Visoka poslovna kola strukovnih studijaBlace

SEMINARSKI RADPredmet: Arhitektura i organizacija raunaraTema : Predstavljanje podataka

Student: Mentor:Milanovi Marija dr Danilo OklobdzijaRaunarstvo I informatikaBr. Indeksa : 53/12R

Blace, 2014.

Sadraj:

1.Uvod11.2. Pozicioni brojni sistemi21.3. Nepozicioni brojni sistemi31.3.1. Pravila za itanje i pisanje rimskih brojeva32.Binarni brojni sistem52.1. Prevodjenje brojeva iz binarnog u dekadni brojni sistem72.2. Prevodjenje brojeva iz dekadnog u binarni brojni sistem82.3. Predstavljanje oznaenih celih brojeva122.3.1. Znak i apsolutna vrednost122.3.2. Komplement dvojke132.4. Prevodjenje binarnih brojeva u heksadecimalni i oktalni brojni sistem153.Raunske operacije sa binarnim brojevima183.1. Sabiranje binarnih brojeva183.2. Oduzimanje binarnih brojeva193.3. Mnoenje binarnih brojeva203.4. Deljenje binarnih brojeva214.Zakljuak :22

1. Uvod

Osnovna namena raunara je da prihvata podatke iz spoljanjeg sveta, da ih pamti i manipulie njima u cilju generisanja informacija i vrenja rezultata obrade. Postupak predstavljanja podataka podrazumeva usvajanje nepraznog skupa apstraktnih znakova. Pomou tih znakova formiraju se rei koje opisuju podatke. Svaki raunar mahom je sainjen od digitalnih elektronskih komponenti. Napon na ulazima i izlazima ovih kola moe imati samo dve vrednosti koje se predstavljaju nulom i jedinicom. Kakos u na raspolaganju samo dva znaka svaki podatak i instrukcija koji se unose u raunar moraju biti predstavljeni kao re sastavljena od nula i jedinica. Takav zapis se naziva binarni zapis, a za podatke i instrukcije predstavljene na ovaj nain kaemo das u binarno kodirani.Pravila za generisanje kodnih rei zavise od karakteristika raunara, od toga o kakvim se podacima radii koje e se operacije nad njima izvravati. Bez obzira na veliki broj tipova podataka koji se danas sreu u raunarstvu glavnu ulogu imaju sistemi koji omoguavaju predstavljanje brojnih podataka brojni sistemi i sistemi za predstavljanje teksta kodne tabele.

2.Brojni sistemi

Paralelno sa razvojem pisma, razvijali su se i znakovi za prikaz brojeva. Potreba stvaranja naziva i znakova za vee brojeve bila je prva okolnost koja je prisilila oveka na traenje sistemskih postupaka. Na primer, brojevi 1, 2, 3 mogli bi se oznaavati sa I, II, III, IIII, ali je ovakav sistem nemogue zadrati za velike brojeve. Zbog toga su razvijeni brojni sistemi, tj. naini oznaavanja brojeva nizovima znakova - cifri.Osnovna namena raunara i drugih digitalnih sistema i uredjaja je obrada informacija predstavljenih u binarnom obliku. Da bi se razumeo nain njihovog rada, neophodno je najpre upoznati se sa osnovnim matematikim aparatom na kome se taj rad zasniva. Brojni sistemi (numeracije) predstavljaju skupove znakova (simbola) kao i pravila njihovog korienja za predstavljanje brojeva. Moemo rei da brojni sistemi predstavljaju notaciju za predstavljanje brojeva odnosno definisani nain izraavanja i oznaavanja. Znaci (simboli) koji se koriste za prikazivanje brojeva zovu se brojke ili cifre. Brojni sistemi mogu biti pozicioni i nepozicioni. Postoji veliki broj brojnih sistema (dekadni, binarni, oktalni,heksadecimalni), medjutim, u svakodnevnom ivotu najee se koristi dekadni brojni sistem[footnoteRef:1] koji spada u pozicione brojne sisteme. [1: Koristimo ga iz istorijskih razloga, a u upotrebu je uao veoma davno, najverovatnije zbog deset prstiju na rukama. Postoje zabeleke i o brojnim sistemima sa osnovom 20, a na primer, recimo u Mesopotamiji su ljudi koristili sistem sa osnovom 60.]

2.1. Pozicioni brojni sistemi Pozicioni brojni sistemi su oni sistemi gde vrednost broja zavisi od vrednosti svake cifre u broju kao i od pozicije cifre u okviru datog broja. Vrednost pojedine pozicije (mesta) u broju naziva se poziciona vrednost. Takodje, deo broja ispred decimalne take naziva se celi deo broja(npr jedinice, desetice, stotine u dekadnom brojnom sistemu) dok je deo iza decimalne take razlomljeni deo broja(desetinke, stotinke itd.). Jedna od osnovnih karakteristika pozicionih brojnih sistema je ta da vrednost (udeo) sa kojom svaka cifra uestvuje u ukupnoj vrednosti broja zavisi od pozicije na kojoj se cifra nalazi. Ukoliko to nije sluaj, brojni sistem je nepozicioni.

celobrojni deo razlomljeni deo decimalni zarez (taka)Osim dekadnog u raunarstvu su u upotrebi i sledei sistemi:1. Binarni r=2 2. Oktalni r=8 3. Heksadecimalni r=16Binarni brojni sistem sadri samo cifre 0 i 1.Oktalni brojni sistem sadri cifre 0,1,2,3,4,5,6,7.Heksadecimalni brojni sistem sadri cifre 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9; a za oznaavanje cifara koje imaju vrednost 10, 11, 12, 13, 14 i 15 - koristiemo redom slova A, B, C, D, E i F.

2.2. Nepozicioni brojni sistemi

Cifre nepozicionih brojnih sistema iskazuju uvek istu vrednost bezobzira na kom mestu se nalaze u broju. Tipian primer ovakvog brojnog sistema jeste rimski brojni sistem.

Rimski:Dekadno:

I1

V5

X10

L50

C100

D500

M1000

1.3.1. Pravila za itanje i pisanje rimskih brojevaPravila za itanje i pisanje brojeva sastavljenih od rimskih cifara mogu se iskazati na sledei nain:1.Niz istih cifara u broju predstavlja vrednost jednaku njihovom zbiru. Npr. II ima vrednost 22.Dve cifre od kojih se manja nalazi levo od vee, predstavljaju vrednost jednaku razlici vee i manje. Npr. IV ima vrednost 43.Dve cifre od kojih se manja nalazi desno od vee , predstavljaju vrednost jednaku zbiru vee i manje. Npr. VII ima vrednost 7Jasno je da bi bilo naporno izvoditi aritmetike operacije sa rimskim brojevima kao i zapisivanje velikih brojeva. Veliki nedostatak sistema rimskih brojeva je to se ne mogu tvoriti decimalni ili negativni brojevi, niti se moe predstaviti nula. Iz tog razloga se ovaj sistem nije razvio u tom smeru ve je tu ulogu preuzeo pozicioni brojni sistem.[footnoteRef:2] [2: Izvor: Raunarske tehnike, Borivoj Lazi, 2006.]

2.3.Binarni brojni sistem

Binarni ili dualni brojni sistem takodje spada u grupu pozicionih brojnih sistema. Binarni brojni sistem ima za osnovu 2, a zapisuje se pomou cifara iz skupa od dva elementa {0,1}.Svaki pozitivan prirodni broj u pozicionom brojnom sistemu moe se zapisati kao:

Slovom q prikazan je prirodni broj odnosno osnova, dok predstavlja cifre brojnog sistema.

U binarnom brojnom sistemu q=2 dok je .Ovom promenom osnove (q=2) gore navedena jednaina dobija sledei oblik:

Zapis broja u binarnom brojnom sistemu najjednostavnije je pokazati na primeru. U tabeli su dati zapisi odredjenih brojeva u dekadnom i binarnom brojnom sistemu.

DekadnoBinarno

00

11

210

311

4100

5101

6110

Logika je jasna, kada se istroe sve cifre, najmanja cifra prelazi ispred (kao i u dekadnom brojnom sistemu).

Binarna cifra (dakle, 1 ili 0) obino se naziva bit. Binarni brojni sistem se najee koristi u digitalnim i raunarskim uredjajima poto se dekadni brojni sistem pokazao vrlo komplikovanim za realizaciju elektronskih kola za raunanje. Predstavljanje informacija sa samo dva znaka najvie odgovara mogunostima trenutne elektronske tehnologije, poto je jasno da se raznorodni podaci iz spoljne sredine moraju konvertovati u format prilagodjen raunaru - u binarne brojeve. Bitovi predstavljaju najmanju jedinicu podataka u raunaru. Kako jednim bitom moemo da predstavimo samo dve razliite vrednosti (obino nula i jedinica) dobijamo utisak da se vrlo malo stavki moe predstaviti jednim bitom. Medjutim, postoji neogranieno mnogo stavki koje mogu biti predstavljene upotrebom jednog bita. Jednim bitom moemo prikazati dva razliita dogadjaja. Primeri za ovo su: nula ili jedan, ukljueno ili iskljueno stanje, pravilno ili pogreno, tano ili netano itd. Uglavnom, ne postoji ogranienje u smislu upotrebe samo binarnih tipova podataka.Nibl je skup od etiri bita. Ovakva grupa podataka je posebno zanimljiva pri razmatranju BCD[footnoteRef:3] i heksadecimalnih brojeva. etiri bita u grupi predstavljaju jednu BCD ili heksadecimalnu cifru. Sa niblom, moemo da predstavimo do 16 razliitih vrednosti [3: BCD - Binary Coded Decimal (eng.)]

Najbitnija struktura podataka u raunarskoj tehnici svakako jeste bajt. Bajt se sastoji od osam bita i to je najmanja jedinica podataka koja se moe adresirati kod svih raunarskih arhitektura. Kapacitet memorije svakog raunara izraava se brojem bajtova. Postoje i raunari koji rade sa drugim brojnim sistemima, medjutim na takvim raunarima se i danas radi. Oni imaju potpuno razliite karakteristike u odnosu na klasine binarne raunare te imaju specifinu primenu. Za takve raunare se kaze da rade u vieznanoj logici. Medjutim binarni raunari su prvi doiveli komercijalnu ekspanziju i zavladali tritem. Treba imati u vidu da masovna proizvodnja binarnih komponenata znai njihovu nisku cenu, te je razvoj binarnih raunara najjeftiniji u startu. Triste je naviknuto na binarne raunare, te je njihova proizvodnja ekonomski najsigurnija. U skladu sa svim do sada iznesenim, jasno je da je binarni brojni sistem od fundamentalnog znaaja za sve to je vezano za raunar.[footnoteRef:4] [4: Izvor: Metode programiranja, dr Jozo J. Dujmovi,1990.]

2.3.1. Prevodjenje brojeva iz binarnog u dekadni brojni sistem

Odredjeni binarni broj se prevodi (konvertuje) u dekadni tako to se svaka cifra(poev od poslednje u nizu) mnoi sa osnovom 2 (q=2) koja se stavlja na nulti () stepen, dok se svaka sledea takodje mnoi sa osnovom 2 ali se stepen svakom sledeom cifrom poveava za jedan. Zapisivanje se vri s leva na desno. Ukoliko je dat binarni broj razlomljen (sadri binarnu taku), prevodjenje se vri na potpuno isti nain s tim to se tada stepen menja u smislu da se stepenu dodaje minus. Cifre koje slede iza zareza zapisuju se s desna na levo.

Aaaa.aa=Ako se za prikaz binarnog broja koristi razvijen eksponencijalni zapis, broj se lako prevodi u dekadni brojni sistem kao u sledeim primerima:

Primer:

2.3.2. Prevodjenje brojeva iz dekadnog u binarni brojni sistemKonverzija iz binarnog u dekadni sistem zasnivala se na mnoenju (binarna cifra se mnoila stepenom osnove i onda dodavala na sumu). Logino je da se suprotna transformacija (konverzija dekadnog u binarn brojnii sistem) zasniva na deljenju. U ovom sluaju delimo dat dekadni broj sa osnovom dva onoliko puta koliko je to mogue ( dok ne dobijemo rezultat 0), dok svaki ostatak predstavlja cifru traenog binarnog broja s tim to je prvi ostatak cifra najmanje teine binarnog broja. Drugim reima, oitavanje binarnog broja se vri itanjem ostataka odozdo na gore tako da poslednji ostatak predstavlja cifru najvee teine binarnog broja. I u ovom sluaju prevodimo nezavisno celi deo broja i njegov razlomljeni deo, a zatim prevedeni razlomljeni deo zapisujemo do prevedenog celog dela broja.Ova transformacija bie pokazana na konkretnom primeru (na nain na koji se u praksi najee izvodi).

Primer :Prevedimo broj iz dekadnog u binarni brojni sistem:

44 0 22 011 15 12 01 10

Postupak se zavrava kada se u deljenju dodje do nule (1:2=0, ostatak 1)

Rezultat: Dekadni broj 44 preveli smo u binarni broj 101100.Provera:

Postupak prevoenja razlomljenog dela je slian prevoenju celog broja, osim to se sada umesto deljenja, vri mnoenje ciljnom osnovom (dakle mnoenje sa 2) i umesto da se gleda ostatak pri deljenju, ovde se gleda da li se pri mnoenju dvojkom pojavila jedinica ispred zareza (u celom delu broja), i ako se pojavila - ona se upisuje u dobijeni binarni broj. Nakon upisivanja jedinice u dobijeni binarni broj, nadalje se mnoi samo razlomljeni deo broja.

Primer 3:

Prevedimo broj iz dekadnog u binarni brojni sistem:

Prilikom mnoenja broja 0,84375 dvojkom, pojavila se jedinica u celobrojnom delu. To je prva cifra prevedenog binarnog broja iza decimalnog zareza, a na mestu gde je dekadni broj, piemo samo razlomljeni deo a to je 0,6875 koji takodje mnoimo sa 2. Smer oitavanja je u ovom sluaju odozgo nanie.Prevodjenje prekidamo kada dekadni broj postane 0.Dobijeni prevedeni binarni broj je sada: 0,11011.

Napomena:Poseban sluaj koji se moe javiti prilikom konverzije razlomljenog dekadnog broja u binarni, jeste sluaj periodinog broja.Primer 4:Prevedimo dekadni broj 0,4 u binarni brojni sistem.

Nadalje se ponavlja sekvenca 0110. Ukoliko doe do periodinosti, prevoenje se prekida i zadrava se jedna periodina grupa koja se moe ponoviti proizvoljan broj puta (zavisno od potrebne tanosti) - potrebe za daljim prevoenjem vie nema.[footnoteRef:5] [5: Izvor: Raunari, mr Slobodan Obradovi, 2005.]

2.3. Predstavljanje oznaenih celih brojeva

U decimalnom brojnom sistemu negativni brojevi se predstavljaju znakom - dok se pozitivni brojevi predstavljaju znakom + (ili se on izostavlja). U binarnom brojnom sistemu ovakav nain predstavljanja brojeva je nemogu jer raunari mogu prepoznati samo dva znaka-0 i 1. Samim tim znakove + i - potrebno je na neki nain predstaviti pomou 0 i 1.

Postoji dva naina za predstavljanje oznaenih celih binarnih brojeva:1.Pomou znaka i apsolutne vrednosti2. U komplementu dvojke

2.3.1. Znak i apsolutna vrednost

Znak i apsolutna vrednost je najjednostavniji nain zapisivanja oznaenog binarnog broja. Apsolutnoj vrednosti broja se na mestu najvee teine dodaje jedna cifra i to 0 ako je broj pozitivan ili 1 ako je broj negativan.Primer 1:

Nad binarnim brojevima zapisanim pomou znaka i apsolutne vrednosti teko se obavljaju aritmetike operacije zato sto se negativan broj ne moe tretirati na jedinstven nain. Navedeni problem se reava predstavljanjem negativnih binarnih brojeva u komplementu dvojke.

2.3.2. Komplement dvojke

Postupak zapisivanja oznaenih celih binarnih brojeva u komplementu dvojke je sledei:a)Pozitivan ceo broj se dobija dodavanjem cifre 0 ispred neoznaenog binarnog broja.b)Negativan ceo broj dobija se na sledei nain:1.Ispred neoznaenog binarnog broja dodaje se cifra 02.Zatim se sve cifre broja invertuju (jedinice se zamene nulama a nule jedinicama)3.Dobijeni broj se sabere sa 1.

Primer 1:Decimalni broj -7 predstaviemo u komplementu dvojke:

Invertuju se sve cifre dobija se 1000Dobijeni broj se sabere sa 1 Dobija se 1001

Ovaj postupak moe se i pojednostaviti tako to se polazni binarni broj podeli na dva dela, levi i desni, tako da desni deo ine prva jedinica sa desne strane u broju i sve nule koje slede iza nje, dok preostale cifre ine levi deo broja. Komplement dvojke dobija se tako to se sve cifre u levom delu broja invertuju a desni deo broja ostaje nepromenjen.

Primer 2:

Nai komplement dvojke binarnog broja 010100100 10000 levi deo desni deo Komplement dvojke: 10101101110000

Kao i kod zapisa pomou znaka i apsolutne vrednosti, i kod zapisa u komplementu dvojke pozitivni brojevi poinju cifrom 0 a negativni cifrom 1. Pozitivnim brojevima moemo dodavati vodee nule (ispred cifre najvee teine ) a negativnim vodee jedinice, a da se vrednost brojeva ne menja.Decimalna vrednost x oznaenog binarnog broja zapisanog u komplementu dvojke sa n+1 cifara nalazi se primenom sledee formule:

Primer 3:

2.4. Prevodjenje binarnih brojeva u heksadecimalni i oktalni brojni sistem

Veliki problem pri upotrebi binarnog brojnog sistema je njegova nepreglednost. Da bi predstavili broj 202 (decimalno) u binarnom obliku potrebno nam je osam binarnih cifara. U decimalnom sistemu ovaj broj je predstavljen sa samo tri decimalne cifre. Kada radimo sa veoma velikim vrednostima, binarni brojevi brzo postaju preveliki. Naalost, raunar radi sa binarnim brojevima, tako da je pogodnije koristiti binarni brojni sistem. Iako mi moemo vriti pretvaranje brojeva iz decimalnog u binarni sistem i obrnuto, ovakvo pretvaranje ne predstavlja trivijalan zadatak. Heksadecimalni brojni sistem (sa bazom 16) reava opisane probleme. Heksadecimalni brojevi omoguavaju dve karakteristike koje su nama znaajne: veoma su kompaktni i lako ih je pretvarati u binarne brojeve i obrnuto. Zbog toga, veina dananjih raunarskih sistema koristi heksadecimalni brojni sistem za prikazivanje podataka. Kako je baza heksadecimalnog broja 16, svaka heksadecimalna cifra levo od heksadecimalnog zareza predstavlja vrednost koja se mnoi sa rastuim stepenima od 16. Cifre heksadekadnog brojnog sistema su:0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10 = A, 11 = B, 12 = C, 13 = D, 14 = E i 15 = F

Sada jednaina dobija oblik :

Primer 1:

Konvertovati u decimalni broj:

Primer 2:

Konvertovati u heksadecimalni broj:

Medjutim konvertovanje iz binarnog u heksadecimalni brojni sistem vri se na neto drugaiji nain tj. grupisanjem po 4 cifre binarnog broja, poevi sa desne strane.

Primer 3:

Konvertovati u heksadecimalni broj:

Konvertovanje iz heksadecimalnog brojnog sistema u binarni vri tako to se svaka cifra heksadecimalnog konvertuje u u 4 cifre binarnog broja:Primer 4:

Konvertovati u binarni broj:

Oktalni brojni sistem je po svemu slian heksadecimalnom. ak je i pretvaranje iz oktalnog u binarni i obrnuto potpuno analogno pretvaranju kod heksadecimalnog brojnog sistema. Razlika je u tome to kod oktalnog brojnog sistema baza nije 16 ve 8. Cifre kod oktalnog brojnog sistema uzimaju vrijednost 0-7. Na primer, pogledajmo koju decimalnu vrednost ima oktalni broj

Pretvaranje iz oktalnog u binarni brojni sistem i obrnuto je vrlo slino pretvaranju iz heksadecimalnog s tim to se u ovom slucaju grupiu po 3 cifre binarnog broja.Oktalni brojevi se takodje esto koriste za predstavljanje podataka u raunarskom sistemu. Oni su pogodniji za korienje u odreenim situacijama u odnosu na heksadecimalne, iako se heksadecimalni brojevi daleko ee koriste.Konverzija izmeu oktalnog i heksadecimalnog brojnog sistema vri se pretvaranjem prvo u binarni brojni sistem, a zatim u potreban brojni sistem, dakle posrednim putem.[footnoteRef:6] [6: Izvor: Osnovi raunarske tehnike, doc. dr Violeta Tomaevi, 2009.]

2. Raunske operacije sa binarnim brojevima

3.1. Sabiranje binarnih brojeva

Binarno sabiranje obavlja se na isti nain kao i decimalno sabiranje s tom razlikom to se prenos na sledee znaajno mesto obavlja nakon postignutog zbira 1+1. Ovo pravilo moemo prikazati i tabelom:

XYX+YPrenos

0000

0110

1010

1101

Primer 1:

+

Primer 2:

+

3.2. Oduzimanje binarnih brojeva

Binarno oduzimanje se obavlja kao i decimalno oduzimanje, osim to se pozajmljuje 1 od bita vee teine. Ovo pravilo takodje moemo prikazati i tabelom:

XYX-YPozajmica

0000

0111

1010

1100

Primer 1:

-

Primer 2:

-

3.3. Mnoenje binarnih brojevaMnoenje se obavlja tako to se mnoenik mnoi svakom cifrom mnoioca a potom se parcijalni proizvodi, pomereni za po jedno mesto u levo, sabiraju.Ovo se moe prikazati I tabelom:

XYX*Y

000

010

100

111

Primer 1:

110011110=0 0 0 0 0 1 1 0 0 1 + 1 1 0 0 1 1 1 0 0 1 1 0 1 0 1 1 1 1 0

Primer 2:

1111111=1 1 1 1 1 1+ 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 0 0 1

3.4. Deljenje binarnih brojevaDeljenje binarnih brojeva se vri po istim pravilima kao i deljenje decimalnih brojeva, s tim sto se mora uzeti u obzir da seradi o brojno sistemu sa osnovom 2. Deljenje se obavlja tako to se grupa cifara deljenika podeli deliocem, dobijeni rezultat se pomnoi deliocem, potpie ispod grupe cifara i primeni binarno oduzimanje, spustiti sledeu cifru deljenika a zatim postupak ponavljati sve dok se ne dobije potpisani binarni broj koji je manji od delioca.

Primer 1 :

1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 0 0 0 1 = 1 0 0 1 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0 0 1- 1 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0

Primer 2:

1 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 0 1 = 1 0 1 0 1- 1 1 0 1 0 0 1 0 0 0 0 - 1 1 0 1 0 0 0 1 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 0

4. Zakljuak :

Savremeni raunari kao i njihovi preci su maine za obradu informacija dizajnirane da transformiu informacije iz jednog u drugi oblik. Kada raunar radi, hardver prihvata ulazne podatke nekog spoljnog izvora, transformie ih sledei softverske instrukcije i proizvodi izlazne informacije koje mogu koristiti ljudi ili druge maine.Dok osnovni koncept raunara datira iz 19. veka, prvi realni raunari razvijeni su tek tokom 1940-tih. Od ovog vremena raunari su evoluirali neverovatno brzo, postajui konzistentno sve manji, bri, efikasniji, pouzdaniji I jeftiniji. Istovremeno, ljudi su ispitali mnoge interesantne i korisne naine da uposle raunare za reavanje optih problema i zadataka. Ova oblast tehnike se i dalje razvija i teko je sa velikom sigurnou tvrditi kako e tei razvoj raunara u narednom periodu, medjutim, izvesno je da e raunari igrati jo znaajniju ulogu u ivotima ljudi.Svi automati koji su do sada konstruisani imali su, da tako kaemo, pozajmljeni razum, jer je svaki od njih predstavljao samo sastavni deo udaljenog operatora koji mu je zadavao razumne naredbe. Ova oblast tehnike je jo u povoju. Ja elim da pokaem da je, ma koliko to u ovom trenutku izgledalo neverovatno, mogue konstruisati automat koji poseduje sopstveni razum, ime podrazumevam da e takav automat biti sposoban da, sasvim nezavisno od operatora, preputen samome sebi i odgovarajui na spoljne uticaje koji deluju na njegove senzore, obavlja iroki spektar akcija i operacija kao da je obdaren inteligencijom. On e biti sposoban da deluje prema zadatoj proceduri i da izvrava instrukcije koje su mu zadate znatno ranije, bie u stanju da odlui da li neku operaciju treba da obavi ili ne treba, i da stie iskustva ili, drukije reeno, da memorie podatke koji e zatim na precizno definisani nain uticati na njegove dalje aktivnosti. Ustvari, ja sam ve razradio i tehniku koncepciju takvog automata.

Nikola Tesla, juni 1900.

Literatura:

Osnovi raunarske tehnike, doc. dr Violeta Tomaevi, 2009.

Raunarske tehnike, Borivoj Lazi, 2006.

Metode programiranja, dr Jozo J. Dujmovi,1990.

Raunari, mr Slobodan Obradovi, 2005.

www.wikipedia.rs10