Refining2 Refining 1

Refining2 Refining 3

EnergizeInternacionalni magazin Kompanije NISBroj 2, april 2014. Izdavač:NIS, Novi Sad, SrbijaFunkcija za odnose s javnošću i komunikacijeFpr@nis.euTelefon +381 11 260 66 95

BROJ

2G: 2014

januar

februar

mart

InternaCIOnaLnImagazIn

Nove tehnologijesu NIS-ova prednost

GJANUAR

FEBRUAR

MART

4

Kakvo gorivo sipamo na pumpama: Vreme promena

SMANJENJE EMISIJE CO : Igre bez granica

2

2BROJ

DizajnMetaklinika

Ilustrator:Aleksa Jovanović

Fotografi:Mladen Janković, Dušan Đorđević

Štampa:“Stojkov” Magazin Energize se objavljuje kvartalno. Copyright © 2014 NISwww.nis.eu

Ovaj magazin štampan je na papiruproizvedenom u skladus odgovornim upravljanjem šumamaThe mark of responsible forestry

SADRŽAJ

tema brOja

dOsIje

aKCIje nIs-a

VestI I trendOVI

InterVju

siGuRna luka malih akciOnaRa

nOve tehnOlOGiJe su nis-Ova pRednOst

iGRe Bez GRanica

vReme pROmena

dRuGaciJa pOnuda

dOlazak “mladih vukOva”

šansa za mlade stRucnJake

niJe sve cRnO-BelO

zaBORavlJeni (k)RaJ

suveReni vladaR BRzine

investiciJama pROtiv kRize

4-9

10-15

16-17

18-23

24-29

30-35

48-49

36-39

40-45

46-47

56-59

50-55

18Vadim Jakovljev

24Igre bez granica

36Dolazak“Mladih vukova”

40Šansa za mlade stručnjake

56Full tank

regIOn

Hr

KuLtura

fuLL tanK

trendsetter

IndustrIja I bIznIs

PrOmOCIje I marKetIngˇ

VESTI I TrEnDOVI4 VESTI I TRENDOVI 5

Novi ekološki metod bušenjaNIS je započeo uvođenje nove metode u bušenju primenom principa „suvih lokacija“. Reč je o jednoj od najnaprednijih tehnologija koje koriste vodeće svetske naftne kompanije i koja zadovoljava najst-rože standarde zaštite životne sredine. Na-ime, ova metoda omogućava maksimalnu zaštitu tla, vode i okruženja od zagađenja i u potpunosti je usklađena s domaćim i evropskim propisima u oblasti ekologije, geoloških istraživanja, kao i bezbednosti i zaštite na radu. Osim toga, primenom ove nove tehnologije u bušenju postiže se značajan ekonomski efekat uštede.

Podrška razvoju lokalnih zajednica Raspodela sredstava kroz sistem javnih konkursa u 2014. godini na kojima mogu da učestvuju neprofitne ustanove iz Srbije sa projektima iz oblasti sporta, kulture, nauke, zaštite životne sredine i pomoći socijalno ugroženim kategorijama, nedavno je počela. Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko potpisao je Sporazume o saradnji sa predstavnicima 11 opština i gradova: Beograd, Novi Sad, Pančevo,

Nagrada potrošača

Lanac benzinskih stanica NIS-a je osvojio prvo mesto po glasovima srpskih pot-rošača u istraživanju za Best Buy Award, koje je sprovela švajcarska organizacija ICERTIAS (International Certification As-sociation). Potrošači su prepoznali ben-zinske stanice NIS-a kao simbol najboljeg odnosa cene i kvaliteta na domaćem tržištu u istraživanju za Best Buy Award (nagradu za najbolju kupovinu).

Isključivo se uvažavalo mišljenje, nivo zadovoljstva i percepcija potrošača zasnovana na njihovom ličnom iskustvu tokom sprovođenja ovog istraživanja. Istraživanje za Best Buy Award je u Sr-biji obuhvatalo 57 različitih ekonomskih kategorija u sektorima kao što su lanci benzinskih stanica, maloprodaja, hrana, voćni sokovi, mineralna voda, kućni aparati, telekomunikacije, finansije i mnogi drugi.

Majkl Devenport dodelio NIS-u nagradu za korporativnu filantropijuNIS je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade za korporativnu filantropiju. Glavnu nagradu za doprinos na nacionalnom nivou, generalnom direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku uručio je Majkl Devenport, ambasador delegacije Evropske unije u Srbiji. -Izuzetno nam je drago što smo dobitnici „Virtus“ nagrade. Poslednjih godina NIS je napredovao u ekonomskom smeru i povećao učešće u budžetu Srbi-je sa sedam na više od 14 odsto, ukoliko u obzir uzmemo i plaćanje dividendi. Za nas je veoma važno i da svake godine ulaže-mo više u socijalne projekte. Tako smo u poslednjih pet godina uložili više od pet milijardi dinara u različite programe – sa-radnju sa univerzitetom, lokalnim zajed-nicama, sport i kulturu. Ova nagrada će

NIS-u priznanje „Najbolje iz Srbije“ NIS je dobitnik nagrade „Najbolje iz Srbije“ i to u dve kategorije, za mrežu GAZPROM benzinskih stanica i za najbolji korporativni brend u kategoriji proizvodna dobra i usluge. Priznanja „Najbolje iz Srbije“ dodeljuje Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministar-stvom spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i dnevnim ekonomskim listom “Privredni pregled”, a za najbolje korporativne i robne brendove u Srbiji.

U kategoriji „Najbolji ulazak stranog bren-da na tržište Srbije“, NIS je dobio nagradu za lanac GAZPROM benzinskih stanica.

Uz to, NIS-u je dodeljeno priznanje „Najbolje iz Srbije“ za korporativni brend drugu godinu zaredom. Uzastopno nagrađivanje je još jedan dokaz posto-janog kvaliteta i poverenja potrošača.

Nagrada „Najbolje iz Srbije“ se dodeljuje već deset godina i predstavlja jednu od najprepoznatljivijih nagrada za brend u Srbiji. Ove godine je konkurisalo više od 170 brendova, a glavni kriterijumi za ocenjivanje brendova bili su tržišno-finansijski, percep-cija ispitanika i ocena stručnog žirija.

Zrenjanin, Kikinda, Novi Bečej, Žitište, Kanjiža, Srbobran, Niš i Čačak. NIS je 2009. započeo projekat podrške lokalnim zajednicama koji je iz godine u godinu unapređivan. Od prošle godine se 100 odsto sredstava raspodeljuje putem javnog konkursa za projekte koje neprofitne organizacije istaknu kao prioritetne za socijalno-ekonomski razvoj lokalne zajednice. Do sada je realizovano više od 450 projekata koji su pomogli razvoj lokalnih zajednica, olakšali funkcionisanje brojnih ustanova i unapredili rad kulturnih, obrazovnih i sportskih institucija.

sigurno uticati da još odlučnije nastavi-mo istim putem - istakao je tom prilikom Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a. Tradicionalne godišnje VIRTUS nagrade dodeljene su sedmi put kao priznanje kompanijama koje su tokom 2013. godine najviše doprinele opštem dobru pruža-jući materijalnu ili drugu vrstu podrške neprofitnim akcijama ili organizacijama civilnog društva.

Usvojen godišnji izveštaj NIS-a za 2013. godinuOdbora direktora NIS-a usvojio je 15. aprila godišnji izveštaj o poslovanju kompanije za 2013. godinu. Takođe, Odbor direk-tora je razmotrio tekući status realizacije energetskih projekata NIS – monetizaciju prirodnog gasa kroz izgradnju kogenera-cionih postrojenja na ležištima kompanije, tok pripremnih radova za izgradnju TETO Pančevo (termoelektrana – toplana), politi-ku kompanije u oblasti povećanja energet-ske efikasnosti u proizvodnji, kao i projekte iz domena razvoja alternativne energetike.Menadžment NIS-a je članovima Od-bora direktora predstavio korporativnu

Komercijalnu politiku kojom se definišu principi rada kompanije u veleprodaji i maloprodaji, izgrađivanja odnosa sa kup-cima, kao i realizaciju programa lojalnosti i fleksibilne cenovne politike.

VESTI I TrEnDOVI6 VESTI I TRENDOVI 7

Start najvećeg kompleksa za proizvodnju motornih ulja u RusijiU fabrici maziva Gasprom njefta u Omsku puštena je u rad druga faza kompleksa za namešavanje, razmeravanje i pakovanje motornih ulja. Novi proizvodni pogon je po ukupnom kapacitetu najveći u Rusiji. Fabrika za proizvodnju maziva u Omsku osnovni je proizvodni pogon kompanije

NISOTEC osvaja i regionalno tržišteTržišno učešće od 21,5 odsto u 2013. godi-ni, učvrstilo je lidersku poziciju NISOTEC- a na tržištu Srbije, a plan je da se u ovoj go-dini ono poveća za 25 odsto. Plan prodaje je povećan za 16 odsto u odnosu na plan za prethodnu godinu. Takođe, distributerska mreža će biti značajno proširena na teri-toriji balkanskog regiona. S tim u vezi, po-stavljeni su menadžeri u okviru ćerki firmi u Bugarskoj i Rumuniji, koji će koordinirati plasmanom maziva na ovim tržištima.

Nova benzinska stanica u Rumuniji pod brendom GazpromNIS Petrol Rumunija otvorio je 18. marta četvrtu benzinsku stanicu u Aradu, pod brendom GAZPROM. NIS Petrol, na taj način, nastavlja da razvija poslovanje u Rumuniji, sa akcentom na jačanju maloprodajne pozicije u zapadnom delu te zemlje.

– Maloprodajni segment je veoma dinamičan, a naša misija je da našim klijentima pružimo proizvode i usluge visokog kvaliteta. Koncept benzinskih stanica GAZPROM je pokazatelj našeg zalaganja koje preduzimamo u cilju daljeg širenja našeg prisustva na rumunskom tržištu. Stoga ćemo nastaviti da investira-mo kako bismo stalno jačali naš premijum brend - izjavila je Ileana Baltatu, izvršna direktorka za downstream poslovanje i zamenica generalnog direktora NIS Petrol Rumunija.

VESTI I TRENDOVI8 VESTI I TRENDOVI 9

Kretanje cena sirove nafte

tipa „brent” i „ural” NIS na Sajmu automobila u BeograduNIS je tradicionalno nastupio na beo-gradskom Sajmu automobila „Belgrade Car show 2014 “gde je ljubiteljima auto-mobilizma ponudio bogat i raznovrstan program u okviru svog štanda. Sa pose-tiocima sajma najpre se družio najbolji srpski automobilista Dušan Borković. U okviru svog nastupa na Sajmu, NIS je predstavio i rezultate poslovanja u 2013. godini jednog od svojih biznis pravaca koji se bave mazivima. Preostali dani na sajmu za naše goste bili su rezervisani za druženje sa košarkašima Partizan NIS i fudbalerima Crvene Zvezde, dok su poslednjeg dana sajma, na NIS-vom štandu, predstavnici medija dobili priliku da isprobaju jela pripremljena kuvarima Gazprom benzinskih stanica.

Objavljen

„Gasprom njefta“ Rast proizvodnje ugljovodonika i značajno povećanje obima prodaje u premijum kanalima prometa (sitna veleprodaja i sopstvena mreža benz-inskih stanica, prodaja mlaznog goriva i bunkerisanje) obezbedili su povećanje pokazatelja korigovane EBITDA za 4,2 odsto. Čist prihod iznosi 177,92 milijarde rubalja, što za 0,9 odsto premašuje isti

Nagrada za korporativnu

NIS je dobitnik prestižne VIRTUS nagrade

nagradu za doprinos na nacionalnom nivou, generalnom direktoru NIS-a Kirilu Kravčenku uručio je Majkl Devenport, ambasador delegacije Evropske unije u Srbiji.

-Izuzetno nam je drago što smo dobit-nici „Virtus“ nagrade. Poslednjih godina NIS je napredovao u ekonomskom smeru i povećao učešće u budžetu Srbije sa sedam na više od 14 odsto, ukoliko u

obzir uzmemo i plaćanje dividendi. Za nas je veoma važno i da svake godine ulažemo više u socijalne projekte. Tako smo u poslednjih pet godina uložili više od pet milijardi dinara u različite programe – saradnju sa univerzitetom, lokalnim zajednicama, sport i kulturu. Ova nagrada će sigurno uticati da još odlučnije nastavimo istim putem - istakao je tom prilikom Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

Tradicionalne godišnje VIRTUS nagrade dodeljene su sedmi put kao priznanje kompanijama koje su tokom 2013. godine najviše doprinele opštem dobru pružajući materijalnu ili drugu vrstu

-zacijama civilnog društva.

Proizvodnja u 2013. godini dostigla je 457,42 mln. barela naftnog ekvivalenta (62,2 miliona tona n.e.), i povećala se za 4,2 odsto u poređenju s rezultatima iz 2012. godine. Najveći uticaj na ovaj poka-zatelj imali su faktori rastuće proizvodnje u Orenburškom regionu i na Priobskom nalazištu, zatim proizvodnja gasa na Muravljenkovskom nalazištu, početak rada Samburgskog nalazišta „Sever Energije“, rast obima iskorišćenosti kaptažnog naftnog gasa, kao i uspešna primena visokotehnoloških operacija na postojećim nalazištima Kompanije.Ukupni obim prerade nafte u prošloj god-

Kretanje dolara u odnosu na evro

Prvi kvartal 2014. godine

112

111

110

109

108

107

1.400

1.354

1.300

1.250

JANUAR FEBRUAR MART JANUAR FEBRUAR MART

Brent sirova nafta (USD/BBL) Ural sirova nafta (USD/BBL)

Gazprom BiH nastupio na Sajmu gospodartsva u Mostaru Maloprodajna mreža benzinskih sta-nica Gazprom u Bosni i Hercegovini predstavila se na Sajmu gospodarstva u Mostaru. Štand Gazprom benzins-kih stanica posetili su predsedavajući Predsedništva BiH Bakir Izetbegović, predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i druge visoke zvanice. Direktor maloprodajne mreže benzinskih sta-nica Gazprom u BiH Branko Radujko je u kratkom susretu upoznao visoku političku delagaciju sa poslovanjem naše kompanije na tržištu BiH i tom prilikom je naveo da je BiH interesant-na za ulaganja.

Mreža benzinskih stanica pod bren-dom Gazprom nudi širok izbor premi-jum goriva i drugih proizvoda, zado-voljavajući potrebe čak i najzahtevnijih potrošača. U skladu sa korporativnim motom „Najbolje je pred vama“, na Gazprom benzinskim stanicama mogu se kupiti derivati evro kvaliteta koji doprinose boljim performansa-ma motora, kao i njegovom dužem radnom veku, te smanjenoj emisiji štetnih gasova i zaštiti životne sredine. U ponudi se nalaze evropremijum BMB 95, Super 100, evro dizel, premijum dizel i auto gas.

„Gaspromnjeft – maziva“, koja raspolaže sa ukupno pet pogona za proizvodnju motornih ulja u Rusiji, Italiji i Srbiji. Ukupan obim proizvodnje iznosi preko 490.000 tona godišnje visokokvalitetnih ulja, maziva i tehničkih tečnosti. Kompanija „Gasprom-njeft-maziva“ proizvodi ulja za benzinske i dizel-motore putničkih i teretnih vozila, transmisiona i hidraulična ulja, indust-rijska ulja, servisne proizvode i tečnosti za hlađenje pod brendovima „G-Ener-gy“ i „Gaspromnjeft“, brodska ulja pod brendom „Texaco“. Asortiman kompanije sadrži više od 400 vrsta ulja i maziva za sve sektore tržišta i više od 1300 artikala.

VESTI I TrEnDOVI8 VESTI I TRENDOVI 9

Program za sprečavanje izlivanja nafte na ArktikuGasprom njeft“ je prva ruska kompanija koja se pridružila Zajedničkom progra-mu naftne industrijske grane za razvoj tehnologija za sprečavanje izlivanja nafte na Arktiku (Arctic Oil Spill Response Tech-nology Joint Industry Programme), koji realizuju najveće svetske kompanije za naftu i gas. Radovi u okviru četvorogodišn-jeg programa vode se od decembra 2012. godine, a naučno-istraživački projekti rea-lizuju se u nekoliko pravaca, u koje spadaju i proučavanje ponašanja nafte ispod leda, Saradnja u oblasti

nekonvencionalnih resursa„Gasprom njeft“ i “Šlumberže” (Schlumberger) proširuju saradnju u cilju povećanja efikasnosti razvojateško pridobivih rezervi nafte iz uljnih škriljaca na području Zapadnog Sibira.U najskorije vreme, saradnja kompanija odnosiće se na planove „Gasprom njefta“ vezane za realizaciju projekata za razvoj nekonvencionalnih rezervi nafte na tom području.

Najava konferencija iz oblasti energetike

20-23.maj

2014.

27-30.maj

2014.

27-30.maj

2014.

28.maj

2014.

Celje, slovenija17. međunarodni sajam energetike, energetske efikasnosti i izvora energije

tuzla, biHENERGA - Međunarodni sajam energetike; energija, industrija i rudarstvo, međunarodna konferencijana temu energetike

Divčibare, SrbijaGAS 2014. - Međunarodni naučno-stručni skup o gasu i gasnoj tehnici

Beograd, SrbijaEnergetika i budžetski deficit Srbije - organiza-tor Danas Conference Center

testiranje dispergenata (površinski aktivnih polimera koji se primenjuju za saniranje naftnih mrlja) u simulaciji realnih uslova, kao i otkrivanje izlivanja nafte u pojasu leda i pri lošoj vidljivosti. -Osvajanje nalazišta arktičkog regiona, uključujući i ona koja se nalaze na kontinentalnom pragu, zahte-vaju napredna tehnološka rešenja kako prilikom organizacije proizvodnje, tako i za postizanje ekološke bezbednosti projeka-ta i smanjenja uticaja na životnu sredinu. Zajednički istraživački program omogućiće učesnicima da akumuliraju najsavremenija iskustva i ekspertizu ove industrijske grane u cilju konstantnog usavršavanja sistema ekološke bezbednosti na Arktiku - ista-kao je prvi zamenik generalnog direktora Gasprom njefta Vadim Jakovljev.

Objavljen finansijski izveštaj „Gasprom njefta“ za 2013. godinuRast proizvodnje ugljovodonika i značaj-no povećanje obima prodaje u premijum kanalima prometa (sitna veleprodaja i sopstvena mreža benzinskih stanica, prodaja mlaznog goriva i bunkerisanje)obezbedili su povećanje pokazatelja kori-govane EBITDA za 4,2 odsto. Čist prihod iznosi 177,92 milijarde rubalja, što za 0,9 odsto premašuje isti pokazatelj u 2012. godini. Rast pokazatelja je u najvećoj

meri bio usporen zbog uticaja gubitka od kursnih razlika, kao i zbog revizije kredit-nog portfolija nakon izmene kursa rublje.

Proizvodnja u 2013. godini dostigla je 457,42 mln. barela naftnog ekvivalenta (62,2 miliona tona n.e.), i povećala se za 4,2 odsto u poređenju s rezultatima iz 2012. godine. Najveći uticaj na ovaj poka-zatelj imali su faktori rastuće proizvodnje u Orenburškom regionu i na Priobskom nalazištu, zatim proizvodnja gasa na Mu-ravljenkovskom nalazištu, početak rada Samburgskog nalazišta „Sever Energije“, rast obima iskorišćenosti kaptažnog naftnog gasa, kao i uspešna primena vi-sokotehnoloških operacija na postojećim nalazištima Kompanije.

Ukupni obim prerade nafte u prošloj godini iznosio je 42,63 miliona tona. Neznatna izmena u poređenju s rezulta-tima 2012. godine vezana je za obavljanje planskih remonta u rafinerijama Kom-panije. Prodaje u premijum segmentima prometa dostigle su 23,9 miliona tona, prosečni promet na benzinskim stanica-ma u Rusiji povećan je za 7,8 odsto - 19 tona na dan, što je jedan od najboljih pokazatelja u resoru.

OPEK: Rast optimizmaOrganizacija zemalja izvoznica nafte podigla je prognozu svetske tražnje za 2014. Zahvaljujući većoj potrošnji u SAD krajem prošle godine i postepenom oporavku svetske ekonomije. OPEK očekuje da će svetska tražnja nafte ove godine iznositi 91,1 milion barela dnevno, 1,1 milion barela dnevno više nego lani. Potrošnja nafte u SAD značajno je, prema podacima OPEK, porasla u decembru, a ostala “zdrava” i tokom prvog meseca 2014.

I Japan vadi naftu iz škriljacaU Japanu je počela komercijalna proi-zvodnja nafte iz škriljaca. Tokom prva dva eksperimenta proizvedeno je po 6.000 litara dnevno (37,7 barela), a tokom tre-ćeg 40.000 litara (251,6 barela). Za Japan koji posle havarije nuklearne elektrane Fukušima ispituje različite energetske mogućnosti, prva komercijalna proi-zvodnja je istorijski dogadjaj, bez obzira

UN osvojile novu normu za računanje potrošnje gorivaEkonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu usvojila je novu normu za računanje potrošnje goriva vozila, koja je bliža stvarnosti od postojeće. Stvarna potrošnja nekog vozila često se razlikuje od one koju navodi proizvođač. Norma nazvana WLTP treba bi zameni postojeći sistem NEDC ustanovljen iz 1996. Nova norma, koju će se koristiti u laboratoriima koji rade testove potrošnje vozila koja ide na tržište, mnogo je delotvornija, najavila je Ekonomska komisija UN za Evropu.

na skromnu količinu. Do 2011. godine oko trećine energetskih potreba zemlje pokrivano je nuklearnom energijom.

TEMA BROJA10 TEMA BROJA 11

nOve tehnOlOGiJe su nis-Ova pRednOst

Naftni biznis

Miša Laketić

Prema rezultatima u 2013. godini obim poreskih uplata NIS-a u budžet Srbije je iznosio više od milijardu evra, što je 30 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Poreske uplate NIS-a čine oko 14 odsto prihodnog dela budžeta

Republike Srbije

TEMA BROJA12 TEMA BROJA 13

“ Prošla godina je bila veoma složena za Kompaniju. Zadovoljni smo što smo uprkos nestabilnoj

makroekonomskoj situaciji i povećanom obimu poreskih

obaveza očuvali profitabilnost i realizovali investicioni

program u punom obimu. Tokom prošle godine bili smo

fokusirani na povećanje sopstvene efikasnosti i

uvođenje novih tehnologija. Zahvaljujući završetku

modernizacije Rafinerije Pančevo efikasnost rada naše prerade povećana je više od dva puta.

Godina 2014. će biti još složenija. Pred nama su zadaci vezani za realizaciju novih projekata, što će biti komplikovano, imajući u vidu nastavak kriznih trendova

u regionalnoj ekonomiji i problem slabe platežne moći velikih

potrošača naših derivata ”

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a

Ključni pokazateljiposlovanja NIS-a

Proizvodnja domaće naftei gasa (hiljade uslovnih tona) 1.642 1.605 2%

Obim prerade naftei poluproizvoda (hiljade tona) 3.066 2.254 36%

Ukupan promet derivata(hiljade tona) 3.079 2.395 29%

Maloprodaja(hiljade tona) 674 597 13%

2013. 2012. rast

Kad kompanija uspešno završi godinu koju će tržište upamtiti kao tešku za poslovanje, onda je to pravi pokaza-telj njene snage. Prošla godina je upravo bila takva – prema mnogo čemu izazovna za poslovanje, ne samo u Srbiji. Sa druge strane, za NIS će ostati u lepom sećanju – postignuti su rezultati na koje zaposleni u kompaniji mogu da budu izuzetno ponosni.

Tržište je karakterisala smanjena potrošnja naftnih deri-vata, kao posledica smanjene kupovne moći građana svih zemalja u regionu. Takođe, i oslabljena industrija manje je trošila, isto kao i krizom pritisnuta poljoprivreda. Složeni ekonomski trendovi u Evropi, nastavljeni i tokom protekle godine, neizbežno su obeležili život i rad u Srbiji i regionu, pa se s pravom može reći da se poslovanje NIS-a u 2013. godini odvijalo u teškim uslovima, odnosno, pod velikim uticajem negativnih spoljašnjih faktora. Prodaja naftnih derivata NIS-a (uključujući izvozne ispo-ruke) u 2013. godini iznosila je 3,079 miliona tona, što je 29 odsto više od pokazatelja u 2012. godini. Rast maloprodaje

2009 2010 2011 2012 2013

50

100

150

200

250

300

350

400

450

500

(mil. evra)*

Investiranje NIS-au razvoj poslovanja (u mil. evra)

* po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2013. godine 114,64 dinara za evro.

82.86

171.84

300

468.42497.2

je iznosio 13 odsto, dok je veleprodaja povećana za 19 ods-to. Osnovni pokretači povećanja obima prodaje bili su po-boljšanje kvaliteta proizvedenih naftnih derivata i uvođen-je novih goriva u proizvodnu liniju Kompanije. Posebnu pažnju u 2013. godini NIS je posvetio razvoju klijentskih marketinških programa i povećanju lojalnosti potrošača.Jedan od najvećih uspeha u 2013. godini NIS je ostvario u vezi s preradom nafte. Prerađeno je 36 odsto više, odnosno 3,066 miliona tona. Rafinerija nafte Pančevo postala je jed-na od najsavremenijih u ovom delu Evrope. Dubina prerade je porasla za devet odsto i sada je blizu 84 odsto, takođe značajno je porasla i proizvodnja belih derivata. U poređen-ju s 2009. godinom kada je kompanija imala 60 odsto belih derivata, 2013. godine je došla na 75 odsto.

U 2013. godini je proizvodnja ugljovodonika NIS-a iznosila 1,697 tona naftnog ekvivalenta, što za dva odsto premašu-je isti pokazatelj od prošle godine. Prema rezultatima iz 2013. godine, tempo rasta resursne baze je veći od rasta obima proizvodnje. Tokom protekle godine, u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa implementirane su nove tehnologije bušenja, započet je program efikasnijeg korišćenja gasnih resursa, a povećan je i obim efikasnog istražnog bušenja. Takođe, postignut je i značajan napre-dak u razvoju projekata u oblasti istraživanja i proizvodn-je izvan Srbije.

Prema rezultatima u 2013. godini obim poreskih uplata NIS-a u budžet Srbije je iznosio više od milijardu evra, što je 30 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Poreske uplate NIS-a čine oko 14 odsto prihodnog dela budžeta Republike Srbije.

Jedan od najvažnijih događaja u protekloj godini bila je isplata dividende akcionarima. NJima je isplaćen bruto iznos od 110 miliona evra .

Za NIS je veliki uspeh što je u 2013. godini povećao profit. Stabilnost osnovnih finansijsko-operativnih pokazatelja omogućila je Kompaniji da u 2013. godini realizuje rekordni investicioni program, u obimu od oko 500 miliona evra, što je šest odsto više od iznosa kapitalnih ulaganja u 2012. godini. Osnovni pravci investicionog programa 2013. godine bili su povećanje efikasnosti procesa proizvodnje ugljovo-

donika putem uvođenja novih tehnoloških rešenja, razvoj projekata u oblasti racionalnog korišćenja gasnih resursa i energetske efikasnosti, nastavak modernizacije prerađivač-kog kompleksa i maloprodajne mreže.

- Prošla godina je bila veoma složena za Kompaniju. Zado-voljni smo što smo uprkos nestabilnoj makroekonomskoj situaciji i povećanom obimu poreskih obaveza očuvali profitabilnost i realizovali investicioni program u punom obimu. Tokom prošle godine bili smo fokusirani na po-većanje sopstvene efikasnosti i uvođenje novih tehnologija. Zahvaljujući završetku modernizacije Rafinerije Pančevo efikasnost rada naše prerade povećana je više od dva puta. Godina 2014. će biti još složenija. Pred nama su zadaci veza-ni za realizaciju novih projekata, što će biti komplikovano, imajući u vidu nastavak kriznih trendova u regionalnoj ekonomiji i problem slabe platežne moći velikih potrošača naših derivata - rekao je Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

TEMA BROJA14 TEMA BROJA 15

Kada se ovi rezultati uporede s kom-panijama u regionu jasno se vidi da je NIS među bolje plasiranim kompanija-ma. Ovaj uspeh, međutim, nikako nije došao slučajno. Na ovakve finansijske rezultate uticala su dva faktora.Prvi faktor predstavlja unutrašnja efi-kasnost. Unutar kompanije su morale da se primene ne baš popularne mere i da se smanje troškovi u svim segmen-tima. Drugi faktor je uvođenje novih tehnologija sa čime će se nastaviti i tokom 2014. godine.

Da je NIS među bolje plasiranim kompanijama u regionu po rezul-tatima u 2013. godini za Energize je potvrdio i analitičar Robert Reti, šef Istraživačkog tima u kompaniji Wood & Company.

Struktura investicija NIS-a(mil. evra)*

211,9Istraživanje i proizvodnja

141,3Promet i razvoj mreže

99,4Razvoj kapaciteta prerade

44,4Ulaganja u ostale aktivnosti

*po srednjem kursu NBS na dan 31.12.2013. godine114,64 dinara za evro.

PrOCena POsLOVanja

Slobodan Sokolović, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, za Energize kaže, da su i kompanije u regionu poslovale u otežanom poslovnom ambijentu.

Prema njegovim rečima kompanije su ostale „vitalne“. On tvrdi da pad EBIDTA neće drastično uticati na njihovu pozi-ciju u regionu. Još jedna karakteristika regionalnog tržišta je značajno investiciono ulaganje u istraživanje nafte i gasa. Pad rafinerijske marže i spor rast (pad) potrošnje naftnih derivata su najizraitiji negativni trendovi koj su registrovani kod svih posmatranih kompanija. Interesantan je i trend povećanja izvoza naftnih derivata u susedne zem-lje u odnosu na domicilnu zemlju, navodi Sokolović.

Perspektive energetskog sektora, samim tim i naftnih kompanija su, dugoročno gledano, ipak, ružičaste. Energija je uslov proizvodnje, a regionalna tržišta u razvoju će rasti. Sa-mim tim, rašće i potrebe za energentima. Ne treba sumnjati i da će najavljene investicije rezultovati rastom tog sektora, ali i povećanjem efikasnosti, kvaliteta i zaštite okruženja.

NIS dobitnik priznanja za najbolje odnose s investitorima NIS je dobio nagradu za najbolje odno-se s investitorima u 2013. godini koju dodeljuje Beogradska berza i to treću godinu zaredom. U odnosu na 2012. godinu, stručna komisija Beogradske berze je zaključila da je NIS unapredio informativnost i potpunost izvešta-ja koji se objavljuju, kao i sam odnos zaposlenih u kompaniji sa investicionom javnošću. Među kompanijama koje su listirane na Beogradskoj berzi, NIS je dobio najvišu ukupnu ocenu prema kriterijumima prisutnosti u javnosti, podataka koji su dostupni na internetu, broju sastanaka s investitorima.

- Drago mi je što je investiciona javnost prepoznala naš trud u ovoj oblas-ti. Među važnim parametrima koji su ocenjivani jesu i objavljivanje istorijskih izveštaja, objavljivanje aktuelne i arhive vesti na sajtu, podaci o istorijatu na in-ternet prezentaciji, postojanje grafičkih interaktivnih prikaza kretanja cene akcija i prometa, objavljivanje audio i video zapisa o poslovanju kompanija, kao i osnovnih podataka o menadžmentu kompanija. Sve inovacije koje uvodimo u ovu oblast poslovanja su u skladu s ak-tuelnim svetskim trendovima i standar-dima korporativnog upravljanja - izjavila je Jelena Miljuš, menadžer za relacije sa investitorima NIS-a.

neIzVesna Cena nafte Na pitanje koji izazovi čekaju kompanije koje posluju u centralnoj i istočnoj Evropi u 2014. Reti kaže da je to teško predvideti. - Niko ne zna kolika će biti cena nafte, kao ni profitna marža koju naftne kompanije mogu da očekuju. Izazov bi mogla biti i nagla promena kursa. Dok je nizak kurs domaće valute na domaćem terenu dobar za naftnu industriju, mogao bi da ima i negativne sporedne efekte kao što su usporavanje nacionalne ekonomije (slabiji izvoz zbog jake domaće valute). Tako da prerada ostaje najizazovniji deo industrije - navodi naš sagovornik.

Analizirajući situaciju u ovom delu Evrope Reti ističe da je većina rafi-nerija imala loše rezultate u 2013. godini.

- Kada je prerada sirove nafte u pi-tanju ne može puno toga da se uradi. Trudite se da budete efikasni, da redu-kujete operativne troškove, povećate iskorišćenost kapaciteta, poboljšate prinose, ali na kraju profitna margina koju rafinerije mogu da očekuju je izvan njihove kontrole. Ipak, relativno stabilna cena nafte tokom 2013. go-dine uticala je na dosta dobru zaradu kompanija na razlici između proiz-vođačke cene nafte i cene derivata na tržištu, kao i na dobar novčani tok u delu istraživanja i proizvodnje - kaže Reti.

TEMA BROJA16 TEMA BROJA 17

550 Rsd

900 Rsd

Izlazak NIS-a na berzu, pre više od

tri godine, nije značio samo povećanu kapitalizaciju srpskog tržišta

kapitala, već je malim akcionarima data mogućnost da se iz prve ruke upoznaju s funkcionisanjem berze

Oni koji nisu požurili da po izlasku akcija NIS-a na Beogradsku berzu av-gusta 2010. godine, unovče vrednosne hartije srpske naftne kompanije, sada mogu biti zadovoljni. Ukoliko bi rešili da prodaju svojih pet akcija, za njih bi dobili po 900 dinara (7,8 evra), sasvim solidan profit ako se zna da je početna cena bila 550 dinara po akciji (nešto manje od 5,5 evra), pri čemu u zaradu nisu uračunate i dividende.

U kojoj meri je to ispravna odluka Nenad Gujaničić, broker firme „Wise broker" kaže: - Akcije NIS-a pojavile su se na Beogradskoj berzi krajem avgusta 2010. godine i od tada beleže rast koji najbolje govori o tome da li su njihovi vlasnici ispravno postupili kada su odlučili da ih čuvaju. Ono što je svakako važnije od dobitaka u proš-losti jeste činjenica da je NIS postavio zdravu osnovu za budući rast i razvoj i da se može očekivati i dalje povećanje vrednosti kompanije.

Oko 4,8 miliona građana Srbije besplat-no je dobilo po pet akcija NIS-a čija je nominalna vrednost bila 500 dinara po komadu (u to vreme oko pet evra). Bivši i sadašnji zaposleni u NIS-u dobili su ukupno 4,1 odsto akcija kompanije.

Velik broj nevoljnih akcionara, koji su ove hartije od vrednosti dobili kao poklon države, odlučio se da ih odmah unovči. To je uzrokovalo pad cene do 442 dinara (u tom trenutku oko četiri evra), što su veliki investitori prepoz-nali kao šansu za zaradu. Ukoliko se ova cena uzme kao osnova, a zna se da su u jednom trenutku akcije vredele i 1.020 dinara (u tom trenutku nešto manje od deset evra), može se reći da je moguća zarada samo po osnovu akcija bila i više od sto odsto.

Prema rečima Gujaničića, glavni fak-tor koji je doprineo rastu cene akcija NIS-a jeste svakako unapređenje poslovanja ove kompanije koja je od gubitaša postala kompanija koja raste i razvija se uz primenu korpora-tivne kulture najvišeg standarda.

Kao neko ko je na samom početku trgo-vanja kompanijskim akcijama savetovao da se tretiraju kao dugoročna investicija, Branislav Jorgić, direktor brokerske firme „Jorgić broker" i dalje je na tom stanovištu.

- Ove akcije mogu se posmatrati kao šted-nja, i kao takve ih ne treba brzo prodavati - kaže Jorgić, koji ovakav savet temelji na pozitivnim poslovnim rezultatima, najavljenim investicijama, poboljšanju tehnologije kao i činjenici da je NIS počeo akcionarima da isplaćuje dividende.

- Prošle godine je dividendni prinos iznosio osam odsto, što je u poređenju s bankarskim kamatama na štedne uloge lep prinos - ističe Jorgić. Kada se radi o vremenskom roku u kom se akcije NIS-a ne bi trebale prodavati on ističe da je to tri do pet godina.

Građani koji nisu do sada prodali svoje besplatno dobijene akcije NIS-a, a takvih je prošle godine bilo oko 2,4 miliona, dobili su za 2012. godinu 322 dinara (oko 2,8 evra) dobiti za paket od pet akcija Naftne industrije Srbije. Odbor direktora NIS-a usvojio je odluku o isplati 25 odsto ukupno ostvarene dobiti svojim akcio-narima. S obzirom na to da je NIS 2012. ostvario profit od 49,5 milijardi dinara, što podeljeno s brojem akcija iznosi 75,83 dinara po hartiji. Međutim, država i ovde uzima svoje, tako da računica pokazuje da je, po oduzimanju 15 odsto poreza na

dividende, neto iznos dividende po akciji 64,46 dinara.

Nenad Gujaničić smatra da su akcije NIS-a u odnosu na konkurente iz regio-na potcenjene.

- Što se tiče poređenja s drugim kom-panijama, može se slobodno reći da je NIS u velikoj meri potcenjen u odnosu na druge naftne kompanije. Međutim, ova situacija je posledica ovdašnje loše makroekonomske situacije i činjenice da je domaće tržište kapitala urušavano godinama što je izazvalo veliko nepove-renje malobrojnih domaćih ali i stranih ulagača. Uprkos tome akcije NIS-a beleže solidan rast proteklih godina.

NIS je po tržišnoj kapitalizaciji najveća kompanija na Beogradskoj berzi, a proš-le godine je bio i najlikvidnija akcija, od-nosno hartija s najvećim prometom. To je svakako značajno za Kompaniju, ali nažalost veoma slabo razvijeno tržište i mali broj kvalitetnih portfeljnih inves-titora doveli su do toga da je prosečan dnevni promet akcija NIS-a u 2013. bio svega oko 11 miliona dinara što u velikoj meri ukazuje na plitkost ovdašnjeg tržiš-ta. Ovo je doprinelo i tome da se akcije NIS-a kotiraju značajno ispod svojih pandana, odnosno sličnih kompanija na drugim berzama.

sIgurna LuKamaLIH aKCIOnara

Cena akcija NIS-a u 2013. godini porasla je za

26%

intervJU18 interVJU 19

investiciJamapROtiv kRize

Gospodine Jakovljev, budući da ste na čelu Odbora direktora NIS-a, vi zastupate interese većinskog akci-onara. Kako ocenjujete rad NIS-a sa aspekta top-me-nadžera „Gasprom njefta“? Da li ste kao predstavnik „Gasprom njefta“ zadovoljni rezultatima poslovanja NIS-a u 2013. godini?

Ukoliko govorimo o rezultatima rada NIS-a, navešću glavne činjenice - bez obzira na krizu, kompanija je uspela da očuva stabilnost ključnih finansijskih pokazatelja – profita i EBITDA. Ovo nam govori, da čak i u složenim uslovima u kojima NIS posluje, ipak uspevamo da pronađemo najefika-snije puteve za razvoj kompanije, što meni kao predstavni-ku većinskog akcionara, uliva nadu. Važno je da je kompa-nija sposobna da posluje efikasno.

Ako govorimo o rezultatima poslovanja u 2013. godini važno je da je NIS, i pored rasta poreskog opterećenja za 30 odsto, uspeo da realizuje investicioni program, i da poveća ključne pokazatelje poslovanja kompanije, što svakako jeste zalog stabilnosti biznisa – stalni razvoj, implementacija novih

tehnologija i praksi, izlazak na nova tržišta, osvajanje novih pravaca biznisa. Prošlo je pet godina od predaje prava na upravljanje NIS-om ekipi iz “Gasprom njefta”. Želeo bih da i o tome kažem nekoliko reči, šta je sve postignuto za to vreme. Već krajem 2010. godine Kompanija je postala profi-tabilna, za pet godina smo udvostručili proizvodnju nafte i gasa, i što je najvažnije – u 2012. godini je uspešno završena prva faza modernizacije rafinerijskih kapaciteta NIS-a, što je omogućilo potpuni prelazak na proizvodnju goriva Euro-5 standarda. Za mene, kao predstavnika većinskog akcionara, važno je što se kompanija pojavila na berzi, gde je, za sada, jedini “plavi čip” na srpskom tržištu hartija od vrednosti. Ono što nas čini posebno ponosnim je činjenica da smo u 2013. godini isplatili prve dividende akcionarima NIS-a, među koji-ma se nalazi preko dva miliona stanovnika Srbije.

Protekla 2013. godina je bila veoma složena kako za čitavu jugoistočnu Evropu, tako i za Srbiju. Da li se složena ekonomska situacija reflektovala na uzajamnu saradnju akcionara NIS-a? Kako ocenjujete saradnju s Vladom Srbije po pitanju NIS-a?

Na pitanja internacionalnog izdanja NIS-a, magazina „Energize“ odgovarao

je zamenik predsednika Izvršnog odbora, prvi zamenik generalnog direktora OAD

„Gasprom njeft“, predsednik Odbora direktora NIS-a Vadim Jakovljev

intervJU20 interVJU 21

Privatni i korporativni klijenti prinuđeni su da smanjuju i troškove za gorivo. Kao posledica toga, raste i borba za potrošača, što dodatno usložnjava situaciju na tržištu

Da, ekonomska situacija u regionu je prilično složena. Tržište motornog goriva se već nekoliko godina neprekidno smanjuje. Negativne tendencije se beleže ne samo u Srbiji, već i u Ru-muniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i drugim državama. Očigledno je da osnovni razlog leži u ekonomskoj krizi koja traje u Evropi, usled koje su privatni i korporativni klijenti prinuđeni da smanjuju i troškove za gorivo. Kao posledica toga, raste i bor-ba za potrošača, što dodatno usložnjava situaciju na tržištu.

U svetlu gore navedenog, razumljiva je i logika našeg part-nera u NIS-u - Vlade Srbije, koja je u 2013. godini povećala poresko opterećenje na biznis, radi popunjavanja budžeta. Mi smo ovakav korak prihvatili s razumevanjem, štaviše, Odbor direktora NIS-a je doneo odluku o povećanju iznosa dividende koja se isplaćuje akcionarima sa 15 na 25 odsto, čime se u budžet Srbije slilo preko 35 mil. evra. Ukupno gledano, udeo NIS-a u formiranju prihodnog dela budžeta Srbije u 2013. godini je premašio 14 odsto ukupnog obima.

Saradnju s našim partnerima koji u NIS-u zastupaju interese drugog po veličini akcionara – Vladu Srbije, ocenjujem kao pozitivnu. Želeo bih da naglasim značaj nezavisnih članova Odbora direktora NIS-a. Oni pružaju ozbiljnu pomoć u for-miranju jedinstvenih strateških ciljeva u razvoju Kompanije, prihvatljivih za sve akcionare.

Naš prioritet je postupan razvoj Kompanije, njena transfor-macija u regionalnog lidera po efikasnosti. Po tom pitanju se interesi svih akcionara NIS-a podudaraju. Realizacija plano-va ovih razmera nije moguća bez dugoročne strategije, zbog toga završavamo izradu Strategije razvoja NIS-a do 2030. godine. Ova Strategija će kompaniji omogućiti da na pravi način izabere put razvoja čak i u situaciji kada ekonomsko okruženje nije najpovoljnije.

Šta je, po Vašem mišljenju, NIS dobio od partnerstva sa „Gasprom njeftom“ koje traje već pet godina? Koje su to jake strane koje je srpska kompanija stekla? Šta predstavlja NIS u strukturi „Gasprom njefta” – „tačku rasta”, poligon za isprobavanje novih tehnologija i prak-si, polaznu tačku za razvoj biznisa u Evropi?

Ključni plus za sam NIS, koji se 2009. godine nalazio u sistemskoj krizi, je bilo dobijanje pristupa sredstvima ne-ophodnim za realizaciju investicionog programa. Ja bih to formulisao na ovaj način - glavni plus je to, što je „Gasprom njeft” ispunio investicione obaveze u vezi sa modernizacijom kapaciteta, koje je preuzeo na sebe u skladu s potpisanim ugovorom o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a.

Za prethodnih pet godina u razvoj svih pravaca poslovanja Kompanije – istraživanje i proizvodnju, preradu, promet – investirano je oko dve milijarde evra. Bez „Gasprom njefta” realizacija ovih projekata, uključujući i modernizaciju Rafi-nerije u Pančevu, koja je koštala 500 miliona evra, jednostav-no ne bi bila moguća.

Ali, daleko od toga da su finansijski resursi jedino što je „Gasprom njeft” doneo u NIS. Radi se i o korporativnoj praksi evropskog nivoa, savremenim marketinškim alatima, najnovijim tehnologijama ne samo u preradi nafte, već i u oblasti istraživanja i proizvodnje, i o mnogim drugim stvari-ma. Najvažnije je da je NIS dobio strateškog partnera koji je zainteresovan za stabilan razvoj kompanije i njenu transfor-maciju u najefikasnijeg igrača na tržištu regiona. A to će, sa svoje strane, omogućiti NIS-u proširenje područja prisustva i osvajanje novih pravaca poslovanja - na primer, energetike ili osvajanje nekonvencionalnih izvora ugljovodonika, kao

što je polje „Gaj“ sa viskoznom naftom. Za „Gasprom njeft” NIS predstavlja prozor mogućnosti za razvoj balkanskih projekata. Trenutno radimo na teritoriji Bugarske, Mađarske i Rumunije, koje su u sastavu EU, kao i Bosne i Hercegovine koja je kandidat za priključenje EU.

Aktivno realizujemo program unakrsnog stažiranja – speci-jalisti iz svih organizacionih delova NIS-a se upućuju na rad na objekte „Gasprom njefta”, dok njihove ruske kolege radno iskustvo stiču na balkanskom aktivu.

Posebno bih naglasio tehnološku saradnju. Uspostavljena saradnja između naučno-tehničkih centara NIS-a i „Ga-sprom njefta” omogućava nam ne samo uspešnu implemen-taciju tehnologija koje primenjujemo u Rusiji, već i testiranje novih tehničkih ideja na kapacitetima NIS-a, i u budućnosti njihovo uvođenje u praksu matične kompanije. Kao primer mogu da navedem tehnologiju bušenja bušotina malog preč-nika (slim hole), koja ozbiljno povećava efikasnost istražnog bušenja.

Koliko su nove tehnologije važne u proizvodnji i istra-živanju „Gasprom njefta”?

Konstantno razvijamo iskustvo u primeni novih tehnolo-gija i implementiramo ga u naše nove projekte. Na osnovu prošlogodišnjih rezultata s punim pravom mogu nazvati „Gasprom njeft” tehnološkim liderom ruske naftne i gasne industrije, pre svega prema obimu izvedenih visokotehnološ-kih operacija. Ni za koga nije tajna da je epoha “lake” nafte završena, zbog toga rad sa teško pridobivim i nekonvenci-onalnim rezervama sve više dobija na aktuelnosti. Upravo nam primena inovacija omogućava da realizujemo takve projekte i postignemo njihovu ekonomsku efikasnost. U tome i leži razlog zašto je „Gasprom njeft“ za poslednje dve godine povećao udeo visokotehnoloških bušotina, u opštem obimu bušenja, sa četiri na 35 odsto.

Imamo saradnju sa vodećim servisnim kompanijama kao što su Schlumberger i Halliburton. One nam pomažu u

intervJU22 interVJU 23

Daleko od toga da su finansijski resursi jedino što je „Gasprom neft” doneo u NIS.

Radi se i o korporativnoj praksi evropskog nivoa, savremenim

marketinškim alatima, najnovijim tehnologijama ne samo u preradi nafte,

već i u oblasti istraživanja i proizvodnje, i o mnogim drugim stvarima

Očigledno je da inovacije povećavaju efikasnost biznisa, pružaju opipljive konkurentne prednosti, omogućavaju nam realizaciju projekata koji su nam

se svega nekoliko godina unazad činili neostvarivim

geološkom modeliranju i izradi bušotina ovog tipa. Međutim ove kompetencije sve više razvijamo i unutar Kompanije. Nakon uspešne implementacije inovacija na svojim poljima, stečeno iskustvo koristimo i na drugim aktivima. Kao primer, prošle godine smo izbušili preko 230 horizontalnih bušotina, što je tri puta više od pokazatelja iz 2012. godine. Jedan od takvih projekata je i horizontalna bušotina koja je uspešno izbušena u Srbiji - na polju „Kikinda Varoš“.

Prema prognozama, do 2020. godine preko 50 odsto ukupne naše nafte proizvodiće se uz primenu novih tehnologija. Očigledno je da inovacije povećavaju efikasnost biznisa, pružaju opipljive konkurentne prednosti, omogućavaju nam realizaciju projekata koji su nam se svega nekoliko godina unazad činili neostvarivim.

Na koji način se saradnja sa „Gasprom njeftom” odra-zila na tehnički razvoj NIS-a, pre svega u oblasti istraži-vanja i proizvodnje?

Pre svega, zaustavljen je trend pada obima proizvodnje, koji je do 2009. godine beležen tokom prethodnih 20 godina. Naravno, to je postignuto kao rezultat primene novih teh-nologija, kojima srpska kompanija nije imala pristup iz niza razloga.

Njihova primena je jedan od ključnih prioriteta za nas. Kao primer ću navesti tehnologije horizontalnog bušenja (omogućavaju razradu teško dostupnih rezervi ugljovodo-nika, u 2013. godini je otpočela eksploatacija prve bušotine ovog tipa u regionu), započeto je bušenje malim prečnikom (primenom ove tehnologije se skraćuju rokovi i smanjuju troškovi za izvođenje radova na bušenju).

Posebno želim da spomenem, započeto u 2014. godini, bušenje uz primenu Dewatering modula koje omogućava oz-biljno smanjenje ekoloških rizika prilikom izvođenja radova. Tokom implementacije svih ovih tehnologija, inženjeri NIS-a tesno sarađuju s kolegama iz Rusije, kao rezultat ove sarad-nje stiče se novo iskustvo koje kasnije mogu da primenjuju u svom radu.

Koje mesto u poslovanju „Gasprom njefta” zauzimaju projekti proizvodnje van teritorije Rusije? Koja država (ili države) predstavlja prioritet za kompaniju u ovoj oblasti?

Balkanski region, ponoviću, od strateškog je značaja za nas. Jedan od potencijalnih projekata je i izlazak na tržište Hrvat-ske, čija Vlada priprema tendere za razradu naftnih i gasnih polja na kojima nameravamo da učestvujemo.

Ali ovi projekti nisu jedini koje „Gasprom njeft” realizuje van teritorije Rusije. Radimo u Venecueli, u okviru konzorcijuma od nekoliko kompanija, gde vršimo pripremu za industrijsku razradu gigantskog polja „Hunin-6”, čije pridobive rezerve premašuju 10 milijardi barela nafte. Na Bliskom istoku rea-lizujemo nekoliko projekata u Iraku. Već ove godine počeće proizvodnja na polju „Badra“ koje se nalazi u provinciji Vasit, na još tri bloka na teritoriji iračkog Kurdistana trenutno vršimo geološka istraživanja. Dugoročna strategija razvoja “Gasprom njefta” do 2020. godine predviđa da će se van teritorije Rusije proizvoditi oko 10 odsto ukupnog obima ugljovodonika, što iznosi oko 10 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje.

Da li smatrate neophodnim izvođenje radova na istra-živanju i razradi nekonvencionalnih izvora ugljovodonika?

Istraživanjem i uključivanjem u razradu teško pridobivih i nekonvencionalnih rezervi se sada bave sve velike kompani-je, tako da ni naša ne predstavlja izuzetak. U projekte takvog tipa spada i rad na izučavanju rezervi naftnih škriljaca u Rusiji, koje pripadaju takozvanom baženovsko-abalakskom kompleksu u Hanti-Mansijskom autonomnom okrugu sa kolosalnim resursnim potencijalom. Nesporno je da se Rusija nalazi tek na početku puta ka osvajanju škriljne nafte i ovi radovi će iziskivati nove kompetencije stručnjaka Kompanije.

Kakva je sada situacija sa potvrđenim rezervama ugljovodonika u „Gasprom njeftu”, da li se može govoriti o stabilnom rastu ovog parametra i uz pomoć čega se on održava? Zašto je ovaj pokazatelj važan za kompanije koje se bave proizvodnjom nafte?

Dokazane rezerve ugljovodonika u „Gasprom njeftu” na kraju 2013. godine su premašile 1,34 milijarde tona naftnog ekvivalenta - u poređenju s krajem 2012. godine one su porasle skoro za 12 odsto, a dokazane rezerve nafte skoro za pet odsto - na 960,6 miliona tona. S obzirom na naš nivo pro-izvodnje od 62,2 miliona tona ekvivalenta nafte, uspeli smo da obezbedimo prirast rezervi tri puta veći od proizvedenih količina ugljovodonika. Tako da tekući pokazatelj obezbeđe-nosti proizvodnje „Gasprom njefta” dokazanim rezervama ugljovodonika, prema međunarodnoj klasifikaciji SPE, iznosi preko 20 godina, što nas po količini rezervi svrstava u 20 najvećih naftnih kompanija u svetu.

Poslednje pitanje – kako vidite strateške pravce buduće saradnje NIS-a i „Gasprom njefta” i prioritete NIS-a u procesu razvoja kompanije?

Imamo nekoliko značajnih projekata koje ili već realizuje-mo ili nameravamo da započnemo u doglednoj budućnosti. Pre svega, to je razvoj mreže premijum BS pod brendom „GAZPROM“. Konkurencija je u ovom segmentu tržišta ozbiljna, i predstoji nam da radom dokažemo svoje pravo da pretendujemo na deo ovog „kolača“.

Za nas je jednako važan i nastavak modernizacije rafinerijskih kapaciteta Kompanije. Ovde možemo spomenuti i duboku pre-radu ostataka hidrokrekinga u RN Pančevo i izgradnju Centra za proizvodnju baznih ulja u RN Novi Sad. Investicije u ove

projekte su sasvim uporedive sa sredstvima koja su uložena u izgradnju kompleksa MHC\DHT, što je oko 500 mil. evra. Veo-ma nam je važno da stabilno povećavamo efikasnost prerade, pošto se u uslovima viška kapaciteta koji su uočeni u regionu, konkurentnost može postići isključivo kroz konstantan razvoj.

„Gasprom njeft” takođe namerava da kooperiše sa NIS-om u pravcima kao što su snabdevanje gorivom regionalnih aerodro-ma, radovi u oblasti bunkerisanja brodova, izgradnja kapacite-ta za generisanje električne energije.

Što se tiče daljeg razvoja NIS-a – ovde kompaniju očekuje mnoštvo izazova. Kao prvo, to je ekonomska kriza, o kojoj sam već pričao, i koja stalno unosi korekcije u rad svih ekonomskih subjekata u regionu. Kao primer mogu navesti situaciju s dugo-vanjima državnih kompanija u Srbiji – bez obzira na sve naše napore i razumevanje od strane državne Vlade, ovo pitanje se sporo rešava.

Drugo – to je početak aktivnog procesa integracije Srbije u EU, što dovodi do izmene regulatornih dokumenata, uvođenja novih propisa. Sve ovo iziskuje posebnu pažnju i velike količine resursa.

Treće - to je osvajanje novih pravaca delatnosti i novih teritorija. I ovi procesi zahtevaju pripremu, investicije, koje neće odmah početi da donose profit. Na primer, prvi u Srbiji vetropark „Plandište” čija je izgradnja započeta u 2013. godini je važan kako za nas, tako i za čitavu Srbiju. Uz njegovu pomoć država će moći da ispunjava propise EU u pogledu generisanja električne energije iz obnovljivih izvora. U ovu grupu spada i NIS-ov projekat za racionalno korišćenje prirodnog gasa – na-meravamo da optimalno iskoristimo sve mogućnosti i resurse koje kompanija poseduje.

DosIJE24 dosIJE 25

Izazovi naftnih kompanija u cilju smanjenja emisije ugljen dioksida

iGRe Bez GRanicaAna Krajnc

Energetske potrebe čovečanstva nastavljaju da rastu i fosilna gori-va, koliko god upozoravali čuvari životne sredine, još nekoliko decenija neće prepustiti primat obnovljivim izvorima energije. S druge strane, Međuvladin panel za klimatske pro-mene Ujedinjenih nacija (IPCC) je u novembru 2013. godine u Stokholmu objavio da će, ukoliko svet nastavi s nesmanjenom emisijom ugljen-diok-sida, globalno zagrevanje za 30 godina dostići kritičnu tačku od dva stepena celzijusove skale.

Naftna i gasna industrija su u samom vrhu kako emitera gasova s efektom staklene bašte, tako i potrošača elekt-rične energije. Britanski “Gardijan” je nedavno objavio istraživanje koje poka-zuje da je 90 kompanija iz energetskog sektora odgovorno za više od 65 odsto

Načini na koje naftne kompanije utiču na smanjenje emisije CO2 :

• Povećanje energetske efikasnosti.

• Trgovina emisionim jedinicama CO2.

• Nove tehnologije u oblasti pretakanja i skladištenja CO2- CCS – (Carbon Capture and Storage).

• Biogoriva i druge vrste goriva, povećanje kvaliteta goriva.

• Okretanje obnovljivim izvorima energije.

Pod pritiskom zakonskih regulativa i međunarodne ekološke zajednice, naftne kompanije u svetu ulažu sve više novca

i napora da dodaju zelenu boju svom imidžu. Zbog svog velikog znanja i

iskustva u oblasti geofizike mogle bi da postanu nosioci CCS (Carbon Capture and

Storage) projekata u svetu

dOsIje24

DosIJE26 dosIJE 27

nIs u sKLadu sa PrInCIPIma ODRŽIVOG razVOjaIako zakonska regulativa u Srbiji još nije upotpunjena, NIS se priprema za međunarodne zahteve o smanjenju emisije CO2 koji će u narednoj deceniji svakako preći nacionalne granice.

NIS je strateški opredeljen da posluje u skladu sa principima održivog razvoja kroz minimizaciju negativnih uticaja Kompanije na životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i kroz stalno unapređenje i efi-kasno upravljanje sistemom zaštite živo-tne sredine, industrijskom bezbednošću i bezbednošću i zdravljem na radu.

Realizacijom brojnih projekata koji ima-ju za cilj smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište, smanjenje nastanka otpada, povećan-je energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora, sanaciju istorijskog i akcidentnog zagađenja, kao i primenu tehničko-tehnoloških mera u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama, Kom-panija u praksi potvrđuje orijentaciju ka zaštiti životne sredine.

U martu ove godine počela je realizacija naučno-istraživačkog projekta NIS-ovog Bloka „Energetika“ i odnosi se na testiran-je i primenu novih tehnologija u domenu sprečavanja pretakanja CO2. Pretakanje gasa u prirodnim ležištima ili skladištima, koja se polako grade u svetu sa ciljem smanjenja emisije u atmosferu, može da se desi kroz bušotine ili kroz pukotine u stenama i rasede. Ovakvo probijanje gasa ka površini može biti izuzetno opasno sa aspekta zaštite životne sredine.

Igor Korać, zamenik direktora Bloka „Energetika“ kaže da je NIS prošle godi-ne aplicirao na konkursu EU-programa „FP7“ za učestvovanje u projektu kao jedna od kompanija koja ima iskustvo od preko 40 godina s problemom preta-kanja CO2 na gasnom polju „Bečej“.

- Pretakanje je trajalo od havarije prilikom bušenja davne 1968. do 2007. godine kada je zajedno s naučnim insti-tutom iz Miškolca u Mađarskoj urađen projekat sanacije havarisane bušotine kod Bečeja i u tu svrhu izbušena koso usmerena sanaciona bušotina kroz koju je utisnuto nekoliko hiljada kubika vode-nog stakla, gela i drugih hemikalija koje su trebale da zaustave dalje pretakanje ugljendioksida u pliće slojeve. Projekat je uspeo, pretakanje je zaustavljeno, što se potvrđuje merenjem pritiska u os-matračkoj bušotini. Mi smo tada, prema

“ NIS ima više od 40 godina

iskustva u rešavanju problema pretakanja CO2 ”

Igor Korać, zamenik direktora

Bloka „Energetika“

ukupne emisije ugljen-dioksida u svetu, od industrijske revolucije do danas. Pod pritiskom zakonskih regulativa i međunarodne ekološke zajednice,naftne kompanije u svetu ulažu mnogo novca i napora da dodaju zelenu boju svom imidžu. Naime, razvijene zemlje svoje investicije namenje-ne tehnologijama koje treba da doprinesu smanjenju emi-sije CO2, usmeravaju sve više ka pretakanju i skladištenju ugljen-dioksida (CCS – Carbon Capture and Storage).

Dirk Smit, zamenik predsednika za istraživačke tehnologije naftne kompanije Royal Dutch Shell poručio je nedavno da upravo naftne kompanije zbog svog velikog znanja i iskustva u oblasti geofizike mogu postati nosioci takvih projekata u svetu.

StRAtEGIJE ZA BuDućNOStRazmatranje problema klimatskih promena prilikom kreiran-ja poslovne strategije naftne kompanije postalo je, kako kaže Lidia Hrnčević iz Zavoda za naftno inženjerstvo u Zagrebu, nužno kako bi kompanija održala konkurentan položaj na globalnom tržištu.

U Americi, prema podacima Američkog naftnog instituta (Ame-rican Petroleum Institute ) koji su objavljeni u septembru 2013. naftne i gasne kompanije su najveći investitori u tehnologije koje doprinose smanjenju emisije gasova s efektom staklene bašte.

Naime, od 2000. do 2012. godine naftna industrija je u te svrhe izdvojila oko 81 milijardu dolara. Sve ostale industrije uložile su 91,2 milijarde dolara, a Vlada SAD-a 79,7 milijardi. Takođe, američke gasne i naftne kompanije su u istom periodu uložile oko 11,4 milijarde dolara u obnovljive izvore energije.

S druge strane, u Evropi su naftne kompanije počele da se žale na teške uslove. Tako je izvršni direktor “Totala”, Kristof de Maržeri, rekao nedavno za britanski “International Bu-siness Times”, da će naftne kompanije u Evropi u narednih nekoliko godina zatvoriti još rafinerija zbog pada tražnje i visokih ciljeva za smanjenje emisije ugljen-dioksida. U 2012, zatvorene su četiri rafinerije u Evropi, a najavljeno je zatva-ranje još tri.

Naftne kompanije u regionu Balkana, prema rečima Alek-sandra Jovovića, profesora s Mašinskog fakulteta u Beogradu, zaostaju za kompanijama koje posluju na teritoriji EU u pog-ledu investiranja u projekte koji dovode do smanjenja emisije ugljen-dioksida.

eVrOPsKa dIreKtIVa IsrPsKO zaKOnOdaVstVOEvropska komisija je 23. januara ove godine predstavila nove klimatske i energetske ciljeve Evropske unije za period do 2030. godine. Nova politika koju Komisija predlaže za global-ni klimatski samit u Parizu 2015. podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) za 40 odsto ispod nivoa iz 1990. i udeo od 27 odsto energije iz obnovljivih izvora. Trenutno, emisija štetnih gasova u atmosferi je za 18 odsto niža nego 1990. dok je udeo obnovljivih izvora nešto manji od 13 odsto.

Dugoročni ciljevi Evropske unije jesu da emisiju štetnih gasova do 2050. smanji za

80- 95 odsto u odnosu na njihov nivo iz 1990. godine

U srpskom zakonodavstvu trenutno ne postoje odredbe koje direktno ograničavaju emisije CO2. Kako kažu iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, deo direktiva iz paketa za klimu i energiju Evropske unije je transpo-novan u srpsko zakonodavstvo i njihovo sprovođenje dovešće do smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte.Kako su nam rekli u Ministarstvu, procena mogućnosti započin-janja i načina sprovođenja jedne od preostalih direktiva, Direkti-ve o sistemu trgovine emisijama, trenutno je u toku, a inicirana je i priprema za transpoziciju dela zakonodavstva EU koje se odnosi na emisije iz automobila. Direktiva o kvalitetu goriva reguliše i pitanje održivosti biogoriva u početku je bila usmere-na ka drastičnim smanjenjima sadržaja sumpora u gorivima. Upravo zato zemlje Evropske unije prednjače u svetu po gorivu s najmanjim sadržajem sumpora. Prema godišnjem istraživan-ju kompanije Hart Energy iz Hjustona u 2013. među sto zemalja sveta koje su obuhvaćene, sadržaj sumpora u gorivu najmanji je u Nemačkoj, dok zemlje Evropske unije dominiraju u prvih 50 mesta.Zahtevi za sve zemlje, članice Evropske unije i one koje to nisu, jesu da postepeno smanje sadržaj sumpora do granice od 10 mg/kg, ali kako kaže Vasil Katinčarov, EU ekspert za kvalitet go-riva, zemlje sebi pregovaraju različite tranzicione periode u okviru kojih su obavezne da počnu s primenom evropskih propisa.

DosIJE28 dosIJE 29

mojim saznanjima, bili jedinstveni u svetu, jer takav slučaj nekontrolisane erupcije i dugogodišnjeg pretakanja gasa u ležištu niko nije imao. Naravno, samim tim smo jedinstveni i po tehnologiji sanacije pretakanja, jer takođe nemamo saz-nanja da je neko drugi u svetu to radio. Možda je nešto slično rađeno, ali da je bušena namenska bušotina kako bi se zaus-tavilo pretakanje, nigde u literaturi nismo našli - kaže Korać.

Prema njegovim rečima, projekat je podeljen u šest delova. Prvi deo se odnosi na razmenu iskustava sa sličnim projektima u svetu, gde je uloga NIS-a značajna upravo zbog iskustva u Bečeju. Drugi deo se odnosi na upravljanje migracijom gasa u ležištu u cilju definisanja eventualnog pretakanja CO2. Treći deo projekta je vezan za pretakanje kroz rasede ili pokrovne stene (krov ležišta, stene koje su gornja granica ležišta), a četv-

rti deo se odnosi na pretakanje kroz bušotine. Peti deo je već i završni deo projekta u kome će se predočiti metode sanacije kao i tehnologije (hemikalije) kojima je to moguće zaustaviti. I na kraju, kao rezultat projekta treba da se objavi knjiga sa raznim modelima pretakanja i metodama za sanaciju. -Na kraju treba reći i da je ovaj projekat, pored globalnog značaja, izuzetno važan i za NIS iz razloga što ćemo doći do novih saznanja kako ovaj problem rešavati na efikasniji i jeftiniji način. Iako smo sanaciju 2007. godine uradili uspešno, to ne znači da je sanacija večna. U takvim uslovima tempera-ture i pritiska, vremenom može doći do ponovnog pretakanja. Ovim projektom ćemo znati kako to da rešimo brzo, efikasno i ekonomično – zaključio je Korać.

Posebno mesto u planovima NIS-a, odnosno Bloka “Ener-getika”, zauzima projekat izgradnje vetroparka “Plandište” snage 102 MW koji će se sastojati od 34 vetrogeneratora. Ovaj projekat će biti prvi ove vrste u Srbiji i omogućiće zemlji da se približi ispunjenju normi EU vezano za integraciju “zelene” energije u energetski bilans države, a koje su definisane u evropskim direktivama. Vlada Srbije je već usvojila strategiju razvoja obnovljivih izvora energije u skladu s kojom udeo ekološki čiste energije 2020. godine treba da iznosi najmanje 29 odsto od ukupnog obima potrošnje.

Izgradnjom ovog vetroparka Srbija se približava ispunjavan-ju normi evropske energetske politike u domenu korišćenja “zelene” energije, smanjuje se pritisak na ekologiju, povećava efikasnost poslovanja NIS-a putem smanjenja troškova na kupovinu kvota za CO2. Upravo zbog toga projekat vetropar-ka «Plandište» je registrovan u UN kao deo projekta Clean Development Mechanism, koji omogućava saradnju u cilju smanjenja zagađenja.Takođe, i u oblasti prerade nafte realizuju se projekti koji imaju za cilj smanjenje emisije štetnih gasova. Realizacijom projekta dodavanja vode i stvaranjem vodomazutne emulzije prilikom sagorevanja mazuta na primarnim rafinerijskim postrojenjima (Atmosferska i Vakuum destilacija) u Bloku „Prerada“, smanjene su emisije azotnih oksida (NOx)za preko 20 odsto. U sklopu ove ekološke investicije, ostvareni su i eko-nomske uštede u potrošnji vodene pare. Pored toga, početkom ove godine u rafinerijskoj preradi NIS-a realizovan je još jedan značajan ekološki projekat, a reč je o automatizovanom siste-mu za doziranja uree u ložišta kotlova u Energani u panče-vačkoj Rafineriji. Dodavanjem 40-postotnog vodenog rastvora uree, prilikom sagorevanja mazuta u ložištima kotlova u

Za čišćenje prirodnog gasa od CO2

i drugih primesa NIS će koristititehnologiju HiPACT koja do sada nije

korišćena u Evropi

energani pančevačke rafinerije, ostvareni su odlični rezultati u oblasti zaštite životne sredine i nivo emisija azotnih oksida u atmosferu smanjen je za preko 60 odsto.

Pored toga, još jedan projekat od značaja za smanjenje emi-sije CO2 je izgradnja Aminskog postrojenja u okviru proizvod-nog kompleksa Pogona za preradu gasa u Elemiru.

Rad Aminskog postrojenja omogućiće da se smanji količina CO2 u gasu koji NIS proizvodi do nivoa od tri odsto, što odgo-vara tehničkim zahtevima za njegovo korišćenje u domaćoj gasnoj distributivnoj mreži Srbije. Tako će, kako kaže direktor Pogona za proizvodnju i transport nafte i gasa Predrag Grujić, NIS dobiti mogućnost da poveća količine prirodnog gasa koji se isporučuje na srpsko tržište, a time i prihod od te vrste poslovanja.

Grujić kaže da će se za čišćenje prirodnog gasa od CO2 i drugih primesa koristiti tehnologija HiPACT (HighPressureA-cidgasCaptureTechnology), jedna od ekološki najbezbednijih i najefikasnijih među postojećim tehnologijama koja se do sad nije koristila na u Evropi.

- Ušteda toplotne i električne energije, kao i potrošnih mate-rijala pri njihovoj primeni može dostići 25 odsto u poređenju s tehnologijama koje su se ranije primenjivale - dodaje Grujić.

Aminsko postrojenje, kao dopuna proizvodnog lanca za preradu gasa,

deo je velikog programa NIS-a za povećanje efikasnosti korišćenja gasnih resursa

CO2 koji se izdvoji tokom tehnološkog procesa, odlagaće se u unapred pripremljene bušotine koje pripadaju Kompaniji, što će sprečiti njegovo dospevanje u atmosferu.

Obim investicija namenjenih izgradnji Aminskog postro-jenja i infrastrukturnih objekata iznosi oko 30 miliona evra. Kao generalni izvođač na projektu izabrana je kompanija Ludan Engineering LTD iz Izraela. Planira se da će radovi na izgradnji postrojenja biti završeni najkasnije u drugom kvartalu 2014. godine.

indusTRiJA i BiZnis30 INDUSTRIJA I BIZNIS 31

Kakvo gorivo sipamo na pumpama

vReme pROmena

Kvalitet naftnih derivata, tema je čiji značaj prevazilazi korporativne interese.

U pitanju je oblast koja osim profesionalnog ugleda i profita ima

direktan uticaj na životnu sredinu, dok ujedno naglašava društvenu odgovornost

Uroš Popović

Verovanje da postoje pumpe na kojima treba sipati gorivo, kao i one koje treba izbegavati i dalje živi. Malo je vozača koji nemaju neku svoju “formulu” uspe-ha – gde treba točiti da bi motori duže trajali a automobili više “prešli”. Ako su nekad i postojali argumenti za ovakva razmišljanja, danas je sve jasnije da ćemo, objektivni pokazatelji to govore, na pumpama gde sipamo gorivo dobiti tačno ono što tražimo, odnosno ono što stoji na „deklaracijama“.

Da je usklađivanje s važećom regulati-vom i unapređenje ekoloških standarda u fokusu naftne industrije ilustruju pro-cesi u mnogobrojnim sferama. Budući da kvalitet motornih goriva direktno utiče na funkcionisanje i životni vek motora, kao i na emisiju izduvnih gaso-va i kvalitet vazduha, dostizanje nivoa koji karakteriše vodeće države postavlja širok spektar zadataka pred energetski sektor.

Naftna privreda u Srbiji u okviru aktu-elnih procesa evropskih integracija ima obavezu da unapredi i standardizuje ponudu naftnih derivata. Takođe, važan razlog za sprovođenje pravne regulative tečnih goriva jeste i podatak da više od jedne trećine zagađenja vazduha potiče upravo od automobilskog saobraćaja.

teret PrOšLOstINeposredna prošlost, ipak, bila je drugačija. Nije bilo mnogo razloga za optimizam, budući da je pozicija Srbije na mapi kvaliteta goriva u prethodne

Sumpor Sadržaj sumpora utiče na povećanje is-trošenosti motora, stvaranje taloga, ne-mogućnost funkcionisanja filtera čestica i katalizatora, kao i do povećane emisije štetnih gasova. Kolika je zapravo razlika u kvalitetu i ekološkim karakteristikama možda najbolje ilustruje podatak da je dozvoljeni sadržaj sumpora u dizelu D2 do 10.000 mg/kg, dok je kod evrodizela dozvoljena koncentracija sumpora 10 mg/kg ili čak 1.000 puta manja.

OktaniOktanski broj određuje otpornost određenog benzina na detonantno izgaranje, odnosno samozapaljenje. Što je veći, prirodno, veća je i otpornost.

Viša vrednost oktanskog broja:

Čuva radni sklop motora

smanjuje detonantno sagorevanje

Utiče na smanjenje potrošnje goriva

Redukuje emisiju štetnih gasova

Povećava snagu motora

dve decenije bila nezavidna. Nedos-tatak zakonske regulative i primene u praksi, nedovoljno efikasan mehani-zam kontrole, zatim spoljni faktori po-put ekonomskih sankcija, doprineli su da neregulisano tržište postane idealna scenografija za nelegalne aktivnosti na tržištu naftnih derivata. Kao posledi-cu, hroničari su zabeležili nizak nivo kvaliteta, izraženu stopu nepoverenja kupaca i komplikacije u vezi sa svakod-nevnom eksploatacijom goriva.

Iz pomenutog perioda mnogobrojna iskustva s međunarodnih putovanja stvarala su jaz između asortimana ponude i nivoa kvaliteta goriva u Srbiji i značajno bolje pozicije naših suseda. Umanjena potrošnja, naglašenije per-formanse i mirniji rad motora samo su neki od argumenata koji su stvarali ambijent neravnopravnog položaja Srbije s ekonomski razvijenijim zeml-jama poput Slovenije ili Mađarske. Danas je jasno da se tržište naftnih derivata u Srbiji nalazi na putu opo-ravka i ravnopravne konkurentnosti sa susedima koji su predvodili proces pridruživanja EU u regionu. Realnu sliku i poziciju teško je definisati i uporediti, ali je sprovođenje standar-da doprinelo da se na benzinskim stanicama u Srbiji danas prodaje gorivo koje po većini najznačajnijih karakteristika može da parira gorivu dostupnom van državnih granica, na tržištu EU. Iako proces implementacije savremenih normi nije sproveden do kraja, prethodna kalendarska godina i početak 2014. stavljaju do znanja da je period neregulisanog tržišta i goriva bez utvrđenog porekla iza nas. Kvali-tet će, prirodno slediti...

indusTRiJA i BiZnis32 INDUSTRIJA I BIZNIS 33

dVOstruKa KOntrOLaU vezi s kvalitetom i poreklom naftnih derivata, postoje dve vrste provere. Prva je administrativna i stavlja akcenat na vođenje evidencije, dokumentaciju i izveštaje o ispitivanju. Druga je deo tako-zvanog uzorkovanja. Napredni program markiranja je ono po čemu će se nedav-no započeti sistem kontrole kvaliteta izdvojiti i ukloniti određene nedostatke dosadašnje prakse.

Takozvano markiranje počelo je 1. februara. Obavezu obeležavanja goriva imaju naftne kompanije, a cilj je da se u startu markiraju ukupne količine naftnih derivata proizvedene u Srbiji ili iz uvoza. Nadzor će obuhvatiti sve benzinske stani-ce u zemlji, a sam postupak obeležavanja je takav da omogućava da se na terenu, u kratkom periodu, utvrdi da li je bilo namešavanja nelegalnih komponenti.

Markiranje goriva će obezbediti da se na tržište isporučuju derivati odgovorajućeg kvaliteta, tako što će svaka zloupotreba namešavanja biti otkrivena metodama koje su akreditovane za ovaj postupak. Efekat je značajan, kako za državu sa stanovišta javnih prihoda, tako i za kom-panije, sa stanovišta legitimnih uslova

Kvalitet dostupan svima U skladu sa ukupnom modernizacijom kompanijske malopro-dajne mreže na teritoriji Srbije i njenom strategijom širenja u regionu, NIS nastupa na tržištu sa dva maloprodajna brenda: NIS Petrol i Gazprom.

Masovni brend NIS Petrol nudi potrošaču pouzdanost, dostup-nost, savremene standarde usluga i garantovani kvalitet naftnih derivata. Benzinske stanice NIS Petrol najzastupljenije su u Srbiji (325 maloprodajnih objekata). Pored Srbije, mreža NIS Petrol radi i u Republici Srpskoj, gde broji osam benzinskih stanica.

Zarad veće efikasnosti rada i povećanja svog poslovanja na maloprodajnom tržištu u Srbiji i regionu, NIS je krajem 2012. lansirao premijum brend benzinskih stanica – Gazprom. Na objektima brenda Gazprom, potrošačima se nude goriva evrop-skog standarda, visokokvalitetna ulja i maziva i druga dopunska roba, bežičan pristup Internetu i bogati meni u restoranu koji uključuje i jela nacionalne kuhinje.

Danas, mreža Gazprom u Srbiji broji 11 benzinskih stanica, u Rumuniji 15, u Bugarskoj 18 i 28 u Bosni Hercegovini.

Sve nove i rekonstruisane benzinske stanice imaju savremene multipleks automate i potrošačima nude derivate evropskog kvaliteta – evropremijum BMB95 i BMB98, evrodizel i auto-gas. Objekti su otvoreni 24 časa dnevno, poseduju i prodavnice sa velikim brojem artikala, opremljeni su kafe-barovima ili resto-ranima sa pristupom internetu, prostranim parkinzima, dečjim igralištima, a postoje i pristupi za invalidna lica.

SrbijaBiH

Rumunija

Bugarska

nIs PetrOL

gazPrOm

11325

14

18

28

NIS po meri potrošačaPonuda goriva na mreži benzinskih stanica NIS-a trenutno podrazumeva: Evro BMB 98 je podjednako namenjen vozilima novije i starije generacije. Po svojim karakteristikama, pomenuto gorivo garantuje veću snagu motora i unapređenu ekonomičnost u poređenju s oznakom BMB 98.

Evropremijum BMB 95 je gorivo koje po sastavu ispunjava precizno definisane Euro 5 emisione standarde. Namenjen vozilima novije generacije, doprinosi njihovom oču-vanju, kao i unapređenju životne sredine.

Kada je reč o dizel gorivima, Evro dizel izdvaja kvalitet u skladu s normama EU. Doprinosi maksimalnim performansama vozila, pravilno paljenje i pouzdan rad čak i na niskim temperaturama. Mirniji rad i umanjena potrošnja kompletiraju karak-teristike koje u potpunosti podržavaju standard EN 590.

Kao alternativu konvencionalnim motor-nim gorivima, NIS Petrol potrošačima nudi i TNG, auto - gas, prilagođen savremenim uređajima. Kao glavne prednosti TNG-a ističu se ekonomičnost, produžen vek motora kao i niži troškovi održavanja. Ne bi trebalo zanemariti ni ekološku dimenzi-ju, kao ni komplementarnost s evropskim standardom EN 589.

NIS je nedavno započeo proizvodnju ben-zina sa većom oktanskom vrednošću BMB 100 koji doprinosi boljim performаnsаmа motorа, kаo i njegovom dužem rаdnom veku, te smаnjenoj emisiji štetnih gаsovа.

poslovanja. Pored povećanja budžetskih prihoda, direktne koristi od markiranja goriva imaće i vlasnici vozila koji će biti sigurni da dobijaju gorivo odgovarajućeg kvaliteta.

Za markiranje se koriste najsavreme-nije nano-tehnologije, a sam postupak podrazumeva ubacivanje posebnih hemijskih elemenata u gorivo, koji ne utiču na kvalitet goriva, ali omogućavaju utvrđivanje da li gorivo potiče iz legalnog prometa, što je samo po sebi indika-tor važećih normi o kvalitetu. Naime, procenjuje se da se u Srbiji do sada na godišnjem nivou, van zvaničnih tokova, prodavalo između pet i deset procenata od ukupne količine goriva.

NIS je učestvovao u iniciranju ovih ko- ntrolnih mera za uređenje tržišta. U Kompaniji očekuju dalju saradnju na usvajanju mera i unapređenje institu-cionalnog okvira za borbu protiv sivog tržišta. Iako će zbog markiranja goriva tro- škovi za proizvođače i trgovce biti veći, NIS će, kako je saopšteno, nastojati da što optimalnije koristi svoje resurse i da tržištu ponudi što je moguće konkurentniju cenu.

U proteklih pet godina, NIS je u moder-nizaciju kompanije ulagao 500 miliona evra godišnje. Zahvaljujući investicija-ma, NIS na tržište isporučuje isključivo gorivo evro kvaliteta.

PrIznanje za naPredaKZahvaljujući jasno definisanim i sprovedenim merama, u globalnim okvirima, napredak je više nego primetan. Naime, renomirani Hart Energy Research&Consulting potvrdio je da je 15 država, predvođenih Srbijom, popravilo poziciju na rang-listi za 2013. godinu, pozicioniranih na osnovu sman-jenja sadržaja sumpora u dizel gorivu. Kada je reč o Srbiji, reforma sistema podrazumeva ponudu dizel goriva bez sumpora (u količinama manjim od desetog dela miliona), od avgusta meseca prošle godine, čime je naša zemlja počela da menja u etapama negativan imidž po pitanju kvaliteta goriva. Kako je preneo International Fuel Quality Center, redukcija sumpora uvela je Srbiju na spisak 47 zemalja, koje trenutno kao nacionalni propis navode savremeno i ekološki određeno dizel gorivo. Tome je svakako doprinela moderni-zacija rafinerijske prerade NIS-a u Pančevu koja je omo-gućila NIS-u da u potpunosti pređe na proizvodnju ekološki čistog goriva – bezolovnih motornih benzina i evro dizela sa sadržajem sumpora ne većim od 10 ppm, što odgovara standardu „Evro 5”

Puštanje u rad modernizovane Rafinerije NIS-a u Pančevu omogućilo

je Srbiji kontinuirano snabdevanje najkvalitetnijim gorivom koje potpuno

odgovara standardu „Evro-5“

NIS poseduje najveću mrežu benzinskih stanica u Srbiji, a od 2012. godine ova

mreža se aktivno širi u regionu

indusTRiJA i BiZnis34 INDUSTRIJA I BIZNIS 35

Modernizacija

U prilog pozitivnim tendencijama govori i primer modernizacije rafinerijske pre-rade NIS-a u Pančevu. Do 2013. godine Rafinerija nafte Pančevo bila je orjenti-sana na proizvodnju benzina i dizela koji odgovaraju zahtevima Euro 5 standarda. Nakon puštanja u rad novog kompleksa godišnji obim proizvodnje benzina Euro 5 standarda značajno je povećan. To je omogućilo ne samo status najvećeg isporučioca visokokvalitetnog goriva na domaćem tržištu, već i izvoz u zem-lje balkanskog regiona. Kao najbolja potvrda delovanja u praksi, u toku 2013. godine, derivati dizel D-2 i benzin BMB 95, koji nisu pratili standard Euro 5, postali su deo prošlosti...

1.000 mg/km 500 mg/km

Za benzinska vozila i vozila na prirodni gas ili tNG

Za dizel vozila:

Ugljen-dioksid

Ne-metanski hidrokarbonati

68 mg/km

Ukupni hidrokarbonati 100 mg/km

Azot-dioksid (NOx)60 mg/km (25 оdsto smanjenje u odnosu na Euro 4 standard)

180 mg/km (20 odsto smanjenje u odnosu na

Euro 4 standard)

Gustina čestica 5 mg/km

(nije postojao limit u Еuro 4 standardu)

5 mg/km (smanjenje od 80 odsto u

odnosu na Euro 4 standard)

Kombinovana emisija hidrokarbonata i azot-dioksida

Euro 5 standarditaksativno propisuju:

230 mg/km

5

U cilju približavanja liderima na tržištu naftnih derivata, Srbiju u narednom periodu očekuje i promocija sistema za monitoring kvaliteta goriva. Sam monitoring podrazumeva kontrolu kvaliteta uzimanjem uzoraka s benzinskih stanica koje se biraju metodom slučajnog izbora u zimskom, odnos-no letnjem periodu. Prema navedenom standardu, najmanji broj ispitivanih uzoraka iznosio bi po sto uzoraka za motorni benzin, odnosno dizel gorivo, po navedenom periodu. Na taj način potrošačima će se neminovno isporučivati kvalitetnije gorivo, dok će snabdevači koji ne prate propisane standarde osim visokih novčanih kazni biti sankcionisani i zatvaranjem prodajnih mesta. Preporuka zemalja EU podrazumeva i akti-vno učešće sredstava javnog informisanja, koji će potrošače pravovremeno informisati o benzinskim stanicama koje posluju ispod zakonom definisanih standarda.

REč StRučNJAKA- Poslednjih godina kvalitet naftnih derivata napredovao je kao posledica modernizacije procesa proizvodnje naftnih de-rivata u NIS-u i pažnje koju velike kompanije uvoznici goriva posvećuju kontroli kvaliteta - kaže dr Dragoslava Stojiljković, redovna profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Kao ekspert za pitanja kvaliteta goriva, dr Dragoslava Sto-jiljković smatra da je još na mnogo načina u svakodnevnom životu onemogućen vrhunski kvalitet.

- Nažalost, poznato je da u praksi i dalje postoje problemi. Oni su posledica nelegalnih namešavanja različitih materija u goriva naftnog porekla, a sve u cilju izbegavanja plaćanja akciza i PDV-a. Upravo zbog toga, javljali su se problemi sa motorima u eksploataciji. Kada je reč o regionu, Hrvatska, na primer, za svaku godinu donosi program praćenja kvaliteta goriva u skladu sa standardom EN14274, koji definiše mini-malan broj uzoraka koji mora da se kontroliše – kaže ona.

NIS je učestvovao u iniciranju kontrolnih mera za uređenje tržišta i u kompaniji očekuju unapređenje institucionalnog okvira za borbu

protiv sivog tržišta

Kako se u susedstvukontroliše gorivoU Bosni i Hercegovini postoje dva različita načina i pristupa ovoj problematici. U Republici Srpskoj je zakonom propisano na koji način i kada se radi monitoring. Republički inspektori rade zimski, letnji i prelazni monitoring kvaliteta. Inspektori samostalno i bez najave dolaze na benzinske stanice u kontro-lu. U Federaciji BiH, monitoring kompanije rade samostalno sa ovlašćenim kućama i dobijene rezultate i analize dostavljaju nadležnim institucijama (inspektorat,ministarstvo). U Bosni i Hercegovini ne postoji marker za gorivo.

Prema bugarskim propisima, kompanije vrše kontrolu kvaliteta svih naftnih derivata i biogoriva isporučenih u poreskom skladištu za laka goriva u Kostinbrodu. Hemijske analize vrši akreditovana firma kako i nalaže pomenuto zakonodavstvo, a potom se izdaje sertifikat kvaliteta. Svi proizvođači i uvozni-ci su dužni da izdaju Deklaraciju o usaglašenosti na osnovu rezultata Sertifikata o kvalitetu u cilju garantovanja da kvalitet goriva koja se plasiraju na tržišta ispunjava bugarske zakonske uslove. Redovno se kontroliše i kvalitet goriva koja se otpre-maju iz skladišta za interne svrhe.

Kada je kvalitet goriva u periodu tranzicije iz jedne sezone u drugu, kontrolišu se svi kritični parametri iz maloprodajnih stanica što predstavlja sezonsku kontrolu kvaliteta na ben-zinskim stanicama Kompanije.

Pored toga, da bi se garantovao kvalitet goriva koje “NIS Petrol EOOD” distribuira kroz mrežu Gazprom benzinskih stanica, čuvaju se uzorci svake isporuke lakog dizela i benzina koji se isporučuju trećim stranama. Ovi uzorci se proveravaju metodom slučajnog izbora.

Za sada u Rumuniji ne postoji obaveza markiranja goriva, osim kada su u pitanja goriva namenjena poslovima skladištenja. Pored garancije koju su ponudili dobavljači, “NIS Petrol Ru-munija” je na primer pokrenuo proceduru ugovornog angažo-vanja nezavisnog kontrolora koji će proveravati i pratiti kvalitet goriva koje se prodaje na benzinskim stanicama GAZPROM, i to na mesečnom nivou.

Osim toga, procedura istakanja goriva na benzinskim stanica-ma je vrlo stroga, da bi se tako u potpunosti izbegla kontami-nacija. Uz pomoć opreme vrhunskog kvaliteta na lokaciji, bilo kakvo zagađenje se odmah otkriva jer se alarmi koji registruju promene u vodi i gustini aktiviraju ako dođe do premašivanja unapred utvrđenih nivoa.

region36 region 37

dOlazak “mladih vukOva”

Kompanija NIS Petrol, osnovana 2011. godine u Rumuniji, ima dugoročnu

razvojnu strategiju za lokalno tržište, kako za upstream

sektor tako i za downstream sektor, a sve u skladu s

programom koji se primenjuje u NIS-u koji je njen

većinski vlasnik

NIS Petrol u Rumuniji posluje u dve osnovne delatnosti: istraživanje i proizvodnja, i prodaja širokog spektra naftnih derivata. Cilj Kompanije jeste da postane integrisani region-alni proizvođač i dobavljač nafte s ključnom ulogom u oblasti prerade (uz prednosti koje pruža sinergija s njenim većinskim vlasnikom iz Srbije), istraživanja i proizvodnje, kao i prodaje i distribucije naftnih derivata na lokalnom tržištu Rumunije.

Društvo je započelo poslovanje u oblasti I&P u Rumuniji i potpisalo ugovore o saradnji s kompanijama koje su pobedi-le na tenderu za 10. rundu licenciranja Nacionalne agencije za mineralne resurse (NAMR) za oblast istraživanja, razvoja i proizvodnje konvencionalne nafte i gasa. Svi blokovi se nalaze u zapadnoj Rumuniji, blizu granice sa Srbijom, što predstavlja logističku prednost i stavlja akcenat na oblast bogatu naftom. - Naš cilj je da nastavimo da razvijamo svoje poslovanje u Rumuniji, u svemu poštujući najstrože zahteve koji se tiču zaštite životne sredine, kao i bezbednosti i sigurnosti ljudi - rekao je Vadim Smirnov, generalni direktor kompanije NIS Petrol iz Rumunije.

Poslovanje kompanije NIS Petrol zasniva se na tri „farm-out“ ugovora i ugovora o zajedničkom poslovanju (JOA) sa

četiri kompanije u Rumuniji: East West Petroleum (EWP) iz Kanade, Zeta Petroleum Romania (Zeta) iz Velike Britanije, kao i Armax Gaz (Armax) iz Rumunije i Moesia Oil and Gas (Moesia) iz Irske. Svi radovi izvode se u skladu s najvišim standardima za zaštitu životne sredine i uz primenu na-jsavremenije tehnologije.

OdObrenje za IStRAŽIVANJE U januaru ove godine Nacionalna agencija za mineralne resurse (NAMR) je odobrila prenos 85 odsto udela kompanije East West Petroleum (EWP) na NIS Petrol u okviru dodeljenih prava i preuzetih obaveza u vezi s naftnim sporazumima za tri koncesiona bloka.

NIS Petrol sada može započeti istraživanje sirove nafte u tri navedena bloka, uz poštovanje važećeg zakonodavstva i rokova navedenih u Minimalnom programu rada iz naftnih sporazuma.

Oana Nisioi

region38 region 39

dOwnstream

Krajem 2012. godine NIS Petrol je započeo poslovanje u downstream sektoru otvaranjem svoje prve benzinske stanice u Vestemu u blizini Sibinja, pod Gazprom brendom. Strategija Društva je da poveća svoje prisustvo u Rumuniji. - Iskustvo koje smo stekli tokom prve godine poslovanja u Rumuniji potvrdilo je uspešnost primenjenog formata. Posti-gli smo da prodaja na našim stanicama u Rumuniji bude ista kao na stanicama ostalih kompanija koje su prisutne na tržištu - dodao je Smirnov.

Društvo je izabralo premijum format za benzinske stanice koje prodaju visokokvalitetno gorivo, ulja i maziva, kao i proizvode iz dodatnog asortimana, nude širok spektar dodat-nih usluga, između ostalog bežični i standardni internet. Društvo za sada ima 15 benzinskih stanica u Rumuniji koje se nalaze u Aradu, Oradeji, Temišvaru, Sibinju, na autoputu A1, Caldarusanca – E85, Clinceni – Bukurešt obilaznica. NIS Petrol je postavio cilj za ovu godinu da udvostruči broj ben-zinskih stanica pod brendom Gazprom, što bi ovoj kompaniji donelo tržišni udeo od 10 odsto nakon 2015. godine.

PROmENE NA tRŽIŠtu

Predviđa se da će dva nova igrača na maloprodajnom tržištu, koje je „Ziarul Financiar“, vodeći poslovni dnevni list u Rumuniji, nazvao „mladim vukovima“, izazvati promene u odnosu na igrače koji su već duže vreme prisutni na rumunskom tržištu. Gazprom i Socar, naftna kompanija iz Azerbejdžana, su dve nove kompanije koje su ušle na malo-prodajno tržište u poslednjih par godina. Postojeći akteri su na ova kretanja odgovorili izgradnjom novih benzinskih stanica, rebrendiranjem starih i uvođenjem novih koncepta kako bi obezbedili svoj tržišni udeo. - Sasvim je moguće da će doći do određenih promena u strukturi maloprodajnog tržišta, i to ne samo kada su u pitanju male mreže i privatni vlasnici - izjavila je Ileana Baltatu, izvršni direktor za downstream poslovanje i za-menik generalnog direktora NIS Petrola. Kada je u pitanju zrelost tržišta, Ileana Baltatu je ocenila da na tržištu nema više prostora u smislu razvoja, kada kompanije više neće da ulažu. Zaključak je da postoji dovoljno prostora za nove učesnike, a ovakvo restrukturiranje tržišta ići će pre svega u korist potrošača.

Programi obuke Sektori za maloprodaju i ljudske resurse u Rumuniji, od novembra 2013. godine, razvijaju program obuke i organizuju nedeljne treninge za osoblje na benzinskim stanicama, fokusi-rajući se na pružanje usluge najvišeg kvaliteta, kao i proširivan-je znanja zaposlenih.

Obuke se organizuju internim resursima i planirano je da postanu stalno sredstvo za povećanje kvaliteta usluge i stva-ranje jedinstvenog pristupa kupcima u čitavoj mreži, a sve u cilju usklađivanja s korporativnim pravilima i standardima i obezbeđivanja bolje koordinacije i kontrole delatnosti.

Gotovo sa tajnamaNacionalna agencija za miner-alne resurse je pozvala vlas-nike naftnih licenci da skinu oznaku tajnosti s naftnih sporazuma, koji su poverljivi na osnovu zakonodavstva. NIS Petrol i njegov partner East West Petroleum složili su se sa ovom merom, jer čvrsto veruju da će pojednostaviti proces dobijanja dozvola za pristup javnom i privatnom zemljištu radi seizmičkih ispitivanja.

fIsKaLnI IzazOVI u 2014.Za glavne igrače u naftnoj industriji Rumunije 2014. godina donosi nove izazove. Vlada Rumunije planira povećanje rudne rente koju plaćaju kompanije koje proizvode naftu i gas. Kompanije će uskoro plaćati rentu prema skali koja se kreće od 3,5 do 13,5 procenata proizvodnje nafte i gasa, u zavisnosti od proizvedenih količina. Prema ugovoru o privatizaciji Petroma iz 2004. rumunska vlada je prihvatila da 10 godina ne menja takse, ovaj period ističe sledeće godine. Nakon toga, rumunske vlasti planiraju da podignu rentu na 14 do 20 odsto (poslednji procenat pred-stavlja prosek u Evropi), kako bi ovaj sek-tor ostao privlačan za strane investitore.

S tačke gledišta naftnih kompanija, donosioci odluka bi trebalo manje da se bave prihodima državnog budžeta, a više uvođenjem ravnoteže u oporezivanje kako bi stimulisali proizvodnju. Opšteprihvaćena teza jeste ta da je kompanijama potrebna predvidiva fiskalna politika kako bi mogle da planiraju svoja ulaganja. Vasil Luga, glavni partner u PwC South-Eastern

Europe, smatra da sistem taksi za naftu i gas sa različitim kvotama obezbeđuje očekivanja neznatnih naftnih ležišta. Takav sistem državnom budžetu donosi stabilne i garantovane prihode, a investi-tor je taj koji snosi čitav rizik.

Još jedna nova fiskalna politika koja će uticati na naftne kompanije je i „pole tax“, novi porez koji je uveden za zgrade posebne namene, koji donosi dodatne troškove svim vodećim naftnim kompani-jama. Rompetrol Group je procenila da će plaćanja na ime novog poreza iznositi 10 miliona US dolara, a Petrom, koji je najveći tržišni igrač, predviđa sumu od 70 do 100 miliona evra godišnje.

Što se tiče maloprodaje, novina u 2014. god. je uvođenje dodatne akcize od sedam evrocenti po litri goriva. Procena je da je tržište u 2013. godini opalo za jedan do dva procenta. - Očekujemo izvestan oporavak, jer broj automobila u Rumuniji (na hiljadu stanovnika) nije među najvišim u Evropi. Kada dođe do porasta životnog standarda, očekujemo da će i broj automobila na hiljadu domaćinstava ispratiti taj trend - izjavila je Ileana Baltatu, izvršni direktor za downstream poslovanje i zamenik generalnog direk-tora NIS Petrola.

Vadim Smirnov Generalni direktor

kompanije NIS Petrol Rumunijа

Ileana baltatu izvršna direktorka za

downstream poslovan-je NIS Petrol Rumunija

“ Naš cilj je da nastavimo da razvijamo svoje

poslovanje u Rumuniji, u svemu poštujući najstrožezahteve koji se tiču zaštite

životne sredine, kao i bezbednosti ljudi ”

“ Maloprodajni segment je veoma dinamičan, a

naša misija je da svojim klijentima pružimo

proizvode i usluge visokog kvaliteta ”

hr40 hr 41

šansa za mlade stRucnJake

Posao u energetici Svaki četvrti stanovnik Srbije, koji se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ima manje od 30 godi-na. Za više od 200.000 mladih ljudi privreda je nesposobna da stvori radna mesta. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazalo je da čak 90 odsto poslodavaca u 2014. godini neće biti u mogućnosti da zapošljava mlade ljude. Slična je situa-cija i u drugim državama regiona.

Za uporne i srećne nade ipak ima. Sudeći po podacima Repub-ličkog zavoda za statistiku, srećnima se mogu smatrati oni koji rade u energetskom sektoru. Dok se republički prosek plata kreće oko 400 evra, zaposleni u energetskim kompanijama prosečno mesečno zarade i duplo više dok među njima prednjače plate u naftnom sektoru.

Naftnom sektoru nisu strane ni stipendije - Naftna in-dustrija Srbije dodelila je nedavno ugovore o stipendiranju učenika srednjih škola i studenata osnovnih i master studija Rudarsko-geološkog fakulteta.

Stipendije je dobio 21 srednjoškolac i 16 studenata RGF-a, od kojih je dvoje s master studija na tom fakultetu.

Studenti koji redovno upišu narednu godinu s prosekom većim od osam, ponovo će imati pravo na stipendiju, kao i mogućnost da se zaposle u NIS-u.

Ovo svakako nije prvi put da NIS stipendira studente RGF-a, ali je prvi put u ovom obimu. NIS će produžiti saradnju s univerzi-tetima kako u Srbiji, tako I u regionu, u zemljama u kojima NIS širi svoju delatnost i u kojima će pomagati i održavanje školskih olimpijada. Ovo je dugoročna saradnja i investicija NIS-a. Mladi, pametni učenici s dobrim rezultatima, uvek će moći da se zaposle u ovoj kompaniji i to ne samo na projektima u Srbiji, već i u Rusiji I ostalim zemljama u kojima posluje „Gasprom njeft“, poručeno je tom prilikom studentima Rudarsko geološkog fakulteta.

Zbog toga istražujemo koja će radna mesta biti tražena u energetskom sektoru, ali i koliko će ubuduće ovaj sektor biti perspektivan za zapošljavanje.

U sektoru energetike biće potrebni radnici u proizvodnji, prenosu

i distribuciji električne energije i nafte, stručnjaci koji će pratiti usklađivanje s energetskim propisima EU, menadžeri, IT stručnjaci. Ovim mladim ljudima

kompanije nude plate iznad proseka i rad u perspektivnom sektoru

Ivana Ristić

Hr

hr42 hr 43

LIderI

Među top 50 najuspešnijih kompanija u Adria regionu prva tri mesta zauzimaju kompanije koje se bave energetikom. Lista Coface Adriatic Balkan top 50 za 2012. godinu pokazu-je da su hrvatska INA, slovenački Petrol i srpski NIS top tri kompanije u regionu u 2012. godini s ukupnim prometom od skoro devet milijardi evra.

Ovi naftni i gasni giganti dostigli su prvo mesto po prometu u regionu (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Slovenija, Srbija, Crna Gora). Zbog toga, ali i najavljenih investicija u ener-getski sektor, treba očekivati i nove radne šanse u ovoj oblasti. Još u izveštaju iz 2011. godine Međunarodni monetarni fond je ocenio da energetika beleži najveći rast zaposlenosti u regionu.

“ Potreba za zaposlenima otvaraće se u sektorima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije,

u naftnoj delatnosti, ali će otvaranjem pretpristupnih

pregovora s Evropskom unijom biti potrebni i profilisani eksperti za

praćenje regulatornih zahteva EU. Ukoliko bi pregovori sa EU trajali

10 godina, stvorila bi se potreba za ekspertima koji bi u kompanijama pratili usklađivanje s energetskim

propisima ”

Takođe, najave investicija najavljuju i nova radna mesta. Krajem prošle godine Energetska zajednica jugoistočne Ev-rope usvojila je u Beogradu Regionalnu energetsku strategiju koja obuhvata 35 projekata čija je vrednost procenjena na oko 30 milijardi evra. Do 2030. samo Srbija bi, u skladu sa svojom strategijom razvoja energetike, trebalo da uloži devet milijardi evra u elektroenergetski sektor.

tRAŽE SE StRučNJAcI

Investicije predviđene Strategijom otvoriće nova radna mesta u sektoru, ocenjuju u Agenciji za energetiku Srbije.Prema rečima Dušana Dakovića iz ove Agencije, to će biti najekspanzivniji privredni sektor u zemlji. - Očekuje nas talas novih investicija koje će tražiti čitav spektar ekspera-ta - ističe Daković.

Daković navodi da će se potreba za zaposlenima otvarati u sektorima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, u naftnoj delatnosti, ali će otvaranjem pretpris-tupnih pregovora s Evropskom unijom biti potrebni i profili-sani eksperti za praćenje regulatornih zahteva EU.

- Ukoliko bi pregovori trajali 10 godina, stvorila bi se potre-ba za ekspertima koji bi u kompanijama pratili usklađivan-je s energetskim propisima - kaže Daković i upozorava da je ovaj prostor trenutno prazan.

Dalje, on navodi da će, kako tržište postaje otvorenije, narasti i potreba za menadžerima u energetici jer će od njih i njihovih pravilnih saveta zavisiti sudbine kompanija. IT stručnjaci su uveliko upleteni u industriju a sa razvojem tehnologija i potreba za njima dodatno će rasti.

Daković zaključuje da će energetika biti odličan izbor za različite profesije budući da svuda u svetu investicije u prehrambenoj industriji, energetici i telekomunikacijama samo rastu.

S njim se slaže i Saša Đogović, saradnik Instituta za istraživanje tržišta, koji ocenjuje da je energetski sektor perspektivan za zapošljavanje s obzirom da su prirodni

“ Mi regrutujemo potencijal, a razvijamo veštine i znanje. Ukoliko kod njih postoji

spremnost i energija da rade na svom ličnom i profesionalnom razvoju, onda je

NIS pravo mesto za njih ”Nataša Stamenković:

HR direktor NIS-a

Zašto je energetski sektor profitabilan?

resursi zemlje nedovoljno iskorišćeni te bi se njihovom eksploatacijom otvorio prostor za novo zapošljavanje. Đogović kaže da bi Srbija kroz investicije u energetiku i strateška partnerstva mogla da proširi uticaj i na regional-na tržišta.

- Srbija ima prirodne resurse, potreban je samo svež kapi-tal - ocenjuje Đogović.

Kompanije ovo potvrđuju svojim programima zapošlja-vanja. NIS je pojedinim studentima omogućio nešto što je na ivici fantastike u Srbiji, da se zaposle odmah posle zav-

• Među najuspešnijim kompanijama su uvek one iz energetskog sektora.

• Najavljene su brojne investicije u energetiku u regionu.

• U naftnoj delatnosti će otvaranjem pretpristupnih pregovora sa EU trebati i profilisani eksperti za praćenje regulatornih zahteva EU.

• Prirodni resursi regiona nisu do kraja iskorišćeni.

• Energetski sektor u jugoistočnoj Evropi rašće budući da su u zapadnoj Evropi mogućnosti za vrtoglave profite kompanija mali.

Dušan Daković Agencija za energetiku Srbije

hr44 hr 45

a KaKO je u zaPadnOj eVrOPI

Imajući u vidu da se trendovi iz zapadne Evrope po pravilu prelivaju na jugoistočni deo kontinenta, kolege iz energets-kog sektora mogu se nadati još boljim uslovima. Aleksandar Katančević, analitičar u Stratega East sa 13 godina radnog iskustva u sektoru energetike u zapadnoj Evropi, kaže da su u Švajcarskoj, gde trenutno živi i radi, najtraženiji trgovci, takozvani trejderi i biznis developeri.

- Najtraženiji su ljudi u trgovini, jer su u tom sektoru najbrže investicije. Traže se ljudi s iskustvom, sposobni da osiguraju kompaniji profitabilne ugovore - kaže Katančević.

Katančević ističe da se na zapadu do poslova u energetskom sektoru dolazi direktnim kontaktima ili preko headhunting agencija. Promena posla podrazumeva rizik za iskusnog i uspešnog poslovnog čoveka a neretko i promenu mes-ta boravka, pa su zato poslovi u energetici dobro plaćeni. Trgovac s desetogodišnjim iskustvom u trgovini gasom, u Americi zarađuje između 30.000 i 60.000 dolara mesečno, dok je mesečna plata evropskih kolega za isti posao između 8.000 i 25.000 evra. Početničke plate fakultetski obrazovanih radnika na zapadu su oko 3.700 evra mesečno.

ršenog školovanja. NIS već petu godinu zaredom sprovodi program zapošljavanja mladih kroz saradnju s lokalnim samoupravama i Nacionalnom službom za zapošljavanje.

Prve dve godine program se sprovodio pod nazivom „Prva šansa“ i Kompanija je bila partner u njegovoj realizaciji, dok se od 2012. sprovodi u organizaciji NIS-a uz podršku Autonomne pokrajine Vojvodine i lokalnih samouprava pod nazivom „NIS šansa“.

U tom periodu, priliku da radi, uči i da se profesionalno usavršava dobilo je oko 700 mladih ljudi.

Svi novozaposleni pripravnici odabrani su pažljivom selek-cijom kroz analizu rezultata školovanja, rezultata postig-nutih na organizovanom testiranju, kao i putem intervjua s rukovodiocima i budućim mentorima, a sve u skladu s potrebama Kompanije.

Prema rečima HR direktora NIS-a, Nataše Stamenković, osim visokih ocena tokom formalnog obrazovanja, obraća se pažnja i na nivo aspiracija i ambicije mladih ljudi. - Mi regrutujemo potencijal, a razvijamo veštine i znanje. Uko-liko kod njih postoji spremnost i energija da rade na svom ličnom i profesionalnom razvoju, onda je NIS pravo mesto za njih - kaže Nataša Stamenković i dodaje da je skoro 95 odsto mladih koje je NIS angažovao u programu „NIS šan-sa“ i dalje u kompaniji.

Ljiljana RadonićUtisci su fenomenalni. Testiranje i intervju su bili maksimalno korektni. Prezadovoljna sam, očekujem da mnogo toga naučim i da nadogra-dim svoja znanja i mislim da će ovo biti fantastična godina u kojoj ću ja doprineti Kompaniji ali i ona meni - podelila je s nama svoje utiske.

Ivan ŠašićOčekivanja su velika. NIS je bio moj prvi izbor i ovo mi je prvo radno mesto. Veoma sam zadovoljan. U pitanju je veliki sistem i mnogo toga može da se nauči. Cilj mi je da osta-nem - rekao je Ivan Šašić.

OčEKIVANJA PRIPRAVNIKA

Ipak, ističe, do dobre zarade nije lako stići.

- Ovi poslovi su rizični i lako se gube. Ugovori su fleksibilni za obe strane. Ot-kazni period je od dva do šest meseci. Us-lovi za rad u zapadnoj Evropi u energets-kim kompanijama su obično perfektni ali nose cenu izuzetno stresnog radnog dana koji traje i po 12 sati pa se plata smatra jedinim motivatorom. Traže se najviše fakultetski obrazovani kadrovi, a posebno se ceni kreativnost i samostalnost u radu - objašnjava Katančević.

Katančević smatra da će energetski sektor u jugoistočnoj Evropi rasti, budući da su u zapadnoj Evropi mogućnosti za vrtoglave profite kompanija mali.

- Tamo već svako drži svoj deo kolača, a osim toga kriza je učinila da se potrošnja smanjuje što topi zarade energetskih kompanija. Izlazi se traže u tržištima u razvoju širom sveta, a jugo-istočna Evropa je jedno od tih tržišta.

On ističe da će u regionu najviše šansi za posao u energetskom sektoru imati ljudi između 25 i 40 godina starosti koji će nositi ogroman posao uređenja tržišta, postizanja energetske efikas-nosti uz preuzimanje rizika investicija koje slede. - Energetskim kompanijama, u da-našnje vreme, nije garantovan profit, bez obzira na veličinu. Profit je sigu-ran samo ako pametno upravljate svo-jim resursima - zaključuje Katančević.

Predsednik HR Asocijacije Srbije Ne-bojša Rako kaže da kompanije danas s pravom traže više od teorijskog znanja s fakulteta, ali da problem nastaje jer školstvo ne edukuje za potrebe koje imaju firme.

- Poslodavci tek daju praktična znanja, a to bi moglo da se obavi na praksama za studente - kaže Rako.

On dodaje da je danas suvišno nag-lašavati da su osim diplome zaposle-nima neophodne i socijalne veštine, komunikativnost, analitičnost, znanje stranog jezika i rad na kompjuteru.Dobar primer zapošljavanja mladih u

energetskom sektoru u Srbiji je NIS. U ovoj kompaniji do sada je šansu za po-sao dobilo 700 mladih ljudi bez radnog iskustva kroz program „NIS šansa“ koji traje već pet godina.

Rako zaključuje da je manjak ovakvih programa još tokom studiranja, kako bi se već tada izdvojili perspektivni zaposleni.

KULTURA46 KULTURA 47

Prema rečima Ivana Karla, selektora 42. FEST-a, ovaj festival danas poziti-vno utiče na kulturu gledanja filmova u bioskopu koja je ugrožena manjkom dvorana i odsustvom navike odlaska u bioskop kod mlađih generacija.

- Ohrabruje podatak da FEST za dese-tak dana poseti 100.000 ljudi što je pet odsto ukupnog bioskopskog tržišta na godišnjem nivou, čime je FEST zapravo najuspešnija i najmasovnija kultur-na manifestacija u zemlji i regionu. Sve ovo uz povoljne utiske inostranih gostiju, utiče i na dobar imidž u inost-ranstvu.

On navodi da je ponuda filmova između festivala dobra, jer je svetska distribucija na globalnom nivou dobro usaglašena, ali da problem predstavlja manjak dvorana. - Samo u Beogradu danas ima tek osmina bioskopa u odnosu na 1971. go-dinu kada je FEST osnovan – kaže Karl. Na pitanje koliko je razvijena filmska industrija u Srbiji i da li očekuje da će se trend snimanja inostranih filmova u Srbiji nastaviti, odgovara da veruje da hoće, jer postoje stručni kadrovi i iskusna radna snaga, a što je najbitni-je, i razvijena infrastruktura.

Već prvi FEST, pre 43 godine, počeo je prilično spektakularno, na njemu su se našli: „Odiseja u svemiru” Stenlija Kubrika, „Goli u sedlu” Denisa Hopera, pomenuti „Meš” Roberta Altmana, filmovi Erika Romera, Luisa Bunjuela, Živojina Pavlovića...

Iako mnogi, iz nostalgije ali i s pra-vom, smatraju prvo izdanje FEST-a neprevaziđenim, istina je da smo i u narednim godinama na FEST-u gledali filmove koji će ostati zabeleženi u istoriji svetske kinematografije.

Od svog nastanka FEST je uvek imao glavni i nekoliko pratećih progra-ma, koji su svojim kvalitetom često prevazilazili naziv “prateći”. “Prateće” su bile i mnogobrojne publikacije, izložbe, simpozijumi koji su se održa-vali tokom festivala. Ipak, centralno dešavanje i današnjeg festivala jeste glavni revijalni program, a odmah uz njega, već nekoliko poslednjih godina, takmičarski program „Evropa van Evrope”. Do sada FEST je imao oko četiri miliona gledalaca i skoro 4.000 značajnih svetskih filmova koji su, baš na ovom festivalu, imali jugoslo-vensku (srpsku) a često i regionalnu premijeru.

niJe sve cRnO-BelO

42. međunarodni filmski festival - FEST

NIS je tradicionalno, po peti put zaredom, bio generalni sponzor FEST-a, koji je u Beogradu održan od 28.

februara do 9. marta

- Filmska industrija kod nas ima dugu tradiciju, s tim da je za njeno unapređenje, posebno kada je reč o stranim pro-dukcijama, bitno da svi segmenti funkcionišu i da se Zakon o kinematografiji primenjuje.

NIS je već nekoliko godina glavni sponzor ove kultne mani-festacije. Karl potvrđuje da je spona između privrede i kultu-re i umetnosti važna za opstanak tradicionalnih vrednosti. – Ova spona je veoma važna, jer jedno podupire drugo i obratno. NIS i FEST su dva brenda i smatram da je ovaj vid međusobnog prepoznavanja recept za uspeh. Podrška NIS-a je od velikog značaja za funkcionisanje FEST-a i verujem da beogradski filmski festival svojim rezultatima, u godinama u kojima je NIS njegov strateški partner, opravdava ovo pove-renje i da će tako biti i ubuduće – zaključuje Karl. I ove godine Festival je sa istom energijom nastavio svoj ve-liki kulturološki i obrazovni zadatak šireći filmske horizonte svim ljubiteljima filmske umetnosti.

Na ovogodišnjem filmskom festivalu koji prati slogan „ Nije sve crno-belo“, u više programskih celina premijerno je prikazano 76 filmova.

FEST je otvorilo ostvarenje Bobana Skerlića „Top je bio vreo“, domaći film iz programa „FEST predstavlja“. U programu „Fokus Rusija“ prikazan je film nedavno preminulog Alekseja Balabanova „Hoću i ja“, „Staljingrad“ Fedora Bondarčuka i film katastrofe – „Metro“ u režiji Antona Megerdičeva.

O FestivaluPrvi FEST, pod podnaslovom „Hrabri novi svet”, otvoren je 9. januara 1971. u Domu sindikata, projekcijom filma „Meš” Roberta Altmana. Zamišljen kao godišnji presek najboljih filmova sezone, beogradski Međunarodni filmski festival FEST izrastao je u jednu od najznačajnijih filmskih smotri i postao jedan od glavnih događaja u kulturnom životu Beograda, uz koga su odrasle mnoge mlade generacije.

Ono što ga je krasilo svih proteklih godina jeste činjenica da je bio širom otvoren za sve kinematografije sveta, i za sve relevantne autore, ali i filmove koji se neće naći na bioskopskom repertoaru. Kolika je važnost FEST-a ogleda se i u činjenici da je beogradska publika - s filmovima nekih od najvećih reditelja današnjice kao što su Teo An-gelopulos, Bob Rafelson, Volker Šlendorf, Dejvid Kronen-berg, Ken Rasel, Vim Venders, Kišlovski, Hercog... imala priliku da se po prvi put sretne upravo na FEST-u.

U istoriju Festivala upisani su i mnogobrojni veliki svetski glumci i reditelji koji su bili gosti:Marčelo Mastrojani, Harvi Kajtel, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Sofija Loren, Robert De Niro, Antonioni, Džoni Dep, Miloš Forman, Katrin Danev, Vim Venders, Abaz Kjarostami, Hana Šigula, prethodno pomenuti autori Rafelson, Šlendorf, Rasel... lista je veoma impresivna, časna i duga.

76 1971.101.0365

FEST 2014.

FILMOVA KARATAB E O G R A D S K I HB I O S K O P S K I H S A L Apublika videla

premijerno na FEST-u

prodato na ovogodišnjem

FEST-u

GODINEodržan prvi

FESTugostilo publiku

FEST-a

Promocije i marketing48 Promocije i marketing 49

dRuGaciJa pOnuda

Sajamski dani automobila pod kupola-ma Beogradskog sajma, na NIS-ovom štandu, proticali su u znaku promo-cije poslovnih rezultata i učešća naše kompanije na domaćem i stranom tržištu, kao i u druženju sa renomiranim domaćim sportistima.

Između ostalog, Sajam je bio prilika i za predstavljanje liderske pozicije naše kompanije na polju maziva i planova

za povećanje učešća na domaćem i stranom tržištu. U okviru svog nastupa na Sajmu automobila, Kompanija je organizovala konkurs pod nazivom „Ja i moj auto volimo NISOTEC ulja” koji je predstavio Dušan Borković, najpoznatiji srpski automobilista i član „NIS Petrol rejsing tima“.

Najpoznatiji NIS-ov uljni brend NISOTEC je razvio novu paletu ekoloških maziva

NIS je i ove godine nastupio na Beogradskom sajmu

automobila „Belgrade Car show 2014“ gde je ljubiteljima automobilizma ponudio bogat

i raznovrstan program u okviru svog štanda

„ECO-FRIENDLY“ u cilju očuvanja život-ne sredine. Prvi proizvod iz ove ekološke palete, koji će se uskoro pojaviti na tržištu je NISOTEC Biotesterol, biorazg-radivi proizvod namenjen šumarstvu i poljoprivredi, dok se na tržištu već prodaje NISOTEC AdBlue za euro 4 i euro 5 motore koji smanjuje štetne azotne okside u izduvnim gasovima.

NIS je na sajmu predstavio i novi vizu-elni identitet NISOTEC-a koji se uklapa u trikolorne boje NIS-a, dok plava boja ambalaže predstavlja sinergiju sa bren-

GAZPROM benzinske stanice namenjene su najzahtevnijim

potrošačima i, osim goriva visokog kvaliteta, ovi

objekti odlikuju se dobro snabdevenim prodavnicama,

menjačnicama, bankomatima, perionicama i igraonicama

za najmlađe

Jedan od posebnih segmenata GAZPROM benzinskih stanica

je bogata gastronomska ponuda u restoranima, na

kojima se jela pripremaju od svežih i kvalitetnih namirnica,

kao i veliki izbor pića i kafe

dom Gazprom. Na ovaj način, promoviše se veća pripadnost NISOTEC-a vodećoj naftnoj kompaniji koja garantuje visok kvalitet i pouzdanost proizvoda, kao i praćenje savremenih trendova u dizajnu.

Posetioci Sajma automobila uživali su na NIS-ovom štandu i u druženju i igri sa prvotimcima fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ i košarkaškog kluba „Partizan NIS“.

Pored toga, na Sajmu je upriličen poseban doživljaj povodom promocije GAZPROM benzinskih stanica. Poseti-ocima Sajma predstavljen je koncept GAZPROM brenda, kao i širok asortiman proizvoda i usluga koje pruža nova, moderno opremljena mreža benzinskih stanica, kreirana prema očekivanjima savremenih potrošača.

Takođe, gosti Sajma bili su u prilici da probaju, na štandu, gastronomske spe-cijalitete koji se pripremaju i služe na GAZPROM objektima.

trendsetter50 trendsetter 51

suveReni vladaR BRzine

Uroš Popović

Dve decenije nadmetanja krunisaće na najbolji

mogući način, nastupom u WTCC šampionatu.

Godine odricanja, rizika i svakodnevnog usavršavanja vodile su do trenutka kada će veštinu odmeriti s

najpoznatijim vozačima današnjice. Upoznajte

DušanaBorkovića,momka koji je

prešao put od šampiona u kartingu do člana

perspektivnog NIS Petrol Racing by Campos tima

Dušan Borković, najtrofejniji srpski automobilista pred izazovom karijere

Razgovor sa šampionom privilegija je novinarske profesije. Opisati na papiru život u šestoj brzini, preneti priču o momku koji je s adrenalinom na ti, za-datak je koji zahteva posebnu pripremu. Razlog je jednostavan. Malo je vozača s naših prostora ostavilo trag u sportu koji zahteva specifičnu snagu ličnosti i poseban karakter koji iz dana u dan vodi trostruku bitku - s ličnim limitima, konkurentima na stazi i štopericom. Upravo je to teren Dušana Borkovića. Pančevca. Srbina. Šampiona. Teren na kojem pomera granice.

Kada s nepunih 30 godina iza sebe imate više od 200 trofeja, epitet naj-uspešnijeg automobiliste u Srbiji dolazi prirodno. To se, međutim, u razgovoru s popularnim Ducom ne primećuje.

Kao najmlađi nosilac „Dijamantske kacige” u Srbiji, dobitnik tri „Zlatne kacige”, titule šampiona u generalnom plasmanu na brdskim trkama Srbije, titule vicešampiona grupe i osvajač trećeg mesta u generalnom plasmanu na European Hill Climb Čampionšip, Borković je od najmlađih kategorija najavljivao najviše domete.

Rođen u nedelju, dan na koji se širom sveta tradicionalno održavaju trke, Bor-ković kao da je bio predodređen za svet brzine. Porodično nasleđe pokazalo je put, ali Dušan je najzahtevniji deo staze prošao sam. Kao sin šampiona tadašnje SFRJ u moto-trkama i trkama kamiona, popularni Duca je na samom startu saznao da je avantura do pobedničkog postolja gotovo uvek puna izazova i prepreka.

POčEcI u SVEtu brzIneAutomobilizmom je počeo da se bavi u devetoj godini. Premijera je, očekivano, bila rezervisana za karting. Talenat je potvrdio odmah.

- U prvoj trci bio sam četvrti i zaista nisam osećao strah. Ta trka ostala mi je u odličnom sećanju, a već narednu priliku iskoristio sam da budem drugi u plasmanu - Borković u dahu evocira uspomene za „Energize “. Neverovatan uspeh za jednog početnika koji je sve iznenadio.

Drugu stranu medalje je upoznao tako-reći na prvoj stepenici karijere. Naime, na trećoj trci koju je vozio u Beogradu, Borković je izleteo sa staze i prilikom prevrtanja doživeo prelom obe ruke. Povrede koje bi najveći broj neiskusnih trkača u mlađim kategorijama usmerile u drugom pravcu, Dušana su opredelile da još istrajnije trenira.

- Vozio sam jako uspešnu karting sezonu i postao prvak Jugoslavije. I tako šest godina zaredom. Za tri uzastopne titule šampiona, 1997. godine sam dobio „Zlatnu kacigu” i postao najmlađi do-bitnik tog priznanja. Kako sam i sledeće tri godine bio šampion, ponovo sam dobio „Zlatnu kacigu“ i postao najmlađi dvostruki dobitnik tog priznanja.

Nakon kartinga, prirodna evolucija ka-rijere u prvi plan postavila je automobil. Sazrevanje na trkama nosi sa sobom

izazove prilagođavanja. Upravo to je iskusio i najtrofejniji automobilista u Srbiji, prilikom prelaska u trkačke kabi-ne popularnog juga, citroena C2R2.

- Prelazak u „mali N“ u kome se voze „jugići“ vraća me u 2001. godinu. Sle-deće sezone sam već bio vicešampion takmičenja uz prvu pobedu na stazi „Ušće“ u Beogradu. To se ne zaboravlja - iskren je Borković.

- Te 2003. godine sam prešao u najpopu-larniju klasu u našem šampionatu, „Na-cionalnu klasu – hibrid“. Pošto nisam vozio sve trke, završio sam kao treći u generalnom plasmanu, ali već sledeće godine sam bio vicešampion. Naredne četiri godine, do 2008, imao sam najviše pobeda u istoriji „Nacionalne klase“. Na Brdskim trkama 2007. postigao sam rekorde staze na svih osam trka. Osim treće u nizu „Zlatne kacige“, izborio sam i prvu „Dijamantsku“.

I ovde se ponavlja priča o najmlađem osvajaču jednog trofeja. Ikada.

- Moja velika ljubav, Mitsubiši Evolution IX, nabavljena je 2009. godine. Auto-mobil koji mi je otvorio vrata Evrope, „mašina“ s kojom sam bio u potpunoj harmoniji. Zahvaljujući tome, 2010. godine bio sam šampion Srbije na brdskim stazama, a učestvovao sam i na Srbija reliju i Istra reliju. Naredne godine otisnuo sam se u Evropu, oda-brao FIA European Hill Climb i postao prvi takmičar iz Srbije koji se oprobao u celokupnom šampionatu. Godina 2012. je za moju karijeru bila veoma značajna jer sam postao prvi Srbin evropski prvak

Uroš Popović

trendsetter52 trendsetter 53

u trkama na brdskim stazama. Već na prvoj trci u Austriji, osvojio sam prvo mesto i napravio rekord staze. Od uku-pno 12 trka, učestvovao sam na devet. Na četiri staze sam postavio brzinski rekord za grupu N.

Posle sezone 2012. trebalo je otići korak dalje, pa se odlučio za veoma zahtev-no ETCC evropsko takmičenje Turing automobile.- Sada je vreme za sam vrh, sve uticaj-niji WTCC.

u eLItnOj KOnKurenCIjI

Veliku ulogu u dosadašnjoj karijeri imala je podrška porodice, prijatelja i članova NIS Petrol Racing tima. Iza dečačkog osmeha, Borković ne skriva posvećenost, želju za pobedama, koja je čini se, sve jača. Ambicije su velike, kao i odgovornost.

- Ovo je moja prilika, velika šansa da u premijernoj WTCC sezoni dođem do neophodnog iskustva koje će mi biti dragoceno u nastavku karijere, i nastu-pima na stazama širom sveta. Plan za narednu godinu bio je da se takmičim u trofej klasi. Međutim, nedavno je stigla ponuda Eurosport i Campos tima, ukazala mi se šansa da nastupam sa

WTCC 2014: Na svim meridijanima

U sezoni 2014. WTCC karavan automo-bila nadmetaće se na 12 staza različitih konfiguracija, karakteristika i nasleđa.

Čast da otvori sezonu imaće Maroko. Domaćin druge runde biće legendarna staza „Pol Rikar“, smeštena između Tulona i Marseja što znači da se WTCC trke vraćaju u Francusku prvi put posle 2009. godine i značajno manje afirmi-sanog trkališta „Pau Vile“ na jugozapadu zemlje. Nakon toga karavan se seli u srednju i istočnu Evropu, obilazeći redom nama najbližu Mađarsku i poznati „Hungaroring“. Slede Slovačka, Austrija i suvremeni autodrom u Rusiji, nadomak Moskve koji je u programu FIA regula-cije od 2012. godine. Poslednja runda na Starom kontinentu biće održana u Belgiji, na legendarnoj stazi impresivne tradicije „Spa-Frankošamp“ na kojoj su WTCC trke organizovane samo u sezoni 2005. godine. Budući da se prvih sedam rundi vozi u tri meseca ostalih pet rundi je, zbog logistike, ali i kompleksnog transporta tehničke podrške i opreme raspoređeno u periodu od avgusta do novembra.

Vozači i ekipe po drugi put se sele u Ar-gentinu, u provinciju Santiago del Estero da bi kasnije posetili i autodrom Sono-ma u Sjedinjenim Američkim Državama.

Finalna faza takmičenja podrazumeva okršaje na asfaltu Kine i Japana, gde će se premijerno voziti na gran-pri konfiguraciji staze „Suzuka“ umesto na značajno kraćoj deonici koja je prethod-ne godine izazivala vozače. Sezona se tradicionalno završava prestižnom trkom u regiji Makao.

najjačim imenima auto - sporta. Budući da je trebalo brzo odgovoriti na ponudu, nisam previše razmišljao i pristao sam da budem deo elitne klase - kaže Borković.

- Želim da ostavim trag u WTCC ta-kmičenju, uprkos konkurentima koji su zaista za poštovanje. U pitanju je najve-ći nivo i rang takmičenja pod pokrovi-teljstvom FIA, što će ujedno doprineti popularizaciji automobilskog sporta u Srbiji. Budući rivali biće mi Sebasti-jan Loeb, Gabrijele Tarkvini i aktuelni šampion Ivan Miler. Oprez i poštovanje su neophodni. Ujedno, gledanost WTCC je ogromna i u konstantnom porastu. Prošle godine takmičenje je pratilo više od 530 miliona ljudi, prema zvaničnim podacima, u direktnom poređenju, po-pularnost je veća nego u Formuli 1, koja je „sakupila” 502 miliona gledalaca.

Za borbu se, kaže, sprema svakod-nevnim višesatnim treningom. Drugi deo priče razervisan je za automobil. U pitanju je Čevrolet Cruze , za koji je zadužena radionica RML.

- Automobil je na raspolaganju od sredine marta, prvi testovi zakazani su za Valensiju. Videćemo kako će sve to u praksi funkcionisati, nadamo se najbo-ljem u svakom slučaju.Od nastupajuće sezone na snazi je novi set pravila, koji će, kaže Borković, dodat-no doprineti atraktivnosti, a automobili će biti značajno brži i performantniji.

- Prepravke na motoru doprinele su da smo došli do deklarisanih 380 konjskih snaga, što uz 50 kilograma umanjene mase i unapređenja aerodinamike ga-rantuje 1,5 sekundi po pređenom kilo-metru, odnosno za čak sedam sekundi bolje vreme po krugu nego prethodne sezone. Timski kolega biće mi Francuz Hugo Valente.

Povećane su dimenzije guma, kočnica i točkova, pa je automobil sada bliži užarenom asfaltu. Nova takmičarska

Istorijat i pravila

Iako je 2005. započela moderna era nadmetanja u klasi turističkih automobila, nasleđe i istorija koju je WTCC razvio u kontinuitet takmičenja vezuju se za 1987. Ništa manje uzbuđenja na stazama širom sveta nije imao ni World Touring Car Cup (1993-1995.), format takmičenja iz kojeg se postepeno razvijao šampionat kakav danas poznajemo. Atraktivno takmičenje turističkih automo-bila, prema propozicijama, rezervisano je za modele u standardnoj fabričkoj produkciji, sa četvoro vrata u formi karoserije sedana i modifikacijama za trkanje koje podrazumevaju 1,6-litarski turbo motor i šestobrzinski sekvencijalni prenos snage. Takođe, uprkos vizuelnoj identifikaciji s fabričkim izdanjem, WTCC automobili sposobni su za bespoštednu trku i ekstremno velike brzine. Svaki događaj na trkačkom vikendu podrazumeva dva nadmetanja. Takođe, sistem bodovanja predviđa da prvih deset vozača u zvaničnom plasmanu skupljaju poene, sledećim redosledom (25, 18, 15, 12, 10, 8, 6, 4, 2, 1). WTCC trke organizovane su od strane Eurosporta, a prenosi ih 86 TV stanica u 180 država sveta na četiri kon-tinenta: Evropi, Južnoj Americi, Severnoj Americi i Aziji. WTCC šampionat iz godine u godinu postaje prvi izbor brojnih sponzora, u koje se ubrajaju najveće svetske kompanije, ali i same države.

Rođen u nedelju, dan na koji se širom sveta tradicionalno održavaju trke, Borković kao da je bio predodređen

za svet brzine

godina neće imati jedan takozvani „leteći start “ kao do sada, budući da u nedostatku BMW-a svi automobili koriste pred-nosti prednje vuče.

Uzbuđenje je prisutno, jer će Duca biti „branik na branik“ sa uzorom u svetu vozača, Sebastijanom Loebom, devetostrukim WRC šampionom. - To je zaista velika privilegija, smatram da je on najkompletniji trkač, legenda. Ujedno mi je velika želja da se oprobam na istorijski veoma značajnoj stazi „Spa“ u Belgiji, kao i na atraktivnoj stazi „Suzuki“ u Japanu. Posebna atmosfera biće sigurno i na nama najbližem „Hungaroringu“, gde očekujem podršku navijača - zaključio je Borković.

Nama ostaje da strpljenje i pozitivnu tremu od 12. aprila pretvorimo u podršku NIS Petrol Racing by Campos timu, i našem Dušanu Borkoviću. Ne sumnjamo da je Duca nadimak koji će već nakon prve sezone naučiti i vrlo dobro upamtiti i takmičari, ali i gledaoci WTCC šampionata. Sreć-no, šampione!

trendsetter54 trendsetter 55

Vozi se dva puta po 14 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 44.617/156.39 kphPepe Oriola (SEAt León), 15. april 2012.

Vozi se dva puta 16 krugovaStaza prvi put u kalendaru Wtcc-a

Hungaroring mAđARSKA, 03-04. mAJ 2014.Dužina staze 4.381 m

Vozi se dva puta po 14 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:55.801/136.19 kphYvan muller (chevrolet cruze), 5. maj 2013.

Slovakia ring SLOVAčKA, 10-11. mAJ 2014.Dužina staze 5.922m

Vozi se dva puta po 11 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 2:12.918/160.39 kphGabriele tarquini (Honda civic), 28. april 2013.

Salzburgring austrIja, 24-25. maj 2014.Dužina staze: 4.241 m

Vozi se dva puta po 15 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:26.875/175.74 kphYvan muller (chevrolet cruze), 19. maj 2013.

MoScow raceway rusIja, 07-08. jun 2014.Dužina staze: 3.931 m

Vozi se dva puta po 16 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:44.179/135.83 kphtom coronel (BmW 320 tc), 9 jun. 2013.

Vozi se dva puta po 9 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 2:33.955/162.42 kphDirk müller (BmW 320si), 30. jul 2005.

Vozi se dva puta po 13 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:50.248/156.93 kphYvan muller (chevrolet cruze), 4. avgust 2013.

SonoMa raceway sad, 13-14. sePtembar 2014.Dužina staze: 4.032 m

Vozi se dva puta po 15 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:46.905/135.77 kphtiago monteiro (Honda civic), 8. septembar 2013..

SHangHai international circuit KIna, 11-12. OKtObar 2014.Dužina staze: 4.603 m

Vozi se dva puta po 14 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 1:55.233/143.80 kphAlain menu (chevrolet cruze), 4. novembar 2012.

Suzuka international circuit jaPan, 25-26. OKtObar 2014.Dužina staze: 5.807m

Vozi se dva puta po 11 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 53.885/149.85 kph, Alain menu (chevrolet cruze), 21. oktobar 2012.* * East circuit 2.243m

circuito da guia maKau, 14-16. nOVembar 2014.DuŽINA StAZE: 6.120 m

Vozi se dva puta po 10 krugovaRekord staze u Wtcc šampionatu: 2:32.063/144.88 kphAlain menu (chevrolet cruze), 18. novembar 2012.

Wtcc kalendaR tRka sezOna 2014.

circuit de Spa-FrancorcHaMpS beLgIja, 21-22. jun 2014.Dužina staze: 7.400m

autódroMo terMaS de río Hondo argentIna, 02-03. august 2014.Dužina staze: 4.806 m

circuit Moulay el HaSSan marOKO, 12-13. aPrIL 2014.Dužina staze 4.545 m

circuit Moulay el HaSSan franCusKa, 19-20 aPrIL 2014.Dužina staze 3.841 m

FULL TANK56 FULL TANK 57

đERDAPSKA KLISuRA

zaBORavlJeni (k)RaJ

Nisu bili u pravu. Brod jeste sjajan, a utisak pojačava i nostalgija s obzirom da hidroglisera nema već više od dve decenije. Ali to je, uprkos svemu, tek drugi najlepši način da se proputuje Klisura. Prvi je – bicikl.

Mnogo pre nego što je počeo da se nazire kraj nedosan-janog „Koridora X”, Srbija je “završila” jedan međunarodni “autoput”. „Vello 6” je biciklistička ruta od Baltika do Crnog mora, koja jednim delom prolazi i kroz Srbiju, uz Dunav. Ima i vojvođanski deo svog šarma - ali deo od Velikog Gradišta

do Negotina je ipak neprikosnoven. To će vam reći svako od hiljada biciklista koji se bave “cikloturingom”. Savremeni turizam je promenio paradigmu, mnogima odmor podra-zumeva celodnevno okretanje pedala širom Evrope, pa tako veliki broj njih proveze i dunavsku turu.

Naravno, ako je za nekog bicikl suviše egzotičan, i dobra stara automobilska putovanja mogu da posluže. Bitno je samo - ne žuriti. Da bi Đerdap mogao da se doživi, mora se izaći iz kola, da se njime prođe polako, sa mnogo gledanja u stranu.

Vojislav Stevanović

U Donji Milanovac se nekad iz Beograda putovalo brodom. Ne dunavskom šajkom ili parobrodom, mada je

u svoje vreme bilo i takvih ruta. Osamdesetih se putovalo gliserima, sa savskog pristaništa, nekoliko sati uživanja. Dok smo bili mali, stariji su nam govorili da je to najlepši

način da se vidi Đerdapska klisura

fuLL tanK56 fuLL tanK 57

FULL TANK58 FULL TANK 59

baznI LOgOr

Donji Milanovac je sasvim dobra “baza” odakle je “na pola dana” i naj-dalja zanimljiva destinacija. Odatle se može lako doći, biciklom ili nekim dru-gim prevozom, do Trajanove table, Le-penskog vira, Rajkove pećine, Kapetan mišinog brega. U blizini su i prirodni dragulji - Đerdapska klisura, Nacio-nalni park „Đerdap”, zatim dunavske elektrane kod Kladova i Negotina, Crni vrh kod Bora, Stara planina, Rtanj, Miroč i pećine Dubašnice i Kučajskih planina kao i Sokobanja, Gamzigrad-ska banja i Brestovačka banja. Sve je to na rastojanju od stotinak kilometara i sve se može posetiti u jednom danu.

Cela klisura je, inače, Nacionalni park. Đerdap sa svoje 63 hiljade hektara pro-stire se na teritoriji tri opštine - Golu-bac, Majdanpek i Kladovo. Podaci kažu da je najveći prirodnjački i arheološki muzej u prirodi Evrope, prostor s naj-većim biodiverzitetom unutar jednog eko sistema, najveći, najstariji i najbo-lje izraženi zbeg reliktne flore, faune i vegetacije, te je i zbog toga država 1974. godine ovo područje proglasila Nacionalnim parkom.

I sam grad je jedno od prelepih mesta za odmor. Ranije se zvao Poreč, novo ime je dobio po knezu Milanu Obreno-viću, rano umrlom sinu kneza Miloša. Od tog grada, zapravo, danas su ostale samo uspomene i požutele fotogra-fije. Stari Milanovac je potopljen pre četrdesetak godina. Njegova ognjišta su sad na dnu reke zbog izgradnje hidrocentrale „Đerdap”. Pre konačnog i trajnog preseljenja Donji Milanovac se više puta selio. Na sadašnjem mestu, nekadašnjem rimskom gradu, nalazi se od 1971. godine. Četiri kilometra je

LePensKI VIr

Nedaleko od grada je i jedna od glav-nih atrakcija ovog područja – arheolo-ško nalazište Lepenski Vir. Otkriveno je 1965. i bilo je jedno od najznačaj-nijih otkrića ove vrste na teritoriji Srbije. Kultura Lepenskog Vira stara je oko 8.000 godina i predstavljala je potpunu nepoznanicu za arheologe, a nazvana je po lokaciji na kojoj je otkrivena.

Na ovom mestu su ljudi živeli bez prestanka oko 2.000 godina i za to vreme prešli evolutivni put od lovaca i sakupljača plodova do organizovane društveno ekonomske zajednice.

Stanovnici Lepenskog Vira bili su prvi urbanisti i graditelji na ovim prostori-ma jer su pravili kuće koje su u osnovi bile trapezoidnog oblika, prekrivene drvenom konstrukcijom, lišćem i kožom divljih životinja. U kućama se nalazilo ognjište, mali žrtvenik i kamene skulpture koje su predsta-vljale njihova božanstva. Upravo su te skulpture postale prepoznatljiv znak Lepenskog Vira širom sveta i predsta-vljaju najstariju umetnost te vrste u Evropi.

nizvodno od mesta gde je bio neka-dašnji gradić. Bio je i ostao poznat po dunavskim alasima. Legende govore da su pre potapanja tim delom Dunava “vladale” morune. Bilo je i onih teških više stotina kila. Danas je mnogo popularniji po somovima koji se love tradicionalno, na bućku.

Dolaskom brane, u legendu su otišli i čuveni dunavski “locevi” – kapetani koji su provodili brodove kroz klisuru vešto izbegavajući podvodne stene, karakteristične za ovaj deo Duna-va. Mnogi brodovi su tokom istorije nasukani na stene, mnogi su i završili na dnu reke. Locevi, posebna “sorta” ljudskih remorkera bili su jedini način da se lađe provedu kroz lavirint pod-vodnih zamki.

Turistima je za svaku preporuku. Smeštaja, privatnog, ima na svakom koraku. Cene su umerene, reklo bi se i jeftine, a usluga će svakog zadovoljiti. Malo je poznato da je Donji Milanovac i u staroj Jugoslaviji bio grad sa najmanje kišnih dana tokom godine, tako da je lepo vreme gotovo uvek zagarantovano. U samom centru naselja nalazi se pristanište i granični prelaz za među-narodni rečni putnički saobraćaj. U Donjem Milanovcu nalazi se hotel „Lepenski Vir”.

GOLuBAčKA tVrÐaVa

A malo dalje - Golubac i njegova osmo-ugaona kula, nekadašnje pristanište, danas simbol grada i “vrata” Đerdapa, kroz koja prolazi magistralni put.

Prvi put se, kako kažu zvanični poda-ci, pominje 1335. godine kao ugarsko vojno utvrđenje, mada se tačno vreme nastanka ne zna, kao ni to ko ju je podi-gao. Vizantincima je bila potrebna radi utvrđivanja granica na severu, Mađarima da obezbede svoje posede preko Dunava, a Srbima – jer je štitio njihove oblasti od upada Mađara…

Mir je zavladao kada su ove teritorije potpale pod srpsku vlast, za vreme kralja Dragutina. Pošto u to vreme nije

bilo nikakvih sukoba, ima vrlo malo pisanih podataka iz ovog perioda. Do Kosovske bitke bila je u srpskim ru-kama, a posle toga potpada pod tursku vlast – zauzeo ju je turski sultan Bajazit I i turska ostaje, s kraćim prekidima, sve do 1867. godine kada grad, s još nekim gradovima, Turci predaju knezu Mihailu.

Na ovom putu nekad je “ordinirao” i čuveni hajdučki harambaša Rajko. Po njemu je jedna rečna pećina u blizini Majdanpeka i nazvana. Do sada je istraženo 2.304 metra dužine pećinskih kanala Rajkove pećine. U njoj se nalaze zanimljive pećinske dvorane, kade, dra-perije i ostali pećinski nakit od čisto belog kristalnog kalcita.

Konstantna temperatura je osam stepeni celzijusovih, dok je vlažnost vazduha sto odsto što znači da za posetu pećini, i u letnjim mesecima, treba biti dobro odeven.

KaPetan mIšIn breg

Još jedno mesto koje se ne sme zaobići je mala visoravan, na starom putu za Maj-danpek. Kapetan mišin breg nekad je počeo kao umetnički atelje, danas je galerija - restoran, svratište za sve putnike. Poseduje više od 400 drvenih skulptura. Pogled koji leči, to je glavna ponuda ovog mesta.

Nekad su đačke ekskurzije pohodile ovaj kraj, a deca posmatrala Đerdapsku hidro-elektranu – ponos tadašnje države. Ras-padom zemlje, i ovaj kraj je doživeo svoj raspad. Đerdap je, uprkos svim lepotama, jedno vreme bio zaboravljen, zajedno sa svojim legendama, kapetanima, čuvenim kavijarom, stotinama kilograma teškim morunama i drevnim civilizacijama...

Mladi, koji nisu dograbili radno mesto u Hidroelektrani ili u Nacionalnom parku, retko su se odlučivali na bilo šta drugo osim odlaska. Turizam je, s druge strane velika prilika za ovaj region. Sve više seoskih domaćinstava se otvara za goste, sve više “belih lađa” plovi ovim delom Dunava, đaci i sportisti se ponovo vraćaju u ove predele. Zato poseta Đerdapskoj klisuri nije put u “zemlju duhova”, nego u region koji se ponovo rađa.

BEOGRAD

SOFIJA

220

600

445

380

PRIBLIŽNE uDALJENOStI OD dOnjeg mILanOVCa

people60 people 61

FULL TANK 63people62