Klinika dr Vorobjev <drvorobjev@gmail.com> Mon, Mar 12, 2012 at 1:35 PM To: protineumnosti@gmail.com

Postovani Matej, saljemo Vam informacije o lecenju u nasoj bolnici. Srdacan pozdrav, Bolnica Vorobjev 

LEČENJE NARKOMANIJE  

Poštovani Matej,  Potrudili   smo   se  da   vam u  ovom  dokumentu  izložimo  osnovne  principe lečenja  zavisnosti u našoj  bolnici.  Postoji  nekoliko faza  lečenja.  Prva faza lečenja je stacionarna i podrazumeva da pacijenti leže u bolnici 24h dnevno. Stacionar je zatvorenog tipa i obavezno je poštovanje kućnog reda. Kada se stanje pacijenta stabilizuje moguće su šetnje sa psihologom, vežbe, posete. Zabranjena  je  upotreba svih psihoaktivnih  supstanci,  kafe,  gaziranih  pića, kao i svojevoljno napuštanje bolnice bez prisustva personala. 1.  Lečenje počinje od dijagnostike (analize krvi, testovi kojima se utvrđuje nivo želje za narkoticima, postojanje depresije, nervoze).  Prvih dana traje detoksikacija kojom se otklanjaju simptomi fizičke krize i organizam se čisti od psihoaktivnih supstanci. Tokom detoksikacije koriste se infuzije, preparati kojima se otklanjaju simptomi  krize, sedativi, lekovi za smirenje. Odsustvo simptoma   krize   je   kriterijum   uspešne   detoksikacije   (tj.   nema   dijareje, povraćanja,   bola,   nemogućnosti  da   se   mirno   leži   u   krevetu  i  sl.).   Po završetku detoksikacije pacijent može da popije naltrekson (naloreks, revia, antakson) i uzimanje blokatora ne provocira simptome krize. 2.  Po  završetku detoksikacije  simptomi psihičke krize  (nervoza,  opsesivne misli   o   narkoticima,   promenljivo   raspoloženje,   nesanica)   obično   se pojačavaju.   Zbog   toga   se   ostatak   vremena   posvećuje   procedurama   koje otklanjaju psihičku zavisnost.   U ovoj fazi se koriste metode farmakološke korekcije,   informacione   terapije,   koriste   se   i   aparati   za   fizioterapiju. Sprovode   se   mere   za   poboljšanje   imuniteta   i   za   regeneraciju   ćelija   u organizmu. Obično se tokom stacionarnog lečenja stabilizuje psihičko stanje pacijenta   (nestaje   želja   za  narkoticima,  nervoza,  depresija,  poboljšava  se san,   apetit).   Predviđeni   su   i:   grupna  psihoterapija,   joga,  mašaže,   šetnje, 

vežbe, stoni tenis. 3.  Na  kraju   lečenja  predviđena   je   farmakološka  blokada  u  vidu   implanta naltreksona. Smisao ove procedure je u tome što su dejstvom naltreksona opijatski   receptori   pacijenta   blokirani   i   uzimanje   heroina,   trodona, metadona, ne daje euforiju i slična osećanja i ne provocira recidiv i povratak ka  narkoticima.  Čak   je   svaki   pokušaj   uzimanja  narkotika  preko   implanta opasan, jer može da dovede do kome usled predoziranja, do otoka mozga, paralize, gušenja. 4. Posle ispisa iz bolnice ambulantna faza lečenja traje godinu dana. Pacijent uzima   lekove   koji   su  mu   propisani   u   otpusnoj   listi,   poštuje   sva   pravila ambulantnog lečenja. Svakog meseca dolazi na redovne kontrole. U slučaju promene   stanja,   depresije   ili   pojavljivanja   želje   za   uzimanjem  narkotika, pacijent odmah obaveštava bolnicu kako bi dobio dodatne preporuke. Kada istekne   rok  prvog   implanta,  ugrađuje   se  novi,   što  se  dodatno naplaćuje. Ovakvo  lečenje se na našoj klinici sprovodi dugo vremena i u slučaju dobre saradnje sa pacijentom i njegovom porodicom dovodi do odličnih rezultata (mi to vidimo po anketama za kontrolu koju popunjava pacijent zajedno sa roditeljima). Pacijent  u   zavisnosti  od finansijskih  mogućnosti   i  drugih  motiva,  može  u našoj bolnici da zakaže različite programe lečenja:

1.     Lečenje fizičke zavisnosti, bezbolnu i komfornu detoksikaciju, koja traje najmanje 3 dana i košta 1000 evra i više u zavisnosti od doze, supstance i zdravstvenih problema:

a)     Obična detoksikacija – ukoliko nema otežavajućih somatskih ili    psihičkih   oboljenja.  Doza   heroina   do   2   grama.   Traje   3-4 dana. Cena – 1000 evra.b)    Specijalna,  produžena  detoksikacija   –   kod  pacijenata   koji imaju otežavajuća somatska ili psihička oboljenja. Doza heroina veća   od   2   grama.   Upotreba   visokopotentnih   agonista (metadona,   kompensana,   supstitola   ili   drugih   supstanci   sa produženim   dejstvom).   Kombinovana   upotreba   opijata   i benzodijazepina   ili   drugih   psihoaktivnih   supstanci.   Traje   5-6 dana. Cena – 1500 evra.

 2.     Blokadu opijatskih  receptora   implantom naltreksona kako bi  se 

sprečio recidiv:a)     na mesec dana – 200 evrab)    na 2 meseca – 400 evrac)     na 3 meseca – 500 evrad)    na 6 meseci – 1800 evrae)     na 12 meseci – 2500 evra

 3. Kompleksno lečenje fizičke i psihičke zavisnosti od narkotika uključuje 

bezbolnu  detoksikaciju,   lečenje   zavisnosti   od  narkotika,   opsesivnih misli i sećanja na njih (14 dana), implant blokadu opijatskih receptora za prva dva meseca i  ambulantnu terapiju u trajanju od 12 meseci usmerenu protiv recidiva (cena – 5000 evra i više, u zavisnosti od supstance)

 Na   zahtev   pacijenta   može   da   se   sastavi   individualni   program   lečenja   propratnih somatskih i psihičkih poremećaja. http://www.v-clinic.eu/url/content/sr/lecenje-zavisnosti/narkomanija.html  Specijalna bolnica „Dr Vorobjev“ 

LE Č ENJE ZAVISNOSTI OD BENZODIAZEPINA

 

Poštovani Matej,

 

Potrudili smo se da vam u ovom dokumentu izložimo kako izgleda problem zavisnosti od benzodiazepina i kako izgleda lečenje u našoj bolnici.

I     Zavisnost od sredstava za smirenje, sedativnih sredstava. Trankvilizatori (od lat. tranquillo – umiriti)

Praktično su svi ljudi koji žive u gradovima pod stresom.

Veoma često zbog problema na poslu, u školi ili porodici javlja se emocionalna nestabilnost, napadi panike, depresija, uporne nekontrolisane misli, stalno vraćanje na uznemiravajuću situaciju, nesanica.

Oko 60% muškaraca i žena uzrasta od 25 do 50 godina prinuđeni su da povremeno ili redovno pribegavaju upotrebi medikamenata, alkohola ili narkotika da bi izašli na kraj s

problemima na poslu ili u porodici. (Istraživanja – National Institute on Drug Abuse, SAD, 2002. god.).

Iz raznih razloga koji su povezani s upotrebom sedativnih preparata (predoziranje, suicid, nesrećni slučaj) umrlo je mnogo poznatih ljudi, kao što su Merilin Monro, Hit Ledžer, Majkl Džekson, Elvis Prisli.

Do XX veka uobičajeni način za otklanjanje uznemirenosti bilo je konzumiranje alkohola, što je verovatno najstariji način za smirivanje. Sve do 50-ih godina prošlog veka uznemirenost se lečila solima broma i barbituratima. Tridesetih godina prošlog veka naučnici su otkrili da upotreba bromida ima mnogo neželjenih dejstava i da može da izazove toksično trovanje. Barbiturati, kao što je fenobarbital, su se najčešće koristili kao trankvilizatori. Međutim, ubrzo je postalo očigledno da oni brzo razvijaju fizičku zavisnost i da oni ljudi koji prestanu da ih uzimaju osećaju teške posledice. Početkom 50-ih godina prošlog veka naučnici iz laboratorije „Roše“ sintetizovali su novu grupu jedinjenja i nazvali je benzodiazepini. Prvi benzodiazepin – hlordiazepoksid (Librium) otkriven je 1960. godine. Zatim je 1963. usledilo otkriće još jačeg preparata diazepama (Valijum). Ova dva preparata su brzo zauzela vodeću poziciju na tržištu lekova za uznemirenost i nesanicu. Do 1970. godine oni su bili medicinski „bestseleri“ u Americi. 1975. godine više od stotinu recepata je propisano samo za benzodiazepine.

Neželjena  i opasna dejstva

Postoji niz uzroka koji određuju komercijalni uspeh benzodiazepina. Jedan od njih je da efikasno pomažu pri uznemirenosti i izazivaju spavanje. U današnje vreme benzodiazepini (ksalol, bromazepam, bensedin, lorazepam) su postali popularni preparati za lečenje nesanice i emocionalnih rastrojstava. Ali danas se vode rasprave na temu opravdanosti lečenja emocionalnih rastrojstava jedino benzodiazepinima, pogotovo kad se radi o dugotrajnom lečenju. Često benzodiazepine ne propisuju psihijatri koji su specijalizirali lečenje fizioloških rastrojstava, već specijalisti različitih profila koji nemaju odgovarajuća znanja u ovoj oblasti. Recimo, za lečenje emocionalnih rastrojstava koriste se trankvilizatori, ali oni veoma često ne rešavaju probleme.

Sredstvo za spavanje pomaže da se zaspi, ali pilule neće poboljšati odnos sa supružnikom, neće popraviti situaciju na poslu i neće izaći na kraj s pravim uzrocima rastrojstva. Zapravo, oni u sebi nose opasnost postajući predmet zloupotrebe, kada osoba ne može da se oseća lagodno bez lekova. Pretpostavimo da je mladoj ženi propisan valijum da bi savladala neku kriznu situaciju u porodici. Recimo da nakon uzimanja ovog preparata ona odlazi s prijateljima na večeru i ispija dve flaše piva. Moguće je da bi u običnim okolnostima ona potpuno normalno podnela takvu dozu alkohola, ali budući da je pre toga uzela valijum, to je moglo da dovede do priličnog opijanja. I ukoliko ona pokuša kolima da se vrati kući nakon uzimanja ove kombinacije, gubitak koordinacije pokreta može da se završi fatalno. Pretpostavlja se da je kombinacija alkohola i sredstava za smirenje  češći uzrok automobilskih nesreća, nego obična alkoholna intoksikacija. Nikad ne mešajte antidepresive i alkohol!

Nedavno je otkriveno da benzodiazepini mogu da utiču na pamćenje. Ovaj fenomen se zove anterogradna amnezija. Kada osobu koja spava pod dejstvom benzodiazepina probudi telefonski poziv, ona može da se kroz neko vreme ne seća ni razgovora, ni poziva.  Sledećeg jutra koncentracija preparata u organizmu može i dalje biti velika i osoba može brzo da zaboravi šta je jela za doručak ili šta je pročitala jutros u novinama.

Pod dejstvom sedativa čovek može da izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, da bude razdražljiv, agresivan, paranoičan. Takođe se prepričavao slučaj kada je žena iz Los Anđelesa pod dejstvom sedativa ispalila osam metaka u svoju majku. Ovo je privuklo pažnju javnosti najverovatnije zbog toga što nije dobila kaznu koja je predviđena za ubistvo („preparat me je naterao to da uradim“), već je uslovno kažnjena nakon što je uložila tužbu protiv kompanije Upjohn. Pod pritiskom javnosti halcion je sklonjen sa tržišta Velike Britanije i Holandije.

Tolerancija na lekove i zavisnost

Navikavanje na preparat izaziva kod čoveka potrebu da bude stalno pod njegovim dejstvom i da povećava doze. Prestanak uzimanja lekova dovodi do apstinencijalnog sindroma (krize).

Stepen težine i dužine krize zavise od doze, snage preparata, dužine njegovog uzimanja. Osnovni simptomi krize su: nesanica, uznemirenost, drhtavica, pojačano lučenje pljuvačke i čak takve ozbiljne posledice kao što su pojave konvulzija. Jedan od problema u procenjivanju apstinencijalnog sindroma je povratak i jačanje simptoma krize – onog emocionalnog rastrojstva, za čije je otklanjanje preparat i bio propisan. Npr., zahvaljujući autobiografskoj knjizi Barbare Gordon iz 1979. godine i filmu „Plešem onoliko brzo koliko mogu“, razvila se opširna polemika u vezi sa preparatom valium (diazepam, bensedin). Barbara je bila uspešna profesionalna igračica. Po savetu lekara veoma visokim dozama ovog preparata održavala je svoje telo u dobrom stanju. Ona uverljivo opisuje simptome krize kada je prestala da uzima taj preparat:

„... Od ranog jutra počela sam da osećam nadolazeći nemir. Ali on se razlikovao od mojih uobičajenih napada besa. Osećala sam kao da su kratkotrajni udari struje kao igle prolazili kroz moje telo. Disanje mi je postalo ubrzano i počeo je da me obliva znoj... Koža glave je počela da gori kao da je ispod nje bio užaren ugalj. Zatim sam počela da osećam neprijatne male trzaje, grčeve; grčila se noga, ruka; ubrzo je jako drhtanje prelazilo u konvulzije.“

Samostalno skidanje sa tableta može biti opasno. A psihička nestabilnost, koja je i dalje prisutna, često je uzrok povratka tabletomanije.

II       Lečenje u našoj bolnici izgleda ovako:

1. Lična konsultacija s doktorom (besplatna). U toku razgovora s doktorom ustanovljava se stadijum zavisnosti, prisustvo somatskih i psihičkih propratnih bolesti, određuju se program i dužina lečenja.

2. Bolničko lečenje: lečenje obično traje 10 dana u stacionaru + 12 meseci ambulantno. Lečenje počinje od dijagnostike (analize krvi, testovi kojima se utvrđuje nivo želje za benzodiazepinima, postojanje depresije, nervoze, drugih psihičkih poremećaja). Prvih dana traje detoksikacija, kojom se otklanjaju simptomi fizičke krize i organizam se čisti od sedativnih supstanci. Tokom detoksikacije koriste se infuzije,

preparati kojima se otklanjaju simptomi krize, psihostabilizatori.

Nakon detoksikacije, kada se stabilizuje fizičko i psihičko stanje pacijenta, počinje terapija za otklanjanje želje i potrebe za benzodiazepinima:

        vrši se odabir odgovarajućih lekova za stabilizaciju psihičkog stanja – psihostabilizatora, antidepresiva, preparata za korekciju ponašanja         informaciona terapija (pomoću aparata za audio-vizuelnu stimulaciju kod pacijenta se postiže ravnodušnost prema benzodiazepinima)        terapija pomoću aparata (N.E.T. terapija) koji stvaraju ravnotežu neuromedijatora        grupna, individualna, transpersonalna psihoterapija omogućava rešavanje problema ličnosti, pacijent uči da savladava komplikovane životne situacije bez korišćenja psihoaktivnih supstanci        vezbe sa specijalnim pedagogom, edukacija, planiranje aktivnosti, formiranje mehanizma zaštite u ponašanju protiv recidiva

3. Ambulantna etapa: traje 12 meseci, uključuje obavezne mesečne kontrole, na kojima doktor koriguje podržavajuću terapiju (psihostabilizatori, sredstva za suzbijanje želje za benzodiazepinima, antidepresivi). Procenjuje se stanje pacijenta, socijalna i psihološka prilagodljivost. Kontrola traje 30 minuta. Na kontrolu pacijent dolazi sa odgovornim licem – nekim članom porodice, popunjava upitnik o svom stanju.

Vanredne kontrole – u slučaju promene stanja (depresija, nervoza, vraćanje želje za benzodiazepinima) pacijent je u obavezi da odmah o tome obavesti bolnicu. Nakon toga doktor određuje dalji tok lečenja.

Takav program uključuje proverene efikasne metode (farmakološka terapija, psihoterapija), koje su dokazale da daju rezultat i dostignuća savremene medicine (EMT terapija, informaciona psihoterapija), koje su omogućile povećanje rezultata lečenja. 12 meseci ambulantnog lečenja omogućava da se ostane u kontaktu sa pacijentom i da apstinencija bude laka i prijatna.

 

Pun tretman: traje 10 dana. Laboratorijska dijagnostika i ekplorativno-psihološko ispitivanje. Detoksikacija. Procedure za smanjenje psihičke zavisnosti od benzodiazepina. Informaciona terapija. Terapija pomoću aparata za audio-vizuelnu stimulaciju. Vežbe sa specijalnim pedagogom, edukacija, planiranje aktivnosti, formiranje mehanizma zaštite u ponašanju protiv recidiva. Farmakoterapija. Psihoterapija (individualna, grupna, porodična). 12 meseci ambulantnih kontrola. 2000 evra.

 

http://www.v-clinic.eu/url/content/sr/zavisnost_od_sedativa.html

 Specijalna bolnica „Dr Vorobjev“

PSIHIČKA ZAVISNOST

 

Zašto su narkotici toliko opasni?

Zašto  termin narkomanija sadrži reč „manija“?

Zašto se kaže „jednom narkoman-uvek narkoman“?

Zašto je osoba toliko puta iskreno obećala sebi, roditeljima da će ostaviti narkotike, a nastavlja da ih uzima?

Odgovori na ova pitanja nalaze se u glavnom simptomu bolesti – psihičkoj zavisnosti. Dejstvo narkotika je toliko jako da ga je nemoguće kontrolisati. Kada se jednom oseti „fleš“ od heroina, nemoguće je strpeti se do sledećeg praznika, vikenda, rođendana. Kako bi bilo dobro da je uvek praznik! Pod dejstvom narkotika u mozgu se luči tolika količina endorfina, koju bi običan čovek u svom životu mogao osetiti svega jednom ili dvaput. Na primer, sportista koji je nakon godina teškog treniranja dospeo do najvažnijeg turnira i pobedio, a ta borba je zahtevala od njega da da sve od sebe da bi došao do nje. I u tom trenutku pobede oseća se svemoćno, on je na vrhu, on može sve! Ili naučnik koji je pročitao mnogo knjiga, izgradio svoje teorije da bi iskusio nešto novo, mnogo puta je grešio  i na kraju je pronašao pravo rešenje, otkrio je tajnu istinu. Zahvaljujući narkotiku za 10 evra i dva minuta postići ćete i jedno i drugo. Osetićete se kao pobednik, da ste sposobni da pobedite sve teškoće da biste bili srećni.

A zar je moguće biti srećan samo jednom u godinu dana?

Ili jednom u mesec dana?

Ili jednom u nedelju dana?

Ne. Sreće nikad dosta.

Zar je 10 evra velika cena za sreću? Ili 20? Ili 100?

Zato osoba ne razmišlja mnogo i radosno kupuje paketić sreće prvo jednom nedeljno, zatim dva-tri puta nedeljno, a potom svaki dan. I ne naslućuje kolika će na kraju biti cena te sreće. Obično dva meseca nakon svakodnevnog uzimanja osoba počinje da shvata da nešto ne štima. Osećaji nakon uzimanja narkotika gube intenzivnost, vreme dejstva narkotika postaje sve kraće, potrebna je sve veća doza. U tim trenucima, kada prolazi dejstvo narkotika, osoba se ne vraća u svoje uobičajeno stanje, već postaje nesigurna, potištena, depresivna, slaba. Plaši se toga, to je nepodnošljivo. Zbog toga osoba i gubi kontrolu. Čovek je spreman da na svaki način da pobegne od tog užasnog stanja, problema i nepravde. Narkotici više ne pružaju neku veliku radost, oni su neophodni da bi koliko-toliko mogao da funkcioniše. Zavisnost je formirana. Potreba za heroinom dostiže nivo instinkta. On je neophodan kao vazduh, voda, hrana. Šta će raditi čovek, ako ga liše vode? Kažu mu: ova voda je prljava, otrovana, zaražena. On zna da će bez vode da umre mučnom smrću i njega ne interesuju posledice i šta će s njim posle toga biti. Ona mu je sad potrebna. I on je spreman da se bori za sebe. Upravo ovde se čovek pretvara u narkomana. Ništa ga ne interesuje, ljuti se, sve okrivljuje i obmanjuje, stalno negde nestaje. Ne vodi računa o sebi, gubi posao, svejedno mu je šta se događa u porodici. Sva njegova svest i snaga su usmereni na postizanje jednog cilja – da dobije narkotik. Misli o narkoticima dominiraju u sistemu vrednosti. Sve ostalo je nevažno. Ujutru još nije uspeo do kraja da se probudi, a već smišlja plan kako da dođe do narkotika. U toku dana su te misli stalno s njim i čak kad zaspi narkoman sanja narkotike. Sami pacijenti ovo stanje zovu „crv u glavi“, “metak u glavi“, „lampica“. Ta psihička kriza najjača je kada su narkotici nedostupni li kada su ga roditelji stavili pod ključ, ili kada je u zatvoru, ili u bolnici. Postoji nekoliko faza u toku lečenja. Zbog odsustva narkotika prvo reaguje telo, fizička kriza ponekad je veoma mučna. Ali, kada ona na kraju prođe, tada psihička potreba postaje sve jača. Zato je osoba koja tek što je pretrpela sve muke opet spremna da uzme „belo“. Crv rovari. Zbog toga je u lečenju najvažnije ugasiti tu želju, tu maniju, vratiti osobi kontrolu nad sobom.

Na koji način ostvariti ovaj cilj? Uobičajeni razgovori, lekovi, psihoterapija nisu dovoljno efikasni. Voljni mehanizmi su poremećeni, ličnost je izmenjena. Psiha je već postala „imuna“ na bilo koje reči, bez obzira na to koliko su one ispravne ili mudre. Nephodno je da snaga

medicinskog uticaja uništi narkomanske instinkte. U tu svrhu se kombinuju uticaji lekova, aparata i informacija. Pomoću medikamenata pacijent se dovodi u stanje kada je psiha prijemčivija za dobijanje novih informacija, a manja je cenzura od strane narkomanske, patološke strane ličnosti. U takvom stanju se šalju informacije. Pomoću aparature za audio-vizuelnu stimulaciju informacije se kodiraju u jednostavne signale. Zatim se ovi signali veoma velikom brzinom šalju tokom 4-6 sati. Protok  informacija toliko je veliki da svest ne može kritički da ih prima, da bira: hoću-neću, čuo sam za to, sve to već znam. Takve psihološke barijere se lako savladavaju. U ovoj proceduri koriste se elementi hipnoze i neuro-lingvističkog programiranja. Već nakon prve procedure razlika je uočljiva. Droga mu ne pada mu tako često na pamet. Ukoliko se i pojave misli o narkoticima, one su kratkotrajne, mogu se kontrolisati, nemaju opsesivni karakter. Pojavljuju se zdrava interesovanja, sposobnost da se osoba koncentriše na nešto što nije u vezi sa narkoticima. Vraćaju se emocije, samokritičnost. Pacijenti u većini slučajeva kažu da se već posle prve procedure želja za narkoticima smanjuje za 30-40%. U toku lečenja se obično sprovode tri takve procedure. Paralelno s njima odvija se i terapija pomoću aparata koji utiče na lučenje endorfina. Psihičko stanje pacijenta se stabilizuje kad se uspostavi ravnoteža endorfina u mozgu. Manje su promene raspoloženja i epizode nervoze, poboljšava se san, ređi su snovi na temu narkotika i košmari, pacijent se budi odmoran. Kada se psihičko stanje pacijenta stabilizuje, uvode se i tradicionalni elementi: grupna i porodična grupna psihoterapija; rad sa specijalnim pedagogom, edukacija, planiranje budućnosti; joga, meditacija, holotropno disanje, autotrening omogućavaju pacijentu koji se oporavlja da vrati kontrolu nad svojim psihičkim stanjem. Na kraju lečenja pomoću psihometrijskih skala i testova procenjuje se nivo uznemirenosti, depresije, želje za narkoticima, spremnost za ispis. Obavezna je farmakološka blokada naltreksonom.

Rezultati lečenja. Čak i pomoću najsavremenijih tehnologija nemoguće je stvoriti novu ličnost. Ovaj proces je dugotrajan i zahteva učešće samog pacijenta. Međutim, u većini slučajeva moguće je postići stabilno psihičko stanje i smanjiti manijakalnu potrebu za narkoticima. Kako će pacijent da vodi računa o postignutim rezultatima, da li će ga pažljivo očuvati i započeti novi život, ili će ponovo početi da kontaktira s narkomanima, da ponovo unosi u svoju svest informacije koje smo se trudili da izbrišemo, to je njegov izbor. Postoje situacije kada je nakon sprovedenog intenzivnog lečenja pacijentu, u svakom slučaju, potrebna izolacija u rehabilitacionom centru ili preseljenje u drugo mesto. U takvim slučajevima razmatramo to pitanje s pacijentom, rodbinom, tražimo zajedničko rešenje koje bi dalo najbolji rezultat. U ostalim slučajevima protokol predviđa 12-mesečnu fazu ambulantnog lečenja, koja je usmerena na očuvanje rezultata.

--

Belgrade clinic for addiction treatment Dr. Vorobiev                                 our sites:www.heroindetoxeurope.comwww.addictiontreatmenteurope.comwww.naltrexoneimplant.comwww.v-clinic.eu