MAZA O slikar iz San ovani di Valdarno Maza o je stalnim prou avanjem nau io toliko da se mo e ubrojiti me u prve umetnike koji su u najve oj meri oslobodili umetnost tvrdo e, nedostatka i te ko a. Sledio je koliko je mogao na in rada Filipa i Donatela, iako se bavio drugim rodom umetnosti u svom radu stalno te io da figure izrazi to ivlje, neusiljene, sli ne prirodi. Mnogo se isti e savremenim na inom slikanja i crtanja pa se njegova dela porede sa delima savremenih majstora. Po eo je da prikazuje svoje figure u lepim pozama, pokretima, daju i im gordost i ivost, izvesnu prirodnu reljefnost koju pre njega nije postigao nijedan slikar. Maza o je smatrao da svim figurama koje ne stoje na horizontalnoj ravni i koje se ne smanjuju, nego stoje na vrhovima prstiju, nedostaju lepota i stil, a oni koji tako slikaju pokazuju da ne razumeju perspektivu. Mnogo je prou avao te ko e u vezi sa perspektivom i bolje je nego iko pre njega izradio figure u smanjenom obliku, slikaju i ih na razne na ine i u svim mogu im polo ajima. Maza o slika skladnim i mekim bojama. Tkaninu radi u malim i blagim naborima, kakvi stvarno i jesu. On zaslu uje da bude i pronalaza svega toga, jer dela ra ena pre njega izgledaju naslikana, dok njegova deluju prirodno, ivo i istinito. Na jednoj slici vidi se posebno koliko je prou avao te ko e sa perspektivom. Na slici su prikazani: Hrist koji osloba a oveka opsednutog od avola i lepe zgrade, izra ene u perspektivi tako da se istovremeno vidi i njihova unutra njost i spolja njost, po to ih je slikao ne sa lica, nego sa strane. Bogorodica koja sedi sa sv. Anom i dr i sina u naru ju, crkva sant Ambro o u Firenci. Slika u temperi. Bogorodica kojoj an eo donosi vest, sa zgradom sa mnogo stubova, u perspektivi, crkva san Nikolo, slika u temperi. Crte je savr en, zgrada izgleda kao da nestaje i da se usled prelivanja boja pomalo gubi iz vida, to pokazuje koliko Maza o dobro poznaje perspektivu. y sv. Iva Bretanjski, u Badiji u Firenci, fresko tehnika, na jednom pilastru, prikazav i ga u udubljenju tako kao da mu se noge smanjuju kada se posmatra odozdo. Za ovo je Maza o bio izuzetno hvaljen. y sv.Trojstvo, crkva santa Marija Novela, postavljena je iznad olatara, izme u Bogorodice i Jovana Evan elista koji posmatraju razapetog Hrista, fresko tehnika. Sa strane su 2 figure na kolenima koje verovatno prikazuju poru ioce ove freske. Lepo je izra en i svod kao poluluk u perspektivi, podeljen na etvrti ukra ene rozetama koje se smanjuju tako da izgleda kao da je zid probu en. y U crkvi del Karmine u Pizi na slici koja se nalazi u kapeli na pregradnom zidu prikazao je Bogorodicu sa sinom, a kraj njenih nogu an ele koji sviraju. Oko Bogorodice su sv Petar, sv Jovan Krstitelj, sv Julije i sv Nikola, prikazani sa puno ivota. Dole na predeli su naslikani u malim figurama prizori iz ivota ovih svetaca, a u sredini Poklonjenje mudraca. Gore kao zavr etak slike izra eni su mnogi sveci oko jednog raspe a. Kako se u Firenci nije ose ao kako je eleo, oti ao je u Rim da bi nau io ne to i prevazi ao druge slikare. Stekao je veliku slavu i u kapeli u crkvi San Klemente izradio Stradanje Hristovo me u razbojnicima na krstu i prizore iz ivota mu enice sv Katarine, fresko tehnikom. Potom se vratio u Firencu gde mu je povereno ukra avanje kapele porodice Branka i. Pre nego to se latio tog posla izradio je kao probu sliku sv Pavla pored u adi za zvona. U liku sveca je prikazao veliku snagu. Na ovoj slici je pokazao sposobnost da prika e figure u smanjenom obliku, posmatraju i ih odozdo. Dok je radio ovo delo, osve ena je crkva del Karmine i Maza o je kao uspomenu na ovu sve anost izradio jednu sliku iznad vrata koja vode u manastir, prikazav i u svetlo-tamnom celo osve enje: naslikao je bezbroj gra ana u ogrta ima i kapama kako idu za litijom, me u njima i Bruneleskija, Donatela, Branka ija i dr. Ovo delo je savr eno jer je on umeo da izradi u perspektivi sve ove ljude u litiji, po 5 ili 6 u redu, slikaju i ih u hodu, postepeno ih smanjuju i ne samo prema proporciji nego i prema ta ki posmatranja. Svi ljudi izgledaju ivo, razlikuju se mali i debeli od velikih i mr avih, svi stoje na horizontalnoj ravni i postepeno se smanjuju. y y

Vratio se ukra avanju kapele porodice Branka i i slikao prizore iz ivota sv Petra. Me u ovim prizorima naro ito je zna ajna slika na kojoj je prikazao kako sv Petar da bi platio dug vadi, po nare enju Hristovom, novac iz utrobe ribe. U dnu grupe vidi se jedan apostol sa likom Maza a izra en njegovom rukom pomo u ogledala tako dobro da izgleda kao da je iv. Ose a se odva nost sv Petra koji upu uje pitanja, kao i pa nja apostola koji u raznim pozama oko Hrista o ekuju odgovor, sa neusiljenim izrazima lica. Ova slika je zbog Maza ove smrti u njegovoj 26oj godini ostala nedovr ena, a kasnije ju je zavr io Filipino. Sahranjen je u crkvi del Karmine. DONATELO vajar iz Firence Ro en u Firenci, izvrstan vajar, tako e vrlo ve t i u izradi ukrasa od gipsa, iskusan u perspektivi i mnogo cenjen u arhitekturi. Uglavnom je radio u Firenci, Sijeni, Rimu, Padovi. Delo koje mu je stvorilo ime i u inilo ga poznatim su Blagovesti, ra ene u kamenu, postavljene u crkvi Santa Kro e u Firenci. Skulpturu je ukrasio udnim arama i ornamentima na raznovrsnom postolju koje se gore zavr ava u obliku etvrtine kruga i tu je dodao 6 de aka koji pridr avaju nekoliko festona. Devica Marija je zapla ena pojavom an ela, pla ljivo i ne no mu se klanja puna po tovanja prema njemu. U hramu San ovani izradio je grobnicu za papu ovanija. Pokojnika je izradio u pozla enoj bronzi, a u mramoru 2 figure koje predstavljaju Nadu i Ljubav prema bli njem, dok je Donatelov u enik izradio Veru. U istom hramu prekoputa grobnice nalazi se sv. Marija Magradela Pokajnica, u drvetu ra ena, ije je telo iscrpljeno od posta izvedeno lepo i dobro, a to se ti e anatomije savr eno. Kao mladi je izradio na fasadi crkve Santa Marija del Fiore proroka Danila u mramoru, a kasnije sv. Jovana Evan elista kako sedi obu en u obi no odelo. Na uglu fasade je jedan starac izme u 2 stuba na ijem licu se itaju misli oveka oronulog osled starosti i umora. Po na inu rada to delo je bli e anti kom nego bilo koje drugo Donatelovo delo. Donatelo je radio razumom koliko i rukama. Stvarao je svoje figure tako da u sobi gde ih je radio nisu izgledale ni upola onako lepe kao na mestima na kojima su postavljane. U crkvi San Mikele in Orto izveo je u mramoru za esnaf mesara kip sv. Petra, a za esnaf trgovaca sv. Marka Evan elista. Za esnaf pu kara je izradio figuru sv. or a u ratnoj opremi, u savremenom oklopu sa titom pred nogama. Sa njegovog lica zra i lepota mladosti, odu evljenje i hrabrost, a divna poza pokazuje ivost i smelost, iako je izra en u kamenu. Izgleda kao da osmatra pribli avanje neprijatelja i procenjuje njegovu mo , dok mu ruke po ivaju na titu. Na postolju gde se nalazi ova figura je izradio bareljef u mramoru prikazav i sv- or a kako ubija a daju. Na pro elju je polufigura Boga Oca u bareljefu. Na prednjoj fasadi zvonika crkve Santa Marija del Fiore izradio je u mramoru 4 figure od kojih su 2 u sredini ra ene po prirodi. Figura koju danas zovu Zukone je smatrana najlep im delom od svih Donatelovih. Za Sinjoriju Firence je izradio rad liven u metalu koji predstavlja Juditu kako se e glavu Holofernu. Jednostavnost Juditinog odela jasno otkriva unutra nju veli inu duha te ene, dok se na Holofernovom izrazu prime uje dejstvo vina i sna. U dvori tu dvorca Sinjorije nalazi se nag David izra en u bronzi u prirodnoj veli ini, prikazan kako nogom staje na odrubljenu Golijatovu glavu dok u desnoj ruci dr i ma . Figura je toliko prirodna po ivosti i meko i da umetnici ne veruju da nije ra ena po ivom modelu.

U Padovi je izradio Gatamelatin spomenik figura konjanika u bronzi, spomenik preminulom zapovedniku mleta ke vojske, nalazi se na trgu sant Antonio. Figura konjanika pokazuje veliku hrabrost i gordost, a to se ti e pokreta, crte a, umetnosti, proporcija i marljivosti, ovo delo se mo e izjedna iti sa svakim anti kim majstorom. Za Padovu je uradio mnogo radova i u njega su svi gledali kao u udo i hvalili ga, ali on se ipak odlu io da se vrati u Firencu. Vrativ i se u Firencu radio je za Kozima Medi ija, u sakristiji crkve san Lorenco ukrase u gipsu. U ovoj crkvi je na mestu gde se ukr taju svodovi izradio vrlo ve to u ukrasima u gipsu 4 sveca, kao i predikaonice u bronzi na kojima je prikazano Stradanje Hristovo. Radio je glavu ene Kozima Medi ija, Raspe e u bronzi, bareljef u bronzi Stradanje Gospoda, Bogorodica ra ena u mramoru i polureljefu, Merkur ra en u metalu.. Donatelo nije radio samo velika umetni ka dela nego i najmanje umetni ke predmete. Umro je u 83-oj godini i sahranjen je u crkvi San Lorenc blizu groba Kozima Medi ija, njegovog najve eg prijatelja. FILIPO BRUNELESKI vajar i arhitekta iz Firence Kao mlad radio je ukrase u srebru i zlatu ispunjavaju i ih crnim emajlom, razne srebrne predmete, bareljefe za ta je pokazao veliki talenat. Mnogo se bavio perspektivom, koja se do tada primenjivala sa dosta gre aka. Izgubio je mnogo vremena dok sam nije prona ao na in da dobije ta nu i savr enu perspektivu, to je postigao crtaju i plan, profil i presek. Izradio je mnoge crte e u perspektivi koji su odu evljavali druge umetnike. Podu avao je perspektivi i Maza a, svog dobrog prijatelja. Toskaneli ga je podu avao geometriju. Uradio je Raspe e u drvetu na Donatelov zahtev i to delo se danas nalazi u crkvi santa Marija Novela. Donatelo je ovo delo hvalio kao pravo udo i priznao da ga je Filipo prevazi ao ako uporedi delo sa svojim raspe em na kojem on kao da je prikazao nekog seljaka a ne Gospoda, to mu je sam Filipo i rekao. Donatelo i Filipo su se dogovorili da zajedno napuste Firencu i provedu u Rimu nekoliko godina da bi se Filipo mogao posvetiti arhitekturi, a Donatelo skulpturi. Filipo je imao 2 vrlo velike zamisli: - da vrati dobru arhitekturu, nadaju i se da e uspeti i da e ga to proslaviti - da prona e na in zasvo avanja kupole Santa Marija del Fiore Stalno je prou avao i crtao anti ke svodove, izu avao je ru evine anti kih gra evina, sve dok ih nije sve nacrtao. Ispitivao je kako se na njima povezuje kamen kao i na in zasvo avanja. Utvrdio je razliku me u dorskim, jonskim i korintskim stilom. Staratelji crkve santa Marija del Fiore i predstavnici esnafa trgovaca vunom su pozvali 1407. arhitekte i in enjere da bi se raspravljalo o na inu zasvo avanja kupole, gde je Filipo savetovao da je potrebno podi i gra evinu iznad krova i da je potrebno izraditi friz u visini od 15 lakata, a na sredini svake strane postaviti jedan veliki prozor na taj na in bi se smanjila te ina i kupola bi se mogla lak e zasvoditi. Filipo je smatrao da kupola treba da se zasvodi tako da polupre nik luka odgovara tri etvrtini pre nika i da se izrade 2 svoda, jedan unutra nji, jedan spolja nji, da bi se izme u njih moglo hodati, a na uglovima svih 8 strana celu konstrukciju spolja njeg svoda treba povezati u ljebljenim kamenom. Smatrao je da kupolu treba zasvoditi bez armature i u to vreme je zasvodio kapelu u crkvi Santa Feli ita i drugu u crkvi san Jakopo, to je ulilo poverenja u ljude da on zaista mo e da zasvodi kupolu bez armature. Dobio je i pomo nika, Lorenca Gibertija koji je stekao visoko priznanje rade i vrata na Baptisteriju san ovani. Filipu se to nije svidelo jer je znao da treba da sam izdr i napor koji ga o ekuje a da e kasnije deliti po ast i slavu sa Lorencom. Ova tvorevina sama potvr uje svoju lepotu di u i se od zemlje do laterne u visini od 154 lakta, dok cela latera iznosi 36 lakata. Dok se ovo delo gradilo Filipo je izradio i mnoge druge gra evine: Svojom rukom izradio je model crkve Santa Kro e u Firencu, za porodicu Paci. Izradio je model i za dom porodice Buzini sa 2 stana. Za Kozima Medi ija je izradio model Badije sve tenika. To je zgrada bogato ukra ena, udobna i

prijatna. Crkva iji su svodovi u obliku bureta je zra na, sakristija je udobna. Bio je prinu en da je postavi na padinu brda i sa mnogo promi ljenosti je iskoristio donji deo, smestiv i tu podrume, pe i, tale, umivaonice, ostave, kuhinje, a na istoj visini je postavio lo e, trpezariju, spavaonicu, biblioteku i ostale glavne prostorije manastira. U vreme ovanija Medi ija je zapo eto zidanje crkve San Lorenco u Firenci. Posle njegove smrti sin Kozimo nastavlja sa gradnjom. Filipo je dovr io sakristiju crkve san Lorenco, dok je Donatelo izradio ukrase u gipsu, ukrase u kamenu na malim vratima, kao i bronzana vrata. Kozimo Medi i je hteo da sagradi i svoj dvorav, a filipo je izradio veliki i lep model za ovaj dvorac koji je trebalo izgraditi prekoputa crkve san Lorenco. Kozimu se gra evina u inila preterano rasko na i velika da je odustao od gradnje, pla e i se pre svega zavisti. Filipo je izradio i model Hrama delji An eli za porodicu Skolari, koji je ostao nedovr en. Uradio je i nacrt rasko nog dvorca na mestu Ru ano. Vrata ovog dvorca su dvostruka, prozori prvog i drugog sprata su sli ni vratima, svodovi su dvostruki. Graditelj je bio Luka Fran eli koji je za Filipa radio mnoge gra evine. Pozvan je i da uradi model crkve santo Spirito u Firenci. Izradio je model crkve i manastira za kalu ere. Raspored je lep, gotovo savr en to se ti e stubova i ostalih ukrasa. Da nije bilo tetnog uticaja onih koji uvek kvare lepo zami njene stvari, misle i da se razumeju bolje u ne to, ova crkva bi danas bila najsavr eniji hri anski hram. Umro je u 69oj godini, sahranjen uz vrlo velike po asti u crkvi santa Marija del Fiore.