PREDAVANJA - PRVA NEDELJA OKTOBRA 2007.GODINA 1. PRIRODA I PREDMET GEOPOLITIKE KAO NAUKE U našem jeziku reč politika se koristi u dva savim različita značenja. Reč politika u srpskom jeziku znači: 1. skup mera i instrumenata za postizanje odreñenih ciljeva (na engleskom jeziku to je policy) i 2. autoritativno utvrñivanje vrednosti (na engleskom jeziku to je politics). Ovaj rad se bavi problemima politike kao autoritativnog utvrñivanja vrednosti (politics). Navedena definicija politike izvedena je iz definicije političkog sistema: „Politički sistem je mreža interakcija izdvojena iz totaliteta socijalnog ponašanja kroz koje se vrednosti autoritativno alociraju u društvu1“. Jednostavije rečeno, a prema Haroldu Lasvelu politika je proučavanje „ko šta dobija, kada, kako i zašto“2. Deo politike kao nauke je i tzv. visoka politika. Visoka politika se bavi pitanjima koja se odnose na vojne, bezbedonosne i političke odnose izmeñu država – spoljnom politikom. „Spoljna politika proučava aktivnost pojedinih država, njihovo delovanje u odnosima sa dugim državama u okvirima opšteg stanja u meñunarodnoj zajednici i meñunarodnim odnosima, ali motivisano njihovim sopstvenim interesima, koji su pored stanja u meñunarodnoj zajednici uslovljeni i nizom faktora unutrašnjeg razvoja države.“3 Najvažniji unutrašnji faktori koji utiču na spoljnopolitičko ponašanje država su vojna moć, nivo privredne razvijenosti, oblik državnog ureñenja, geografski položaj i fizički teren. Geopolitika (geopolitics) je nauka koja izučava delovanje geografskog položaja, prirodnih bogatstava i fizičke okoline na spoljnu politiku države i ima svoje izvore osim u geografiji, u ekonomiji, istoriji i vojnim nauka. Etimološko značenje reči geopolitika je politika prostora i potiče od grčkih reči gea - zemlja i politiki - politika. U današnjem svetu, u eri globalizacije, sve teže je, a po nekima i nemoguće podeliti politiku na spoljnu i unutrašnju. Pored toga države više nisu jedini akteri u svetskoj politici. Danas su pored država, učesnici u svetskoj politici i meñunarodne organizacije, multinacionalne koporacije, nevladine organizacije, autohtone i terorističke grupe. Meñutim, i pored toga što nisu više jedini, države su i dalje najglavniji akteri svetske politike zato što su prema meñunarodnom pravu one glavni nosioci ekonomske i vojne moći i raspolažu isključivim pravom na upotrebu vojne sile. Države i danas, u eri globalizacije, u odnosima sa ostatkom sveta teže da ostvare odreñene meñunarodne ciljeve. I pored globalizacije kao procesa deteritorijalizacije shvaćenog kao vremensko prostorno skupljanje, teritorija i državni prostor sa svim unutrašnjim osobenostima su i dalje veoma važan faktor spoljne politike. Postoje mišljenja da globalizacija vodi gašenju države, tako da je i predmet geopolitike bespredmetan. Naprotiv, promene koje su u toku utiču da se područje geopolitičkog istraživanja samo tematski proširi. Po rečima Milanka Zorića4: Geopolitika je posebna nauka u korpusu društvenih nauka i ima sintetički i interdisciplinarni karakter i granično mesto. To je svojevrsna sinteza nauke, umeća i veštine, usmerena na saznanje i spoznaju geopolitičke stvarnosti i prakse, kao i na optimalno upravljanje državnog voñstva radi opstanka, razvoja i napretka države kao otadžbine, organizacije vlasti i geopolitičkog organizma. Teorijska geopolitika se bavi teorijsko -metodološkim problemima naučne discipline, prostornim i drugim odnosima i vezama izmeñu i unutar država i nacija, pitanjima teritorijalnog

1 Easton,D.,(1965): A Framework for Political Analisis (New York, J.Wiley) prema Butina V., (2006) Transformacija političkih sistema na Balkanu u Kulturni i etnički odnosi na Balkanu – Moguća regionalna i evropska integracija ( Niš, Ek.fakutet Unverziteta u Nišu) 2 Kegli Jr. Č.V., Vitkof J.R, (2006): Svetska politika - trend i transformacije (Beograd, Centar za studije Jugoistočne Evrope, Fakultet političkih nauka, Diplomatska akademija Ministarstva spoljnih poslova Srbije i C.Gore) str. 60 3 Gavranov,M.,Stojković,M.,(1972):Meñunarodni odnosi i spoljna politika Jugoslavije (Beograd, Savremena administracija) str.14 prema Dimitrijević, V. Stojanović, R.(1988) Meñunarodni odnosi- osnovi opšte teorije (Beograd, Centar za publikacije Pravnog fakulteta) str. 36 4 Definicija, predmet istraživanja i uzroci pojave različitih pristupa ovom predmetu preuzeti od prof.dr Zorić, M. pukovnik u penziji Teorijska geopolitika Vojno delo, 2000.godina br.6 str. 105 - 106

ustrojstva i funkcionisanja države i državne politike zavisno od geopolitičkog položaja i drugih geografskih činilaca, kao i drugim geopolitičkim pojavama i procesima u geoprostoru. Pored toga: „Teorijska geopolitika izučava geopolitičku stvarnost i geopolitičku situaciju, svetski geopolitički poredak i sistem, prostorne i druge odnose izmeñu država i vojnih saveza i drugih teortorijalno - političkih zajednica, iskustva i pravila u njihovom geopolitikom ponašanju i delovanju i druge geopolitičke pojave i pocese, kao teritorijalnu organizaciju i tok razvoja konkretnog društva i države zavisno od povezanosti s geopolitičkim položajem, veličinom i oblikom i kvalitetom državnog geoprostora i geografskom sredinom u celini, kao i ostalim prirodnim, ekonomskim, tehnološkim, vojnostrateškim i drugim činiocima. Pritom, prvenstvo imaju istraživanje i utrvñivanje geopolitičkih odnosa i svetskog geopolitikog poretka i spoznaja problema efikasne odbrane i zaštite državne teritorije i to s geopolitičkog stanovišta.“5 U geopolitici se primenjuju svi filozofski i naučni metodi, metodski postupci i tehnike istraživanja. Rezultati geopolitičkih istraživanja su veoma značajni za teorijsku i primenjenu geopolitiku, pre svega u zemljama u kojima je geopolitika bila zapostavljena, kao i u zemljama izloženim realnim spoljnim i unutrašnjim pretnjama i opasnostima po integralnu bezbednost i opstanak države i nacije. Različite teorije, doktrine i istraživački pravci geopolitičkih teoretičara uslovljeni su:

1. subjektivnim teorijskim saznanjima i ideološko političkim polazištima; 2. vremenom i sredinom u kojoj rade, a pre svega različitim, pa i suprotstavljenim državnim i

nacionalnim ili socijalno-klasnim i političkim interesima; 3. ideološkim opravdanjima politike i ponašanja pojedinih vlada i država, partija i pokreta i

drugih političkih subjekata; 4. različitim geopolitičkim položajem; 5. oblikom i veličinom države; 6. društvenim ureñenjem i političkim sistemom i tradicijom i drugim okolnostima u pojedinim

zemaljama; 7. načinom na koji su geopolitičke teorije doktrine i istraživački pravci preuzeti iz inostranstva

prilagoñeni sopstvenim potrebama i ciljevima. Takoñe u okviru odreñene nacionalne geopolitičke škole postoje razne teorije, idejne koncepcije i struje, pravci i pogledi, izmeñu kojih se vodi teorijska i politička borba za primat i uticaj na državnu vlast s težnjom da se takva teorija ili koncepcija prihvati i pretvori u javnu (ili tajnu) spoljnopolitičku doktrinu i političku strategiju države ili nacionalni (i državni program). Iz različitog shvatanja geopolitike, izvedene su i različite definicije. Danas postoji mnoštvo različitog odreñenja sadržava ovog predmeta. Najpoznatiji geopolitičari koji su definisali predmet ove nauke su6:

1. Tvorac geopolitike Rudolf Ćelen – Geopolitika je nauka o državi kao geografskom organizmu ili pojavi u prostoru: dakle država kao zemlja, teritorij, područje ili najizrazitije, kao prostranstvo. Kao politička znanost imade ono postojano u vidu državno jedinstvo i hoće da doprinese razmevanju bića države; dočim politička geografija studira zemlju kao prebivalište ljudskih zajednica u njenim odnosima k ostalim svojstvima zemlje. Prostranstvo je suštinska osobina i telo države. Predmet geopolitike jeste političkom organizacijom prožeta zemlja tj. zemljište (Reich), odnosno država kao zemljište ili geografski individuum i kao oblik života, gde postoji unutrašnje zajedništvo i uzajamno delovanje izmeñu prostranstva, naroda i državne vlasti.

2. Najznačajniji predstavnik teorijske geopolitike pre II svetskog rata Karl Haushofer – Geopolitika je nauka o zavisnosti političkih dogañaja od zemljinog tla. Ona počiva na širokim osnovama geografije, a naročito političke geografije kao nauke o političkim organizmima u prostoru i njihovoj strukturi. Postojanje prostora na zemljinoj površini, koju izučava

5 Zorić,M. isto str. 106 6 Prema Zorić, M. isto str. 107 - 109

geografija, daje geopolitici okvir u kome se mora odigravati tok političkih dogañaja, ako im je dosuñen trajan uspeh. Svakako nosioci političkog života prelaze katkada izvan ovog okvira, ali se zavisnost od tla posle uvek ponovo ostvaruje. U smislu ovog saznanja, geopolitika hoće da pruži oruñe u političkom delovanju i da bude putokaz u političkom životu. Time se ona približuje veštini koja je sposobna da vodi praktičnu politiku do shodnog mesta za skok sa čvrstog tla. Ovaj skok može stići do moći od znanja, a ne od neznanja, odakle je on mnogo dalji i opasniji. Geopolitika hoće i mora postati geografska savjest... Geopolitika je politička veština (Kunstlehre) sticanja moći radi povećanja državnog prostora, zaštite vitalnih interesa i načina života. Takoñe, to je teorijska sinteza geografije, istorije, politi čke nauke, ekonomije, sociologije, osobito pogodna za praktično političko delovanje, izbegavanje poraza u ratu za teritorije i resurse i za političko arbitriranje. Geopolitika zauzima pragmatično političko stanovište, evoluira saobrazno prirodnim zakonima i novim saznanjima i daje obaveštenja za donošenje krupnih odluka, a deluje mudrošću i silom radi ureñenja političke karte sveta ili spoljnog izgleda Zemljine površine.

3. Savremeni francuski geopolitičar Alen Žoks - Geopolitika kao teorija akcije u svetskoj politici daje nove i originalne, pa čak i stare i kompilovane vizije sveta i pojedinih oblasti i regiona, tj. vizije meñunarodnih odnosa u celini i odnosa izmeñu pojedinih država, saveza i drugih subjekata. Ona deluje i kao sredstvo i putokaz za sticanje moći i uticaja u svetu i u ključnim regionima. Geopolitika je posebna društvena nauka koja označava sintezu istorije, zemaljskog prostora, moralnih i fizičkih snaga jedne zajednice koja je tako smeštena u hijerhiji moći, prema mestu koje zauzima ili bolje rekavši koje joj je po vrednosti odreñeno.

Teorijska geopolitika se do drugog II svetskog rata veoma intenzivno razvijala svuda u svetu, a najviše u Nemačkoj. Nakon II svetskog rata u Nemačkoj ova naučna disciplina više ne postoji. Amerikanci i Britanci nisu nikada prestali da se bave pitanjima ni teorijske ni primenjene geopolitike, s tim da su oni fokusirani na odnose izmeñu velikih sila, ali da malo objavljuju na temu meñunarodnih odnosa uopšte. Od prestanka hladnog rata ova naučna disciplina ponovo počinje da se razvija u Francuskoj i Rusiji. U Francuskoj se savremena geopolitika ne svodi samo na prostor shvaćen kao država, nego je pristup proširen do nivoa predgraña.U Francuskoj je osnovan poseban Institut za geopolitiku. Na ruskim univerzitetima geopolitika je postala nastavni predmet. Razlog za revitalizaciju Geopolitike je činjenica da su razmišljanja o idološki motivisanim sukobima nakon pada Berlinskog zida postala bespredmetna. Ideološki motivisan sukob (socijalizam – kapitalizam) je dugo decenija nakon završetka II svetskog rata bio u fokusu političkih razmišljanja. Prvi put nakon II svetskog rata, 1978-79 godine u sukobu dve komunističke zemlje Vijetnama i Kambodže, u rečniku svetske politike nije mogao da se nañe termin kojim bi se objasnio ovaj sukob. Prvi put je tada za objašnjenje nastalog sukoba upotrebljen pridev geopolitički7. Od tada se ovaj termin odomaćio tako da se sve češće njime objašnjavaju sukobi izmeñu Iraka i Irana, Jevreja i Arapa. Rašireno je uverenje da je geopolitika i sa njom povezana geostrategija stvar vojnika i političara. Do pojma geostrategije dolazimo kada različite prostorne i geografske faktore posmatramo kao odlučujuće za rešavanje vojnih pitanja. Po rečima geografa Pavića: „ Pri tome valja istaći da jedan od najvažnijih i centralnih sadržaja...geopolitike - onaj koji se odnosi na globalnu strategiju – ujedno i predstavlja jedan od sadržaja geostrategije, po čemu je ova praktično uključena u okvir... i geopolitike. Nadalje kao geostrateške možemo definisati sve one sadržaje iz domena političke ili ekonomske geografije i geopolitike koji utječu na praktična vojna pitanja.“8 Pojam globalne strategije koji je danas u čestoj upotrebi, preuzet je iz terminologije političke geografije. Meñutim, kako kaže Pavić: „ uzimajući u obzir neke najkarkterističnije vojne i geografske aspekte moguće je ukazati na jednu od najprihvatljivijih definicija globalne strategije – ona predstavlja strateške odnose prvenstveno velikih sila u ratu i miru, uzimajući u obzir geografskski položaj i

7 Petrović,Z. isto str.145 8 Pavić, R. (1971): Uvod u opću političku geografiju i geopolitiku ( sa osnovama geostrategije) (Zagreb, Sveučilište u Zagrebu , Fakultet političkih nauka –Zagreb) str.21

uopšte globalne prostorne odnose vodeći računa prvenstveno o rasporedu svetskog kopna i svetskog okeana.“9 U ratnim vremenima je rašireno uvrenje da su geopolitika i geostrategija isključivo monopol stratega generalštabova, i da nemaju drugi cilj nego da se primene za eventualne oružane sukobe. Tome je bez sumnje doprinela Nacistička Nemačka i stravičan bilans II svetskog rata. Meñutim, kao što to pokazuje Mišel Korenman u knjizi Kada je Nemačka promišljala svet10, geopolitika je najpre bila jedna demokratska rasprava meñu grañanima i tek petnaest godina kasnije je bila konfiskovana i ugušena od nacističke partije. Po njegovim rečima Geopolitika bi mogla na prvom mestu da bude rasprava meñu grañanim kada je reč o teritoriji nacije, o njenim istinskim granicama, dakle o problemima dekolonizacije i još šire o spoljnoj politici države, pogotovo kada je reč o teritorijalnim rivalitetima. I u prilog svom razmišljanju se pita: Zar sama reč geopolitika i idejne struje koje je označavala na početku nisu tako izgledali u Nemačkoj 1918 godine tokom velike rasprave izmeñu grañana koji se pitaju o onome šta odgovara da se učini: treba li prihvatiti izvesne jedne granice koje pretenduju da nametnu saveznici i apsolutno odbiti druge, pokazati im kako su one nepravedne, apsurdne, opasne za budućnost ? Treba li nastojati da se ujedini sa Austrijom, tom drugom nemačkom državom užasno pogoñenom porazom? Verovatno da je današnjim generacijama teško da shvate da je ovakva vrsta rasprave bila moguća, zato što je i u najdemokratskijim zemljama posle II svetskog rata polemika o teoriji nacije i još više neophodnosti da se vodi rat bila izuzetna pojava. U tom pogledu u Francuskoj nastale kontroverze oko rata u Zalivu ili u SSSR oko perestrojke, mada kasnije ugrožene raznim šovinizmima su potpuno novi fenomeni. Francuzi takva kretanja doživljavaju kao napredak demokratije. Danas su u Srbiji geopolitičke teme veoma aktuelne. Meñutim, kao što je rekao Haushofer, geopolitika se približava veštini koja je sposobna da vodi praktičnu politiku do shodnog mesta za skok sa čvrstog sa koga se može stići do moći, ali samo od znanja, a ne od neznanja jer je odatle on mnogo dalji i opasniji. Meñutim po mišljenju profesora Zorića: „Problem je što za sticanje tog znanja ne postoji jedinstvena teorija geopolitike i kategorijalni sistem, već samo različite škole, teorije, pravci i strateške koncepcije geopolitike u pojedinim zemljama, omeñene vremenom i okolnostima njihovog nastanka i evolucije.11 Različite škole, teorije pravci i strateške koncepcije geopolitike, odnosno geopolitika kao nauka ima za predmet i sadržaj sledeće:

1. Saznavanje i tumačenje geopolitičke stvarnosti, tj. geoprostora, geopolitičkih pojava, procesa, stanja i odnosa u njoj i odgovarajućih kategorija i teorija;

2. Istraživanje geopolitičkih zakonitosti i principa promena i meñuzavisnosti prirode i društva, geografskih činilaca i države;

3. Izučavanje nacionalnih i meñunarodnih kriza i konflikata sa geopolitičkog i geostrateškog stanovišta;

4. Istraživanje meñunarodnih odnosa sa geopolitičkog stanovišta; 5. Problemi očuvanja i zaštite državne vlasti i teritorije koji su srž teorijske i primenjene

geopolitike. Kartografija - Meñu kartografima postoji neslaganje oko toga kako je ispravno predstaviti zemlju, odnosno napraviti njenu projekciju. Tačnost projekcije je bitna iz političkih razloga. Projekcija utiče na to šta će ljudi videti da je bitno. Sve geografske karte su iskrivljene jer se trodimanzionalnost zemlje ne može drugačije predstaviti na dvodimenzionalnom papiru. Na taj način kartografi su uvek u dilemi šta je potrebno na listu papira istaći, predstaviti kao najvažnije, a za ostatak napraviti odreñena prilagoñavanja. Dve najpoznatije projekcije su: Merkatorova projekcija i Ortografska horizontalna projekcija. Svaka od njih predstavlja drugačije karakteristike zemljine kugle, jedne ističe, druge zanemaruje.

9 Pavić,R. isto str.79 10 Petrović,Z. isto str. 148 11 Zorić,M. isto str.117

1. Merkatorova projekcija je projekcija klasičnog evropskog viñenja sveta. Ona je bila popularna u Evropi u XVI veku i bila je korisna za moreplovce. Ona je stavila Evropu u centar sveta i zadržala glavne pravce. Po njoj, meñutim, Evropa izgleda veća od Latinske Amerike, mada je Latinska Amerika dvostruko veća od Evrope. Na karti dve trećine površine zauzima severna hemisfera, a samo jedna trećina južna hemisfera. Takoñe zbog načina na koji crta geografske dužine prenaglašava veličinu Grenlanda i Antarktika.

Grafikon 1. Merkatorova projekcija12 2. Ortografska projekcija stavlja u centar srednji Atlantik, pa je veličina i oblik kontinenata deformisana.

Grafikon 2. Ortografska projekcija13

Važno je uočiti da se svakom kartografskom projekcijom sugeriše odreñeni način mišljenja i shvatanja. Kartografija na taj način može da posluži i za odreñenu političku manipulaciju i u javnosti utiče na formiranje i odreñenih nerealnih predstava. Tako Markatorova projekcija odreñenim načinom kartografske tehnike (geografi objašnjavaju da se valjak pomera na 180o) može locirati

12 Pavić,R. Isto str.13 13 Kegli, Č.V isto str.55

Evropu i Atlanktik u središte karte. Takvo viñenje je odgovaralo dobu kolonijalizma i V. Britaniji kada je Evropa stvarno i bila centar sveta. Isto tako ako se valjak pomeri na 90o Merkatorovom projekcijom stavljaju se Amerike u centar mape čime se može sugerisati na novi centar moći. Po ovoj varijanti Merkatorove projekcije nekadašnji SSSR se nalazi na periferiji i čak se deli na dva posebna dela. Kako Merkatorova projekcija dosta realno predstavlja samo oblike kopna, dok veličinu površine i udaljenosti i meñusobni položaj u priličnoj meri deformiše, povoljnija je upotreba ortografske horizontalne projekcije. Problem ove projekcije je u tome što ona ne može da prikaže ceo svet. I tako predstavljen svet u sebi implicira odreñeni politički sadržaj. Ono utiče na formiranje američkog mišljenja o zapadnoj američkoj hemisferi i evropskog mišljenja o evropskom tradicionalnom ekonomsko – političkom središnom prostoru.

Grafikon 3. Ilustracija jakih deformacija na Meraktorovoj projekciji 14

14 Pavić, R. Isto str.14

Grafikon 4 Prikaz sveta na dve hemisfere15 Pored navedene dve najpoznatije kartografske projekcije danas se veoma često global predstavlja i preko Piterove projekcije. U Piterovoj projekciji zemljina masa se javlja u tačnim proporcijama, ali deformiše se oblik i položaj zemljine mase. Za razliku od većine geografskih predstava ona ističe južnu hemisferu gde danas živi više od dve trećine svetskog stanovništva.

Piterova projekcija16

15 Pavić, R. Isto str.15 16 Kegli, Č.V isto str. 55