Istorija MagijskogReda Zlatne Zore

Ričard Kevendiš

Istorija Zlatne Zore je poglavlje preuzeto izknjige Istorija Magije od Ričarda Kevendiša

Istorija Zlatne Zore

Najživlje i najuticajnije moderne magijske grupesu se u međuvremenu pojavile i nekoliko godinacvetale pre nego što su se raspale. Hermetički RedZlatne Zore osnovan je u Londonu 1888. godine.

To je bio tobože ogranak rozenkrojcevskog reda uNemačkoj, mada takav nemački red nije nikada nipostojao; dokumenti na kojima se ta veza zasnivalabili su falsifikovani.Vodje Zlatne Zore sve su poticaleiz Soc. Ros. u Angliji. Vilijem Robert Vudmen(1828-1891.) bio je Najviši Mag Soc. Ros., lekar,mason i čovek odusevljen kabalom. Vilijem VinVestkot (1848-1925.) bio je lekar, islednik uLondonu, mason i član Teozofskog drustva. On jeobjavio engleski prevod Sefer Jetsira (SepherYetzirah) i jednu knjigu o okultnim moćima brojeva,i nasledio je Vudmena kao Najviši Mag Soc. Ros.-a.Bio je glavni pokretač u osnivanju Zlatne Zore, aliubrzo su ga zasenili daleko veći talenat i ličnostnjegovog štićenika Mek Gregora Metersa.

Semjuel Lidel Meters rođen je u Londonu 1854.godine kao sin jednog trgovačkog putnika. Mason,keltski romantik i strastan pristalica Džejmsa I, on jeuzeo ime Mek Gregor i titulu grofa od Glenstrea,čime je želeo da pokaže kako vodi poreklo od jednogškotskog klana. Bio je takođe kafanski strateg, vajniNapoleon i odlučni autokrata, koji je navikao da utrenucima nedaća svečano ponavlja: "Nema nijednogdela mene koji nije od božji«. Alister Krouli, njegovučenik, rekao je za njega da je "imao onaj izgledčoveka od autoriteta, koji nadahnjuje poverenje zatošto nikada u sebe ne sumnja« ; a za jednog drugogučenika, V. B. Jejtsa, on je, sa svojim "odlučnimmršavim licem«, bio "lik iz romana«. Meters jeproveo gotovo pola svog veka u Britanskom muzeju ibiblioteci Arsenala u Parizu, i udubljivao se umagijske i alhemijske tekstove. Godine 1887. objavioje materijal Knora fon Rozenrota kao RazotkrivenaKabala (The Kabbalah Unveiled). Njegovo izdanjeSolomonovog Većeg Ključa (The Greater Key ofSolomon) izašlo je 1889. godine, a preveo je inekoliko drugih grimoara. Bio je prijatelj sa MadamBlavacki i veruje se da je kod njega magiju učila AnaKingsford (1846-1888.), koja se zalagala zaezoterično hrišćanstvo i koja je osnovala Hermetičkodrustvo 1884. godine radi proučavanja hermetičke ikabalističke tradicije. Služila se magijom prilikomsvojih pokušaja da ubija naučnike koji su za svoje

eksperimente secirali žive životinje. Tvrdila je da jeubila dvojicu takvih naučnika i da je to što se Pasterteško razboleo njeno delo.

Metersu pre svega treba pripisati najvećedostignuće Zlatne Zore, konstrukciju jasnogmagijskog sistema koji je obuhvatao kabalu, tarot,alhemiju, astrologiju, numerologiju, proricanje,masonski simbolizam, vizionarska iskustva i ritualnumagiju. Niti zapadnjačke magijske tradicije sada suse povezale u logičnu i doslednu celinu. To je bioznačajan intelektualni poduhvat, i njime seobjašnjava dominantni uticaj Zlatne Zore na potonjeokultne grupe. Meters je napisao rituale Reda i velikideo materijala koji su njegovi pripadnici učili, arazradio je i podroban sistem slaganja izmeđuspoljnih činilaca i ljudske duše kao »magijskogogledala vaseljene«. Preuzet je sistem magije ElifasaLevija, sa izvesnim izmenama; tvrdilo se da duhovnoporeklo Zlatne zore vodi preko Levija doRozenkrojcevskog Bratstva, a odatle, preko kabale,do drevnog Egipta, koji je još sačuvao romantičnuprivlačnost. »Hramovi« ili ogranci reda dobijali suimena po egipatskim božanstvima. Njegovi ritualisadržavali su građu iz grčko-egipatskih papirusa, adraži egipatskog mita znatno su doprinosile njegovojprivlačnosti. Drugi momenat kome je Zlatna zorapridavala naročit značaj su psihološki činioci u magijikao tehnici samousavršavanja, što je sada izneto

mnogo jasnije i snažnije nego u periodu renesanse.Snazi volje sada je dodata mašta, kao bitno oruđe zauspešno dejstvovanje. Smatralo se da su bogovi iduhovi ranijih tradicija sile koje se delimično ilipotpuno nalaze u samom magu. Svrha reda bila je danjegovi pripadnici nauče »principe okultne nauke imagiju Hermesa«, kako bi postigli najvišesavršenstvo i moć, taj krajnji cilj koji je obuhvaćensamom reči Hermetički. Njegov najupečatljiviji ritualizvođen je u kopiji pogrebne kripte KristijanaRozenkrojca i predstavljao je ponovno Raspeće.Posvećeni je vezivan za Krst Patnje, i polagao ovuzakletvu: »Od danas pa nadalje ja ću se posvetitiVelikom Delu - to jest, trudiću se da čistim i uzdižemsvoju Duhovnu Prirodu tako da bih s BožanskomPomoći na kraju mogao postići to da budem više noljudski, te da se tako postepeno uzdignem i sjedinimsa svojim višim i Božanskim Duhom i da u tomslučaju neću zloupotrebiti veliku moć koja mi jepoverena.« Meters je napisao ritual za »PrizivanjeVišeg Duha« , zasnovan na grčko-egipatskimpapirusima, u kojem je čarobnjak prizivao svog»božanskog duha« ili svoje pravo ja kao »Strašnog iNevidljivog Boga«. On se s njim poistovećivao iobjavljivao svoju vlast nad njim, i, kroz njega, nadsvim silama vaseljene: »Dođi i sledi me i učini da mise svi duhovi podvrgnu, tako da svaki duh podnebeskim svodom i u Eteru, na Zemlji i pod

Zemljom, na kopnu i u Vodi u uskovitlanomVazduhu i u silnoj Vatri, te da svaka čarobna reč ikazna Boga Bezgraničnog bude prema meniposlušna.«

Zlatna zora radila je kao okultni univerzitet: svojnastavni program predavala je članovima koji su seuspinjali lestvicama njenih stupnjeva polažući ispite.Sistem stupnjeva preuzet je od Soc. Ros., sa desetimstupnjem Ipsissimusa (»najviše sam on« ). Ovaj jedodat na vrhu da bi se dobilo deset stupnjeva kojiodgovaraju deset sefirota ili vidova Boga, u kabali.Red je tvrdio da njime upravljaju »Tajni Šefovi«, kojisu »skriveni i nepristupačni neposvećenima i kojiimaju »strašne i natčovečanske moći«.

Hramovi su osnovani u Bredfordu, Edinburgu,Vestonu na moru, i u Parizu. Izmedu 1888. i 1896.godine Zlatna zora zavrbovala je preko trista članova,od kojih su gotovo sto dvadeset bile žene. Većina ihje poticala iz »konvencionalnog srednjeg staleža«.Priličan broj članova im se pridružio i iz Teozofskogdruštva. Hramovi su osnivani i u SjedinjenimDržavama, uključujuci jedan u Čikagu, posvećenTotu-Hermesu. Jedan od prvih zavrbovanih bila jestudentkinja umetnosti Mina Bergson (1865-1928. ),koja se udala za Metersa 1890. godine. Ona je bilasestra Anrija Bergsona, filosofa, koga je Matersuzaludno pokušao da preobrati u maga. Venčao ih jeprečasni V. A. Ejton, takođe član Zlatne zore, koji je

u podrumu svoga parohijskog doma imao alhemijskulaboratoriju. Među drugim članovima bili su: V. B.Jejts; Alister Krouli; A. E. Vejt; Mod Gon, irskinacionalista; Eni Horniman, osnivač pozorista Ebi(Opatija), u Dablinu; Florens Far , glumica koja jebila ljubavnica V. B. Jejtsa i Bernarda Šoa;Konstansa Vajld, žena Oskara Vajlda; dva piscaavanturističkih romana, Aldžernon Blekvud i ArturMejken; slikar Džerald Keli, kasniji predsednikKraljevske akademije; i, vrlo kratko, VilijemKruks, član Kraljevskog društva, istaknuti naučnik idobro poznat istraživač parapsihologije.Savesni članovi su predano radili. Studirali su zasvoje ispite, učestvovali u zvučnim i složenimritualima, bavili se ispitivanjem i analiziranjemsopstvene ličnosti i savlađivali buntovne elemente(manje »duhove« ili nedostatke sopstvene ličnosti).

Čistili su i uzdizali svoju duhovnu prirodu. Pravilisu sopstvenu magijsku opremu, pripravljalitalismane, proučavali Dijev Enohijanski jezik i igraliEnohijanski šah, izračunavali i ispitivali svojehoroskope i vežbali se da postanu nevidljivi (štoznači da prođu neprimećeni). Negovali suvidovnjaštvo i meditirali o tarot kartama i o drugimsimbolima, što je dovodilo do doživljaja poznatih podimenom »gledanje u kristal na astralnom planu« ; toje bilo isto što i autohipnotičko kontemplativnoistraživanje i uzdizanje ranijih magova. Neki od njih

su prizivali planetarne »duhove« i paganske»bogove« i poistovećivali se s njima, služeći se istompodražajnom tehnikom koja u čoveku stvara osećajmoći i koja, verovatno, potiče još od preistorijskihčarobnjaka.

Meters i njegova žena nastanili su se u Parizu1892. godine. Tu su osnovali hram Zlatne Zore, čijije član bio i Papi. I oni su izvodili složene obrede učast boginje Izide, koju je oličavala Mina. Sklonostka glumi neophodna je karakteristika volšebnika, aisto tako i želja za moći. Krajem te decenije, ličnesvađe i ljubomora u Zlatnoj Zori dostigle su tačkuključanja. Oholo ponašanje Metersa i njegovanaklonost prema Alisteru Krouliju, koga su se mnogičlanovi bojali i mrzeli, otuđila je veliku grupuposvećenih. Godine 1900. oni su se pobunili protivMetersa i isterali ga iz Reda; kao naročit razlognaveli su to što je posumnjao u autoritet Reda i što jeVestkota optužio(s pravom, cini se), za falsifikovanjedokumenata o njegovom osnivanju. Prema Krouliju,razjareni Meters uzeo je pregršt suvog graška ižestoko ga pročegrtao u situ, prizivajući istovremenodemonske sile Belzebuba i Sita-Tajfuna da zgrome isatru njegove protivnike. Protivnici su u svakomslučaju bili u velikoj zabuni, ali ni čegrtanje graškomni dramatični upad medu njih Alistera Kroulija, upunoj škotskoj nošnji i sa crnom maskom, nisu ihnaveli da se pokore Metersu. Kasnija neslaganja

pocepala su jos više Zlatnu zoru i Metersu višenikada nije pošlo za rukom da ponovo dobije vlastnad njom. Umro je u Parizu 1918. godine.

Jejts je nekoliko meseci bio na čelu pobunjeničkesekte, s titulom Imperatora. Rođen u Irskoj, 1865.godine, Vilijem Batler Jejts je bio opčinjen magijom,mitologijom, keltskim legendama i folklorom, kao itarotom. Kao student umetnosti, u Dablinu se 1880-tih godina pridružio Teozofskom društvu iHermetičkom društvu Ane Kingsford, zajedno sasvojim prijateljem »AE-om« (Dzordz Vilijem Rasel,1867-1935.), mističnim piscem i slikarem. Jejts sezatim preselio u London, napustio teozofe i pridružioZlatnoj Zori, 1890. godine. Dve godine kasnije rekaoje jednom svom prijatelju da je magija, odmah poslepoezije, najznačajnija svrha njegovog života.

Posredstvom Metersa, Jejts je počeo saeksperimentima koji su ga ubedili da »slike navirupred duhovno oko iz izvora dubljeg nego što jesvesno ili podsvesno pamćenje« . On je video vizijekoje podsećaju na planetarne »slike« Ficina i Bruna, iustanovio da može, kada se usredsredi, da pošaljeneki simbol u svest nekoga drugog. Koncepcija oastralnoj ravni uticala je na njegovo verovanje da,onda kada intenzivno razmišlja o izvesnimsimbolima, ponire u kosmički bunar uspomena,»nezavisnih od otelotvorenih individualnih sećanja,premda ga ova stalno obogaćuju svojim slikama i

mislima«. To ga je podržalo u uverenju da sunadahnuća velikih pesnika u njihovim najboljimtrenucima »doslovna istina«. Jejts se oženio jednimmedijumom i ostao je član jednog izdanka ZlatneZore, Stella Matutina, ili Reda Jutarnje Zvezde, doranih 1920-tih godina. Umro je 1939. godine.

A. E. Vejt je preuzeo kontrolu nad londonskimhramom Zlatne Zore 1903. godine. Više mistik negomag, on je promenio naziv društva, što je očiglednovrlo indikativno, od Hermetičkog reda u Sveti red.On je ponovo napisao rituale u hrišćanskom duhu,poslao egipatske bogove u pakao i odvraćao članstvood bavljenja magijom. Čarls Vilijems, romansijer , iIvlin Anderhil, pisac o misticizmu, bili su članoviSvetog reda Zlatne Zore, ali je taj red dobio malopodrške i Vejt ga je okoncao 1914. godine. On je1916. osnovao drugu malu grupu, Bratstvo PravogRužicastog Krsta.

Artur Edvard Vejt rođen je u Bruklinu, uNjujorku, 1857. godine, ali najveći deo svog zivotaproveo je u Londonu. Vaspitan kao rimokatolik,kraće vreme koketirao je sa spiritizmom i sateozofijom, i pristupio Zlatnoj Zori 1891. godine.Oduševljeni mason, život je proveo u potrazi za»tajnom tradicijom« mudrosti, koja je vekovima tajnopredavana s kolena na koleno. Kao kakav nezgrapnikit, on se valjao u sedam mora okultne literature,gutajući plankton alhemije, kabalu, grimoare,

misticizam, mesmerizam,martinizam,rozenkrojcijani-am, masonstvo i legende o svetom Gralu, kako bisvario i izvukao suštinu tajnog predanja. Objavio jesvoja istraživanja u podebelim knjigama; njegov oštrisarkazam, usmeren na neuku nedotupavnost drugihautora, unosi nešto humora u ta inače pompezna dela.Osim toga, preveo je Levijevu knjigu Doktrina iRitual(Doctrine and Ritual,1896.),nacrtao poznatimoderni špil za tarot i napisao standardni uvod zatarot na engleskom, Slikovni Ključ za Tarot (ThePictorial Key to the Tarot, 1910.). Nemoguće je neterati šegu s njim, a Alister Krouli ga je nemilosrdnokarikirao kao pijanog sitničara i podvaladžiju;međutim, njegova učenost nije bila tako nepotpunakao što se katkada tvrdi, i on je bio opravdanonestrpljiv sa glupljim varijantama okultizma. Umro je1942. godine. Vejt je uticao na još jednog entuzijastuza tarot, na američkog okultistu Pola Fostera Kejsa(1884-1954.), koji je bio zvaničnik Tot-Hermesovoghrama u Čikagu. Nekoliko američkih članova ZlatneZore pridružilo se Kejsovoj Školi Večite Mudrosti.Ova se kasnije pretvorila u Graditelje Svetilišta(najsvetiji deo hrama), koji su nastavili rad i poslenjegove smrti, sa glavnim sedištem u Los Anđelesu.Do tog vremena je već zapadni svet sa čuđenjem,nerazumevanjem i sa nešto uznemirenosti, posmatraokarijeru najozloglašenijeg čarobnjaka veka, AlisteraKroulija.