AVGUST 14 - nis.eu · izazvala je činjenica da su na gradilištu podignuta dva reaktora visoka po...

G: 2018

DOSIJE: Employer branding

od E do B

14AVGUST

SEPTEMBAR

OKTOBAR

Industrija i biznisDuboka prerada sve bliže cilju

DIGITALNATRANSFORMACIJAKLUB

VOLONTERANIS-A

U FOKUSU

TEMA BROJA

U prvih devet meseci NIS je investirao 27,3 milijarde dinara što je 64 procenta veći iznos ulaganja u odnosu na 9 meseci 2017. godine. Fokus investicija NIS-a bio je na oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa,kao i na realizaciji projekta „Duboka prerada“ koji je ključan za drugu fazumodernizacije Rafinerije.

REFINING2 REFINING 3

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 14, oktobar 2018. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i [email protected] +381 11 260 66 95

BROJ

14G: 2018

AVGUST

SEPTEMBAR

OKTOBAR

INTERNACIONALNIMAGAZIN

Urednik: Nenad Stanojevski

Dizajn:Metaklinika

Ilustrator: Monika Lang (4, 5, 6, 7, 8, 12, 14, 63), Sergej Tucakov (naslovna, 19, 20, 40)

Fotografi:HNS CREATIVE

Štampa:Alta Nova Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2018 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladusa odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry

G: 2018

DOSIJE: Employer branding

od E do B

14AVGUST

SEPTEMBAR

OKTOBAR

Industrija i biznisDuboka prerada sve bliže cilju

DIGITALNATRANSFORMACIJAKLUB

VOLONTERANIS-A

U FOKUSU

TEMA BROJA

SADRŽAJ

VESTI I TRENDOVI4-9

60Bajna luka

40-47Budi promena koju želišDRUŠTVENA ODGOVORNOST

26-33Duboka prerada sve bliže ciljuINDUSTRIJA I BIZNIS

12-17Employer brending od E do BDOSIJE

18-25Uz pomoć digitalizacije do najboljih odlukaTEMA BROJA

10-11Fokus na strateškim projektimaU FOKUSU

10Employerbrendingod E do B

Partnerstvo za napredak mladih naučnikaDRUŠTVENA ODGOVORNOST

48-53

18Uz pomoćdigitalizacijedo najboljihodluka

26Duboka preradasve bliže cilju

40Budi promenakoju želiš

Izgubljena otadžbina - stečena domovinaISTORIJA

54-59

FULL TANKBajna luka

60-63

34-39OMS Etalon je model rada kompanijeINDUSTRIJA I BIZNIS

VESTI I TRENDOVI 5

NIS na ime dividende akcionarimaisplatio oko 7 milijardi dinara

Kompanija NIS je 27. avgusta, šestu godinu zaredom, ispla-tila dividendu svojim akcionarima, i u te svrhe je ukupno iz-dvojeno 6,94 milijarde dinara, što je 73 odsto više od iznosa isplaćenog na ime dividende prošle godine.

U skladu sa odlukom Skupštine akcionara NIS-a održane 21. juna akcionarima će na ime dividende biti isplaćeno 25 odsto neto dobiti Društva koja je u 2017. godini iznosila 27,7 milijardi dinara.

Grad Beograd i NIS zajedno grade„Budućnost na delu“

U Skupštini Grada Beograda 21. avgusta su predstavljeni re-zultati višegodišnje uspešne saradnje Grada i kompanije NIS. U okviru obeležavanja 10. godišnjice programa saradnje NIS--a i lokalnih zajednica u Srbiji „Zajednici zajedno“ dve strane potpisale su Sporazum o saradnji kojim će biti nastavljena zajednička realizacija kapitalnih projekata koji doprinose poboljšanju kvaliteta života Beograđana. Sporazum su u pri-sustvu predstavnika gradske uprave, kompanije NIS i medija, potpisali profesor doktor Zoran Radojičić, gradonačelnik Beograda, i Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a.

U cilju razvoja i napretka lokalne zajednice, Beograd i NIS su tokom višegodišnjeg partnerstva zajednički realizovali broj-ne projekte iz oblasti obrazovanja i nauke, kulture, ekologije, sporta, kao i humanitarne aktivnosti u koje je ukupno ulože-no gotovo 250 miliona dinara. Osim društveno-odgovornih projekata, NIS u Beogradu realizuje i značajne poslovne aktivnosti. Pored toga što je u Beogradu smešten Poslovni centar kompanije, NIS na teritoriji glavnog grada poseduje

4 VESTI I TRENDOVI

između ostalog i 40 modernih benzinskih stanica i upošlja-va više od 2.000 radnika. Grad Beograd i NIS i nadalje će nastaviti da jačaju dobru poslovnu saradnju na korist obe strane i građana prestonice.

Kroz korporativni program saradnje sa lokalnim zajednicama u Srbiji „Zajednici zajedno“, NIS je od 2009. godine u part-nerstvu sa 11 opština i gradova realizovao preko 900 proje-kata u koje je uloženo više od milijardu dinara. U okviru ovog programa NIS, pored Beograda, sarađuje sa Novim Sadom, Nišom, Čačkom, Zrenjaninom, Pančevom, Kikindom, Kanji-žom, Novim Bečejom, Srbobranom i Žitištem. Od ove godine programu „Zajednici zajedno“ pridružio se i Grad Požarevac, kao 12. lokalna zajednica, čime NIS nastavlja da proširuje partnerske odnose sa opštinama i gradovima u Srbiji.

Pravo na isplatu dividende imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara Desete re-dovne sednice Skupštine akcionara NIS-a, odnosno 11. juna 2018. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a isplaćeno je 36,22 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji (42,61 dina-ra) odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati za ove akcionare pri isplati dividendi. Isplata ma-njinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti, na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dostavili prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.

Vodeći srpski mediji u poseti gradilištu „Duboke prerade“

Novinari vodećih domaćih medija posetili su nedavno Rafineriju nafte „Pančevo“ gde su upoznati sa tokom izgradnje projekta „Duboka Prerada“, kapitalnog projekta druge faze modernizacije Rafinerije u koji NIS ulaže više od 300 miliona evra.

Predstavnici NIS-a su novinarima detaljno govorili o ekonomskim i ekološkim koristima projekta, izgradnji novih postrojenja i građevinskim izazovima koji su savladani tokom realizacije. Posebnu pažnju medija izazvala je činjenica da su na gradilištu podignuta dva reaktora visoka po 30 metara i teška preko 200 tona, da je njihovo podizanje bio svojevrstan građevinski izazov, a da je u okviru montaže vangabaritne opreme uspešno podignuta prva rafinerijska kolona, kao i ostalih 11 jedinica vangabaritne opreme. Više o projektu „Duboka prerada“ na stranama ovog časopisa.

Nova ekološka laboratorija u Pančevu

Tehnička škola „23. maj“ u Pančevu dobila je modernu ekološku laborato-riju čije uređenje i opremanje je po-držao NIS. Laboratorija je opremljena najsavremenijom opremom za ispitiva-nje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta. Koristiće je učenici ove, kao i đaci ostalih srednjih i osnovnih škola u Pan-

čevu u cilju sticanja što boljeg praktič-nog znanja. U renoviranje i kompletno opremanje ovog modernog kabineta, NIS je uložio više od tri miliona dinara.

Svečanom otvaranju prisustvovali su predstavnici Ministarstva prosvete, na-uke i tehnološkog razvoja, lokalne sa-mouprave, kompanije NIS, rukovodstva Tehničke škole „23. maj“, kao i mnogo-brojne zvanice iz oblasti obrazovanja.

Aleksandar Pajić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

je istakao značaj saradnje privrede i obrazovnog sistema. „Sa Kompanijom NIS, Ministarstvo prosvete sarađuje dugi niz godina i to je kompanija koja se odgovorno odnosi prema svemu onome što je dobro i što daje novi kva-litet u ovoj zemlji. Ovde na delu vidimo povezanost privrede i obrazovanja.

Želim da izrazim veliko zadovoljstvo što će ovoliki broj učenika imati privilegiju da radi sa aparatima u modernoj ekološkoj laboratoriji“, is-takao je Pajić.

Građanima Srbijekoji poseduju akcije NIS-a

isplaćeno je

36,22dinara po akciji.

Laboratorija je opremljenanajsavremenijom opremom za ispitivanje

kvaliteta vode, vazduha i zemljišta.

7VESTI I TRENDOVI6 VESTI I TRENDOVI

NIS uz ovogodišnji Oktobarski salon

Pod nazivom „Čudo Kakofonije“, 57. Oktobarski salon, koji se ove godine održao uz podršku NIS-a, otvorio je vrata svim lju-biteljima savremene svetske umetničke scene koji su do kraja oktobra mogli da dožive raznolikost stvaralaštva umetnika ra-zličitih generacija, porekla i senzabiliteta iz svih delova sveta.

Svet savremenog stvaralačkog duha prikazan je u delima više od 70 umetnika koji su u pet prostora, tokom šest nedelja, dočarali različitost umetničkih izraza savremenog doba kroz razne vizuelne forme, kao što su crtež, slikarstvo, skulptu-ra, fotografija, reljef, video, zvučna instalacija, interaktivni radovi, performans i mnoge druge. Kao međunarodna mani-festacija koja skoro šest decenija predstavlja najbolja ostva-renja u oblasti likovne umetnosti na domaćoj i regionalnoj umetničkoj sceni, Oktobarski salon prepoznat je i kao mesto dijaloga domaćih i umetnika iz celog sveta kako bi široj jav-

nosti predočili bogatstvo i raznolikost umetničke produkcije u svetu.

Uvažavajući činjenicu da je kultura duša svakog društva, NIS podržava inicijative koje su usmerene na razvoj i unapređe-nje kulturnih sadržaja što je jedan od strateških ciljeva dru-štveno odgovornih programa koje Kompanija realizuje pod sloganom „Budućnost na delu“.

Novo ruho„Jazak vode“

Na obroncima vojvođanske planine-na-cionalnog parka, Fruške gore, okružen netaknutom prirodom nalazi se izvor, pitke, čiste i mineralima bogate „Jazak vode“. Pored očuvane prirode, izvor je karakterističan i po blizini istoimenog manastira, te okruženju koje odiše mi-rom i tišinom, a koje nijednog posetioca ne ostavlja ravnodušnim.

Vatrogasni kongres uz strateško partnerstvo NIS-a

U Poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu, od 27. do 29. sep-tembra je održan Prvi Vatrogasni kongres Vatrogasnog Sa-veza Vojvodine, čiji je Strateški partner bila naša kompanija. Kongres je posetilo više od 300 učesnika iz čitavog regiona (Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Ma-kedonije i Rumunije). Plenarna predavanja i predavanja po pozivu održali su eminentni stručnjaci iz oblasti vatrogastva iz jugoistočne Evrope.

Samo otvaranje Vatrogasnog kongresa je obeleženo starom vatrogasnom vežbom „Kako se gasio požar u Vojvodini“ na Petrovaradinskoj tvrđavi. U okviru računarsko – simulacionih radionica predstavljeni su programi GISCloud iz Hrvatske i RescueSim iz Slovenije, dok praktičnim i teorijskim vežbama predstavili su se WeberRescue i to u okviru „Rada sa alatima za razvaljivanje“ i firma Dräger – „Poligon sa preprekama“

Održan „Vozački izazov 7“

Tradicionalna, sedma po redu manife-stacija takmičenja vozača pod nazivom „Vozački izazov 7“, održana je u 6. oktobra, na „Novom kompleksu“ NIS-a u Zrenjaninu.

Na takmičenju su učestvovali profesi-onalni vozači putničkih i teretnih vozila „Naftagas-Transporta“, zainteresovane kolege-vozači iz drugih organizacionih

Cilj organizacije „Vozačkog izazova“je povećanje saobraćajne kulture,

unapređenje bezbednostisaobraćaja i razvoj takmičarskog duha.

Posebnost „Jazak vode“ ogledase u njenom niskom sadržaju natrijuma

i nivou suvog ostatka

delova kao i pripadnici Vojske Srbije i vozači kompanija podizvođača.

Posetioci su mogli da probaju „pijane naočare“, trenažer za procenu spo-sobnosti vozača, kao i da razgledaju službena putnička, teretna i specijalna vozila naše kompanije.

Takmičenje za putnička i teretna vozila su održana na poligonima usklađenim sa standardima EU. Poligoni su bazi-rani na merenju veštine, spretnosti upravljanja i performansi vožnje voza-ča. Cilj poligonskog ispitivanja je bilo da se ustanovi spretnost vozača sa

(vežba za rad u zadimljenom prostoru). ING Servis iz Hrvatske je prikazao funkcionalne prednosti sistema satelitskog inter-neta i komunikacije u toku katastrofalnih - kriznih događaja.

Tokom Vatrogasnog kongresa prisutni su mogli da pogle-daju postavku izložbe stare vatrogasne opreme iz perioda Austrougarske, kao i izložbu fotografija starih vatrogasnih kočija koje se nalaze na prostoru Južno-bačkog okruga „Očuvanje vatrogasne kulture u Vojvodini“.

izazovima kojima se susreću svakod-nevno u saobraćaju kroz različiti tip radnih tački.

Cilj organizacije „Vozačkog izazova“ je povećanje saobraćajne kulture, una-pređenje bezbednosti saobraćaja i ra-zvoj takmičarskog duha. Svrha takmi-čenja je da se kroz teorijsko testiranje i praktične aktivnosti izvrši provera znanja iz saobraćajnih propisa, prove-ra spretnosti u upravljanju motornim vozilima i radu sa hidrauličnim mani-pulatorom, i na taj način stavi akcenat na vozača kao najbitnijeg subjekta bezbednosti u saobraćaju.

Posebnost NIS-ove „Jazak vode“ ogleda se u njenom niskom sadržaju natrijuma i nivou suvog ostatka, kao i idealno izba-lansiranom odnosu kalcijuma i magnezi-juma, čija je razmera dva prema jedan. Ovakav odnos ova dva minerala je od velike važnosti, jer upravo on omogućava pravilnu apsorpciju u naš organizam. Zahvaljujući svim blagodetima kojima obiluje, redovnim konzumiranjem „Ja-zak vode“ doprinosimo uravnoteženom dnevnom unosu minerala, koji su neop-hodni našem organizmu za pravilno funk-cionisanje, a što „Jazak vodu“ čini ideal-nim izborom za svakodnevnu upotrebu.

Pored svih istaknutih dobrobiti, „Jazak vodu“ od nedavno krasi i novo ruho. Pro-izvodnja nove ambalaže savremenog di-zajna startovala je krajem jula u Pogonu za proizvodnju pijaće vode, te se na po-licama NIS-ovih maloprodajnih objekata mogu pronaći nove, rebrendirane flašice ove vode. Novo savremeno izdanje fru-škogorske vode uključuje ambalažu koja sadrži manji čep i manju gramaturu, tako da je i ekološki prihvatljivije.

Čuvena voda sa fruškogorskog izvora promenila je svoju odoru, ali je sa druge strane kvalitet ostao na najvišem nivou.

VESTI I TRENDOVI8

„Eco Best Award — 2018“ za moskovsku rafineriju

Moskovska rafinerija „Gasprom njefta“ je među dobitnici-ma ovogodišnjeg nezavisnog priznanja „Eco Best Award — 2018“, koje se dodeljuje inicijativama u oblastima ekologije i energetike i upravljanja prirodnim resursima.

Stručni žiri za dodelu ovog priznanja proglasio je novo po-strojenje ove kompanije za prečišćavanje vode „Biosfera” za „Najbolji infrastrukturni projekat”. Puštanje u rad ovog postrojenja je važan činilac modernizacije u oblasti zaštite prirodne sredine, koju sprovodi moskovska rafinerija još od 2011. godine.

Kompleks „Biosfera“ povećao je efektivnost prečišćava-nja otpadnih voda na 99.9 odsto, što znači da moskovska rafinerija ima mogućnost da skoro u potpunosti pređe na zatvoreni sistem regulisanja potrošnje vode. Zahvaljujući ovom novom kompleksu, Moskovska rafinerija je smanjila korišćenje rečne vode za više od 2,5 puta i trostruko sma-njila količinu otpadne vode.

Sistem biološkog tretmana „Biosfera” jedan je od ključnih projekata druge etape programa modernizacije moskovske rafinerije. Projektom „Biosfera“ predviđena je primena sistema biološkog čišćenja, koji koristi tehnologiju inte-gralnog prečišćavanja vode, jedinstvenu u rafinerijskom sektoru Rusije. Otpadne vode prolaze, po redosledu, kroz filtraciona postrojenja, postrojenje biološkog tretmana, uređaj za filtraciju ugljenika, membranski bioreaktor, i po-strojenje za reverzibilnu osmozu. Devet milijardi rubalja je do sada uloženo u ostvarenje ovog projekta.

„Gasprom njeft“ snabdeva avione gorivom pomoću Block Chain tehnologije

„Gaspromnjeft-Aero“, operater „Gasprom njefta“ za avio-gorivo, i S7 Airlines kreirali su i počeli primenu zajedničkih smart contracts (Aviation fuel smart contracts — AFSC), zasnovanih na block chain tehnologiji. Projekat povećava brzinu i efikasnost uzajamnih obračuna prilikom točenja “u

VESTI I TRENDOVI 9

Digitalizacija i novi softverski alati za veći profit Rafinerije

U Bloku „Prerada“ NIS-a u toku je realizacija nekoliko projekata u oblasti digitalizacije, a u praktičnoj primeni najdalje je otišao Projekat „€kon$“ koji omogućava operaterima da direktno utiču na povećanje profita pogona, a time i čitavog NIS-a.

Trenutno je u Rafineriji 15 različitih digitalnih sistema koji su u upotrebi. Ovoj grupi softverskih rešenja uskoro će se pridružiti i „€kon$“ projekat koji je usmeren na praćenje profitabilnosti rada procesnih postrojenja i na stalno obučavanje i

Trenutno je u Rafineriji15 različitih digitalnih

sistema koji su u upotrebi.

usavršavanje rada zaposlenih. Ovaj digitalni program može se primeniti na 14 procesnih postrojenja među kojima su najveći pogoni primarne i sekundarne rafinerijske prerade, kao i na niz procesnih sistema u Manipulaciji Rafinerije. Prvi rezultati u implementacije „€kon$“ sistema u RNP, očekuju se već početkom iduće

NIS Petrol započinje bušenje na novoj bušotini na bloku EH-7 PeriamNIS-ova ćerka firma u Rumuniji, NIS Petrol, počela je operacije bušenja na novoj konturnoj bušotini na bloku EH-7 Periam, u Timišu.

Teremia 1001 je treća po redu istražna bušotina NIS Petrola na bloku EH-7 Periam, nakon bušotina Teremia 1000 i Beba Veche Sud 1000. Nova bušotina izbušena je na istoj platformi koja je prethodno korišćena za bušotinu Teremia 1000. Procenjeno je da će radovi bušenja na bušotini Teremia 1001 trajati dva do tri meseca.

godine na postrojenjima Atmosferska i Vakuum destilacija. Pored ovoga, u Rafineriji su u pripremi još dva digitalna projekta – „machine learnig“ (pravljenje softvera koji će „javljati“ da li će doći do kvara u opremi u narednih 60 dana), kao i projekat „OTS“ (obuka i vežbanje operatera na virtuelnom pogonu, identičnom onom u realnosti).

Tokom 2017. godine, bušenje i ispitivanje bušotine Teremia 1000 dalo je obećavajuće rezultate. Cilj bušenja nove bušotine jeste da se potvrdi prisustvo ugljovodonika u dva horizonta koja se istražuju na bušotini Teremia 1000, kao i da se prikupe podaci i potvrdi zasićenost ugljovodonicima u novom miocenskom horizontu. Nova dubina bušenja iznosi 2.600 metara.

Tokom čitavog perioda bušenja, stalnim geološkim merenjima uzoraka jezgra, primenom standardnih metoda, biće utvrđena svojstva ležišta i stena, kao i nivo sigurnosti u pogledu količine i kvaliteta rezervi ugljovodonika.

Nedavno je završena operacija akvizicije seizmičkih podataka na prostoru dugom 60 kilometara u oblasti Teremia-sever. Podaci koji su prikupljeni tokom ovog procesa, slagali su se sa analizom podataka sa obližnjih bušotina, čime je omogućeno unapređenje i ažuriranje geološkog modela, kao i da se tačno odredi novo mesto bušenja – Teremia 1001.

Prilikom izvođenja operacija bušenja na bušotini Teremia 1001, NIS Petrol ispunjava sve obaveze definisane programom obaveznih minimalnih radova u okviru sporazuma o istražnoj licenci koju su rumunski državni organi izdali za blok EX-7 Periam. Završena je akvizicija 3D seizmičkih podataka na površini od 267,7 kvadratnih kilometara, kao i 2D seizmičkih podataka, u opsegu od 32,4 kilometara, uključujući bušenje tri istražne bušotine.

krilo” aviona, i automatizuje planiranje i evidenciju isporu-ke goriva.

Ovo je prvo ovakvo iskustvo primene tehnologije takozvane raspodele registara (block chain) na avio tržištu Rusije. Po-moću nje, avio-kompanija ima mogućnost da odmah plati gorivo tokom njegovog točenje u avion, bez avansa, ban-karskih garancija i finansijskih rizika po strane u transakciji. Takav pristup mnogostruko povećava brzinu finansijskih operacija i značajno smanjuje troškove na osoblje.

Zahvaljujući tehnologiji Block Chain, podaci o transakci-jama se garantovano memorišu u sistemu AFSC. Sve ope-racije se sprovode isključivo prema šemi koju su definisali članovi digitalnog ugovora, čime se onemogućuje kršenje uslova ugovora i povećava transparentnost obračuna.

Demonstracija prve operacije snabdevanja gorivomredovnog leta S7 pomoću nove tehnologije bila jeupriličena na međunarodnom aerodromu Talmaćova(Novosibirsk), gde se nalazi kompleks „Gaspromnjeft-Aero“ za snabdevanje gorivom.

Uvođenje naprednih tehnologija u proces snabdevanja naftnih derivata je sastavni deo digitalne transformacije poslovanja „Gasprom njefta“, u okviru koga se stvara za-jednički sistem digitalnih projekata u svim delovima lanca poslovanja, kako u geološkim istražnim radovima i ekstrak-ciji ugljovodonika, tako i u preradi, logistici, realizaciji proizvoda konačnom potrošaču. Zahvaljujući tome, došlo je do osetnog poboljšanja efikasnosti poslovanja na osnovu upravljanja podacima.

U FOKUSU10 U FOKUSU 11

NIS grupa je objavila konsolidovane rezultate poslovanja za 9 meseci 2018. godine, pripremljene u skladu sa me-đunarodnim standardima finansijskog izveštavanja.

U ovom izveštajnom periodu NIS je nastavio da unapređuje finansijske i poslovne rezultate, uz realizaciju stra-teških projekata koji će omogućiti dalji razvoj i modernizaciju NIS grupe.

Neto dobit ostvarena za 9 meseci 2018. godine iznosi 21,7 milijardi dinara što je 8 odsto više od neto dobiti ostvarene pre godinu dana. Rast je zabeležio i pokazatelj EBITDA (dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortiza-cije) koji iznosi 42 milijarde dinara, odnosno 23 odsto više nego u istom periodu prošle godine. U tekućoj godini NIS je investirao 27,3 milijarde dinara što je 64 procenta veći iznos ulaganja u odnosu na 9 meseci 2017. godine. Fo-

Fokus na strateškim projektima

Poslovanje NIS-a u prvih devet meseci 2018. godine kus investicija NIS-a bio je na oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, kao i na realizaciji projekta „Duboka prerada“ koji je ključan za drugu fazu modernizacije Rafinerije.

Takođe, NIS je nastavio sa unapre-đenjem operativnih pokazatelja u oblasti prerade nafte i prometa naftnih derivata. Obim prerade nafte i poluproizvoda u 9 meseci ove godine bio je 2,769 miliona tona, 6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosi 2,741 miliona tona, što je 10 odsto bolji rezultat u odnosu na 9 meseci 2017. godine. NIS u 2018. godini beleži i rast izvoza naftnih derivata od čak 20 odsto u poređenju sa prethod-nom godinom. U 9 meseci ove godine proizvedeno je 999 hiljada uslovnih tona nafte i gasa.

Obaveze NIS grupe po osnovu poreza i drugih javnih prihoda u 9 meseci 2018. godine iznose 142,3 milijarde dinara, što je 16 odsto više nego prošle godine. U avgustu je NIS svojim akcionarima na osnovu dividende za 2017. godinu isplatio 6,95 milijardi dinara.

Neto dobit ostvarena za 9 meseci 2018. godine

iznosi

21,7milijardi dinara.

“ Naši dobri finansijski rezultati u 2018. godini ostvareni su pre svega zahvaljujući unapređenju operativnih pokazatelja i merama za unapređenje operativne

efikasnosti. Efekat ovih mera na pokazatelj EBITDA u 9 meseci ove godine iznosi 3,7 milijardi dinara. I u narednom periodu ostaćemo posvećeni naporima da

dalje unapredimo efikasnost poslovanja NIS grupe i tako kapitalizujemo pozitivne rezultate koji su ostvareni u

dosadašnjem toku godine i ispunimo ciljeve postavljene našom Strategijom razvoja. “

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a

DOSIJE12 DOSIJE 13

HR

EMPLOYER BRANDINGOD E DO B

Iako je nezaposlenost jedan od ključnih problema u regionu, sve je teže pronaći kvalitetne i kvalifikovane kandidate.

U svetu, a sada već i kod nas, dešava se takozvani „rat za talente”. Prvi korak je privlačenje kvalitetnog kadra, dok je

drugi, često i teži, zadržavanje postojećih zaposlenih. Zbog toga je strateški pristup Employer Branding-u

od ključnog značaja.

Šta je zapravo Employer Branding?

Bilo da je poslodavcima ovaj pojam poznat ili ne, važno je znati da je svaki poslodavac već brendiran, već ima svoj employer brand. U pitanju su reputacija i pojedine karakteristike koje se pripisuju poslodavcu, govori se o uslovima rada, atmosferi, moguć-nostima napredovanja, usavršavanja i svim ostalim temama značajnim za potencijalne kandidate.

Ukoliko se organizacija pobrinula da na employer branding-u radi strateški i planski, onda je vrlo verovatno da je imidž poslodavca koji ima relevantan. U suprotnom je čeka ozbiljan posao.

NULTA TAČKA BRENDIRANJA POSLODAVCA

Prvi korak koji poslodavac treba da napravi jeste procena trenutnog stanja, kako poslodavca sada percipiraju postojeći zaposleni. Ovo je jako važno jer brendiranje poslodavca ne može biti u potpunosti kontrolisan proces. Zaposleni (i bivši zaposleni) će govoriti o poslodavcu. Govoriće svom okruže-nju, ostavljati utiske i komentare na specijalizovanim portalima i forumima,

DOSIJE14 DOSIJE 15

samim tim postaće medij za sebe. Medij koji je van kontrole poslodavca i može postati dragocen ambasador ili ozbiljna pretnja employer branding--u. Kako bi se stekla prava slika, neka istraživanje zadovoljstva zaposlenih bude potpuno anonimno i neka ga sprovede eksterno, nezavisno telo.

Interno istraživanje je praktično i naj-značajnije jer je reputacija poslodavca odraz (većinom) internih faktora. Na-kon spoznaje reputacije kod postojećih zaposlenih, treba se pozabaviti ekster-nim istraživanjima. Kako javnost, a pre svega potencijalni zaposleni percipira-ju poslodavca.

Tek kada je slika kompletirana i početno stanje definisano, može se krenuti dalje ka razvoju strategije brendiranja poslodavca.

EMPLOYER BRANDING TIM

Najčešća situacija na koju se u praksi nailazi jeste da brendiranje poslodavca ostane u procepu između različitih sek-tora kompanije. Marketing i PR imaju znanja i alate potrebne da eksternim (i internim) ciljnim javnostima prenesu poruke, no ono što im nedostaje jesu informacije i materijali koje posedu-je HR sektor. Ova situacija rešava se angažovanjem profesionalnih eksternih agencija, ili ostvarenjem tesne sarad-nje između sektora. Oba rešenja su ispravna, uz oprez da ceo tim koji radi na brendiranju poslodavca, treba dobro da poznaje ovu temu, isprati trendove i može da prepozna i realizuje efektne i kvalitetne kampanje i aktivnosti.

Ukoliko se razmišlja šire, zaključuje se da odgovornost za brendiranje poslodavca seže daleko izvan spomenu-tih sektora i da u aktivnosti treba uključiti praktično sve zaposlene. Svakom pojedincu je važno sa kim radi, sa kim provodi bar trećinu svog dana, deli napore i uspehe, smeje se, diskutuje, ruča, putuje…

TRANSPARENTNOST BEZ IZUZETKA

Komunikacija je evoluirala. Spomenuli smo da je sva-ka osoba postala medij za sebe. Medij koji svoje poruke prenosi preko društvenih mreža, foruma, portala - javno, ali i anonimno ocenjivanjem poslodavaca, kao i skriveno - putem raznih chat platformi za slanje privatnih poruka. Ova fantastična evolucija komunikacije pruža ogroman prostor brendiranju poslodavca. Da bi se postigao efekat kakav želimo i da rezultat bude uspeh, a ne fijasko, važno je biti iskren i transparentan. Potpuno. Ukoliko postoji neki problem ili nedostatak koji narušava reputaciju poslodavca, gubljenje vremena na prikrivanje je potpuno bespotrebno. Fokus treba prebaciti na unapređenje onog što nije u redu. Dobar marketing ima moć i da istakne i da prikrije. Ali da li je to zaista potrebno? Pre ili kasnije, istina nađe svoj put. Čak iako poslodavac privuče određene zaposlene, uloži vre-me i budžet za regrutaciju, selekciju, onboarding, treninge i slično, ukoliko se slika koju je imao o poslodavcu u velikoj meri razlikuje od realnosti, ukoliko njegova očekivanja nisu ispunjena od strane poslodavca, takva osoba neće biti za-dovoljna, a samim tim ni motivisana i produktivna. Prvom prilikom će otići, što znači da je sve prethodno navedeno bilo uzalud.

FORMULA DOBROG POSLODAVCA

Sve bi bilo daleko lakše da postoji formula koja vodi ka tome da neko postane dobar poslodavac. Nažalost (ili na sreću), ne postoji.

Ono što postoji jeste strategija koja je specifična ne samo za svaku industriju, već za svakog poslodavca pojedinačno. Za-posleni su, baš kao i poslodavci različiti. Svaki poslodavac ima svoje vrednosti, atmosferu, korporativnu kuturu. U skladu sa njima bira i svoje zaposlene. Isto radno mesto za jednu osobu može biti ostvarenje sna, dok za drugu može biti teški pri-nudni rad. Ovo nas ponovo vraća na važnost transparentnosti i iskrenosti. Nema potrebe da se poslodavci trude da budu ono što nisu. Dovoljno je da pokažu ono što jesu i akcentuju vrednosti koje žele da dele sa svojim timovima. Na taj način neće privući ljude koji se ne uklapaju u tim i čija očekivanja su drugačija od onog što poslodavac može da ponudi.

Ovo nikako ne znači da ne treba raditi na unapređenju uslova rada i benefita za zaposlene, naprotiv. Treba jasno definisati strategiju employer brending-a, utvrditi pravac i aktivnosti i istrajno ići ka postavljenim ciljevima.

SLUŠANJE JE POLA USPEHA

Privlačenje kvalitetnih i kvalifikovanih kadrova zahteva ozbiljan kontinuiran rad. Uspešne kompanije to prepoznaju i ulažu značajne resurse u razne projekte, kampanje, pro-grame i slično. Međutim, koliko smo svesni da je dan kada je zaposleni potpisao svoj ugovor o radu, zapravo dan kada proces nije zatvoren, već je tek započet? Koliko smo svesni

“ Bilo da smo zaposleni ili poslodavac, važno je da uvek imamo na umu da

je employer branding stalno prisutan i da nema svoj početak i kraj. Svojim emocijama, rečima i potezima stalno

utičemo na snagu brenda nas kao poslodavca, našeg trenutnog ili potencijalnog poslodavca. ”

Ivan Marković,menadžer za razvoj brenda

poslodavca, NIS

“ Definisanjem brendiranja poslodavca kao razvojne strategije organizacije, moramo biti svesni da ona ima

mnogo šire implikacije od rasta zainteresovanosti većeg broja odgovarajućih kandidata za rad u kompaniji. Ona ima snažan uticaj na celu kompaniju – kako na boljitak koji će osećati zaposleni – kroz unapređenje procesa i

sistema, komunikacije, angažovanosti, zadovoljstva, tako i posledično na rezultate i tržišni uspeh kompanije. ”

Sonja Ćetković,direktorka, „Poslovi Infostud“

DOSIJE16 DOSIJE 17

značaja zadržavanja zaposlenih koje je u vreme borbe za kvalitetne kadrove teže nego ikada? Industrije koje imaju deficit stručnjaka (IT sektor je najbolji primer), prepoznaju da je zadržavanje zaposlenih od ključnog značaja za njihov biznis. Svedoci smo perioda u kome se pojedini poslodavci takmiče u obezbeđivanju veoma dobrih uslova za rad i benefita, kako bi stručnjake i iskusne kadrove zadržali u svojim timovima.

Logično se dalje nameće pitanje - šta je to što zaposleni žele, šta su za da-našnje tržište rada dobri uslovi koji će ih vezati za poslodavca?

Odgovor je jako jednostavan - treba ih pitati. Pitati zaposlene šta im je važno. Odgovori koji se dobiju su dragoceni, ali individualni. Nekom je važno da ima dovoljno slobodnog vremena, ne-kom da radi na izazovnim projektima. Jedni cene fleksibilno radno vreme i remote work, dok drugi žele da im na radnom mestu sve bude na dohvat ruke, pa će biti srećni da imaju ručak i teretanu na poslu. Pojedini žele mo-gućnost za usavršavanje i napredova-nje, drugima je zlatna sredina u redu i žele stabilnost.

Odgovori zaposlenih će pokazati tajnu mapu ka njihovom zadovoljstvu.

ŠTA SE PROMENILO NA TRŽIŠTU RADA?Promenili su se ljudi. I promenio se način na koji konzumiraju informacije. Ako krenemo od jednostavne logike da će do 2020. godine, 75% zaposlenih pripadati takozvanim milenijalcima, jasno je da moramo menjati način na koji smo do sada radili brendiranje poslodavca. Govorimo o „digital native” generacijama, te je jasno da kanali kojima im šaljem poruku o sebi kao dobroj prilici za zaposlenje i razvoj ka-rijere, moraju (da, moraju) biti digital-ni. Način na koji im prenosimo poruke mora (da, mora) biti usklađen sa onim što ih interesuje. Težište sadržaja koje plasiramo se prenosi na potencijalne kandidate, šta je to što njima pružamo, na koji način možemo ispuniti njihova očekivanja, ispratiti njihove ambici-je. Forme sadržaja treba uskladiti sa

ciljnom publikom. Ovu ciljnu grupu neće interesovati što je GM kompanije predstavio godišnji izveštaj na sastan-ku lidera grupe, ali će ih interesovati priča GM-a, od koje pozicije je krenuo, kako se razvijao, koji su njegovi saveti i preporuke.

Najopasnije što možete da se desi jeste da nastavimo kako smo do sada radili. Jer iako su određene aktivnosti davale rezultate, ne znači da i dalje hoće. Hrabrost za promene, istraživanje, praćenje, ali i postavljanje trendova, pravi su put ka tome da organizacije postanu poželjni poslodavci.

REČSTRUČNJAKA

Direktorka Poslovi Infostud, Sonja Ćet-ković, o brendiranju poslodavca kaže sledeće: “Suština employer brandin-ga nije u porukama koje kompanija plasira eksterno, već u osećanju koje nose zaposleni, unutar kompanije, u njenom pulsu, dijagnozi i unapređe-nju njenog zdravlja, slike koju u sebi nose ljudi koji tu rade i plasiranju te realne slike napolju. Employer bren-ding se prvenstveno živi, pa tek onda sprovodi. Definisanjem brendiranja poslodavca kao razvojne strategije organizacije, moramo biti svesni da ona ima mnogo šire implikacije od rasta zainteresovanosti većeg broja odgovarajućih kandidata za rad u kompaniji. Ona ima snažan uticaj na celu kompaniju – kako na boljitak koji će osećati zaposleni – kroz unapređe-nje procesa i sistema, komunikacije, angažovanosti, zadovoljstva, tako i po-sledično na rezultate i tržišni uspeh kompanije. I zato o ovoj temi treba puno i detaljno da govorimo.”

O brendiranju poslodavaca svoja razmišljanja sa nama deli i Dragan Petrović, direktor operacija/COO Mokrogorske škole menadžmenta:

„Razmišljanje o sebi kao brendu navodi me da postavim sebi tri pitanja:

1. Jesam li ja proizvod, usluga ili čovek? 2. Zašto bih uopšte bio brendiran? 3. Da li brendiranje koje mi poslodavac nudi postavkom

svoje vizije, misije i vrednosti smanjuje nivo moje slobo-de i individualnosti?

Moj odgovor je sledeći: Samo onda kada su moja vizija, mi-sija i vrednosti usklađeni sa vizijom, misijom i vrednostima poslodavca mogu da prihvatim brendiranje. A onda je lako, i iz te sinergije vrednosti stvara se moja angažovanost, ponos i lojalnost poslodavcu. Mislim da drugačije i ne može.A jesu li vaše poslovne i životne vrednosti u harmoniji sa vrednostima poslodavca? I ako jesu, na pravom ste mestu, kao zaposleni i kao čovek.”

“ Samo onda kada su moja vizija, misija i vrednosti usklađeni sa vizijom, misijom i vrednostima poslodavca

mogu da prihvatim brendiranje. A onda je lako, i iz te sinergije vrednosti stvara se moja angažovanost, ponos i lojalnost poslodavcu. Mislim da drugačije i ne može. ”

Dragan Petrović, direktor operacija/COO,

Mokrogorska škola menadžmenta

„Bilo da smo zaposleni ili poslodavac, važno je da uvek imamo na umu da je employer branding stalno prisutan i da nema svoj početak i kraj. Svojim emocijama, rečima i potezima stalno utičemo na snagu brenda nas kao poslodav-ca, našeg trenutnog ili potencijalnog poslodavca. Nikako ne smemo da zaboravimo da izbor kandidata za posao ili člano-va tima nije samo odluka poslodavca, već su i zaposleni ti koji biraju svog poslodavca. Upravo zbog toga svi treba da se trudimo da uvek negujemo odnos „win-win” i razmišljamo o tome da li smo i koliko atraktivni jedni drugima”, izjavio je Ivan Marković, menadžer za razvoj brenda poslodavca u kompaniji NIS.

Brendiranje poslodavaca je široka i kompleksna tema o kojoj će se mnogo govoriti u narednom periodu. Počev od „Vivaldi HR foruma” i sličnih događaja, preko bloga agen-cije Homepage i primera dobrih kampanja kojih očekuje-mo sve više. Mihaela Turner i Milka Negrović Agencija Homepage Creative Digital

HR forum posvećen Employer Branding-uViše od 120 HR i Employer Branding profesionalaca iz 67 kompanija koje posluju u Srbiji okupilo se od 26. do 29. septembra na „Jesenjem HR Vivaldi forumu“ na Mokroj Gori kako bi razgovaralo o Employer branding-u, disciplini koja predstavlja sinergiju HR-a, marketinga i PR-a u cilju privlačenja i zadržavanja ključnih kadrova u kompaniji. Šta to kompaniju čini dobrim poslodavcem i da li postoji univerzalna kategorija „idealnog poslodavca“ za sve ciljne grupe zaposlenih? Kako dodatno ojačati snage i raditi na slabostima kompanije? Koliko je važno kakav utisak ostavljamo na kandidate za posao, kao i kakvo iskustvo i emocije nose zaposleni o svom poslodavcu? Ovo su samo neka od pitanja o kojima se diskutovalo na četvorodnev-nom HR skupu. Ono u čemu se su složili svi učesnici fo-ruma jeste da poslodavci pre svege treba da budu svesni svog identiteta, snaga i nedostataka i da rade na njima, da dobar poslodavac znači i iskren poslodavac, ali da je suština i snaga brenda poslodavca u osećanju i emocija-ma koje nose njegovi zaposleni.

TEMA BROJA18 TEMA BROJA 19

UZ POMOC DIGITALIZACIJE DO NAJBOLJIH ODLUKA

Digitalna transformacija

Nada Veljković

Digitalizacija sama po sebi nema konkretne odgovore, ali daje nam sposobnost da

vidimo gde se nalaze mogućnosti a gde su ograničenja. Fleksibilnost korporativne

strukture, spremnost da se odgovori na izazove i pažljivo praćenje gde se mesta

za napredak nalaze, ključne su stvari koje mogu da posluže kao orijentiri

za budućnost.

Zamislite sledeću situaciju: Ustaje-te ujutru, a hleb je već tostiran za vas, frižider vam javlja da su se neke namirnice u njemu pokvarile, pametni ormar vam preporučuje garderobu na osnovu temperature napolju. Ulazite u auto, a mašina vas podseća da uskoro ističe registracija i da bi trebalo da zamenite ulje. Zaustavlja vas policajac, a vi mu pokazujete mobilni telefon, jer imate aplikaciju za digitalnu vozačku dozvolu. Na poslu radite na virtuelnom pogonu, koji će tek biti izgrađen.

Da li vas sve ovo podseća na scenu iz nekog futurističkog filma? Ovo je naša bliska budućnost, a za mnoge već i sadašnjost. Napredak tehno-logije odmiče toliko, da ga je i teško

sagledati. Tako na primer, Danska već pravi aplikaciju uz pomoć koje će se dobijati virtuelne vozačke dozvole. Plan je da ova aplikacija bude dostupna svima u ovoj zemlji do kraja 2020. godine, prvo kao dodatak, a zatim kao zameni „fizičkoj“ vozačkoj dozvoli. Aplikacija će koristiti tehnologi-ju otiska prsta kako bi joj se pristupilo. Za Dance ovo i nije neka novina, s obzirom da su novčanike zamenili pamet-nim telefonima.

Za nas je važnije kako se napredak digitalnih tehnologija odražava na naftnu industriju. Mnogima je teško da povežu ta dva pojma - s jedne strane inovacije, fleksibilnost i brze promene, a s druge tradicionalan i rigidan sistem rada, odluke koje podležu dugim procesima i usaglašavanjima. Ipak, ovakve promene su neizbežne i sveprožimajuće, a da bi se sprovela digitalna transformacija, potrebno je delovati, pre svega, analogno. Kao i u svakoj drugoj industriji, tako i u naftnoj, potrebni su ljudi koji će, na prvom mestu razumeti, a onda na pravi način sprovesti sve ove promene.

KAKO SHVATITI DIGITALNU TRANSFORMACIJU?

Šta uopšte podrazumevamo pod digitalizacijom u naftnoj kompaniji, i šta to novo donose ove promene?

Digitalna transformacija nije samo primena digitalne teh-nologije, već i činjenica da tehnologija, pre svega digitalna, omogućava ljudima da nađu rešenja za svoje probleme u toku rada. I Satja Nadela (Satya Nadella), generalni direktor kompanije „Microsoft“ smatra da sve kompanije, bez obzira na veličinu i vrstu industrije, treba da sprovode transfor-maciju uz pomoć digitalne tehnologije, kako bi napredo-vale. On digitalnu transformaciju ne vidi kao cilj već kao sredstvo da bi se postigle promene, koje će doneti bolje rezultate kompaniji.


„Big data“ – nauka o velikim podacima„Big data“, odnosno nauka o velikim podacima, postoji već nekoliko godina, a suština je da se iz velikog broja podataka, koje svakodnevno stvaramo, izdvoje oni od kojih možemo da imamo koristi. Jedan od ciljeva jeste prepoznati zakonitosti i navike, koji nam mogu pomoći u obavljanju svakodnevnog posla, tako da se posao obavlja brže i efikasnije, odnosno za kraće vremena, uz manje gubitke, i veću uspešnost. Nauka o podacima takođe je povezana i sa veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem, ona je pokretač softvera koji čini mašine vrlo preciznim.

Uopšteno govoreći, nauka o velikim podacima koristi statistiku kako bi predvidela neposrednu budućnost, a čoveku omogućava da donese najbolju moguću odluku.

Neki stručnjaci smatraju da digitaliza-cija nije ništa novo – kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i gasa, koristi-le su savremenu opremu, proizvodnju kao i podatke više od 35 godina. Ipak, novine su poboljšane performanse uz pomoć napredne analitike, a koje omo-gućava mašinsko učenje u kombinaciji sa velikim podacima i primene tehno-logija. To je digitalna transformacija koja postiže rezultate.

Postoji i još jedna definicija, a to je da je digitalna transformacija razmi-šljanje kako spojiti ljude, podatke i procese, kako bi se stvorila vrednost za klijente i održala konkurentna pred-nost u digitalnom svetu.

Dušan Vujović, međunarodni stručnjak za ekonomiju, dugogodi-šnji saradnik Svetske banke, i bivši srpski ministar finansija, na nedavno održanom NIS-ovom Korporativnom forumu pod nazivom NIS 2.0, dao je svoje viđenje digitalizacije – „To je način da se identifikuju slabosti, da se korišćenjem znanja i tehnologije ponude rešenja koje sistemi nisu u stanju da ponude.“

Kako je rekla Olivera Vujnović, direktor Departmana za IT u NIS-u, postoji više nivoa digitalne transformacije. Najniži nivo je digitalizacija postojećih procesa. Zatim, mogu da se promene procesi korišćenjem savremene tehnologije, kako bi se dobilo na efikasnosti. Ipak, najviši nivo, odnosno cilj, jeste trans-formacija samog biznisa korišćenjem novih tehnologija.

Olivera Vujnović navodi da, kao put unapređenja poslovanja, digitalna transformacija nije samo usmerena ka maksimiziranju doprinosa svakog

od nas, već uključuje i menjanje kako svakodnevnih radnih, tako i životnih navika. - Iako su mnoge organizacije već započele transformaciju, druge pokušavaju da započnu svoj digitalni put. Čak 87 odsto kompanija veruje da će digitalno promeniti svoje načine vođenja poslovanja, a samo 44 odsto adekvatno je pripremljeno za projekto-vane prekide zbog digitalnih trendova. Očigledno je da je početak digitalne transformacije od suštinskog značaja. To je takođe nešto što treba da bude strategijski primenjeno kako bi se obezbedio održiv komercijalni uspeh – navodi Vujnović.

TEHNOLOGIJE KAO INSTRUMENTI EKONOMSKOG RASTA

Ako pod digitalizacijom podrazume-vamo socijalno-ekonomsku trans-formaciju, koju će izazvati masovna implementacija i usvajanje novih tehnologija kreiranja, obrade i prenosa informacija, onda se postavlja pitanje

koje će tehnologije u skoroj budućnosti postati instrumenti ekonomskog rasta?

U kompaniji „Microsoft“ najveću perspektivu vide u masov-noj implementaciji tehnoloških platformi, to jest grupama kompatibilnih tehnologija, produkata, kanala i ekosistema njihovog korišćenja. Osnovni elementi ovih platformi su: mobilnost, računarstvo u klaudu (oblaku), kao i tehnologije obrade velikih podataka, biznis-analitike i mašinsko učenje.

Biznisu je interesantniji finansijski efekat implementacije ovih ili onih digitalnih tehnologija. Konkretizaciju predla-žu analitičari Svetskog ekonomskog foruma (WEF), koji su pokušali da prognoziraju međugranski pozitivni efekat od buduće digitalne transformacije. Razmatrano je pet una-krsnih tema: IT, HR, finansije i računovodstvo, upravljanje lancem isporuka i sistemom materijalno-tehničke podrške, kao i R&D (istraživanje i razvoj).

Osnovni pozitivni efekat za biznis obećava implementacija oblačnih tehnologija, Interneta stvari (IoT), tehnologija ve-štačke inteligencije, kao i novih tehnologija rada sa velikim podacima i biznis analitike.

Samo upostavljanje oblačnih tehnologija omogućava smanjenje prosečnih IT troškova održavanja za 25 do 50 odsto. Ne sme se nikako zanemariti i uticaj uspostavljanja kroskompanijskih i integracionih IT platformi koje suštinski menjaju biznise i usled čega umiru kompanije koje se nisu transformisale na vreme.

U korporativnim finansijama i računovodstvu moguće je smanjiti troškove prosečno za 40 odsto, uglavnom zahva-ljujući primeni sistema računarstva u klaudu i tehnologija veštačke inteligencije. Smanjenje troškova u oblasti HR u najbližih deset godina prosečno za 7 odsto omogućiće aktiv-nu implementaciju takvih formi digitalnih tehnologija, kao što su virtuelne kolaboracije, reputacioni sistemi procene „peer-to-peer” (tehnologija koja je razvijena za razmenu podataka između korisnika putem interneta kao mreže. U slučaju sa HR –om radi se o neposrednoj oceni koju zaposle-ni daju jedni drugima), digitalni intervjui na daljinu i novi veb portali za pretragu i najam zaposlenih.

U upravljanju lancem isporuka i sistemima materijalno-tehničkog snabdevanja glavnim digitalnim drajverima

označavaju bespilotne letelice i dronove, različite senzore i transmitere, koji vrše operativni monitoring kretanja robe i usluga, kao i 3D-štampu. U sferi R&D tri osnovna pravca implementacije Digitalne transformacije jesu mobilizacija ljudskih resursa uz pomoć informacionih tehnologija za zajedničko rešavanje različitih zadataka (crowdsourcing) robotika i tehnologije veštačke inteligencije.

Po mišljenju globalne konsalting kompanije Boston Con-sulting Group, u naftno-gasnom sektoru, kao i u drugim industrijskim granama, ključne mogućnosti za digitalnu transformaciju postaće internet stvari (Internet of things), dopunjena realnost, robotizacija i efikasnije angažovanje kapaciteta. Još jedan perspektivni pravac – stvaranje intelek-

Internet stvari (Internet of things)Internet stvari, po Vikipediji, predstavlja međuumrežavanje fizičkih objekata, vozila, zgrada i drugih stvari sa ugrađenom elektronikom, softverom i senzorima, koji omogućavaju objektima da razmenjuju podatke sa proizvođačem, oper-aterom i/ili drugim povezanim uređajima.

Internet stvari bi trebalo da nam olakšaju svakodnevicu, da nam život učine komfornijim, a posao efikasnijim i bržim. Tako na primer, frižider bi mogao da nam javi koje su namirnice pokvarene, a veliki sistemi bi služili za osiguravanje pametnog doma ili brige o naftnim postrojenjima. Rezultati ovakvog umrežavanja nisu mali: rad mašina može se pratiti u realnom vremenu, kvarovi se mogu predviđati, a ušteda na struji i drugim resursima je 6 do 10 odsto.

“ Mi kao menadžment treba da obezbedimo sredinu, povoljnu osnovu,

da ljudi sa inicijativom, sa veštinama, oštrim umom, mogu da napreduju u Kompaniji. ”

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor

kompanije NIS


Digitalna transformacija

više od

70projekata nominovano

60projekata

identifikovano

30projekata

u fazi dizajna

23projektaizabrana

18projekata

implementirano

Vladimir Gagić, direktor Bloka „Prerada“, naveo je niz pro-jekata koji su u toku, i koji imaju za cilj da unaprede poslo-vanje Downstream-a. – Radimo, između ostalog, na softveru koji će nam „javljati“ da li će doći do kvara u našoj opremi u narednih 60 dana. Nema gotovih rešenja koje možete da kupite, praktično morate da učestvujete u njihovom razvoju – kaže Gagić.

OTS (Operator training system) – program za učenje operat-era, koji se razvija za stare pogone, ali i za pogon Duboke pre-rade. Zadivljujuće je što će operateri imati priliku da vežbaju i da se uče na virtuelnom pogonu, koji je identičan pogonu koji još nije izgrađen. Što znači kada startuje novi pogon, opera-teri će već biti obučeni da rade.

Projekat EKONS - omogućava operaterima da u realnom vre-menu vide kako njihova akcija, odnosno ono što su uradili, utiče na profit pogona, a i samog NIS-a.

„Drive through“ aplikacija - aplikacija za bezgotovinsko plaćanje koja donosi veći komfor našim kupcima.

Tehnologija „Machine learning“ - značajna zbog prepoznavanja potreba kupca, omogućuje da se unapred zna šta su potrebe kupca i šta im treba ponuditi na osnovu njihovih navika i očekivanja.

Efekti digitalizacije na DownstreamBEZBEDNOST

TEHNOLOGIJA

EFIKASNOST

• Prediktivno otklanjanje incidenata• Automatizovan sistem dozvola za

izvođenje radova• Robotizovane tehnologije za opasne

objekte

• Skraćenje rokova velikih projekata za 40%, dobijanje prve nafte - za 50%

• Umanjenje ljudskog faktora u proiz-vodnji i logistici, smanjenje gubitaka za 20%

• Povećanje operativne raspoloživosti do 96,5%

• + 30% efikasnosti geoloških istraživanja - 10% troškova u fazi proizvodnje

• + 10% efikasnosti, zahvaljujući inte-graciji lanaca

• + 20% zahvaljujući sagledavanju tržišta

tualnih sistema prediktivnog remonta. Uz pomoć tehnologija velikih podataka (Big Data) može se dobiti tačna prognoza habanja opreme u režimu realnog vremena itd.

LIDERI PROMENA NOSIOCI SU DIGITALNE TRANSFORMACIJE

Na drugom Korporativnom forumu NIS 2.0, jedna od tema bila je projekat Digitalne transformacije u Kompaniji. Generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev, smatra da digitalizaciju treba da shvatimo kao oruđe potrebno da se postignu rezultati, da se donose brže i bolje odluke, kao i da se predviđaju aktivnosti u firmi i aktivnosti konkurencije. Smatra da su suština primene Digitalne transformacije kvalitetni zaposleni – Pre svega, potrebni su ljudi koji shvataju šta je Digitalna transformacija, ljudi koji su u stanju da implementiraju inovacije, a onda i da koriste alat Digitalne transformacije.

„Netflix“, „Airbnb“ i „Amazon“ neke su od kompanija koje se često povezuju sa primenom novih tehnologija. One su iskoristile postojeće tehnologije, ali pre svega prepoznale potrebe na tržištu, i iskoristile to u svrhe svog poslovanja. Tjurdenjev ističe da je naša grana industrije vrlo konzervativna u odnosu na ove kompanije. Jedan od razloga je taj što uglavnom posluju na Internetu, a kod naftnih

kompanija radi se o velikim postrojenjima, ali i o zapaljivim, opasnim materijama. – Iza svake odluke stoji pravi algoritam – objašnjava Tjurdenjev i dodaje da treba iskoristiti tehnologiju kako bi se analiziralo ponašanje klijenta i kako bi se dalo odgovarajuće rešenje.

- Kompanija treba da postane digitalna, to je činjenica, inače neće biti konkurentna, ali mislim da je važno da imamo lidere promena unutar kompanije, ljude koji su u stanju prvo da žele, a drugo da unesu ove promene, bilo da se tiču novina u marketingu ili tehnologiji. Zato mi kao menadžment treba da obezbedimo sredinu, povoljnu osnovu, da ljudi sa inicijativom, sa veštinama, oštrim umom, mogu da napreduju u kompaniji, vertikalno i horizontalno – zaključuje Tjurdenjev.

PROJEKTI DIGITALNE TRANSFORMACIJE

Natalija Bilenok, direktor Funkcije za organizaciona pitanja, objasnila je šta je urađeno po pitanju projekta Digitalna transformacija u Kompaniji. – Formirana je radna grupa, i usvojene su ključne komponente: pristup rada, potreba za promenom kulture i tehnologije koje dovode do transfor-macije – rekla je Bilenok. Inicirano je preko 70 projekata, od kojih se 30 projekata nalazi u fazi dizajna, a 23 u fazi pilot projekta. Od toga je 18 ušlo u implementaciju.

Što se tiče promene korporativne kulture, Bilenok je rekla da postoji plan uvođenja agilnog načina rada u organizaciji, gde je jedan od krajnjih rezultata jačanje poverenja među Funk-cijama i poboljšanje komunikacije. Ako govorimo o tehnolo-gijama, to su projekti iz oblasti Big data (velikih podataka), veštačke inteligencije, machine learning (mašinskog učenja), video analitike, mobilnosti i itd.

- Ovakvi projekti su vrlo značajni za naš biznis, jer nam pomažu u optimizaciji poslovnih procesa, omogućavaju predviđanje događaja vezanih za održavanje, praćenje odre-đenih parametara u realnom vremenu i olakšavaju obuku zaposlenih – zaključuje Bilenok.

Prema rečima Olivere Vujnović, naša kompanija je u prethodnom periodu krenula putem digitalne transformacije i kroz edukaciju. Periodično Direkcija za IT organizuje

Digitalnu akademiju – mesto gde se mogu videti vodeće tehnološke inovacije, svetski trendovi, promene poslovanja najvećih kompanija i sl. Takođe, organizuju se radionice, fokusirane na različite važne oblasti, poput procesa

uvođenja digitalne transformacije, agilnog načina rada, promene kulture i slično. U goste su nam dolazile najveće svetske kompanije, poput Siemens-a, Baker Hughes-a, Microsoft-a, PwC, DXC, BCG i sl.

“ „Agilan pristup“ u realizacijiprojekata omogućava fleksibilnost,

brzo donošenje odluka, brze izmene, kontinuirano napredovanje

i timsku interakciju. ”Natalija Bilenok, direktor Funkcije

za organizaciona pitanja


Praćenje bušotine u realnom vremenu, obrada velike količine podataka u cilju predviđanja nalazišta nafte i samim tim sman-jenje troškova istraživanja, smanjenje troškova bušenja – sve su to uticaji digitalizacije na Upstream, istakao je Evgenij Kapusta, direktor Direkcije za proizvodnju NIS-a.

Pored toga, značajni projekti su i:

Online bušenje – slanje podataka za bušotine, pri čemu se ne čekaju izveštaji već mogu pravovremeno da se donose odluke i efikasno troši vreme,

Prediktivna geologija – kojom se predviđaju potencijalna nalazišta nafte,

Video analitika – u realnom vremenu utvrđuje se da li zapos-leni obavlja proces u skladu sa HSE i procesnim procedurama, i time se podiže bezbednost na radu.

Uticaj digitalizacije na Upstream

AGILAN PRISTUP INOVACIJAMA

Kako Olivera Vujnović kaže, na osnovu analize Ernst&Young među ruskim naftno-gasnim kompanijama, samo 10 odsto svih projekata koji su vođeni pod programom Digitalne transformacije su digitalno transformativni i slična situacija je i kod nas - većina projekata nije digitalno transforma-tivna, ali ti projekti ostaju aktuelni pošto donose benefit kompaniji. - Da bi se osigurao put ka digitalnoj transforma-ciji moraju se usvojiti sva tri aspekta ovog procesa: digitalna kultura, digitalna platforma, digitalni pristup.

Dušan Vujović, kao neko ko ima uvid u rad velikih svetskih kompanija, smatra da je osnova ključnih digitalnih revo-lucija bila sposobnost novih korporacija da otkriju resurse koji su neiskorišćeni i da ponude poverenje (poput garancije plaćanja usluga) koje države nisu mogle da ponude.

NIS je kompanija koja svesno odgovara na izazove savreme-nog tržišta, i zato je već uveden „agilan pristup“ u realizaciji projekata. Kako Natalija Bilenok objašnjava, to je potpuno drugačiji pristup vođenju projekata, koji najčešće primenju-ju „start-up“ kompanije, i koji omogućava fleksibilnost, brzo donošenje odluka, brze izmene, kontinuirano napredovanje i timsku interakciju.

Digitalizacija je nova oblast poslovanja Gasprom njefta„Gasprom njeft” je potvrdio da je digitalizacija poslovanja

Kompanije najvažnija oblast na koju će usmeriti svoje

napore i u tom smislu uspostavljena je nova “Direkcija za

digitalizaciju”. Planovi „Gasprom njefta” podrazumevaju

razvoj sopstvenih platformi informacionih tehnologija

koje će omogućiti uspostavljanje novih tokova podataka

i skupova podataka, a takođe stvaranje instrumenata za

prognostičku analizu, sa zahtevima i arhitekturom za

prototipsku platformu čije je stvaranje u toku. Planovi

„Gasprom njefta” takođe podrazumevaju početak stvaranja

novih proizvoda i usluga koje će se pojaviti zahvaljujući

primeni najsavremenijih digitalnih tehnologija.

„Gasprom njeft” je već uspešno priveo kraju čitav niz

projekata u protekle dve godine, uključujući primenu

tehnologija raspodeljenih registara, AI sisteme, sisteme

„Big Data” za prognostičku analizu, kao i „Industrial

Internet of Things”. Stvaranje „digitalnih blizanaca”

bušotina, bušotinskih radilišta i objekata prerade se

ispostavilo veoma efikasnim. Direkcija za Digitalizaciju se

bavi i upoređivanjem informacija i podataka stečenih u

projektima koje preduzeće sprovodi i iskustva u primeni

najsavremenijih tehnologija, i utvrđuje strategije njihovog

daljeg razvoja.

I upravo je takav pristup osnova za velike promene na trži-štu koje će se tek dogoditi. Digitalizacija sama po sebi nema konkretne odgovore, ali daje nam sposobnost da vidimo gde se nalaze mogućnosti a gde su ograničenja. Kao što je Vujović rekao, ključna je fleksibilnost u inovacijama. - Fleksi-bilnost korporativne strukture, spremnost da se odgovori na izazove i pažljivo praćenje gde se mesta za napredak nalaze, ključne su stvari koje mogu da posluže kao orijentiri za budućnost – zaključuje Vujović.

Mikro Silicijumska dolina unutar KompanijePrema rečima generalnog dirketora NIS-a Kirila Tjurdenjeva, svi znaju pojavu Silicijumske doline – kapital je „dostupan“, a mladi ljudi koji imaju ideje mogu da dobiju sredstva od investitora i svoju zamisao pretvore u delo. „Okruženje je to koje omogućava da se stvaraju biznisi i da se menjaju životne okolnosti. Mi treba da stvorimo agilno okruženje koje ne kažnjava trenutne neuspehe. Iz neuspeha se uči, jer sledeći put ne pravite tu grešku. Trebalo bi da imamo neki inkubator, „motor“ koji ima stvaralačke ljude koji su spremni da rade u mnogofunkcionalnim grupama da bi napravili nešto dobro za dobrobit cele kompanije – da stvore prototi-pove. Možda ćemo napraviti „mikro Silicijumsku dolinu“ unutar Kompanije. Neke kompanije u konzervativnim indus-trijskim granama ovo već rade- zaklkjučuje Tjurdenjev.

“ Digitalizacija je način da se identifikuju slabosti, da se

korišćenjem znanja i tehnologije ponude rešenja koje sistemi nisu

u stanju da ponude. ”

Dušan Vujović,stručnjak za ekonomiju, saradnik Svetske banke i

bivši ministar finansija

“ Najviši cilj jeste transformacijasamog biznisa korišćenjem

novih tehnologija. ”

Olivera Vujnović,direktor Departmana za IT

Intenzivni radovi druge faze modernizacije Rafinerije NIS-a u Pančevu

Realizacijom nove investicije, NIS nastavlja sa trendom stalnog inoviranja i poboljšanja svojih postrojenja i procesa u cilju obezbeđenja konstantne ponude

visokokvalitetnih goriva, kao i uvođenja novih čistih tehnologija.

Vojo Krkobabić

INDUSTRIJA I BIZNIS 27INDUSTRIJA I BIZNIS26

„DUBOKAPRERADA“ SVEBLIŽE CILJU

INDUSTRIJA I BIZNIS28 INDUSTRIJA I BIZNIS 29

Sudeći po dosadašnjoj radnoj dinamici, iduće godine u ovo vreme u NIS-ovoj Rafineriji u Pančevu proizvodiće se dodatne količine najkvalitetnijih belih derivata i gasova, a započeće i proizvodnja koksa, novog proizvoda rafinerijske prerade. Baš ovako je i obećano 23. oktobra 2017. godine kada je uz prisustvo državnih predstavnika Srbije i Rusije i menadžmenta „Gasprom njefta” i NIS-a, svečano obeležen početak radova na realizaciji projekta „Duboka prerada”. Za jedanaest meseci od tada, na goloj rafinerijskoj ledini „ni-kle“ su brojne rafinerijske kolone, reaktori, cevni mostovi, novi rezervoari i niz objekata rafinerijske infrastrukture.

Radovi na izgradnji novog proizvodnog kompleksa za „Du-boku preradu” tehnologijom odloženog koksovanja, što je najznačajnija investicija druge faze modernizacije rafinerij-ske prerade NIS-a u Pančevu, svakodnevno napreduju. Svi poslovi iz radnog paketa 1, koji, prvenstveno podrazumevaju podizanje novih procesnih postrojenja i brojnih tehničko-tehnoloških sistema, odvijaju se u skladu sa planom. Isto je i sa investicionim radovima koji su predviđeni radnim paketom 2, a koji se odnose na rekonstrukcije postojećih po-gona u proizvodnji i manipulaciji, izgradnju novih skladišnih kapaciteta i, naravno, povezivanje svih procesnih tokova kako bi nova postrojenja radila pouzdano.

Na gradilištu u krugu Rafinerije, radne aktivnosti su u punom jeku i na relativno malom prostoru vri kao u košnici, a

SISTEMSKI PRISTUP„Tok radova na terenu potvrđuje da smo na dobrom putu i da se radovi odvijaju u skladu sa dinamičkim planom, kaže Olivije Boisard, direktor Projekta „Duboka prerada” i dodaje: „Praktična realizacija velikih kapital-nih investicija, poput Projekta „Duboke prerade” koji uspešno realizujemo u Bloku „Prerada“ NIS-a u Pančevu, su-sreće se sa mnogim izazovima. Samo projektovanje je uglavnom završeno, biće još nekih ograničenih izmena i ak-tivnosti, nabavka materijala i opreme je skoro završena, a još se radi sa ne-koliko dobavljača u vezi sa isporukom pojedinih delova veće opreme, kao i nabavka nekih materijala potrebnih za deo projekta koji se odnosi na rekon-strukciju postojećih sistema.

Što se tiče građevinskog aspekta ove investicije radovi se privode kraju. Ova faza realizacije Projekta „Duboka prerada” zahtevala je mnogo truda svih učesnika i intenzivnu koordina-ciju, budući da istovremeno moramo da izvedemo nekoliko različitih vrsta radova na relativno skučenom pro-storu, što uključuje završetak građe-vinskih radova, čeličnih konstrukcija, a zatim i montažu mašinske opreme, a sada upravo počinje i montaža cevovoda, gde je to moguće.

Organizacija radova na gradilištu mora da bude veoma efikasna, budući da nam je postavljen zadatak agresiv-nog planiranja, što je jedino moguće u svakodnevnoj komunikaciji i koordi-naciji sa našim izvođačima. Naravno, angažovanjem većeg broja eksperata za pojedine faze u realizaciji ovog

Osnovni ekološki aspekt projekta „Duboka prerada“ je činjenica da će se okončati

proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što znači da na srpskom tržištu

neće biti goriva koje pri sagorevanju uzrokuje emisiju značajnih količina sumpornih jedinjenja u atmosferu

prepliću se građevinski, zavarivački i montažni poslovi i niz drugih aktivnosti. Na dobro organizovanom gradilištu na kome je na desetine teških građevinskih mašina i dizalica, sada radi blizu 700 radnika iz nekoliko desetina izvođačkih i podizvođačkih firmi uglavnom iz Srbije, ali i iz inostranstva. O ubrzanoj dinamici svih radova svedoči podatak da se dnev-no na gradilištu uspešno realizuje više od 100 radnih naloga.

posla, podigli smo i nivo saradnje sa kompanijom CB&I. Dodamo li ovome i konstruktivnu saradnju sa zaposle-nima u Bloku „Prerada“, naročito u delu koji se odnosi na rekonstrukciju postojećih sistema mogu da kažem da sve aktivnosti na realizaciji ove

investicije, od planiranja do rada na terenu, sprovodimo sistemski. Ovakav način rada pruža nam naj-bolje izglede da ispunimo očekivanja koja naši akcionari imaju u smislu uspešne realizacije ove velike inve-sticije“, istakao je direktor Projekta.

S tehnološke tačke, realizacijom ovog projekta Prerada NIS-a će dobiti niz novih i modernih tehnoloških procesa koji će svakako predstavljati izazov za specijaliste i zaposlene Rafinerije. Za stabilan i efikasan rad novog postro-jenja potreban je kvalifikovani per-sonal inženjera, operatera i mašinskih specijalista, za šta se planira ukupno 43 zaposlenih. Uz odličnu dinamiku izvođenja radova na terenu u prvoj

polovini ove godine započela je i stručna obuka kadrova koji će raditi na novom postrojenju. Osim kabinetske nastave i teorijske obuke zaposleni koji će raditi na novim pogonima svakod-nevno obilaze teren i u toku su sa svim radnim aktivnostima. U završnoj fazi obuke deo zaposlenih koji se sada obučava za rad obići će druge rafinerije i u praksi proveriti spremnost za rad na ovom Postrojenju.

“ Praktična realizacija velikih kapitalnih investicija, poput projekta Duboke prerade, susreće se sa mnogim

izazovima.Tok radova na terenu potvrđuje da smo na dobrom putu i da se radovi odvijaju u skladu sa

dinamičkim planom. ”

Olivije Boisard, direktor Projekta Duboka prerada

Obuka stručnih kadrova


SINHRONIZOVANIRADOVI

Građevinski radovi na čitavom Projektu su u završnoj fazi. U toku su radovi na koksnoj jami, silosima za koks i na rezervoarima. Intenzivno se radi na montaži čeličnih konstrukcija. Praktično, u svakom delu gradilišta u toku su brojni pojedinačni radovi, koji će se uskoro povezati i biti deo jedinstvene funkcionalne celine. U međuvremenu montirana su dva reaktora, svih 11 kolona novog postro-jenja, kompresori i druga gabaritnija oprema. Radovi na peći za koksovanje su u završnici i sada je u toku postupak preliminarnog sušenja ozida i unutrašnjosti peći. Zgrada nove trafo-stanice je završena, a već uveliko u unutrašnjo-sti ovog modernog objekta obavlja se montaža razvodnih ormana i ostale elektro opreme. Kada je reč o cevovodima, dinamika isporuke takođe je usklađena sa planom. Od 7 hiljada izometrijskih jedinica cevovoda različitih dužina, blizu 3 hiljade već se nalazi na gradilištu.

Zahvaljujući dobroj i sinhronizovanoj organizaciji rada, koja podrazumeva da se oprema koja stiže na gradilište odmah i montira, ubrzana je ukupna dinamika radova. Sada su stvoreni povoljni uslovi da se u narednom periodu još više poveća tempo radova na montiranju cevovoda, energetskih kablova i ostale instrumentalne opreme, što je značajan deo celokupnog Projekta.

Pun doprinos uspešnoj realizaciji ove kapitalne investicije daju i stručnjaci iz Projektnog ofisa koji su zaduženi za poje-dine segmente izgradnje „Duboke prerade”.

U sektoru nabavke radi šest stručnjaka i kroz njihove ruke je do sada prošlo više od 300 različitih ugovora koje je trebalo realizovati uz poznavanje brojnih međunarodnih procedura i uz poštovanje svih domaćih propisa, a tu je još i 20 ugovora za nabavku mašinske, elektro, građevinske opreme, kao i za usluge obavljanja različitih poslova radi uspešne realizacije ove investicije. Isto tako, grupa inženjera svakodnevno je angažovana na pregledu brojne dokumentacije i proveri pro-izvođačke opreme koja se doprema i ovde su stalno otvoreni kanali komunikacije sa kolegama iz Bloka „Prerada“. Narav-no, prvenstveno se proverava da li je isporučena roba u skla-du sa ugovorenim kvalitetom, pozitivnim srpskim propisima i da li je u skladu sa traženim tehničkim zahtevima.

SLOŽAN MEĐUNARODNI TIM STRUČNJAKA

„U Grupi za upravljanje Projektom razvoja rafinerijske pre-rade i izgradnju postrojenja za odloženo koksovanje složno radi internacionalni tim stručnjaka iz Južnoafričke Republi-ke, Jermenije, Francuske, Rusije i Srbije, kaže Andrej Djug, direktor sektora za administrativnu podršku i dodaje: „Ovde je zaposlen 51 izvršilac u šest sektora. Osim admi-nistrativnog, poslovi se obavljaju u sektorima: izgradnje, inžinjeringa, nabavke, projektne kontrole i sektoru za upravljanje ugovorima. Na gradilištu, u kancelarijama i na sastancima možete čuti različite jezike kojima komunici-ramo, najviše se služimo engleskim, ali sve bolje govorimo i srpski. Bitno je da sve poslove obavimo kvalitetno i na vreme. Dinamika radova je ubrzana, a iz dana u dan se ubrzava. Do zajedničkog cilja - izgradnje još jednog moder-nog proizvodnog kompleksa rafinerijske prerade NIS-a - sve smo bliži, a u Projektnom ofisu zaposlenima je jasno da put do tog velikog cilja vodi kroz pravovremeno izvršavanje na desetine svakodnevnih manjih poslova. Rukovodeći se

ovim radnim principom, već sada sa ponosom možemo reći da je stepen gotovosti čitave investicije oko 50 po-sto. Od posebnog značaja za uspešnu realizaciju ovog velikog investicionog zahvata je konstruktivna saradnja sa stručnim službama i zaposlenima iz Bloka „Prerada“ NIS-a. Zajednički rad, svakodnevna saradnja i otvoreni kanali komunikacije imaju poseban značaj jer realizacija Projekta razvoja rafinerijske prerade ima svoje specifičnosti. Posle

U proizvodnji koksa koriste se najsavremenija

tehnološka rešenja i tehnologije kojima će se obezbediti brižljiv odnos prema životnoj sredini i minimalna upotreba energetskih resursa

Visoki HSE standardiU dosadašnjoj realizaciji Projekta Razvoj rafinerijske pre-rade ostvareno je blizu 1,5 miliona radnih sati, a do sada je na gradilištu zabeležena samo jedan povreda na radu, koja je kategorisana kao srednja, što je najbolja potvrda da se na terenu dosledno primenjuju i poštuju visoki HSE standardi bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu.

“ Dinamika radova je ubrzana, a iz dana u dan seubrzava. Do zajedničkog cilja - izgradnje još jednog

modernog proizvodnog kompleksa rafinerijske prerade NIS-a - sve smo bliži. ”

Andrej Djug,direktor Sektora

za administrativnu podršku

starta ovog modernog kompleksa i početka redovnog rada na novoizgrađe-nim postrojenjima, osim manipulacije sa dodatnim količinama kvalitetnih naftnih derivata i gasova, što je uobi-čajeno u svakodnevnim rafinerijskim aktivnostima, ovde će se raditi i sa su-vim materijama. Reč je o savremenom postupku i proizvodnji velikih količina koksa i nizu procesnih sistema, uređaja, dizalica, transportnih konvejera i traka, skladišnog prostora za prijem i otpremu tog novog proizvoda. O svemu ovome i nizu drugih specifičnosti novih tehnoloških rešenja razvoja rafinerijske prerade, potrebno je da se zajednički sa kolegama iz Bloka „Prerada“ upozna-mo“, rekao je Djug.


TEHNOLOŠKI POSTUPAK I EKOLOŠKA KORIST

Posle uspešno okončane prve faze modernizacije i izgradnje MHC&DHT kompleksa na kome se proizvode naj-kvalitetniji derivati Evro pet standarda, sa novim kapitalnim ulaganjima, NIS nastavlja trend neprestanog osavreme-njavanja rafinerijske prerade.

Vrednost celokupne investicije veća je od 300 miliona evra i izgradnja kompleksa je kapitalni projekat druge faze modernizacije Rafinerije. Realiza-cijom ove investicije NIS nastavlja sa trendom stalnog inoviranja i pobolj-šanja svojih postrojenja i procesa u cilju obezbeđenja konstantne ponude visokokvalitetnih goriva, kao i uvođe-nja novih čistih tehnologija. Nakon izgradnje i početka rada novog postro-jenja, koje je planirano za treći kvartal 2019. godine, očekuje se optimalno iskorišćenje kapaciteta rafinerije i povećanje efektivnosti prerade nafte u NIS-u sa sadašnjih 86 odsto na 99,2 odsto. Kapacitet novog postrojenja je 2.000 tona na dan.

Osnovu čitavog procesa čine dva reak-tora u kojima ostatak nakon zagrevanja prolazi proces koksovanja, pri čemu dolazi do dodatnog izdvajanja belih derivata. Nakon procesa koksovanja, sprovodi se postupak hidrauličkog se-čenja, bušenja i istovara koksa u sistem transporta i utovara. Osim standardnih

aparata koji se koriste u preradi nafte (peći, kolone, izmenjivači toplote i pum-pe), projektom se predviđa i izgradnja i montaža opreme za sečenje i bušenje koksa, transportnih traka, posebnih sistema za skladištenje koksa.

Osnovni ekološki aspekt projekta „Duboka prerada“ je činjenica da će se okončati proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, što znači da na srpskom tržištu neće biti goriva koje pri sagorevanju uzrokuje emisiju značajnih količina sumpornih jedinjenja u atmosferu. Tako će se, za-hvaljujući projektu „Duboka prerada“, poboljšati ekološka situacija u celom regionu. Osim toga, Srbija će ispuniti zahtev Evropske energetske zajednice u smislu ograničavanja korišćenja go-riva koja imaju visok sadržaj sumpora. Što se tiče same tehnologije proizvod-nje koksa, koriste se najsavremenija tehnološka rešenja i tehnologije kojima će se obezbediti brižljiv odnos prema životnoj sredini i minimalna

Nakon izgradnje i početka rada novog postrojenja, koje je planirano za treći kvartal

2019. godine, očekuje se optimalno iskorišćenje kapaciteta rafinerije i

povećanje efektivnosti prerade nafte u NIS-u sa sadašnjih 86 odsto

na 99,2 odsto

Na gradilištu u krugu Rafi-nerije, radne aktivnosti su u punom jeku i na rela-tivno malom prostoru vri kao u košnici, a prepliću se građevinski, zavari-vački i montažni poslovi i niz drugih aktivnosti. Na dobro organizovanom gra-dilištu na kome je na de-setine teških građevinskih mašina i dizalica, sada radi blizu 700 radnika iz nekoliko desetina izvođač-kih i podizvođačkih firmi uglavnom iz Srbije, ali i iz inostranstva.

upotreba energetskih resursa. Takođe, realizacijom ovog projekta biće sma-njene emisije praškastih materija, a izgradnjom novog postrojenja biće unapređena ukupna energetska efika-snost Rafinerije.


Implementacija sistema operativnog menadžmenta u NIS-u

OMS ETALON JE MODEL RADA KOMPANIJE

Prošla godina je u NIS-u protekla u znaku OMS Etalona (sistem operativnog

menadžmenta), koji je namenjen unapređenju svih procesa u kompaniji.

Implementacija sistema nastavljena je i u 2018. Ali, šta tačno predstavlja OMS Etalon

koji se u svetu dokazao kao neizostavan deo svake uspešne kompanije, na koji način i

kakve rezultate on donosi?

Milena Šćepanović


OMS Etalon predstavlja skup uzajamno povezanih upra-vljačkih praksi, procesa i procedura i ima za cilj obezbeđiva-nje maksimalne operativne efikasnosti kompanije, a njegova implementacija se odvija po etapama. Shodno tome, u NIS-u su prošle godine najpre sprovedene dijagnostike organiza-cionih delova, odnosno ocenjeni su svi elementi postojećeg sistema menadžmenta, identifikovani najvažniji potencijali razvoja i integrisani postojeći projekti optimizacije. Tek po završetku ovih procesa, stvoren je temelj za implementaciju sistema operativnog menadžmenta.

Direktor OMS Etalon projektnog ofisa NIS-u Ivan Dmitrijev smatra da je prva godina veoma važna za izgradnju takvog sistema.

- U tom periodu se tek postavlja temelj sistema operativnog menadžmenta i vrši aktivna komunikacija o tome zašto nam je potreban OMS Etalon, koji će rezultat on doneti i kako će se razvijati. Zbog toga bih, kao najznačajniji zaključak 2017. godine, izdvojio stvaranje neophodne baze budućeg razvoja sistema, odnosno definisanje elemenata OMS Etalona i nji-hovih zahteva, formiranje OMS Etalon ofisa u svakom biznis bloku i Matici, kao i OMS Etalon komiteta kojim predsedava generalni direktor NIS-a, i koji donosi strateške odluke, ali i definiše budući pravac razvoja sistema operativnog me-nadžmenta. Osim toga, u 2017. godini smo sproveli dijagno-stike u svim blokovima i identifikovali probleme kojim ćemo se baviti u budućnosti- rekao je Dmitrijev i dodao:

- Naš glavni zadatak u tekućoj godini je da sačuvamo sve dobro iz prošle i da, što je više moguće, prizemljimo sve ideje sistema operativnog menadžmenta, jer OMS Etalon, zapravo, predstavlja to kako mi radimo.

Uzimajući u obzir sprovedene dijagnostike, odnosno oce-njivanja sistema, resursa i izazova sa kojima se suočava NIS, početkom ove godine identifikovano je pet prioritetnih elemenata OMS Etalona kojima će biti posvećena posebna pažnja i koji imaju veliki potencijal. Reč je o elementima „Liderstvo i kultura“, „Upravljanje pouzdanošću i integrite-tom opreme“, „Upravljanje operativnim rizicima“, „Upravlja-nje izvođačima i dobavljačima“ i „Upravljanje efikasnošću i kontinualno unapređenje“. U okviru svakog od njih biće

razrađena zajednička metodologija i realizovani određeni projekti u cilju optimizacije tekućih procesa i implementaci-je novih najboljih svetskih praksi.

OMS Etalon projektni ofis može da se nazove internim kon-saltingom cele kompanije. Njegovi glavni ciljevi su: kreiranje metodologije za svaki element, implementacija najboljih svetskih praksi i praksi „Gasprom njefta”, optimizacija teku-ćih procesa, rešavanje konkretnih zadataka i problema blo-kova, sprovođenje ocenjivanja/dijagnostike tekuće situacije. Pritom, pristup u radu podrazumeva sledeći algoritam:

Budući da sve počinje od kulture i lju-di, u navedenom spisku prednjači ele-ment „Liderstvo i kultura“ u okviru kog će biti realizovano nekoliko projekta. Jedan od ključnih je praksa redovnog menadžmenta, odnosno standardizaci-ja upravljačkih pristupa koji se koriste na svakodnevnom nivou. Na primer, kako organizujemo i održavamo sastanke, kako dajemo povratnu vezu – svuda se to radi na drugačiji način. Ali, postoje efikasne metode kojih moramo da se pridržavamo kako bismo ostvarili cilj. U aprilu ove godine održana je dvodnevna radionica sa učešćem

top menadžmenta NIS-a u toku koje su razmotrene sve prakse, odabrani prioriteti i definisani planovi za dalju implementaciju prakse redovnog me-nadžmenta. U junu su održane obuke i za rukovodstvo NIS-ovih blokova „Istra-živanje i proizvodnja“ i „Prerada“, dok je za jesen planiran početak programa edukacije u drugim blokovima i Matici. Osim toga, u toku je razrada alata za podršku implementacije prakse redovnog menadžmenta, s obzirom da će i nakon održavanja navedenih obuka, pitanje kontrolisanja primene i obezbeđivanja opstanka praksi i dalje biti aktuelno i ključno.

- U okviru petog elementa „Upravlja-nje operativnim rizicima“, u naredne dve godine kreiraćemo takozvani „meni“ alata kako bi svaki zaposleni razumeo na koji način on može da upravlja rizicima u svom poslu i na svom radnom mestu. Rizik – me-nadžment treba da, kao obavezan proces identifikacije, analize i sma-

njenja rizika, čini sastavni deo našeg svakodnevnog rada. Nebitno je da li je reč o puštanju nekog postrojenja u rad ili o realizaciji investicionih projekata. Pozitivan ishod imale su realizacije pi-lot projekata u skladu sa alatima kao što su HAZOP (Hazard i Operability – sistemski pristup koji daje moguć-nost procene opasnosti rada opreme/postrojenja) u Bloku „Istraživanje i proizvodnja“, kao i implementacija pilot projekata HAZID (Hazard Iden-tification – studija za indentifikaciju potencijalnih rizika), u Bloku „Prera-da“. Sprovedene studije omogućuju procenu postojećih rizika i neophodne mere za njihovo minimiziranje – rekao je Dmitrijev.

Od projekata koji čine osnovu elemen-ta „Upravljanje izvođačima i dobavlja-čima“, posebno treba izdvojiti projekat „Stepenice“ koji se bavi unapređenjem procesa upravljanja izvođačima, od postupka pretkvalifikacije, pa do ocene kvaliteta njihove usluge, kao i projekat „Efikasnost nabavnih procedura“ koji

“ Naš glavni zadatak u tekućoj godini je da sačuvamo sve dobro iz prošle i da, što je više moguće, prizemljimo

sve ideje sistema operativnog menadžmenta, jer OMS Etalon, zapravo, predstavlja to kako mi radimo. ”

Ivan Dmitrijev, direktor OMS Etalon

projektnog ofisa

Identifikovano je pet prioritetnih elemenata

OMS Etalona kojima će biti posvećena posebna pažnja i koji imaju veliki potencijal.

Reč je o elementima „Liderstvo i kultura“,

„Upravljanje pouzdanošću i integritetom opreme“,

„Upravljanje operativnim rizicima“, „Upravljanje

izvođačima i dobavljačima“ i „Upravljanje efikasnošću i kontinualno unapređenje.“

Identifikacija problema

Opis metodologije

Testiranje kroz pilot projekte

Edukacija zaposlenih

Prodaja funkcionala u redovnu strukturu

Definisanje najboljih praksi i pristupa


će, kroz mapiranje procesa, za cilj ima-ti identifikaciju uskih grla i optimizaci-ju „Lead time“-a nabavke.Velika očekivanja odnose se na elemen-te „Upravljanje pouzdanošću i integri-tetom opreme“ i „Upravljanje efikasno-šću i kontinualno unapređenje“. Već je izrađena opšta korporativna politika upravljanja pouzdanošću i integritetom opreme, koja se trenutno analizira sa predstavnicima NIS-ovih blokova radi definisanja faza njene implementacije i prioriteta, uzimajući u obzir specifič-nosti biznisa i resursa. Radiće se i na kreiranju registra kompletne opreme, njenom rangiranju, razradi strategije održavanja i remonta, implementaciji savremenih IT rešenja, kao i na pro-računu životnog veka opreme kako bi ubuduće mogla da se vrši nabavka ne samo u skladu sa kriterijumima najni-že cene, već da se razmatra zarada na osnovu životnog veka opreme.

Završene su i prve etape projekta RCM

(reliability centered maintenance) na jednom od postrojenja u Rafineriji u Pančevu kao i u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa u Elemiru. Dobi-jeni rezultati pokazuju da su odabara-ni ispravni alati zbog čega se analizira realizacija ovog projekta i u drugim NIS-ovim pogonima. Osim toga, u okviru elementa „Upravljanje pouzda-nošću i integritetom opreme“ počela je realizacija prvih digitalnih projekata kompanije u oblasti pouzdanosti, a tačnije, mašinska edukacija za rad sa najkritičnijom opremom na postro-jenjima u Rafineriji nafte „Pančevo“, kao i RAM (reliability availability maintenance) studija, takođe u Rafi-neriji u Pančevu. Ove nove tehnologije omogućuju da se, na osnovu analize podataka i veštačke inteligencije, vrše prognoze buduće eksploataci-je i mogućih otkaza što će dozvoliti blagovremeno planiranje i izbegavanje neželjenih gubitaka i posledica.

Prema iskustvima drugih kompanija i očekivanjima

u NIS-u, u periodu od tri do četiri godine, od početka

implementacije OMS Etalona, može se očekivati

održivo tj. kontinuirano samounapređenje sistema.

Kada je reč o projektima koji se reali-zuju pod okriljem elementa „Upravlja-nje efikasnošću i kontinualno unapre-đenje“, ovde se Kompanija oslanja na metodologiju konstantnog unapređe-nja „Lean Six Sigma“. Prošle godine je realizovan veliki program edukacije

zaposlenih, a u 2018. fokus je usmeren na primenu stečenih navika, najpre kroz analizu biznis procesa i primenu kultur-nih instrumenata kao što su „5S“ (metoda koja se primenjuje za stvaranje i održavanje organizovanog, čistog i bezbednog radnog mesta), vizualizacija i A3 (format strukturnog rešenja problema na jednoj stranici). Takav pristup poslu donosi zaradu zahvaljujući optimizaciji kako običnih, tako i velikih, skupih biznis procesa. To dokazuje svetska praksa.

OMS Etalon je projekat koji ima početak, ali nema kraj. On počinje kao projekat, a nastavlja se kao

tekuće operativno poslovanje.

OMS Etalon projektni ofis može da se nazove internim konsaltingom za celu Kompaniju.

Prema iskustvima drugih kompanija i našim očekivanjima, u periodu od tri do četiri godine, od početka implementacije OMS Etalona, može se očekivati održivo tj. kontinuirano sa-mounapređenje sistema. Međutim, prve efekte NIS je ranije zabeležio, uporedo sa implementacijom elemenata sistema.S druge strane, funkcija OMS Etalon je neprekidna i sveobu-hvatna, a vremenom menjaće se samo karakter promena. Drugim rečima, OMS Etalon će upravljati portfolijom pro-jekata izmena kroz prizmu 12 elemenata, u svim oblasti-ma delatnosti Kompanije. OMS Etalon je projekat koji ima početak, ali nema kraj. On počinje kao projekat, a nastavlja se kao tekuće operativno poslovanje.

DRUŠTVENA ODGOVORNOST 40 DRUŠTVENA ODGOVORNOST 41

Klub volontera NIS-a

BUDI PROMENA KOJU ŽELIŠ

Možda ne možemo da promenimo svet, ali možemo promeniti sebe i, odnosom prema ljudskim vrednostima,

učiniti da se ljudi iz našeg okruženja osećaju bolje. Kroz humanitarni rad i dobročinstvo, možemo uz

malo našeg napora, pružiti pomoć onima kojima je najpotrebnija.

NIS se odavno bavi društveno-korisnim radom i teži ka tome da promoviše prave ljudske vrednosti. Kako bi se što više pomagalo, a i zaposleni što više uključili u ovakve akcije, u ok-viru Kompanije oformljen je Klub volontera. Osnovni cilj ovog filantropskog kluba jeste, da se zaposleni uključe u planiranje, osmišljavanje i realizaciju volonterskih akcija, kako bi se one uspešno i kvalitetno realizovale u što većem broju.

Volonterske akcije Kluba volontera obuhvataju obavljanje fizičkih aktivnosti, kao i prenošenje specifičnih znanja i veština društvenim organizacijama i njihovim korisnicima. Članovi kluba su zaposleni iz različitih organizacionih delo-va naše kompanije i prilikom realizacije volonterskih i filan-tropskih akcija razmatraju se mogućnosti za unapređenje novih akcija na osnovu prethodnih iskustava, definišu se zaduženja i potrebne procedure za njihovu realizaciju, prate i analiziraju aktivnosti ostalih kompanija u segmentu volonterizma i filantropije i dr. U više realizovanih akcija, zaposleni su pomogli mnogima da stave osmeh na svoje lice, ali i ulepšali okolinu u kojoj borave.

Prema rečima Ivana Kudinova, eksperta za društveno odgovorno poslovanje u Funkciji za spoljne veze, odnose

s državnim organima i PR, volonterizam ne košta puno - za početak je samo neophodna dobra volja, ona je snaga koja pokreće celo iskustvo. - Osoba sa potrebom i voljom da pomogne drugima, uz neophodna znanja i veštine, za osobe kojima je pomoć potrebna predstavlja svojevrsnog superheroja. Biti volonter je vrednost koju treba negovati i održavati, a u isto vreme i kvalitativna prednost koja pomaže da lakše shvatimo svet oko sebe, da uočimo loše strane koje bi trebalo menjati, i dobre koje bismo mogli i dalje unapređivati. To je prednost koja nam omogućava da aktivno utičemo na unapređenje stanja u sredinama u kojima živimo. Biti volonter praktično znači realizovanje želje da se pomogne sebi ili drugima. Pomažući drugima, pomažete i sebi, usrećujući druge, usrećujete i sebe .- sma-tra Kudinov.

Prema njegovim rečima, šira društvena korist ogleda se u činjenici da se povećava zadovoljstvo građana – volontera, zbog osećaja doprinosa zajednici, ali i korisnika usluga. - Promocija korporativnog volonterizma zato postaje jedan od najbitnijih procesa usmeren na razvoj aktivizma, solidarnos-ti i tolerancije, a posledično i na povećanje kvaliteta života i stabilnosti samog društva – kaže Kudinov.

Anja Jakšić


AKCIJE ZA OSMEH I SREĆU

U septembru prošle godine, članovi Kluba volontera proveli su u Domu Veternik, zajedno sa štićenicima ove ustanove. Uz podršku „HAOS“ animatora, nezaboravno su se proveli: plešući uz muziku, puštajući balone, crtajući, pišući pisma, igrajući limbo, kao i mnoge druge zanimljive aktivnosti. Nar-avno, nisu izostali ni pokloni za domaćine – razne društvene igre, stotine krem bananica, čokolada, razni keksići i ostale grickalice, bili su samo deo poklona.

Ana Vila, defektolog - logoped, direktor Doma Veternik, je nakon druženja izjavila:- Vama i vašim kolegama, divnim ljudima, neizmerno hvala što ste izdvojili vreme i bili naši gosti. Budite uvereni da ste svojim dolaskom odali duboko poštovanje svakom ko u ovoj ustanovi živi i radi. Nadam se i radujem ponovnom susretu.

Druženje članova Kluba volontera, sa štićenicima doma „Sremčica“, jednog popodneva, prošlo je u farbanju ograde, farbanju i sređivanju sportskog terena, oslikavanju zida i organizaciji mnogih drugih zanimljivih aktivnosti. To je bio prvi put da dobavljači sa kojima sarađuje naša Kompanija,

uručili su ovom prilikom novogodišnje paketiće deci koja se nalaze na lečenju u „Tiršovoj“.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, ovom prilikom je naglasio da je društvena odgovornost naše kom-panije jedno od najvažnijih strateških opredeljenja.- Veliko je zadovoljstvo što smo svi zajedno - zaposleni u kompaniji i naši potrošači, uspeli da obezbedimo najveću pojedinačnu donaciju ovoj važnoj instituciji. Hvala vam što svoje znanje i predanost posvećujete deci i što ste i nama omogućili da budemo deo te plemenite i odgovorne misije - rekao je Tjurdenjev.

Uoči novogodišnjih praznika, ob-radovana su i deca iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine zajedno sa kolegama iz bloka „Promet“, doniraju potrebnu

farbu i opremu za obavljanje jedne volonterske akcije.

Povodom novogodišnjih praznika, organizovano je pakovanje novogodišnjih paketića u Fabrici osmeha, u poslovnim cen-trima u Novom Sadu i Beogradu. Akciji pripremanja paketića priključio se veliki broj zaposlenih koji su u rekordnom roku napunili ukrasne kese slatkišima, igračkama i knjigama za decu na lečenju u Tiršovoj u Beogradu, štićenike Centra u Zvečanskoj u Beogradu, kao i za mališane u Dečjoj bolnici u Novom Sadu. Sadržaj ovih paketića, omogućio je dečici da praznike provedu nasmejani.

ZA LAKŠE LEČENJE DECENaša kompanija donirala je medicinsku opremu i Dečjoj bol-nici u Tiršovoj u Beogradu. Osam aparata, koji su nabavljeni u okviru humanitarne akcije u kojoj su učestvovali kako za-posleni tako i potrošači na NIS-ovim benzinskim stanicama. Donirani iznos od oko 17 miliona dinara, ujedno predstavlja i najveću pojedinačnu donaciju ovoj ustanovi. U želji da se mališanima ulepšaju predstojeći novogodišnji i božićni praznici, ministar Lončar, menadžment i zaposleni u NIS-u,

Vojvodina. Istovremeno, pokrenuta je i akcija kompanije NIS, pod nazivom „Vi i mi za Dečju bolnicu u Novom Sadu“. U okviru akcije od svake kupovine od 25 i više litara bilo koje vrste derivata do 7. januara 2018. godine, naša kompanija izdvajala je po 25 dinara za nabavku opreme za Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, jednu od najznačajnijih zdravstvenih ustano-va u Srbiji koja se bavi zaštitom, lečenjem i negom dece i omladine sa teritorije cele Pokrajine.

Prof. dr Jadranka Jovanović-Privrodski, direktorka Instituta, ovom prilikom se zahvalila Kompaniji na pokrenutoj inicijativi: - Ova deca će provesti novogodišnje praznike na Institutu i pokloni njima znače mnogo, ulepšaće im

dane i smanjiti osećaj nelagodnosti što novogodišnje praznike treba da provedu van svojih porodica.

ČEPOM DO OSMEHA

Naša kompanija je podržala lepu akciju „Čepom do osmeha” u okviru javnog konkursa "Zajednici zajedno" i na taj način svim zaposlenima pružila priliku da uz malo truda učine veliko delo. Ova akcija podrazumeva sakupljanje čvrstih plastičnih čepova i njihovu reciklažu, u cilju prikupl-janja novčanih sredstava za pomoć deci sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju. Brendirane kutije za čepove


raspoređene su u poslovnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pančevu i Nišu. U 2016. godini, u NIS-ovim predstavništvima sakupljeno je preko 500.000 plastičnih čepova.

Tako je pomoću akcije „Čepom do osmeha“ pomoć stigla i do Nikole, kome su poklonjena elektromotorna invalidska kolica. Događaju je prisustvovao i Vuk Lojković sa sestrom, kojem su pre dve godine uručeni specijalni sto i stolica rađena po njegovoj meri. Akcijom „Čepom do osmeha“, osmehnulo se osamnaestoro dece među kojima su i Milan Borević, David Vanevski, Nemanja Keljački, Aleksa Drakulić, Radmila Nikolić, Nikola Vukelić i Varga Emeše.

Organizacija „Čepom do osmeha“, pokušala je i da obori Ginisov rekord, praveći mozaik od plastičnih čepova. Mo-zaik površine 621 kvadratni metar bio je sklopljen na Trgu Svetozara Miletića i u njegovom celodnevnom sklapanju je učestovalo 300 volontera iz svih krajeva Srbije, podeljenih u osam timova među kojima je jedan bio i tim nazvan po Naftnoj industriji Srbije. Mozaik su između ostalog krasili bela golubica kao simbol grada Novog Sada i poznati sat sa Petro-varadinske tvrđave koji podseća da je pet minuta do dvanaest i važan trenutak da više pažnje posvetimo našoj planeti.

EKOLOŠKE AKCIJE

Zaštita životne sredine predstavlja jedan od stubova politike održivog razvoja kompanije NIS. Kompanija brine o zaštiti životne sredine kroz različite projekte usmerene na strogo poštovanje najviših ekoloških standarda, efikasno i odgo-vorno korišćenje raspoloživih resursa, povećanje energetske efikasnosti i upotrebu obnovljivih izvora energije.

Samim tim, kroz Klub volontera i NIS-ovi zaposleni učestvuju u akcijama sređivanja i očuvanja naše životne sredine. Tako je u maju prošle godine, park „Đuro Strugar“, koji se nalazi u blizini NIS-ove benzinske stanice u ulici Čarlija Čaplina u Beogradu, vratio svoj dobro poznat zeleni sjaj. U akciji sadnje busena učestvovao je 21 zaposleni. Naše kolege su u veseloj atmosferi, družeći se sa zaposlenima iz Gradskog zelenila, ozelenile više od 700 kvadratnih metara ovog parka.

Dan zaštite životne sredine, prošle godine, obeležen je u Nacionalnom parku Fruška gora. Naši volonteri su, povo-dom toga, uredili i očistili fruškogorske potoke. U akciji pod nazivom „Radni dan za prirodu” učestvovalo je više od 100 predstavnika NIS-a, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, JP „Nacionalni park Fruška gora” i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode koji su zajedničkim snagama očistili prostor na izvorištima Rakovačkog, Dobočaš i Điros potoka. Cilj akcije bio je razvoj ekološke svesti, kako bi se odgovornije ponašali prema životnoj sredini, fokusi-rani upravo na fruškogorske vodotoke, koji predstavljaju značajne ekološke puteve povezane sa Savom i Dunavom.Ovogodišnjom akcijom, očišćena su prirodna staništa Fruške gore na lokalitetu Ležimir. U akciji je učestvovalo oko 60 zaposlenih iz NIS-a, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Nacionalnog parka „Fruška gora“ i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Moto Svetskog dana zaštite životne sredine za 2018. godinu je: „Borimo se protiv zagađenja plastikom”. Naša kompanija, upravo zbog toga, ove godine promoviše upotrebu platnenih vreća za potrebe nabavke, umesto korišćenja plastičnih vrećica za jed-nokratnu upotrebu. Tim povodom, u poslovnim centrima u Beogradu i Novom Sadu zaposlenima su deljene promotivne platnene vreće.

Još jedna ekološka akcija organizovana je u rezervatu prirode Deliblatska peščara, pod nazivom „Radni dan za prirodu“. U njoj su učestvovali pored predstavnika NIS-a i predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za ur-banizam i zaštitu životne sredine i JP „Vojvodinašume“. Oko 100 učesnika, ovom akcijom je uredilo lokalitet Korn i na taj način dalo veliki doprinos očuvanju najvećeg otvorenog pros-tora stepskih staništa u Deliblatskoj peščari. Cilj ove akcije bio je očuvanje i unapređenje biodiverziteta, revitali-zacija ugroženih stepskih i peščarskih travnatih staništa i uređenje najvećeg hranilišta za retke i ugrožene ptice grabljivice u Srbiji. Budući da je NIS kompanija u kojoj su zaštita životne sredine jedan od prioriteta i deo strategije efikasnog upravljanja kom-panijom, ovim akcijama potvrđena je i odgovornost prema okolini u kojoj kompanija radi.

Sređivanje keja u Pančevu, bila je još jedna u nizu volonterskih akcija naše Kompanije. U ovoj ekološkoj

akciji Kompanije i Grada Pančeva, učestvovalo je 80 zaposlenih Rafin-erije nafte Pančevo, učenici srednjih škola i kajakaškog kluba iz Pančeva, ali i zaposleni iz gradskih komunalnih preduzeća. Tom prilikom, sakupljen je otpad, uređene su zelene površine i staze, ali i ofarbane klupe.

- Ulaganje u zaštitu životne sredine je deo našeg strateškog opredeljenja, a dokaz toga su konstantna ulaganja

u modernizaciju i primenu novih, čistijih tehnologija u Rafineriji nafte Pančevo. Tako je i ova volonterska akcija odraz korporativne kulture naše kompanije, kao i dobre saradnje sa gradom Pančevom usmerene ka čistijem i uređenijem gradu. Uve-reni smo da će uređenje zajedničkog prostora u kome živimo postati naša tradicija na zadovoljstvo svih Pančevaca - istakao je Vladimir Gagić, direktor Bloka „Prerada”.

VolonterizamVolonterizam je zasnovan na idejama uzajamne pomoći i filantropije. Volonter je reč latinskog porekla, koja po savremenom shvatanju označava osobu koja sopstvenom voljom (dobrovoljno), individualno ili organizovano, pruža svoje usluge onima kojima su neophodne, bez materijalne nadoknade koja prevazilazi troškove pružanja usluga. Volontiranje u najširem smislu se definiše kao neprof-itna i neplaćena aktivnost kojom pojedinci doprinose dobrobiti svoje zajednice ili celog društva. Dobrovoljnom radu se uglavnom priključuje radi pružanja pomoći drugim ljudima, kako bi se svet koji ih okružuje promenio na bolje.

Jedan od prioriteta kompanije NIS jeste i

odgovoran odnos prema vodnim resursima, u cilju zaštite životne sredine, a

glavni prioritet jeste upravoulaganje u ovu oblast kroz

različite projekte.


AKCIJA U ČAST SRPSKO-RUSKOG PRIJATELJSTVA

Ove godine je organizovana i volonterska akcija u čast srpsko-ruskog prijateljstva. U Beogradu, na „Ruskom Nek-ropolju“, organizovana je velika volonterska akcija uređenja ruskog groblja, povodom obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata i 180. godina od uspostavl-janja diplomatskih odnosa između Srbije i Rusije. Akcija je organizovana u saradnji sa Ruskim domom i podvorjem Ruske pravoslavne crkve u Srbiji. Događaju su prisustvovali Patrijarh srpski Irinej, Aleksandar Vulin, ministar odbrane u Vladi Srbije, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, Aleksandar Čepurin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, kao i predstavnici „Gasprom njefta” i NIS-a.

Naši volonteriIza svih ovih velikih akcija, koje su usrećile mnoge naše sugrađane, stoje velika srca volontera našeg Kluba, koji svo-jom voljom i velikodušnošću daju primer svima.

- Budimo ljudi – reče patrijarh Pavle. Svojom voljom, željom, osmehom, snagom, svojom ljubavlju, želim da budem prisutna u svakom trenutku i na svakom mestu gde mogu da učinim, pomognem, nešto promenim i doprinesem, za druge ljude, životinje, prirodu… Moje malo nekome neće značiti mnogo, a meni ispunjava dušu i daje podstrek da budem bolja, jača, da dam još više. Volonterskom akcijom ispunja-vam delić toga. Hvala vam na tome - istakla je Snežana.

- Volontiram jer želim da učinim nešto nesebično za za-jednicu, želim da pomognem drugima, jer se tada osećam korisnom i to me ispunjava u celosti. Činjenica da mogu nekoga usrećiti mi je motiv i snažan poriv, koji me tera da volontiram kad god mogu. Želim da poručim svima da post-anu volonteri, jer i jedan volonterski sat nedeljno korisniku može značajno pomoći. I ako se neko pita, zašto volonteri nisu plaćeni, evo odgovora – volonteri nisu plaćeni, ne zato što su bezvredni, već zato što su neprocenjivi. Smatram da je volontiranje važno za zajednicu u kojoj živimo, za njeno napredovanje i poboljšanje kvaliteta života.

- Mislim da ne smemo da zaboravimo da kao jedinke ne možemo opstati sami i da se univerzum širi zahvaljujući dobrim delima, širi se od velike radosti i zahvalnosti jer kada je više ljudi srećno, ljubav povezuje ljude, i samo kada pomažemo onima kojima je pomoć potrebna možemo da osetimo da smo svi mi deo ravnoteže koja nas povezuje i daje mogućnosti da uvek biramo humanost i uvek damo više nego što možemo.

- Pružimo onima, kojima mogućnost da pružaju nije data. Učinimo da naše malo, bude veće i značajnije. Priključite se i vi!

-Prvi korak sam načinila sa mojim kolegama, prijateljima, volonterima iz Kompanije. Jednom kada se priključite volont-erskoj akciji, sa nestrpljenjem ćete iščekivati svaku sledeću. Lično, najdraže su mi volonterske akcije gde se družimo sa decom. Ništa ne može da se meri sa srećom deteta koje malo šta ima u životu, kada neko podeli sa njima svoje strpljenje, ljubav, interesovanje i pažnju, baš ništa. Svi uvek pričamo kako treba da svet učinimo boljim, pa hajdemo onda, pri-javite se i priključite našem veselom klubu volontera.

Bojana je osoba uvek spremna da pokrene i podrži svaku akciju gde su dobra volja, plemenitost i nesebičnost potrebni. - Imamo samo onoliko, koliko drugima damo! Usrećiti dru-gog je dar za dušu koji uvek rado prihvatam! – kaže Bojana.

Julija Mladenović, saradnik za podršku projektu u našoj kompaniji

Eleonora Đoković, specijalista za standardizaciju i upravljanje dokumentima

Stanislava Radojčić, poslovni asistent

Srđan D. Milenković, koordinator za planiranje i analitiku poslovanja

Dejan Vagić, rukovodilac Službe Beograd

Bojana Milutinović, direktor Sektora za upravljanje dokumentima

Ljiljana Laušev, koordinatorka za HSE

Snežana Lekić, specijalista za dobavljače

- Volonteri daju, a ništa ne traže za uzvrat, vole konkretne i smislene poslove i rade to samoinicijativno: -Volonti-ranje nije gubljenje vremena. Za početak volontiranja je neophodna dobra volja, ona je snaga koja pokreće celo iskustvo. Osoba sa potrebom i voljom da pomogne drugima, uz neophodna znanja i veštine, za osobe kojima je pomoć potrebna predstavlja svojevrsnog heroja.

- Volonterizmom neću promeniti svet, ali ću učiniti dobro delo. Nekada je i to dovoljno. Kroz činjenje dobrih dela, pomaganje onome kome je pomoć najpotrebnija, iskazi-vanjem dobrote i malo volje, članovi Kluba volontera pravi su primer čojstva i kako isticati prave ljudske i društvene vrednosti.

DRUŠTVENA ODGOVORNOST 49DRUŠTVENA ODGOVORNOST 48

Od 2009. godine kompanija NIS je pouzdani i ponosni part-ner Istraživačke stanice Petnica, najvećeg rasadnika naučnih talenata u Srbiji i regionu i jednog od najvažnijih evropskih centara za profesionalni vanškolski rad sa mladima u oblasti nauke i tehnologije. Ovom saradnjom NIS na najbolji način u praksi dokazuje svoj korporativni slogan „Budućnost na delu” jer se podrškom Petnici stvaraju uslovi za razvoj i po-pularizaciju nauke među mladima u Srbiji, kao i za napre-dak najtalentovanijih učenika i studenata koji treba da budu među nosiocima naučnog i tehnološkog razvoja u našoj ze-mlji. Pored toga, NIS ne podržava Istraživačku stanicu samo finansijski, već ulaže napore da Petnica dobije opremu koja će unaprediti njene kapacitete, delegira svoje stručnjake da drže predavanja polaznicima ove ustanove u naučnim obla-stima bliskim delatnosti kompanije, ali i organizuje boravak dece zaposlenih u Petnici u želji da se dodatno populariše nauka među novim generacijama.

Partnerstvo za napredak mladih naučnika

NIS od 2009. godine podržava Istraživačku stanicu Petnica

Igor Jovanović

Podrška promociji nauke i razvoju talentovanih pojedinaca izraz su želje

NIS-a da doprinese opštem ekonomskom i društvenom boljitku.


INSPIRATIVNO OKRUŽENJEVeć samo prirodno okruženje Istraživačke stanice jasno ukazuje da je reč o ustanovi koja je inspirativna za razvoj mladih naučnih talenata iz celog regiona. Naime, svega nekoliko kilometara jugozapadno od Petnice nalazi se reka Gradac koja je pod posebnom zaštitom zbog izuzetno čiste vode, divlje i očuvane prirode, brojnih pećina i bogate flore i faune. Takođe, Petnica je smeštena u zagrljaju Valjevskih planina čija je prosečna visina oko 1.200 metara, a čije su padine prekrivene šumama i livadama, kao i ispresecane brojnim rekama koje su formirale svoje kanjone i slapove. Nedaleko od Istraživačke stanice je i Petnička pećina, čuvena po svojim dvoranama, kanalima, jezeru i različitim vrstama kamenih ukrasa, kao i po tome što se u njenoj blizini nalaze ostaci ljudskog naselja starog više od 7.000 godina koji su predmet istraživanja u Petnici.

O samom značaju Petnice za popularizaciju i razvoj nauke u Srbiji i regionu dovoljno govore podaci o sadržajima koji su svake godine u ponudi polaznicima ove ustanove. Naime,

RAZNOLIKOST EDUKATIVNIH PROGRAMAProgrami Istraživačke stanice obuhva-taju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehnič-kih nauka. Svake godine tu se organi-zuje veliki broj različitih kurseva, se-minara, naučnih kampova i radionica koje traju više dana i na kojima su kao predavači angažovani iskusni naučni radnici i istraživači. Pored programa za mlade, Petnica organizuje i seminare za nastavnike nastojeći da doprinese razvoju i usavršavanju nastavničkog kadra u Srbiji. Ipak, najveći deo pro-grama je namenjen osnovnoj ciljnoj grupi – mladima u uzrastu od 15 do 19 godina. Njima se nudi mogućnost da se prijave za čitavu seriju semi-nara i kurseva, a Istraživačka stanica samostalno vrši izbor učenika koji će biti pozvani da učestvuju na progra-mima. - Najvažniji cilj rada je da se učenicima pomogne da razviju veštine posmatranja i zaključivanja, tehnike prikupljanja podataka i činjenica, spo-sobnost argumentacije i komunikacije, kao i spremnost za neprekidno učenje i obogaćivanje znanja i iskustva. Učenici se podstiču da misle slobodno, da raz-mišljaju logički i kritički i da sarađuju sa kolegama iz različitih kultura i ze-malja - rekao je Nikola Božić, program-ski direktor Petnice.

Takođe, Petnica je poznata i po sprem-nosti da svoja znanja i iskustva podeli

sa partnerima iz regiona i celog sveta. - Istraživačka stanica Petnica rado deli svoja iskustva sa kolegama koje imaju slične aktivnosti ili ideje. Tako u Petnicu redovno dolaze nastavnici iz Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Rusije, Izraela… Istraživačka stanica takođe podstiče aktivnu saradnju između or-ganizacija sličnog tipa. Sa kolegama iz Nemačke, Hrvatske, Izraela, Italije, raz-menjujemo učenike - naveo je Božić.

obrazovne programe u Petnici svake godine pohađa oko 2.000 srednjoškolaca, studenata i osnovaca. Na realizaciji 150 seminara svake godine radi tridesetak rukovodilaca programa, 250 studenata (vršnjački edukatori), kao i oko 800 predavača i mentora koji dolaze sa različitih instituta i fakulteta. Do sada je u Petnici, za 36 godina postojanja ove institucije, organizovano oko 3.500 programa, u kojima je učestvovalo više od 50.000 polaznika.

Istraživačka stanica “Petnica”, osnovana 1982. godine, samostalna je i nezavisna

organizacija koja se bavi razvojem i promocijom nauke, kulture, pismenosti i

obrazovanja.

NIS je od 2009. godine u finansijsku podršku

Istraživačkoj stanici Petnica uložio više od 100 miliona

dinara.

LOGIČNOPARTNERSTVOZbog svega navedenog, partnerstvo NIS-a i Petnice više je nego logičan korak. Kao kompanija koja ulaganja u obrazovanje vidi kao investiciju u budućnost i među čijim prioritetima su neprestane inovacije, podrška mla-dim ljudima, unapređenje obrazovne infrastrukture i promocija nauke, NIS od 2009. godine intenzivno podržava Is-traživačku stanicu. Ta strateška sarad-nja počela je u trenutku kada je zbog finansijskih problema bio ugrožen dalji rad Petnice. NIS je tada, prepoznajući značaj ove institucije za Srbiju, region, pa i celu Evropu, reagovao najbrže i obezbedio dalje nesmetano održavanje brojnih seminara i kurseva u Petnici. Takođe, uz podršku NIS-a za Petnicu je nabavljen geo skener, deo opreme

“ Podrškom naučno-obrazovnim programima Petnice NIS je omogućio da generacije mladih

ljudi svoje prve korake u nauci prave u odličnim uslovima, radeći na savremenoj opremi, sa

vrhunskim stručnjacima. ”

Nikola Božić, programski direktor

Petnice


značajne za unapređenje naučnog kapaciteta ove institucije. Pored toga, urađeno je mnogo na poboljšanju uslo-va za nesmetan rad mladih naučnika, te su tako uređene učionice, laborato-rije i druge prostorije u Petnici. Veoma značajan je i stručni aspekt saradnje NIS-a i Istraživačke stanice. Pre svega, NIS-ovi eksperti učestvuju u progra-mima Petnice, dok se sa druge strane organizuju seminari za decu zapo-slenih NIS-a u Petnici što je još jedan iskorak u razmeni znanja i iskustava i promociji nauke među mladima.

- Saradnja sa Naftnom industrijom Sr-bije za Petnicu je važna iz više razloga. Pre svega je dobro što je NIS prepoznao da treba podržati rad sa mladim talen-tima koji su budućnost razvoja naše zemlje. Podrškom naučno-obrazovnim programima Petnice NIS je omogućio da generacije mladih ljudi svoje prve korake u nauci prave u odličnim uslo-vima, radeći na savremenoj opremi, sa vrhunskim stručnjacima. Drugi aspekt saradnje između Petnice i NIS jeste u tome što NIS ima ekspertizu u oblastima kao što su geologija, petro-logija, hemija, zaštita životne sredine i spremni su da je stave na raspolaganje polaznicima programa u Petnici. Na ovaj način srednjoškolci već u ranom periodu svog odrastanja mogu da vide koji su sve moderni izazovi savremene nauke - rekao je Nikola Božić.

Jedan od važnih segmenata strateške saradnje sa Petnicom za NIS svakako predstavlja organizacija specijalizova-nih seminara za decu zaposlenih kom-panije koji pohađaju osnovnu, odnosno srednju školu. Cilj ovih programa je da

se učenici upoznaju sa čarima i izazo-vima nauke, kao i da prošire znanja u odnosu na školsko gradivo, te ih koriste u svom daljem školovanju. Ti seminari obuhvataju upoznavanje sa delatno-šću Istraživačke stanice i tematska predavanja i vežbe iz biologije, hemije, fizike i geologije. Pored toga, polaznici dobijaju priliku da rukuju savremenom laboratorijskom opremom, steknu čitav niz praktičnih znanja i tako se, u dobrom društvu i inspirativnoj atmosferi, zainteresuju za istraživanja i naučni razvoj.

Boravak u Petnici uvek je lepo iskustvo za učenike. Tama-ra Grujić, koja je seminar u Istraživačkoj stanici pohađala u aprilu ove godine, izrazila je zadovoljstvo programima i stečenim znanjem u Petnici, kao i zbog drugova koji su joj dodatno ulepšali boravak. - Program u Petnici je bio inte-resantan, a posebno hemija i biologija. Način predavanja je zanimljiv i nije bilo tenzije. Iz biologije smo radili vađe-nje pigmenta iz biljaka, a iz hemije – razne eksperimente. Interesantni su bili i fizika i geologija. Na predavanju fizike smo učili o talasima, a na geologiji o stenama, vulkanima i zemljotresima. Ovo putovanje je bilo divno. Super društvo i zanimljiva predavanja. Sve je bilo savršeno i nezaboravno - rekla je Tamara.

„YOUTH HEROES” FINALEZbog značaja koji ima za razvoj naučnih talenata, Istraži-vačka stanica Petnica bila je idealno mesto za održavanje velikog finala još jednog značajnog projekta NIS-a čiji je cilj promocija mladih ljudi i istinskih vrednosti u našem društvu. Naime, 18. maja, u Petnici su uručena priznanja pobednicima trećeg po redu konkursa „Youth Heroes”, koji je realizovala EXIT fondacija u saradnji sa NIS-om, a uz podr-šku Radio televizije Srbije, kompanije Ringier Axel Springer, HR centra Beograd i izdavačke kuće „Vulkan”.

Obrazovne programe u Petnici svake godine pohađa

oko 2.000 srednjoškolaca, studenata i osnovaca.

Cilj ovog projekta je da se mladi heroji u Srbiji izvuku iz anonimnosti, predstave javnosti i promovišu kako bi postali inspiracija, ponos i uzor za cele generacije. Na svečanoj do-deli nagrada za mlade heroje Srbije izabrano je ukupno 15 kandidata iz četiri oblasti: obrazovanja/nauke, preduzetni-štva/kreativnih industrija, kulture/umetnosti i društvenog aktivizma.

Ovakvom podrškom mladim ljudima da razviju svoje pune potencijale, kao i partnerstvom sa Petnicom NIS ponovo na delu pokazuje da brine o zajednici u kojoj posluje i da nasto-ji da obezbedi opšti ekonomski i društveni napredak. Takođe, NIS nastavlja da kontinuirano ulaže u naučno-obrazovne projekte i promociju nauke, a u toj oblasti najbolji partne-ri su mu institucije poput Petnice, kojima je podsticanje naučne svesti i društvenog angažovanja kod mladih jedna od osnovnih vrednosti. Na taj način „Budućnost na delu“ postaje mnogo više od kompanijskog slogana – postaje izraz svakodnevnih napora NIS-a i svih njegovih zaposlenih da presudno doprinesu razvoju i boljitku društva u kom živimo.

Do sada je u Petnici, za 36 godina postojanja ove institucije, organizovano

oko 3.500 programa, u kojima je učestvovalo više od 50.000 polaznika.

ISTORIJA54 ISTORIJA 55

Izgubljena otadžbina - stečena domovina

Znameniti Rusi u Srbiji

Tamara Bjelanović

Najbolji primer ruskog uticaja u Kraljevini SHS vidljiv je golim okom – to su najlepša i najprepoznatljivija zdanja naše prestonice

koja su projektovale ruke arhitekte. Isti je slučaj i sa naukom i umetnošću – na

kulturnoj i naučno-obrazovnoj mapi Kraljevine SHS, zabeležena su imena 400 ruskih arhitekata, inženjera, slikara, koji

su doprineli uzdizanju naučnih ustanova i unapređivanju privrednog života.

Svi emigranti liče jedni na druge, a svakoj je emigraciji uz-rok nesrećan na svoj način. Početkom 20. veka, paralelno sa Prvim svetskim ratom, istorija je priredila još jedan veoma važan događaj za istoriju celog čovečanstva – Oktobarsku revoluciju. Ona je između brojnih drugih lomova, izazvala i jedan od većih do tada zabeleženih emigrantskih talasa u svetu. Ruski emigranti su ipak bili drugačiji od svih ostalih, ili ih bar mi Srbi tako doživljavamo. Po čemu su se razliko-vali? Po onome što su ostavili za sobom u zemlji u koju su došli. Ali i po načinu na koji su dočekani i primljeni.


STOGODIŠNJICA SLAVNOG RAZDOBLJA SRPSKO-RUSKIH ODNOSA

U Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca 1918. poznata je pre svega kao godina u kojoj se završio Veliki rat, najveće do tada zabeleženo stradanje u maloj evropskoj državi na Balkanu. Kuće su za četiri godine trajanja rata ostale bez ljudi, armija bez vojske, a u državu tek što se vratila Vlada iz izbeglištva. U Prvom svetskom ratu desio se, do tada nezabeležen slučaj u istoriji – cela jed-na država, državni vrh, vojska i narod, iselili su se na jedno malo grčko ostrvo. Tamo su sabrali snage i neverovatnim vojnim akcijama probili neprijateljski front i vratili se u svoju zemlju. Baš u tim trenucima trijumfa i slave, na vrata evropskih zemalja pokucali su „Beli Rusi“. Ko bi u tom trenutku bolje razumeo vapaj ruskog naroda, koji je bio prinuđen da napusti svoju zemlju u borbi za opstanak?

Samo nekoliko godina pre masovnog iseljenja Rusa, ruski car Nikolaj Drugi svoju zemlju je uveo u rat kako bi pomogao Srbiji. Pomoć u vojsci, vojnoj opremi, hrani i bolničkim sredstvima, bila je od izuzetnog značaja Srbiji u prvim godinama rata, ali činjenica da je car Rusije odlučio da zarati sa tako moćnim neprijateljem kao što je bila Austro-Ugarska, kako bi zaštitio slabijeg prijatelja – ulila je i srpskom narodu i državnom vrhu isto tako neophodnu moralnu podršku. Posebno su odjekivale ove reči cara Nikola-ja: „Nećete mi zameriti gospodo što

sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda.“Srbi su četiri godine posle ovih reči cara Nikolaja, srdačno i raširenih ruku dočekali čak 40 hiljada ruskih izbe-glica od ukupno dva miliona, koliko se procenjuje da je napustilo carsku Rusiju. Neko bi rekao „pamti pa vrati“, neko „ruka-ruci“, ali ne treba zaboraviti onu srpsku „Bog na nebu, Rusija na zemlji“, koja je verovatno bila presudna za srdačan i čovekoljubiv doček ruskih izbeglica u Srbiji.

KULTURNO-OBRAZOVNA EKSPANZIJA KRALJEVINE SHS

Pre početka Velikog rata, Srbija je bila mlada država. Ne-davno stvorena i oslobođena od viševekovne turske vlasti i izuzetno oslabljena Balkanskim ratovima od kojih se još nije oporavila kada je novi sukob pokucao na vrata. A ruski emigranti? Bili su to predstavnici ruskog plemstva, većinom visoko obrazovani i duhovno bogati ljudi. Uz činje-nicu da je Srbija u tek završenom ratnom sukobu izgubila čak trećinu svoje populacije, dolazak „Belih Rusa“ predsta-vljao je pravu injekciju ljudstva i inteligencije, koja je mladoj kraljevini u tom trenutku bila preko potrebna.

Novopridošli stanovnici Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, a uskoro Jugoslavije, kao da su osetili da mogu biti od koristi. Vrlo brzo su nastavili da se bave svojim zanimanjima iz otadžbine i svojim radom i saradnjom sa institucijama i po-jedincima, napravili pravu ekspanziju u nauci, obrazovanju, umetnosti, medicini, vojnoj doktrini i brojnim drugim obla-stima. Doprinos ruskih emigranata u mnogome je uticao na budućnost i razvoj država tadašnje kraljevine, a pre svega na Srbiju, u kojoj se većina i nastanila.

Najbolji primer ruskog uticaja u Kraljevini SHS vidljiv je golim okom – to su najlepša i najprepoznatljivija zdanja naše prestonice koja su projektovale ruke arhitekte. Isti je slučaj i sa naukom i umetnošću – na kulturnoj i naučno-obrazovnoj mapi Kraljevine SHS, zabeležena su imena 400 ruskih arhitekata, inženjera, slikara, koji su doprineli uzdizanju naučnih ustanova i unapređivanju privrednog života. Ruski umetnici su pretvorili Beogradsku operu i pozorište u ustanovu evropskog ranga. Ruski profesori su zauzeli ključna mesta na katedrama beogradskih fakulte-ta i instituta.

Kako je Srbija u Velikom ratu izgubila 60% muškog stanov-ništva, izuzetan doprinos dao je i dolazak ruskih vojnika i kozaka, čiji je veći deo kralj Aleksandar Karađorđević uklju-čio u redovnu vojsku Kraljevine SHS. General Vrangel, čuveni „Crni baron“, osnovao je u Beloj Crkvi kadetski korpus, pre nego što je umro i izrazio želju da bude sahranjen u bratskoj Srbiji, gde i danas počiva.

PONOS RUSKE EMIGRACIJE

Kao jedan od najuglednijih predstavnika „Belih Rusa“ u Sr-biji, general Petar Nikolajevič Vrangel postao je vođa ruskih izbeglica u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Ovaj izuzetni vojnik došao je u Srbiju 1924. godine. Baron Vrangel poticao je iz plemićke porodice nemačkog porekla koja je iznedrila brojne feldmaršale, generale i admirale. Izvrsno poreklo Vrangela u potpunosti je oslikalo njegov kasniji život i bor-bu za Rusko carstvo do poslednjeg daha.

Po završetku Rudarskog instituta u Sankt Peterburgu, stekao je zvanje rudarskog inženjera, a odmah zatim stupio je u Gardijski konjički puk i Nikolajevsku konjičku školu. Vojnu karijeru je započeo tokom Rusko-japanskog rata u kome je stekao i prvo ordenje. Na početku Prvog svetskog rata Vrangel je imao čin kapetana, da bi već u decembru 1919. godine bio unapređen u čin pukovnika. Nakon čuvene Brusilovljeve ofanzive, Vrangel se posebno istakao nakon čega mu je dodeljen čin general-majora u januaru 1917. Nakon početka građanskog sukoba i izlaska Rusije iz Prvog svetskog rata, Vrangel je otišao u svoju daču na Jalti, gde su ga 1917. godine uhapsili boljševici. Nakon spasavanja,

S obzirom na činjenicu da je Srbija u tek završenom ratnom sukobu izgubila čak trećinu svoje populacije, dolazak „Belih Rusa“ predstavljao je pravu injekciju ljudstva i

inteligencije, koja je mladoj kraljevini u tom trenutku bila preko potrebna.


pobegao je u Kijev, gde se kratko priključio armiji novostvorene države Ukrajine. 1918. godine napušta Ukra-jinu i priključuje se antiboljševičkoj Dobrovoljačkoj armiji sa sedištem u današnjem Krasnodaru. Nakon sukoba sa generalom Denjikinom i potpisivanja „Moskovske direktive“, Vrangel 1920. godine napušta Rusiju i odlazi u izgnanstvo u Istanbul.

Ukratko, general Petar Vrangel nije lako napustio Rusiju i borio se sa svo-jom vojskom do samog kraja. Tokom vojevanja u Prvom svetskom ratu, a nakon toga učešćem u sukobu sa bolj-ševicima, Vrangel je stekao simpatije naroda i postao poznat kao pravdolju-biv i hrabar vojskovođa i odan podanik Ruskog carstva.

Njegov dolazak u Srbiju dočekan je od strane ruskih izbeglica sa velikom radošću. Odmah po nastanjivanju u Sremskim Karlovcima, gde je bio sme-šten i Sveti Sinod Ruske pravoslavne crkve, osnovao je Ruski opšte-vojni savez, organizaciju koja se borila za očuvanje jedinstva svih Belih snaga u izgnanstvu. Oko Vrangela se okupljala celokupna ruska emigracija nastanje-

na u Kraljevini SHS, a on je posebnu pažnju posvećivao ruskim vojnicima. Zahvaljujući toplom dočeku koji je kralj Aleksandar prvi Karađorđević priredio Vrangelu, došlo je i do dogo-vora o inkorporiranju ruskih jedinica u redove vojske Kraljevine, kao i do osnivanja kadetskog korpusa u Beloj Crkvi, u kojoj je živeo veliki broj ruskih emigranata.

Crni baron se 1927. preselio u Brisel, a 1928. godine iznenada umire. Nje-gova želja je bila da bude sahranjen u Srbiji, gde je i danas počiva i to u ruskoj crkvi na Tašmajdanu. Ispunje-nje poslednje želje generala Vrangela, prenos njegovog pepela u Beograd, ujedno je i poslednji zadatak koji su ispunili njegovi kozaci nastanjeni u Srbiji, pre nego što su iščezli iz njene svakodnevnice. Srbija je na ovaj način postala večni dom velikog čoveka, vojskovođe i rodoljuba.

TOLSTOJEVI UNUCI U BANATU I ZATVARANJE RUSKOG KRUGA

Pretpostavlja se da danas širom sveta živi oko 300 potomaka slavnog ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja, a osnovnom granom u rodoslovu smatra se takozvana „srpska linija“, tačnije piščevi potomci koji su spas od revolucije potražili u Srbiji.

Čak dvojica unuka gorostasa iz Jasne Poljane, Vladimir i Ilija, potražili su nakon revolucije utočište u Kraljevini SHS. Vladimir se nastanio u Novom Bečeju, gde je obavljao posao agrono-ma. Ilija je živeo u Vršcu, a kasnije se preselio u Beograd.

Za našu priču verovatno je zanimljivija sudbina Ilije i njegovog sina jedinca Nikite, rođenog 1923. godine u Vršcu. Direktni potomak jednog od najznačajnijih svetskih pisaca, radio je u izbeglištvu kao vršački obućar. Smatrao je da nije-dan posao nije nedostojan čoveka i izdržavao je svoju malu porodicu baveći se ovim časnim zanatom. Ilija je savladao srpski jezik do savršenstva i nedugo po dolasku u Srbiju počeo je da piše veliki srpsko-ruski rečnik, koji po svojoj sveobuhvatnosti i preciznosti ni danas nije moguće nadma-šiti. Ilijin sin Nikita završio je Osnovnu školu „Vuk Karadžić“ u Vršcu, nakon čega se porodica preselila u Beograd, gde je 1941. maturirao u čuvenoj Rusko-srpskoj muškoj gimnaziji. Bežeći iz okupiranog Beograda, porodica se preselila u Novi Bečej, a mladi Nikita se pridružio borcima NOB-a i učestvo-vao u ratnim operacijama protiv Nemaca.

Sledeći korak Tolstojevog praunuka čini sagu o ruskoj emi-graciji i sudbini ove slavne porodice prilično paradoksalnom, ali i slovenski-simboličnom. Naime, Nikita Tolstoj, ruski plemić rođen u izbeglištvu, pridružio se 1944. godine vojsci Crvene armije, sa kojom je marširao do samog Berlina. Iako su njegovi roditelji pobegli od boljševika, mladi Tolstoj nije imao dilemu i birajući između spoljnjeg i unutrašnjeg nepri-jatelja, izabrao pravu stranu i stao rame uz rame sa svojim sunarodnicima u borbi protiv fašizma.

Po završetku Drugog svetskog rata, cela Nikitina porodica se preselila u Moskvu, na poziv sovjetske vlasti. Na Mo-skovskom univerzitetu, Nikita je završio studije slovenske filozofije, gde je kasnije magistrirao i doktorirao. I danas se smatra jednim od najvećih slavista svih vremena, bio je član Srpske i Ruske akademije nauka. Nastavljajući tradiciju svog oca, inicirao je i rukovodio izradom višetomnog lingvističkog rečnika slovenskih starina.

Večiti pomen srpsko-ruskih prijateljskih odnosa

svakako predstavlja Ruski nekropolj, spomen

počivalište ruske emigracije u Srbiji.

Nikita Iljič Tolstoj je uvek govorio da je čovek sa dve otadžbi-ne. Srbiju u kojoj je rođen je nazivao svojom „rodinom“, a Rusiju odakle su njegovi preci „otečestvom“.

RUSKI NEKROPOLJ- SIMBOL BRATSKE LJUBAVI

Večiti pomen srpsko-ruskih prijateljskih odnosa, koji su u godinama Velikog rata i Oktobarske revolucije doživeli svoje najsjajnije trenutke, svakako predstavlja Ruski nekropolj, spomen počivalište ruske emigracije u Srbiji. Rusko groblje u Beogradu je jedno od najvećih stranih grobalja ruskih emigranata u svetu i samim tim dokaz da je Srbija za ruske izbeglice zaista postala nova domovina. Na ovom mestu počiva više od 400 Rusa, među kojima i mitropolit Antonij Hrapovicki, arhijerej ruske pravoslavne crkve, vrhovni komandant carske armije Mihail Aleksejev i drugi.

U okviru programa očuvanja istorijskog nasleđa Srbije, „Ga-sprom njeft“ je pomogao obnovu Ruskog nekropolja, koji su 2014. godine zajednički osveštali Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril i Patrijarh srpski Irinej. Ove godine u junu, obe-ležili smo stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata i 180. godišnjicu srpsko-ruskih odnosa okupljanjem na Ruskom nekropolju, gde smo se zajedno setili naših ruskih i srpskih predaka, od kojih učimo kako da pružimo ruku drugom, kako da razumemo i volimo brata.

U okviru programa očuvanja istorijskog nasleđa Srbije, „Gasprom njeft“ je pomogao

obnovu Ruskog nekropolja, koji su 2014. godine zajednički osveštali Patrijarh

Moskovski i cele Rusije Kiril i Patrijarh srpski Irinej.

Bajna luka Banja Luka

O svakom gradu, postoje dve istorije: prvu, „pravu“, pišu, tumače i utemeljuju

oni kojima je to struka, a ovu drugu, bajkovitu, prenose žitelji, s kolena na

koleno, menjajući je, ulepšavajući, ponekad i izmišljajući bajke. U njoj

se, poput devojačkih pletenica, upliću mitovi, legende, bajke. Poneko i

faktografsko zrno ostane. Tek, i jedna i druga, i prava i bajkovita, jednako su bitne i čine nezamenjiv deo nasleđa.

Podjednak značaj imaju. Kako kad i kako kome.

FULL TANK 61FULL TANK60

Daliborka Predragović

FULL TANK62 FULL TANK 63

Neki ljudi istoriju pišu, a, opet, neki drugi je prave – delom, rečju, stvaranjem. Ni Banja Luka, u tom smislu, nije drugačija.

Tragajući kroz dostupne izvore o počecima nastanka ovog Grada (veliko slovo mu i zakonski pripada – Grad Banja Luka), uočimo Ilire, Tračane i Kelte. Potom se i tragovi Rim-skog Carstva naziru, a njih je famozni „put soli“ zacrtao. Od Soline, pa do kopnene Evrope, natrijum hlorid se nekuda prevesti morao. Najzgodnije je bilo uz reke koje s juga na sever ka svom ušću idu, a jedna od takvih je i Vrbas, koji je svoj tok trasirao preko, nekad, carskog grada Jajca. U to vreme, nekoliko toponima se pominje na mestu današnje Banjaluke ( i zajedno i odvojeno pisano, oboje je pravopisno, a i to je neka znamenitost, zar ne?). Vrbaški grad, Zvečaj, Greben, Bočac i drugi. Prvi put se ime Banje Luke pominje krajem 15. veka, a semantika i etimologija se uvezuju u zna-čenju – „banova luka“. Izvorni naziv je iz slovenskih jezika, a dolaskom Otomana, Banja Luka postaje grad u pravom značenju reči. Jedno vreme (1553 – 1639.), bila je i glavni grad Pašaluka, a gubitkom „titule“, dobila je razvojnu stagnaciju, kako to, već, inače ide. Ipak, 1660, Evlija Čelebija „svedoči“ o „...bogatom šeheru, vinogradima i oko 70 (!?) izletišta u neposrednoj blizini grada“. Očito, i tada se izletovalo, al’ baš.

Još dok je Otomanska imperija u dobroj „kondiciji“ bila, u Banjaluku su stigli trapisti, katolički sveštenici koji su ime dobili po čuvenom francuskom samostanu La Trappe. Stigli, ostali, puno napravili, trajno je zadužili. U 19. veku samostan sagradiše, začetke industrije i proizvodnje postaviše, a neki od „super-brendova“ Grada u korenu ih i danas imaju ( videti „sir trapist“). Pivo, vino, zdrava ishrana, edukacija, zanatstvo, pa sve do električne centrale i još mnogo toga. Eto, banjalu-čanima je mrak „elektrika“ razbijala pre nego mnogim evro-pejcima. Davne 1899. godine osvetljenje stiže iz sopstvene hidro-centrale.

Preskačući bremenite vekove, ratove, bolesti, požare i potre-se, Banja Luka je „dočekala“ Austro-ugarsku aneksiju 1878. godine, kao grad koji je jednom nogom na „zapadu“, a dru-gom na „istoku“. Objektivno, Austro-ugari joj pomeriše obe noge na zapad, ostavivši značajne tragove u banjalučkom graditeljskom, kulturnom i istorijskom nasleđu. Mnogi „tra-govi“ ovog perioda se još u Banjaluci vide, treba ih potražiti.

Trajao je ovaj period do kraja 1. velikog rata, a potom Južni Sloveni oformirše sopstvenu državu 1919. godine. Opet je Banja Luka dobila status banskog grada, Vrbaske Banovine. Jedan od njih, ban Milosavljević, dao je veliki lični pečat gra-du za svoga mandata. Dela još uvek sijaju, još sjajnije.

Usledilo je 2. svetsko vojevanje, a potom još jedna, prekom-ponovana državna tvorevina – Jugoslavija. I njen period nije dugo potrajao, a neslavno je završio. Najverovatnije, i to će jednom istorija sasvim rasvetliti, kako to već ona čini. Kad podosta vremena prođe.

Možda ponajlepše u sećanju što ostade iz tog doba, jesu naši, banjalučki, olimpijci. Odskora i ulicu svoju imaju – olimpijsku. Sport i olimpijci najsnažniji su pečat ostavili ovom gradu, šta god ko drukčije mislio! Statistički, više zlatnih olimpijaca u Banjaluci možete sresti za jedan dan u šetnji gradom, nego da godinu dana obilazite Pariz. Zlatni banjalučki olimpijci su fudbaleri Tomislav Knez i Velimir Sombolac (1960. Rim), rukometaši Abas Arslanagić, Milorad Karalić, Nebojša Popović i Dobrivoje Selec (1972. Minhen), rukometaši Zlatan Arnautović i Zdravko Rađenović, kao i bokser Anton Josipović (1984. Los Anđeles). Za grad od 200 hiljada stanovnika, malo li je?!

ČINJENICEO BANJALUCIBanjaluka je najveći grad u Republici Srpskoj, drugi najveći grad u Bosni i Hercegovini, poznat po reci Vrbas, tvrđavi Kastel, zelenim alejama, lepim ženama…statistika kaže da je omer čak 7 lepotica na jednog muškarca. U Banjaluci danas postoji više od 1.000 kafića i restorana, a prva kafana u ovom gradu otvorena je još davne 1617. godine. Ovo je grad iz kojeg nećete otići gladni jer će vas ljubazni domaćini na svakom mestu ugostiti, počastiti i izneti pred vas ono najbolje što imaju. Banjaluka je univerzitetski grad, grad mladih u kojem trenutno studira oko 20 hiljada studenata.

PRVA HIDRO-ELEKTRANABanjaluka se može pohvaliti najstari-jom hidroelektranom na Balkanu. U Delibašinom selu monasi iz reda Trapi-sta izgradili su hidrocentralu 1899. go-dine pa je tako prva sijalica u Banjaluci zasijala osam godina pre Zagreba.

SIR TRAPIST Pre 130 godina počela je proizvodnja sira trapista u banjalučkom samo-stanu Marija Zvijezda. Radi se prema originalnom francuskom receptu, a zaštićen je i u Institutu za intelektual-no vlasništvo u BiH, ali i u Ženevi. Iako nema certifikat da je proizveden po evropskim standardima, sir je postao nadaleko poznat.

Kada je 1869. Franz Pfanner u Deli-bašinom Selu, kraj Banjaluke, kupio stotinu jutara zemlje za nekoliko re-dovnika iz Nemačke, nije mogao pret-postaviti da će utemeljenjem samo-stana i celi kraj, više od stotinu godina kasnije, biti poznat po jedinstvenom proizvodu - siru trapistu.

HRAM HRISTA SPASITELJACrkva Svete Trojice je napravljena između dva svetska rata u centru Ba-njaluke. Izgradnja hrama trajala je od 1925. do 1929, a svečano je osvećena na Spasovdan 1939. godine. Prilikom nemačkog bombardovanja, 12. aprila 1941, hram je pogođen i znatno je oštećen oltarski deo (apsida). U maju iste godine ustaše su hram proglasile „ruglom grada“ i naredili Srbima, Jevre-jima i Romima da ga, ciglu po ciglu, u potpunosti sruše. Obnova crkve je po-čela 1993. godine pod nazivom Hram Hrista Spasitelja.

NIS se odavno bavi društveno-korisnim radom i teži ka tomeda promoviše prave ljudske vrednosti. Kako bi se što višepomagalo, a i zaposleni što više uključili u ovakve akcije, u okviruKompanije oformljen je Klub volontera. Osnovni cilj ovogfilantropskog kluba jeste, da se zaposleni uključe u planiranje,osmišljavanje i realizaciju volonterskih akcija, kako bi se one uspešno i kvalitetno realizovale u što većem broju.

REFINING66

AVGUST 14 - nis.eu · izazvala je činjenica da su na gradilištu podignuta dva reaktora visoka po...

Documents

Transcript of AVGUST 14 - nis.eu · izazvala je činjenica da su na gradilištu podignuta dva reaktora visoka po...