostalo, pa i lov, ma kako da je bio zna~ajan, bilo

prate}a aktivnost ovih dveju grana privre|ivawa.


18/50

18

L O V A ^ K E


2 0 0 7 .

Ovaj kqu~ni element konstrukcije lova~ke pu{ke sao`qebqenim cevima igraju ulogu lansirne rampe za ispaqi-vawe projektila. Od kvaliteta materijala i preciznosti izrade ce-vi, zavsi direktnost pri ga|awu pu{kom (stepen rasturawa pogodakana meti). Materijal za izradu cevi su ~elici legirani hromom, molib-denom i vanadijumom, {to treba da pove}a otpornost cevi na habawe,uz odgovaraju}i odnos tvrdo}e i elasti~nosti. Postupak hladnog ko-vawa je standard pri izradi, ali sada uz dodatni tehnolo{ki postu-pak takozvane kriostabilizacije, {to podrazumeva izlagawe iskova-ne cevi jako niskim temperaturama, ~ime se materijal cevi osloba|azaostalih napona iz procesa obrade. Na taj na~in se pove}ava kvali-tet cevi, ali i produàva wen vek.

Otpornost cevi na koroziju postiè se na dva na~ina: tvrdim hro-mirawem unutra{we povr{ine cevi. Izrada cevi od ner|aju}eg ~eli-ka zna~i i mawe odràvawa u terenskim uslvima. Takvo odràvawe

je neophodno cevima, koje su spoqa za{ti}ene od korozije tradicio-nalnim brunirawem ili savremenijim postupcima pakerizacije ifosfatizacije, ali ne i kod za{tite slojem titanijuma. Zadràno jeklasi~no o`qebqewe kanala cevi, pri ~emu je korak uvijawa `qe-bova uvek uskla|ivan sa vrstom municije. Na savremenim pu{kama ko-

je imaju pokretni zatvara~, ~elo zatvara~a se po pravilu zabravqujedirektno u cev, a rampa za uvo|ewe metaka u leì{te je obavezno po-lirana.

I savremenaobrada usta cevi jeizvedena tako da jezna~ajno umawen destabi-li{u}i uticaj barutnih gasovana projektil u momentu kada on na-pu{ta cev. Na sve ~e{}e prisutnim po-luautomatskim lova~kim karabinima,

standardno se ure|uje kra}a cev (duìne od50,8 do 55 cm). Budu}i da su opti~ki ni{ani

ve} postali standardna oprema ovakvogoru j̀a, skra}ewe ni{anske linije ne

uti~e vi{e bitno na rezultate

ga|awa ovakvim pu{kama. Mawaduìna cevi umawuje u~inaksve popularnije Magnum

municije, svode~i ga nau~inak standardnih sredwe-kalibarskih metaka istogpre~nika zrna.

Radni mehanizam

Poluautomatski karabini su sve reklami-raniji i sve prisutniji u lovi{tima. Ekspanzijadivqih sviwa - krupne divqa~i, koja je zbog broj-nosti postala dostupna svima, u~inila je ovakvooru j̀e relativno popularnim. Mogu}nost brzog, uza-stopnog ispaqivawa ve}eg broja metaka na "crnu di-vqa~", koja se ~esto u lovu moè videti u grupi, pove}ava{anse za odstrel ve}eg broja primeraka ili efikasno dostreqi-vawe pogo|ene ove, na pogodak dosta otporne, divqa~i.

PU[KE ZA ODSTREL KRUPNE DIVQAÎ

Osim {to konkurencija me|u proizvo|a~ima obara cene natrì{tu, ona istovremeno donosi poboq{awa na postoje}im kon-

strukcijama i pomaè

lovacke novine Oktob 07a

Documents

Transcript of lovacke novine Oktob 07a