RE^ DIREKTORA Pomo} u pravo vreme - danas.rs · 2 P 3 P subota / nedelja, 16–17.jul 2016....

$: RE^ DIREKTORA Pomo} u pravo vreme - danas.rs · 2 P 3 P subota / nedelja, 16–17.jul 2016. Umetnost je ogledalo stanja u dru{tvu Filmovi u Glavnom takmi~arskom programu nadmeta}u$
Pomo} u pravovremeRadoslav Zelenovi}

I ovogodi{nji festival po~eli smo da pripre-mamo u septembru kao i mnoge pre toga. [taèlimo od na{eg festivala, to smo mnogo puta dosad po-kazali. Pokazali smo da umemo da napravimo zanimljiv, kvali-tetan, opu{ten festival, sa mnogo dobrih i zna~ajnih gostiju. Tru-dili smo se i, po op{tem mi{ljenju uspeli, da sa na{eg festivala sviodu zadovoljni.

Tokom organizacije moète da predvidite i pretpostavitemnogo toga, ali ne ba{ sve. Da biste napravili bilo koji festival mo-rate da znate {ta su vam, uz mnoge druge, finansijske mogu}no-sti. Kao po pravilu, to poslednje saznate. Ta ~injenica nosi mnogerizike – od toga kako }e festival izgledati, koliko }e filmova i gosti-ju imati, do toga da li }e ga uop{te biti. Sli~no je bilo i ove godine.

Znali smo da u vreme op{te restrikcije ne}emo dobiti dovolj-no sredstava. Tako je i bilo, dobili smo znatno manje novca (ovo seodnosi na pomo} Pokrajinskog sekretarijata za kulturu). Republi-ka i Grad Subotica bili su na visini zadatka. Pomo} je stigla iznena-da, a nije da je nismo o~ekivali. Na{ festival podràn je od progra-ma Kreativna Evropa, ta~nije potprograma Media, a sve uz punupodr{ku Evropske komisije. Od 108 festivala bili smo jedan od 30koji su subvencionisani sa 41.000 evra. Lepa pa`nja. Finansijskapomo} koja je do{la u pravi ~as. Ipak za nas koji smo osnivali, or-ganizovali, promenili mu su{tinu organizuju}i ga kao festival kojiprikazuje isklju~ivo evropske filmove, brinuli svih ovih godina dazadrì taj koncept, rekao bih da je izuzetno va`no obrazloènjestru~nog tima koji je vrednovao pristigle projekte. „Ovo je veomauticajan festival od javnog zna~aja koji predstavlja {irok spektarfilmova. Godi{nje aktivnosti na polju medijske prisutnosti i film-ske edukacije su veoma sna`ne. Umetni~ki nivo filmova je izuzet-no visok, organizacija festivala efikasna u cilju stvaranja sna`neoaze evropskog filma.“

Ovih nekoliko re~enica su{tina su zbog koje smo Blaò Perovi}i ja, sa tada{njim saradnicima, od kojih mnogi danas aktivno radena na{em festivalu, odlu~ili da ga usmerimo ka evropskom filmu.Pomo} i priznanje koje nam je upu}eno ove godine pokazuje ko-liko je ta odluka bila dobra.

Ovogodi{nji festival je prvi koji radimo bez Neboj{e Popovi}a.Njegov doprinos na{em festivalu od kad je on

postojao samo kao ideja veliki je i nemerljiv.Napustio nas je kolega i prijatelj s kojim je

bilo zadovoljstvo i raditi i druìti se. Svi mikoji smo ga znali i sara|ivali s njim znamoi koliko }e nam nedostajati.

Autor je direktor Festivalaevropskog filma Pali}

s u b o t a / n e d e l j a , 1 6 – 1 7 . j u l 2 0 1 6 .

Pokazali smo da umemo da napravimozanimljiv, kvalitetan,opu{ten festival, sa mnogo dobrih izna~ajnih gostiju

RE^ DIREKTORA

3P2Ps u b o t a / n e d e l j a , 1 6 – 1 7 . j u l 2 0 1 6 .

Umetnost je ogledalo stanja u dru{tvu

Filmovi u Glavnom takmi~arskomprogramu nadmeta}u se za nagradeZlatni toranj za najbolji film festivala,Pali}ki toranj za najbolju reìju, kao iSpecijalnu nagradu ̀ irija, o ~emuodlu~uje me|unarodni ìri koga ~ineMihaela Kezele, Jesim Ustaoglu, StefanArsenijevi}, Rina Sildos i Aiste Dirìute.

„Umetnost je jako ~esto ogledalostanja u dru{tvu, tako da je evropska

kinematografija danas kao i Evropa –previranja, promene, podizanje glasaza ono {to je va`no, suo~avanje sapoznatim i nepoznatim, kao i beg utoplinu porodice. Doga|aji u dana{njojEvropi povezani su sa nizom ljudskihsudbina, tragedija, tako da ni filmovidanas ne mogu biti glatki ve}pobu|uju emociju“, kaè za Danas~lanica ìrija Mihaela Kezele. Ona

dodaje da je FEF Pali} uvek znao iuspeo da dovede tek izbru{ene bisereevropskog filma. „Jako se veselimkvalitetnim filmovima“, zaklju~ujerediteljka.

Mihaela Kezele ro|ena je uMinhenu. Studirala je na Minhenskomuniverzitetu filma i televizije. Njenpostdiplomski rad, kratki film Milan,nagra|en je na vi{e od 30

me|unarodnih filmskih festivala.Tako|e je bila nominovana zaStudentskog Oskara, a u{la je i u uìizbor za Oskara za Najbolji igrani kratkifilm. Njen prvi dugometra`ni igranifilm My Beautiful Country tako|e je bionagra|ivan. Od 2014. Kezele predajena Univerzitetu filma i televizije uMinhenu.

Nakon {to je reìrala nekoliko

nagra|ivanih kratkih filmova u Turskoj,Jesim Ustaoglu snima svoj prvidugometra`ni igrani film The Trace(1994), koji je prikazan na brojnimme|unarodnim festivalima i nagra|enpriznanjem za najbolji film naIstambulskom filmskom festivalu. Injeni naredni filmovi bili su uspe{ni inagra|ivani na evropskim filmskimfestivalima. Osnovala je sopstvenu

produkcijsku ku}u Ustaoglu film.Nedavno je zavr{ila snimanje svognajnovijeg filma Clair Obscur.

Stefan Arsenijevi} ro|en je uBeogradu 1977. Filmsku i TV reìjudiplomirao je na Fakultetu dramskihumetnosti u Beogradu, gde sadapredaje na master studijama. Za kratkefilmove osvojio vi{e od 30me|unarodnih i doma}ih priznanja,

uklju~uju}i Zlatnog medveda u Berlinu,nagradu Evropske filmske akademije inominaciju za Oskara. Njegov prvicelove~ernji film Ljubav i drugi zlo~ini,premijerno prikazan na Berlinskomfestivalu 2008, osvojio je nekolikome|unarodnih nagrada.

Kao biv{a direktorka Estonskefilmske fondacije Rina Sildos ima {irokoznanje i iskustvo u me|unarodnim

finansijama i marketingu i jedna je odnajcenjenijih li~nosti u balti~kojfilmskoj industriji. Ona je i predstavnicaEstonije u udruènju Audiovizuelnipreduzetnici Evrope, a ~lanica je iEvropske filmske akademije. Godine2003. osnovala je producentsku ku}uAmrion prodak{ns.

Litvanska glumica Aiste Dirìutepoznata je po ulozi Auste u

Sangailinom letu rediteljke AlanteKavaite. Diplomirala je na Akademijimuzike i filma, a dosad je igrala ulitvanskim filmovima Kings’ Shift i Back.U ruskoj kinematografiji debitovala je2016. ulogom Marine Mali~ ubiografskoj drami Kharms IvanaBolotnikova. Dirìute igra ulogu Joaneu svom prvom filmu na engleskomjeziku Ashes in the Snow.

Mihaela Kezele

Evropska filmska industrija o~ajni~ki èlida uhvati korak sa dominantnimholivudskim modelima, prvenstvenoprate}i ekonomske pokazatelje imarketin{ke trendove. S druge straneevropski autori ne odustaju od svojepoetike i stvaraju umetni~ka dela koja sete{ko nose sa zahtevima potro{a~kogdru{tva. U borbi izme|u dva principanastaje ve}ina velikih filmova Starogkontinenta – kaè za Danas Petar Mitri},selektor Festivala evropskog filma Pali}.Na pitanje {ta su nove tendencije uevropskoj kinematografije, koje }epublika mo}i da pogleda na Pali}u, onodgovara da je za njega zanimljiv novkoncept snimanja filmova u Evropi.

– Meni je zanimljiv novi konceptmladih reditelja u Rusiji i Ma|arskoj, kojije nastao usled politi~ke i klanovskekontrole dràvnih filmskih fondova gdeautori sve ~e{}e snimaju filmove usopstvenoj produkciji, uz manjebudète, pomo} prijatelja i saradnika,zadràvaju}i potpunu stvarala~kuslobodu. Takav je film bra}e BuharovVe}ina du{a koje ìve ovde, ili Ernelini kodFarka{evih Sabol~a Hajdua, koji jeosvojio Kristalni globus u KarlovimVarima pro{le nedelje. Tako|e, jedna odtendencija u o~uvanju autorske slobodejeste i online fundraising ili crowdfunding,~emu pribegava sve ve}i broj filmadìja.âk je i veliki majstor filma AlehandroHodorovski ve}i deo budèta za filmBeskrajna poezija prikupio posredstvomsajta indiegogo, dok su za masovnescene ljudi prihvatili da rade besplatno uèlji da pomognu umetniku. Zemljevelikih produkcijskih kapaciteta kaoFrancuska, Nema~ka ili Poljska, negujusvoje autore i ulaù u njihov razvoj uokviru davno utvr|ene kulturne politike.

Sve to }emo mo}i da vidimo na Pali}u –isti~e sagovornik Danasa.

Tema ve}ine filmova glavnogtakmi~arskog programa je porodica iodnos dece i roditelja?

– Odnos roditelja i dece kao temaprovejava kroz gotovo sve programeovogodi{njeg Pali}a. Osim Takmi~arskogprograma i filmova Snovi, Matura, ToniErdman i Tihi zaliv, istom temom bave se ifilmovi Nezakonito, Eva Nova, Staza odljiljana i Porodi~ni film iz programaParalele i sudari, ili nedavno nagra|enifilm Sabol~a Hajdua u Karlovim Varimakoji gledamo u programu Novi ma|arskifilm. Da ne do|e do mistifikacije,selektorski tim ne bira naslove po temi,ve} po kvalitetu filmova, a teme sejednostavno nametnu u nekimperiodima. Ova tema je veoma aktuelnau dana{nje vreme verovatno iz razloga{to vrtoglavi razvoj tehnolo{kog dru{tvai brzina protoka informacija i samogìvljenja savremenog ~oveka tek sadadolazi na naplatu. Koncept porodice kojisu istraìvali Bergman, Ozu ili Lou~jednostavno vi{e nije isti.

Druga takmi~arska selekcija jeprogram Paralele i sudari, kojaprikazuje ostvarenja iz isto~neEvrope?

– Predstavljamo nekoliko izvanrednihnaslova autora koji sada ìve svojuumetni~ku zrelost poput Sitarua iliFligaufa, ali i neke nove reditelje sasvojim debitantskim ostvarenjima. Ono{to }emo videti u programu jesu filmovio savremenom ìvotu ljudi u Isto~nojEvropi koji je svakako jedinstven prostorzbog svojih duhova pro{losti, nikadpreboljenih. Ne volim da izdvajampojedina~ne naslove jer nije fer. To }eu~initi ìri na kraju.

Filmovi iz selekcije Mladi duh Evropebave se temom slobode?

– Ovaj program je ve} trinaest godinaoaza novih tendencija u filmu. Filmovikoje prikazujemo ove godine bave setemom slobode na razli~ite na~ine.

Trenutno ìvimo prelaz iz jedne epohe udrugu i kad bismo se osvrnuli na sli~anperiod u pro{lom veku nailazimo nahrabre umetni~ke pokrete koji supomerali granice umetni~ke praksepolaù}i i svoj ìvot zarad tih ideala. Teborbe za umetni~ke i gra|anske slobodenekako su zaboravljene, i danas, u jekuuljuljkanosti potro{a~kog dru{tvauvi|amo da smo mnoge od tih slobodaodavno izgubili. I da se naj~e{}e kre}emounutar okvira op{teprihva}enih normi neèle}i da izgubimo komfor, kao najve}utekovinu savremenog doba. Filmovi izprograma Mladi duh Evrope imaju tuo{trinu pobune i èlju za razbijanjemutvr|enih obrazaca.

Deo programa Pali}kog festivala bi}e inekoliko doma}ih ostvarenja?

– Prikazujemo Dnevnik ma{inovo|eMilo{a Radovi}a u Takmi~arskomprogramu, Glavonji}ev otre`njuju}ipoetski dokumentarac Dubina dva iLjucin film Vla`nost u programu Paralele isudari. Selekcija Mladi duh Evropepredstavlja i dokumentarni film Drugalinija, kratkometra`ni Grad Ma{e [arovi} ipremijerno u Srbiji film Minotaur Sabol~aTolnaija koji je svetsku premijeru imao uRoterdamu ove godine. U programu EcoDox prikazujemo dokumentarac „Rzavveliki Ivana Nikoli}a i Dobrice Mitrovi}a.Srbija ima sjajnu kinematografiju uprkosproblemima sa finansiranjem.

Ove godine u fokusu festivala po prviput je kinematografija jednog regiona– i to Baltika. [ta mi, i ostalekinematografije dràva biv{e SFRJ,moèmo da nau~imo od balti~kihzemalja?

– Balti~ke zemlje ve} dugo sara|ujuna ekonomskom i kulturnom polju kakobi bile konkurentne na evropskom isvetskom trì{tu. Sli~an model se razvija ina teritoriji biv{e SFRJ posredstvomkoprodukcija ve} nekih desetak godina.Razli~ito je to {to zemlje Baltika nikadnisu bile u sukobu i u vreme kad smo misva sredstva tro{ili da svog susedauni{timo i potezali zar|ale ka{ike, oni sugradili takozvani Balti~ki put, kad se dvamiliona ljudi uhvatilo za ruke i stvorilo600 kilometara dug lanac koji povezujeTalin, Rigu i Viljnus.

PO@AR NA MORUReìja Gianfranco Rosi; uloge SamuelePucillo, Mattias Cucina, Pietro Bartolo,Samuele Caruana, Giuseppe Fragapane,Maria Signorello, Francesco Paterna,Francesco Mannino, Maria Costa;Italija/Francuska 2016, 114 minuta

SNOVIReìja Renars Vimba; uloge Elina Vaska, Andèjs Janis Lilientals, Edgars Samitis, Zane Jan~evska, Ruta Birgere; Letonija 2016, 105

DEMON POD REFLEKTORIMAReìja Nicolas Winding Refn; uloge ElleFanning, Abbey Lee, Jena Malone, KeanuReeves, Christina Hendricks DesmondHarrington, Bella Heatcote, Carl Glusman;Francuska/SAD/Danska 2016, 117

DRA@Reìja Agnieszka Smoczynska; uloge MartaMazurek, Michalina Olszanska, Kinga Preis;Poljska 2015, 92

UBICA ̂ ISTOG SRCAReìja Attila Till; uloge Szabolcs Thuróczy,Zoltán Fenyvesi, Adám Fekete, MónikaBalsai, Lídia Danis; Ma|arska 2016, 105

TONI ERDMANReìja Maren Ade; uloge:Peter Simonischek,Sandra Hüller, Michael Wittenborn;Nema~ka 2016, 162

MATURAReìja Cristian Mungiu; uloge Adrian Titieni,Lia Bugnar, Maria-Victoria Dragus, VladIvanov, Maria Manovici; Rumunija 2016, 128

IZA BRDA I PLANINAReìja Eran Kolirin; uloge Alon Pdut, NoamImber, Yoav Rothman, Shiree Nadav-Naor,Mili Eshet; Nema~ka/Belgija 2016, 90

DNEVNIK MA[INOVO\EReìja Milo{ Radovi}; uloge Lazar Ristovski,Petar Kora}, Pavle Eri}, Mirjana Karanovi},Jasna \uri~i}; Srbija 2016, 85

ZOOLOGIJAReìja Ivan Tverdovsky; uloge NataliaPavlenkova, Dmitri Groshev, IrinaChipizhenko, Maria Tokareva;Rusija/Francuska/Nema~ka 2016, 90

LJUBAV JE GORKAReìja Tomasz Wasilewski; uloge JuliaKijowska, Magdalena Cielecka, DorotaKolak; Poljska/[vedska 2016, 104

TIHI ZALIVReìja Bruno Dumont; uloge FabriceLuchini, Juliette Binoche, Valeria BruniTedeschi, Jean Luc Vincent, BrandonLavieville; Francuska 2016, 122

NAJSRE]NIJI DAN U @IVOTU OLIJA MAKIJAReìja Juho Kuosmanen; uloge Jarkko Lahti,Eero Milonoff, Oona Airola; Finska 2016, 92

SVETA LJUBAVReìja Benoît Delépine, Gustave Kervern;uloge Gérard Depardieu, BenoîtPoelvoorde, Vincent Lacoste, Céline Sallette,Gustave Kervern; Francuska/Belgija 2016,101 minut

ECO DOX

Program Eco Dox 23. FEF predstavi}e, po izboru selektoraIgora Toholja, relevantne dokumentarne filmove na ekolo-{ke teme ~iji su snaga i sugestivnost zarazni i podsti~u na an-gaòvano delanje.

Prikazan u 195 zemalja, Sutra (r: Cyril Dion i Mélanie La-urent) je dokumentarni film nastao iz potrebe nekoliko bra-nilaca ekolo{kih prava, me|u kojima se svakako izdvaja Me-lani Loran, koja èli da u~ine ne{to kako bi probudili svestljudi o dramati~noj ekolo{koj situaciji u kojoj se nalazimo. Uprogramu su i Sugar Blues (r: Andrea Culková), Rzav VelikiIvana Nikoli}a i Dobrice Mitrovi}a, Planine u ogledalu: Altaj(r: Alexandra Marchenko)... Nakon svakog od sedam ostva-renja, koji }e biti prikazani u Filmskom klubu Otvorenog uni-verziteta Subotica, odrà}e se debata u kojoj }e u~estvovatiautori filmova i prisutna publika, ~iji deo ~esto ~ine stru~nja-ci i aktivisti iz oblasti o~uvanja ìvotne sredine.

MLADI DUH EVROPE

Jedan od najuzbudljivijih programa FEF Pali} 13. put pred-stavlja filmove savremenih, inventivnih autora ~ija dela è-le da pomere granice filmske umetnosti.

U okviru programa bi}e prikazan novi film @an Kristof Mo-risa i francuske umetni~ke grupe Psi Navare - Apneja. Tu su ikratki animirani Scenografija kultnog {panskog animatora Al-berta Vaskeza i dokumentarac Dead Slow Ahead. Borba zaumetni~ku slobodu grupe neoavangardnih umetnika na lini-ji Ljubljana, Zagreb, Novi Sad i Subotica, tokom 60-ih i 70-ihgodina tema je dokumentarnog filma Druga linija Nenada Mi-lo{evi}a. Ista umetni~ka praksa okosnica je i Tolnaijevog sred-njometra`nog filma Minotaur. Za bolje razumevanje ova dvafilma u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u NovomSadu i Savremenom galerijom Subotica FEF Pali} predstavljaizlo`bu, koja }e biti otvorena 18. jula, pod nazivom Mala ~i-tanka vojvo|anskog konceptualizma, koju je priredio kustosNeboj{a Milenkovi}. Za slobodu umetni~kog izraàvanja bo-re se i akteri estonskog dokumentarca Improvizovano. I filmBeskrajna poezija kultnog reìsera, pesnika, pozori{nog redite-lja, kreatora i scenariste kultnih Mebijusovih stripova Inkal iMetabaroni, ezoterika i tvorca Psihomagije, jednog i jedinstve-nog Alehandra Hodorovskog, bi}e prikazan na zatvaranju FEF.

Selekcija Mladi duh Evrope bi}e prikazana na Letnjoj po-zornici bioskopa Abazija, nedaleko od jezera Pali}. Ulaz jebesplatan.

PARALELE I SUDARI

Vibrantna i neukrotiva isto~noevropska kinematografija bi-}e u takmi~arskom programu Paralele i sudari FEF Pali} ovegodine predstavljena kroz 11 aktuelnih naslova koje je oda-brao selektorski tim u sastavu Petar Mitri}, Sabol~ Tolnai i Ni-kolaj Nikitin.

Selekciju otvara film Nezakonito rumunskog rediteljaAdriana Sitarua, koji je dobio odli~ne kritike na Filmskom fe-stivalu u Berlinu i izazvao polemike zbog teme kojom se ba-vi. Adrian Sitaru }e biti gost predstoje}eg FEF. Istog dana usuboti~kom bioskopu Eurocinema bi}e prikazana urnebesnaruska tragikomedija Krpeni savez. Tu je i intrigantna dramasa elementima trilera Hladni talas reditelja Romana Volobu-jeva, a ma|arski reditelj Benedek Fliegauf predstavi}e li~nosvoj novi film Staza od ljiljana. U programu su i bugarskoostvarenje @e|, ma|arski film Ve}ina du{a koje ovde ̀ ive bra-}e Buharov, ~e{ka drama Nikad nismo sami, slova~ko ostva-renje Eva Nova i Porodi~ni film.

Doma}i predstavnici u selekciji su odli~ni dokumentarnifilm Ognjena Glavoni}a Dubina dva i, van konkurencije, igra-ni film Vla`nost Nikole Ljuce. U sastavu ìrija filmske kritikekoji }e proglasiti najbolji film programa Paralele i sudari suMarina Rihter (Austrija), Marija Ulfsak (Estonija) i Kolet deKastro (Francuska).

NOVI MA\ARSKI FILM

Kultura je ne{to na {ta se uvek moè ra~unati u traènju ipronalaènju puta koji vodi ka me|usobnom upoznavanju,razumevanju i prihvatanju. U tome je od velike pomo}i ve}tradicionalni program Novi ma|arski film. Program je inspi-risan ~injenicom da u Vojvodini ̀ ivi velika populacija ma|ar-ske manjine, koja nema prilike da prati tokove savremene

ma|arske filmske produkcije na bioskopskom repertoaru,niti na televiziji. Selektor programa ja Zoltan [ifli{.

Ovogodi{nju selekciju ~ini sedam filmova - Ernelini kodFarka{evih, Majka i ostale porodi~ne budale, Zagrobni ìvot,Zvuk betona, Zero, Dete srede i Groznica u zoru.

KINEMATOGRAFIJA U FOKUSU

Prvi put na FEF Pali}, Kinematografija u fokusu je regija, i toBaltik. Publika }e imati priliku da pogleda, kroz nekoliko se-lekcija, igrane, dokumentarne i animirane filmske dragulje izLitvanije, Estonije i Letonije.

Bi}e predstavljeni savremeni autori, restaurisani klasici, kaoi izbor kratkih i animiranih filmova po kojima je ova regija do-minantna na filmskoj sceni. U Glavnom takmi~arskom progra-mu bi}e prikazan letonski film Ja sam ovde, debi Renarsa Vim-be nagra|enog Kristalnim medvedom na Berlinalu. U progra-mu posve}enom kinematografiji Balti~kih zemalja bi}e pred-stavljena dva nova estonska filma - Dani koji su zbuniliTrin Ru-met i Mama rediteljke Kadri Kusar. Iz Litvanije dolazi film Sana-gailino leto rediteljke Alante Kavaite i dokumentarac Kada raz-govaramo o KGB (r: Maxi Dejoie, Virginija Vareikyte). Letonijupredstavlja film Zora rediteljke Leile Pakalnjine. Bi}e prikazani izbor kratkih i animiranih filmova iz sve tri balti~ke zemlje.

OÎ U OÎ

Selekcija O~i u o~i/Eye To Eye predstavi}e premijerno u Srbiji petzanimljivih evropskih dugometra`nih filmova koji su po tema-ma namenjeni mladoj publici. Tu su finske Navija~ice (r: ChristyGarland), bugarska Lekcija (r: Kristina Grozeva, Petar Valcha-nov), austrijsko ostvarenje Jedan od nas (r: Stephan Richter),kao i fascinantan dokumentarni film Od Kaligarija do HItlera (r:Rüdiger Suchsland) i Supernova (r: Tamar van den Dop).

Program O~i u o~i vrednova}e ìri od pet mladih filmofi-la, polaznika filmske {kole i filmskog kluba na Otvorenomuniverzitetu u Subotici. Nagra|eni film bi}e prikazan mladojpublici u oktobru 2016. u saradnji sa srednjim {kolama u Su-botici, Novom Sadu i Beogradu, gde }e publika imati prilikeda razgovara sa autorom nagra|enog filma. Projekat Eye ToEye podràva Evropska komisija kroz program KreativnaEvropa i potprogram Media. Program se realizuje u saradnjisa francuskom kompanijom Wide Management kao nosio-cem projekta.

@IRI

RE^ SELEKTORA

SELEKCIJEPETAR MITRI]:Kulturno-ekonomskomsaradnjom do svetskogtrì{ta

FEF otvaraju Slobodan [ijan i Urlih Zajdl,ovogodi{nji dobitnici nagrade „Aleksan-dar Lifka“?

– Iako nisu predstavnici iste generacijeono {to ih vezuje je svakako ~injenica da suobojica autori, u umetni~kom smislu. Me|u-tim, nit koja bi usko povezala [ijana i Zajdlajeste da su svoj rad u velikoj meri posvetili ~i-tanju mentaliteta svojih sunarodnika na veo-ma suptilan na~in. Njihovi likovi su naj~e{}ena ivici grotesknog, na prvi pogled deluju ne-stvarno, da bismo na kraju kroz njihove po-stupke prona{li i same sebe i ljude oko nas.Jo{ jedna povezuju}a stvar je da oni svojim li-kovima nikada ne sude i u svakom od njihpronalaze tra~ke ljudskosti {to u velikoj meridoprinosi i njihovoj ubedljivosti.

Dva autora

PETAR MITRI]Zanimljiv je novi koncept mladihreditelja u Rusiji i Ma|arskoj, koji jenastao usled politi~ke i klanovskekontrole dràvnih filmskih fondova gde autori sve ~e{}e snimaju filmove u sopstvenoj produkciji, uz manjebudète, pomo} prijatelja i saradnika,zadràvaju}i potpunu stvarala~kuslobodu

GLAVNITAKMIÂRSKIPROGRAM

1

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

1413

12

11

10

9

8

7

6

5

4

3

2

Sugar Blues

Dead Slow Ahead

Hladni talas

Supernova

Dobitnik nagradeUnderground Spirit23. FEF Pali} je kultnislovena~ki i jugoslo-venski reditelj i direk-tor fotografije KarpoA}imovi} Godina.Priznanje se dodelju-je za izuzetan rad napolju nezavisnog fil-ma i jedinstvenu au-torsku poetiku izgra-|enu van glavnih tokova filmske industrije.Ovogodi{nji laureat je nagradu zasluìo svojomosebujnom i jedinstvenom filmskom praksomizraènom kroz brojne radove nastale tokombogate pedesetogodi{nje karijere.

Kratkim eksperimentalnim, nenarativnim fil-movima, me|u kojima se isti~u Gratinirani mo-zak Pupilije Ferkeverk (1970) i Nedostaje mi So-nja Henie (1971) Karpo Godina postaje jedna

od klju~nih li~nostijugoslovenskogcrnog talasa, aliistovremeno ulazi iu polje konceptu-alne umetnosti sa-ra|uju}i sa neoa-vangardnim umet-nicima tog doba.Dokumentarnimradom oli~enim u

filmovima Zdravi ljudi za razonodu (1971)i O ljubavnim ve{tinama ili film sa 14.441 kvadra-tom (1972) reditelj zamalo dopada zatvora, afilmovi bivaju bunkerisani. Status koji danasuìva me|u po{tovaocima sedme umetnostisvakako je stekao i kao neprevazi|eni direktorfotografije u @ilnikovim Ranim radovima ili Za-franovi}evoj Okupaciji u 26 slika. Retrospektivafilmova ovog izvanrednog autora bi}e uprili~e-na na FEF u bioskopu Abazija blizu jezera Pali}.

s u b o t a / n e d e l j a , 1 6 – 1 7 . j u l 2 0 1 6 .4P

Dodatak realizovan uz podr{kuMinistarstva kulture i informisanjaRepublike Srbije

Urednik dodatka: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Marija Krtini} / Korektura: Ana Ron~evi} / Grafi~ko oblikovanje: Zoran Spahi}

ILIJATATI]:Cilj je dapro{irimofestivalOvogodi{nji budèt FEF Pali} manji je negopro{le godine, a bio bi jo{ i manji da nije biloprograma Kreativna Evropa i Media potprograma– kaè za Danas Ilija Tati}, direktor Otvorenoguniverziteta, izvr{nog producenta manifestacije.

– Dobili smo njihovu podr{ku u iznosu od41.000 evra. To je zna~ajno uticalo da ovogodi{njibudèt bude koliko toliko dovoljan da festivaliznesemo u obimu u kom smo èleli. [to se ti~eostalih finansijera, Republika nam je dodeliladevet miliona, {to je za milion manje nego pro{legodine, Pokrajina tri, {est manje nego lane, a GradSubotica ~etiri miliona i 250 hiljada {to je milion ipo manje nego 2015. Tako da smo se poslerezultata konkursa suo~ilisa ukupnom cifrom odosam i po miliona dinaramanje novca u budètunego pro{le godine. U tomtrenutku bilo je gotovonemogu}e organizovatifestival u obimu u komesmo èleli, posebnoimaju}i u vidu da festivalsvake godine treba da naraste i kvantitativno ikvalitativno. Zahvaljuju}i pomo}i KreativneEvrope, uspeli smo da budemo blizu cifre odprethodne godine, te sada raspolaèmo sa nekih22 miliona dinara sa nekim manjim donacijama isponzorstvima – obja{njava Tati}.

On napominje da su zbog manje novcaorganizatori morali da {tede pre svega u opremi inekim prate}im sadràjima, ali da ni publika nistru~na javnost manji budèt ne}e osetiti.

– Glavni takmi~arski program i ostale selekcijeatraktivnije su nego prethodnih godina. Sakvalitetom filmova napravili smonajreprezentativniji presek evropskekinematografije od kad postoji Pali}ki festival.

Mnogo razli~itih autora, provokativnih, duhovitih,dokumentarnih filmova... Pove}ali smo i brojfilmova na 103 naslova, {to je tako|e velikipomak. Vredno smo radili na konstrukciji kako daprikaèmo te filmove. A ne}e izostati ni zanimljivprate}i program – koncerti, izlo`be, radionice,panel diskusije... – isti~e Tati}.

Prema njegovim re~ima, izuzetno prija kaddobijete obrazloènje Kreativne Evrope da jefestival oaza evropskog filma i da je visokoocenjena njegova organizacija i umetni~kidomet.

– Veliki je podstrek za dalji rad kad vasprepoznaju van granica va{e zemlje. Ali je to, naneki na~in, i obaveza da zadrìte nivo. Nama je ciljda pro{irimo festival, ubacimo nove sadràje,prate}e programe, ve}i broj filmova... Ali, sobzirom na to da finansiranje ove manifestacijezavisi najve}im delom od konkursa i da se nikadranije ne zna koliko }emo dobiti novca, mi }emo islede}e godine biti u istoj situaciji. êka}emorezultate, pa }emo tek onda mo}i da krenemo sarealizacijom festivala, iako ga mi organizacionopripremamo ve} od septembra, mesec dana pozavr{etku teku}eg festivala. Bi}e to izazovna ineizvesna situacija. Mnogo bi nam zna~ilo kad binajzna~ajnije manifestacije u Srbiji imaleodre|enu sigurnost u finansiranju. To bi znatnosmanjilo i tro{kove, jer kad sve radite u poslednjiminut, naravno da su sve stvari skuplje i da imatedodatne tro{kove. Sigurno je da mi ne}emoodustati od onoga {to je osnovana ideja Pali}a, ato je da to bude jak autorski i umetni~ki festivalposve}en evropskoj kinematografiji i promocijikulture u Srbiji. Moète o~ekivati da }e Pali} islede}e godine ponuditi dobru selekciju filmskihostvarenja koja su u tom trenutku najaktuelnija uEvropi – zaklju~uje direktor Otvorenoguniverziteta.

Islandskom filmOvnovi pripao jeZlatni toranj zanajbolji film 22.Festivala evropskogfilma Pali}, dok jePali}ki toranj zanajbolju reìjudodeljen {vedskomreditelju Magnusufon Hornu zaostvarenje @ivotposle. Najbolji film izprograma Paralele isudari bio je ruski film Galebovi Ele Menèjeve.Specijalno priznanje ìri je, posthumno, dodelioVlastimiru \uzi Stojiljkovi}u za „izuzetnoodigranu poslednju ulogu“ u filmu Bezstepenika Marka Novakovi}a, kome je pripalanagrada Umetni~kog saveta Festivala za

„dirljivu pri~u o tre}em dobu kojoj je snagu dalagluma Vlastimira \uze Stojiljkovi}a“. NagraduSejfi Teoman, za najhrabriji prvi ili drugi film,Umetni~ki savet dodelio je IvanuOstrohovskom za slova~ko ostvarenje Koza.

Muzi~ki program predstoje}eg FEF Pali} atraktivan je ieklekti~an kao i prethodnih godina, a publika }e ovog pu-ta imati prilike da pogleda nastup ~uvenog simfonijskogorkestra VU-Orkest iz Amsterdama (17. jula u 19.30), ali ikoncerte rok bendova Lira Vega (21. jula u 23.30) i StraightMickey And The Boyz (17. jula u 23.30).

Holandski dirigent Oto Klap osnovao je VU-Orkest1962, pri Otvorenom univerzitetu u Amsterdamu. Mali ka-merni orkestar, kakav je bio u po~etku, tokom poslednjih

pola veka postao je veli~anstveni simfonijski orkestar. Da-nas je jedan od najve}ih i najstarijih holandskih orkestarai to zahvaljuju}i trudu i naporima koje su uloìli ~lanovi idirigent Dan Admiral. Sastavljen je od 82 muzi~ara, neka-da{njih studenata Otvorenog univerziteta u Amsterdamu.Orkestar novi repertoar priprema svakih pola godine, a naVelikoj terasi na Pali}u, izve{}e poznata dela Iberia KlodaDebisija, Valcer Morisa Ravela i Simfonijski plesovi SergejaRahmanjinova.

RE^ PRODUCENTA

ILIJA TATI]Glavni takmi~arskiprogram i ostale selekcijeatraktivnije sunego prethodnihgodina

POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

Muzika na FEF

Festival evropskog filma Pali} uspostavio jenagradu Aleksandar Lifka 1999. za izuzetandoprinos evropskojkinematografiji. Ovogodi{njidobitnici su austrijski reditelj,scenarista i producent UlrihZajdl i jedan od najzna~ajnijihreditelja u regionu Slobodan[ijan.

Ulrih Sajdl je dva putanagra|en na FEF, a kultnistatus me|u evropskompublikom stekao jeprovokativnimdokumentarcima, dok je {iremauditorijumu postao poznattrilogijom Raj (Ljubav, Vera,Nada). Ro|en je 1952. u Be~u. Reditelj je,autor i producent. Karijeru je zapo~eonagra|ivanim dokumentarcima, a njegov

prvi igrani film Pasji dani (2001) osvojio jeSpecijalnu nagradu ̀ irija na festivalu u Veneciji2001. Filmovi ~uvene trilogije Raj premijernosu prikazana na najva`nijim svetskimfestivalima 2012. godine – u Kanu, Veneciji i

Berlinu. Poslednjim ostvarenjemU podrumu vratio sedokumentarnoj formi.

Slobodan [ijan zavr{io jeslikarstvo na Akademiji likovnihumetnosti u Beogradu, a zatim ifilmsku reìju na beogradskomFakultetu dramskih umetnosti.Bavio se eksperimentalnimfilmovima i TV programima, a80-ih je reìrao neke od najboljihfilmova doma}e kinematografije– Ko to tamo peva, Maratonci tr~epo~asni krug, Kako samsistematski uni{ten od idiota i

Davitelj protiv davitelja. Bio je direktorJugoslovenske kinoteke i profesor filmskereìje na nekoliko fakulteta.

Lifka za Ulriha Zajdla i Slobodana[ijana

PRIZNANJA

Slobodan [ijan

Ulrih Zajdl

Karpo A}imovi} Godina

Underground Spirit Karpu A}imovi}u Godini

POSTFESTUM

„Ovnovi“ najbolji na 22. FEF

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Ovnovi

RE^ DIREKTORA Pomo} u pravo vreme - danas.rs · 2 P 3 P subota / nedelja, 16–17.jul 2016....

Documents

Transcript of RE^ DIREKTORA Pomo} u pravo vreme - danas.rs · 2 P 3 P subota / nedelja, 16–17.jul 2016....