Biomehanika šake

Nataša Igić

UNIVERZITET U NOVOM SADUKatedra za medicinsku rehabilitaciju

Funkcionalna pozicija šake

• Ručni zglob:• ekstenzija 20 • ulnarna devijacija 10

• Prsti flektirani:• MCP 45• PIP 30• DIP 10

• Palac abdukovan• CMC 45

Funkcionalna pozicija šake

• Nije nužni položaj u kom treba da bude imobilisana ruka• Pozicija imobilizacije zavisi od vrste i stepena invaliditeta• Teško je imobilizovati pojedinačne pokrete šake ili funkcije,

kao i ispitati ali hvat je prioritetna uloga šake.

Funkcionalna pozicija ručnog zgloba

• Omogućava fleksorima prstiju zatvaranje šake uz minimalni utrošak energije i najmanji mogući napor.• Pozicija u kojoj su svi

mišići podjednako napeti.• Omogućava zglobovima i

mišićima da ostvare interakciju sa CNS koji ih kontroliše posebno kod povreda.

Biomehanika Takozvani položaj mirovanja šake: Dlan udubljen, prsti povijeni, a palac postavljen blago nasuprot dlanu.

Pokret hvatanja:Koštani skelet formira niz lukova koji se protežu u tri različita pravca.

Hvatovi šake

• Aktivnosti šake koji uključuju hvatanje ili držanje objekata između bilo koje dve površine šake pri čemu palac učestvuje u većini, ali ne i u svim hvatovima. • Postoje različiti načini kako objekte

raznih veličina i oblika možemo uhvatiti sa načinima koje zavise individualno.

Snaga hvata• Starosna dob i snaga stiska tj.hvata su statistički značajni prediktori

za spretnost ruke, čak jačina stiska više od starosne dobi. • Ističući snagu stiska kao prediktora za spretnost ruke fizička

aktivnost može da poboljša određenu vrstu spretnosti ruke. • Merenje maksimalne izometrijske snage hvatova je osnovni

element praćenja ljudi: za vreme rasta starenja povreda rehabilitacije treninga istraživačkih studija

Podela hvatova

Snažni • učestvuje cela šakaPreciz

ni • učestvuje palac sa ostalim prstima

Snažni hvatovi

• Obično dovode do fleksije u svim prstima • Rezultat su niza akcija:

Otvaranje šakePozicioniranje prstijuDovođenje prstiju do objektaStatička faza koja je u suštini hvat

• Objekat je uhvaćen tako da može da se pomera kroz prostor ka višim proksimalnim zglobovima

Snažni hvatovi

• Prsti su u funkciji stege i drže objekat u dlanu, a njihov položaj zavisi od veličine, oblika i težine objekta koji se drži.• Palac kada se koristi služi kao stabilizator objekta koji se

nalazi između prstiju ili dlana, a kada je uključen, obično je u addukovan i služi kao stega dlanu, za razliku od preciznih hvatova kada je abdukovan.

Snažni hvatovi

Kosi dlanski

hvatHvat lopte

Lučni hvat

Cilindrčni

hvatKuka hvat

Kosi dlanski hvat

Hvat lopte

Lučni hvat

Cilindričan hvat

Kuka hvat

Precizni hvatovi

• Služe za vešto postavljanje objekta između palca i prstiju, pri čemu dlan nije uključen• Rezultat su niza akcija:• Otvaranje šake• Pozicioniranje prstiju• Dovođenje prstiju do objekta

• Prsti i palac drže objekat u svrhu manipulacije sa celom šakom

PRECIZNI HVATOVI

Terminalna opozicija

1. PINCET HVAT

Subterminalna opozicija

1. TROKRAKI HVAT2. ŠTIPALjKA HVAT

Subterminalno -lateralni hvat

1. KLjUČ HVAT

Pincet hvat

Hvat terminalne opozicije palca

Trokraki hvat

Hvat subterminalne opozicije palca

Štipaljka hvat

• Hvat subterminalne opozicije palca

Ključ hvat

• Subterminalni - lateralni hvat palca

Značaj palca šake

Termin palac - potiče od latinske reči „Pollex“ što znači moćni. Sa evolucione tačke gledišta, palac šake se progresivno izvukao

(povukao) u dužinu, ali je takođe stekao i moć i veći obim pokreta. Jedno od distinktivnih ljudskih obeležja je izdvojen palac šake

sposoban za precizne i snažne hvatove. Palac je od ključnog značaja za funkciju ruke sa svim osnovnim

svakodnevnim aktivnostima. Gubitak funkcije palca šake dovodi do 40-50% oštećenja gornjeg

ekstremiteta, kao rezultata njegove centralne uloge u svim hvatovima i manipulativnim pokretima.

Položaj palca u funkcionalnom položaju šake

• Kada je šaka u tzv.položaju mirovanja, dlan je udubljen, prsti povijeni, a palac postavljen blago nasuprot.

FUNKCIJA PALCA• Palac može da se kreće i koristi potpuno nezavisno jer je

funkionalno odvojen od ostalih prstiju.

Palac - digitus primus manus - pollex

art. carpometacarpalis pollicis (CMC)

Sa kineziološke strane CMC iako je veoma pokretljiv, ipak obezbeđuje čvrstu osnovu preko koje može da funkcioniše efikasno i pouzdano.

Ključna uloga u pokretima palca. Zglob je stabilan, a površine stoje naspramno usled tonusa

mišića čije tetive se protežu preko zgloba. Oblik zglobnih površina i labavost fibrozne kapsule omogućavaju

zglobu velik stepen pokretljivosti i stoga igraju malu ulogu u stabilnosti.

CMC palca jedinstveni zglob i u obliku je sedla i omogućava širok spektar pokreta u tri ravni. Ovo povećava mobilnost ali ga istovremeno čini sklonim ka degenaraciji.

Zglobne površine

Tip zgloba art.sellaris

os trpezium

capsula articularis

os metacarpale I

lig.obliquum posterior

lig.obliquum anterior

lig.carpo-metacarpale radiale

Zglobna čaura i zglobne veze

Zglob između ručja i prve metakarpalne kosti (art.carpometacarpalis pollicis)

os metacarpale l

art. carpometacarpalis pollicis (CMC)

CMC zglob je stalno opterećen radom uz učešće druge metakarpalne kosti, skafoidne i trapezoidne kosti i zato je pogođen osteoartrotičnim promenama.

Simptomi se obično javljaju u vidu bolnih otoka u ranim fazama, a sinovijalni otok oko baze palca može ponekad da se vidi, ali uvek može da se napipa.

Trakcija palca i rotacija metakarpalne kosti vrše kompresiju na otečenu sinoviju i proizvode bol

Osteoartroza CMC zgloba je najčešća patologija kod menopauzalnih žena koje često traže medicinsku pomoć pa i hirurško lečenje zbog gubitka spretnosti i snage.

art. metacarpophalangealis pollicis (MCP)

MCP stabilizovan kolateralnim ligamentima, kao i tetivama m.flexor pollicis longus i m.extensor pollicis longus koji prolaze ispred i iza zgloba do mesta insercije na distalnoj falangi.

Pošto je u pitanju elipsoidni zglob, metakarpofalangealni zglob ima, u skladu sa oblikom, dva stepena slobode kretanja tj. fleksiju i ekstenziju (savijanje i opružanje) odnosno abdukciju i adukciju (odvođenje i privođenje).

Zglob I kosti doručja sa gornjim člankom palca

(art.metacarpophalangealis pollicis)ZGLOBNE POVRŠINE, ČAURA I VEZE

http://www.slideshare.net/ssuserc33ffb/wrist-and-hand-rucni-zglob-i-saka

art. interphalangealis pollicis (IP)

Pošto palac ima samo dve falange, postoji samo jedan interfalangealni zglob.

Sinovijalni zglob tipa šarke, ojačan snažnim kolateralnim ligamentima, pokreti su mogući samo u jednoj ravni.

Pokreti fleksije i ekstenzije se odvijaju duž poprečne ose koja prolazi otprilike kroz vrat proksimalne falange.

Raspon fleksije je preko 90 stepeni, dok ekstenzija obično nije više od 10 stepeni. Ipak, može se primetiti pasivna hiperekstenzija kod pojedinih osoba koje primenjuju veliku silu preko palca, na primer mesari ili manuelni fizioterapeuti

Zglob između gornjeg i donjeg članka palca

(art. interphalangealis pollicis) ZGLOBNE POVRŠINE, ČAURA I VEZE

http://www.slideshare.net/ssuserc33ffb/wrist-and-hand-rucni-zglob-i-saka

Hvatovi palcaSnaga palca se povećava eksponencijalno, od vrha palca ka

karpometakarpalnom zglobu što omogućuje snažan hvat i precizan hvat.

Zajednička reaktivna sila na dnu palca je 12 puta veća nego na vrhu palca.

Procena snažnog ili pincet hvata sa velikom preciznošću određuje pet lako merljivih prediktora: • pol • starosna dob• telesna visina• telesna težina • profesionalna aktivnost

HVATOVI

PALCA

PRECIZNI

PINCET HVAT

TROKRAKI HVAT

ŠTIPALjKA HVAT

KLjUČ HVAT

SNAŽNI

KOSI DLANSKI

HVATHVAT LOPTELUČNI HVAT

CILINDRIČNI HVAT