Vrste Kafa Page 1 od 13

Kompletna lista svih vrsta kafe

Činjenica je da postoji mnogo vrsta napitaka od kafe koji samo čekaju da ih ocenjujemo i. Pogledajmo

različite vrste kafe koje postoje.

Glavne vrste

Postoji mnogo različitih vrsta kafe. MeĎutim, većina proizvedenih i konzumiranih zrna može se podeliti u

dve glavne sorte:

Arabika

Robusta

Zrno Arabike čini većinu kafe koja se danas proizvodi i prodaje širom sveta. S druge strane, Robusta zrna

su mnogo jači i gorki I koji se proizvode i koriste u mnogim vrstama espressa i za one koji vole veoma jaku

kafu.

Vrste Kafa Page 2 od 13

Kompletna lista svih vrsta kafe

Crna kafa - kafa koja se servira direktno iz Ďerzle nakon mešanja bez dodavanja bilo čega što bi

promijenilo ukus.

Kafa sa šećerom i / ili mlekom - kafa se pravi poput crne kafe, ali na kraju ciklusa dodaje se mleko i šećer

ili veštački zaslaĎivač radi modifikacije ukusa.

Filtrirana kafa - Metoda kuvanja u kojoj se kafa stavlja u filter papir i vruća voda se prelije preko kafe,

omogućavajući joj da teče u Ďerzlu.

Frenš Pres Kofe - Kafa pripremljena sa aparatom za proizvodnju kafe koji koristi klip za utiskivanje kafe

kako bi odvojio gotovo piće od kafe.

Perla kafa - Infuzijska metoda u kojoj vruća voda gravitacijom prolazi kroz kafu da bi se postigla željena

jaćina.

Turska kafa - Tradicionalno piće od kafe posluženo na Bliskom Istoku, fina mlevena kafa je utopljena u

vodu, omogućavajući maksimalno pjenjenje.

Hladna kafa - Metoda pripreme koja ne koristi toplu vodu. Umesto toga, hladna voda i duži vremenski

period koriste se za stvaranje napitka od hladne kafe.

Ledena kafa - Malo drugačija od hladne kafe, ledena kafa pravi se metodom vruće pripreme, a zatim se

hladi pre serviranja.

Vakum kafa - Infuzijska metoda koja koristi dve komore u kojima pritisak pare i vakuum proizvode šolju

kafe.

Espreso - vrlo popularna metoda za pravljenje mlevene kafe. Mala količina vode dodaje se stvaranju

posebnog ukusa i snage kafi.

Cafe Amerikano - napitak na bazi espresa, kome se u espreso dodaje topla voda, stvarajući kafu slične

snage, ali drugačijeg ukusa od obične kafe.

Cafe Kubano - poreklom sa Kube, ovaj napitak od kafe je espreso sa šećerom Demerara.

Caffe Krema - Dugi espreso koji se uglavnom služi u Švajcarskoj, Austriji i severnoj Italiji od 1980-ih.

Cafe Zoro - Dvostruka doza espresa dodata se vodi u odnosu 1: 1.

Dopio - Dvostruka porcija espresa servirana u Pola šolji.

Espreso Romano - Espreso koji se servira sa kriškom limuna sa strane.

Guijermo - Vrući espreso preliven je kriškama zelenog limuna, koji se ponekad poslužuje na ledu.

Ristreto - Espreso napravljen sa istom količinom kafe, ali polovinom vode.

Lungo - za razliku od Ristreta, ovaj napitak se pravi sa više vode.

Kapućino - Espreso napravljen od vrućeg mleka i penastom mlekom u pari.

Late - Espreso napravljen od kuvanog mleka sa parom u dozi 1: 3 do 1: 5 sa malo pene.

Flat White Ravno bela - espreso sličan kafi sa mlekom sa teksturiranim mlekom.

Maćiato - Espreso napravljen od male količine penastog mleka, sličan samo jačem kapućinu.

Breve - Espreso se servira sa polovinom mleka i pola kremastog.

Antoćino - Jednostruka porcija espresa serviranog sa parnim mlekom u odnosu 1: 1.

Kafe Bombon - Popularizovano u Španiji, ovo piće je espreso napravljen od zaslaĎenog koncentrisanog

mleka.

Kafe Gomoza - Espreso izliven preko jednog matćmalo.

Kortado - espreso presećen sa malom količinom vrućeg mleka da bi se smanjila kiselost.

Espresino - napitak od espresa, parnog mleka i kaka u prahu.

Galao - poreklom iz Portugala, ovo piće je espreso pomešan sa mlevenim mlekom i serviran u visokoj čaši.

Kafa sa mlekom - Jaka kafa napravljena od kuvanog mleka u meru 1: 1.

Vrste Kafa Page 3 od 13

Ca phe sua da - Kafe iz Vijetnama koji doslovno znači „ledena mlečna kafa“. Priprema se mešanjem crne

kafe sa četvrtinom koncentrizovanog slatkog mleka i preliven preko leda.

kafa sa Jajima - Vijetnamski napitak napravljen od žumanca, šećera, koncentrizovanog mleka i kave

Robusta.

Eiskafee - Nemačko piće napravljeno od ledene kafe i sladoleda od vanilije.

Kopi susu - Kafa pripremljena od zaslaĎenog koncentrizovanog mleka koja se zatim ohladi tako da se

ostatak kafe potone na dno čaše.

Bećka kafa - Kafa ili espreso napravljen sa šlagom i mlekom koji se dodaju u odreĎenim prilikama.

Espreso kon pana - Kafa sa šlagom.

Crna kravata - Dvostruki espreso u kombinaciji sa tradicionalnom tajlandskom ledenom kafom i zaslaĎenim

koncentrizovanog mlekom.

Chai Late - espress pomešan sa začinjenim čajem i parnim mlekom.

Kafe liker - Kafa koja se pari sa 25 ml likera. Ponekad se poslužuje sa kremom.

Irska kafa - kafa u kombinaciji s viskijem i kremom, a ponekad zaslaĎena šećerom.

Kafa Moka - Slično je kafi sa mlekom, ali se dodaje sirup.

Moka - Kafa koja se pravi u italijanskoj mašini za proizvodnju kafe, koja kroz kafu propušta vodu pomoću

pare pod pritiskom.

Vrste Kafa Page 4 od 13

Koje su razlike između kafe Arabika i Robusta? Drvede kafe je grm iz tropskih regiona roda Coffea, iz porodice Rubiacées. Vrste Coffea arabica i Coffea

canephora su one čiji se plodovi koriste za pripremu kafe.

Šta je Arabika?

Arabica (Coffea arabica), najstarija poznata vrsta kafe, uzgaja se na planinskim visoravnima ili padinama

vulkana, na maksimalnim visinama od 1000 do 2000 m, gde godišnje padavine dostignu 1500 do 2000 mm, i

gde blag dan se menja sa hladnom nodu u prosečnom temperaturnom opsegu između 15 ° C i 24 ° C.

Drveda kafe Arabikas cvetaju nakon svake sezone kiše, nakon čega plodovima treba sazreti oko devet

meseci. U toku jedne godine, tipično stablo kafe Arabika obično proizvodi najmanje 5 kg ploda, što daje

jedva 1 kg zrna.

Vedina useva Arabike širom sveta se „pere ili tretira vodom. zrno koji je uglavnom krupniji, dugi i ravni i

manje bogat kofeinom, ima nežnu tangirajudu aromu.

Arabika čini oko 70% svetske kafe, ali, pošto je podložnija bolestima, štetočinama i mrazu, teško je ga

uzgajati i samim tim skuplji.

Šta je Robusta?

Robusta (Coffea canephora) se veoma razlikuje od Arabike. Takođe je jakog ukusa i odolijeva bolestima i

insektima. Međutim, jadinu ne čini najbolju kafu i njen ukus je manje cenjen od onog u Arabiki.

Kao rezultat toga, Robusta čini samo 30% svetske proizvodnje kafe, uprkos nižoj ceni. Komercijalno,

Robusta se koristi u mešavinama, gde se ceni njen snažan karakter, te u instant, gde tretman smanjuje njen

snažni ukus.

Vrste Kafa Page 5 od 13

Pored toga, stabla kafe Robusta lakše se uzgajaju. Trenutno se gaje u čitavoj tropskoj zoni, ali velika vedina

dolazi iz zapadne i centralne Afrike, jugoistočne Azije i Brazila, gde raste na visinama od 0 do 700 m.

Robusta trpi obilne kiše od 3000 mm ili više, ali stablo nikada ne bi trebalo da stagnira u vodi. S druge

strane, plitko korijenje Robusta omogudava mu, da raste tamo gdje su kiše nepredvidive, čak i retke. Isto

tako, preživljava vrlo visoke ekvatorijalne temperature, iako preferira rast između 24 ° C i 30 ° C.

Drvede kave Robusta cveta prilično nepravilno i potrebno im je 10 do 11 meseci da daju zrelo vode. Trešnje

se ubiraju ručno, osim u Brazilu gde su ravan reljef i široki otvoren prostor pogodan za mehaničku berbu.

Robusta se uglavnom tretira „suvo“, a zrna su joj sitna i zaobljena. Takođe ih odlikuju sitne tačkice sa obe

strane brazde.

Koje su razlike između kafe Arabika i Robusta?

Postoji nekoliko zapaženih razlika između ove dve vrste kafe:

1. Robusta je "otkrivena" oko 100 godina posle Arabike.

2. Robusta se uzgaja uglavnom na istočnoj hemisferi, dok se Arabica uglavnom uzgaja u Južnoj Americi.

3. Arabika se uzgaja na visinama od 1000 do 2000 m, dok Robusta raste na visinama od 0 do 700 m.

4. Robusta preživljava veoma visoke temperature iako voli da raste između 24 ° C i 30 ° C. Arabika je

osjetljivija i preferira temperature između 15 ° C i 24 ° C.

5. Robusta proizvodi više kafe po hektaru od Arabike.

6. Robusta je otpornija, sazreva brže i daje više od Arabike. Ovi faktori objašnjavaju zašto se Robusta

prodaje jeftinije od Arabike.

7. Zrno Robusta je uglavnom manji, deblji i okrugliji od zrna Arabika.

8. Listovi kafe Robusta vedi su od lišda Arabike.

9. Cvetovi robuste moraju biti oprašeni pelumom biljke različitog genetskog sastava. Arabica je autogamna.

10. Robusta ima 22 hromozoma, a Arabica 44.

Vrste Kafa Page 6 od 13

11. Robusta sadrži 2,7% kofeina u poređenju s 1,5% za Arabicu, skoro dvostruko.

12. Robusta ima ukus gordiji od Arabike. Ovaj gorak ukus je delom posledica vedeg sadržaja kofeina.

13. Robusta je bogata hlorogenom kiselinom koja takođe ima gorak ukus. Sadrži oko 7-10% hlorogene

kiseline dok Arabica sadrži 5,5-8%.

14. Arabika ima sadržaj šedera otprilike dvostruko više od Robusta.

15. Zbog vedeg sadržaja kofeina i hlorogenih kiselina, Robusta je takođe otpornija na štetočine i bolesti od

Arabike.

Vrste Kafa Page 7 od 13

Koje su najbolje kafe na svetu?

Kafa koju konzumiramo dolazi od dve biljke iz roda Coffea : Coffea arabica i Coffea robusta.. U svake od ove

dve vrste, postoji mnogo sorti, od kojih se svaka odlikuje vlastitim ukusnim osobinama.

Uopšte, arabika otkriva sladak, ukusan, mirisan, vodni, često trnovit okus. Suprotno tome, robusta je

punodeg, osnažujudeg, manje izražene arome, ali jači u kofeinu.

Ovaj članak govori o najboljim kafama na svetu sortiranim po zemlji porekla.

Afrika Etiopija Među veoma velikom vrsta afričke kafe nalazimo „Moku“ iz Etiopije, posebno njenu sortu „Sidamo“, ali i

„Yirgacheffe“, „Djimmah“ i „Harrar“, uzgajane u malim terasiranim plantažama u jug zemlje.

Kenija Još u istočnoj Africi zaista cenimo i „Keniju AA“. Kenijska kafa poznata je po svom snažnom ukusu, vodnom,

čak i limunovom ili citrusnom ukusu, zbog visoke kiselosti, kao i zbog jednoličnog izgleda svog zrna (malog,

okruglog i intenzivnog plavo-zelenog) .

Demokratska Republika Kongo U centralnoj Africi, provincija Kivu u Demokratskoj republici Kongo proizvodi „Kivu“ arabike, koji sebe

opisuju kao fine, savršeno izbalansirane kafe sa težinom i kiselsastog ukusa.

Reunion Za kraj, ne zaboravimo kafu iz Reunion, "Bourbon pointu". To je tipična kafa koja sadrži prirodno malo

kofeina, umerenog tela i nežnog ukusa koji otkriva mirise crvenog i egzotičnog voda i cveda. Ostrvo

Bourbon, kako su ga zvali za vreme francuskih kolonija, ime je dobilo po najstarijoj i najboljoj sorti arabike.

Amerika

Jamajika Dolazedi sa američkog kontinenta, možemo navesti vrlo grandiozno krstarenje „Plava planina“ Jamajke,

veoma skupo i podjednako voljeno koliko i omalovaženo. To je kafa proizvedena u malim količinama; ne

odgovara da se priprema u espresso obliku.

Panama „Gejša“ iz Paname, proizvedena u veoma malim količinama, otkriva vodne note sa aromama jasmina,

manga, kajsije i banane.

Kolumbija

Vrste Kafa Page 8 od 13

Centralna Kordiljera je s kvantitativnog i kvalitativnog stanovišta najproduktivnija regija: ona uključuje

čuveni „Medeljin“, jedan od najuravnoteženijih kafa Kolumbije, kombinujudi gustinu tela sa prosečnom

kiselošdu i ukusom. .

Drugo veliko ime u ovom regionu je Libano koji u svom obliku "Supremo" predstavlja pravo zadovoljstvo za

oči, svoje veliki zrna prži vrlo jednolično. To je kafa slatkog i pomalo trnjavog ukusa.

„Popaian“ i „San Agustin“ su poznate kafe iz južnog dela centralnog područja Kordillera, baš kao i kafa iz

regiona Narino. „Narino“, složen i elegantan zahvaljujudi jantarnom pečenju, otkriva vodnu kiselost,

prirodne note i orašasti ukus.

Brazil U Brazilu, ogromna država Minas Gerais proizvodi „Sul de Minas“ koji je odličan, dok region Santos izvozi

„Bourbon Santos“, vrhunskog kvaliteta.

Meksiko Meksičke „Maragogipe“ karakteriše njihovo zrno dvostruko vedi od normalnih, mirisnih i izbalansiranih

žitarica. Tu se ubrajaju „Chiapas“, „Huatusco“, „Orizaba“ ili čak „Oakaca Pluma“. Veracruz se odlikuje

slatkim aromama, kakaom i tostom.

Gvatemala U Gvatemali, „Antigua“ je tanana i punog tela sa malo čokoladnog ukusa dok je „Huehuetenango“, koji se

uzgaja na malim farmama, sve više prepoznatljiv zbog svoje kiselosti i jedinstvenih mirisa.

Kostarika Kostarički „Tarrazu“, sa velikim plavkastim zelenim pasuljem, odlikuje se snažnim i veoma mirisnim ukusom.

Nikaragva "Matagalpa" i "Jinotega" iz Nikaragve poznati su po velikom zrnu, blago slanoj kiselosti, prilično izraženom

telu i dobroj aromi.

Azija-Okeanija

Indija U Aziji i Okeaniji "malabar" iz Indije izložen je nekoliko nedelja monsunu što mu daje prilično žutu boju i

blago papreni ukus.

Nova Gvineja „Sigri“ sa Nove Gvineje je modna kafa vrhunskog kvaliteta.

Havaji Relativno nepoznata "Havajska Kona" često se upoređuje sa "Plavom planinom" Jamajke. Neki stručnjaci

otkrili su začinjen ukus koji podseda na cimet u „Koni“ koji se ne nalazi u jamajčkoj kafi.

Indonezija

Vrste Kafa Page 9 od 13

U Indoneziji jedna od najvedih berbi kafe je Balijev „Kintamani“ sa notama meda, medenjaka i limunovog

soka.

Na Sumatri, „Mandheling“, sa bogatim i dubokim ukusom i baršunastom mekodom blago kisele kafe,

zaslužuje titulu „najdeblje kafe na svetu“, tvrde mnogi stručnjaci.

U Sulavesiju, kafe „Toraja“ neprani iz istoimenog regiona predstavljaju vrh asortimana indonezijskih berbi.

Imaju gusto telo i meku teksturu indonezijskih kafama, kao i ukus zemlje i gljiva, vrlo blago vodni zbog svoje

kiselosti.

Postoje i druge specifične sorte poput „Kopi Luvak“. To je jedna od najboljih kafa na svetu, među

najtraženijim. Ova kafa proizvodi se uglavnom u indonezijskom arhipelagu, u Sumatri, Javi, Baliju,

Sulaveziju, na Filipinima i u Istočnom Timoru. Proizvodi se u veoma malim količinama.

„Kopi“ je naziv kafe na indonezijskom jeziku, a „Luvak“ je ime dato civeti, divljoj životinji koja guta bobice

drveta kafe koje prolaze svojim digestivnim traktom, varedi trešnji i izazivajudi hemijske transformacije u

zrnu koji oduzimaju svu gorčinu.

Ova kafa, veoma retka, ima puno tela, veliko bogatstvo ukusa, veoma nisku kiselost i veliku slatkodu sa

notama čokolade i karamele. Kilogram se može trgovati na preko 1000 američkih dolara.

Tajland Na Tajlandu je još jedna kafa skupa i zasnovana na istom principu „crna slonovača“. To je arabika čije zrno

jedu slonovi i koja prolazi njihovim probavnim traktom.

Kao i u prethodnom slučaju, digestivni enzimi infiltriraju se u zrno i razgrađuju proteine u aminokiseline

koje imaju odlučujudu ulogu u organoleptičkim svojstvima kafe jer pomažu u razvijanju njene gorčine.

Njihova neutralizacija omogudava proizvodnju pida vrlo slatkog ukusa.

Pored toga, veličina slonova stomaka čini ga „malom štednjakom“. Hrana ostaje tamo između 15 i 30 sati, a

zrna kafe prirodno fermentiraju aromatičnim jedinjenjima, poput banane ili šederne trske, koja de

konačnom pidu dati neprimjetan i neuporediv ukus. Ova kafa je retka i skupa kao „Kopi Luvak“. Ima cvetni i

čokoladni ukus, veoma je sladak.

Pored toga, „Crna slonovača“ se proizvodi u fondaciji koja je posvedena očuvanju i zaštiti slonova. Na

primer, mali deo prodaje koristi se za finansiranje slonova veterinara koji pruža besplatnu negu i kupuje

lekove za sve slonove na Tajlandu.

Za kraj Uobičajeno je mišljenje da najbolje berbe arabike potiču sa Karaiba (posebno legendarna „Plava planina“ sa

Jamajke).

Ali ima i veoma dobrih u Centralnoj Americi (Meksiko, Gvatemala, Kostarika), kao i u Istočnoj Africi (Kenija i

posebno Etiopija), rodnom mestu kafe u kojoj raste čuvena Moka.

Toliko različitih ukusa za otkrivanje ...

Vrste Kafa Page 10 od 13

Vrste Kafa Page 11 od 13

Vrste Kafa Page 12 od 13

Vrste Kafa Page 13 od 13