I uzevi Gospod Bog oveka, nastani ga u vrtu Edenskom, da ga radi i da ga uva. I zapovedi Gospod Bog oveku govorei: Mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu, samo roda sa onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u njega, da ne umrete.

A zmija ree eni:

Neete vi umreti, nego zna Bog da e vam se u onaj dan, kada okusite sa njega, otvoriti oi, pa ete postati kao bogovi i znati ta je dobro a ta zlo.Ali zmija bee lukavija od svih zveri, koje stvori Gospod Bog, pa ree eni:Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?A ena ree zmiji:

I ena videi da je plod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo veoma drago radi znanja, uzbra roda sa njega i okusi, pa dade i muu svom, te i on okusi. Tada im se otvorie oi, i videvi da su goli, pa spletoe lia smokve i nainie sebi pojas.I ree Gospod Bog:

Eto, ovek posta kao jedan od nas znajui ta je dobro a ta zlo...

i zato ga Gospod Bog istera iz vrta Edenskog.

Stari zavet, prva knjiga Mojsijeva - Postanje

Terajui ga iz raja, Gospod Bog oveka baca u svet, reima:

zemlja da je prokleta zbog tebe, sa mukom e se od nje hraniti celoga veka... sa znojem lica svog jee hleb...

I tako, proteran od Gospoda Boga iz raja u kome je iveo sa one strane dobra i zla, ovek nastavi svoju epopeju u svetu, s ove strane dobra i zla, verujui da moe, poput Gospoda Boga, da sa drugim ljudima razlui dobro od zla i ivi u miru Edenskoga raja. Ali avaj! ovek postade nita drugo do ivotinja uarenih obraza koja se zaglibila u talog sopstvene sujete i nemoi, a sve u neutoljivoj elji da sudi o svojim i tuim delima u svetu dobra i zla.Sodoma i Gomora

Onoga momenta kada je progledao nakon to je okusio plod sa drveta dobra i zla, oveka obuze stid i sram. Od tada pa nadalje, ivotinja uarenih obraza sudi o svojim i tuim postupcima ne samo razumom svojim ve i oseanjima.

Tako se u ovom svetu, s ove strane dobra i zla, realizuje ovekova priroda kao volja za mo, kao elja za priznanjem sopstvenih vrednosti na osnovu kojih procenjuje druge ljude i njihove postupke kao dobre ili zle po njega samoga. Procena i vrednovanje imaju za cilj da osiguraju egzistenciju zasnovanu na potrebitoj prirodi i ulnosti koja potvruje ivot kao manje ili vie izdriv i lagodan.

Ljudska priroda, ta je to? Uslovno moemo rei da je ovek kroz evoluciju izgradio svoju bioloku drutvenu prirodu Zahvaljujui tome to je svoju bioloku prirodu mogao da realizuje samo kao drutveno bie, ovek je bio prinuen, sa stanovita individue ali i grupe kojoj pripada, da svoje i tue postupke vrednuje kao dobre ili zle. Zbog toga ljudsko drutvo poznaje i kooperativnost i kompetitivnost, dobro i zlo, i samo takva "podvojena" ljudska priroda u izvesnom smislu garantuje svoj sopstveni kontinuitet.

Zahvaljujui dostignuima modernih prirodnih nauka (genetike, biologije, fiziologije, farmakologije...) danas moemo da definiemo ljudsku prirodu kao ukupnost naina ponaanja i karakteristika tipinih za ljudsku vrstu koji ine ono to se naziva ljudski genom ili genetsko naslee.

Ljudska priroda je proizvod dijalektikog procesa meusobnog uslovljavanja ili uzajamnog dejstva bioloke prirode (u smislu anatomsko-fizioloke grae) i drutvene prirode (u smislu drutvenosti kao forme egzistiranja tako organizovane materije); to su dakle uroeni oblici saznanja i emocionalnog reagovanja na saznanje koji se realizuju kroz drutvenost kao faktinost nataloenih kulturnih, moralnih, estetskih, ideolokih... slojeva.

Moderan ovek sa svojim specifinim saznajnim mogunostima i emocionalnim odgovorima, sa svojom sposobnou pamenja, uenja i racionalnog rasuivanja, sposoban je da usmerava borbu za priznanje, za mo, kroz ideologije i politiku preko kojih projektuje svoje vrednosti i pogled na svet. elja za priznanjem individualne egzistencije utemeljena je na sistemu vrednosti, pogledu na svet, ideologiji, koja tu egzistenciju potvruje u njenoj moi naspram drugih ljudi i zajednice uopte. Volja za mo Volja za mo, to je ivot. Fridrih NieDakle, iz elje za priznanjem proizala je moderna politika zasnovana na institucijama, birokratiji, hijerarhiji, kompetenciji i toleranciji.

Politiko drutvo zasnovano na ovim vrednostima razvilo je i novi oblik komunikacije - politiku komunikaciju. Pojavom masovnih medija politika je ula u ivote svih ljudi a politika komunikacija postala nezaobilazni deo ivota svakog civilizovanog oveka. Politika je postala ovekova sudbina.

Potrebita ljudska priroda Potrebe proistiu iz ovekove bioloke prirode i tiu se uslova neophodnih za bioloki opstanak. Ove su se potrebe kroz istoriju kvalitativno i kvantitativno menjale, u zavisnosti od stepena razvoja proizvodnih snaga i formi drutvenosti koje su im odgovarale, od elementarnih potreba za opstanak pa do luksuznih proizvoda i potroakog drutva Na potrebitoj ljudskoj prirodi nastala je ekonomija.

Za moderno drutvo slobodno moemo rei da je to drutvo ekonomske racionalnosti koje ima svoj poseban jezik i komunikacijski kod. U dvadesetom veku nastao je marketing kao poseban vid komunikoloke prakse koji se u potpunosti oslanja na masovne medije. Svi mediji masovnog komuniciranja su u funkciji ekonomije koja postoji samo zahvaljujui potrebitoj ljudskoj prirodi.

Potreba za sigurnou Jedan ivi organizam nema nita vanije od sopstvenog samoodranja. Individualna egzistencija, ivot, najvea je vrednost koja svoje utemeljenje ima duboko skriveno u ovekovoj emocionalnoj i afektivnoj prirodi. Celokupna ovekova praksa je proizvod meudelovanja i uslovljavanja afektivne i racionalne strane njegovog bia. religija,

filozofija,

umetnost

moral

pravo To su vrednosti kao to je sloboda, dostojanstvo, ljubav, milosre, pokajanje, pratanje, vera, jednakost, zdravlje, mudrost, pravda, istina, lepota, stvaralatvo, kreativnost i sl.

Takoe, kao u politici i ekonomiji, ovaj deo ljudske prirode, drutveni odnosi i institucije na njemu zasnovane, stvorili su komunikacijske kodove njima primerene. Religija je komunikacija sa svevinjim kroz veru, molitvu, pokajanje, samilost; filozofija komunicira kroz slobodu, dostojanstvo, egzistenciju, pravdu, mudrost; nauka komunicira kroz nauni jezik i naunu komunikaciju; umetnost kroz umetnike izraajne jezike i audio/vizuelnu komunikaciju.

Terentius, oko 150 g.p.n.e.Zbog svega ovoga moemo rei da je ovek kao bie i u bukvalnom i u prenesenom smislu rastrojen. Tri dela ljudske prirode, tri sfere ljudskog ivota koje funkcioniu po sopstvenim logikama, voene sopstvenim vrednostima, pojedinanu egzistenciju uinile su izofrenom; rastrojile su ovekovo bie i uinile da se pojedinana egzistencija odvija u stalnoj krizi i preispitivanju vrednosti. Na tritu bespotedna konkurencija, u politici neizbean kompromis a u crkvi - milosre. Moderno drutvo funkcionie kroz permanentnu krizu.Omo sum, nihil humann a me alienum puto - ovek sam i nita ljudsko nije mi strano.