Данијела Пантелић, Марија Шеган

ДИНАСТИЈА ФЛАВИЈЕВАЦА

Веспазијан Флавије (69-79)

Извори

О животу и делатности Веспазијана Флавија сведочеТацит, У свом спису Историје, и Светоније који је саставио један животопис Веспазијана. О ванредној Веспазијановој власти сведочи сачувани фрагмент текста Lex imperio de Vespasiani. (Дион Касије)

Живот Веспазијана до избора за цара

Веспазијан Флавије рођен је у једном сабинском селу недалеко од Реате. Светоније тврди да је био тамног порекла тј. да није потицао из угледне породице. Веспазијанов деда био је центурион у редовима Помпејеве војске, док му је отац био цариник у провинцији Азији. Сам Веспазијан високе државне положаје заузима под Калигулом, Клаудијем и Нероном. Био је војни трибун у Тракији, квестор на Криту и у Кирени; затим 39. године врши звање градског претора, када је организовао игре у част Калигулине победе у Германији. У време Клаудија, Веспазијан постаје легат једне легије у Германији. Потом је премештен у Британију где се истакао као војсковођа. Године 51. изабран је први пут за конзула. Неколико година касније послат је као заповедник у Африку. Тамо је правично и скромно управљао. Познато је да је пратио Нерона у Ахају седамдесетих година 1 века. Године 66. постаје намесник Јудеје и Нерон му је поверио рат против побуњених Јевреја. Веспазијан је заузео готовo све градове Јудеје, осим Јерусалима, када му је стигла вест о Нероновој смрти (68. г.). У време када је Аул Вителије ушао у Рим, намесник Сирије Муцианус изражава спремност да поздрави Веспазијана као новог цара. Године 69. Веспазијан одлази у египатску Александрију, где га је префект Египта поздравио као императора док Муцианус са војском креће на Италију. Децембра 69. године војска одана Веспазијану, под командом Антонија Примуса, улази у Рим, са власти свргава Вителија и убија га. *(Више о околностима доласка Веспазијана на власт погледати белешке Марије Шеган посвећене Грађанском рату 68-69)

Веспазијан-цар

Дан посла убиства Аул Вителија, Сенат је потврдио избор Веспазијана за цара. Управа над градом прво је понуђена Антонију Примусу, а потом, када је са војском стигао у Рим, Муцианусу и млађем Веспазијановом сину Домицијану. Муцианус и Домицијан, као градски претори, управљали су у име Веспазијана. Пошто су у току своје владе доделили бројна именовања, Веспазијан је једном приликом са иронијом приметио да се чуди како му још наследника нису послали.Напокон у јесен 70. године, Веспазијан стиже у Рим и предузима низ мера како би себи обезбедио што сигурнију власт:

преторијанска кохортаРаспустио је 16 преторијанских кохорти које је образовао Вителије и регрутовао 9 нових.

1

lex imperio de Vespaziani О Веспазијановој ванредној власти сведочи фрагмент овог текста. Овим законом

Веспазијан добија право да склапа уговоре, да сазива и претседава Сенатом, да именује магистрате... и напокон да чини све оно што сматра најбољим по државу. Веспазијан дакле добија она права која су уживали његови претходници, тачније Август, Тиберије и Клаудије. Веспазијан је покушавао да своју власт заснује на легалним основама. Да ли су овакви законски текстови постојали пре Веспазијана, неизвесно је. Наиме о том питању данас се много расправља у историографији.

Сенат Веспазијан у Сенат уводи оне људе који нису тежили превласти и којима није сметала

царска власт. Не само да уводи муниципалну аристократију, већ и становнике римских провинција. Тацит приповеда да је ова мера унела штедљивост у римски живот. Међутим, стари сенатори нису били задовољни Веспазијановом политиком према Сенату. Међу њима се посебно истицао Хелвидије Приск. Прво, предложио је да обнова Капитола, који је страдао у грађанском рату падне на терет државе и да у томе Веспазијан само помаже. Сенат, састављен од нових људи, одбио је предлог Приска. Затим Приск устаје против Веспазијановог присталице Еприуса Мацера, кога је оптужио да је у време Нерона примио од цара 5 милиона сестерција за прогон Присковог зета. Напокон, Веспазијан је дао да се Приск протера а 75. је исти погубљен, не зна се под којим околностима.

Астролози. Филозофи. На предлог Муциануса, Веспазијан је из Рима протерао астрологе који су својим

претсказивањима често били узрочници многих немира. Из града је такође протерао филозофе (стоичаре), који су били наклоњени Приску и другим старијим сенаторима.

Звања. Почев од 69. године Веспазијан је сваке године биран за конзула. Био је “princeps

senatus” а уживао је и цензорска овлашћења.

- Династичка политика. Године 70. када је отишао у Рим, рат против побуњеника у Јудеји поверио је свом сину

Титу. Тит је успео заузети Јерусалим и 71. године заједно са оцем прославио је тријумф. Тит добија трибунска овлашћења и imperium maius. Заједно са оцем био је конзул 70., 72., 74-77 и 79. године. Млађи Веспазијанов син, Домицијан, звање конзула добио је 73. године, а конзул суфектус био је од 75 до 77. године.Наведено, иде у прилог претпоставци да је Веспазијан радио на учвршћавању династије.

Предупређивање завера. Као и против његових претходника, тако и против Веспазијана биле су организоване

завере. Разоткривање тих завера Веспазијан је поверио свом сину Титу, поставивши га на чело преторијанаца. Једна од највећих организована је 79. године од стране Еприуса, Мацера и Цецине. Међутим, ова завера је пропала а завереници су побијени.

2

Табела 1.Мере учвршћивања Веспазијанове власти

обрачун са преторијанцима lex imperio de vespaziani обрачун са Сенатом обрачун са филозофима и астролозима династичка политика предупређивање завера

Веспазијанова финансијска политика

Веспазијанови претходници испразнили су римску благајну. Да би поправио финансиско стање Веспазијан уводи низ нових пореза, па чак и на јавне wc-e (клозете). Војницима је платио само обећане награде, док се ванредним (додатним) нису могли надати.

Веспазијанова градитељска делатност

Мада је био познат по штедљивости, Веспазијан је обезбедио новац за обнову Капитола који је страдао у грађанском рату. Да би показао како брине о јавном добру, срушио је омражену Неронову палату подигнуту после пожара 64. г. и на место ње подигао амфитеатар Флавијеваца, познат под називом Колосеум (у центру амфитеатра налазила се колосална статуа). Амфитеатар је завршио његов син Тит.

Политика према провинцијама

Градовима у Шпанији доделио је грађанска права, док је Грчкој укинуо аутономију коју јој је дао Нерон.

У традицији Веспазијан је запамћен као добар владар.

Табла 2.

ВЕСПАЗИЈАН ФЛАВИЈЕ 69-79

1.Извори:Тацит, Светоније2.Политичка каријера до избора за цара3. околности доласка на власт4. мере учвршћивања власти (табела1.)5. унутрашња политика

Извор:--- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека

1978. Литература:--- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд--- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Vaspasianus and Titus

3

Тит 79-81

Извoри:О животу и делатности Тита Флавија сведочи Тацит у свод делу Историје, затим

Светоније који је написао његов животопис и Дион Касије.

Војна и политичка каријера до избора за цара

Титов отац био је Веспазијан Флавије, римски цар од 69. до 79. године. Тит је одрастао на двору цара Клаудија и био је вршњак и пријатељ Британика. Истакао се као војни трибун у Германији и Британији. Године 67, када му је отац био намесник Јудеје, Тит је на управу добио једну легију у Јудеји. Године 69/70. отац му поверава рат против јудејских побуњеника. Године 70/71. заузео је Јерусалим. и потом заједно са оцем прославио тријумф. Добија трибунска овлашћења и imperium maius. Био је конзул 70., 72., 74-77 и 79.Цензорска овлашћења добија 71. године. Да би предупредио завере против оца, Тит је именован за префекта преторија, службу је вршио више него ревносно. Године 79. Веспазијан се тешко разболео. Пред смрт захтевао је да га подигну из кревета, будући да је сматрао да цар треба да умре стојећи. Захваљујући својим претходним положајима Тит је без већих проблема наследио оца у лето 79. године.

Тит-цар

Тит је у традицији познат као најбољи римски цар. Његово време обележено је слогом између сената и цара. Толико је водио рачуна о јавном добру и људима да је једном приликом, када никоме није учинио какво добро (милост), наводно рекао: »Пријатељи, данас сам изгубио дан». У његово време завршен је амфитеатар Флавијеваца. Посведочена је ерупција Везува и страдање градова Помпеје и Херкуланума. Тит је преминуо од болести 81. године.

Извор:--- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека

1978. Литература:--- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд--- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Vaspasianus and Titus

4

Домицијан 81-96.

Извори:О животу и делатности Домицијана сведоче Тацит у биографији свога таста

Агриколе, Светоније који је написао његов животопис, Плиније Млађи, његов савременик, Квинтилијан и Дион Касије.

Политичка каријера до избора за цара

Домицијанов отац био је римски цар Веспазијан 69-79, старији брат Тит такође цар 79-81. Домицијан је рођен 51. године, у време очевог првог конзулата. Када му је отац поздрављен као император имао је 18 година. У току владе Аул Вителија све време је остао у Риму и једино се склонио на сигурно када су отпочели немири и тако избегао судбину свог стрица Сабинуса. Децембра 69. године пошто је Сенат потврдио избор Веспазијана за цара привремена управа над градом поверема је Муцианусу и Домицијану као градском претору.Тада је Домицијан доделио низ наименовања да је његов отац са иронијом приметио да се чуди да му нису послали наследника. Веспазијам се вратио у Рим 70. године и од тог тренутка он ће бити у сенци свог брата (биће бачен у запећак). Године 73. био је први пут изабран за конзула, а звање конзула суфектуса вршиће у периоду од 75. до 79. Заједно са братом биће конзул 80. године. Године 81. Тит се разболео и убрзо преминуо. Пошто није имао директних потомака, на престолу га је наследио брат-Домицијан.

Домицијан - цар

Антички извори нису благонаклони према Домицијану. Сматрају да је хладан, без смисла за хумор, сумњичав и резервисан. Оштру критику Домицијанове владе налазимо код Тацита у биографији Агриколе. Како се Домицијан отуђио од Сената, а писци наших извора су углавном припадали сенаторском сталежу, њихова нетрпељивост је разумљива. Домицијан, поставши цар, звање конзула је вршио од 82. до 89., као и 90., 92. и 95.(укупно 17 пута), као император био је поздрављен чак 22 пута, а узео је и доживотна цензорска овлашћења.

Спољна политика Домицијана

Када говоримо о спољној политици Домицијана мислимо пре свега на његове операције у Галији, Германији и на Дунаву.

5

Табела 3.

Спољна политика Домицијанагодине догађај82/83 војни поход на Галију и Германију против Хата84 Дачани убијају намесника провинције Мезије84/85 војни поход против Дачана86/87 префект преторија Корнелије Фусцус претрпео пораз од Дачана88 поход против Дачана, битка код Тапеја89 устанак Антонија Сатурнина у Доњој Германији и поход Домицијана

против Маркомана, Квада и Сармата; мир Домицијана и Децебала Домицијан прославља два тријумфа (Хати и Дачани)

91-93 Борбе против Сармата93 Мањи тријумф - овације

Германија (82/83)

Године 82/3. Домицијан организује један војни поход на Галију и Германију. Неки научници сматрају да је то с тога што је желео учврстити утицај међу оним легијама које су биле узрок многих немира. Званично, поход је био уперен против германског народа Хата, који је насељавао средњи ток реке Рајне. Домицијан је успео потиснути Германе и у част тог успеха прославио је тријумф, подигао тријумфални лук, узео надимак Германик, а плату легијама повећао за једну трећину. Извори овај Домицијанов поход посматрају као фарсу, организовану ради увећања личног престижа. Домицијан је наставио окупацију области Црне шуме између Рајне и Дунава ради остваривања што лакше комуникације.

Дунав (84-88)

Простор северно од Дунава насељавала су племена германских Свеба, Сармати и Дачани. Сармати су припадали индо-европској групи народа, говорили су језиком сличним персијском и насељавали су простор данашње Мађарске. Дачани су такође били индо-европљани, а насељавали су простор данашње Румуније.Тада је Дачанима управљао краљ Децебал. Децебал прелази Дунав и продире на простор римске провинције Мезије. Намесник провинције покушао је да му се супротстави али је претрпео пораз и погинуо.Тада Домицијан организује погод против Дачана али убрзо са њима склапа споразум и Децебал се повлачи преко Дунава. Префект преторија Корнелије Фусцус, остављен на Дунаву да прати даљи развој догађаја, самоиницијативно прелази реку и продире на територију Дачког краљевства. У бици до које је дошло, Фусцес је претрпео пораз и изгубио живот. Отприлике у то време провинција Мезија подељенаје на две мање- Горња и Доња Мезија (86/87). После опсежних припрема, године 88. Домицијан шаље војску против Децебала. Чак су легије са Рајне и из Далмације биле пребачене на Дунав. До одлучујуће битке дошло је код Тапеја када су Римљани извојевали победу. Међутим, нису успели да победу потпуно искористе због немира на Западу.

Германија 89.

Године 89. у Горњој Германији избио је устанак Антонија Сатурнина, који положај сенатора добија захваљујуђи Веспазијановој политици и који је тежио царској власти. Да је

6

ову побуну Домицијан озбиљно схватио сведочи чињеница да се сам спремао да угуши устанак и да је у ту сврху легије из Шпаније, под вођством будућег цара Трајана, пребацио на север. Убрзо се показало да за тим није било потребе. Наиме, војска Доње Германије остала је верна цару и сама је угушила побуну. Сакупљену војску Домицијан је искористио за војни поход против Маркомана и Квада. Ова германска племена били су римски савезници. Под изговором да нису пружили помоћ Римљанима у рату против Дачана, Домицијан одлучује да их нападне. Германима су у помоћ прискочили Сармати.

Дунав 89

Да би имао одрешене руке у рату против Сармата, Домицијан склапа мир са Децебалом. Децебал, искористивши прилику, пристаје на мир под условом да му Домицијан у краљевство пошаље искусне занатлије и да му плаћа годишњи трибут. Такође је пристао да римска војска прође кроз његово краљевство ради борбе са Сарматима. У јесен 89. Године Домицијан се вратио у Рим и прославио два тријумфа: у част победе над Хатима и у част победе над “Дачанима”. На Форуму дао да се изради његова коњаничка статуа.. Савременици нису благонаклоно гледали на његову политику. До 93. године Домицијан је умирио Сармате.

Унутрашња политика Домицијана

Табела 4.

Унутрашња политика ДомицијанаФинансијска политика

Благајна празна, градитељска делатност, представе, повећане плате војницима, трибут Децебалу

Градитељска делатност

Обнова Капитола, храмови, Стадион, Одеон, Наумахија

Представе Странке у Цирку --- плава, бела, зелена, црвена + златна и гримизна

Dominus et deus “нека мрзе само нека се боје”Провинције Забрана гајења винове лозе. Светоније тврди да чиновници

никада нису били ни праведнији ни скромнији но у Домицијаново време.

Сенат Домицијан је био резервисан и сумњичав према Сенату. Како је време углавном проводио у својој вили на Албинској планини, неколико миља удаљеној од Рима, отуђио се од Сената и изоловао. У току своје владе погубио је 12 конзула, као и многе сенаторе. Разлози оваквој политици, а које нам нуде извори, тривијални су. На пример, Отанов нећак био је погубљен зато што је прослављао рођендан свог ујака. Оштру критику Домицијанове политике према Сенату даје Тацит у Агриколи.

7

Извор:--- Г. Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превео Стјепан Хосу, Ријека

1978. Литература:--- Н.А. Машкин, Историја старог Рима, Београд

--- www.ualberta.com\~csmackay, C.S. Mackay, Domitian

8