ZAŠTITA SEMENSKE

PROIZVODNJE STRNIH ŽITA

(JEČMA I OVSA)

Valentina Kecović dipl.inž

IZBOR SEMENA ZA SETVU

Proizvodnju strnih žita treba početi na pravi način, korišćenjem zdravog, deklarisanog semena koje je zdravstveno ispitano i tretirano odgovarajućim fungicidima. Korišćenje sopstvenog semena „sa tavana“ donosi veliki rizik od pojave značajnih bolesti strnih žita kojima se čitava proizvodnja dovodi u pitanje.

Pored toga što je nosilac genetskog potencijala za ostvarivanje visokih prinosa seme je nosilac i raznih prouzrokovača bolesti i insekata koji se njime hrane.

Prouzrokovači bolesti koji se prenose semenom žitarica ugrožavaju klijance, mlade biljke, pa čak i kasnije doprinose zarazi klasa i novog zrna. Zbog toga se za setvu mora koristiti zdravo, tretirano seme. Tretiranje semena je zakonska obaveza svih proizvođača semena koja se vrši u doradnim centrima.

• Proizvodnjom semena može se baviti registrovani proizvođači koji prijavu za proizvodnju semena podnose Ministarstvu poljoprivrede na propisanim obrascima za svaku parcelu na kojoj je zasnovan semenski usev

• Kod strnih žita (pšenica, ječam, ovas, raž i tritikale) obavezna su dva pregleda.

• Prvi pregled vrši se u periodu između klasanja, odnosno metličenja biljaka i cvetanja biljaka. Ovim pregledom utvrđuje se lokacija parcele, predusev, prostorna izolacija, čistoća vrste odnosno sorte, prisustvo korova, kao i izgled ujednačenost useva i zdravstveno stanje.

• Drugi pregled vrši se kada su biljke u voštanoj zrelosti. Ovim pregledom se utvrđuje procenat primesa drugih vrsta i sorti, zdravstveno stanje, prisustvo korova, čistoća sorte, izgled i poleganje useva i procena prinosa naturalnog semena.

SETVA OZIMA ILI JARA

• U tehnologiji gajenja strnih žita posebno mesto se posvećuje roku

setve koji je presudan činilac visine prinosa. Ovo je veoma izraženo u

godinama sa sušnim prolećem. Deficit padavina i visoke temperature

u proleće prate proizvodnju već nekoliko godina. Pravovremena setva

omogućuje biljkama duži period bokorenja, bolje ukorenjivanje i

dublje prodiranje korenovovog sistema što omogućuje normalnu

dužinu vegetacije i razvoj biljke. Ovi faktori su i uslov boljeg

prezimljavanja ozimih useva. Biljke koje se razvijaju nakon setve u

optimalnom roku dobro koriste vodu i hraniva i u dubljim slojevima

zemljišta. Setva u optimalnom roku utiče na broj klasova po jedinici

površine koji je osnovna komponenta prinosa.

• Optimalan rok setve ozimog ječma je 20.09.-10.10.

Priprema zemljišta mora biti kvalitetna jer grudve nisu poželjne u

setvenom sloju. Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne

proizvodnje ječma i ovsa. Kvalitet setve zavisi od više elemenata:

setvene norme, preciznosti sejalice, setve na zadatu dubinu, a

kvalitetna je ako se 80% semena poseje na dubinu od 4-5,5 cm.

Kvalitet setve pospešuje i valjanje nakon izvršene setve.

Bez obzira na kvalitet obrade, predsetvene pripreme i setve, bez

upotrebe mineralnih đubriva nema visokih prinosa. Nedostatak fosfora

i kalijuma utiče na osetljivost biljke na sušu, bolesti i stres izazvan

visokim temperaturama. P i K unose se uz osnovnu obradu jer je

njihova pokretljivost neznatna. Uobičajena doza prpimene NPK

15:15:15 je 250-300 kg/ha. Ostatak azota N unosi se prihranjivanjem.

POJAVA GUNDELJA

MAJSKI GUNDELJ –

MELOLONTHA MELOLONTHA • Majski gundelj se roji tokom maja. Najveći intenzitet rojenja se dešava nedelju dana

posle pojave prvih imaga. Aktivnost imaga počinje u suton i traje preko noći.

Početkom rojenja, dominiraju mužjaci, koji izlaze iz zemlje i odlaze na najbliže drvo

gde započinje dopunska ishrana.

•

Posle polnog sazrevanja, dolazi do kopulacije, a dan nakon toga ženka silazi sa

drveta, i prednjim nogama se ukopava na dubinu od 10-20 cm gde polaže jaja u

gomilicama. Posle svake gomilice, ponovo se ukopava u zemlju ili se kreće kroz

zemlju, polažući gomilicu, po gomilicu jaja. Posle 4-6 nedelja pile se larve (grčica)

koje ostaju zajedno u blizini mesta leženja, hraneći se humusom i sitnim korenom

biljke. Od naredne godine žive samostalno. Od druge godine pa do kraja razvića,

nastavljaju da se hrane korenom, ali sa porastom, hrane se sve debljim delovima, i

zbog toga su najštetnije u poslednjem stupnju razvića. Larve se tokom razvića kreću

pod zemljom horizontalno, radi ishrane, i vertikalno, kada prezimljuju. Presvlače se

jednom godišnje. Pred stadijum lutke, ukopavaju se na 1.5 m gde grade lutkine

kolevke. Posle 4-8 nedelja, javlja se mlad imago, koji u lutkinoj kolevci prezimi, da bi

se od februara peo na gore i u maju izašao. Generacija majskog gundelja traje 4-5

godina. Gundelj se u velikoj masi javlja periodično, svake 4-5 godine i te godine se

nazivaju „gundeljeve godine“.

•

Način suzbijanja

Majski gundelj je štetan i kao imago i kao larva. Imago brsti lišće, naročito hrasta,

lipe i šumskih voćaka, usled čega dolazi do defolijacije čime fiziološki slabi stablo

i postaje meta sekundarnih štetočina i gljiva. Larve čine štete u kulturama,

sastojinama i rasadnicima oštećujući koren biljaka. Njihovo štetno dejstvo je veće

ako su biljke mlađe i kad je veći broj larvi. Kod starijih biljaka, dolazi do sušenja

vrhova, a mlađe se cele suše.

Gundelj ne voli vlažna, senkovita zemljišta. Nastale čistine u šumi treba što pre

pošumiti, kako ne bi postala žarišta gundelja i to brzorastućim vrstama.

Od mehaničkih mera je prikupljanje prilikom obrade zemljišta , iskopavanje larvi

oko venućih biljaka i sakupljanje imaga metodom stresanja.

Hemijskim merama mogu se uništavati i larve i imago. Imago koji miruje u toku

dana na stablu možemo suzbiti kontaktim insekticidima, na bazi deltra metrina ,

fenitrotiona, i dr.

Decis 2,5EC

Za suzbijanje grčica ( ali i žičara i sovica) mogu se primeniti zemljišni insekticidi

na bazi hlorpirifos, foksima, terbufos karbofurana kada se utvrdi 1-2 larve/ m2

Radar versus G 15-20 kg/ha

Foksim G-5 80-100 kg/ha (20-30 kg/ha)

Counter G -5 20-25 kg/ha

Geocid G-5 20-30 kg/ha

ZNAČAJ KOROVA U STRNIM ŽITIMA

Direktne štete: oduzimaju žitaricama hranljive materije, vodu, svetlost, prostor nad zemljištem i u zemljištu Indirektne štete: domaćini su raznih bolesti useva, povećavaju vlagu u usevu, otežavaju žetvu, izazivaju alergije itd Strne žitarice – kulture gustog sklopa –lakše se nadmeću s korovima – izuzetno moguć uzgoj žitarica i bez suzbijanja korova Kritično razdoblje zakorovljenosti strnih žitarica –početak do kraja bokorenja ili sredina bokorenja do početka vlatanja

Mogućnosti suzbijanja korova u žitaricama

Indirektne mere: Plodored Pravilna obrada i priprema zemljišta Setva čistog i dorađenog semena Direktne mere: Mehaničke – neprikladne za useve gustog sklopa (drljače) Herbicidi

VRSTE KOROVA U ŽITARICAMA Korove u žitaricama možemo podijeliti na:

- Jednogodišnje širokolisne

- Jednogodišnje trave - Višegodišnje širokolisne

- Višegodišnje trave

NAJČEŠĆI KOROVI

Rumex acetosa

Kiselica Rumex crispus

Štavelj, zelje

Sinapis arvensis

Gorušica

Galium aparine

Broćika

Henopodium album

Pepeljuga

Cirsium arvense

Palamida

Papaver rheoas

Bulka

Sonchus arvensis

Gorčika

Lamium amplecsicole

Mrtva kopriva

Convolvulus arvensis

Poponac

Ambrosia artemisiifolia

Ambrozija

Paprat – bujad

u usevu ovsa

Amaranthus retroflexus

Štir Vicia sativa

grahorica njivska

SUZBIJANJE KOROVA HERBICIDIMA

• Primena herbicida zavisi od faze razvoja useva, faze razvoja korova,

temperature vazduha, opšteg stanja i kondicije useva kao i vrste korova.

• Primene herbicida nakon setve a pre nicanja (pre-emergence)

• Rezidualni – perzistentni herbicidi širokog spektra delovanja

• Prednosti roka:

• jednostavnost primene

• Nedostaci:

• tretiranje napamet

• konkurencija korova još ne postoji,

• nije moguće suzbiti višegodišnje korove

• Primena herbicida nakon nicanja kulture (post-emergence) u jesen

• Od faze tri lista do pojave mrazeva – kod kasnije setve rokovi vrlo kratki ili ih

nema

• Herbicidi deluju i preko lista korova – moguće koristiti manje doze

Primena herbicida nakon nicanja kulture (post-emergence) u

proleće

Primena u kritičnom razdoblju zakorovljenosti – početak do kraj bokorenja Moguće suzbiti i višegodišnje korove Problemi: Važna je faza razvoja žitarica - većina herbicida do kraja bokorenja, manji broj herbicida i kasnije Ne tretirati kod niskih noćnih i jutarnjih temperatura-minimum 5 ºC Mali broj herbicida registrovan za primenu u ječmu, najmanje za zob – najosjetljivija je na herbicide

3-4 lista Sredina bokorenja Kraj bokorenja

Prvo

kolence Drugo

kolence

MONOSAN HERBI 2 l/ha

MATON

ESTERON 1 l/ha

LENTEMUL D

MUSTANG 0,6 l/ha

LANCELOT 450WG 25-30g/ha

mišjakinja

pepeljuga

boca

poponac

gorušica

vatalica

Ne u ovsu

3. LIST DO POJAVE ZASTAVIČARA

STARANE / MANJE DOZE I U OVSU / 1,2 l/ha OZIMI USEV 0,8l/ha JARI USEV

SEKATOR 300g/ha /MANJE DOZE I U OVSU – 150 g/ha/

LAREN 10g/ha

GRANSTAR 20-25 g/ha

3-4 lista Sredina bokorenja

Kraj bokorenja

Drugo

kolence

OD 3. LIST DO ZASTAVIČARA

IZBOR HERBICIDA

• Secator OD ( jodosulfuron-metil-natrijum 25 g/l, amidosulfuron 100 g/l,

mefenpir-dietil (protektant) 250 g/l )

• jednogodišnji širokolisni korovi:

(ambrozija pelenasta, prstenak poljski, pepeljuga srcolisna, broćika

(prilepuša), mrtva kopriva njivska, crvena, kamilica, bulka, ljutić njivski,

gorušica poljska, mišjakinja obična, čestoslavica, pepeljuga

obična, pepeljuga obična, palamida njivska).

• Biljka ga usvaja lisnom masom širi se ksilemom i floemom, razlaže

hlorofil, bilka brzo prestaje sa porastom suši se i propada za 4-6 nedelja.

• Faza useva 3 lista do zastavičara, a korovi 2-6 lista

• Doza primene: 0,30 - 0,15 l/ha uz utrošak vode 200-400 l/ha

Meteor, Laren, Metmark (metsulfuron-metil )

• spada među najefikasnije herbicide za suzbijanje svih varijeteta palamide, hoću neću (tarčužak), kamilice, gorušice, mrtva kopriva, grahorica .

• Usvaja se listom i korenom, zaustavlja porast, žutilo, nekroza.

• Nije za useve pod stresom.

• Faza useva 3 lista do zastavičara, a korovi 2-6 lista

• Doza primene: 10 g/ha

• + Starane 250,Tomigan, Lodin (fluroksipir)

• namijenjen je za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova (maslačak, rusomača, slak, dimnjača, smrduša, broćika, mrtva kopriva, slatkasti dvornik, ptičji dvornik, divlja kupina, crna pomoćnica, mišjakinja, kopriva, grahorica, štavelj (Rumex crispus)

• Biljka ga usvaja lišćem koje se kovrdža i propada

• Doza primene: 0,35 – 0,40 l/ha

• +Trend 90 (okvašivač) 0,1 %

• Bonaca (fluroksipir-meptil) + Mural (Tribenuron - metil )

• 0,4 l/ha + 20 g/ha)

• Faza useva 3 lista do zastavičara, a korovi 2-6 lista

• Bonaca (fluroksipir-meptil) + Tezis (metsulfuron – metil)

• 0,4 l/ha + 10 g/ha

• Faza useva 3 lista do zastavičara, a korovi 2-6 lista

• Basagran (bentazon480g/l) 4 l/ha

• Faza useva od početka do završetka bokorenja, a korovi 2-6 lista

• ( registrovan i za ovas)

• + Starane 0,4 – 0,8 l/ha

• Faza useva 3 lista do zastavičara, a korovi 2-6 lista

Lancelot 450 WG (150 g/kg florasulam + 355 g/kg aminopiralid-kalijum)

• je kombinovani herbicid za suzbijanje velikog broja najznačajnijih širokolisnih

korova u ozimoj pšenici, ozimom ječmu, jarom ječmu i jaroj zobi kontaktno i

rezidualno putem zemljišta do 3 nedelje.

• Suzbija sledeće korove: broćiku (Galium aparine), poljski mak (Papaver

rhoeas), pravu kamilicu (Matricaria chamomilla), prstenak (Anthemis

arvensis), malu mišjakinju (Stellaria media), rusomaču (Capsella bursa-

pastoris), palamida njivska (Cirsium arvense), poljsku gorušicu (Sinapis

arvensis), divlju rotkvu (Raphanus raphanistrum), zrakastu smrdulju

(Bifora radians), grahorice (Vicia spp.), slatkasti dvornik (Polygonum

convolvulus), gorčika (Sonchus spp.), različak (Centaurea spp.), pepeljuga

(Chenopodium album) do 4 lista, štir (Amaranthus retroflexus), štavelj

(Rumex crispus).

• Vreme primene: Faza useva od bokorenja do II kolenca , a korovi 2-6 lista

•

• Doza primene 33 g/ha

CEREALIS ili Granstar 75 WG ( Tribenuron-metil 750 g/kg)

• Suzbija jednogodišnje širokolisne korovske vrste: Štir obični (Amaranthus retroflexus ), loboda obična (Atriplex patula ), kukolj (Agrostemma githago ), pelin (Artemisia vulgaris ), prstenak (Anthemis arvensis ), pepeljuga obična (Chenopodium album ), tarčužak (Capsella bursa pastoris ), konica obična (Galinsoga parviflora ), gorčika (Sonchus sp.), ljutić (Ranunculus arvensis), gorušica (Sinapis arvensis) , boca obična (Xantium strumarium), kamilica (Matricaria chamomila), smrduša (Bifora radians ), mišjakinja (Stellaria media ), čestoslavica (Veronica persica ).

• Vreme primene: usev 4-6 lista , a korovi 2-6 lista

• Doza primene 20 g/ha

•

• Zbog proširenja dejstva kombinacija sa Starane 250, Tomigan, Lodin , Fox 200 EC (fluroksipir) 0,35 – 0,40 l/ha , broćika (Galium aparine)

• +Trend 90 (okvašivač) 0,1 %

BOLESTI JEČMA I OVSA

• Bolesti koje se javljaju tokom vegetacije u proizvodnji strnih žita su

jedan od činilaca koji utiču na konačni uspeh. Čak i pri umerenom

pritisku bolesti, kakav postoji svake godine, pepelnica, rđe, pegavosti

lista i palež klasa značajno umanjuju kvalitet i obim prinosa. Bolesti

strnih žita se mogu držati pod kontrolom primenom različitih mera

(setva zdravog semena, agrotehnika…) ali hemijske mere suzbijanja

primenom fungicida su najčešće neophodne. Pojava bolesti na strnim

žitima je redovna i često nepredvidiva. Ona u najvećoj meri zavisi od

uslova u kojima se proizvodnja obavlja ali jedino fungicidi mogu

obezbediti pouzdanu zaštitu.

• Zaštita strnih žita u ovom slučaju ječma i ovsa zasniva se na očuvanju

zdrave lisne mase odnosno prva tri lista ( zastavičar i 2 lista ispod njega) i

zdravog klasa.

• Potrebno je uraditi 2 tretmana u proizvodnji semena obavezna i to I

tretman u rano proleće u fazi II i III kolenca ( obično u kombinaciji sa

herbicidima) kada štitimo lisnu masu od ranog propadanja i II tretman na

prelazu iz klasa u cvet ( u kombinaciji sa insekticidima) kada štitimo klas.

• Ako je proleće prohladno, vetrovito i vlažno dobro je uraditi preventivno

tretirenje i ako se ne vide simptomi bolesti kako bi sprečili pojavu bolesti i

što duže sačuvali zdravu lisnu masu.

• Ako su simptomi bolesti već uočljivi onda sasvim sigurno treba primeniti

fungicid da spreči dalji razvoj bolesti i doprinese očuvanju zdravstvenog

stanja lisne mase.

• Kasnije u fazi klasanja kada započne cvetanje treba primeniti fungicid radi

zaštite klasa od bolesti.

Pegavost lista ječma

Prouzrokovač: Rhynchosporium secalis

Na listovima se javljaju ovalne pege

dužine 1-2 cm koje su najpre vodenaste, a

posle plavkasto sive boje. Jače zaraženi

listovi se suše usled jače zaraze. Gljive se

održavaju na ostacima zaraženih biljaka.

Može se preneti i zaraženim semenom.

Razvoju bolesti pogoduje vlažno i

prohladno vrijeme.

Tempareture iznad 20oC zaustavljaju

širenje bolesti. Veoma štetno oboljenje

ječma, a usled masovnog sušenja

zaraženih listova gubici u prinosu mogu ići

i do 50%. Najznačajniji domaćini su ječam

i raž.

Pegavost se uglavnom javlja na

listovima. Prvi simptomi se uočavaju na

donjim listovima u vidu hlorotičnih pega koje

se vremenom izdužuju i postaju ovalne.

Kasnije dolazi do nekroze i sušenja lista.

Unutar pega u vidu crnih telašaca formiraju

se piknidi sa piknosporama. Parazit

prezimljava u biljnim ostacima. Prva zaraza

može da se ostvari u jesen dok se masovna

zaraza i širenje parazita odvija u proleće ali i

kasnije.

Usled sušenja zaraženih listova dolazi do

smanjivanja asimilativne površine i

neminovnog smanjenja prinosa i kvaliteta.

Posebno su gubici najveći ukoliko se bolest

masovno pojavi pre klasanja biljke. Najčešći

domaćini ovog parazita su pšenica dok

ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas )

napada samo u povoljnim uslovima za

razvoj parazita.

Siva pegavost lista pšenice Prouzrokovač: Mycosphaerella graminicola

Anamorf: Septoria tritici

Sočivasta pegavost strnih žita Prouzrokovač: Pseudocercosporella

herpotrichoides

Simptomi se uočavaju posle klasanja

biljaka. Na prizemnom delu stabla

javljaju se uzdužne eliptične pege

sočivastog izgleda-podsećaju na oko.

Tkivo u okviru pega je u početku

čvrsto a kasnije se javljaju ulegnuća

pa postaje lomljivo. U šupljini stabla

parazit razvija miceliju dok se na

površini javljaju sitne i tamne

sklerocije. Klasovi su beli, sazrevanje

je prevremeno a zrna štura.

Poluštura, štura zrna dovode do

smanjenja prinosa ali i pogoršanja

kvaliteta. Najznačajniji domaćini su

pšenica, ječam i raž.

Mrežasta pegavost ječma Prouzrokovač: Pyrenophora teres

Anamorf: Drechslera teres

Syn. Helmithosporium teres

Početni simptomi mrežaste pegavosti

javljaju se se na lišću u vidu zelenkasto

vodenastih pega. Pege se kasnije

uvećavaju i izdužuju postaju bledo žute a

potom i mrke. Oko pega javlja se hlorotični

oreol, a unutar njih se zapažaju tamne linije

povezane u vidu mreže.

Simptomi se javljaju na lisnim rukavcima i

na zrnima. Zaraženi deo zrna postaje mrke

boje. Gljiva se održava na biljnim ostacima i

na zaraženom semenu. Vlažno i hladno

vreme pogoduje razvoju patogena.

Optimalna sporulacija gljive je oko 20oC.

Dugi topli i sušni period zaustavlja širenje

bolesti.

Usled smanjenja asimilativne površine

smanjenje prinosa može ići i do 25%.

Rđa ovsa Puccinia coronata f.sp. Avenae

Ovo je jedna od najznačajnijih bolesti

ovsa. Pored ovsa parazitira nešto manje i

raž. Simptomi se uglavnom javljaju na

lišću, pojavom svetlonarandžastih

uredopustula. Pri jačim infekcijama cela

liska dobija narandžastu boju.

Pored smanjenja prinosa može doći i do

pogoršanja kvaliteta zrna.

Suzbijanje:

-Pošto parazit prezimljava na ozimom

ovsu i travama preporučuje se

uništavanje prelaznih domaćina

-Gajenje otpornih sorti

-Primena fungicida

Lisna rđa ječma Prouzrokovač: Puccinia hordei

Posle pojave žućkasto-mrkih

uredospora na listovima koje vremenom

tamne, na rukavcima se takođe

pojavljuju uredospore. Retko se javljaju

na stablu i klasu. Uredospore su kružne

i sa hlorotičnim oreolom. Pred kraj

vegetacije dolazi do formiranja

teleutospore, poređane u nizove na

lisnom rukavcu. Ukoliko su uredospore

brojne dolazi do opšteg žutila obolelog

lišća ječma. Visoka relativna vlažnost

vazduha, dugotrajne rose su povoljni

uslovi za infekciju ali i klijanje spora.

Uredospore se šire vetrom.

Umanjenje prinosa može da se kreće

10-20% pa spada u ekonomski

značajne bolesti

Pepelnica strnih žita Prouzrokovač: Erysiphe

graminis var. hordei

Simptomi razvoja pepelnice u početku se

teško uočavaju. Primarna zaraza se

ostvaruje na bazalnom delu donjih

rukavaca odnosno stabla, na mestima

gde je usev najgušći. Kasnije zahvata list i

bolest se postepeno širi ka gornjim

delovima biljke. Na zaraženim delovima

razvija se bela pahuljasta navlaka prvo u

vidu gomilica koje posle prekrivaju celu

površinu. Starije navlake dobijaju sivo-

smeđu boju. Za razvoj bolesti važni su

temperaturni uslovi i vlažnost tokom marta

i aprila. Toplo i suvo vreme u ovom

periodu pogoduje razvoju bolesti.

Gubici prinosa nastaju kada pepelnica u

vreme formiranja zrna zahvati gornju

trećinu biljke naročito list zastavičar i

klas.

Otkrivena gar ječma Prouzrokovač: Ustilago nuda

Ovaj parazit ostvaruje sistemičnu zarazu ječma.

Prvi simptomi se uočavaju u vreme klasanja

ječma. Oboleli klas koji se oslobađa iz rukavca

lista u početku je prekriven prozračnom sivo

belom opnom kroz koju se nazire masa spora.

Kasnije opna puca i iz klasa oslobađaju se

teleutospore u vidu crnog praha.

Parazit se širi i ostvaruje infekciju samo u

toku cvetanja.

Setvom zaraženog semena njegovim klijanjem

aktivira se i micelija patogena koja do formiranja

klasa prati porast biljke, zatim prodire u semeni

zametak i vrši dezorganizaciju. Umesto zrna,

plevica i pleva obrazuju se teleutospore koje se

intenzivno rasejavaju vetrom i tako pada na žig

tučka klija dospeva u plodnik gde ostaje latentna

do sledeće setve.

Obična gar ovsa Prouzrokovač: Ustilago avenae

Parazit se širi i ostvaruje infekciju u

toku pojave metlice do zrenja.

Kasnije metličenje je jedan od

simptoma. Takođe treba pomenuti da se

ova gar ispoljava na metlici, ređe na

listu zastavičaru. Svi delovi klasa izuzev

grana metlice bivaju pretvoreni u tamnu

masu hlamidospora, koje se najčešće

rasejavaju vetrom. Optimalna

temperature za klijanje hlamidospore je

oko 20oC.

Pokrivena gar ječma Ustilago hordei

Simptomi se uglavnom ispoljavaju na

klasu ječma i metlici ovsa.

Zaraženi klasovi se pojavljuju nešto

kasnije a zrna zaraženih biljaka

pretvorena su u crnu praškastu masu

hlamidospora. Jedan od karakterističnih

simptoma jeste i položaj zaraženih

klasova – uspravan.

Zbog vrlo efikasnog suzbijanja ovog

patogena dezinfekcijom semena, ova

bolest nema većeg ekonomskog značaja.

Siva pegavost klasa pšenice prouzrokovač: Leptosphaeria nodorum

Anamorf: Septoria nodorum

Simptomi su sliči kao kod Septoria tritici s tim

da se simptomi pojavljuju i na plevicama,

lisnim rukavcima i na stablu. Takođe, parazit

prezimljava na biljnim ostacima i na semenu u

vidu piknida.

Pojačani intenzitet može da se očekuje kada je

u periodu intenzivnog porasta i cvetanja biljke

vreme vlažno sa čestim kišama. Štetnost ovog

oboljenja se ispoljava u vidu smanjenja

prinosa i pogoršanja kvaliteta zrna, posebno u

semenskoj proizvodnji zrna. Najznačajniji

domaćini ovog parazita su pšenica, tritikale, i

ječam.

Pošto se parazitiranje odnosi na gornje

listove i klas, tretiranje useva treba

obaviti neposredno nakon klasanja

strnih žita.

Glavnica pšenice Tilletia spp.

Glavnica se zapaža od početka mlečne

zrelosti pa nadalje. Klasovi obolelih biljaka su

nešto tamniji a boja se intenzivira kako odmiče

vegetacija. Oboleli klasovi su uspravni radi

lakoće. Ova pojava se zove još i "stršavost".

Zaražene biljke su nižeg rasta. Glavničava zrna

su tamna laka i pucaju. Kada im se lomi

semenjača iz ovakvih zrna ispada crni prah-

hlamidospore parazita. Karakterističan miris

potiče od sadržaja trimetilamina.

Za klijanje hlamidospora optimalna temperatura

je 16 - 20 º C

Razara endosperm zrna, a zrna koja ne razori

zagađuje svojim hlamido sporama i time prinos

čini neupotrebljivim. Zabeleženi su gubici i do

95%, te je ovo jedno od najštetnijih obolenja

pšenice. U novije vreme primenom i korištenjem

dezinfekovanog semena uticaj ovog oboljenja je

uveliko smanjen. Pored Triticum spp. napada i

druge vrste iz porodice Poaceae.

Fusarium spp.

Gibberella zeae

Fuzarioza ( palež) klasa pšenice

Pojavljuje se na svim područima u kojima za

vreme cvetanja i formiranja zrna preovlađuje

vlažno i toplo vreme. Štetnost se ogleda pre

svega u pogoršanju kvaliteta zrna kada

prouzrokovači ovog oboljenja u zaraženim

zrnima proizvode mikotoksine opasne po

zdravlje. Prvi simptomi se uočavaju posle

cvetanja pšenice. Gubi se normalna zelena

boja klasa i used nekroze tkiva postaje

slamnasto žut. U zaraženim klasu se formiraju

zrna različitog stepena nalivenosti i zahvaćeni

micelijom gljiva. Pri osnovi zaraženog klasa ali i

na plevimacama formira se narandžasto-

crvenkasta navlaka od micelije i sporonosnih

organa parazita. Krajem vegetacije formira se

čađava navlaka saprofitnih mikroorganizama.

Ispod potpuno zaraženog klasa stablo poprima

mrko-ljubičastu boju.

Mikotoksini – jedan od razloga zašto koristimo fungicide u

strnim žitima: pšenici i ječmu

Mikotoksini predstavljaju otrovne materije koje luče pojedine vrste gljiva i

koji izazivaju oboljenja tipa mikotoksikoza. Ove materije se stvaraju u

kontaminiranim biljnim proizvodima u određenim uslovima spoljašnje

sredine i njihovim konzumiranjem nastaju razne toksične promene kod ljudi

i životinja.

U strnim žitima prouzrokovač paleži tj. truleži klasa = Fusarium

spp. predstavnik je grupe gljiva koje stvaraju mikotoksine u zrnima pšenice i

ječma te na ovu bolest posebno obratiti pažnju .

Preporuka je da se tretman jednim od registrovanih fungicida uradi u

vreme klasanja i početka cvetanja : Duett ultra, Falkon EC – 460, Impact –

C, Antre, Artea 330 – EC, Prosaro 250 - EC.

Preparate upotrebiti prema uputstvu proizvođača.

DUETT ULTRA (310 g/l tiofanat-metils + 187 g/l epoksikonazola)

Sistemični fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem u cilju

suzbijanja: prouzrokovača pepelnice (Erysiphae graminis i Erysiphae

graminis var.hordei), rđe (Puccinia spp.) i pegavosti lista i klasa

(Septoria tritici i Septoria nodorum) kao i za smanjenje napada truleži

klasa (Fusarium spp.), u usevu pšenice i ječma, prouzrokovača

mrežaste pegavosti (Pyrenophorateres - Helmithosporium) u usevu

ječma.

Tretiranje Duett-om Ultra treba obaviti u vreme pojave prvih

simptoma oboljenja. Duett Ultra se može upotrebiti maksimalno dva

puta na istoj površini u toku godine.

Doza primene: 0,4-0,6 l/ha

Alert S (karbendazim 250 g/l + flusilazol 125 g/l)

Sistemični fungicid sa protektivnim, kurativnim i eradikativnim

delovanjem

Alert S postiže najveći efekat kada se primenjuje preventivno u ranim

fazama zaraze, a najkasnije pri pojavi prvih simptoma, počevši od faze

bokorenja pa do početka klasanja.

Koristi se za suzbijanje: prouzrokovača pepelnice (Erysiphae graminis i

Erysiphae graminis var.hordei), rđe (Puccinia spp.) i pegavosti lista i klasa

(Septoria tritici i Septoria nodorum)

Doza primene: 0,8 – 1 l/ha utrošak vode: 200-400 l/ha

Tilt 250 EC (Propikonazol 250 g/l)

Sistemični folijarni fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem koji

se koristi za suzbijanje uzročnika bolesti u usevu:

pšenice i ječma, za suzbijanje uzročnika pepelnice (Erysiphe

graminis), rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista (Septoria tritici i S.

nodorum) i okruglaste pegavosti lista (Rhynchosporium secalis), za

pšenicu u vreme klasanja , a za ječam već krajem bokorenja

Doza primene 0,5 l/ha uz utrošak vode 300 - 600 l/ha

Bumper 25 EC

Presing

IMPACT C flutriafol 94 g/l + karbendazim 150 g/l

kombinovani kontaktno-sistemični fungicid

za pšenicu i ječam

pepelnice (Erysiphae graminis) pšenice i ječma

rđe (Puccinia spp.) pšenice i ječma i

za smanjenje zaraze uzročnicima paleži klasa (Fusarium spp.), poleganja i

lomljivosti stabiljke (Pseudocercosporella herpotrichoides),

*u dozi 1.2 l/ha, uz utrošak vode 200 l/ha.

Artea 330 EC Ciprokonazol (80 g/l) + Propikonazol (250 g/l)

Fungicid sa preventivnim i kurativnim delovanjem za suzbijanje

prouzrokovača pegavosti lista i klasa, pepelnice, rđe i fuzariozne paleži

klasa pšenice.

0,5 l/ha uz utrošak vode od 200-400 l/ha

• Falcon EC-460

• (tebukonazol 167 g/l, triadimenol 43 g/l, spiroksamin 250 g/l)

• sistemični fungicid sa preventivnim, kurativnim i eradikativnim delovanjem koji se ravnomerno raspoređuju u tretiranoj biljci, za suzbijanje prouzrokovača:

• pepelnice (Erysiphe graminis), rđe (Puccinia spp.), sive pegavosti lista i klasa pšenice (Septoria tritici), mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres).

• Količina primene 0,6 l/ha , od rane faze lista zastavičara do početka cvetanja i klasanja , uz utrošak vode 200-400 l/ha, maksimalan broj tretiranja je jednom u toku godine, na istoj površini.

•

Štetni insekti u strnim žitima

i njihovo suzbijanje

Odrasli insekti su dugi oko 5 mm. Veći deo tela im je

tamnoplave boje, a samo vratni deo je narandžast.

Jaja su ćilibarnožuta, veličine oko 1 mm. Ona su

položena u nizovima na gornjoj strani lišća u

grupicama. Telo larvi je prekriveno sluzastom

sivocrnom materijom. Kada odrastu, dostižu dužinu

oko 8 mm, povlače se u zemljište gde se pretvaraju u

stadijum lutke. Prezimljavaju kao odrasli insekti u

ostacima šupljih stabljika žita ili drugih korovskih

biljaka na parcelama i u okolini. Mogu se naći i sasvim

plitko ispod biljnih ostataka u zemljištu. Najveći broj

imaga (odraslih insekata) pojavljuje se, u proleće,

tokom aprila. Po parenju, ženke počinju da polažu jaja.

Period polaganja jaja je veoma dug i zavisi od

vremenskih uslova. Često traje do sredine juna kada

se sreću i prvi odrasli insekti nove generacije. Razvoj

larvi traje tri nedelje, nakon čega odlaze u zemljište

radi preobražaja u stadijum lutke. Pre odlaska u

dijapauzu i prezimljavanje, odrasli insekti nove

generacije se hrane lišćem raznih vrsta iz familije

Poaceae. Žitna pijavica

Lema melanopus (fam. Chrysamelidae)

Ekonomski značajne štete na biljkama

pričinjavaju odrasli insekti i larve

uništavajući lisno zelenilo između nerava.

Oštećeno lišće dobija žućkasto-belu boju, a

pri jačem napadu čitavo polje dobija takav

izgled. Žitne pijavice se hrane velikim brojem

biljnih vrsta , a naročito oštećuju strna žita.

Mere zaštite

Pravovremeno zaoravanje žetvenih ostataka

doprinosi smanjenju brojnosti žitne pijavice.

Ostale mere borbe su orijentisane na

hemijsko suzbijanje larvi. Potrebno je u

proleće vršiti kontrolne preglede parcela.

Žitni pivci Anisoplia spp.

(fam. Scarabacidae)

Odrasli insekti se sreću krajem proleća i

početkom leta na klasovima žita, naročito na

ivičnim delovima polja. Po parenju ženke

polažu jaja u zemljište. Pile se larve koje sve

vreme provode u zemljištu. Toplo i suvo

vreme u periodu pojave imaga (rojenja)

pogoduje masovnim pojavama pa su i štete

veće. Odrasli insekti hrane se zrnima raznih

strnih žita u periodu mlečne zrelosti. Larve u

zemljištu oštećuju korenov sistem raznih

gajenih biljaka, naročito u sušnim periodima

vegetacije. Samo jedan odrasli insekt u

periodu ishrane ošteti 9-10 klasova žita.

Ukoliko dođe do pojave pivaca, hemijsko

suzbijanje prvenstveno treba orijentisati na

ivične delove polja. Ukoliko se pregledom

polja ustanovi u proseku 3-5 odraslih

insekata po 1m² treba početi suzbijanje.

Žitne stenice Eurygaster spp., Aelia spp

(fam. Pantatomidae)

Masovna pojava imaga nove generacije dešava

se krajem juna. Oni se intezivno hrane zrnima

pšenice, skoro sve do žetve. Ovaj period ishrane

od odlučujućeg je značaja za uspešno

prezimljavanje odraslih. U vreme žetve ili

neposredno posle nje, insekti se sele na mesta

prezimljavanja gde će ostati sve do marta

naredne godine. Tokom godine žitne stenice daju

jednu generaciju. Štete na biljkama pričinjavaju

odrasli insekti i larve. Rano u proleće usled

napada stenica dolazi do sušenja centralnih

izbojaka mladih biljaka, a tokom maja i juna do

pojave belih klasova. Štete na zrnima u klasu

usled uboda stenica nastaju tokom juna. Kada je

suvo i toplo vreme tokom proleća i početkom leta,

veće su i štete od žitnih stenica.

Na poljima u proleće se kontroliše brojnost imaga

i larvi stenice. Ukoliko se ustanovi 4-5 ili više

primeraka po m², preduzima se hemijsko

suzbijanje.

Na strnim žitima se javlja više vrsta lisnih

vašiju, od kojih su najzastupljenije i

najbrojnije velika žitna vaš - Macrosiphum

(Sitobion) avenae i sremzina lisna vaš

(Rhophalosiphum padi), koja je i

najznačajniji vektor virusa.

Biljne vaši hrane se ubadanjem u tkivo

biljke, pri čemu isisvaju biljne sokove. To su

direktne štete i značajne su u slučajevima

visoke brojnosti na klasovima, u fazi

mlečne i mlečno-voštane zrelosti zrna, koja

ostaju smežurana i štura, što se direktno

odražava na smanjenje prinosa i

pogoršanje kvaliteta.

Pojava lisnih vašiju na strnim žitima

Indirektne štete - lisne vaši su

prenosioci viroznih oboljenja.

• Zaražene biljke vidno zaostaju u porastu, poprimaju žutu boju, lišće je nakostrešeno, te biljke imaju ježast izgled.

• Obolele biljke ne klasaju, a vremenom se sasuše i potpuno propadaju.

• Decis 2,5 EC deltametrin

• je insekticid sa brzim kontaktnim i digestivnim delovanjem

širokog spektra, namenjen za suzbijanje štetnih insekata.

• usevima strnih žita, za suzbijanje biljnih vaši (Aphididae) i žitne

pijavice (Lema melanopus),

• u količini 0,2-0,3 l/ha i utrošak vode 200-600 l/ha

FASTAC 10-EC alfacipermetrin

- u strnim žitima za suzbijanje žitne pijavice (Lema melanopus),

- u količini 0,1-0,2 L/ha,

- Dva puta na istoj površini u toku godine

- Otrovni za pčele

Fobos EC Bifentrin

lisne vaši , žitna pijavica

u količini 0,075 -0,15 l/ha

vreme tretitanja: na početku formiranja prvih kolonija, u toku masovnog piljenja larvi

Cythrin Cipermetrin 200 g/l

za suzbijanje žitne pijavica (Lema melanopa )

u količini od 0,12-0,24 l/ha

Vantex Gama-cihalotrin

vreme primene po pojavi štetočina

u količini 40-60 ml/ha

Nedostatak hranljivih materija u zemlji dovodi do slabijeg razvoja

korena kao i nadzemnih delova biljke.

Nedostatak azota - hloroza ili bledilo

Nedostatak kalijuma – hloroza i nekroza ivice lista

Nedostatak fosfora - purpurna pigmentacija

Suvišak azota izaziva poleganje useva.

FitoFert HUMISUPER 10:5:10 FitoFert HUMISUPER je organo mineralno đubrivo sa formulisano u

obliku koncentrovane suspenzije sa visokim sadržajem NPK,

HUMINSKE, FULVINSKE kiseline i mikroelemenata.

N - 10%, P2O 5,5 %, K2O -10.%, Mikroelemente: Fe, Mn, B, Zn, Cu, Mo ,

HUMINSKE i FULVINSKE kiseline 3%.

Folijarno: samostalno ili u kombinaciji sa sredstvima za zaštitu bilja.

1l/ha na 400l vode

+ FitoFert Kristal 19:19:19 5kg/ha na 400 l vode

SLAVOL je tečno mikrobiološko đubrivo i stimulator rasta

Murtonik

FOLIJARNA PRIHRANA

• U praksi se najčešće sprovodi kombinovani tretman

I Fazi useva 3 lista do zastavičara - korovi 2-6 lista

• HERBICID

• +

• FUNGICID

II početka klasanja

• FUNGICID

• +

• INSEKTICID

• +

• FOLIJARNA PRIHRANA

•

Dorada semena

Nakon žetve, žitarice se dorađuju u doradnim centrima.

Zadatak dorade naturalnog semenskog materijala jeste da izvrši ujednačavanje

tih glavnih osobina semena bez obzira na lokaciju proizvodnje. Ujednačavanje

osobina semena, u semenskom materijalu, vrši se do stepena propisanih

standardima za poljoprivredno seme.

U doradnim centrima seme se čisti, tretira i pakuju u vreće.

Tretiranje semena vrši se u odgovarajućim otvorenim ili zatvorenim uređajima,

koji obezbeđuju intenzivno mešanje.

Tretiranjem semena pruža se zaštita semenu od bolesti koje se prenose

zemljištem kao i semenom gari -Ustilago spp., glavnice - Tilletia spp., truleži i

palež - Fusarium spp. mrežavosti i pegavosti lista.

Lamardor je sistemični fungicid za tretiranje semena sa protektivnim,

kurativnim i eradikativnim delovanjem.

AKTIVNA MATERIJA: tebukonazol 150g/l, protiokonazol 250 g/l

Protiokonazol je nova aktivna materija izuzetno je delotvorna u suzbijanju velikog

broja prouzrokovača biljnih bolesti i zaštiti čitavog niza useva. Pored zaštitne funkcije,

protiokonazol deluje podsticajno na rast gajene biljke. Tretirano seme pšenice i ječma

usvaja aktivne materije prilikom bubrenja i klijanja. Na taj način je pružena zaštita

semenu od bolesti koje se prenose zemljištem kao i semenom (Ustilago spp.,Tilletia

spp., Fusarium spp.). Deo tebukonazola i protiokonazola se akropetalno prenosi u

klicu i mlade listove te pruža zaštitu do faze 2-3 lista ječma, u cilju suzbijanja gari na

ječmu (Ustilago nuda,Ustilago hordei) i fuzariozne truleži stabljike (Fusarium spp.).

Količina primene: 15-20 ml na 100 kg semena uz dodatak 200-300 ml vode.

Vreme primene: nekoliko meseci pre setve (u toku dorade) ili neposredno pred setvu.

Način primene: u odgovarajućim otvorenim ili zatvorenim uređajima, koji obezbeđuju

intenzivno mešanje.

Broj tretiranja u toku godine: jedanput, u toku dorade semena ili neposredno pred

setvu.

VITAVAX 200 FF

Фунгицид за третирање семена пшенице, јечма, овса

Јечам – за сузбијање откривене гари (Ustilago nuda),

покривене гари (Ustilago hordei), пругасте пегавости

(Pyrenophora graminea), мрежасте пегавости

(Pyrenophora teres), трулежи (Fusarium spp.)

Количина примене за третирање пшенице и јечма : 300

мл на 100 кг семена

- Овас – за сузбијање откривене гари (Ustilago avenae),

мрежасте пегавости (Pyrenophora avenae), трулеж

(Fusarium spp.)

Количина примене за третирање овса: 200 мл на 100 кг

семена

Preparati Raxil 060 FS, Akord 060 FS ili OD (tebukonazol)

50ml na 100kg semena uz dodatak 0.5 l vode.

Tretirano seme ječma usvaja aktivnu materiju prilikom bubrenja i klijanje

semena. Na taj način pružena je zaštita semenu od bolesti koje se prenose

zemljištem kao i semenom.

Real 200 FS (tritikonazol)

25ml na 100kg semena uz dodatak 975 ml vode.

Mankogal S (mankozeb)

200g na 100kg semena.

Totalne herbicide moguće je koristiti krajem leta i početkom jeseni.

Ove herbicide treba koristiti kada je vreme mirno, bez vetra, jer su oni

neselektivni, tj. suzbijaju i uništavaju svaku biljku sa kojom preparat

dođe u kontakt. Nakon prskanja bar 4-5 sati ne sme padati kiša. Do

potpunog sušenja korova, zavisno od vrste korova, dolazi 2-8 nedelja

nakon prskanja. Da bismo postigli potpun željeni učinak u suzbijanju

korova, tretiranu parcelu ne treba obrađivati punih 5 nedelja nakon

prskanja.

Proizvođači treba da se pridržavaju preporučenih doza i načina

primene. Doze su veće za višegodišnje korove. Osim od vrste korova,

faze razvoja korova pri prskanju, učinak ovih herbicida jako zavisi i od

utroška vode prilikom prskanja. Najbolji učinak ovih herbicida je kod

potrošnje vode od 100 – 200 litara po hektaru.

Tretiranje strništa totalnim herbicidima

Vreme primene/

faze razvoja

Namena Preparat

Doza/

koncentracija

Karenca

(dani)

Bokorenje

jednogodišnji i višegodišnji

širokolisni korovi

i Gallium aparine

Monosan herbi

+

Bonaca

1,5 l/ha

0,4 l/ha

OVP

OVP

Galbenon 3 l/ha OVP

Prvo kolence

jednogodišnji i višegodišnji

širokolisni korovi

uključujući i Gallium aparine

Monosan herbi

+

Bonaca EC

1,5 l/ha

0,4 l/ha

OVP

OVP

bolesti lista i stabla Antre 1,5 l/ha 45

Drugo kolence

jednogodišnji i višegodišnji

širokolisni korovi

uključujući i Gallium aparine

Lancelot 450 WG

1,5 - 2,0 l/ha

OVP

Pojava lista

zastavičara

bolesti lista, stabla i klasa

larve žitne pijavice

Antre

ili

Antre plus

+

Fobos EC

1,5 l/ha

1,5 l/ha

0,1 l/ha

42

42

35

jednogodišnji i višegodišnji

širokolisni korovi Tezis 10 g/ha OVP

jednogodišnji i višegodišnji

širokolisni korovi

uključujući i Gallium aparine

Bonaca EC

ili

Tezis

+

Bonaca EC

0,8 l/ha

5-10 g/ha

0,4 l/ha

OVP

OVP

OVP

Strnište posle skidanja

useva totalno suzbijanje korova

Glifol

ili

Dominator

4 - 10 l/ha

SUZBIJANJE GLODARA

Tokom cele vegetacije suzbijanje glodara

Cink - fosfid mamak

Galibrom prah

5 g po aktivnoj rupi

10 g gotovog mamka

po aktivnoj rupi