Obligaciono pravoPredavanja 9.11.2012.

Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora

• Posebna dejstva dvostranih teretnih ugovora:1. Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

2. Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

3. Prekomerno oštećenje

4. Promenjene okolnosti

5. Nemogućnost ispunjenja ugovora

6. Prigovor neispunjenja ugovora.

• Generalno, posebnim dejstvima se štiti jednaka vrednost uzajamnih davanja (ekvivalentnost uzajamnih davanja).

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

• Evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se isključuje, umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

• Za pojam evikcije je bitno postojanje pravnog nedostatka: činjenica da treće lice ima pravo na stvar koje isključuje, umanjuje ili ograničava pravo pribavioca.

• Vrste evikcije: potpuna i delimična. Potpuna evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim

se isključuje njegovo pravo na pribavljenoj stvari. Delimična evikcija: sastoji se u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari,

kojim se umanjuje ili ograničava njegovo pravo na pribavljenoj stvari.

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

• Uslovi za evikciju: Pravno uznemiravanje pribavioca Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zaključenja ugovora, odnosno u vreme

kada je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je reč Savesnost pribavioca Obaveštenje prenosioca.

• Sankcije i pravne posledice evikcije: sankcije evikcije zavise od toga da li je ona potpuna ili delimična.

• U slučaju potpune evikcije: ugovor se raskida po samom zakonu; prenosilac je dužan da vrati ono što je primio od pribavioca; prenosilac je dužan da pribaviocu naknadi eventualnu štetu (troškove koje je pribavilac imao prilikom zaključenja i izvršenja ugovora, povodom same stvari, troškove spora).

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od pravnih nedostataka stvari (evikcija)

• U slučaju delimične evikcije, pribavilac može po svom izboru: Da raskine ugovor i da traži naknadu štete Da zahteva srazmerno umanjenje cene i da traži naknadu štete.

• Pribaviočeva prava po osnovu pravnih nedostataka prestaju: Kod vansudske evikcije: istekom roka od godinu dana od saznanja za pravo

trećeg Kod sudske evikcije: istekom roka od šest meseci od pravosnažnosti

presude.

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

• Materijalni nedostatak postoji: Ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili promet Ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je pribavilac

nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata Ako stvar nema svojsta i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene, odnosno

propisane Ako stvar nije saobrazna uzorku ili modelu.

• Potrebni uslovi za odgovornost za materijalne nedostatke stvari: Znatan nedostatak Skriven nedostatak Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca Blagovremeno obaveštenje prenosioca.

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

• Dejstvo – pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio prenosioca o nedostatku može:

Zahtevati od prenosioca ispunjenje ugovora: da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka, i naknadu štete

Zahtevati sniženje cene i naknadu štete

Izjaviti da raskida ugovor i tražiti naknadu štete.

• Odgovornost za materijalne nedostatke stvari se voljom ugovornih strana može proširiti, ograničiti ili isključiti.

Doc. dr Žaklina Spalević

Obaveza zaštite od materijalnih nedostataka stvari

• Sporazum o ograničenju ili isključenju ove odgovornosti je ništav: Ukoliko je nedostatak stvari bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio

pribavioca Ukoliko je prenosilac nametnuo takav sporazum koristeći svoj poseban

monopolski položaj.

• Prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke stvari koja je prodata: "kakva-takva", "đuture" ili putem javne prodaje.

• Pribaviočeva prava po osnovu materijalnih nedostataka stvari prestaju: istekom roka od godinu dana od dana odašiljanja obaveštenja prenosiocu.

Doc. dr Žaklina Spalević

Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

• Garancija za ispravno funkcionisanje stvari je tipična kod prodaje tehničke robe: uz račun proizvođač daje i garantni list kojim garantuje kupcu da će prodata stvar ispravno funkcionisati u određenom vremenskom periodu.

• U slučaju da stvar ispravno ne funkcioniše, kupac ima pravo: Da traži da se stvar popravi u razumnom roku, a ako se ne popravi da traži

drugu stvar koja ispravno funkcioniše Da traži naknadu štete koju je pretrpeo zbog toga što kupljenu stvar nije mogao

da koristi (dok se stvar nije popravila ili izvršila zamena). Ovo pravo kupac ima i prema proizvođaču i prema prodavcu.

• Troškove prevoza stvari i rizik za propast ili oštećenje stvari prilikom prevoza snosi prodavac, odnosno proizvođač.

Doc. dr Žaklina Spalević

Garancija za ispravno funkcionisanje prodate stvari

• Produženje garantnog roka: U slučaju manje popravke: za onoliko vremena koliko je trajala popravka U slučaju veće popravke ili zamene stvari: garantni rok počinje teći iznova

od dana popravke, odnosno od dana izvršene zamene U slučaju popravke ili zamene dela stvari: garantni rok počinje teći iznova od

dana popravke, odnosno od dana izvršene zamene, ali samo za taj deo.

• Ukoliko prodavac ne izvrši popravku ili zamenu stvari, kupac može: Raskinuti ugovor ili Sniziti cenu i zahtevati naknadu štete.

• Prava kupca prema proizvođaču po osnovu garantnog lista se gase: istekom roka od godinu dana od dana zatražene popravke ili zamene stvari.

Doc. dr Žaklina Spalević

Prekomerno oštećenje

• Jedno od osnovnih načela koja se odnose na dvostrano teretne ugovore je načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja.

• Može se desiti da su ta proporcija i odnos narušeni.

• Prekomerno oštećenje – institut poznat još iz rimskog prava (laesio enormis): ako u vreme zaključenja dvostrano teretnog ugovora postoji očigledna nesrazmera između obaveza ugovornih strana, a oštećena strana nije znala niti je morala znati za takvu nesrazmeru.

• Postojanje prekomernog oštećenja pretpostavlja sledeće uslove:1. Dvostrano-teretan i komutativan ugovor

2. Očigledna nesrazmera

3. Neznanje za pravu vrednost stvari.

Doc. dr Žaklina Spalević

Prekomerno oštećenje

PRODAVAC KUPAC

75.000,00 EUR

• Tržišna vrednost stana u trenutku zaključenja ugovora bila je 90.000,00 EUR. Ugovor O PRODAJI zaključen je 9. decembra 2007. godine.

• Prvo je pitanje: ima li ovde prekomerog oštećenja, odnosno očigledne nesrazmere uzajamnih davanja?

• To se procenjuje u svakoj konkretnoj situaciji.

Doc. dr Žaklina Spalević

Stan

Prekomerno oštećenje

• Drugo pitanje je: u kom momentu se ceni očigledna nesrazmera uzajamnih davanja?

• Uvek se procenjuje u momentu zaključenja ugovora: za njeno utvrđivanje se uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije u vreme zaključenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednošću stvari.

• Treće: bitno je da oštećena strana nije znala niti je morala znati za pravu vrednost stvari (subjektivan pojam prekomernog oštećenja).

• Usvajanjem subjektivnog pojma prekomernog oštećenja sužava se njegov domašaj i ograničava njegova šira primena, kojom bi moglo biti narušeno načelo pravne sigurnosti.

Doc. dr Žaklina Spalević

Prekomerno oštećenje

• Dejstvo: ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje je rušljiv ugovor – oštećena strana može (putem tužbe ili isticanjem prigovora rušljivosti u parnici radi ispunjenja ugovora) zahtevati da se on poništi.

• Dejstvo poništaja je ex tunc (vrši se restitucija, svaka strana vraća ono što je primila od druge strane).

• Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oštećenje druga strana može održati: ako ponudi dopunu do prave vrednosti.

• Pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje: istekom roka od godinu dana od dana zaključenja ugovora (odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva).

Doc. dr Žaklina Spalević

Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

• Promenjene okolnosti: izvesne okolnosti koje nastupaju posle zaključenja ugovora, koje se nisu mogle predvideti u vreme zaključenja ugovora, a koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora.

• Promenjene okolnosti mogu uticati na raskid ili izmenu ugovora samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:1. Izvanrednost i nepredvidljivost

2. Otežanje ispunjenja obaveze, odnosno neostvarivanje svrhe ugovora

3. Nastupanje promenjenih okolnosti pre isteka roka za ispunjenje.

• Dejstvo: oštećena strana može (tužbom, prigovorom, protivtužbom) zahtevati raskid ugovora (dužna je da o tome obavesti drugu stranu).

Doc. dr Žaklina Spalević

Raskid ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti

• Druga strana može održati ugovor: ako ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene.

• O raskidu ugovora odlučuje sud: Rukovodeći se načelima poštenog prometa Vodeći računa o cilju ugovora Vodeći računa o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste Vodeći računa o opštem interesu Vodeći računa o interesu obe ugovorne strane.

• U slučaju raskida ugovora: sud će na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koji trpi zbog toga.

Doc. dr Žaklina Spalević

Nemogućnost ispunjenja ugovora

• Postoje tri vrste nemogućnosti:1. Nemogućnost za koju je odgovoran dužnik

2. Nemogućnost za koju je odgovoran poverilac

3. Nemogućnost za koju nije odgovorna nijedna ugovorna strana.

• Kada je za nemogućnost odgovoran dužnik, poverilac može: Da zahteva naknadu štete koja u celini pokriva kako vrednost činidbe tako i

vrednost posebno pretrpljene štete zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane dužnika – teorija zamene ili surogata.

Da zahteva raskid ugovora i naknadu eventualne štete. U slučaju naknade štete dužan je da obračuna vrednost svoje činidbe i vrednost troškova koje je uštedeo – teorija diferencije.

Doc. dr Žaklina Spalević

Nemogućnost ispunjenja ugovora

• Kada je za nemogućnost odgovoran poverilac: obaveza dužnika se gasi, a dužnik zadržava svoje potraživanje prema poveriocu (umanjeno za iznos koristi koju je dužnik imao).

Ako je nemogućnost samo delimična: Poverilac može da traži ispunjenje mogućeg dela, ali mora svoju obavezu da ispuni

u celosti Dužnik je dužan da sva prava koja ima prema trećim licima ustupi poveriocu (prava

koja ima povodom stvari koja je bila predmet obaveze čije je ispunjenje postalo nemoguće).

• Kada za nemogućnost nije odgovorna nijedna ugovorna strana: Obligacioni odnos se gasi i ugovorne strane nisu dužne da izvrše obaveze Rizik nemogućnosti ispunjenja snosi strana koja nije u mogućnosti da izvrši

svoju obavezu, jer gubi pravo na protivčinidbu.

Doc. dr Žaklina Spalević

Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus)• Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus):

prigovor kojim se jedna ugovorna strana iz dvostranog ugovora može poslužiti u slučaju kada druga ugovorna strana zahteva od nje da joj ispuni obavezu, a sama još nije ispunila svoju, niti nudi njeno ispunjenje.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za uspešno isticanje prigovora: Dvostrani (uzajamni ugovor) Istovremeno ispunjenje Obaveza tužioca koja ima karakter protivčinidbe, tj. glavne obaveze iz istog

ugovora Punovažno protivpotraživanje tuženog koje postoji u trenutku kada se prigovor

ističe, jer prigovor neispunjenog ugovora nema smisla u slučaju: Kada je neka od strana ispunila ugovornu obavezu Kada tuženi ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju obavezu prema tužiocu.

Doc. dr Žaklina Spalević

Prigovor neispunjenog ugovora (exceptio non adimpleti contractus)• Dejstvo prigovora:

Materijalnopravni prigovor sa odložnim dejstvom Teret dokazivanja nije na tuženom, već na tužiocu Ako se prigovor pokaže kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju

obe ugovorne strane (tužilac i tuženi) da svoje obaveze ispune istovremeno.

• Od prigovora neispunjenog ugovora treba razlikovati prigovor neizvesnog ispunjenja ugovora, koji se primenjuje kod: Dvostranoobaveznih ugovora gde ne postoji istovremenost ispunjenja obaveza U situaciji kada se pogoršalo materijalno stanje ugovorne strane, kojoj treba

prvo da se izvrši obaveza, tako da je neizvesno da li će ona moći da ispuni svoju obavezu, i

Dejstvo prigovora se ogleda u odlaganju obaveze tužene strane, dok tužilac ne izvrši svoju obavezu ili ne pruži garanciju da će moći da izvrši svoju obavezu.

Doc. dr Žaklina Spalević

Ustupanje ugovora

• Ustupanje ugovora: ugovor kojim jedna ugovorna strana, uz pristanak druge ugovorne strane, ustupa svoj pravni položaj u dvostranom ugovoru nekom trećem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava i obaveza iz tog ugovora.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za ustupanje ugovora: Zaključenje ugovora o ustupanju ugovora Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet (prava i obaveze

ustupioca iz ugovora koji se ustupa) Pristanak druge ugovorne strane Pristanak druge ugovorne strane se mora dati u formi propisanoj za

punovažnost ustupljenog ugovora Ustupanje je moguće samo kod dvostranoobaveznih ugovora (onih koji nisu

izvršeni i onih koji nisu zaključeni intuitu personae)

Doc. dr Žaklina Spalević

Ustupanje ugovora

• Ustupanjem ugovora dolazi do promene jedne od ugovornih strana u dvostranom ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepromenjeni.

• Dejstvo ugovora: Ustupilac izlazi iz ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik Sa ustupioca na prijemnika prelaze sva prava i obaveze, osim izvesnih

sporednih prava – npr. jemstvo, zaloga trećih lica (osim ako jemac i zalogodavac pristanu da odgovaraju i za njega)

Ustupilac odgovara prijemniku za punovažnost ustupljenog ugovora Ustupilac ne garantuje prijemniku da će mu druga ugovorna strana iz

ustupljenog ugovora ispuniti svoje obaveze, niti garantuje drugoj strani za prijemnika

Druga strana može istaći prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, prigovore koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu.

Doc. dr Žaklina Spalević

Zelenaški ugovor

• Zelenaški ugovor: ugovor u kome neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.

• Uslovi koji se moraju ispuniti za postojanje zelenaškog ugovora: Očigledna nesrazmera Nužda, teško materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost Namera iskorišćavanja

• Zelenaškim ugovorom se vređa načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja i načelo savesnosti i poštenja.

Doc. dr Žaklina Spalević

Zelenaški ugovor

• Dejstvo ugovora: Apsolutno ništav ugovor Tužba za poništaj ne zastareva.

• Konvalidacija zelenaškog ugovora: ukoliko sud (ukoliko je to moguće) udovolji zahtevu oštećene strane da se njena obaveza smanji na pravičan iznos, ugovor sa odgovarajućom izmenom ostaje na snazi.

• Zahtev se može podneti u roku od pet godina od zaključenja ugovora.

• Između zelenaškog ugovora i instituta prekomernog oštećenja postoje i sličnosti i razlike.

Doc. dr Žaklina Spalević

Zelenaški ugovor

• Zelenaški ugovor:

Primenjuje se kod dvostranoobaveznih ugovora

Postoji očigledna nesrazmera u prestacijama ugovornih strana

Postoji stanje nužde ili teško materijalno stanje ili lakomislenost, neiskustvo i zavisnost druge ugovorne strane

Apsolutno ništav ugovor Tužba za poništaj ne zastareva

• Institut prekomernog oštećenja:

Primenjuje se kod dvostranoobaveznih ugovora

Postoji očigledna nesrazmera u prestacijama ugovornih strana

Postoji zabluda ili prevara prilikom zaključenja ugovora

Rušljiv ugovor Tužba za poništaj se može podneti u

roku od jedne godine od dana zaključenja ugovora

Opšti uslovi formularnih ugovora

• Opšti uslovi: pravila koja jedna ugovorna strana sastavlja unapred i koja se primenjuju na sve buduće pojedinačne ugovore određene vrste koji će biti zaključeni sa neodređenim brojem lica u toj sferi obligacionih odnosa.

• Opšti uslovi obavezuju drugu ugovornu stranu samo ukoliko su joj bili poznati ili morali biti poznati u momentu zaključenja ugovora.

• Opšti uslovi dopunjuju posebne pogodbe koje su dogovorile ugovorne strane.

• U slučaju neslaganja između onoga što je propisano u opštim uslovima i onoga što su strane dogovorile posebnim pogodbama, važiće ono što je u pogodbama.

Doc. dr Žaklina Spalević

Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora

• Sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora: štite poverioca od eventualnog neispunjenja ugovorne obaveze od strane dužnika ili od neblagovremenog ispunjenja.

• Vrste sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora: Stvarna sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora Lična sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora.

• Stvarna sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora: kapara, kaucija, zaloga, hipoteka.

• Lična sredstva obezbeđenja izvršenja ugovora: ugovorna kazna, odustanica, jemstvo.

Doc. dr Žaklina Spalević

Kapara

• Kapara: određeni iznos novca ili određena količina drugih zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana daje drugoj kao: Znak da je ugovor zaključen Sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora.

• Pravna priroda: realan i sporedan ugovor.

• Visina kapare: određuje se sporazumom ugovornih strana; na zahtev zainteresovane strane sud može smanjiti preterano visoku kaparu.

• Dejstvo kapare: zavisi od toga da li su obaveze ispunjene, odnosno da li je za neispunjenje obaveze iz glavnog ugovora odgovorna samo jedna strana.

Doc. dr Žaklina Spalević

Kapara

• Kapara se vraća: kada se ispune ugovorne obaveze, kada se raskine ugovor, kada ugovor nije ispunjen usled nemogućnosti za koju nije odgovorna ni jedna strana, kada ugovor nije ispunjen usled krivice obe strane.

• Kada je za neispunjenje odgovorna strana koja je dala kaparu, druga strana može, po svom izboru: tražiti izvršenje ugovora (ako je to jpš moguće), ili tražiti naknadu štete i kaparu uračunati u naknadu ili je vratiti, ili odustati od ugovora uz zadržavanje primljene kapare.

• Kada je za neispunjenje odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može, po svom izboru: tražiti izvršenje ugovora (ako je to jpš moguće), ili naknadu štete i vraćanje kapare, ili odustati od ugovora i tražiti vraćanje udvojene kapare.

Doc. dr Žaklina Spalević

Kapara

• U slučaju kada dužnik delimično ispuni obavezu, poverilac može: Tražiti ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete zbog zakašnjenja, ili Tražiti naknadu štete zbog nepotpunog ispunjenja

U oba slučaja se kapara uračunava u naknadu.

Raskinuti ugovor i vratiti ono što je primio na ime delimičnog ispunjenja, i tada birati između ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kada je ugovor ostao neizvršen krivicom druge strane.

• Kapara kao odustanica: ako je uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, kapara se smatra i kao odustanica – svaka strana može da odustane od ugovora.

• Ako odustane strana koja je dala kaparu – ona je gubi, a ako od ugovora odustane strana koja je primila kaparu – ona je udvojeno vraća.

Doc. dr Žaklina Spalević

Razlike između kapare i avansa

• Kapara:

Daje se kao znak da je ugovor zaključen

Može se primeniti kod skoro svih ugovora

Vraća se ukoliko dužnik svoju obavezu nije izvršio svojom krivicom

Ne može se uvek uračunati prilikom konačne isplate.

• Avans:

Daje se na ime delimičnog izvršenja novčane obaveze

Može se primeniti samo kod novčanih obaveza

Uvek se vraća

Uvek se uračunava prilikom konačne isplate.

Kaucija i kapara (sličnosti i razlike)

• Kaucija – određena suma novca koju dužnik daje prilikom zaključenja ugovora:

Stvarno sredstvo obezbeđenja ugovora

Realan i sporedan ugovor Propada kada dođe do neizvršenja

ugovora bez obzira na razlog neizvršenja

Obezbeđuje samo primaoca kaucije Ne može se smanjiti.

• Kapara – određeni iznos novca ili određena količina drugih zamenljivih stvari koju dužnik daje prilikom zaključenja ugovora:

Znak da je ugovor zaključen i stvarno sredstvo obezbeđenja ugovora

Realan i sporedan ugovor Propada samo ako je dužnik kriv za

neizvršenje ugovora

Obezbeđuje obe ugovorne strane Može se smanjiti.

Zaloga

• Ručna zaloga: dužnik ili treće lice se obavezuju da će poveriocu predati neku pokretnu stvar iz koje se poverilac može namiriti ako dužnik ne ispuni svoju obavezu iz glavnog ugovora na vreme.

• Prava i obaveze zalogodavca: Da preda stvar koja je predmet zaloge Da traži povraćaj založene stvari kada

ispuni svoju obavezu.

• Prava i obaveze zalogoprimca: Da čuva založenu stvar sa pažnjom

dobrog privrednika, odnosno dobrog domaćina

Da stvar vrati kada dužnik ispuni svoju obavezu

Da od zalogodavca traži drugu odgovarajuću zalogu, ukoliko založena stvar ima pravni ili materijalni nedostatak

Da svoje potraživanje namiri iz vrednosti založene stvari ukoliko dužnik ne ispuni svoju ugovornu obavezu

Da naplati svoje potraživanje pre svih ostali poverilaca.

Zaloga

• Plodovi založene stvari: ako založena stvar daje plodove, poverilac može da iz zadrži za sebe, ukoliko po tom pitanju ništa nije dogovoreno između ugovornih strana.

• Prestanak založnog prava: kada prestane potraživanje poverioca i kada poverilac izgubi državinu na založenoj stavri (u slučaju povraćaja državine, poverilac ponovo stiče založno pravo na toj stvari).

• Međusobna potraživanja, koja mogu nastati između zalogodavca i zalogoprimca povodom založene stvari, zastarevaju u roku od jedne godine od dana kada je stvar vraćena.

• Hipoteka: sticanje založnog prava na nepokretnosti dužnika ili trećeg lica kojim se obezbeđuje potraživanje poverioca koje ima prema dužniku.

Doc. dr Žaklina Spalević

Ugovorna kazna

• Ugovorna kazna – određena novčana suma ili neka druga materijalna korist koju dužnik obećava da će platiti, odnosno pribaviti poveriocu ukoliko svoju obavezu uopšte ne ispuni, ili je ispuni sa zakašnjenjem.

• Nastanak: zaključuje kao klauzula ugovora iz kojeg je nastala obaveza ili u vidu posebnog ugovora (u formi propisanoj za glavni ugovor).

• Visina kazne: određuju ugovorne strane, i istu sud na zahtev dužnika može smanjiti (ukoliko je nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i značaj predmeta obaveze).

• Pravna priroda: sporedna obaveza koja deli pravnu sudbinu glavne obaveze, i koja gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zakašnjenja došlo iz uzroka za koji dužnik ne odgovara.

Doc. dr Žaklina Spalević

Ugovorna kazna

• Dejstvo ugovorne kazne ugovorene za slučaj neispunjenja obaveze: poverilac može zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu – alternativna ugovorna kazna.

• Dejstvo ugovorne kazne ugovorene za slučaj zakašnjenja: poverilac može zahtevati i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu – kumulativna ugovorna kazna.

• Ugovorna kazna nije uslovljena štetom: Poverilac ima pravo na ugovornu kaznu i kada je njen iznos mnogo veći od

iznosa pretrpljene štete, i kada nije pretrpeo nikakvu štetu, međutim U slučaju kada je pretrpljena šteta mnogo većeg iznosa od iznosa ugovorne

kazne, poverilac ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade štete.

Doc. dr Žaklina Spalević

Odustanica

• Odustanica: suma novca ili neka druga stvar koju jedna ugovorna strana obećava da će dati drugoj ukoliko se odluči da odustane od ugovora.

• Strana u čiju korist je ugovorena odustanica ima pravo izbora: Da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu ispuni Da odustane od ugovora uz plaćenje odustanice (odustanica se plaća

istovremeno sa davanjem izjave o odustajanju).

• Pravo na odustanak uz plaćanje odustanice je moguće do: Isteka roka određenog voljom ugovornih strana, ili Isteka roka određenog za ispunjenje ugovorne obaveze, ili Početka ispunjavanja ugovorne obaveze ili prijema ispunjenja od druge strane.

Doc. dr Žaklina Spalević

Jemstvo

• Jemstvo: zakonsko i ugovorno jemstvo.

• Ugovorno jemstvo: jemac se obavezuje poveriocu da će izvršiti obavezu dužnika, ako dužnik to ne učini.

• Osobine jemstva: Akcesornost Jemčiti se može samo za punovažnu obavezu glavnog dužnika, da bi i samo

jemčenje bilo punovažno Jemstvo traje dotle dok traje i obaveza glavnog dužnika Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze glavnog dužnika Potraživanje od jemca ne može biti predmet samostalnog ustupanja drugome,

nego samo zajedno sa potraživanjem od glavnog dužnika.

Doc. dr Žaklina Spalević

Jemstvo

• Dejstvo jemstva: Ugovorom o jemstvu zasniva se pravni odnos između jemca i poverioca. Pravni odnos između jemca i glavnog dužnika nastaje tek kada jemac plati dug

umesto glavnog dužnika, a ujedno se gasi odnos između jemca i poverioca.

• Gašenje jemstva: Kada se ugasi i glavna obaveza koju ono osigurava Kada istekne vreme za koje je jemstvo dato (ako je jemstvo dato samo za

određeno vreme, u kom slučaju jemstvo prestaje i nezavisno od glavnog duga i pre njega)

Kada poverilac oprosti dug jemcu Kada se sjedine jemac i poverilac ili jemac i glavni dužnik Kada je rok zastarevanja obaveze glavnog dužnika duži od dve godine,

obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dužnika.

Doc. dr Žaklina Spalević

Jemstvo

• Vrste jemstva: Obično (supsidijarno) jemstvo Solidarno jemstvo (jemac platac) Sajemci (sajemstvo) Jemac za naknadu štete Jemčev jemac

Doc. dr Žaklina Spalević