SEPTEMBAR 12 OKTOBAR - nis.eu · gaćivanja iskustvom i zajedničkog rada kompanija Srbije, Rusije...

12

Tema broja

12

MODERNIZACIJA RAFINERIJSKE PRERADE

7

Industrija i biznisEnergetska efikasnost na delu

INDUSTRIJA BIZNIS

DOSIJE

NOVI POTENCIJALI ZA PRIVREDNI RAST

Istraživanje nikad ne prestaje

OKTO

BARNO

VEMBAR

SEPTEMBAR

SEPTEMBAR

OKTOBAR

7

NOVEMBAR

Rafinerija nafte u Pančevu dobila je IPPC dozvolu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u NIS-ovoj Rafineriji u potpunosti usklađen sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine.

REFINING2 REFINING 3

SADRŽAJ

VESTI I TRENDOVI 4-9

36Dobar izazov za kupovinu

ABABAB

CD

FG

40Energetska efikasnost na delu

46Formula za napredak

50Harmonija zvuka na Mokroj Gori

INDUSTRIJA I BIZNISOktanska prednost KPG-a

32-35

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 12, novembar 2017. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i [email protected] +381 11 260 66 95

BROJ

12G: 2017

SEPTEMBAR

OKTOBAR

NOVEMBAR

INTERNACIONALNIMAGAZIN

Urednik: Nenad Stanojevski

Dizajn:Metaklinika

Ilustrator: Metaklinika, Sergej Tucakov (29)Monika Lang (18)

Fotografi:HNS CREATIVE

Štampa:Alta Nova Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2015 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladusa odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry RESURSI

PROIZVODNJA

RECIKL AŽA

OTPAD

KONZUMACIJAI UPOTREBA

18Novi potencijali za privredni rast

Tema broja

12

MODERNIZACIJA RAFINERIJSKE PRERADE

7

Industrija i biznisEnergetska efikasnost na delu

INDUSTRIJA I BIZNIS

DOSIJE


Istraživanje nikad ne prestaje

SEPTEMBAR

OKTOBAR

NOVEMBAR

10-17

TEMA BROJA Dubokom preradom do evropskog vrha

Dobar izazov za kupovinu36-39

INDUSTRIJA I BIZNIS

55-59Potencijali i propuštene šanse FULL TANK

46-49Formula za napredakDRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE

INDUSTRIJA I BIZNISIstraživanje nikad ne prestaje

26-31

18-25Novi potencijali za privredni rastDOSIJE

Energetska efikasnost na delu40-45

50-54Harmonija zvuka na Mokroj GoriKULTURA

INDUSTRIJA I BIZNIS

Benzinske stanice su izgrađene u skladu sa strogim ekološkim propisima i vodećim

svetskim tehničkim standardima, modernog su dizajna i usmerene su na zadovoljenje

potreba najzahtevnijih potrošača

TE-TO Pančevo će biti električna centrala kombinovanog ciklusa, namenjena za pro-izvodnju električne i toplotne energije od

prirodnog gasa.

5VESTI I TRENDOVI4 VESTI I TRENDOVI

Otvorene četiri rekonstruisane NIS Petrol benzinske staniceOd septembra do novembra su otvorene četiri rekon-struisane NIS Petrol benzinske stanice u gradovima Jago-dina, Ruma, Novi Pazar i Kikinda. Obe benzinske stanice su izgrađene u skladu sa strogim ekološkim propisima i vodećim svetskim tehničkim standardima, modernog su dizajna i usmerene su na zadovoljenje potreba najzahtev-

Potpisan Ugovor o izgradnji TE-TO PančevoUgovor o izgradnji termoelektrane (TE-TO) u Pančevu pot-pisan je u Beogradu između kompanija „TE-TO Pančevo“ i kineske kompanije „Shanghai Electric Group“. Ugovor su potpisali Aleksandar Varnavski, direktor kompanije „TE-TO Pančevo“ i predsednik holdinga „Shanghai Electric Group“, Ji Ksiaorong.

Industrijsko-energetski holding „Shanghai Electric Group“ je pobednik tendera, održanog u julu 2017. godine. „Shanghai Electric Group“ će se baviti projektovanjem, isporukom opreme i materijala, građevinsko-montažnim radovima, obukom zaposlenih i puštanjem TE-TO Pančevo u eksploataciju.

TE-TO Pančevo će biti električna centrala kombinovanog ciklusa, namenjena za proizvodnju električne i toplotne energije od prirodnog gasa. Proizvedena toplotna i električ-na energija će biti namenjene za obezbeđenje povećanih potreba Rafinerije nafte Pančevo. Preostali deo električne energije biće usmeren u energetski sistem Srbije. Početak izgradnje je planiran za 2. kvartal 2018. godine, a završetak i puštanje u rad TE-TO Pančevo za 4. kvartal 2019. godine.

„Gasprom energoholding, koji je ruski lider u sferi toplotne generacije, širi geografiju svojih projekata. Mi raspolaže-mo velikim iskustvom u realizaciji investicionih programa u elektro-energetici u Rusiji. Planirani obim investicija na projektu izgradnje TE-TO Pančevo biće oko 180 miliona evra, a veći deo investicija će obezbediti Gasprom energo-holding. Očekujemo da će se kao rezultat uzajamnog obo-

nijih potrošača. Na pumpama je dostupan širok asortiman goriva „Evro 5“ kvaliteta domaće proizvodnje, visokokva-litetni premijum G-Drive naftni derivati, kao i bogat iz-bor robe široke potrošnje. Benzinske stanice raspolažu modernom opremom i dvostranim multipleks aparatima za točenje goriva, a u ponudi je i TNG unapređenog kvali-teta iz Rafinerije nafte Pančevo. Otvaranje maloprodajnih objekata obeleženo je tradicionalnom donacijom goriva: dard“, u Rumi i Kikindi je to bila ustanova od javnog zna-čaja - Dom zdravlja, a u Novom Pazaru vozilo sportskog saveza "Novi Pazar".

gaćivanja iskustvom i zajedničkog rada kompanija Srbije, Rusije i Kine u Pančevu pojaviti savremen, pouzdan i po-treban objekat u dugoročnoj perspektivi, što će omogućiti razvoj srpske privrede“, izjavio je generalni direktor OOO «Gasprom energoholding» Denis Fjodorov.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a je tom prilikom re-kao: „Izgradnja TE-TO u Pančevu je projekat koji predstavlja još jedan garant energetske stabilnosti Srbije. Sigurnost u snabdevanju električnom i toplotnom energijom rafinerije u Pančevu, kao i dodatne količine električne energije koje ćemo plasirati na tržište, obezbediće neophodnu energet-sku sigurnost građanima ove zemlje. Izuzetno sam ponosan što je NIS deo ovog značajnog projekta, čime još jednom potvrđujemo status najznačajnije energetske kompanije u regionu“.

„Primena savremenih parno-gasnih tehnologija tokom iz-gradnje omogućiće da se obezbedi proizvodnja ekološki čiste energije. Ukupna instalisana električna snaga iznosi 200 MVt, a toplotna – 121 Gkal». TE-TO će biti izgrađena u izuzetno kratkim rokovima, a planirano puštanje centrale u rad je 4. kvartal 2019. godine“, izjavio je Aleksandar Varnav-ski, direktor TE-TO Pančevo.

„TE-TO Pančevo d.o.o. Pančevo“ 100 odsto firma-ćerka koja će nastupati kao Naručilac u toku realizacije projekta izgradnje TE-TO Pančevo. U junu 2015. godine, na Međuna-rodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu potpisan je Sporazum akcionara između NIS a.d. Novi Sad i Centre-nergoholdinga a.d. (pripada Grupi „Gasprom energoholding) o osnivanju zajedničke kompanije koja će graditi termoelek-tranu-toplanu. Prema ovom dokumentu OAD „Centrenergo-holding“ poseduje 51 odsto akcija u zajedničkom preduzeću, dok ostalih 49 odsto pripada NIS-u.

Proizvodnja u Rafineriji u skladu sa najvišim evropskim standardima Rafinerija nafte u Pančevu (RNP) dobila je IPPC dozvolu o in-tegrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u NIS-ovoj Ra-fineriji u potpunosti usklađen sa najvišim domaćim i evrop-skim standardima u oblasti zaštite životne sredine.

Ovu dozvolu je Vladimiru Gagiću, direktoru Bloka «Prera-da», uručio pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg. Dozvola je najznačaj-niji dokument koji jedan operater može da dobije, a njenim uručenjem RNP je svrstan među najkvalitetnije proizvođače u Evropi. Time je Rafinerija priznata i kao bitan činilac obez-beđenja kontrolisanih uslova zaštite životne sredine. Takođe, dozvola predstavlja obavezu da Rafinerija nastavi sa odgovor-nim odnosom pri realizaciji svih svojih aktivnosti i značajnim ulaganjima na polju zaštite životne sredine, uz primenu naj-boljih dostupnih tehnika (BAT – Best Avaiable Techniques).

U cilju zadovoljenja zahteva kao preduslova dobijanja IPPC dozvole, u Rafineriji nafte sprovedeni su kompleksni projekti na unapređenju zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i povećanja energetske efikasnosti u koje je uloženo više od tri miliona evra.

Samo u poslednje dve godine NIS je u realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine uložio gotovo 800 miliona dinara.

7VESTI I TRENDOVI6 VESTI I TRENDOVI

NIS dobitnik zlatne nagrade „Stevie International Business Award”

Kompanija je dobitnik zlatne nagra-de „Stevie International Business Award” u kategoriji specijalizovanih internet sajtova namenjenih informi-sanju investitora i akcionara, a NIS-ov veb sajt za investitore (http://ir.nis.eu) prvi put je svrstan među pobednike ovog takmičenja. NIS je na ovaj način dobio još jednu međunarodnu potvrdu dugoročno dobrog i transparentnog odnosa pre-ma svojim investitorima i akcionari-ma. „Stevie Award” je međunarodno

prepoznata poslovna nagrada koja je prvi put dodeljena 2002. godine kao priznanje za dostignuća i pozitivan doprinos organizacija i eksperata

"Radost Evrope" i ove godine uz podršku NIS-a

Tradicionalni 48. Međunarodni dečji festival "Radost Evrope" pod sloganom "Svako dete ima krila" održan je uz po-dršku naše Kompanije.

Festival je okupio više od 500 dece iz 17 zemalja sveta: Belorusije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Litvanije, Make-donije, Moldavije, Nemačke, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske, Ukrajine, kao i delegacije dece iz NR Kine. Predstavljeni su brojni dečji or-kestri, horovi, folklorni i plesni ansambli.

Prodaja goriva u Rumuniji i dalje u porastu Iz meseca u mesec, povoljni uslovi na rumunskom tržištu u prvoj polovini ove godine, kao i posvećenost zaposlenih koji teže da ostvare dobre rezultate podstiču obim prodaje goriva u okviru NIS Petrol Rumunija. Obim prodaje za devet meseci 2017. godine je 36 odsto veći od obima prodaje u istom periodu 2016. godine. Rekordna prodaja zabeležena je

TNG unapređenog kvaliteta iz Rafinerije nafte PančevoNIS je znatno unapredio kvalitet tečnog naftnog gasa koji pro-izvodi u Rafineriji nafte Pančevo i ovaj derivat unapređenog kvaliteta može se kupiti na benzinskim stanicama NIS-a širom Srbije.

U skladu sa opredeljenjem kompanije da konstantno ulaže u modernizaciju tehnologije i razvoj svog proizvodnog programa kako bi svojim potrošačima uvek nudila proizvode vrhunskog

u septembru ove godine, kada je prosečna prodaja u odnosu na isti period prošle godine bila 40 odsto bolja. Ova značajna postignuća ojačala su prisustvo kompanije NIS Petrol na ru-munskom tržištu među tri vodeća konkurenta, kada je reč o obimu prodaje po benzinskoj stanici.

Pored toga, potrebno je naglasiti da pozitivnim prodajnim trendovima doprinosi i prodaja dodatnog asortimana i uslu-ga, koja je zabeležila porast od devet odsto u devet meseci ove godine, kao i porast od devet odsto u septembru u od-nosu na isti mesec prošle godine.

kvaliteta, NIS je kao lider na domaćem tržištu naftnih deriva-ta plasirao TNG sa poboljšanim eksploatacionim karakteristi-kama, što je postignuto zahvaljujući unapređenju tehnoloških procesa proizvodnje ovog goriva u Rafineriji nafte Pančevo. Unapređena formula TNG-a doprinosi većoj ekonomskoj isplativosti i smanjenju troškova održavanja vozila zahvaljujući optimalnijoj gustini i sastavu kao i povećanju oktanskog broja derivata, što je rezultiralo povećanom kalorijskom snagom kao i poboljšanim sagorevanjem TNG-a koji Kompanija proi-zvodi. TNG unapređenog kvaliteta proizveden je u skladu sa najstrožijim proizvođačkim specifikacijama, uz poštovanje aktuelnih evropskih standarda proizvodnje, bezbednosti i zaštite životne sredine.

Obim prodaje za devet meseci 2017. godine je

36 odsto

veći od obima prodaje u istom periodu 2016. godine

Unapređena formula TNG-a Kompanije doprinosi većoj ekonomskoj

isplativosti i smanjenju troškova održavanja vozila

NIS već devet godina zaredom po-država ovaj tradicionalni događaj i u skladu sa svojim sloganom "Budućnost na delu", promoviše razvoj kulturnih vrednosti sa strateškim fokusom na afirmaciju dece i mladih.

"Radost Evrope" je najveća i najstarija međunarodna manifestacija dečjeg stvaralaštva. Osnivač i pokrovitelj ma-nifestacije je Gradska uprava grada Beograda, a izvršni producent Dečji kulturni centar Beograd.

širom sveta. Svake godine za „Stevie Award” konkuriše više od 3.800 or-ganizacija i pojedinaca iz više od 60 zemalja.

VESTI I TRENDOVI8

Nedelja bezbednosti u saobraćaju

Kompanija NIS i Agencija za bezbednost saobraćaja or-ganizovali su od 25. do 30. septembra manifestaciju pod nazivom „Nedelja bezbednosti u saobraćaju“. I ove godine obuhvaćene su aktuelne teme kao što su bezbedno učešće dece i mladih u saobraćaju, učešće motociklista, kao i opšta načela bezbednog ponašanja svih učesnika u saobraćaju. Kao završna aktivnost „Nedelje bezbednosti u saobraćaju“, održano je tradicionalno takmičenje profesionalnih vozača pod nazivom „Vozački izazov“.

Nedelja bezbednosti u saobraćaju“ realizuje se tradicio-nalno, treću godinu zaredom, u okviru Protokola o saradnji između NIS-a i Agencije za bezbednost saobraćaja. Cilj or-ganizovanja ovog događaja je podizanje nivoa opšte bezbed-

Promocija saradnje NIS-a i Univerziteta u Novom SaduU Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu svečano je promovi-san nastavak višegodišnje uspešne saradnje NIS-a i ove presti-žne obrazovne institucije.

Saradnja NIS-a i Univerziteta u Novom Sadu razvija se u do-menu obrazovanja, istraživanja, razvoja naučno-tehničke baze i transfera znanja u okviru NIS-ovog korporativnog programa "Energija znanja". Kako je Kompanija pre svega zainteresovana za razvoj i unapređenje prirodnih nauka i popularizaciju ruskog jezi-ka, saradnja je orijentisana upravo na fakultete ovog usmerenja. Pored saradnje sa pojedinačnim fakultetima, NIS od 2009. godine kroz Fond za stipendiranje i podsticanje napredovanja darovitih studenata i mladih naučnih radnika i umetnika Uni-verziteta u Novom Sadu, stipendira pet najboljih studenata Univerziteta godišnje, sa studijskih programa od interesa za kompaniju.

Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev je ovom prilikom rekao da je obrazovanje uvek bilo najbitnija sfera u životu bilo koje države. - To je posebno važno danas, u vreme velikih teh-noloških promena koje iziskuju veliku pažnju i od strane država i od strane biznisa, pre svega kompanija. Zbog toga će NIS nastaviti da podržava zajedničke projekte sa Univerzitetom u Novom Sadu i nadamo se da će svršeni studenti ovog Univer-ziteta, njih veoma veliki broj, postati veoma bitni za našu kom-paniju. Takvi primeri u NIS-u već postoje i mi računamo na te ljude. U tom cilju, želimo da u svakom pogledu razvijamo dalju saradnju sa Univerzitetom i da zajednički investiramo u mlade ljude i u buduće generacije – istakao je Tjurdenjev.

Rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Dušan Nikolić je naglasio da NIS i Univerzitet u Novom Sadu sarađuju godina-ma. - Prvi sporazum o strateškom partnerstvu potpisan je 2010. godine, a svake godine smo saradnju nastavljali aneksima ugovora koji su otvarali različite mogućnosti i oblasti saradnje. Želeo bih da se zahvalim što smo prepoznati od strane NIS-a kao institucija koja je veoma značajna kako za samu kompaniju, tako i za društvo u celini – rekao je Nikolić tom prilikom.

Gasprom njeft počeoproizvodnju ekoloških uljapo sopstvenoj tehnologijiOperater za poslovanje u sektoru ulja i maziva Gasprom njef-ta, „Gasprom njeft-Maziva“, počeo je u Omskoj rafineriji uljai maziva proizvodnju specijalizovanog ulja – plastifikatoraGazpromneft TDAE - vrstu savremenih ekoloških ulja-plastifi-katora, koji se odlikuje visokim stepenom čistoće,po sopstvenoj, originalnoj i patentiranoj tehnologiji. Novi pro-izvod je dizajniran tako da obezbedi plastičnost i elastičnostkaučuka, guma i gumenih proizvoda, kao i da zadovoljava naj-savremenije međunarodne ekološke zahteve.

Plastifikatori Gazpromneft TDAE uspešno su prošli registraci-ju u EU u skladu sa Uredbom o hemijskoj bezbednosti REACH,kao i laboratorijske testove po 24 parametra na jednom odnajvećih međunarodnih holdinga u industriji gume. Poredkomponenata guma, sprovedena je i serija ispitivanja gotovihguma izrađenih uz korišćenje proizvoda Gazpromneft TDAE.Sportske gume su u toku ispitivanja na ispitnom stolu i spe-cijalnoj stazi pokazale da zadovoljavaju zahteve evropskih standarda za gotove proizvode. Investicije u projekat, koji je podrazumevao modernizaciju postrojenja za proizvodnju pla-stifikatora u Omskoj rafineriji ulja i maziva kapaciteta 17 hiljada tona godišnje, iznosile su preko 400 miliona rubalja.

Modernizacija bitumenskog postrojenja u Rafineriji u OmskuSveobuhvatna modernizacija bitumenskog postrojenja u Rafi-neriji Gasprom njefta u Omsku je završena i omogućava šire-nje proizvodnog asortimana bitumenskih veziva, unapređenje energetske efikasnosti postrojenja, produženje radnog veka sa dve na četiri godine i smanjenje uticaja na životnu sredinu. U projekat, koji je realizovan u sklopu potpune modernizacije Rafinerije u Omsku, uloženo je ukupno 1,4 milijardi rubalja.Moderna oprema omogućava fleksibilnije prilagođavanje rad-nih procesa u postrojenju za proizvodnju različitih brendova bitumena, čime se povećava efikasnost realizovanja narudžbi-na i otpreme gotovih proizvoda potrošačima.

Uključivanje dodatnog bloka za mešanje komponenti u proi-zvodni lanac omogućilo je proizvodnju 14 različitih brendova bitumena. Projekat sprovodi Gazprom Neft Bitumen Mate-rials, operator Gasprom njefta za poslovanje s bitumenom.

Implementacija novih tehnoloških metoda bušenjaGasprom njeft je uspešno primenio novu tehnologiju bušenja koja omogućava proizvodnju nafte već u toku izrade bušotine. Njena primena na "Arčinskom" nalazištu u Rusiji pomogla je da se dodat-no izbuši 15 pukotina sa naftom, što je sedam puta više od rezulta-ta koji se postignu tradicionalnim metodama bušenja. Proizvodnja nove bušotine iznosi 160 tona sirovine dnevno, što je duplo više od prosečnih pokazatelja istih bušotina i u potpunosti pokriva troš-kove angažovanja složenog visoko tehnološkog servisa.

Prilikom primene tradicionalne metode bušenja, pritisak fluida u bušotini je veći od slojnog pritiska, zbog čega isplaka otiče u pukotine stena i delimično blokira dotok nafte u bušotinu. Osim toga, kada stena apsorbuje isplaku, nije moguće nastaviti sa buše-njem: fluid za ispiranje otiče u pukotinu, gubi se signal geonaviga-cione opreme, dleto se zagreva. Iz tog razloga tradicionalni način bušenja omogućava ulazak u svega jednu do dve pukotine.

Zadatak, vezan za gubitak isplake rešila je tehnologija "Buše-nje na depresiji". Suština tehnologije se sastoji u utiskivanju isplake sa istim pritiskom kao što je u sloju ili nešto manjim, što omogućava da se izbegne njen gubitak. "Bušenje na depresiji" je skuplje od tradicionalnog. Dodatna prednost se sastoji u mogućnosti da se sa proizvodnjom započne već tokom pro-cesa izrade bušotine. U toku radova na "Arčinskom" nalazištu u procesu bušenja je dobijeno 450 tona nafte, što je značajno povećalo efikasnost operacije. Oprema koja se koristi za ovu tehnologiju omogućava da se bušotine puste u proizvodnju u roku od dva dana nakon završetka bušenja, odnosno osam puta brže nego što je uobičajeno.

VESTI I TRENDOVI 9

nosti u saobraćaju, edukacija dece, mladih i budućih vozača o rizicima na koje mogu nailaziti kao aktivni učesnici u sao-braćaju i kako ih sprečiti, informisanje o rizičnim grupama u saobraćaju, promovisanje društveno odgovornog poslovanja NIS-a i proaktivno učešće u poboljšanju opšte bezbednosti u saobraćaju zaposlenih.

Saradnja NIS-a i Univerziteta u Novom Sadu razvija se u domenu obrazovanja, istraživanja,

razvoja naučno-tehničke baze i transfera znanja u okviru korporativnog programa

"Energija znanja"

TEMA BROJA 11

DUBOKOM PRERADOM DO EVROPSKOG VRHA

Započela druga faza modernizacije rafinerijske prerade NIS-a

kao visokokalorično gorivo koristi kao energent u visokim pećima u čeliča-nama. Time će NIS ujedno nastaviti da unapređuje energetsku stabilnost Republike Srbije.

Realizacijom ovog projekta NIS takođe nastavlja sa ulaganjima u unapre-đenje zaštite životne sredine jer će se početkom rada „Duboke prerade“ steći uslovi za prestanak proizvodnje

U Rafineriji nafte Pančevo 23. oktobra je svečano obeležen početak izgradnje Postrojenja za duboku preradu sa teh-nologijom odloženog koksovanja. Ovo je ključna investicija druge faze mo-dernizacije Rafinerije, koja je od 2009. godine, kada je Gasprom njeft postao većinski vlasnik NIS-a, u neprestanom razvoju.

Događaju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Upravnog odbora Gasprom njefta Aleksandar Djukov, generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev, ministri u Vladi Srbije, predstavnici lokalne samouprave grada Pančeva i brojne zvanice.

U projekat „Duboka prerada“ biće uloženo više od 300 miliona evra, što je jedna od najvećih investicija u Srbiji u narednih nekoliko godina. Sa ovom kapitalnom investicijom, NIS nastavlja trend neprestane modernizacije svojih postrojenja i radnih procesa kako bi tržištu obezbedio ponudu najkvalitet-nijih goriva. Nova postrojenja omogu-ćiće optimalno iskorišćenje kapaciteta Rafinerije nafte u Pančevu i povećanje efikasnosti prerade. To će značiti povećanu proizvodnju visokokvali-tetnog benzina i dizela, kao i početak proizvodnje koksa, proizvoda koji je do sada uvožen u našu zemlju, a koji se

mazuta sa visokim sadržajem sumpo-ra. To će, ujedno, omogućiti da Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze u smislu ograničavanja korišćenja gori-va koja imaju visok sadržaj sumpora.

Završetak radova na izgradnji postro-jenja planiran je za treći kvartal 2019. godine i njegovom izgradnjom pre-rađivački kompleks NIS-a biće među najmodernijim u Evropi.

Vojo Krkobabić

Nedavno započeta realizacija „Projekta Duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja“, ključna je investicija druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu i u nju će biti uloženo više od 300 miliona evra. Početak komercijalne proizvodnje kompleksa „Duboka prerada“ planiran je u trećem kvartalu 2019. godine. Izgradnjom novog NIS-ovog proizvodnog kompleksa, rafinerijska prerada će se svrstati među najmodernije u Evropi.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije

“ Želim da kažem građanima Srbije da NIS najviše doprinosi republičkom budžetu. Od početka ove godine,

do danas, u budžet Republike se iz NIS-a slilo više od 100 milijardi dinara. Za čitavu godinu očekujem budžetski prihod iz NIS-a od 1,3 milijarde evra. Ovo je 10 odsto u odnosu na sve konsolidovane prihode u budžetu Republike Srbije. Upravo zbog ovoga je od velikog značaja projekat koji u Rafineriji otvaramo.

Realizacija ove investicije biće osnova daljeg razvoja, daljeg napretka, velike ekonomske koristi,

ali i velike ekološke koristi. ”

10 TEMA BROJA

TEMA BROJA12 TEMA BROJA 13

NOVA ISTORIJA U RAZVOJU NIS-AČast da pokrenu digitalni časovnik koji će meriti vreme do završetka ovog projekta pripala je Aleksandru Djukovu i Aleksandru Vučiću, predsedniku Repu-blike Srbije, a kapsulu u koju je smešte-na Povelja o izgradnji Komleksa Duboke prerade, u temelje budućeg postrojenja ubacio je Zoran Tasić, šef smene na rafi-nerijskom postrojenju MHC&DHT.

-Sa projektom „Duboka prerada“ u Rafi-neriji nafte Pančevo, mi danas započi-njemo novu istoriju u razvoju NIS-a ali počinjemo i drugu fazu modernizacije, istakao je Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora Gasprom njefta i dodao:

-Prva faza nam je omogućila da Rafine-riju dovedemo u rang vodećih u Evropi u ovoj oblasti. Završetkom druge faze modernizacije, ovaj kompleks u Pančevu biće u istom rangu sa svetskim rafine-rijama, jer će dubina prerade iznositi

Projekat „Duboka prerada“ ima snažnu ekonomsku komponen-tu koja će omogućiti da NIS, pre svega, isključivanjem mazuta i prelaskom na čistije i daleko efektivnije derivate, ostvari bolje ekonomske rezultate, istakao je Aleksandar Antić, ministar u Vladi Srbije, a u sličnom tonu prisutnima su se obratili i Igor Mirović, predsednik Vlade Vojvodine i Aleksandar Čepurin ambasador Ruske federacije, naglasivši da su stabilni politički odnosi dve zemlje osnova na kojoj se uspešno razvijaju ukupni ekonomski odnosi između dve prijateljske zemlje.

Povodom svečanog događaja u Rafineriji nafte Pančevo, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a je rekao:

- Realizacija projekta Duboka prerada sa tehnologijom odlože-nog koksovanja nova je prekretnica u razvoju NIS-a i značajan korak u daljoj modernizaciji Rafinerije. Ovaj projekat značajan je i za ceo naftni sektor u Srbiji. Razvoj prerađivačkih kapaci-teta i implementacija modernih tehnologija osiguraće da NIS ostane lider na veoma zahtevnom i konkurentnom regional-nom tržištu naftnih derivata. Projekat Duboka prerada je više od kapitalnog ulaganja, jer sa ovim kapacitetima Rafinerija NIS-a će biti među najmodernijim u Evropi. Ovo je od velikog značaja i za Srbiju i za međunarodno tržište. Nove tehnologije donose nove prednosti, jer ćemo imati veće količine benzina i dizela. Novi proizvod će biti koks koji se do sada uvozio i što je posebno važno sa novom investicijom mi ćemo podići ekološke standarde. Uveren sam da ćemo, zahvaljujući uspešnoj saradnji dva ključna akcionara, Gasprom njefta i Vlade Republike Srbije,

preko 99 odsto. Ovo je komplikovan i krupan projekat, ali nema sumnje da će biti uspešno realizovan. On će povećati i efikasnost i pouzdanost rafinerijske proi-zvodnje u NIS-u. Realizacija ovog projek-ta učvrstiće i energetsku sigurnost Srbije i, naravno, dodatno pojačati poziciju

NIS-a među kompanijama u Jugoistočnoj Evropi. Od 2009. godine do sada, u razvoj i modernizaciju NIS-a uložili smo preko 2,5 milijardi evra i to je omogućilo da NIS postane jedan od energetskih lidera u ovom regionu. Početak realizacije projekta „Duboka prerada“ još jednom pokazuje ozbiljnost namera Vlade Srbije i naše kompanije koja će i dalje ulagati sredstva u razvoj i budućnost NIS-a.

Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, zahvalio se Gasprom njeftu na ogromnom trudu i energiji, jer već tri godine radi sa srpskim partnerom na dostizanju plana i dogovora kako da krenemo u proces duboke prerade.

- Danas pravimo još jedan veliki korak ka modernoj i uspešnoj Srbiji sa evropskim standardima i boljom budućnošću. Evo nas na gradilištu i za dve godine očeku-jem izvanredne rezultate. Do danas su investicije NIS-a obezbedile da imamo najbolje gorivo u ovom delu Evrope. U to su se uverili svi, jer je kvalitet dizela i benzina koji se proizvodi u NIS-u, mnogo bolji nego u nekim okolnim zemljama – rekao je Vučić.

Rafinerija nafte u Pančevu će već 2019. postati jedna

od najmodernijih u Evropi, uz brojne poslovne,

tehnološke i ekološke dobrobiti za NIS, Srbiju i

njene građane

Iz vakuum ostatka, od koga se sada u rafineriji proizvode mazut i bitumen, takozvani „crni“ derivati sa najnižom tržišnom cenom, dubokom

preradom „izvlačiće“ se „beli“ derivati

nastaviti sa razvojem NIS-a i biti primer drugima kako po efika-snosti poslovanja, tako i po uvažavanju principa održivog razvoja.

MODERNIZACIJA RAFINERIJSKE PRERADE PO FAZAMADolaskom Gasprom njefta 2009. godine kao većinskog akcionara, započeo je proces neprestane modernizacije NIS-ovih prerađivačkih kapaciteta u Pančevu. Kroz prvu fazu kapitalnog investiranja i osavremenjavanja tehnološkog procesa prerade, NIS je u izgradnju postrojenja za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC&DHT) uložio 547 miliona evra i sa ovom investicijom je obezbedio proizvodnju najkvalitetnijih derivata Evro 5 standarda. Uspešna prva faza, rezultat je i međudržavnog sporazuma između Rusije i Srbije, koji je u potpunosti i u predviđenom roku realizovan. Međutim, sve ono što je u investicionoj izgradnji usledilo, a meri se ukupnom sumom od blizu milijardu evra, potvrda je strateškog opredeljenja Gasprom njefta da NIS, svoju ćerku kompaniju podigne na svetski nivo. Kompleks Duboke prerade čija izgradnja je u toku, samo je logičan nastavak stalnog procesa modernizacije i kruna dobro osmišljene investicione politike, koja će se nastaviti i u narednom periodu.

Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora Gasprom njefta

“ Prva faza modernizacije nam je omogućila da Rafineriju dovedemo u rang vodećih u Evropi u ovoj oblasti. Završetkom druge faze modernizacije, ovaj

kompleks u Pančevu će biti u istom rangu sa svetskim rafinerijama, jer će dubina prerade iznositi preko

99 odsto. ”

TEMA BROJA 1514 TEMA BROJA

ŠTA DONOSI DUBOKA PRERADAOvom investicijom naša kompanija nastavlja trend stalnog inoviranja i poboljšanja svojih postrojenja i pro-cesa u cilju obezbeđenja konstantne ponude visokokvalitetnih goriva, kao i uvođenja novih čistih tehnologija. Nakon izgradnje i početka rada novog postrojenja očekuje se optimalno

iskorišćenje kapaciteta rafinerije i povećanje efektivnosti prerade nafte u NIS-u sa sadašnjih 86 odsto na 99,2 odsto. Praktično, izgradnjom novih kapaciteta rafinerijska prerada NIS-a, ulazi u maksimalnu dubinu prerade i obezbeđuje najveći iscrpak sirove nafte. Efikasnost rafinerijske prerade po Solomon indeksu (pokazatelj ener-getske efikasnosti i intenzivnosti), sa trećeg stepena spustila bi se na drugi, što je izuzetan rezultat koji Rafineriju NIS-a svrstava među najbolje.

Kapacitet novog postrojenja je 2.000 tona na dan, a osnovna sirovina će biti

vakuum ostatak sa Postrojenja Vakum destilacija. Radom novog postrojenja biće omogućena povećana proizvod-nja visokokvalitetnog benzina, dizela, tečnog naftnog gasa, kao i početak proizvodnje naftnog koksa koji je do sada uvožen. Proizvodnja naftnog koksa zadovoljavaće polovinu uku-pnih godišnjih potreba Srbije za ovim energentom. Ukupna proizvodnja dizel goriva u RNP posle početka komercijal-nog rada kompleksa Duboka prerada biće veća za 38 posto.

Drugu fazu modernizacije rafinerijske prerade u potpunosti će finansirati NIS, a na novoizgrađenim postrojenjima radiće 43 inženjera, operatera i mašin-skih specijalista.

Realizacijom projekta rešiće se pro-blem plasmana mazuta sa visokim sadržajem sumpora, jer će se umesto visokosumpornog mazuta proizvoditi dodatne količine „svetlih“ proizvoda i koks.

Takođe je bitno napomenuti da će se realizacijom projekta „Duboka prera-da“ obezbediti da Srbija ispuni svoje međunarodne obaveze o smanjivanju sadržaja sumpora u određenim tečnim gorivima. Strategija realizacije projekta

predviđa davanje prednosti domaćim kompanijama za izvo-đenje radova što će pozitivno uticati i na povećanje angažo-vanja lokalne radne snage.

TEHNOLOŠKI POSTUPAK DUBOKE PRERADEOsnovu čitavog procesa duboke prerade čine dva reaktora u kojima ostatak nakon zagrevanja prolazi proces koksova-nja, pri čemu dolazi do dodatnog izdvajanja belih derivata. Nakon procesa koksovanja, sprovodi se postupak hidraulič-kog sečenja, bušenja i istovara koksa u sistem transporta i utovara.

Osnovna sirovina koju će koristiti Postrojenje za duboku preradu je vakum ostatak – najteža naftna frakcija koja se sada proizvodi na Postrojenju Vakuum destilacija (S-2200). Od vakuum ostatka sada se u Rafineriji proizvodi mazut i bitumen, takozvani „crni“ derivati, koji imaju najnižu tržišnu cenu. Startom postrojenja za Duboku preradu iz ovog teškog naftnog ostatka „izvlačiće“ se „beli“ derivati. Na postrojenju Duboke prerade proizvodiće se koksni gas, koksni benzin, lako i teško koksno ulje, koji će se daljom tehnološkom obra-dom na postojećim rafinerijskim postrojenjima (MHC&DHT i FCC) „oplemenjivati“ u finalne rafinerijske proizvode (benzin, evro dizel, mlazno gorivo i tečni naftni gas). Drugim reči-ma, naftni koks je finalan proizvod sa postrojenja duboka prerada, a sve ostalo što se proizvodi na Dubokoj preradi, predstavlja poluproizvode od kojih se kasnije prave finalni derivati. Ukupna rafinerijska proizvodnja belih derivata će se povećati za više od 13 posto, a samo produkcija dizela će biti veća za 38,2 posto. U skladu sa potrebama kupaca na domaćem i inostranom tržištu i nakon izgradnje novih postrojenja, ostaće mogućnost dalje proizvodnje mazuta i bitumena.

Osim standardnih aparata koji se koriste u preradi nafte (peći, kolone, izmenjivači toplote i pumpe), Projektom du-boka prerada predviđena je i izgradnja i montaža opreme za sečenje i bušenje koksa, transportnih traka, posebnih sistema za skladištenje koksa. Čitav taj kompleksni sistem opreme projektovaće izvođač, kompanija CB&I, koja će tako-đe upravljati procesom izgradnje i pružati podršku u nabavci opreme. S tehnološke tačke, realizacijom ovog projekta prerada NIS-a će dobiti niz novih i modernih tehnoloških procesa koji će svakako predstavljati izazov za specijaliste i zaposlene Rafinerije.

Osnovni ekološki aspekt projekta „Duboka prerada“ je činjenica da će se okončati proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što znači da na srpskom tržištu neće biti goriva koje pri sagorevanju uzrokuje emisiju značajnih količina sumpornih jedinjenja u atmos-feru. Tako će se, zahvaljujući ovom projektu, poboljšati ekološka situacija u celom regionu. Osim toga, Srbija će ispuniti zahtev Evropske energetske zajednice u pravcu ograničavanja korišćenja goriva koja imaju visok sadržaj sumpora. Što se tiče same tehnologije proizvodnje naft-nog koksa, koriste se najsavremenija tehnološka rešenja i tehnologije kojima će se obezbediti brižljiv odnos prema životnoj sredini i minimalna upotreba energetskih resursa. Takođe, realizacijom ovog projekta biće sman-jene emisije praškastih materija. Za protekle dve godine, direktne investicije u ekološke projekte premašile su sumu od 70 miliona evra, a za poslednjih devet godina uloženo je blizu 150 miliona evra. Značajniji investicioni projekti u ovoj oblasti u Rafineriji su: rekonstrukcija i modernizacija FCC kom-pleksa, rekonstrukcija Dunavskog pristaništa, moderni-zacija autopunilišta, zatvoreni sistem uzimanja uzoraka i dreniranja u proizvodnom procesu, izgradnja postrojenja za poliranje kondenzata, rekonstrukcija trafostanica radi pouzdanog snabdevanja električnom energijom, digitalni sistem za namešavanje motornih benzina…Direktni rezultati modernizacije Rafinerije u oblasti zaštite životne sredine su smanjenje emisije štetnih gaso-va u Pančevu i okolini za više od 10 odsto, kao i smanjenje koncentracija benzena ispod graničnih vrednosti koje su propisane standardima Evropske unije.Zbirni rezultat velikog uspeha NIS-a, kada je reč o ekologiji svakako je dobijanje IPPC dozvole – Dozvole o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine koju je naša kompanija dobila u septembru ove godine. Ovim dokumentom se potvrđuje da je proizvodni proces u Rafineriji u potpunosti usklađen sa najvišim domaćim i evropskim standardima u oblasti ekologije. RNP je prvo energetsko postrojenje u Srbiji koje je dobilo ovu dozvolu.

Zelena tehnologija

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a

“ Razvoj prerađivačkih kapaciteta i implementacija modernih tehnologija osiguraće da NIS ostane lider na veoma zahtevnom i konkurentnom regionalnom tržištu

naftnih derivata. ”

PARTNERSTVO ZA BUDUĆNOST

TEMA BROJA16 TEMA BROJA 17

IZGRADNJA POSTROJENJA ZA DUBOKU PRERADU

Izgradnja kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT)

Obim investicija

Emisije zagađujućih materija sa postrojenja za Duboku preradu biće manje nego sa ostalih rafinerijskih peći

Smanjenje emisija praškastih materija

Najmoderniji silosi za koks i bez emisija, obezbeđeno sečenje koksa vodenim mlazom pod pritiskom.

Termičkom razgradnjom na Postrojenjuza Duboku preradu (BOB) proizvodiće se

Ekološki Efekti

Produkcija dizela se povećava za

38,2%

EBITD-a na godišnjem nivou će biti iznad

100 000 000 $

loživi gas

lako krekovanogasno ulje

benzin

TNG

teško krekovano gasno ulje

koks

BELIDERIVATI

01

02

03

02FAZA

Dubina prerade

2017

86%99,2%

2019

10 10

10 10

10 10

10 10

19

tt

tt

Obim investicija

300 mln.evra bez PDV

Kapacitet

2000tdnevno

Početak proizvodnje

Q3 2019.

MODERNIZACIJA RAFINERIJE PANCEVO01FAZA

EVRO 5 STANDARD

Rafinerija NIS u Pančevu u potpunostije prešla na proizvodnju benzina i dizela koji odgovaraju zahtevima evro-5 standarda

638 000 t benzina

1 000 538 t dizela

kapacitet kompleksa

3 000 000 tnaftnih derivatagodišnje

povećanje udela proizvodnje belih derivata na

75%

povećanje dubineprerade na

84%

1 361 462 t ostali naftni derivati

Godišnji obim proizvodnje

2012

završena prva faza

modernizacije

547miliona

evra

394miliona evra

uloženo u izgradnju kompleksa za blagi

hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT)

investirano u modernizaciju i izgradnju objekata industrijske infrastrukture rafinerije, izgradnju vodoničkog postro-jenja i ekološke projekte

150miliona evra

dizel

DOSIJE 19

RESURSI

PROIZVODNJA

RECIKL AŽA

OTPAD

KONZUMACIJAI UPOTREBA


Savremeni modeli poslovanja na svetskim tržištima

Kada se razmatra koncept cirkularne ekonomije kao sa-vremeni biznis model, treba objasniti da se radi o ekonom-skom pristupu koji neguje specifičnosti svakog procesa kompanije u operativnom smislu, podržavajući nove trendove poput reciklaže, višestrukog korišćenja resursa, sve do obnovljivih izvora energije kao stubova savremenog poslovanja. Time ovaj koncept znatno prevazilazi uske gra-nice u kojima se najčešće definiše, a to su asocijacije poput vetrogeneratora ili solarnih panela kao jedinih potencijala pomenute oblasti. Naftna industrija Srbije prepoznala je značaj cirkularne ekonomije, kao i domet ovog koncepta u budućnosti, tako da je kompanija ulaganjima i inovativnim pristupom poslovanju već prešla u red savremenih korpora-cija koje u ovom konceptu vide neverovatan potencijal za

Cirkularna ekonomija je model koji sve češće zamenjuje tradicionalni linearni

pristup biznisu, posebno zbog svoje višedimenzionalne prizme, a kompanije poput NIS-a taj veliki potencijal već su

integrisale u planove svog budućeg rasta na tržištu.

18 DOSIJE

Filip Leskaroski

bolju iskorišćenost resursa, rast biznisa i očuvanje životne sredine.

Sa druge strane, iako ekonomski teoretičari nisu saglasni u vezi sa preciznom definicijom modela cirkularne ekono-mije, ono u čemu su svi složni jeste to da ona predstavlja najmoderniju alternativu linearnom ekonomskom modelu „uzmi-napravi-potroši-odloži“ i to kroz uvođenje novog pro-cesa „ponovi” na kraju lanca. Samim tim što značajno utiče na delove „uzimanja“ i „odlaganja“, cirkularna ekonomija znatno je atraktivna za moderne biznise jer dodaje na kraju lanca „recikliraj” i taj deo direktno uključuje kao suštinski bitnu stavku u profitabilnost preduzeća, crpljenje resursa naše planete i proizvodne procese.

Cirkularna ekonomija kao koncept teži da sačuva resurse koji su raspoloživi ljudima i kompanijama, pritom održava-jući nivo korisnosti i vrednosti proizvoda i materijala kroz jednaku ili unapređenu efikasnost reciklaže i njihove ponovne upotrebe. Među najbitnijim postulatima cirkularne ekonomije ističe se jedan: povećati upotrebnu vrednost energenta, rude, komponenti ili materijala koji se koriste u svakodnevnom funkcionisanju ljudi i preduzeća. To se postiže tako što ovaj biznis model nalaže da se maksimalno smanji potreba za stalnim korišćenjem novih materijala i energije kroz istovre-meno smanjenje negativnih uticaja na životnu sredinu. Dru-gim rečima, ovaj ekonomski model zahteva da se prirodnim resursima upravlja na efikasan i održiv način tokom njihovog celokupnog upotrebnog perioda.

DOSIJE20 DOSIJE 21

Dobre prakse u NIS-u

Izgradnja postrojenja za kogene-raciju: upotreba dobijenog naftnog gasa za proizvodnju električne i toplotne energije

Suve lokacije: bušeća postrojenjaopremljena su flokulacionim sistemom koji sprečava zagađenje životne sredine i znatno smanjuje potrošnju sirovina.

Su-spaljivanje zamuljenog otpada (mulj): kroz saradnju sa fabrikom ce-menta znatno su smanjeni troškovi odlaganja zamuljenog otpada koji se ne može reciklirati i direktno se utiče na smanjenje potrošnje ener-gije neobnovljivih goriva u fabrici cementa.

Poliranje kondenzata u Rafine-riji Pančevo: proces omogućava maksimalan povrat kondenzata iz proizvodnih procesa i omogućava višestruko korišćenje vode, a samim tim smanjuje troškove snabdevanja vodom i troškove hemijskog preči-šćavanja.

Prerada istrošene sumporne kise-line u Rafineriji Pančevo: katalitički proces sa dobijanjem sumpora iz is-trošene sumporne kiseline, vodonik--sulfida i ostalih jedinjenja sumpora, u vidu koncentrisane sumporne kiseline za komercijalnu upotrebu, bez dodavanja hemikalija i stvaranja otpadnih proizvoda. Na ovaj način se rešava problem skladištenja, transporta i prerade opasnog otpa-da – istrošene sumporne kiseline i smanjuju se emisije oksida sumpora u atmosferu

Reciklaža otpada: na svim objekti-ma i lokacijama vršimo separaciju, razvrstavanje i odlaganje otpada sa operaterima koji se bave reciklažom. Na taj način rešavamo problem ambalažnog otpada, „PET" ambalaže, otpadnog metala, elektronskog i električnog otpada, guma, korišće-nih maziva i drugih vrsta otpada

NASTANAK TERMINA I POTENCIJALICirkularna ekonomija kao novi eko-nomski model nastala je kao posle-dica zainteresovanosti kompanija iz različitih industrijskih sfera za održivi razvoj i društveno-odgovorno poslo-

Linearna ekonomija

Vrednost proizvoda i materijala, u cirkularnoj

ekonomiji, održava se što je duže moguće. Upotreba

resursa je svedena na najmanju meru, a kada proizvod dostigne kraj

svog veka trajanja, vraća se u upotrebu kako bi se

stvorila dodatna vrednost

situacija sa hranom nije bolja iz ugla iskorišćenosti, tako da je procena Evrop-ske unije da bacamo otprilike 30 odsto hrane koja se proizvede na svetskom nivou, dok potencijali u građevinarstvu kao jednoj značajnoj grani gde se samo delimično reciklira demantuju da je cirkularna ekonomija povezana samo sa vetrogeneratorima ili solarnim pane-lima, kako se to najčešće misli.

Kada ovome svemu dodamo da pred-viđanje da će se globalno stanovništvo do 2050. godine uvećati do blizu 10 milijardi ljudi i podatak konsultantske kuće „Mek Kinsi“ koji predviđa da će blizu 50 odsto današnjih zanimanja biti automatizovano do 2055. godine, zaključak je jasan – globalna indu-strija mora da se spremi na korenite promene u svom pristupu. Stoga, cirkularna ekonomija kao svoj odgovor nudi unapređenje održivosti primarnih sirovina kao bitnog faktora u procesu

Cirkularna ekonomija kao novi ekonomski model

nastala je kao posledica zainteresovanosti

kompanija iz različitih industrijskih sfera za

održivi razvoj i društveno-odgovorno poslovanje, ali se tokom godina razvila u ozbiljan strateški pristup

ekonomskim pitanjima od proizvodnje do planiranja

troškova i investicija

vanje, ali se tokom godina razvila u ozbiljan strateški pristup ekonomskim pitanjima od proizvodnje do planiranja troškova i investicija. Pored toga, više-struke su koristi za svaku kompaniju koja primenjuje ovaj poslovni pristup, a među najznačajnijima su one u vezi sa uštedama, profitom, očuvanjem životne sredine i manjom količinom potrebnih resursa u proizvodnji.

Pored navedenog, sigurno je da su na razvoj cirkularne ekonomije tokom isto-rije uticale činjenice da u svetu danas postoji mnogo neiskorišćenih potencija-la koje industrija previđa, a među njima su najbitniji plastika, razne vrste prirod-nih sirovina, materijali u građevinskoj industriji, bioindustrijski potencijali i drugi. Samo neke od interesantnih či-njenica koje su povezane sa navedenim oblastima jesu da se na primer reciklira samo 25 odsto prikupljene plastike, dok i dalje čak 50 odsto ide na deponije. Ni

DOSIJE22 DOSIJE 23

“ Cirkularna ekonomija nije samo ključ uspešne integracije Srbije u EU, nego i definitivna šansa

za inovacije, efikasno korišćenje resursa, učešće u istraživačkim i

finansijskim programima. ”

očuvanja postojećih sistema, kao i uticaja na način na koji se one koriste u čitavom proizvodnom lancu. Pored pomenutog, cilj je i da se poveća konkurentnost time što se poslovanje štiti od nestašice resursa i čestih promena cena, da se stvore nove mogućnosti za poslovanje i primena inovativnih rešenja. Dodatna prednost biće stvaranje novih radnih mesta, budući da su sve grane privrede povezane sa novim modelom eko-nomije doživele bum u poslednjih desetak godina.

Neke države, poput Finske, preuzele su proaktivnu ulogu u ovom savremenom pristupu i umesto problema vide šanse u istom, procenjujući da bi „cirkularna rešenja” mogla da pove-ćaju godišnji državni bruto društveni proizvod za dve do tri milijarde evra. Stoga i ne čudi podatak da je finska vlada pre dve godine definisala cilj da Finska postane lider u cirkularnoj ekonomiji, kreirajući sa više od 1000 stručnjaka iz različitih sfera okvirni plan kako to učiniti u narednim godinama.

Kada govorimo o naftnoj industriji i preradi naftnih deri-vata, koncept cirkularne ekonomije će uticati na naftne kompanije u budućnosti još jače jer će novi modeli poslo-vanja pokrenuti reviziju postojećih sistema upravljanja otpadom, potrošnje energije i proizvodnje, a očekuje se i osetno unapređenje sistema od proizvodnje i prerade sve do benzinske pumpe.

EVROPSKA REGULATIVA I BUDUĆNOST KROZ EU PRIZMUVelike države u Evropi su odavno prepoznale potencijal cirkularne ekonomije. Tako je, na primer, Evropska komisija krajem 2015. godine napravila Akcioni plan u cilju prelaska EU sa „tradicionalnog” načina upravljanja otpadom na cir-kularnu ekonomiju, budući da je upravljanje otpadom jedna od centralnih tema u okviru navedenog koncepta. To i ne čudi ako se ima u vidu podatak da se u Evropskoj uniji danas reciklira između 5% i 80% otpada iz domaćinstava, pri čemu postoje velike razlike između država u stopi recikliranog komunalnog otpada koji podrazumeva reciklažu bačenog materijala, raznih proizvoda i bio otpada.

Prema podacima iz 2013. godine Evropske agencije za zaštitu životne sredine, u Austriji i Nemačkoj se na primer recikli-ra više od 60 odsto komunalnog otpada, dok se na začelju Evropske unije nalaze Bugarska i Rumunija sa minornih 1 odsto recikliranog komunalnog otpada.

Ulrih Pebal, direktor Funkcije za

HSE u NIS-u

unije trebalo da recikliraju najmanje 50 odsto sopstvenog komunalnog otpada do 2020. godine. Prema pomenutom istraživanju iz 2013. godine čini se da će poteškoće za ostvarenje ovog cilja sigur-no imati Portugal, Grčka, Češka i Malta čiji indeksi ne prelaze 20 odsto ukupnog komunalnog otpada, dok će najviše problema imati Letonija, Slovačka, Li-tvanija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska koje ne recikliraju ni 10 odsto.

Kada se svemu doda podatak da Evro-pa godišnje gubi oko 600 miliona tona vrednog materijala kroz otpad koji bi mogao da se reciklira, dolazi se do real-nog sagledavanja potencijala koje ova oblast nudi. Neki od akcenata direktive EU su na sledećim opštim oblastima:

• Dizajn proizvoda mora da prati zahteve relevantne za cirkularnu ekonomiju

• U industriji nedostaju najbolje prak-se upravljanja otpadom i efikasnog korišćenja resursa

• Potrebno je unaprediti potrošnju sa aspekta odlučivanja pri kupovini, popravci i odlaganju

• Stvoriti dugoročne ciljeve za reci-kliranje komunalnog i ambalažnog otpada i smanjenje broja deponija

• Unaprediti opšte zahteve za progra-me veće odgovornosti proizvođača

• Pojednostavljivanje i usklađivanje sa definicijama i načinima izraču-navanja

Zbog toga razvoj cirkularne ekonomije u kompanijama koje posluju u Srbiji ne predstavlja samo ključ za uspešnu integraciju Srbije u Evropsku uniju, već i šansu za inovacije, efikasno kori-šćenje resursa, učešće u programima istraživanja i finansijskim programima kao što je program EU za inovacije i tehnologiju „Horizont 2020”. Za Srbiju će biti veoma važno i to što cirkularna ekonomija traži drugačiji pristup upra-vljanju otpadom i recikliranju, veću disciplinu u poštovanju dokumenata koji prate ovu direktivu i bolje praćenje tokova otpada, što će znatno dovesti do profesionalizacije u ovoj oblasti.

PROFIT I ISKORIŠĆENOST RESURSA CENTRALNE TEMEDa bi se detaljno razumela važnost cirkularne ekonomije u savremenom svetu, definitivno bi trebalo pogledati kako danas proizvodni i potrošački svet

Kako se navodi u pomenutoj direktivi EU, cirkularna ekonomija treba da nastoji da sačuva ograničene resurse članica EU, čime će doprineti ušte-dama evropske industrije i ujedno otvoriti nove poslovne mogućnosti kroz izgradnju novih generacija evropskih kompanija. U Akcionom planu je stoga navedeno da treba obezbediti rast firmi koje proizvode i izvoze čiste proizvode i usluge širom sveta, stvaranjem inova-tivnih usluga ili proizvoda uz efikasniju upotrebu raspoloživih resursa. U ne-kim državama sve češće počinju da se pominju i opcije izuzeća iz određenih poreskih obaveza ukoliko se kompanija bavi tom oblašću ili primenjuje visoke standarde u istoj.

U jednom od izveštaja Evropske agencije za zaštitu životne sredine navodi se ambiciozan plan 50/20, koji zapravo znači da bi države Evropske

DOSIJE24 DOSIJE 25

funkcioniše i koji su problemi sa koji-ma se suočavaju. Jedan od primera koji se često pominju u ovom modelu jeste proces „ponovne proizvodnje”, koji se samo tako definiše, ali zapravo pred-stavlja popravku korišćenih proizvoda u stanje poput novog radi ponovne upotrebe. Neverovatan podatak jeste to da procene govore da, na primer u Evropskoj uniji, svake godine oko 100 miliona mobilnih telefona „završi” u fiokama stanovništva, što možda ne bi bilo čudno ako se ti podaci ne prevedu u cifre gde se očiglednije vidi koliko zapravo dragocenih metala ostaje „zarobljeno” u fiokama ljudi samo kroz materijale korišćene za proizvodnju tih mobilnih uređaja:• Oko 2.4 tone zlata • Blizu 25 tona srebra• Jedna tona paladijuma• Oko 900 tona bakra

Ovo je samo jedan od neverovatnih primera dokle cirkularna ekonomija može da ode ako se iskoristi u punom smislu njenih kapaciteta i postavi na zdrave osnove.

– Zlato je u otpadu, ali to bukvalno mislim kada kažem. Za pravljenje jed-nog grama zlata potrebna je otprilike tona rude, ali za pravljenje iste količine zlata potrebno je da reciklirate materi-jale iz 41 mobilnog telefona, izjavio je jednom prilikom bivši komesar EU za životnu sredinu Janez Potočnik.

Takođe, interesantne su mogućnosti uštede na kojima cirkularna ekonomi-ja insistira u drugim oblastima poput saobraćaja i infrastrukture.

Da li ste znali da je u Evropskoj uniji svaki automobil parkiran u proseku 92 odsto vremena? Ili da u proseku svaki

evropski automobil poseduje 5 sedišta, iako prosek kaže da se prevozi 1.5 osoba po jednom putovanju? Isto tako, interesantno je da je čak 50 odsto ze-mlje u gradovima pokriveno putevima, parkinzima, uslužnim stanicama, se-maforima i saobraćajnim znacima, dok ti isti putevi u samo 5 odsto ukupnog vremena tokom dana dostižu vrhunac svoje iskorišćenosti. Svi ovi podaci, iako ponekad deluju neverovatno, govore u prilog tome da je cirkularna ekonomija nešto mnogo više od običnog eko-nomskog modela: ona govori o tome kako poboljšati trenutnu iskorišćenost resursa u svetu i učiniti svet boljim.

NAFTNE KOMPANIJE I CIRKULARNA EKONOMIJA

Prema rečima stručnjaka, naftne kom-panije u EU i drugim zemljama imaju višedecenijsko iskustvo sa procesima održive proizvodnje. Stoga je za velike firme iz ove sfere izuzetno važno da analiziraju najbolje prakse u upra-vljanju otpadom, efikasnoj upotrebi resursa i mogućnostima za uštedu kroz primenu novih koncepata poslovanja, uvodeći ove postulate postepeno u dugoročne planove kako bi podstakle primenu inovativnih rešenja i u svom biznis modelu. Sigurno je da kompa-nije koje posluju u Srbiji moraju još mnogo toga da urade kako bi prešle na koncept cirkularne ekonomije u širem smislu, ali neke firme već dugo rade na

“ Reciklaža i tretiranje otpada predstavljaju prvi

veliki korak u promeni načina razmišljanja

privrednika i celokupne kulturne orijentacije

društva. ”

tome da navedene procese primene u svom svakodnevnom poslovanju.Jedan od primera jeste i NIS-ova izgradnja 14 postrojenja za kogene-raciju, tačnije korišćenje kaptažnog gasa koji se ranije spaljivao na baklji za proizvodnju električne i toplotne energije, kako bi se taj gas iskori-stio. Dodatno, NIS je sproveo između

Janez Potočnik, bivši komesar Evropske unije

za životnu sredinu

Značaj cirkularne ekonomije za privredu Srbije U privrednoj komori Srbije održano je predavanje dr Janeza Potočnika, bivšeg komesara Evropske unije za životnu sredinu koji je tu funkciju obavljao od 2010. do 2014. godine. Tema prezenta-cije je bio „Značaj cirkularne ekono-mije za privredu Republike Srbije”, a događaj je održan u organizaciji NIS-a, Nacionalnog naftnog komiteta Srbije i Privredne komore Srbije. Janez Potočnik je tom prilikom naglasio da „reciklaža i tretiranje otpada predsta-vljaju prvi veliki korak u promeni načina razmišljanja privrednika i celokupne kulturne orijentacije društva”, naglasiv-ši da je uloga države u ovom procesu od izuzetne važnosti.

ostalog i projekat poliranja konden-zata u Rafineriji nafte Pančevo i ovaj proces danas omogućava maksimalno prikupljanje kondenzata iz proizvod-nih procesa i njegovo upućivanje na obradu i ponovnu proizvodnju vodene pare ili za druge tehnološke potrebe, samim tim se smanjuju troškovi snab-devanja vodom, potrošnja hemikalija i produžava vek trajanja opreme. U oblasti upravljanja otpadom NIS na svim objektima i lokacijama vrši razvrstavanje, privremeno odlaganje i zbrinjavanje otpada angažovanjem ovlašćenih operatera. Pojedine vrste otpada se recikliraju i na ovaj način se rešava problem: ambalažnog otpada, „PET” ambalaže, otpadnog metala, ot-padnog drveta, elektronskog i električ-nog otpada, guma, korišćenih maziva i drugih vrsta otpada. Na taj način se u praksi obezbeđuje funkcionisanje modela cirkularne ekonomije koji i NIS

prepoznaje kao krucijalan ne samo u budućnosti, nego i danas.

Na kraju, jedno je sigurno: cirku-larna ekonomija nastaviće svoj sve snažniji uticaj na naftnu industriju i u narednim godinama i decenija-ma. Novi postulati poslovanja i dalje će preispitivati postojeći linearni pristup, načine upravljanja otpadom, energetsku potrošnju i proizvodnju, kao i još mnogo toga na čemu počiva trenutni ekonomski koncept. Na naft-nim kompanijama ostaje da sve ono što je korisno iz cirkularne ekonomije usavrše do te mere da svaki drugi pristup bude manje isplativ, efikasan i logičan, čime će ne samo drastično uvećati svoje mogućnosti za profit na tržištu i nova radna mesta, nego će uticati u velikoj meri i na očuvanje životne sredine u obliku u kojem je danas poznajemo.

INDUSTRIJA I BIZNIS26 INDUSTRIJA I BIZNIS 27

ISTRAŽIVANJE NIKAD NE PRESTAJE

Geološka istraživanja i razvoj resursne baze

Uprkos krizi u naftnom biznisu i trendu smanjenja

ulaganja u geološka istraživanja, NIS se opredelio

za investiranje u nastavak istraživanja i primenu novih

tehnologija i dugoročnog ulaganja u budućnost

Kompanije.

U skladu sa strateškim pravcem razvoja Kompanije i poveća-nja resursne baze i proizvodnje na naftnim i gasnim poljima NIS-a, definisani su pravci daljih geoloških istraživanja do 2020. godine na istražnom prostoru Srbije i licencnim pro-storima u Regionu.

U cilju smanjenja rizika, potpunijeg definisanja naftno-geo-loških modela i pouzdanijeg pozicioniranja novih bušotina u istraživačku praksu je od 2013. godine uvedeno da se seizmički radovi izvode na velikim poligonima koristeći najsavremeniju seizmičku opremu. Urađeno je 6235 km2 3D seizmike i na osnovu dobijenih rezultata u okviru seizmoge-ološke interpretacije, bušene su istražne bušotine poslednjih godina. Dobra praksa je pokazala da novi seizmički podaci obezbeđuju pouzdanije definisanje potencijlanih lokaliteta za istražno bušenje. Važno je napomenuti da je značajno povećana uspešnost istražnog bušenja od kada se primenju-ju novi seizmički podaci.

Seizmičke radove na prvim velikm istražnim poligonima, od kada se Kompanija opredelila za ovu koncepciju istraži-vanja u cilju definisanja strukturnih i nestrukturnih zamki za istraživanje ugljovodonika, radile su inostrane kompanije AGS, GES iz Mađarske i Kaljinigradgeofizika iz Ruske Fede-racije. U tom trenutku, naša seizmička ekipa Bloka „Servisi“ nije bila na zadovoljavajućem nivou zbog zastarele opreme i slabe efikasnosti u radu. Međutim, doneta je strateška odluka da se uloži u razvoj „Seizmičkih servisa“ odnosno kupovinu nove seizmičke opreme u cilju podizanja kvaliteta usluge na znatno viši nivo. Rezultat toga danas su efikasni „Seizmički servisi“, opremljeni novom najsavremenijom opremom i stručnim kadrovima, koji su modernizacijom opreme i podizanjem kvaliteta usluga dostigli nivo najboljih evropskih praksi. Sve to je dodatno uticalo na pozitivne re-zultate projekata istraživanja i trenda puštanja novih ležišta u proizvodnju tokom svake godine.

Nenad Stanojevski


UPRAVLJANJE RIZICIMA I DOBRA KOMUNIKACIJA KLJUČ USPEHAU skladu sa politikom kompanije posebna pažnja u realiza-ciji projekata geoloških istraživanja je posvećena definisanju HSE rizika kao i dnevnom monitoringu HSE događaja. Poseb-ne mere usmerene su i na ekološke rizike.

Takođe je postignut značajan napredak u komunikaciji i saradnji sa lokalnim samoupravama odnosno opštinama na čijim teritorijama se izvode geološki radovi. Posebna pažnja se poklanja unapređenju u segmentu neprikosno-venosti privatnog vlasništva. Na privatnim posedima se ne vrše nikakve vrste geoloških istražnih radova pre sklapanja sporazuma o ulasku u posed. Isplata štete nastale u toku izvođenja radova vlasnicima poseda se nadoknađuje u roku od maksimalno 10 kalendarskih dana što je uticalo na stvaranje međusobnog poverenja i izuzetnu kooperativnost zainteresovanih strana. Na ovaj način utičemo na poveća-nje rejtinga naše kompanije i stvaramo dobar portfolio za buduće aktivnosti.

Posebna pažnja posvećuje se razvo-ju mladih kadrova koji u realizaciji programa razvoja stiču nova znanja i iskustva i stasavaju u stručnjake koji će sutra predstavljati najvažniji resurs naše kompanije i biti spremni da samostalno učestvuju u realizaciji strategije istraživanja. Pored kabinet-skih edukacija, mlade kolege stiču iskustva i na terenu što u ovoj fazi njihovog razvoja predstavlja dragoce-no saznanje. Od edukativnih kurseva posebno treba izdvojiti kontinuiranu obuku koja se izvodi u segmentu istraživanja i razrade ležišta, a koju sprovode najeminentniji stručnjaci iz ove oblasti, profesori Rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu. Obuka je koncipirana tako da se obrađuju različite teme dok polaznici imaju priliku da kroz kreativne radionice koje se organizuju tri puta nedeljno steknu dodatno obrazovanje. Ovaj vid treninga traje već nekoliko meseci.

U skladu sa politikom kompanije posebna pažnja u realizaciji projekata

geoloških istraživanja je posvećena definisanju HSE rizika kao i dnevnom

monitoringu HSE događaja

Aleksandr Rodionov, Zamenik glavnog geologa za GIR,

razvoj resursne baze i licenciranje

“ Za uspešnost i visoku efikasnost u realizaciji projekata geoloških istraživanja najzaslužniji je multidisciplinarni stručni tim sastavljen od

profesionalaca motivisanih za postizanje što boljih rezultata u realizaciji projekata na kojima su

angažovani. Pored toga, modernizacija seizmičke opreme i primena novih tehnologija u procesu

geoloških istraživanja dodatno podižu nivo kvaliteta i efikasnosti našeg rada. ”

Realizacija svih projekata geoloških istraživanja se izvodi u skladu sa odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Veoma važno je to da se posebna pažnja posvećuje pripremi projekata za realizaciju, jer sam uspeh realizacije u skladu sa planiranom dinamikom direktno zavi-si od dobrog planiranja i priprema za realizaciju projekta.

SINERGIJA ZNANJAOd 2014. godine ustanovljena je saradnja sa ekspertima iz oblasti geoloških istraživanja iz NTC-a Gasprom njefta i svi programi razvoja geoloških istraživanja se usaglašavaju na ni-vou naše matične kompanije. Saradnja se pre svega odnosi na seizmička istraživanja i VSP merenja kao i na obradu i kom-pleksnu seizmogeološku interpretaciju istražnih prostora na kojima su nova 3D seizmička istraživanja već završena. Raz-mena znanja i iskustava i učešće u realizaciji istraživačkih projekata kroz multidisciplinaran pristup, timski rad i stalni monitoring u skladu sa standardima matične kompanije, čine ključne razloge uspešnosti u realizaciji projekata geoloških istraživanja. Kao potvrda navedenog je i priznanje iz naše matične kompanije da je seizmička ekipa NIS-a, odnosno realiazcija projekata seizmičkih ispitivanja u našoj kompaniji, drugu godinu zaredom, najbolja u celoj Grupi Gasprom njeft.


AKTUELNI PROJEKTI

Početkom 2017. godine završen je pro-jekat 3D seizmičkih ispitivanja „Južni Banat-1“, koji je predstavljao najza-htevniji projekat ove vrste izveden u našoj istraživačkoj praksi, površine 750 km². Po prvi put u istoriji istraživanja u Srbiji urađena su seizmička istraži-vanja i na prostoru Deliblatske peščare na površini oko 220 km. Takođe, polovi-nom juna uspešno je završen projekat „Turija-3“ u obimu od 509km2, a krajem septembra i Projekat 3D seizmičkih ispitivanja Morović, gde je realizovan projektovani obim od 301km². U toku je realizacija projekta 3D seizmičkih istraživanja na istražnom prostoru Južni Banat - 2 čiji se završetak očekuje do maja 2018. godine.

AKTIVNOSTI U INOSTRANSTVU

Razvoj biznisa van granica Srbije jedan je od osnovnih pravaca kojim se naša kompanija kreće. Pored istražnog pro-stora Srbije, naftno-geološka istraživanja se izvode i na licencnim blokovima u državama regiona: Rumuniji, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini (Republika Srpska i Istočna Hercegovina).

U Rumuniji, koja geološki pripada Pa-nonskom basenu, naša kompanija je sa partnerima započela geološko-istražne aktivnosti u regionu na zapadu zemlje. Delimično na osnovu rezultata uspešnog okončanja 3D seizmičkih istraživanja

na istražnim prostorima u Srbiji i u Regionu, za potrebe Bloka “Istraživanje i proizvodnja”, Pogon “Seizmički servisi” Bloka “Servisi” kupio je prošle godine novu opremu za snimanje seizmičkih podataka proizvođača „Sercel“, sa 10.000 seizmičkih kanala. Reč je o savremenoj, wireless (bežičnoj) opremi koja je potpuno bezbedna po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Nova oprema se sastoji od komponenti koje čine seizmičku aparatu-ru: LCI- line control interface i UNITE server koji služe za sni-manje i kontrolu uređaja na terenu, opremu koja se postavlja na terenu, a koju čini 10 000 seizmičkih kanala sastavljenih od akvizicionih jedinica RAU-ex (sa GPS sinhronizacijom vremena i WiFi konekcijom), 10 000 geofona (SG-5) i eksternih baterija.

Prema rečima Miodraga Bukvića, direktora „Naftagas Naftnih servisa“, izvršioci „Seizmičkih servisa“ su stekli značajno iskustvo u radu sa wireless opremom, a efikasnost seizmičkih radova se povećala jer se izvode sopstvenim snagama i resursima. - Kupovinom nove opreme ostvarena je i ušteda, jer se do tada oprema iznajmljivala, a „Seizmički servisi“ su postali konkurentni na evropskom tržištu. Kolege iz Gasprom njefta su zainterseovane da značajno iskustvo koje smo stekli u radu sa wireless opremom (oko 3000 km²), prenesemo na projekte naše matične kompanije u Ruskoj Federaciji – rekao je Miodrag Bukvić, direktor „Naftagas Naftnih servisa“.

Prema njegovim rečima, pored „Seizmičkih servisa“ na projektima geoloških Istraživanja u okviru naše kompanije učestvuju i ostali servisi zavisnog društva „Naftagas-Naftni servisi“, kako u Srbiji, tako i na teritoriji Rumunije: Bušenje,

Miodrag Bukvić, direktor „Naftagas Naftnih servisa“

“ Izvršioci „Seizmičkih servisa“ su stekli značajno iskustvo u radu sa wireless opremom,

a efikasnost seizmičkih radova se povećala jer se izvode sopstvenim snagama i resursima. Kupovinom

nove opreme ostvarena je i ušteda, jer se do tada oprema iznajmljivala, a „Seizmički servisi“

su postali konkurentni na evropskom tržištu. ”

više od 450 km2 u blokovima EX-7 i EX-8 u Okrugu Timiš, čime su ispunjene licen-cne obaveze, kompanija je izbušila prvu istražnu bušotinu Teremia-1000 u bloku EX-7. Ove godine završene su operacije ispitivanja i remonta koje su proizvele povoljne rezultate, s obzirom da je iz bušotine dobijen dotok nafte i prirodnog gasa, koji će bili poslati na dalje analize u Naučno tehnološki centar kako bi se utvr-dio komercijalni potencijal ove bušotine.

Kada je reč o aktivnostima u segmentu istraživanja i proizvodnje u Mađarskoj, u skladu sa licencnim obavezama radi-mo na bloku „Kiškunhalas“ zajedno sa austrijskom kompanijom RAG (udeo NIS-a je 50%). Otvoreno je naftno ležište “Kiha”, na kojem su do sada probušene dve bušotine (“Kiha-003” i “Kiha-004”). U toku je priprema bušotine “Kiha-004” za probnu eksploataciju, nakon čega je planirano projektovanje infrastrukture. Druga licen-ca koju Kompanija poseduje u ovoj zemlji na bloku “Kelebija” je vraćena mađarskim državnim organima zbog velikog geološ-kog rizika daljih istražnih radova.

Što se tiče trećeg licencnog bloka u Republici Srpskoj u BiH, gde NIS, kao

operater, sarađuje sa ruskom kompani-jom “Zarubežnjeft” (udeo NIS-a je 66%) urađena je 2D seizmika na osnovu čega su probušene bušotine “Obudovac-2” (otvoreno ležište teške nafte) i “Sem-berija-A1” (nije dobušena do projektne dubine zbog komplikovane geološke strukture). Svi prethodni radovi pripa-daju istražnom prostoru “Majevica” (deo Panonskog bazena). Pored toga, u toku je procena naftno-geološkog potencijala istražnog prostora “Istočna Hercegovi-na” (južni i jugoistočni deo BiH) od čega zavisi u kom pravcu će se kretati dalje aktivnosti na realizaciji ovog projekta.

NOVA OPREMAUprkos krizi u naftnom biznisu i trendu smanjenja ulaganja u geološka istraži-vanja, NIS se opredelio za investiranje u nastavak istraživanja i primenu novih tehnologija i dugoročnog planiranja ula-ganja u budućnost Kompanije. Strategija razvoja resursne baze podrazumeva oba-vezno korišćenje najnovijih tehnologija i u segmentu seizmičkih istraživanja. U cilju kvalitetnog obavljanja ovih poslova

Remont, Cementacija, Karotaža, Geološko operativno praće-nje (MLU) i drugi manji, ali isto tako važni servisi.

Korišćenjem nove opreme postignuti su višestruki efekti: povećanje efikasnosti, smanjenje troškova, dobijanje pouz-danih podataka, kao i smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Nastavak seizmičkih istraživanja planiran je i u narednim godinama. Za 2018. godinu je već urađen investicioni proje-kat koji obuhvata istražne prostore „Turija-4“ i „Ada“, a seiz-mička istraživanja na našem istražnom prostoru planirana su do 2025. godine.

Pored istražnog prostora Srbije, naftno-geološka istraživanja se izvode i na licencnim blokovima u državama

Regiona: Rumuniji, Mađarskoj i Bosni i Hercegovini

INDUSTRIJA I BIZNIS 33

Oktanska prednostKPG-a

Alternativna goriva: komprimovani prirodni gas

Vesna Živković Milivojević

INDUSTRIJA I BIZNIS32

Danas, kada se na energetskom tržištu zbivaju velike promene, jedan derivat je uspešno poneo epitet goriva budućnosti. Reč je o komprimovanom prirodnom gasu (KPG). To je prirodni, odnosno, zemni gas koji se sabija na pritisak od 220 do 250 bara i upotre-bljava se kao gorivo za grejanje u indu-striji i domaćinstvu, ali i kao motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sa-gorevanjem. Glavni sastojak je metan koji, u poređenju sa ostalim derivati-ma, ima najmanji koeficijent emisije CO2, te samim tim doprinosi očuvanju kvaliteta životne sredine. Upravo zbog svojih ekoloških osobina i odličnih performansi koje pruža vozilima, kao i zbog ekonomske isplativosti, KPG je poneo titulu budućnosti i postao veliki tržišni izazov.

NIS kao jedna od najefikasnijih naftnih komapnija u regionu nije odoleo ovom izazovu, pa su pre oko tri godine, sa vojvođanskog naftno-gasnog polja „Palić“ iz malog gasnog ležišta ispo-ručene prve količine komprimovanog prirodnog gasa, najpre u veleprodaji, a kasnije i u maloprodaji, nakon pripre-

NIS je pre tri godine započeo na svom postrojenju proizvodnju komprimovanog prirodnog gasa (KPG). Danas je KPG, pored veleprodaje, deo ponude i na pojedinim benzinskim stanicama kompanijske mreže.

me kompanijskih prodajnih objekata za promet ovog energenta. Danas je komprimovani prirodni gas, pored veleprodaje, deo ponude i na pojedinim benzinskim stanicama kompanijske mreže.

SNAGA KVALITETNOG GORIVANovi, veliki korak u osvajanju ovog energetskog tržišta predstavlja nedav-no svečano puštanje u rad još jednog postrojenja za proizvodnju i veleproda-ju prirodnog komprimovanog gasa - na gasnom polju Ostrovo kod Požarevca. Ovom događaju od nesumnjivog zna-čaja za energetsko tržište prisutvovali su Kiril Tjurdenjev, generalnig direktor NIS-a, Aleksandar Antić, ministar ru-darstva i energetike Srbije i Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

- Komprimovani prirodni gas je „gorivo budućnosti», koje može da zameni benzin, dizel ili tečni naftni gas, uz najmanju emisiju štetnih gasova. Već od 2014. godine, kada smo otvorili postrojenje „Palić», NIS proizvodi i prodaje ovaj energent i tako ispunja-

Komprimovani prirodni gas se koristi kao energent

ili pogonski derivat. Upotrebljava se kao gorivo

za grejanje u industriji i domaćinstvu, ali i kao

motorno gorivo za motore sa unutrašnjim sagorevanjem


vamo dva cilja: poštujemo zahteve tržišta za alternativnim i povoljnijim gorivima i podstičemo odgovornost prema životnoj sredini. Postrojenje „Ostrovo», smo otvorili, po planu će proizvoditi oko 25 tona komprimovanog prirodnog gasa dnevno. Snagom kvalitetnih i savremenih goriva, mi planiramo da stignemo još dalje - izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

- NIS je izuzetno značajna kompanija za Republiku Srbiju i našu Vladu i mi posebnu pažnju posvećujemo njenom daljem razvoju. Očekujemo da nastavi da bude lider u svojoj oblasti i jedan od najstabilnijih elemenata naše privrede i ekonomije. S druge strane, tržište gasa se širi, kao i zahtevi potrošača, što nekada nije moguće ispratiti razvojem infra-strukture i upravo zato je postrojenje u Ostrovu izuzetno značajno, jer upravo ono predstavlja mogućnost da odgo-vorimo na zahteve industrijskih potrošača bez izgradnje gasovoda. Sa ovog postrojenja, možemo komprimovanim gasom da pokrijemo zahteve privrede u čitavom ovom kraju. Takođe, ovo je i ekološki važan projekat, jer komprimovani gas predstavlja najkvalitetnije i najčistije gorivo - gorivo bu-dućnosti. Zahvaljujem se NIS-u na velikom radu i posveće-nosti ovom projektu - rekao je prilikom otvaranja postroje-nja Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin je istakao da NIS uspešno radi na srpskom tržištu i predstavlja jednu od najefikasnijih srpskih kompanija, kao i da je ener-getika jedan od ključnih temelja saradnje Srbije i Rusije.

“ NIS je izuzetno značajna kompanija za Republiku Srbiju i našu

Vladu i mi posebnu pažnju posvećujemo njenom daljem razvoju. Očekujemo da

nastavi da bude lider u svojojoblasti i jedan od najstabilnijih

elemenata naše privrede i ekonomije. “

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike Srbije

Da bi se KPG koristio na postojećim motorima, vozilo mora biti rekonstruisano na sličan način kao i kod TNG-a, tačnije u vozilo se mora ugraditi gasni (KPG)sistem. Što se tiče voznog parka koji bi se preorijentisao na KPG, on postoji i prvenstveno se odnosi na taksi vozila i vozila za brzu poštu, zatim na komunalna vozila i autobuse,kao i na kamione za treljere koji su prvi počeli primenu KPG-a. Svako vozilo koje prelazi preko 10.000 km godišnje ima isplativost i povraćaj uloženih sredstava za manje od dve godine.

ZAŠTO JE KPG GORIVO BUDUĆNOSTI?Da se vratimo svojstvima komprimovanog prirodnog gasa. Njegova osnovna prednost je u energetskoj, odnosno kalo-rijskoj vrednosti, koja je daleko viša u poređenju sa ostalim pogonskim gorivima, kao i u oktanskom broju kao jednom od merila kvaliteta goriva. Takođe, praksa je pokazala da KPG vozila imaju bolju startnost i upravljačke performanse. Odlikuje ih i duži radni vek motora. Uz to, uštede pri upotre-bi KPG-a, u zavisnosti od tipa vozila, idu čak do 50 odsto.

Ovaj derivat je favorizovan i zbog činjenice da ponajmanje zagađuje životnu sredinu. Ekološke karakteristike KPG-a posebno su važne kada se zna da je Evropska komisija 2007. godine usvojila Direktivu po kojoj novi automobili moraju da smanjuju emisiju CO2. Nisu male ni uštede koje mogu da budu ostvarene u kućnom budžetu građana koji poseduju KPG automobile. Ako pro-sečno vozilo 100 kilometara pređe sa oko 7,5 litara benzina, odnosno oko šest litara dizela, istu kilometražu će preći sa oko 4,4 kilograma KPG. Isplativiji je i u odnosu na TNG jer sa tim derivatom vozilima je za prelazak 100 kilometara u proseku potrebno oko 8,6 litara TNG-a.

Orijentacija vozilana KPG

PERSPEKTIVNO TRŽIŠTEBroj KPG vozila u svetu je u 2015. godini narastao na 22,4 miliona, što i dalje nije veliki procenat jer se procenjuje da na planeti ima oko milijardu vozila. Asocijacija proizvođača vozila na KPG predviđa da će do 2020. udeo tih vozila rasti po godišnjoj stopi od čak 18 odsto. Kada je reč o tržištu Evro-pe, ubedljivo najveći broj automobila na prirodni gas ima Italija, oko 885.300. Slede Ukrajina (170.000 vozila), Nemačka (98.172), Rusija (90.050) i Bugarska (61.320). EU je najavila da će uložiti oko 160 miliona evra u izgradnju infrastrukture za punilišta za KPG, kako bi omogućila da taj energent postane održiva alternativa benzinu i dizelu. U Evropi, po podacima iz 2014. godine, KPG punionice ima 38 država, ukupan broj punilišta je 4.683, a prosečna mesečna potrošnja tog gasa je 304 miliona m3.

PRIMENA KPG U SRBIJIKPG je u Srbiji relativno nov energent, odnosno, srpsko trži-šte KPG je trenutno nedovoljno razvijeno, ali sa potencijalom za rast koji zavisi od državne politike u vezi sa primenom alternativnih goriva, kao i od svesti potrošača o prednostima tog energenta. PDV na komprimovani gas je 10 odsto, dok se akciza ne naplaćuje. Kompanija «Fijat Krajsler Srbija» počela je proizvodnju modela 500L na metan. Kada je reč o puni-onicama KPG u Srbiji, NIS je prva velika mreža benzinskih stanica koja je u svoju ponudu uvrstila prodaju ovog deriva-ta, jer je punionica počela da radi u Novom Sadu u avgustu 2015. godine. Takođe, NIS je i kompanija koja proizvodi KPG za industrijske potrebe na svojim postrojenjima. Kompanija ima planove da i dalje širiti ovu delatnost, pa bi trebalo da do 2020. godine NIS ima maloprodaju KPG-a na 20 benzin-skih stanica širom Srbije, uz dalji plasman ovog derivata na tržišta Rumunije, Bugarske i Bosne i Hercegovine.

INDUSTRIJA I BIZNIS 37

Dopunski asortiman na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama

36 INDUSTRIJA I BIZNIS

Dobar izazov za kupovinuMilena Šćepanović

Uz povećanje operativne efikanosti, ulaganje u razvoj segmen-ta brendiranih goriva, jedna od važnih odrednica poslovanja NIS-ovog Bloka „Promet“ u oblasti maloprodaje jeste posveće-nost razvoju ponude dopunskog asortimana i usluga (DAS). U kompaniji ovim biznis procesom bavi se Direkcija dopunskog asortimana i usluga u Bloku „Promet“.

Nova istorija dopunskog asortimana NIS-ovih benzinskih stanica počela je sa dolaskom Gasprom njefta. Na polica-ma maloprodajnih objekata zaživela je raznovrsna ponuda kvalitetnih proizvoda za svaku namenu. Uloženo je u opremu, edukaciju zaposlenih, ambijent benzinskih stanica... sve u cilju da potrošači u svakom trenutku, 24 sata dnevno na NIS--ovim maloprodajnim objektima mogu da pronađu sve što im je potrebno za nastavak putovanja.

Na tržištu maloprodaje NIS posluje sa dva lanca benzinskih stanica: domaća i najstarija u Srbiji mreža NIS Petrol i nova, mlada premijum mreža internacionalnog brenda GAZPROM. Iako obe pružaju vrhunski kvalitet naftnih derivata, odličnu uslugu i bogatu paletu iz segmenta DAS-a, ove mreže su na-menjene različitim potrošačkim grupama. Samim tim postoji i neznatna razlika u ponudi dopunskog asortimana na NIS Petrol i GAZPROM maloprodajnim objektima. Ali, pre nego što reč krene o ovoj razlici, potrebno je istaći jedan proizvod, može se reći zaštitni znak DAS-a NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica – kafu koja može da se meri sa onom koja se služi u renomiranim kafićima. Dostupna je u više vrsta: od klasične crne do dekadentne sa ukusom čokolade.

Na policama maloprodajnih objekata zaživela je raznovrsna ponuda kvalitetnih proizvoda za svaku namenu. Uloženo je u opremu, edukaciju zaposlenih i ambijent

benzinskih stanica, a sve u cilju da potrošači u svakom trenutku,

24 sata dnevno, na NIS-ovim maloprodajnim objektima mogu da pronađu sve što

im je potrebno za nastavak putovanja.

Važno je napomenuti i da su na GAZPROM i NIS Petrol ben-zinskim stanicama dostupni i uređaji za elektronsku naplatu putarine (TAG), zahvaljujući čemu vozači mogu da kupe ili dopune svoj TAG uređaj i sebi priušte lagodno putovanje bez suvišnih zastoja. Pravi prijatelj na putu!

IZNENAĐENJA NA RAFOVIMADostupnost, bogata paleta proizvoda i usluga na koje potro-šači mogu da računaju, sinonim su slogana „NIS Petrol“ ben-zinskih stanica - „Tamo gde i ti“. Autokozmetika, osvežavajući napici, razne poslastice, novine, knjige, dečje igračke, bežični internet... samo su deo ponude NIS Petrol benzinskih stanica. Među najprodavanijim proizvodima su osveživači vazduha, sendviči i, naravno, kafa.

S druge strane, dopunski asortiman jedne benzinske stani-ce ne samo u Srbiji, već i u regionu dobio je potpuno novu dimenziju otvaranjem prve benzinske stanice premijum brenda GAZPROM, koja je svoja vrata otvorila u decembru 2012. godine. Upravo su, pored naftnih derivata, širok izbor vrhunskih artikala dopunskog asortimana i pratećih usluga posebna odlika premijum mreže GAZPROM, kao što i poruču-je njen slogan „Najbolje je pred vama“. Na svakoj benzinskoj


stanici potrošačima je na raspolaganju prodavnica sa izuzet-nim izborom proizvoda robe široke potrošnje, autoperionica, menjačnica i drugo. U prijatnom ambijentu i ekskluzivnoj ponudi potrošači mogu da uživaju 24 sata dnevno, a restorani ovih stanica, uz bežični internet, odličnu kafu i izuzetnu gastronomsku ponudu, čine ih idealnim mestom za predah i odmor pred nastavak putovanja. Namirnice koje se koriste u restoranima su visokog kvaliteta i mogu da se mere sa sastojcima od kojih se pripremaju jela u dobrim restoranima. Sendvič s kozijim sirom i pršutom, ceđeni sokovi, veliki izbor kolača i peciva – samo su neki od proizvoda koji mogu da se pronađu na jelovniku NIS-ovih restorana.

Dušan Kandić, direktor Direkcije dopunskog asortimana i usluga, kaže da je interakcija sa potrošačima najbolji način da otkrijete šta kupci od vas očekuju:

- Redovno organizujemo fokus grupe u okviru kojih pokuša-vamo da saznamo šta će se dopasti potrošačima. Pored stan-dardnih proizvoda kao što su cigarete, hladna pića i grickalice, uvodeći inovacije u asortiman trudimo se da naša benzinska stanica ne bude objekat u kojem se impulsivno nešto kupuje, već mesto na koje potrošači namenski dolaze kako bi pronašli proizvod koji im samo NIS nudi. U svakom trenutku na ben-zinskim stanicama realizujemo bar tri ili četiri pilot projekta kroz koje testiramo razne ideje koje se odnose na asortiman, gastro ponudu, akcije i dodatne usluge. Inovacije nisu cilj, one su proces koji zaposleni u Direkciji dopunskog asortimana i usluga, zajedno sa drugim kolegama iz naše kompanije, uspe-šno implementiraju – pojašnjava Dušan Kandić.

Važno je naglasiti da se pomenute fokus grupe ne organizuju samo u Srbiji, već i u regionu. Članovi Direkcije dopunskog asortimana i usluga konstantno sarađuju sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, Bugarske i Rumunije i zajedno sa njima razvijaju koncept DAS-a, među kojima su i brojna iznenađe-nja, na NIS-ovim maloprodajnim objektima u tim državama. Veliku pažnju potrošača u Bugarskoj izazvali su nedavno održani na benzinskim stanicama dani srpske i ruske kuhinje. Tom prilikom su promovisana srpska peciva, ruske palačinke i mnoga druga jela, zahvaljujući čemu su posetioci benzinskih stanica bili u mogućnosti da probaju nacionalna jela ovih država, koja im nisu dostupna na svakodnevnom nivou.

Ipak, kao i u svakom poslu, ljubazno i motivisano osoblje jedan je od najjačih aduta. Upravo zaposleni na benzinskim

G-Drive energetsko piće se pokazao kao pun pogodak koji od samog početka

prodaje beleži odlične rezultate

“ Pored standardnih proizvoda kao što su cigarete, hladna pića i grickalice, uvodeći

inovacije u asortiman trudimo se da naša

benzinska stanica ne bude objekat u kojem se impulsivno nešto

kupuje, već mesto na koje potrošači namenski

dolaze kako bi pronašli proizvod koji im sam

NIS nudi. “

Dušan Kandić, direktor Direkcije dopunskog asorti-

mana i usluga

stanicama brinu o tome da potrošačima ulepšaju boravak na NIS-ovim malopro-dajnim objektima, naviknu ih na različi-te promotivne akcije koje se svakodnev-no sprovode, ali i obraduju iznenadnim poklonima i različitim novinama.

NOVA GENERACIJA KUPOVINEPosebnu pažnju Blok „Promet“ posve-ćuje razvoju segmenta privatnih robnih marki pod brendovima Drive Cafe i G-Drive, kako bi se ponuda dopunskog asortimana unificirala na mrežama NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica i učinila atraktivnom i prepoznatljivom za sve posetioce NIS-ovih maloprodajnih objekata.

Među pionirima premijum brenda G-Drive dopunskog asortimana je po-trošačima već dobro poznato istoimeno energetsko piće čije su osnovne karak-teristike specijalni vitaminski miks za osveženje na dugim putovanjima, uz maksimum dozvoljene doze kofeina i taurina. Ovaj napitak je u potpunosti

pasterizovan u procesu proizvodnje i može da se kupi na svim benzinskim stanicama NIS-a. U novembru prošle godine potrošače je na benzinskim stanicama dočekao novi proizvod pod okriljem G-Drive brenda, G-Drive zimski autoglas, u praktičnom pakovanju za lakšu upotrebu, a od kraja marta 2017. društvo na polici mu pravi G-Drive letnja tečnost za pranje stakla. Važno je naglasiti da se ambalaža ovih proizvoda lako reciklira što još jednom potvrđuje ekološku odgovornost NIS-a.

Nedavno je G-Drive porodica postala bogatija za još jednog člana. Reč je o energetskom piću G-Dirve sa ukusom kafe. Možete na prste da prebrojite proizvođače koji su odlučili da plasiraju ovakav neobičan proizvod pod svojim brendom. Uvek sveži i ukusni kafa, sendviči, kolači i energetske pločice potrošači mogu da kupe sa oznakom privatne robne marke Drive Cafe. Nova na policama pod okriljem ovog brenda su i uvek sveže krofne sa ukusom vani-le, čokolade i jagode.

Kako saznajemo od Dušana Kandića, iako su zaposleni iz Bloka „Promet“ zadovoljni rezultatima prodaje redov-nog DAS-a, želeli su da potrošačima ponude još kvalitetnije proizvode koji su dostupni isključivo na GAZPROM i NIS Petrol benzinskim stanicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj:

- Naša želja je ispunjena lansiranjem dve nove premijum robne marke, G-Dri-ve i Drive Cafe, na čijem smo razvoju dugo radili. Počeli smo po fazama, odnosno plasiranjem jednog po jednog proizvoda, kako bi pratili reakciju potrošača i znali šta oni očekuju od premijum dopunskog asortimana. Naš prvi proizvod, G-Drive energetsko piće, pokazao se kao pun pogodak, koji od

samog početka prodaje beleži odlične rezultate - kaže Kandić.

Kroz negovanje dugoročnih partnerskih odnosa sa dobavljačima i distributeri-ma, strateški pristup kreiranju asorti-mana u prodavnici i restoranu, praćenje trendova i razne promotivne aktivnosti, zaposleni u Bloku „Promet“ nastaviće da razvijaju koncept DAS-a na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stani-cama. U toku razgovora Dušan Kandić je najavio da će NIS-ovi maloprodajni objekti uskoro postati bogatiji za nove proizvode među kojima će biti i oni koji nisu tipični za petrol segment, odnosno oni koje malo ko očekuje da pronađe na policama jedne benzinske stanice.


ABABAB

CD

FG

Nenad Stanojevski, Vojo Krkobabić

Energetika

Energetska efikasnost na delu

Dva dominantna i usko povezana problema sa kojima se svet danas suočava jesu, sa jedne strane, nedostatak i nesigurnost u snabdevanju energijom i, sa druge strane, zagađenje životne sredine i klimatske promene kao posle-dica prekomerne potrošnje energije. Jedan od načina da se negativan uticaj smanji i da se pozitivno utiče na održivi razvoj jeste efikasno korišćenje energije.

Energetska efikasnost predstavlja jednu od ključnih oblasti strategije NIS-a. Industrija nafte i gasa je energetski inte-zivna industrija i zato su energetska efikasnost i energetske uštede u svim poslovnim oblastima Kompanije veoma zna-čajni za uspešno poslovanje Kompanije u celini.

Energetska politika koju Kompanija dosledno sprovodi pr-venstveno počiva na energetskom menadžmentu, osmišlje-nom razvojnom i investicionom konceptu koji, pored pobolj-šanja energetske efikasnosti u svim proizvodnim procesima, postrojenjima i objektima, podrazumeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte, kao i očuvanje prirodnih resursa.

Važni operativni postupci u realizaciji energetskog me-nadžmenta su: stalno unapređenje sistema upravljanja energijom kroz monitoring potrošnje energije, obezbeđenje informisanosti na svim nivoima u cilju podrške operativnom upravljanju energetskim sistemima i donošenju odluka u oblasti energetskog menadžmenta, smanjenje energetskih troškova, povećanje konkurentnosti kompanije i porast profita, kao i kreiranje povoljnog ambijenta za motivaciju

zaposlenih na svim nivoima i stvaranje pozitivnih navika u svakodnevnom radu kroz obuke i informisanje zaposlenih.

Podaci o energetskoj efikasnosti u Srbiji, nažalost, još ne-maju stabilne i pozitivne trendove. Srbija je po energetskoj efikasnosti na samom dnu evropskog kontinenta. U Srbiji se na osnovu raspoloživih statističkih podataka ne može utvr-diti potpuno pouzdan nivo energetske potrošnje po industrij-skim granama, a nisu utvrđeni ni jasni energetski indikatori. Ovo je, pre svega, posledica usporenog sprovođenja sistema energetskog menadžmenta. Obaveza sprovođenja ener-getskog menadžmenta za određene kategorije potrošača energije prema metodologiji koja je određena Zakonom o efikasnom korišćenju energije stupila je na snagu tek od 1. januara ove godine. Naravno, uspešno rešavanje svih izazova koji se odnose na energetsku efikasnost zahtevaju ozbiljan i sistemski pristup na nivou čitave države. U industrijski vi-soko razvijenim zemljama ovome se poklanja velika pažnja, tim pre što će se na osnovu analiza Međunarodne agencije za energiju, svetske potrebe za energijom do 2035. godine povećati za 30 odsto u odnosu na nivo sadašnje potrošnje. Siguran trend u energetskoj oblasti u ovom periodu je i sma-

“ Osnovni cilj primene sistema menadžmenta energijom je da

kompanija upravljanjem i racionalnom potrošnjom energije kontinualno

smanjuje troškove poslovanja kroz smanjenje potrošnje energije, povećava

profitabilnost, smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu, povećava imidž i konkurentnost na tržištu. ”

Industrija nafte i gasa je energetski intezivna industrija i zato su energetska

efikasnost i energetske uštede u svim poslovnim oblastima Kompanije veoma značajni za uspešno poslovanje NIS-a

u celini.

Milorad Burić, direktor Sektora za upravljanje energijom u Bloku „Energetika“


njenje upotrebe fosilnih goriva u korist energenata iz obnovljivih izvora eneri-je. Veća potrošnja energije u narednim godinama i zaokret ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, čine suštinu na kojoj počivaju sve energet-ske strategije i mere za optimizaciju potrošnje energije.

Na sreću, ono što se poslednjih sedam godina u NIS-u događa radikalan je zao-kret u oblasti operativne i energetske efi-kasnosti. Razvojna politika Kompanije i modernizacija svih poslovnih segmenata NIS-a usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.

PRERADANajveće mogućnosti za postizanje ušteda u potrošnji energije u NIS-u svakako su u Bloku „Prerada“, što je i razumljivo, jer se u procesu rafinerij-ske prerade i potroši najviše energije. Ostvarene uštede na nivou kompanije tokom 2016. godine iznosile su blizu 282 miliona dinara, a od toga ostvarene uštede u Bloku „Prerada“ su preko 116 miliona dinara, što čini oko 41 odsto od ukupnih ušteda.

U toku 2016. godine ostvarene energetske

uštede su veće za

18,8 odsto

od planiranih

optimizacije svih troškova, uključujući, pre svega, energetske.

U Rafineriji NIS-a u Pančevu, u fazi pripreme je i postrojenje na kome bi se proizvodio biodizel, tačnije postrojenje gde bi se u odgovarajućem procentu, u skladu sa zahtevima Evropske unije, namešavala biokomponenta dobijena iz obnovljivih izvora energije sa naj-kvalitetnijim dizelom Evro 5 kvaliteta.

ENERGETIKAU istom svetlu treba gledati i na zajednički projekat NIS-a i Gasprom Energoholdinga i realizaciju zajednič-kog projekta izgradnje gasne Termoe-lektrane-Toplane u Pančevu, kapacite-ta preko 140 megavata. Ovaj kapacitet obezbediće pouzdano snabdevanje Rafinerije toplotnom energijom uz pri-hvatljivu cenu i uz najmanje moguće negativne uticaje na životnu sredinu. Pored ovoga, Termoelektrana-Topla-na u Pančevu raspolagaće dovoljnim kapacitetom da značajne količine elek-trične energije plasira na tržište.

Trend energetske efikasnosti od 2013. godine, praktično od starta MHC&DHT kompleksa, pokazuje da je Blok „Prera-da“ NIS-a napravio velik iskorak u ovoj oblasti. Iz godine u godinu u rafinerij-skoj preradi postižu se i znatno bolji rezultati u energetskoj efikasnosti koja se iskazuje kroz Indeks energetskog intenziteta (po Solomon metodologi-ji). Ovaj pokazatelj predstavlja odnos stvarne potrošnje energije i potrošnje koja je zadata propisanim standardima i ona pokazuje koliko efikasno funkci-oniše svako konkretno tehnološko po-strojenje i rafinerija u celini u odnosu na standardne pokazatelje. Na kraju 2016. Indeks energetskog intenziteta (Solomon indeks) je poboljšan za 8,5 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Strateška investiciona opredeljenja NIS-a, kada je reč o Bloku „Prerada“, usmerena su na realizaciju projekta Duboke prerade sa tehnologijom od-loženog koksovanja, gde se kroz mak-simalno povećanje produkcije belih derivata (98 odsto) dostiže i najviši nivo

Energetska efikasnost rafinerijske prerade je od 2012. do kraja 2016.

godine povećana za

27 odsto

Uz strateške investicione projekte NIS-a, koji donose najveću korist kada je reč o optimizaciji potrošnje energije, već tri godine u NIS-ovom Bloku „Ener-getika“ uspešno se grade kogeneraci-one elektrane sa gasnom turbinom. Energent koji se koristi je kaptažni gas koji se, zbog toga što svojim karak-teristikama ne zadovoljava kvalitet propisan za puštanje u gasnu mrežu, spaljivao na baklji. Prva kogeneracija izgrađena je u Sirakovu 2013. godine, a potom je izgrađeno još 13 kogeneracija što ukupno čini instalisanu snagu od preko 14 megavata. Primena koge-neracionih elektrana obezbedila je smanjenje troškova nabavke energena-ta za potrebe objekata infrastrukture

i obezbedila prisustvo NIS-a na tržištu električne energije na kojem je NIS prisutan od 2014. godine.

U planu je i proizvodnja električne energije iz geotermalne energije, jer NIS raspolaže značajnim resursima na teritoriji Vojvodine. Potpisan je Spora-zum sa kineskom kompanijom BETEK o zajedničkom ulaganju u prvu geotermal-nu elektranu u Srbiji. Potpisan je spora-zum i sa Švajcarskom firmom CLEAG o mogućnosti zajedničkog istraživanja radi proizvodnje električne energije iz geo-termalne. Primena geotermalne energije za potrebe grejanja zgrada, sanitarne vode, otvorenih i zatvorenih bazena, staklenika, u industriji značajno je porasla poslednjih godina. Geotermalna energija se u toku 2016. godine koristila na devet geotermalnih sistema odnosno iz 12 bušotina čime je ostvaren ukupan projektovani kapacitet od 10 KW.

Uz racionalan odnos prema energiji i optimalno korišćenje prirodnih resur-sa, svakako treba pomenuti i projekte u oblasti monetizacije gasa, odnosno izgradnju postrojenja za komprimova-ni prirodni gas za veleprodaju koje je NIS otvorio na Paliću i na gasnom polju Ostrovo kod Požarevca čime je omo-gućio snabdevanje ovim energentom industrijskih potrošača koji nisu na ga-snoj infrastrukturi i koji su trošili kao energent ugalj ili mazut. Takođe, kada je reč o projektima u oblasti obnovlji-vih izvora energije i korišćenje vetra, biomase i sunca, NIS u komunikaciji sa nadležnim državnim organima spremno dočekuje evropske direktive i svetske trendove u povećanju procenta energije koja se dobija iz obnovljivih izvora. Poznato je da je cilj Evropske unije da do 2020. godine obnovljivom energijom „pokrije“ 20 odsto bruto finalne energetske potrošnje.


UPRAVLJANJE ENERGIJOM U KOMPANIJIPodaci o korišćenju i potrošnji energije, o realizaciji plani-ranih mera i ostvarenim uštedama energije u organizacio-nim jedinicama Kompanije kao i vrednostima energetskih

Energetska politika koju Kompanija dosledno sprovodi prvenstveno počiva

na energetskom menadžmentu, osmišljenom razvojnom i investicionom

konceptu koji, pored poboljšanja energetske efikasnosti u svim

proizvodnim procesima, postrojenjima i objektima, podrazumeva i smanjenje

emisije gasova staklene bašte, kao i očuvanje prirodnih resursa

indikatora preko kojih se prati stepen ostvarenja planiranih energetskih ciljeva objedinjavaju se u Sektoru za upravlja-nje energijom (SUE). Na osnovu prikupljenih informacija analizira se energetska performansa kompanije i ispunje-nost zakonskih obaveza propisanih za obveznike Sistema energetskog menadžmenta Republike Srbije.

Energetske uštede ostvarene u periodu od 12 meseci od momenta implementacije mere za povećanje energetske efikasnosti, analiziraju se u odnosu na planirane vrednosti

definisane u Akcionom planu za tekuću godinu. U toku 2016. godine ostvarene uštede su veće za 18,8 odsto od planiranih.

Praćenje energetske efikasnosti rafinerijske prerade, na koju otpada više od ¾ ukupne potrošnje energije u Kompaniji, vrši se preko indikatora „Indeks energetske efikasnosti“ (EII - Energy Intensity Index). U periodu od početka primene EnMS pa do kraja 2016. godine, ukoliko se kao referentna godina posmatra 2012. godina, energetska efikasnost rafinerijske prerade je povećana za 27 odsto.

STANDARDIZACIJA MENADŽMENTA ENERGIJOMKompaniji NIS su izdati novi sertifikati za usaglašenost sa zahtevima standarda ISO 50001, kao dokaz da je kompa-nija implementirala zahteve međunarodnog standarda za sistem menadžmenta energijom (EnMS). Sertifikati su izdati od strane jednog od najvećih svetskih sertifikacionih tela Bureau Veritas, koji je za poslove ISO 50001 sertifikacije akre-ditovan od strane Nemačkog nacionalnog akreditacionog tela Dakks.

Izborom međunarodno akreditovanog sertifikacionog tela NIS je obezbedio punu sledljivost i priznavanje svojih sertifi-kata širom sveta. Proces implementacije i sertifikacije siste-ma menadžmenta energijom je započet još u 2013. godini, kada su u obim sertifikacije ušli samo odabrani organizacio-ni delovi. Tokom 2014. godine, korišćenjem internih resursa bez angažovanja eksternih konsultanata, EnMS je proširen na skoro celu kompaniju. Sistem je narednih godina unapre-đen, obim primene je proširen na sve organizacione delove tako da je u postupku resertifikacije sprovedene u februaru 2017. godine potvrđena usaglašenost sistema na nivou cele kompanije.

Osnovni cilj primene sistema menadžmenta energijom je da kompanija upravljanjem i racionalnom potrošnjom energije kontinualno smanjuje troškove poslovanja, a samim tim i povećava svoju konkurentnost na tržištu. Da bi se ovo ostva-rilo, menadžment kompanije je definisao ciljeve u oblasti upravljanja energijom i usvojio trogodišnji program za uštedu energije i povećanje energetske efikasnosti koji se svake godi-ne preispituje i u procesu biznis planiranja revidira za naredni period od tri godine. Deo EnMS su svakako i svi zaposleni koji

poštovanjem operativnih mera za korišćenje i uštedu energije u svojim svakodnevnim radnim aktivnostima aktivno dopri-nose ostvarenju planiranih ciljeva kompanije.

Razvojna politika i modernizacija svih poslovnih segmena-ta Kompanije usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti. Energetska efikasnost u suštini se svodi na što manju potrošnju energije, a da se pri tome ne naruši nivo komfora već da se zadrži ili čak poveća nivo udobnosti. Kada pomislimo na štednju, uglavnom su prve asocijacije na odricanje, međutim efikasna upotreba energije direktno vodi ka povećanju kvaliteta života, konkurentnosti privre-de, energetskoj bezbednosti i održivom razvoju, kako same Kompanije tako i društva u celini.

Energetske uštede

PLAN 2016 FAKT 2016

UPSIDE (DODATNE MERE)

GORIVA

TOPLOTNA ENERGIJA

ELEKTRIČNA ENERGIJA

+19,8%

DRUŠTVENA ODGOVORNOST 46 DRUŠTVENA ODGOVORNOST 47

NIS objavio Izveštaj o održivom razvoju za 2016. godinu

Formula za napredakSanja Vojvodić

Održivi razvoj ne predstavlja samo strateško opredeljenje NIS-a, već i temeljnu praksu koju neprestano

usavršavamo kako bismo uz ekonomski razvoj unapredili kvalitet života

zajednice u kojoj radimo, razvili ljudske resurse i očuvali prirodne resurse.

NIS je i ove godine, sedmi put zaredom, objavio Izveštaj o održivom razvoju za 2016. godinu. Izveštaj je pripremljen u skladu s metodologijom izveštava-nja prema GRI smernicama (Global Reporting Initiative – GRI), čime se omogućava poređenje sa prethodnim izveštajima o održivom razvoju NIS-a i izveštajima drugih kompanija u zemlji i inostranstvu. Kroz izveštaj je predstav-ljen 81 indikator, kroz koje su opisane aktivnosti NIS-a koje se odnose na ključne teme za poslovanje, definisane u matrici materijalnosti. Procenu usa-glašenosti Izveštaja sa GRI smernicama, kao i tačnost navedenih informacija potvrdila je nezavisna revizorska kuća „Ernst & Young“ u Srbiji.

Za Kompaniju održivi razvoj predstavlja uslov za dugoročan razvoj i napredak koji se zasnivaju na četiri stuba – eko-nomskom razvoju, ljudskim resursima, odgovornosti prema zajednici, zaštiti životne sredine.

-Tokom 2016. godine kompanija NIS je bila usredsređena na povećanje efikasnosti poslovanja. Vršili smo implementaciju praksi koje su kom-paniji omogućavale da bude stabilna u tehnološkom i upravljačkom smislu, kao i fleksibilna u odnosu na trenutnu situaciju na tržištu. Potpuno smo svesni svog uticaja na energetsku bezbednost Srbije i Balkanskog regiona i najveću pažnju poklanjamo održavanju i razvo-ju resursne baze – navodi Kiril Tjurde-njev, generalni direktor NIS-a.

EKONOMSKI RAZVOJU periodu velikih turbulencija na svet-skim naftnim tržištima čitava industrija posluje u okruženju neizvesnosti i niskih cena nafte. NIS je za sada uspeš-no odgovorio na izazove poslovnog okruženja i uspeo da održi zadovolja-vajući nivo profitabilnosti, uz očuvanje osnovnih strateških pravaca razvoja, a primenom niza mera planira da u bu-dućnosti unapredi svoje poslovanje i da se prilagodi novim realnostima naftnog biznisa, uz obezbeđenje maksimalne dobiti za akcionare.

U potpunosti je obezbeđeno finansi-ranje svih investicionih projekata od strateškog značaja. NIS je, kao i ranije, najveći investitor u Srbiji. Investicioni program NIS-a za 2017. godinu iznosi 28,6 milijardi dinara, što je za šest odsto više u poređenju sa 2016. godinom. Prioriteti NIS-a ostaju investicije u ključne razvojne projekte, povećanje operativne efikasnosti, kao i očuvanje profitabilnosti biznisa, uprkos složenim makroekonomskim uslovima i tržišnim prilikama.

Prema rezultatima za 2016. godinu rezerve ugljovodonika kompanije NIS su porasle za 3,4 %. U oblasti geološ-ko-istražnih radova u toku 2016. godine otkriveno je jedno novo naftno polje,

kao i dva gasna ležišta, što je obezbedilo prirast rezervi ugljovodonika iznad pla-niranog. Nastavljeno je sveobuhvatno doistraživanje perspektivnih lokaliteta metodom 3D seizmike, po čijim obimi-ma je NIS lider u regionu.

NIS je u Srbiji vodeći snabdevač avio-kompanija mlaznim gorivom i avionskim benzinom. Posle skoro četvrt veka iz Srbije se ponovo leti za Ame-riku. Sa aerodroma „Nikola Tesla“ je u 2016. godini uvedena direktna linija za Njujork, „erbas A-330“, i to sa NIS-ovim gorivom.

LJUDSKI RESURSI

Visoki standardi u upravljanju ljudskim resursima, kao imperativ poslovanja NIS-a, su u 2016. godini doneli prover-ljive rezultate. Nezavisna agencija je sprovela istraživanje imidža NIS-a kao poslodavca, u koje su uključene interna i eksterna populacija, a rezultati istra-živanja pokazali su da je Kompanija pozicionirana u samom vrhu po ugledu i atraktivnosti.

I u narednom periodu NIS ostaje dosle-dan svom cilju – da postane najbolji i najpoželjniji poslodavac u Srbiji. Iz tog razloga je velika pažnja posvećena, u prvom redu, privlačenju i selektovanju najboljih kandidata, a zatim i njihovom zadržavanju u Kompaniji. Kroz Program „Povratak u Srbiju“ NIS je i u 2016.

48 DRUŠTVENA ODGOVORNOST 49DRUŠTVENA ODGOVORNOST

godini želeo da motiviše stručnjake, koji su svoje obrazovanje i radno iskustvo sticali u inostranstvu, da se vrate u Srbiju i nastave razvoj svoje karijere u NIS-u.

Poseban značaj Kompanija pridaje rodnoj ravnopravnosti, zbog čega je u toku 2016. godine organizovan odbor koji se bavi ovim pitanjima na struktuiran i sistematski način.

ODGOVORNO PREMA ZAJEDNICI

Razvoj zajednica u kojima posluje je jedan od strateških ciljeva NIS-a, od kog se nije odustalo ni pored mnogobrojnih izazova na globalnom tržištu nafte u 2016. godini. Naša želja je da budemo pouzdani partneri u regionima u kojima imamo poslovne aktivnosti što potvrđujemo programom „Zajednici zajedno“. Partnerski odnosi sa lokalnim zajednicama učvršćuju se kroz podršku projekata iz oblasti sporta, kulture, ekologije, nauke i obrazovanja, kao i javnog zdravlja i socijalne zaštite. NIS će nastaviti da ulaže u ove društveno odgovorne projekte pod sloganom „Budućnost na delu“, a zaposleni kompanije će i dalje da doprinose opštem boljitku kroz humanitarne projekte, volonterske akcije i društvenu angažovanost.

U 2016. godini u razvoj zajednice uloženo je gotovo 380 mili-ona dinara, a podstrek razvoju kulture i umetnosti, promocija sportskih vrednosti i fer nadmetanja, te pružanje pomoći

NIS je u 2016. godini uložio u razvoj zajednice gotovo

380 miliona dinara

onima kojima je potrebna, ostaju društveno odgovorni zadaci NIS-a i u narednom periodu.

Partnerstvo NIS-a i zajednica u kojima posluje se, između ostalog, ogleda i u opredeljenju da se uposli što veći broj lokalnih stanovnika, pre svega mladih stručnjaka, koji će biti nosioci budućeg razvoja kompanije. Kompanija je uverena da je znanje temelj uspeha, te godinama ulaže u poboljšanje uslova za obrazovanje, stipendiranje talentovanih učenika i mnogima od njih pruža mogućnost da prve profesional-ne korake učine upravo u NIS-u. Takođe, poslovna politika naše kompanije je da sarađuje sa velikim brojem domaćih dobavljača kako bi i na taj način pružila podršku privrednom razvoju cele države, ali i našim partnerima prenela najbolje poslovne prakse kojima se vodi.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINEVažan deo našeg partnerstva sa zajed-nicom jeste i odgovoran odnos NIS-a prema bezbednosti na radu, zdravlju naših zaposlenih i saradnika, kao i pre-ma zaštiti životne sredine. NIS će i ubu-duće nastaviti kontinuirano da radi na unapređenju uslova za rad i smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu. U tom cilju, kompanija veliki značaj pridaje uvođenju novih tehnologija, koje pored unapređenja biznis procesa imaju i značajan ekološki efekat. Inve-sticioni ekološki projekti su realizovani u cilju usaglašavanja sa zakonskom regulativom Republike Srbije i Evrop-ske unije. Ekološki projekti obuhvataju sve medijume životne sredine kao i zelene tehnologije. Odgovornost prema životnoj sredini NIS dokazuje brojnim projektima i značajnim investicijama na polju zaštite životne sredine, a u ovu svrhu je u 2016. godini uloženo oko 150 miliona dinara, dok su ulaganja u zele-ne tehnologije oko 250 miliona dinara.

HSE kamen temeljac kompanije među-narodnih razmera „cilj-nula“ podrazume-va poslovanje bez štete po ljude, objekte i životnu sredinu. U osnovi ovog viđenja je uverenost u to da je svaki incident i po-vredu moguće sprečiti. Značajno je sma-njen broj povreda na radu, a pokazatelj LTIF (koeficijent učestalosti povreda usled kojih dolazi do privremenog gubitka rad-ne sposobnosti) umanjen je za 46 %.

Poslovno okruženje vrši direktan uticaj na nacionalne ekonomije, socijalnu i tehnološku sredinu, podstiče razvoj nauke i osigurava potrebe potrošača

Ulaganja u zelene tehnologije u prošloj

godini su dostigla

250 miliona

dinara, dok je za zaštitu životne sredine izdvojeno

150 miliona dinara

Kiril Tjurdenjev,generalni direktor NIS-a

“ Objavljivanje godišnjeg izveštaja o održivom razvoju predstavlja tek vrh ledenog

brega iza kojeg stoji svakodnevni sistematičan rad. Ovde se ne radi o nekakvom imidžu, nego o stvarnom instrumentu koji nam pruža mogućnost da planiramo,

kreiramo i procenjujemo svoje rezultate, osluškujemo potrebe naših potrošača, očuvamo stabilnost poslovanja čak i u

najnestabilnijim vremenima. ”

novog doba. Upravo zbog toga pitanja održivog razvoja i obezbeđivanja kom-fornih i bezbednih uslova života više ne predstavljaju isključivu brigu nacional-nih vlada. Poslovanje koje prožima sve oblasti modernog sveta osvaja vodeće pozicije u ovom procesu. Danas više nije dovoljno biti usredsređen samo na tre-nutni rezultat. U prvi plan izbija pitanje na koji način je rezultat postignut i u kojoj meri je on u budućnosti održiv.

KULTURA 51

Održan peti Boljšoj festival ruske muzike

Harmonija zvuka na Mokroj GoriKristina Maksimović

KULTURA50

Muzički festival Boljšoj održan je ove godine od 13-15. jula peti put na Mokroj Gori uz tradicionalnu podršku Gasprom njefta. Osnivač festivala Emir Kusturica i član Izvršnog odbora Gasprom njefta Aleksandar Dibalj svečano su otvorili festival, a na otvaranju je nastupio dečiji hor ,,Kolibri“. Simfonijski or-kestar ,,Boljšoj“ sa dirigentom Srboljubom Dinićem i violinista Londonskog simfonijskog orkestra Roman Simović takođe su svojim nastupom uveličali ceremoniju otvaranja.

KLJUČNA IDEJAMisija festivala je podrška talentovanoj omladini iz muzičkih škola i akademija širom Srbije, Republike Srpske i Rusije. S obzirom na veliki uspeh festivala, on predstavlja značajnu platformu za razmenu iskustva među muzičarima iz zema-lja učesnica, za dijalog i stvaranje muzičkih veza, ali i za da-lje napredovanje u karijeri. U skladu sa osnivačkom idejom, Boljšoj festival iz godine u godinu promoviše kreativni razvoj sve većeg broja mladih muzičkih talenata. Jedna od glavnih tema Festivala su upravo kontinuitet i saradnja muzičkih tradicija. Umetnici na samom festivalu izvode klasična i savremena dela srpskih i ruskih kompozitora u obaveznom takmičarskom, ali i u kulturnom, revijalnom programu koji pruža dodatne mogućnosti za nova znanja.

U skladu sa osnivačkom idejom, Boljšoj festival iz godine u godinu promoviše kreativni razvoj što većeg broja mladih muzičkih talenata.

S obzirom na veliki uspeh festivala, on predstavlja značajnu platformu za razmenu iskustva među muzičarima iz zemalja učesnica, za dijalog i

stvaranje muzičkih veza, ali i za dalje napredovanje u karijeri.

BOLJŠOJ I GASPROM NJEFT- Festival ruske muzike Boljšoj je veoma značajan događaj kulturnog života Srbije i jedan od najvećih kulturnih proje-kata programa socijalnih investicija Gasprom njefta u Srbi-ji. Originalni format i učešće pravih zvezda klasične muzike doprinose razvoju muzičkih, duhovnih i ljudskih veza između Srbije i Rusije i stvaraju jedinstven društveno-kul-turni prostor dveju bratskih zemalja – istakao je jedan od članova Izvršnog odbora „Gasprom njefta“ Aleksandar Dibalj. Dodao je i da je veoma važno da učenici muzičkih škola iz ruskih regiona aktivno učestvuju i stiču dragocena iskustva na velikim međunarodnim takmičenjima, ali i da je važno da se uz pomoć Emira Kusturice festival podigne na novi, viši nivo.

NAGRADE ZA NAJBOLJE

Glavne nagrade na festivalu Boljšoj su bronzana, srebrna i zlatna matrjoška (treće, drugo i prvo mesto), a za njih se

KULTURA52 KULTURA 53

muzikom borilo oko 40 đaka i studenata iz Srbije i Republike Srpske, kao i 21 učesnik iz sedam ruskih gradova: Sankt Peter-burga, Tjumena, Omska, Orenburga, Tomska, Hanti-Mansijska i Muravljenka. U kategoriji uzrasta 13-17 godina bronzanu matrjošku dobila je sopran Violeta Sabajeva iz Omska, srebrnu matrjošku je dobila pijanistkinja Jana Jakovljević iz Beograda, a zlatna matrjoška pripala je pijanistkinji Svetlani Zverevoj iz Sankt Peterburga. U uzrastu od 18-25 godina, bronzana ma-trjoška je otišla u ruke pijanistkinje Ivane Damjanov iz Novog Sada, srebrna matrjoška dodeljena je flautistkinji Ani Malkov, takođe iz Novog Sada, a zlatnu matrjošku osvojio je kvintet harmonika Accordeus iz Istočnog Sarajeva. Prvu nagradu uručio im je umetnički rukovodilac Marijinskog teatra dirigent Valerij Gergijev, koji je priredio lepo iznenađenje i spontano održao otvoreni čas orkestru ,,Boljšoj“.

Aleksandar Dibalj, član Izvršnog odbora

Gasprom njefta

“ Festival ruske muzike Boljšoj je značajan događaj kulturnog života Srbije i jedan od najvećih kulturnih projekata

programa socijalnih investicija Gasprom njefta u zemlji. ”

MUZIČKA BITKA KOJA SPAJA,,Muzika nam daje mogućnost da prevaziđemo granice i osetimo istinsku slobodu, a ta nezavisnost duha preplav-ljuje Mokru goru. Simbol festivala je muzička babuška, koja predstavlja pravu suštinu slovenskog jedinstva, čije ovaplo-ćenje je upravo u slobodi muzičkog izraza“, rekao je režiser i osnivač festivala Emir Kusturica. Kusturica je najavio festi-val Boljšoj kao događaj gde se, iako se odvija na mestu gde se nekada ratovalo i gde su se sukobljavale vojske u Prvom svetskom ratu, neće ratovati, već svirati Čajkovski i uživati. Naglasio je da je to jedan pravi mali jubilej, jer se na mestu gde su bili rovovi, sada okupljaju talentovani mladi muzičari, te da je festival još jedan san koji se ostvario. ,,Mi zaista ne želimo crveni tepih i sve što on predstavlja, jer mi imamo livade, stolice, pogled u planine i nebo i usađenu veru da su umetnost i ljubav ista stvar. Mladi kojima je festival okrenut trebalo bi da na početku svojih karijera budu ohrabreni ljubavlju“, poručio je Kusturica. Pijanista Jurij Rozum, koji je i prošle godine bio jedan od gostiju festivala, dodao je da je moć festivala Boljšoj upravo u ujedinjenju. ,,Za decu je veo-ma važno da se sakupe na ovakvom jednom mestu, a svaki

Dijalog talenataOve godine, na festivalu je realizovan novi program ,,Dijalog talenata“ u okviru kojeg su pred svim gostima nastupili mladi muzičari. Predstavili su se Aljona Rostovska (sopran, Rusija), Aleksa Mirković (harmonika, Srbija), Mina Radivojević (sopran, Srbija), Jelizaveta Antonova (vokal, Rusija), Alek-sandra Latinović (violina, Srbija) i Vladislav Handogij (klavir, Belorusija).

Misija festivala je podrška talentovanoj

omladini iz muzičkih škola i akademija širom Srbije, Republike Srpske i Rusije

Emir Kusturica, osnivač festivala

“ Mi zaista ne želimo crveni tepih i sve što on

predstavlja, jer mi imamo livade, stolice, pogled u

planine i nebo i usađenu veru da su umetnost i ljubav ista stvar. Mladi

kojima je festival okrenut trebalo bi da na početku

svojih karijera budu ohrabreni ljubavlju. ”

konkurs je jedan određeni stepenik u njihovom životu. Talenat – to je misija koja im je data da bi promenili svet nabolje“, zaključio je pijanista.

KONCERTI PROFESIONALACAKulturni, odnosno revijalni, program uključuje koncerte simfonijskog orkestra, retrospektivu mnogobrojnih ruskih filmova i nastupe poznatih ru-skih i srpskih muzičara, među kojima su ruski pijanisti Denis Macujev i Jurij Rozum, srpski violinista i pobednik me-đunarodnog takmičenja Jozef Joakim u Nemačkoj Nemanja Radulović, ruska violinistkinja i pobednica 2. Moskov-skog međunarodnog takmičenja Paganinija Aljona Bajeva, bend Emira Kusturice The No Smoking Orchestra i mnogi drugi. Poslednje festivalske večeri koncerte su održali simfonijski orkestar „Boljšoj“, mecosopran Milijana Nikolić, violinistkinja Tatjana Samuil,

kao i violončelista Justus Grim. Osim koncerta, Tatjana Samuil i Justus Grim uz violinistu Romana Simovića podelili su tokom trajanja festivala svoja zna-nja i veštine sa mladim, neafirmisanim muzičkim talentima u okviru organi-zovanih master radionica. U zabavnom delu programa, publiku je zabavljao poznati srpski rok sastav „Riblja čorba“.

Mesto održavanja festivala, Drvengrad (Mećavnik), izgrađeno je nedaleko od železničke stanice koja je nekada pov-ezivala Beograd i Dubrovnik, na pruzi uzanog koloseka. Mećavnik je od strane mnogih ocenjen kao grad koji, kao jedinstveno arhitektonsko remek-delo Emira Kusturice, sam po sebi predstav-lja idealno mesto za održavanje Boljšoj festivala. Kao glavni razlog navodi se da je ambijent taj koji dodatno jača skoro neodvojivu kulturnu i istorijsku vezu

Drvengrad – mesto spajanjaizmeđu Srbije i Rusije. Izgrađen specijalno za potrebe snimanja filma ,,Život je čudo“ Emira Kusturice, grad je poseban po izgledu i osećaju koji pruža. U central-nom delu nalazi se trg Nikole Tesle sa crkvom Svetog Save, koje je glavno zdanje u gradiću, a u njemu se nalazi ukupno 50 kuća. Svaka ulica i svaki objekat nose imena svetski poznatih ličnosti: ulica Novaka Đokovića, zdanje bioskopa Stenlija Kjubrika, trg Nikite Mihalkova, ulica Mara-done, kuća Dostojevskog i mnoga druga.

FULL TANK54 FULL TANK 55

Gala Bogunović

POTENCIJALI I PROPUŠTENE ŠANSE

Upoznajmo Srbiju

Postoji čitava lepeza prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti za koje malo

ko zna, pa čak i sami stanovnici Srbije. Netaknuta priroda i ostaci istorije koji leže u ovoj balkanskoj zemlji

predstavljaju pravo turističko blago.

FULL TANK54 FULL TANK 55

Mesto vekovnih ukrštanja kultura, verovanja i klima. Mesto sastanka i rastanka Istoka i Zapada. Tesla, Đoković, uvek puni kafići i lepe žene, prve su asocijacije na Srbiju. Me-đutim, postoji čitava lepeza prirodnih lepota i istorijskih znamenitosti za koje malo ko zna, pa čak i sami stanovnici Srbije. Netaknuta priroda i ostaci istorije koji leže u ovoj balkanskoj zemlji predstavljaju pravo turističko blago. Četiri velika nacionalna parka, preko 50 lekovitih banja i mnoštvo dvoraca i utvrđenja su donekle poznati turistima.

Ali, šta je sa zabačenim selima, ostacima rimskih gradova i grobnica, salašima? Oni ipak dobijaju malo manje mesta u turističkoj ponudi. Nepravedno zapostavljeni lokalilteti jesu i potencijal i propuštena šansa Srbije. Važno je dodati i naglasiti potencijale gastro turizma. Vojvođanske šneno-kle, gulaš, kulen i rezanci sa makom stoje rame uz rame sa orašnjačom, poparom, vlaškim kačamakom i južnjačkim belmužem. Specifična mešavina ukusa Carigrada i Pešte rezultirala je neponovljivim jelovnikom, koji svakome može da ponudi nešto. Od severa ka jugu, ravnice prerastaju u pla-nine a hrana postaje sve začinjenija baš kao i temperament ljudi – usporene Lale i nervozne Gedže. Tradicionalno piće, lek i sredstvo za čišćenje – rakija – nikoga ne ostavlja ravno-dušnim, a preko 700 vrsta vina uvek nađu put do dimljene ribe ili slanog sira. Veliki broj gastronomskih manifestacija koje se održavaju širom Srbije tokom cele godine kao što su Jagnjijada, Kupusijada, Dani čvaraka ili Dani meda – su odličan način da se ljudi upoznaju sa specijalitetima odre-đenih krajeva. Međutim, ovaj vid turizma očigledno još uvek

FULL TANK56 57

neposrednoj blizini određenih značajnih lokaliteta ne znaju za njih, to nas dovodi do zaključka da je neophodno predu-zeti sve moguće korake koji bi „probudili“ te iste lokalitete, i dali šansu Srbiji da se pokaže u svom pravom svetlu, kako samoj sebi, tako i celom svetu. Nasuprot potencijala, nalaze se propuštene šanse. Odlazak na razrađena turistička mesta ne pruža šansu malim oazama u podnožjima planina, na izvorima reka ili nepreglednim ravnicama Vojvodine, skri-venim spomenicima i tvrđavama koji, takođe, imaju svoju vrednost i lepote. O njima ovog puta govorimo.

TRIPPINSRBIJA„Upoznaj Srbiju, nemaš izgovor“ – moto je petorke koja se odvažila da sačuva srpsku istoriju i otkrije njene lepote. Oni su TrippinSrbija.

Grupa mladih avanturista, među kojima je Tanja Vasojević, zaposlena u NIS-u, 2016. godine započinje specifičan podu-hvat. Jednom mesečno, pet prijatelja, obilazi manje poznate lokalitete širom Srbije, i svoja iskustva dele na društvenim mrežama. Njihova ideja i želja je da budu glasnogovornici koji će probuditi svest o nepravedno zapostavljenim lepota-ma Srbije. Jedino pravilo je da svi regioni budu podjednako zastupljeni. Sve ostalo, prepuštaju mašti i improvizaciji.

nije prepoznat kao plodonosan. Seoski turizam, iako možda najveći potencijal srpskog turizma, sa najviše prostora za razvoj, i dalje je u senci velikih gradova. Domaći sir, sušena šunka i sveža paprika, hleb iz furune i slatko od ruža upot-punjuju etno doživljaj, a gostoprimstvo srpskih domaćina nadaleko je poznato. Banjski turizam je u odnosu na etno i gastro turizam donekle i razvijen. U prvih šest meseci 2017. godine, banje širom Srbije je posetilo preko milion turista od čega je oko 45 odsto stranih turista.

Potencijali srpskog turizma leže u termalnim i mineralnim vodama, lekovitim banjama, planinama i nacionalnim parkovima, spomenicima kulture, materijalnim i nemateri-jalnim nacionalnim baštinama. Ukoliko ljudi koji stanuju u

Tanja Vasojević, TrippinSrbija

“ Ne postoji izgovor da ne upoznaš Srbiju. ”

Prosečan boravak stranog turiste u Srbiji je 2,21 dan, dok obilazak

Srbije od strane njenih stanovnika traje

3,86 dana

� Еkipa TripinSrbija

FULL TANK

„Nije bitno da li znaš detaljnu istoriju lokaliteta na kom se nalaziš. Gledaš u nešto što stoji tu vekovima, odoleva vremenu. Ne postoji izgovor da ne upo-znaš Srbiju“, kaže Tanja, i dodaje da uz dobru organizaciju ni troškovi puta nisu visoki. Uprkos dobroj organizaciji, nepredviđene situacije vrebaju na sva-kom koraku. Veliki problem predstavlja činjenica da van naseljenih mesta ne postoji signal za mobilnu mrežu, što u velikoj meri otežava snalaženje po neobeleženim, seoskim putevima. „Julsko putovanje je bilo predviđeno za obilazak Stare planine, uz jedno no-ćenje u selu Dojkinci. Međutim, kada smo ostali bez signala i mape, nekoliko sati kasnije smo stigli u selo Gostušu, skroz na drugom kraju. Ali i to je deo avanture i lepote ovog poduhvata“, priča Tanja i dodaje: „osim što bolje upoznaješ svoju zemlju, bolje upozna-ješ i svoje prijatelje.“ Odluku šta će biti sledeća destinacija donose pomoću turističkih karata, iščitavanjem istorij-skih spisa, pretragom po internetu, ali i usmenim predanjem, kako to u šali

Devizni neto priliv od turizma u Srbiji za

2016. godinu je

1.040 miliona

evra

nazivaju. „Stalno pričamo o tome šta smo videli u inostranstvu. Zašto misliš da to nemaš u svojoj zemlji? Jako je bitno da ljudi shvate šta sve imamo.“Uprkos neverovatnim otkrićima raznih zanemarenih istorijskih spomenika, prirodnih lepota, kod svih se javljaju pomešana osećanja. Država nedovolj-no brine o spomenicima kulture i malo ulaže u njihovo održavanje. S obzirom na to da ne postoje u turističkoj ponu-di, izgleda da su pojedini lokaliteti ne-vidljivi, kako za lokalne vlasti, tako i za

Dobar izbor za predah

Maloprodajna mreža NIS-a u Srbiji poseduje 304 benzinske stanice pod brendom "NIS Petrol" i 16 benzinskih stanica pod brendom "GAZPROM". Savremeni objekti na kojima se nude goriva vrhunskog kvaliteta i veliki izbor dopunskog asortimana, uz uslugu ljubaznog osoblja, predstavljaju dobar izbor za predah svih putnika.

one koji se bave turizmom. Ulaganjem u rekonstrukciju, uređenje prilaza i održavanje samih lokaliteta, svakako da bi obogaćena turistička ponuda privukla više turista ali i omogućila stanovnicima Srbije da se upoznaju sa svojom zemljom. Upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo!

TOP 8PREPORUKE TRIPPINSRBIJA

AračaOstaci romaničke bazilike nalaze se osam kilometara od Novog Miloševa. Izvori kažu da je izgrađena oko 1230. i obnovljena 1370. godine od strane Jeli-savete Anžujske. Iako je 1551. bez borbe predata Turcima, oni su je spalili i od tad, stoji tako urušena i usamljena.

SolotnikNadomak Bajine Bašte, na obroncima Tare nalazi se tvrđava Solotnik. Iako je nemoguće precizno odrediti vreme nastajanja, smatra se da je tvrđava podignuta između 13. i 14. veka, a tragovi Rimljana i Kelta ukazuju na dugu prošlost ovog lokaliteta.

Vražiji kamenU neposrednoj blizini Vranja, na obali reke Pčinje, nalazi se Vražiji kamen – „mlađi brat“ Đavolje varoši. Mnoštvo legendi i misterija je vezano za ovaj lokalitet. Međutim, najpoznatija legenda je ona o tužnim svatovima. Nedozvoljena ljubav dvoje mladih, koji uprkos zabrani roditelja odlučuju da se venčaju. Nakon svadbe, mladoženjin konj, uplašen, galopira pravo u provaliju, a mlada se bez razmišljanja baca sa litice za njim. Od tada se u ovoj crkvi ne obavljaju venčanja niti krštenja.

Donja i gornja isposnica Svetog SaveU okolini manastira Studenice, nalaze se Donja i Gornja isposnica Svetog Save. Iako je Studenica jedan od najposećenijih ma-nastira u Srbiji, ovi lokaliteti ne dobijaju dovoljno pažnje i medijskog prostora. Na planini Radočelo, uz reku Studenicu, na-lazi se jedno od jezgara srpskog prosve-titeljstva. Po povratku sa Hilandara, Sveti Sava osniva prepisivačku školu. Sred-njevekovni zapisi ukazuju da je na ovom mestu prepisan veliki broj knjiga.

Gostuša

Selo u blizini Pirota, sa svega 52 prijavljena stanovnika. Ono što izdvaja ovo selo od drugih jesu kuće koje su građene od prirodnih materijala (kamen, blato). Uz tradicionalnu kuhinju i netaknutu prirodu predstavlja jedno od poslednjih sela ove vrste.

Krupajsko vrelo i vrelo MlaveNa padinama Beljanice, u blizini Žagu-bice, nalaze se Krupajsko vrelo i vrelo Mlave. Dubina vrela Mlave do sada nije poznata, zbog velikog pritiska koji one-mogućava dalja merenja. Ronioci su uspeli da se spuste do dubine od 84 metra, međutim nisu stigli do dna. Dubi-na Krupajskog vrela je procenjena na 70 metara, ali postoje izvori da su ronioci stigli čak do 123 metra i ono se nalazi na privatnom posedu.

Rimska grobnica u BrestovikuU Brestoviku (mesto u blizini Beograda) 1895. godine, vlasnik poseda je sadeći šljivik, upao u Rimsku grobnicu. Tada su započeta iskopavanja i istraživanja. Izgled i struktura dovode je u vezu sa grobnicama u Siriji. Pretpostavlja se da datira iz III-IV veka nove ere, i da je pripadala bogatoj porodici, koja je imala imanje u blizini. U unutrašnjosti su pronađeni sarkofazi sa telima muškarca, žene i deteta. Na održavanju je posled-nji put rađeno 1964. godine, i od tada se nalazi u istom stanju. Unutrašnjost grobnice je oslikana freskama (ribe, geometrijske i ljudske figure), i sadrži tri odaje: trem, središnju prostoriju sa nišama („slepi prozori“, mesto za kip ili ukras) i grobnu odaju. I danas se nalazi na privatnom posedu.

Srpska AtlantidaSelo Zavoj nalazilo se petnaest kilome-tara severno od Pirota u dolini Visočice. Februara 1963. godine, usled prirodne katastrofe, celo selo je izbrisano. Hro-ničari kažu da je usled stvaranja klizišta, preko osam miliona kubika zemlje palo u vodu, a 160 porodica je ostalo bez domova. Nakon nekoliko meseci da-nonoćnih radova, konačno je probijen tunel za drenažu i jezero je isušeno. Nijedna kuća nije bila srušena. Međutim odlučeno je da se dno uredi, kuće sruše i na tom mestu podigne akumulacija današnje hidroelektrane „Zavoj“. Crkva Vaznesenja Gospodnjeg iz 16. veka je porušena, ali su freske restaurirane i konzervisane. Sada se nalaze u pirot-skom muzeju Ponišavlje.

58 FULL TANK 59FULL TANK

Solotnik

Vražiji kamen

Donja i gornja isposnica Svetog Save

Rimska grobnica u Brestoviku

Krupajsko vrelo i vrelo Mlave

Srpska Atlantida

Gostuša

Arača

Ulaganja NIS-a u zelenetehnologije u prošlojgodini su dostigla 250 miliona dinara, dok je za zaštituživotne sredine izdvojeno150 miliona dinara.

REFINING62

SEPTEMBAR 12 OKTOBAR - nis.eu · gaćivanja iskustvom i zajedničkog rada kompanija Srbije, Rusije...

Documents

Transcript of SEPTEMBAR 12 OKTOBAR - nis.eu · gaćivanja iskustvom i zajedničkog rada kompanija Srbije, Rusije...