MPP, Predavanja Nedelja XI

8/13/2019 MPP, Predavanja Nedelja XI

1/17

Meunarodno privatno pravoPredavanja, 17.5.2013.


2/17

Prava stranaca

Pojam stranca:

Negativna definicijastranac je svako fiziko lice koje nema domaedravljanstvo

Pozitivna definicijastranac je svako fiziko lice koje ima dravljanstvo nekestrane drave, ili je apatrid

Pripadnost pravnog lica odreuje se po pravu drave u kojoj je osnovano, osimukoliko ima sedite van zemlje svog osnivanja, a drava sedita ga smatradomaim

U propisima o stranim ulaganjimastranac je i domai dravljanin koji boravi uinostranstvu

U deviznim propisimastranac je lice koje nema prebivalite u domaoj zemlji.

Doc. dr aklina Spalevi


3/17

Prava stranaca Prava stranaca se razlikuju prema:

Prirodi prava

Privatnabrak, strateljstvo, nasleivanje

Javnaglasako pravo, ekstradicija, pravo nastanjenja, dravljanstvo

Ueu dravnih organa u konstituisanju prava

Prava koja nastaju uz uee dravnih organadravljanstvo, dozvolastalnog nastanjenja, nasledno pravo, brak

Prava koja nastaju bez uea dravnih organasticanje svojine na veinipokretnih stvari

Dostupnosti prava

Optastranci izjednaeni sa domaim dravljanima

Relativno rezervisanaprava dostupna strancima, ali uz dodatne uslove:reciprocitet, domicil, odobrenje...

Apsolutno rezervisana.Doc. dr aklina Spalevi


4/17

Prava stranaca

Prava stranaca da stupaju u porodinopravne odnose:

Pravo stranca na brak

Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik

Pravo stranca da bude staralac ili tienik.

Pravo stranca na brak: opte ljudsko pravo, koje u okvirimameunarodnog branog prava znai da je ono jednako dostupno domaimi stranim dravljanima, kao i apatridima.

Pravo stranca da bude usvojilac ili usvojenik:

Kada stranac (strani dravljanin ili apatrid) eli da usvoji pred domaimorganom dete koje ima strano dravljanstvo opte pravo

Kada domai dravljanin eli da usvoji stranca pred domaim organom optepravo

Kada stranac eli da usvoji dete, domaeg dravljanina postoji ogranienje.Doc. dr aklina Spalevi


5/17

Prava stranaca

Pravo stranca da bude staralac ili tienik:

Pravo stranca da bude staralac ili tienik drugog stranog lica opte pravo

Pravo stranca da bude tienik domaeg dravljanina opte pravo

Pravo stranca da bude staralac domaem dravljaninu relativno rezervisano

pravo. Nasledna prava stranaca: Pravo stranaca da nasleuju relativno

rezervisano pravo. Strani dravljani imaju ista nasledna prava kao i domaidravljani, pod uslovom reciprociteta, koji moe biti: diplomatski, zakonski ifaktiki.

U odsustvu ugovorenog (diplomatskog) reciprociteta, faktiki reciprocitet sepretpostavlja sve dok se ne dokae suprotno.

U sluaju apatrida pravo da nasleuju je opte pravo.



6/17

Prava stranaca

Prava stranaca da stupaju u stvarnopravne odnose:

Stvarna prava na pokretnim stvarimaopte pravo

Stvarna prava na nekretninamarelativno rezervisano pravo.

U uprednom pravustvarna prava na nepokretnostima se uglavnom

tretiraju kao relativno rezervisana, negde i kao apsolutno rezervisanaprava; najea ogranienja su:

Nemogunost kupovine poseda u pograninim oblastima

Odobrenje nadlenih organa

Ekonomski razlozi

Odreeni limit

Prava stranaca da stiu obligaciona prava: uz manje izuzetkeuglavnom se svuda priznaje kao opte pravo.



7/17

Prava stranaca Prava stranaca da zasnivaju radni odnos: pored uslova koje moraju da

ispune i domai graani, stranci moraju da ispune i dodatne uslove:

Odobrenje za stalno nastanjenje ili odobrenje za privremeni boravak

Odobrenje za zasnivanje radnog odnosa

Da je re o radnom mestu koje nije rezervisano samo za domae dravljane

Pismena izjava o prihvatanju nadlenosti domaih sudova, u sluaju spora saposlodavcem povodom radnog odnosa.

Privremene ili povremene poslove, u trajanju od najvie tri meseca u jednojkalendarskoj godini, stranac moe obavljati bez ikakvih posebnihodobrenja.

Prava stranih ulagaa: osim generalnih garancija koje mogu bitipropisane ustavima, norme kojima se reguliu strana ulaganja, kojima sestrani ulagai tite i daje im se odgovarajue garancije nalaze se u dvegrupe instrumenatau zakonima i meunarodnim sporazumima.



8/17

Prava stranaca Oblici stranih ulaganja:

Osnivanje novog preduzea (samostalno ili sa drugim domaim ili stranimulagaima)

Kupovina udela ili akcija postojeeg domaeg preduzea

Sticanje svakog drugog imovinskog prava kojim strani ulaga ostvaruje svojeinterese

Ugovor o koncesiji sa BOT aranmanom.

Strana ulaganja su mogua u gotovo svim privrednim delatnostima.Ogranienja su zadrana u oblastima koje su identifikovane kao vane zabezbednost drave strano lice ne moe samo, ili sa drugim stranim licem,osnovati sopstveno preduzee za proizvodnju i promet oruja, niti moeosnivati (samo ili sa drugim stranim licem) preduzee u zabranjenoj zoni.Ovakva preduzea ono moe osnivati sa domaim licem, a moe i ulagatiu ve postojea preduzea uruja ili preduzea u zabranjenim zonama, stim da strani ulaga ne sme stei veinski udeo u upravljanju.



9/17

Prava stranaca

Stranim ulagaem se smatraju:

Fizika lica koja su strani dravljani

Apatridi koji nemaju prebivalite u domaoj dravi

Domai dravljanin koji ima prebivalite, odnosno boracvite u inostranstvu, u

trajanju od najmanje godinu dana Strana pravna lica koja imaju sedite u inostranstvu.

Osnovna obaveza stranog ulagaa: unos odreenog uloga.

Prava stranog ulagaa: pravo na uee u dobiti i pravo na uee uupravljanju; garancije u pogledu eksproprijacije, carinska oslobaanja.

Prava stranog ulagaa steena u momentu upisa stranog ulaganja uregistar ne mogu biti suena naknadnom promenom propisa.



10/17

Prava stranaca

Koncesija: ugovor kojim se na koncesionara (strano ili domae lice)prenosi pravo korienja prirodnog bogatstva (npr. minerali ili drugigeoloki resursi), ili dobra u optoj upotrebi, ili mu se daje dozvola zaobavljanje delatnosti koja je od opteg interesa (npr. voenje zatvora,aerodroma), od strane koncedenta, pod posebno propisanim uslovima i uz

naknadu. Koncesija po BOT sistemu (Bu i ld Operate Transferizgradi, koristi,

predaj): poseban oblik koncesijekada investitor ima obavezu da izgradiodreeni objekat (npr. autoput, elektranu), a zatim taj objekat moe daeksploatie odreeni period.

Sporovi iz stranih ulaganja i sporovi iz koncesija (u kojima se kaokoncesionari javljaju stranci) mogu se reavati pred domaim sudovima ipred arbitraama, kako stranim tako i domaim. Nadlenost stranih sudovane moe se ugovarati.



11/17

Prava stranaca

Pravo stranih firmi na osnivanje predstavnitva i ogranka: relativnorezervisano pravo.

Predstavnitvo stranog lica: nema svojstvo pravnog lica, ne moe daobavlja delatnost osnivaa niti da ostvaruje sopstvene prihode, a pretenicilj mu je istraivanje trita, vrenje prethodnih i pripremnih radnji za

zakljuivanje ugovora i uspostavljanje poslovne saradnje. Ogranak: predstavlja jai stepen komercijalnog prisustva neku vrstu

ekstenzije stranog pravnog lica na domaoj teritoriji i moe, u skladu sadomaim propisima, obavljati i odreene delatnosti za koje nije registrovannjegov osniva.

Registracija ogranaka i predstavnitava stranih lica obavlja se pri Agencijiza privredne registre.



12/17

Meunarodno graansko procesnopravo

Voenje postupka pred domaim sudom ili drugim organom radiraspravljanja graanskopravnih, porodinopravnih, privrednopravnih

ili radnopravnih odnosaprema proceduralnim normamadomaegprava (lex fori), uz dva izuzetka koji se odnose na:

Materiju izvoenja dokaza po zamolnicama stranih sudova (kada se postupak

izvoenja dokaza moe voditi po proceduri stranog prava) Postupke pred domaim arbitraama, ukoliko je ugovorena primena stranih

procesnih pravila.

Izvori prava: ZMPPosnovni (jer sadri sutinu MGPP) i opti (jer seprimenjuje uvek, osim u sluaju njegovog derogiranja specijalnim

zakonima ili meunarodnim ugovorima), drugi zakoni, bilateralne imultilateralne konvencije (npr. Varavska konvencija o izjednaavanjuizvesnih propisa o meunarodnom prevozu vazduhom, Konvencija omeunarodnom prevozu eleznicom COTIF).



13/17

Pojam i znaaj meunarodnenadlenost

Nadlenost: krug poslova jednog suda, koja se prema strankamaispoljava kao dunost suda da postupi u odreenoj stvari da raspravljapo tubi.

Nadlenost moe biti:

Stvarna(raspodela sporova na razne prvostepene sudove iste vrstepokriterijumu vrednosti spora, ili po kriterijumu predmeta)

Mesna(odreuje koji e od stvarno nadlenih sudova suditi po odreenompitanju)

Funkcionalna(odreuje krug poslova sudova raznih stepena o istom, dakle, potubi, albi i reviziji (zahtevu za zatitu zakonitosti))

Meunarodna.



14/17


Pravila o meunarodnoj nadlenosti sudova: postavljaju granice jednogpravosua, odreuju onaj krug situacija u kojima jedno pravosue imapravo i dunost da postupa; svaka drava ima svojapravila omeunarodnoj nadlenosti pri postavljanju istih zakonodavac vodirauna:

O interesima svoje drave i nastoji da pravilima o meunarodnoj nadlenostiobuhvati one sporove za ije je reenje domaa drava zainteresovana

O obzirima meunarodne saradnje pravnih sistema i o legitimnim interesimastranih drava ovo tim pre to u sluaju preirokog postavljanja nadlenostidomaeg pravosua preti opasnost da donete odluke ostanu bez efekta, da nebudu priznavane u inostranstvu

O interesima stranaka

O interesu za efikasno voenje postupka.



15/17


Spor sa elementom inostranosti: mogue je obraanje samo pravosuuone drave ije norme o meunarodnoj sudkoj nadlenosti predviajunadlenost svojih sudova za taj sluaj; mogue je da zakonodavstva viedrava dozvoljavaju nadlenost svog pravosua u istom sluaju, kada sepojavljuje pozitivan sukob nadlenosti, ili konkurencija nadlenosti u

takvim situacija tuilac je u mogunosti da se opredeli za sud jedne odzemalja (da bira) kome e se obratiti (konkurentna nadlenost).

Meunarodna nadlenost: re je o kompetencijama jednog pravosua, ane konkretnog suda; propisi o meunarodnoj nadlenosti odreuju sudovikoje drave imaju pravo i dunost da postupaju, ali ne odreuju konkretnonadlean sud to je preputeno normama o stvarnoj i mesnoj nadlenosti

zemlje iji je sud meunarodno nadlean; u svakom sluaju, prilikomocene svoje meunarodne, stvarne i mesne nadlenosti svaki sud uvekpolazi od propisa svoje zemljeprimenjuje sopstveno pravo (lex fori).



16/17


Znaaj meunarodne nadlenosti: od reavanja ovog pitanja najeezavisi ishod spora; zbog njenog velikog znaaja sud na svojumeunarodnu nadlenost pazi po slubenoj dunosti u toku celog

postupka.

Meunarodna i mesna nadlenost sudova:

Slinosti: u oba sluaja je re o teritorijalnom razgraniavanju kompetencija

Razlike: pravila o meunarodnoj nadlenosti vre razgranienja kompetencijapravosua drava, dok pravila o mesnoj nadlenosti odreuju koji e stvarnonadlean sud biti teritorijalno nadlean unutar iste drave; od meunarodnenadlenosti moe da zavisi ishod spora, dok od mesne ne moe (primenjuje se

isto pravo); na meunarodnu nadlenost sud pazi po slubenoj dunosti u tokucelog postupka, dok o mesnoj nadlenosti sud vodi rauna samo po prigovorustranke (osim ukoliko je ova iskljuiva), i samo do odreene faze u toku trajanjapostupka.



17/17


Norme o meunarodnoj nadlenosti: uvek su jednostraneodgovarajusamo na pitanje da li je nadlean domai sud, ukoliko je odgovor negativanone ne ukazuju na to iji je sud nadlean, ve ostaju na konstatacijinenadlenosti domaeg pravosua.

Kriterijumi zasnivanja meunarodne nadlenosti: prebivalite, odnosno

sedite pravnih lica; uobiajeno, odnosno redovno boravite; mestonalaenja stvari; mesto zakljuenja pravnog posla; mesto izvrenjapravnog posla; mesto delikta.

Zakonodavac treba da je obazriv prilikom odabira kriterijuma zasnivanjanadlenosti jednom doneta odluka esto svoj puni praktini efekat stie

tek nakon priznanja i izvrenja u nekoj drugoj zemlji, a to je mnogojednostavnije ako je organ koji je odluku doneo svoju nadlenost zasnivaona relativno prihvaenom osnovu nadlenosti. Na taj nain dravepostavljanjem razumnog delokruga svom pravosuu na dui rok podiunjegovu efikasnost.


MPP, Predavanja Nedelja XI

Documents

Transcript of MPP, Predavanja Nedelja XI