PRAZNIK - Dnevni list DanasIII MAJ - 2010. [email protected] MAJ - 2010. II [email protected] - Za mnoge...

e-mail: forumŸdanas.rs MAJ - 2010.

SOCIJALNI DIJALOG

PRAZNIKR ADA

Foto:

Beta

Specijalni dodatak posve}en Me|unarodnom prazniku rada

Dòn Monks, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata, specijalno za Danas

Pohlepni moraju da plate svoj ceh

Strane II-III

Sre}ko Mihailovi}, sociolog

Hteli bi da klate, a da ne plate

Strana III

Tradicija prvomajskog praznovanja i protesta

Od solidarnosti do dana lojalnosti

Strana IV

Najnezadovoljniji radnici defilova}e sutra na ulicama u Kragujevcu i u Kru{evcu

Red protesta, kolone metalaca

Strane IV-V

Gra|evinarstvo jedan od najve}ih gubitnika u Srbiji zbog svetske krize

Od 100.000 radnikatek petina ima posla

Strane IV-V

Kako su nestali radni~ki restorani i da li je tranzicija do kraja pojela topli obrok

Na glad odgovaraju{trajkom gla|u

Strane VI-VII

Pred sindikatima velikih dràvnih kompanija bi}epuno posla pred najavljene prodaje Jata i Telekoma

Vi{ak zaposlenihglavna briga

Strana VIII

Koliko su u Srbiji radnici spremni da rade

Malo posla, jo{ manje plate

Strane VIII-IX

U~inak Agencije za mirno re{avanje radnih sporova

Poznatiji u regionunego u Srbiji

Strana XI

Za poslednjih pet godina svoja prava kod Fonda solidarnosti ostvarilo oko 30.000 ljudi

Pomaù biv{im radnicima

Strana XI

III

MAJ - [email protected] - 2010.

II

[email protected]

- Za mnoge ljude kriza tek po~inje.Ona u mnogim zemljama sveta nijeokon~ana i stopa nezaposlenosti rastegotovo svuda. Istovremeno drasti~nose smanjuju javni tro{kovi da bi se eli-minisali dràvni dugovi. Dakle, prava

poruka za 1. maj radnicima i sindika-tima u Srbiji, ali i u svim ostalim ze-mljama, bila bi da moramo da nasta-vimo borbu za odràvanje nivoa javnepotro{nje, da ne smemo da pani~imozbog dugova, i da bi trebalo da se svipotrudimo da prona|emo investicijeza nove odrìve tehnologije u budu}-nosti; kao {to su one u oblasti „zeleneekonomije“, kaè u intervjuu specijal-no za Danasov dodatak Praznika radaDòn Monks, generalni sekretarEvropske konfederacije sindikata

On podse}a javnost da su sindikati

[ta je to {to zajedni~ki imaju Pra-znik rada 1. maj i globalna kriza? Naprvi pogled ni{ta. Ovog dana praznujuradnici gotovo na celoj planeti, a„obi~ni“ zaposleni nisu nimalo odgo-vorni za nastajanje svetske ekonom-ske i finansijske krize, ve} se to premoè re}i za akcionare, spekulante ibankare.

Me|utim, na drugi pogled, svaka-ko da tu postoji neka veza. Ove godi-ne, sli~no kao i u bliskoj pro{losti, 1.maj sigurno ne}e biti dan jedinstva ipokazivanja snage radni~kog i sindi-kalnih pokreta. Oni su ve} tri decenijeu defanzivi.

A {ta se u me|uvremenu de{ava-lo? Od po~etka osamdesetih udeo za-

rada u dru{tvenom proizvodu je go-tovo neprestano padao, dok je u istovreme dobit kontinuirano rasla.Osim toga, jaz izme|u niskih i viso-kih plata sve vi{e se {irio. O tome go-vore podaci da su poslednjih 30 godi-na prihodi hiljaditog dela stanovni-{tva rasli ~ak devet puta brè nego za-rade prose~nog radnika.

Taj razdiru}i disbalans u prihodi-ma jeste, zapravo, uzrok krize.

Rastu}a dobit (uklju~uju}i tu i pla-te menadèra) uz istovremenu unu-tra{nju potra`nju koja stagnira, nepruà podsticaje za investicije u sektorrealne ekonomije. Dakle, ti podsticaji}e biti traèni ili u inostranstvu ili u fi-nansijskom sistemu. Me|utim, po{tofinansijski sistem u duèm periodu ra-ste brè nego realna ekonomija, nago-

milani predmeti imovine, pre ili kasni-je ukazuju se onakvim kakvi zapravo ijesu. Kao papiri koji sagorevaju u krizi.

Bez uravnoteènog pove}anja zara-da, ekonomski rast zavr{ava poput ba-lona od sapunice, i to sa dalekose`nimposledicama za ekonomiju i dru{tvo.Valja znati da su zarade bitne ne samokao tro{kovi koji preduzetnici ho}e dadrè {to je mogu}e ni im, ve} su bitnei za potra`nju od koje preduze}a zavise.

„Automobili ne kupuju automobi-le“! Ova re~enica preduzetnika Henri-ja Forda bila je jedan od osnova na ko-jem je baziran konsenzus o ekonom-skom rastu izme|u radnika i preduze-}a do sedamdesetih godina pro{logveka. Uslovi za ovaj ekonomski rast sutada bili i jaki sindikati, relativno viso-ke i rastu}e zarade i jo{ ja~a socijalnadràva. Po~etkom osamdesetih ovajobrazac ekonomskog rasta demonti-ran je kroz neoliberalnu revoluciju „savrha“. Onu povezanu sa imenima Ta-

~er i Regan.Postavlja se pitanje kako se

uop{te de{avao rast od osamde-setih do sada, naizgled, bez jakepotra`nje? Ovde treba razlikova-ti dva prilaza.

U SAD je nedovoljna tra`njasupstituisana velikim zaduìva-njem radni~kih doma}instava.Uz pomo} ovih kredita sticanesu nepokretnosti ili druga vred-nija imovina ~ije su vrednosti, alii dugovi neprestano rasli. Ovajmodel nije odrìv, a to se poka-zalo u kolapsima u vi{e navrata,poslednji put u velikoj krizi2008. godini.

Sa druge strane, u Nema~koji u Kini, nedovoljni rast unu-tra{nje tra`nje zamenjen jespoljnom. U ovim zemljama suostvareni veliki izvozni vi{kovi,dok su se gomilali trgovinskideficiti u partnerskim zemlja-ma. Kako su se ove druge drà-ve sve vi{e zaduìvale i samimtim postajale zavisne od novih

kredita, ne moè se govoriti ni o odr-ìvosti ovog modela. Model zasno-van na spoljnoj tra`nji je sada kolabi-rao, prakti~no u isto vreme kao i mo-del zasnovan na unutra{njem zadu-ìvanju.

Bitno je re}i i da prevazilaènje kri-ze ne zavisi, pre svega, od novih prila-za u regulisanju finansijskog sistema.Ono mora po~ivati na ravnote i bilan-sa izme|u zemalja sa velikim eksport-nim vi{kovima i zemalja sa ogromnimdeficitima. A ravnoteà }e biti mogu-}a tek kada zarade, i to najpre kod „iz-voznih“ velikana, po~nu da rastu istimtempom kao i dobit.

Pove}avanje zarada zapravo nijenikakav ustupak kapitalista radni~kojklasi. One su osnovni uslov funkcioni-sanja odrìvog ekonomskog rasta.

Danas je ponovo u ideolo{koj upo-trebi fraza „ne mogu da nas tako maloplate, koliko mi moèmo malo da ra-dimo“, iako je ona besmislena u uslo-vima nesigurnog radnog mesta i u si-tuaciji kada te poslodavac moè otpu-stiti kad god ho}e i zbog bilo ~ega, pa ibez navo|enja razloga. Pa za{to se, on-da, fraza ideolo{ki revitalizuje i pono-vo pripisuje dana{njim radnicima?

Prononseri i ljubitelji „divljeg kapi-talizma“ nas obasipaju tvrdnjama otome kako je upravo takav kapitali-zam, koji jednima omogu}ava neogra-ni~eno boga}enje, a drugima nudibeskrajno izrabljivanje, najbolja {kolamodernog i poèljnog odnosa premaradu. „Divlji kapitalisti“ i neumereni

neoliberali, kao i njima naklonjeni po-liti~ari, nose barjak u obaveznom i pri-silnom „{kolovanju“ radnika za noviodnos prema radu. S obzirom na to daoni takav sistem rada, ivota i sticanjavide kao ideal kojem treba te iti, bilo jenu`no da prona|u neki „pitomiji si-stem“ koji je kriv za lo{u radnu socija-lizaciju. Krivac je prona|en u socijali-zmu, samoupravljanju i Titu. Uvek jezgodno okriviti deùrne krivce i malostado `rtvenih jar~eva. Lak{e se pri-hvataju floskule, nego {to se preispitu-ju nesuvisle tvrdnje izre~ene u hlado-vini doktorata, bogatstava i „izbornevolje gra|ana“. Dakle, „kao {to se zna“,`rtve su krivci. I eto tako do|osmo doglavnog uzro~nika na{e duboke i sve-kolike krize - to su razmaèni i lenjiradnici!

U su{tini iza uvodne fraze, izmi{lje-ne kao jedne od najve}ih pogrda za so-cijalizam i samoupravljanje, ne stojini{ta drugo, iako to nisu imali na umuoni koji su frazu izmislili, do radni~kogzahteva da se plati radniku onoliko ko-liko radi. Ina~e, ako nema plate, nemani rada (iako nije mali broj onih kojirade za dàbe ili tek za nesuvisla obe-}anja). Na takav radeni~ki rezon,zdruèni neoliberali (prononseri eks-kluzivne slobode „divljih“ kapitalista),sami „divlji“ kapitalisti, kao i nihovipoliti~ki zastupnici, kaù: E, kad je ta-ko, onda nema ni posla, kad traì{ dati se plati zara|eno, osta}e{ bez posla...

Nauk je jednostavan, neoliberalno

„divlja~an“: Moè{ malo biti pla}en,ali ne sme{ malo da radi{! Kvaka je da-kle u tome {to iza fraze „ne mogu nastako malo platiti...“ ne stoji pretenzijana manju koli~inu u~inkovitog rada,ve} pretenzija na adekvatnu zaradu. Ito je ono {to smeta ideolozima „di-vljeg“ kapitalizma, jer zarada je, po nji-ma, stvar volje onog ko ispla}uje. Stvarnije u radu nego u zaradi.

Treba o~ekivati i neke lingvisti~kenapore „divlja~nih ideologa“, a u pr-vom redu rat protiv termina zarada,jer otkud tu rad (zaRADa) kad je re~ oprofitu. Samo {to ne uskliknu: Amanljudi pa kad nam radnici traè zaradu,oni nam u stvari uzimaju deo profita. I

u tome je stvar...Oni kojima je novacmotiv svih motiva, hteli bi da radnikemotivi{e ne{to drugo, na primer, neo-doljiva potreba da se radi - bez nakna-de i odmora. I dalje: Pa oni ho}e da ra-de samo osam sati, pa oni ne}e da ra-de nedeljom, a bogme, neki ni subo-tom. Dosta sa radnicima „vikenda{i-ma“. A ako radnici ho}e jo{ i sindikat,e onda su ga ba{ prekarda{ili.

Za „na{e“ kapitaliste je normalnoda se bez nadoknade ili uz beskrajnoodlaganu nadoknadu, radi prekovre-meno, radi no}u, radi vikendom, radiza vreme praznika. Oni bi hteli da seovde radi ko u Japanu, a zara|uje ko uSrbiji. Mo`da im se i moè kod ovoli-kog broja nezaposlenih, kod ovakvedràve i kod ovakvih sindikata!

[ta se uop{te moè traìti od radni-ka pri niskoj nadnici, nesigurnom rad-nom mestu, lo{em radnom okruè-nju... Pri tom „doma}i“ kapitalista ilizabranjuje sindikalno organizovanje,„kupuje“ sindikalno rukovodstvo ilinastoji da pasivizira sindikalnu orga-nizaciju ({to u nas i nije neka te{ko}a).[ta u takvoj situaciji preostaje radnici-ma? A {ta u takvim situacijama preo-staje i samom dru{tvu?

Autor je sociolog iz Beograda

Dòn Monks,generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS), specijalno za Danas o borbi za prevazilaènje posledica ekonomskog kraha

Pohlepni „kockari“ moraju da plate svoj cehPrvomajska poruka radnicima i sindikatima jeste da moraju da nastave borbu za odràvanje nivoa javne potro{nje, i da ne smeju da pani~e zbog dugova

U svakoj zemlji treba posti}i nacionalni sporazum i plan za oporavak u kojem najugroèniji moraju biti za{ti}eni

u Evropi uvek stremili konstruktiv-nom pristupu i da su u pregovorima savlastima i poslodavcima sindikalni ~el-nici i aktivisti stalno insistirali na tran-sparentnosti.

- Mi smo za pregovore i za to da seljudi suo~e sa istinom, a ne da svaljujukrivicu jedni na druge, kada stvari kre-nu naopako. Zadovoljni smo kada vi-dimo da se ljudi u zemlji koja ima te-

{ko}e udruùju i bivaju jedinstveni uborbi protiv velikih kriza. Island, Irska,balti~ke zemlje, Austrija, Holandija sa-mo su neke od zemalja koje su takopostigle nacionalni sporazum u vezi stim {ta treba u~initi. Nastojali su, presvega da obezbede garancije da boga-ti i imu}ni pla}aju znatan deo ceha zakrizu, a da najslabiji i najugroèniji bu-du za{ti}eni. Upravo je to bitno da po-stoji u svakom nacionalnom sporazu-mu koji sindikati treba da postignu, is-

ti~e Monks odgovaraju}i na pitanjekoje korake bi valjalo da preduzmusindikati u na{em regionu u cilju una-pre|enja poloàja radnika.

Sindikalni aktivisti smatraju da su bogata-{i uzrokovali globalnu krizu i da sada nemajuprava da traè od radnika da pla}aju ceh kojinije njihov.

- Istina je da je celokupni sistemolak{ica, bonusa i nagrada u industri-

ji finansijskih usluga znatno doprineoizbijanju krize. Ljudi u Americi su pro-davali hipoteke onima koji nisu moglida ih priu{te, a onda su hipoteke treti-rali kao ne{to ~ime se moè kockati iprodavati kao obveznice drugim inve-stitorima. Bonusi su bili u velikoj me-ri usmereni ka ostvarenju {to je mogu-}e ve}eg profita, iako je to bilo veomarizi~no. Katastrofalne posledice su na-ravno usledile i preko Atlantika. A ono{to stoji iza svega jeste sektor finansij-

skih usluga koji je bio motivisan krat-koro~nom pohlepom. Sada elimo dau~inimo sve {to je mogu}e da ovaj sek-tor plati svoj deo ra~una i popravi {te-tu za koju je odgovoran.

U kojoj meri i nedovoljno jedinstvo sindika-ta doprinosi sporom prevazilaènju posledi-ca krize?

- Globalni krah je uzrokovan naVolstritu, a radnici su posredno posta-li `rtve tamo{njeg {pekulisanja, kao ionog u Londonu i nekim drugim veli-kim finansijskim centrima. Zbog togave}ina sindikata i mi kao konfederaci-ja, nastojimo da oni koji su uzrokovalikrizu plate proces oporavka, prven-stveno preko poreza na finansijsketransakcije, a mo`da ~ak i pomo}u po-reza na bonuse bankarima. Naravno, utakvim zahtevima sindikati moraju bi-ti {to je mogu}e vi{e jedinstveni.

Posledice finansijskog kraha naro~ito su iz-raène u zemljama regiona. Koju strategijubi trebalo da primenjuju sindikati u borbi zaradni~ka prava koja se u takvim situacijamadrasti~no kr{e ?

- Veoma je va`no da se uspostavi{to bolji dijalog s vladama i poslodav-cima, i da se razmotri {ta bi u svakojzemlji bio najbolji zajedni~ki spora-zum. U tom smislu trebalo bi se kon-centrisati na plan koji bi trebalo da za-crta {ta bi trebalo u~initi kada je re~ ooporezivanju i o potro{nji.

Globalna kriza i Praznik rada

Pove}anje zarada osnov odrìvog rasta

Poslednje tri decenije prihodi hiljaditog dela stanovni{tva rasli su ~ak devet puta brè nego plate prose~nog radnika

Dr Mihael Erke

POGLEDI

Marija Koj~i}

INTERVJU

Ove godine, sli~no kao u bliskoj pro{losti, 1. maj sigurno ne}e biti dan jedinstva i pokazivanjasnage radni~kog i sindikalnih pokreta - oni su ve} tri decenije u defanzivi

Mi smo za pregovore i za to da se ljudi suo~e sa istinom, a ne da svaljujukrivicu jedni na druge kada stvari krenu naopako

Johanes Jakob iz Saveza nema~-kih sindikata (DGB) koji je zaduènza politiku trì{ta rada navodi za Da-nas da je pre ekonomske krize bilotendencija da se nema~ki sindikatioslabe, pre svega kroz deregulisanjetrì{ta rada.

- Regulisanje trì{ta rada (kolek-tivni ugovori, za{tita od otpu{tanja)posmatrano je kao prepreka pri-vrednog razvoja. Sindikatima se pri-govaralo da ~uvaju stare strukture ida time spre~avaju slobodan razvojekonomije i rasta, napominje Jakob.On nagla{ava da se sa ekonomskomkrizom zna~ajno promenila ulogasindikata, jer su ponovo prepoznatikao pomo} pri re{avanju problemai aktivno u~estvuju u njihovom re-{avanju.

Me|utim pitanje je da li bi se todoga|alo da nema~ki sindikati nisuorganizovani kao jedinstveni.

- Time se izbegava da me|usobnobudu konkurencija i tako se garan-tuje delotvorno zastupanje interesaradnika. Ovakav sistem se dokazao iu Nema~koj se prakti~no ne dovodiu pitanje. Najva`niji element jedin-stva jeste taj da je u jednom preduze-}u zastupljen samo jedan sindikat ion je nadleàn za sve grupe zaposle-nih. Sistem jedinstva se naro~ito po-liti~ki podràva kroz takav mehani-zam da se kolektivni ugovori ne za-klju~uju za pojedina~na preduze}a,nego vaè za celu delatnost, privred-nu granu. Time se postiè delotvor-no regulisanje radnih odnosa, nagla-{ava Jakob.

Prema njegovim re~ima, odlu~u-

Sa izbijanjem ekonomske krize uNema~koj uloga sindikata je zna~ajnoosnaèna, jer su prepoznati kao po-mo} pri re{avanju problema, a odlu-~uju}i podsticaji za prevazilaènje kri-ze do{li su upravo od njih, ocenjuju sa-govornici Danasa. Roland Tremper,rukovodilac Ujedinjenog sindikatauslu`nih delatnosti u Berlinu specijal-no za Danas kaè da su se nema~kisindikati pre svega brinuli da posledi-ce krize po zaposlene budu ublaène.

- Tako smo od Vlade dobili pove}a-nje naknade za skra}eno radno vreme.Ona se pla}a na zahtev radnika, ~ijepreduze}e privremeno ne moè dauposli sve radnike. Radno vreme ovogradnika je onda skra}eno, a u skladu stim i naknada. Za to vreme oni kojiimaju uslove dobijaju i dràvnu po-mo}, obja{njava Tremper.

On dodaje da su sindikati svojimakcijama, ali i u~e{}em u partnerskimaktivnostima doprineli podizanju

svesti nema~kog stanovni{tva da eko-nomska kriza mora da bude socijal-no ublaèna. Zahtev sindikata je, iz-me|u ostalog, bilo ostvarivanje za-konske minimalne zarade u visini od8,5 evra na sat.

- Vi{e od 70 odsto stanovni{tva po-dràlo je takvu minimalnu zaradu. Ta-ko|e u oblasti radnog vremena ukaza-li smo na neke nepravilnosti i ~ini seda je Vlada sada primorana da deluje,ukazuje Tremper. Kada je re~ o prego-vorima sa Vladom, on napominje dasu obavljeni pregovori vrha Vlade, po-slodavaca i sindikata, ali da nije bilo je-dinstva u nastupima sindikata, malo{ta bi se u~inilo.

- Ba{ to jedinstvo nam je poslednjihgodina dalo vi{e snage. To pokazuje i~injenica, da pri pregovorima o zara-dama vi{e miliona zaposlenih u javnojslu`bi ina~e konkurentni sindikati Sa-veza nema~kih sindikata (DGB) i ne-ma~kog saveza slu`benika zajednopregovaraju, napominje Tremper.

Predstavnici nema~kih sindikata ekskluzivno za Danas govore o iskustvu ovih organizacija u prethodnoj godini

Johanes Jakob: Granski ugovori glavni oslonacRoland Tremper: ^vrsto sa vlastima

Nauk je jednostavan, neoliberalno „divlja~an“:Moè{ malo biti pla}en, ali ne sme{ malo da radi{

Bez surevnjivosti u zajedni~kim akcijama: Roland Tremper

Strah od gubitka posla

Na{ sagovornik napominje da su rad-nici u Nema~koj, usled ekonomske krize,ugroèni u razli~itim segmentima. „Uuslu`noj oblasti i trgovini re~ je o dam-ping zaradama usled sve sna`nije konku-rencije, protiv kojih se mnogi radnici nebore, jer se pla{e da }e u protivnom traj-no ostati bez posla“, ukazuje Tremper.

ju}i podsticaji za prevazilaènje krizedo{li su od sindikata, kao na primerpredlog, da se uvede program kupo-vine „staro za novo“, sa ciljem za{titeautoindustrije. On dodaje da su sin-dikati kao i poslodavci u redovnomkontaktu sa Vladom, kao i da se va-`ni planovi unapred dogovaraju. Ka-ko ukazuje, to je pre ekonomske kri-ze bilo prili~no neuobi~ajeno.

- Su{tinski va`no za ve}i rast i za-po{ljavanje je socijalni rast. To zah-teva zna~ajno ja~anje javno odgovor-nih socijalnih usluga, kao {to je, iz-me|u ostalog, oblast obrazovanja,brige o deci, pomo}i mladima,zdravstva, i kulture, kaè Jakob i isti-~e da su se za vreme krize sindikatinaro~ito brinuli o tome da se teretkrize ne prenese na radnike.

- On dodaje da, po{to sindikatisami ne mogu da stvaraju nova rad-na mesta, mora da se postigne do-govor da se osiguraju postoje}a rad-na mesta.

- Ako ni to nije mogu}e, onda

treba da postoji dovoljna za{titakod nezaposlenosti. Nema~ki sin-dikati su zato traìli, izme|u osta-log, da se period dobijanja nakna-de za nezaposlene produì. Tako-|e bi trebalo da se podràva pre-me{taj iz jednog u drugo preduze-

}e kroz do{kolovanje,navodi Jakob.

On kaè da su nema~-ki sindikati u redovnomkontaktu sa Vladom isvim parlamentarnimstrankama, kao i da je saizbijanjem ekonomskekrize vi{e puta bilo susre-ta na najvi{em nivou savrhom privrede, sindika-ta i Vlade, kada se i di-skutovalo o va`nim pla-novima.

- Re~ je, izme|u osta-log, o merama poreskiholak{ica, pove}anju de~jegdodatka, programa „staroza novo“ za automobile,kao i mere za{tite radnihmesta, navodi Jakob.

Ugroèni mladi kadrovi

Johanes Jakob obja{njava da su na-ro~ito krizom pogo|eni „pozajmljeni“radnici koji su ve} na po~etku krize otpu-{teni. On dodaje da su zatim pogo|enimladi ljudi, koji ~esto imaju oro~eneugovore o radu. Pogo|eni su i priprav-nici nakon {kolovanja, koji nisu zapo-{ljavani. Pored njih, „nastradali“ su imalo obrazovani kadrovi, ~ija radna me-sta ionako nisu osigurana.

Karo{i sindrom„Na{i“ kapitalisti kao da sanjaju da

im svi radnici obole od karo{i sindroma.(Na japanskom, kah=previ{e+roe=rad+she=smrt, a po srpskom, smrt odpreteranog rada, ubiti se radom ili raditis voljom sve dok ne crkne{!) Karo{i sin-drom je socio-medicinski pojam, premanavodu u jednom stru~nom tekstu, ko-jim se opisuje sindrom iznenadne smrtiusled insuficijencije sr~ane funkcije, kr-varenja ili suicida, a bez prethodnih upa-dljivih znakova bolesti, naj~e{}e kod oso-ba u ~etrdesetim i pedesetim godinama,a povezuje se sa prekomernim radom.

[ta u~imo o motivaciji

Bilo bi zanimljivo, a bogami i zna~aj-no, analizirati ud`benike, kao i sve ono{to na na{im fakultetima u~e budu}imenadèri o motivaciji za rad, o organi-zacionom pona{anju, o upravljanju ljud-skim resursima, o industrijskim odnosi-ma, o organizacionoj kulturi uop{te...

Podsticaji za aktivne mere: Johanes Jakob

Sre}ko Mihailovi}

Ivana To{ovi}

PARALELE

Neophodan valjan dijalog sa vlastima i poslodavcima: Dòn Monks

Solidarnost i novi sistem poreza [ta EKS predlaè da bi se pobolj{ala materijalna i radno-pravna situacija kod

evropskih radnika i smanjila stopa nezaposlenosti?- Dosada{nje iskustvo u toj oblasti, na primer u Gr~koj, nije obe}avaju}e. Mi tu ipak nasto-

jimo da formiramo pravu evropsku solidarnost pomo}u novih poreza. Zalaèmo se za opo-rezivanje finansijskih transakcija u svim poslovima i razmenama valuta, od kojih je ~ak 95odsto {pekulativno. Teìmo i ka emitovanju evro obveznica, ~ime bi se omogu}ilo uzimanjekredita s malim kamatama, koji bi se onda plasirali zemljama sa velikim problemima kao{to je Gr~ka i to po povoljnijim uslovima nego na trì{tu.

Ima li Srbija {anse u pripitomljavanju kapitalizma

Hteli bi da klate, a da ne plate

Stefan

a Sav

i}

V


IV

[email protected]

Me|unarodni praznik rada pojedi-ni radnici u Srbiji prove{}e na radnommestu, ve}i deo njih tradicionalno ne-}e biti na poslu, a oni najnezadovoljni-ji poloàjem bi}e sutra na ulicama uKru{evcu, Kragujevcu ili u Beogradu.Poruku dràvi da vi{e ne mogu da trpesituaciju u kojoj, ne samo ne mogu daobezbede sebi i svojoj porodici pristo-jan ivot, ve} ni ne{to {to se naziva pu-kom egzistencijom sa trgova u nekoli-ko gradova Srbije prene}e, uglavnom,radnici metalske industrije, jedne odnajvi{e pogo|enih u procesu tranzici-je. Samostalni sindikat metalaca Srbi-

je obeleì}e radni~ki praznik okuplja-njem u Kragujevcu.

- @elimo da kao svi moderni sindi-kati u svetu pokaèmo da se borimo zaradni~ka prava i da ukaèmo na teàkpoloàj metalske industrije, kaè pred-sednik Samostalnog sindikata metala-ca Zoran Vujovi}.

Radnici u metalskoj industriji u Sr-biji u proseku primaju izme|u 22.000i 25.000 dinara, a jedan od najve}ihproblema s kojim se suo~avaju, isti~eVujovi}, jeste neupla}eno zdravstvenoosiguranje. Zato }e sutra u Kragujev-cu njihova glavna parola biti „Zdrav-stveno osiguranje za sve radnike“.

- Radnici u metalskoj industriji na-laze se u stanju socijalne nepravde.

Prvi maj je zvani~an praznik u ve}i-ni zemalja sveta. U socijalisti~kim dr-àvama Kini, Vijetnamu, Severnoj Ko-reji, Laosu i Kubi taj praznik ima pose-ban zna~aj i proslavlja se uz vojne pa-rade i sve~arske manifestacije.

Ipak, 1. maj nije u svim zemljamadràvni praznik. U SAD je to uobi~a-jen radni dan. Pandan 1. maju od1887. godine, jeste Dan rada, koji jeneradan u svih 50 dràva SAD i pra-znuje se svakog prvog ponedeljka u

septembru. Obeleàvanje Dana radau SAD je veoma sli~no na~inu na ko-ji se 1. maj slavio u SFR Jugoslaviji ibiv{im socijalisti~kim dràvama(sve~anosti, izleti, odmori, parade).Ameri~ki predsednik Dvajt Ajzenha-uer 1958. godine proglasio je 1. majDanom lojalnosti i Danom zakona.Ipak, neki sindikati u SjedinjenimDràvama obeleàvaju 1. maj kao

radni~ki praznik, a najuspe{nija pr-vomajska parada organizovana je 30-ih godina pro{log veka, kada su hilja-de radnika mar{irale njujor{kim Ju-nion skverom.

Ni Kanada ne obeleàva 1. maj,ve} poput SAD ima zvani~an dràv-ni praznik Dan rada proklamovan1894. godine. I pored toga 1. maj jezna~ajan dan za sindikalni pokret u

frankofonskoj provinciji Kvebek,gde tradicija proslave tog datumapostoji od 1906. godine, kada su or-ganizovane radni~ke manifestacije uMontrealu.

Prvi maj nije dràvni praznik ni uJapanu, me|utim po{to „pada“ u vre-me takozvane „zlatne nedelje“ ( od 29.aprila do 5. maja se slave ~etiri dràvnapraznika) ve}ina poslodavaca svojimradnicima daje slobodan dan. Nacio-nalna konfederacija sindikata i Nacio-nalni sindikalni savet u toj zemlji obe-leàvaju 1. maj za razliku od Japanskesindikalne konfederacije koja manife-stacije organizuje 3. maja, kako bi sedistancirala od radikalnijih sindikal-nih centrala.

Gra|evinska delatnost u Srbiji jedanje od najve}ih gubitnika u svetskoj eko-nomskoj krizi koja i dalje potresa na{uzemlju. Od oko 100.000 gra|evinskihradnika, koliko se procenjuje da se na-lazi u Srbiji, jedva da oko 20.000 uspe-va da na|e posao, dok ostali moraju dase bore za puku egzistenciju. Prema re-~ima stru~njaka, porastu nezaposleno-sti u narednom periodu doprine}e inovi Zakon o ste~aju.

Dušan Vukovi}, predsednik Sindi-kata radnika gra|evinarstva i industri-je gra|evinskog materijala, u sastavuSaveza samostalih sindikata Srbije, is-ti~e da zbog toga {to je uposlena tekpolovina kapaciteta gra|evinske delat-

nosti ispa{ta i industrija prate}ih ma-terijala. On zato isti~e da bi prebalouraditi reviziju Strategije privrednograzvoja, kojom bi se gra|evinarstvudalo vi{e prostora.

- Gra|evinarstvo kao privrednagrana mora zauzimati vode}e mesto urazvoju zemlje, zajedno sa poljoprivre-dom i turizmom. Zato se zalaèmo zareviziju Strategije, a u februaru je for-mirana i posebna radna grupa u kojojsu predstavnici Vlade, Privredne ko-more Srbije i sindikata. Ona treba danam obezbedi bolje uslove poslovanja,pre svega da ubrza lokalnu samoupra-vu u izdavanju potrebnih dozvola zagradnju, obja{njava Vukovi}.

On dodaje da se u Srbiji mora obez-bediti i to da doma}e gra|evinske fir-me, kroz subvenicije i donacije, do|udo statusa da mogu da ravnopravnokonkuri{u stranim firmama na tende-

rima u zemlji i inostranstvu. Vukovi}napominje da su do sada doma}i ten-deri bili veoma zahtevni, pa su inostra-ne kompanije dobijale posao i zaradu,a da su potom one angaòvale doma}efirme kao podizvo|a~e da za malonovca zavr{e posao.

- Samo na ovakav na~in obezbedi-}emo radnicima posao na duge sta-ze. Zasada jedino kratkoro~no moè-mo da poku{amo da ubrzamo proce-duru izlaska na gradili{ta, kako ne bi-smo potpuno izgubili ovu gra|evin-sku sezonu.

Kada je re~ o ostvarivanju pravaradnika, tu se kao i u ostalim granamaprimenjuju svi vidovi sindikalnih bor-bi, po~ev od pregovora, preko {trajko-va, do demonstracija. Vukovi} napo-minje da je stanje, naravno, najgore uonim firmama koje su u predste~aj-nom i ste~ajnom procesu, da su mno-gobrojne sumnjive ili ~ak „kriminal-ne“ privatizacije tako|e u fokusu sin-dikalaca, ali da se generalno u takvimfirmama radnicima ili biv{im zaposle-nima najvi{e moè posti}i uz pomo}socijalnih programa dràve, dok se je-dini spas za granu vidi u aktivnim me-rama ekonomske politike i subvenci-ja, zaklju~uje predsednik Sindikataradnika gra|evinarstva i industrijegra|evinskog materijala Srbije.

Ranko Drljevi}, predsednik Gran-

skog sindikata gra|evinarstva Nezavi-snost, tako|e tvrdi da u krizi najvi{e is-pa{taju proizvodni radnici.

- Gra|evinska operativa nalazi se unajgorem poloàju u poslednjih 50godina. Velikih investicija nema, pri-vatizacije preduze}a su neuspele, {toza posledicu ima porast nezaposleno-sti. âk i kada dràva pokrene nekiprojekat, posao dobijaju inostranikonzorcijumi. Na{i operativci tu do-

laze samo kao podizvo|a~i, nagla{a-va Drljevi}.

Podse}anja radi, nekada je gra|e-vinska operativa Srbije bila brend, na-ro~ito u Aziji, Africi i Ju`noj Americi.Zatim, nekada velika gra|evinskapreduze}a, kao {to su Komgrap, Trud-benik, Rad i Ivan Milutinovi} sada suuni{tena, a pokrenuta su mala predu-ze}a nepoznatih vlasnika koji radnusnagu ~esto angaùju na crno.

Na{ sagovornik napominje da jesindikat Nezavisnost poku{avao u vi-{e navrata da kontaktira resorno mini-starstvo ìvotne sredine i prostornogplaniranja, ali da re{enja problema ni-su na|ena. On nagla{ava i da je u ovojprivrednoj grani strpljenja sve manje,te da }e radnici uskoro biti prinu|enida iza|u na ulice kako bi se borili zasvoja prava.

- Ova gra|evinska sezona je izgublje-na. Mi smo na gradili{tima morali dabudemo ve} od 1. marta, ali se to nijedesilo. Dràva najavljuje gradnju neka-kvih stanova kako bi pokrenuli opera-tivu, ali tek na jesen. Me|utim, septem-bar nije vreme kad veliki projekti trebada se zahuktavaju. To je moralo da sedesi pre dva meseca, isti~e Drljevi}.

Najnezadovoljniji radnici defilova}e sutra na ulicama u Kragujevcu i Kru{evcu

Red protesta, kolone metalacaU Kragujevcu }e glavna parola „samostalnih“ metalaca biti „Zdravstveno osiguranje za sve radnike“ Nezavisni sindikat hemije i nemetala organizova}e protest u „pet do 12“ u Kru{evcu

Oni koji imaju radnu knjiìcu, valjdamoraju da imaju i overenu zdravstve-nu knji icu. To {to poslodavci ne upla-}uju doprinose nije problem radnika,ve} dràva mora da na|e na~in kakoto da obezbedi, napominje na{ sago-vornik.

Devedesetih godina, prema re~imaVujovi}a, u Srbiji je bilo oko 400.000zaposlenih u ovoj industriji. Sada ihima ne{to vi{e od 100.000, a najve}ideo onih koji su ostali bez posla je saradnog mesta oti{ao kao tehnolo{ki vi-{ak. Privatizacija metalcima, napomi-nje Vujovi}, nije donela ni{ta dobro.

- Kupoprodajni ugovori se ne po-{tuju, ljudi ostaju bez posla, u predu-ze}a se ne ulaè, i nebriga dràve i po-slodavaca je izazvala tu inicijalnu kapi-slu da 1. maj obeleìmo na ovakav na-~in. Privatizacija je imala za cilj daobezbedi obrtna sredstva kako bi mo-glo da se radi, da se obezbede nova tr-ì{ta, puna zaposlenost radnika, ve}ezarade i prosperitet, isti~e Vujovi}.

Nezadovoljstvo sistemom, drà-vom i odnosom koji ima prema radni-cima Samostalni sindikat }e iskazati uKragujevcu, zato {to je to mo`da vi{eod svih ostalih, napominje Vujovi},radni~ki grad.

- Mi o~ekujemo da sutra do|u iradnici iz cele Srbije, Jagodine, Trste-nika, Smedereva. Verujem da }e biti5.000 radnika, ali }emo biti vrlo zado-voljni ako do|e i 3.000, nagla{ava Vu-jovi} i dodaje da }e se mirni protestdvadesetak dana kasnije, ta~nije 21.maja preseliti u Ni{.

Njihova sindikalna „konkurencija“UGS Nezavisnost nije dobila poziv zaskup u Kragujevcu, ali ni kolege iz ovesindikalne organizacije nisu poslali po-ziv „samostalnima“ za obeleàvanje 1.maja u Kru{evcu. Oni }e tamo, uz Ne-zavisni sindikat hemije i nemetala or-ganizovati protest u „pet do 12“. U Kru-{evcu Granski sindikat hemije, neme-tala, energetike i rudarstva Nezavisnostorganizuje prvomajski protestni skup.

- O~ekujemo da }e do}i radnici izcele Srbije, svi oni nezadovoljni tranzi-cijom, privatizacijom i odnosom drà-ve prema njima, kaè predsednik sin-dikata metalaca Nezavisnosti JovanPirkovi}. On kaè da je stanje u ovojindustriji „jako lo{e“ i da je krajem de-cembra radilo svega 128.000 „metala-ca“. Me|utim i oni koji rade, kaè Pir-kovi}, ne mogu da budu zadovoljni jergotovo 50 odsto njih platu ne primaredovno ili je ne prima uop{te.

O te{kom poloàju ovih radnika,kaè Pirkovi}, razgovarali su u Sindi-katu jo{ krajem marta i odluka koju sutada doneli jeste da nateraju dràvu dapomeri metalsku industriju sa mrtveta~ke na kojoj se nalazi, jer oni vi{e neèle i niti mogu da stoje u mestu.

Na dan me|unarodnesolidarnosti radni~ke kla-se, 1. maja svake godinena trgovima i ulicamagradova {irom sveta odr-àvaju se manifestacijesindikalaca i levi~arskihpartija koji obeleàvaju tajdatum zna~ajan za sve lju-de koji ìve od svog rada.Analiti~ari predvi|aju da}e zbog efekata svetskeekonomske krize ovogo-di{nja proslava biti veo-ma burna i masovna.

Me|utim, praznik rada}e i ove godine u Srbiji bitiobeleèn daleko skromni-je nego u drugim zemljama.

Analiti~ari smatraju da ima vi{e razloga zbog kojih upr-kos tranziciji i ekonomskoj krizi ve}ina radnika u Srbiji 1.maj ne obeleàva poput svojih kolega u svetu. Zoran Stojilj-kovi}, profesor na Fakultetu politi~kih nauka u Beograduisti~e da radnicima na na{im prostorima nedostaje svest oradni~koj solidarnosti.

- Sve dok radnici ne shvate da razlog za protest ne tre-ba da postoji samo kada je lo{a situacija u njihovom pred-uze}u, ve} da razne manifestacije treba organizovati i uznak solidarnosti sa ugroènim kolegama, u Srbiji }e od-lazak na uranke imati prednost nad uli~nim manifestaci-jama. Sindikalno organizovani radnici u Francuskoj ~inemanje od deset odsto zaposlenih u toj zemlji, ali u sarad-nji sa studentskim pokretom koji je spreman da im se pri-klju~i njihove uli~ne manifestacije izgledaju impresivno.Sli~no je u Gr~koj i Italiji. S obzirom da je kod nas do pre20 godina 1. maj bio svetkovina koja podrazumeva zaba-

vu i odmor, svest da je to ustvari dan za izraàvanjeradni~kog protesta i soli-darnosti sporo dopire doradnih ljudi. Jednostavno,ne treba zaboraviti da kodnas ne postoji tradicijaprotestnog obeleàvanja 1.maja, obja{njava na{ sago-vornik.

Prema njegovim re~imadrugi razlog za{to nemaprotesta za 1. maj jeste taj{to vlast u Srbiji nije pouz-dan socijalni partner.

- Sindikati u svetu na pr-vomajskim protestima {a-lju poruku vlastima {ta odnjih o~ekuju da promene i

pobolj{aju. Na{e vlasti nemaju koncept dugoro~ne eko-nomske politike ve} stalno praktikuju polovi~na ad-hok re-{enja. U takvoj situaciji sindikati ne mogu ni da im poru~ebilo {ta, nagla{ava Stojiljkovi}.

Savetnik sindikata javnih preduze}a Branko Pavlovi} is-ti~e da je razlog zbog kojih u Srbiji obeleàvanje 1. maja iz-gleda druga~ije jeste to {to su sindikati izgubili kontakt saradni{tvom.

- Ne samo kada je kriza, ve} svakog 1. maja u svetu sin-dikati protestuju i traè ve}a prava za radne ljude. U Srbiji}e radnici pak i}i na prvomajske uranke. Ja smatram da jeto lep obi~aj koji svakako treba zadràti, ali on bi trebalo dadobije i protestni karakter. Smatram da su sindikati u pro-teklih 10 godina ubrzane privatizacije pali na ispitu i nisudobro radili svoj posao, tako da }e proces stvaranja organi-zovanog radni~ko-sindikalnog protestnog pokreta moratida startuje od nule, poru~uje Pavlovi}. G. V.

Za{to se u Srbiji znatno „skromnije“ protestuje nego u svetu

Uranci proredili, solidarnost nije ni postojala

Tradicija prvomajskog praznovanja i protesta ima svoje izuzetke i osobenosti u pojedinim zemljama

Od solidarnosti i parada do dana lojalnosti

Gojko Vlaovi}

PODSE]ANJE

Prazni~ni „obraz“ spasavaju policajci i medicinariUGS Nezavisnost je praznik rada obeleìo na drugi na~in koji dan ranije, ta~nije ju~e Konven-

cijom u Domu sindikata, a protest u Beogradu su najavili Udruèni sindikati Srbije Sloga. Porednjih, povodom 1. maja „u narod“ }e u glavnom gradu iza}i jo{ samo Asocijacija slobodnih i ne-zavisnih sindikata koja }e u Beogradu, u Knez Mihajlovoj ulici postaviti punkt i organizovati ak-ciju s ciljem da „poslodavcima iskaè nezadovoljstvo zbog te{ke ekonomske situacije i neizdrì-vog poloàja radnika“. Zanimljivo je da }e prema najavama iz Novog sindikata zdravstva i Poli-cijskog sindikata, ova dva sindikata organizovati protestnu {etnju u 12 ~asova. Njihovi pripad-nici, a najavili su ih najmanje 1.000 trebalo bi da defiluju od trga Slavija do Kalemegdana. Pre-ma re~ima @ivote Mrki}a, predsednika Novog sindikata zdravstva, ovo }e njima biti „uvod“ u{trajk upozorenja koji je zakazan u Klini~kom centru za 12. maj.

Gra|evinarstvo i industrija gra|evinskog materijala jedan od najve}ih gubitnika u Srbiji zbog svetske krize

Tek petina od 100.000 radnika ima poslaDUŠAN VUKOVI]: Uraditi reviziju Strategije privrednog razvoja kojom bi se gra|evinarstvu dalo vi{e prostora RANKO DRLJEVI]: Mere dràve zakasnile, radnici ho}e na ulice

Zatvoreno 500 preduze}aU 2009. zatvoreno je vi{e od 500 gra|evinskih preduze}a, koja su uglavnom bankrotira-

la zbog neizmirenih obaveza dràve. Od onih koja rade, najve}a potraìvanja i dalje imajunajve}a preduze}a kao {to su „Energoprojekt“, „Ratko Mitrovi}“, „Planum“, „Putevi Uìce“,„Mostogradnja“ i „Montera“.

îka{ki zahtevi i `rtve „urezali“ obavezuPrvi maj se obeleàva u znak se}anja na velike radni~ke demonstracije u îkagu odràne

1886. godine. Demonstracije su organizovane zbog neispunjenih zahteva da se pobolj{ajuuslovi rada i propi{e osmo~asovno radno vreme. Poslodavci su odbili radni~ki ultimatum, ~i-ji je rok bio 1. maj i radnici su iza{li na ulice. Nakon intervencije policije do{lo je do nereda ukojima je upotrebljeno oru`je i ubijen je ve}i broj radnika i sedmorica policajaca. Godine 1889.ameri~ka delegacija, koja je prisustvovala kongresu Socijalisti~ke internacionale u Parizu,predloìla je da 1. maj bude prihva}en kao radni~ki praznik. Od tada 1. maj postaje dan me-|unarodne radni~ke solidarnosti.

Stanogradnja na izdisaju

Gra|evinska industrija u Srbiji u po-slednje dve godine je prakti~no desetko-vana. Naime, u 2009. je izgra|eno tekne{to vi{e od 1.200 stanova, {to je vi{e-struko manje nego prethodnih godina. Uovako lo{oj situaciji „procvetao“ je rad usivoj zoni, pa su se otvorile i brojne crneberze radnika za daleko manju platu ne-go da su prijavljeni i dovoljno kvalifiko-vani za odre|eni posao.

Tenderi bili „naklonjeni“ inostranim firmama: Du{an Vukovi}

Veliki projekti samo ublaìli besposlicu: Gradili{te kompleksa Belvil

Radovan Bibi}

INICIJATIVE

Ljiljana Bukvi}

Stefan

a Sav

i}

Prvomajska ti{ina

Nekada, a to nije bilo takodavno, Prvi maj se obeleàvaosve~ano, paradama i urancima{irom nekada{nje Jugoslavije.Bio je to dan kada se govorilo o„radnim uspesima“ i o najboljemod svih sistema u kome su radni-ci imali vlast. Povremeni {trajko-vi, prvi u Trbovlju u Sloveniji1958. godine (tada se nisu smelitako zvati) nagove{tavali su danije sve idealno. Ali dok su bili nanivou incidenta nisu, bar u o~imave}ine, zna~ajnije kvarili op{tusliku. Iz godine u godinu, od jed-nog do drugog Prvog maja, pre-ma zvani~nim podacima napre-dovalo se u svakom pogledu, paje svako izraàvanje neverice vi{eli~ilo na nezahvalnost nego napoliti~ki stav. Usamljeni kriti~kiglasovi koji su se povremeno po-

javljivali nestajali su u moru za-stava prigu{eni pa`njom slu`bekoja nije dozvoljavala da se iskri-ce otpora razgore.

Jo{ ranije, kada radnici nisubili na vlasti, u kraljevini, nisu iz-ostajali prvomajski uranci, ali suoni imali borbeni sadràj i ~estosu zavr{avali sukobima sa orga-nima reda. Dodu{e u Beograduje, u kraljevini postojao kolektiv-ni ugovor kojim su bili ure|enime|usobni odnosi radnika i po-slodavaca ({to danas nije slu~aj),ali je to bio samo deo celine od-nosa rada i kapitala u kome su sesmenjivali sukobi i dogovori. Ta-ko je bilo u celoj Evropi, pa i uKraljevini SHS, kasnije nazvanojJugoslavija.

U Kraljevini Srbiji, Prvi maj jepored uranaka bio obeleàvan isukobima negde oko dana{njeSlavije, po{to bi radnici koji suuglavnom ìveli na dana{njemVra~aru, prema Kaleni} pijaci(koja tada nije postojala) poku{a-vali da se probiju prema „go-spodskom“ kraju Beograda kojije po~injao posle Slavije. Traìlesu se ve}e nadnice, ograni~enoradno vreme i socijalna pravdakoja je ve} u to vreme bila tema(penziono, zdravstveno osigura-nje), {to je tek u potonjoj, ve}ojkraljevini postao ozbiljan pred-met razgovora.

Danas, u Republici Srbiji, ove2010. godine, verovatno }e se tu itamo vrteti jaganjci i prasi}i, po-neka usamljena i malobrojnagrupa }e poku{ati da pomaloprotestuje, ali }e pre svega vlada-ti ti{ina koja obi~no dolazi posleporaza. Nema ni snage, ni ener-gije, ni ljudi za ulaganje naporave}eg od onog koji je potreban zaokretanje ra`nja ili gledanje Far-me koja precizno izraàva preo-vla|uju}e stanje duha. Otac Ta-dej je govorio da nam je ìvotonakav kakve su nam misli. Aêr~il je jo{ u toku Drugog svet-skog rata govorio o tome da }e senaredni ratovi voditi u umovima,odnosno da }e se borba voditioko sadràja svesti. Ako su ovadva velika ~oveka u pravu, ondabi to zna~ilo da su nam misli ta-kve da sve {to nam se doga|a za-sluùjemo, kao i da svesti ve}ineodgovara da ìvi u agoniji uto-pljenoj u samozavaravanje.

Danas, u Republici Srbiji, ove2010. godine, ako se pravi inven-tar onoga {to se dogodilo od pret-hodnog Prvog maja, to su ma-sovna otpu{tanja radnika, padzarada i porast straha. Ono {tonas o~ekuje do narednog Prvogmaja, jeste isto, samo malo, ilimnogo vi{e. A kud }e vi{e kad se

i ovo ne moè izdràti. Ili moè,kretanjem svesti i prodajom Te-lekoma, a zatim i EPS-a. Ili moè,kupovinom vremena i stvara-njem utiska da ako samo jo{ ma-lo izdrìmo, i ako samo jo{ malobudemo poslu{ni, otvori}e namse vrata Raja, prvobitni greh }ebiti opro{ten, a mi „dobri“ }emose ukrcati na Nojevu barku i takopreìveti op{ti potop.

Zato nema ni smisla, ni potre-be posebno obeleàvati Prvi maji postavljati neprijatna pitanja, ilitraìti nepopularne, a istinite od-govore. Kolektivnih ugovora ne-ma, a ne}e ih ni biti, a zbog togapraviti problem kad samo {to ni-smo u{li u Raj jeste neozbiljno.Odredbe Zakona o radu o rad-nom vremenu, prekovremenomradu, ispla}ivanju zarada, upla}i-vanju doprinosa se po pravilu neprimenjuju, ali zbog toga pravitiproblem jeste neodgovorno, akoonaj heruvim koji ~uva vrata odraja, samo {to nije oti{ao na ura-nak, kako bi mi utr~ali unutra.Velika operacija zvana ste~aj ko-ja je zapo~ela u aprilu pro~isti}eprivredu i „o~istiti“ radnike.

Ali ne moèmo se sad tim ba-viti dok ne vidimo {ta }e se dogo-diti na Farmi i u selu koje gori, ababa se uporno ~e{lja.

Autor je biv{i ministar za rad,zapo{ljavanje i socijalnu politiku

LI^NI STAV

Slobodan Lalovi}

Danas, u Republici Srbiji, ove 2010. godine, verovatno }e se tu i tamo vrteti jaganjci i prasi}i, ponekausamljena i malobrojna grupa }e poku{ati da pomalo protestuje, ali }e pre svega vladati ti{ina koja obi~no dolazi posle poraza

Vreme izbledelo, poruke ostale: Sa prvomajske parade 1946. godine

[trajkovi i blokade saobra}ajnica obeleìli pro{lu godinu: Protest GIK 1. maj u Lapovu

Foto:

FoNe

t

Zarade radnika opale najmanje za 100 evra

Potpredsednik Sindikata metalaca Sr-bije Zoran Mihajlovi} za na{ list kaè da }ecentralna manifestacija biti organizovanau Kragujevcu, jer se pokazalo da „Beogradnije pogodan za takve doga|aje“. Organi-zovanjem ove proslave sindikat, premaMihajlovi}evim re~ima, èli da pokaè nesamo da je Kragujevac i dalje centar do-ma}eg metalskog kompleksa, ve} i sindi-kalnog pokreta Srbije.

- Vlastima }emo Prvog maja poslatiposlednje upozorenje o neodrìvosti polo-àja doma}eg metalskog kompleksa i za-poslenih u njemu. Srpska industrija je ne-brigom dràve i lo{om privatizacijom de-setkovana, sve ve}i broj radnika je bez po-sla, a oni koji jo{ uvek rade imaju sve ma-nje plate. Zarade radnika od septembrapro{le do marta ove godine opale su zanajmanje 100 evra. Srpski radnik trenutnoprose~no zaradi oko 150 evra, a od toga nemoè da se ivi. Sa skupa }emo poslati po-ruku da srpski metalci imaju sve manje str-pljenja i razumevanja za dràvnu nebriguprema metalskom kompleksu i prema pri-vredi uop{te, isti~e Mihajlovi}. Z. R.

MAJ - 2010.

VIIMAJ - 2010.

[email protected] [email protected]

NEKAD I SADGotovo svaka ve}a firma u Srbiji do

90-ih godina imala je radni~ko odma-rali{te. Zaposleni su po povoljnim ce-nama sebi i svojoj porodici lako moglida priu{te letovanje, zimovanje, odmorili rekreaciju u nekom od njih. Me|u-tim, tokom privatizacije mnogobrojniobjekti bili su predmet prethodne pro-daje, a samo neki od njih prelazili su uruke vlasnika celokupnog preduze}a.

Angaòvanjem sindikata izuzeto jeveoma malo odmarali{ta iz postupkaprivatizacije, a sudbina objekata, ~ijistatus jo{ nije definisan, ostaje neizve-sna. Dobar deo odmarali{ta ostao je uHrvatskoj i drugim republikama biv{eJugoslavije, a njihov dalji status trebalobi re{avati na vi{im nivoima.

Vlada Andri}, predsednik Savezasamostalnih sindikata Beograda, kaèza Danas da je sindikat svojevremenotraìo od Agencije za privatizaciju iVlade Republike Srbije da odmarali-{ta, koja su nekada koristili radnici,pre|u u vlasni{tvo, odnosno podupravu Sindikata.

- Poznato je da je veliki deo te imovi-

ne prodat kada i preduze}a kojima jeona pripadala. Ostalo ih je jo{ ne{tomalo. Iako je postojalo obrazloènje dasu ti objekti gra|eni iz fondova zajed-ni~ke potro{nje i da to nije bila ba{ imo-vina sindikata, ~injenica je da su sindi-kati njima upravljali, kaè Andri}

Kada je re~ o tim objektima, pre po-~etka privatizacije aktivnosti Sindikatai{le su u pravcu njihovog izdvajanja izprocesa. Tu se, me|utim, nije do krajaistrajalo, pa im je status ostao nere{en,ukazuje Andri} i napominje da su umnogim evropskim zemljama objekti

namenjeni odmoru i rekreaciji radnikadati sindikatima na upravljanje na pe-riod od 30 godina.

Kakva }e biti budu}nost „radni~kogturizma“ u Srbiji sada zavisi, pre svega,od privrednog rasta, budu}eg statusaovih objekata i materijalno-socijalnogpoloàja zaposlenih.

U nekim preduze}ima, naro~ito ujavnim, jo{ postoje kakvi-takvi objektinamenjeni odmoru i rekreaciji zaposle-

nih, koji su i dalje zadràli svoju funk-ciju i veoma su popularni.

Takav slu~aj je sa EPS-om i njego-vim odmarali{tima na Kopaoniku i uBudvi. Ove godine Samostalni sindikat,dobrim delom, radio je i sa njihovomTuristi~kom organizacijom budu}i dana moru EPS raspolaè sa 1.000 leàjau hotelu i depadansima, kao i na dru-gim destinacijama.

Kada je re~ o predstoje}oj sezoni, Sa-vez samostalnih sindikata Beograda, uzsaradnji sa drugim agencijama, sla}eradnike u Vrnja~ku Banju, Sokobanju,

Zlatibor, Budvu i Peru}ac. Svi ovi aran-`mani bi}e pod povoljnim uslovima,pla}a}e se u vi{e rata nego ina~e, ima}eorganizovani prevoz i druge povoljno-sti. Sindikat Beograda }e krajem sep-tembra organizovati i Radni~ko-sport-ske igre u Gr~koj.

Naravno, tu ipak ostaje otvoreno pi-tanje koliko }e zaposlenih, zbog te{keekonomske situacije u zemlji, mo}i se-bi da priu{ti i ovakav vid odmora.

Prvi put nakon 28 godina, Samostal-ni sindikat Beograda prekinuo je sarad-nju sa „Rekreatursom“, dugogodi{njimliderom u sindikalnom turizmu, do-brim delom i zbog promenjene poslov-ne politike.

Na{i sagovornici iz ovog sindikataocenjuju da „Rekreaturs“, koji je do sa-da ugovarao aran`mane sa Samostal-nim sindikatom, sada nastoji da privu-~e pojedina preduze}a, i njihove sindi-kalne organizacije da i dalje {alju svojezaposlene na odmor u neki od njihovihobjekata. Ukazuju}i da ove godine nitradicionalni Majski susreti u anju ne-}e biti odràni, ocenjuju da je „Rekrea-turs“ promenio poslovnu politiku i nevidi interes u radni~kom turizmu.

U Rekreatursu (Recreatours) pak is-ti~u da ta turisti~ka agencija posluje pu-nih 57 godina, kao i da gostima nudi„dobar odmor, dobru uslugu i pristu-pa~ne cene“. Na raspolaganju je osam

hotela u vlasni{tvu, sa obiljem rekrea-tivnih sadràja: sportski tereni, bazeni,odmarali{ta, obilasci kulturnih zname-nja. U hotelima i turisti~kim naseljima,lociranim na najpoznatijim turisti~kimmestima raspolaù sa 4.000 leàja.

Rekreaturs je ~lanica YUTA od pr-vog dana, a u okviru te asocijacije ~lanje i grupacije za de~ji i omladinski turi-zam. Agencija je verifikovana, specija-

lizovana i ovla{}ena za izradu i realiza-ciju programa pomenutih oblasti.

Decenijama unazad, isti~u u ovojagenciji, Rekreaturs organizuje preven-tivno rekreativni odmor u svojim hote-lima na moru, planinama, banjama i je-zerima. Dugogodi{nje iskustvo i uspe-{na saradnja sa slu`bama zaduènim zaodmor i rekreaciju radnika, kao i sindi-katima u preduze}ima i ustanovama,doprinela je razvoju ovog vida odmorai rekreacije, u cilju o~uvanja i pobolj{a-nja zdravstvenih i radnih sposobnosti.

Tokom pro{le godine ostvareno jeukupno 250.780 no}enja. Ona se ne od-nose samo na rekreaciju radnika (kojaje iznosila tek ne{to vi{e od 10 odstoukupnog broja ostvarenih no}enja) ve}i na komercijalnu prodaju, de~ji turi-zam, odmore za penzionere. Rekrea-turs, isti~u u toj agenciji, ipak i dalje sa-ra|uje sa sindikatima, kako na repu-bli~kom, tako i na drugim nivoima.

Radnicima i sindikatima preostalo veoma malo nekad popularnih odmarali{ta

Najbolje u javnim preduze}ima

Rekreaturs promenio poslovnu politiku

Radnik - svaki deseti gost

Jasmina Toma{evi}

REKREACIJA

Akcionarsko dru{tvoRekreaturs je pre nekoliko godina po-

stao akcionarsko dru{tvo osnovano ulozimavi{e od stotinu preduze}a, a u svakom tre-nutku znalo se koliko je ~ije imovine u nje-mu. Sada ovom firmom upravljaju akciona-ri, a promenjena je i struktura vlasni{tva. Ume|uvremenu je imovina koju su neka odpreduze}a imala prodata, a nekoliko firmi idalje su akcionari u „Rekreatursu“.

U mnogim evropskim zemljama objekti namenjeniodmoru i rekreaciji radnika dati sindikatima na upravljanje na period od 30 godina

Kako su nestali radni~ki restorani i da li je tranzicija dokraja pojela topli obrok

Dva par~eta ’leba, „bez i{ta izme|u“Mnogi se gotovo svakodnevno odlu~uju da na glad odgovore {trajkom gla|u

U legendarnim „Kamiondìjama“ Paja i Jare sede u nekoj {oferskoj kafani. Paja naru~i, ona-ko bogato, pasulj, a Jare prazan sendvi~. - [ta ti je to prazan sendvi~? - pita Paja. - Pa lepo, dvapar~eta ‘leba, bez i{ta izme|u. Paja je bio kafanski rasko{an, Jare je {tedeo. To je bilo nekad, uTV seriji.

Prazan sendvi~ za mnoge je danas, ne na TV ekranima nego u stvarnom ivotu, gotovo uobi-~ajeni zalogaj. A za mnoge ni toliko. O {tednji nema ni re~i, ima o grcanju u dugovima.

Na jednoj internet raspravi, na{ ~ovek, odavno saglasan s kapitalizmom, ocrtavaju}i {ta nas~eka, napisao je: „Ljudi mora da se radi. Pauza je 30 minuta. Sami kupujete topli obrok, nemapu{enja na poslu, nema kafe kuvarica. Ej bre, pa gde vi ivite. Niste u vrti}u da vam neko spre-ma da jedete i da vam menja pelene.“

Ako je prazan sendvi~ postao stvarnost, restorani dru{tvene ishrane postali su tek uspomena.Topli obrok propisao je zakonodavac, ali neki poslodavci tako „ra~unaju}i“ plate i po par dina-

ra dnevno u te svrhe. Dodu{e, kuvana jela „dele se“ i u narodnim kuhinjama, ali tamo nema obroka dovoljno ni za one koji ne mogu da plate prazan sendvi~. Fabrike su ras-prodate, radnici ostali bez posla, a kako ni na buvljacima ne moè da se zaradi, mnogi se gotovo svakodnevno odlu~uju da na glad odgovore {trajkom gla|u.

To je i povod da na putu ka Evropi i svetu pogledamo da li je i{ta ostalo od radni~kih menzi itoplog obroka ili je on danas „upao“ u hladni jogurt.

NI[ - Topli obroci? Radni~ki restorani?To je naj~e{}i „odgovor“ na pitanje {ta jesa ovom zakonskom prinadle`no{}u i fa-bri~kim objektima ishrane u Ni{u. I oba-vezno je podsme{ljiv.

Ve} odavno je neko konstatovao da uovom, ekonomski devastiranom gradu„funkcioni{u samo lokalna administra-cija, DIN Filip Moris i buvljak“. U grad-skoj upravi i lokalnim preduze}ima iustanovama topli obrok se prima „u ke-{u“, dok ga DIN „Filip Moris“ daje „u na-turi“, u svom restoranu. Na buvljaku, nakojem rade otpu{teni inènjeri, ekono-misti, pravnici, trgovci ili zanatlije, toplogobroka, naravno, nema. Nema ga ni unajve}em delu privrede, mada je zakon-ski obavezan. Nema ga, dakako, ni na bi-rou za zapo{ljavanje, gde je 35.000 Ni{li-ja, po ~emu je ovaj grad, kaè statistika, uneslavnom evropskom vrhu.

- Radnici DIN-a primaju nadoknaduza topli obrok u iznosu predvi|enom za-konom. Dobijaju magnetne kartice, a po-stoji dnevna suma koju za ove potrebemogu da skinu sa nje. Hrane se u resto-ranu DIN-a, ali za te pare hrana i usluga

mogli bi da budu mnogo bolji. I bili su ta-kvi dok lane nisu otpu{teni kao tehnolo-{ki vi{ak radnici restorana, a ketering ovevrste ustupljen je „tre}oj“ firmi, kaè De-jan Jani}ijevi}, potpredsednik ASNS i ~el-nik tog sindikata u DIN-u.

Miodrag Jovan~i}, predsednik sindi-kata Fabrike pumpi „Jastrebac“, koja je u{trajku jer se radnicima duguje 51 plata,kaè da ova privatizovana fabrika „i da-lje ima restoran, ali se ne koristi, sada jemagacin za delove“. Zoran To{i}, ~elniksindikata „Niteksa“, koji je pred ste~a-jem, kaè da je i njihov radni~ki restoranvan funkcije. On bi trebalo da se proda, anovac od toga iskoristi za pokretanje pro-izvodnje i isplatu socijalnog programa. Au ovom restoranu nekada su se gostili i

mnogi doma}i i strani posetioci „Nitek-sa. Tokom 90-ih novinari su tu „mezili“ isa tada{njim premijerom Mirkom Mar-janovi}em.

I drugi fabri~ki restorani u Ni{u zara-staju u korov ili ne sluè za radni~ke po-trebe. Onaj u Elektronskoj industriji, ko-ja je bila ekonomski brend ex-Jugoslavi-je a danas je pred ste~ajem, ne koristepreostali radnici, njih 500 od nekada-{njih 30.000.

- Bili smo najbolji fabri~ki restoran uSrbiji, ugostili smo mnoge vi|ene ljude.Danas je restoran privatizovan, poputnekih drugih preduze}a koja su bila u sa-stavu EI. Prodat je najpre jednom, padrugom, pa tre}em kupcu. U njemu sesada prave svadbe - kaè Svetislav Ili},potpredsednik metalske grane UGS Ne-zavisnost i ~elnik tog sindikata u EI.

Tonovi te{kog narodnjaka „Svadba,svadba“ u opustelom fabri~kom krugunekada{njeg „giganta elektronike“, osno-vanog pre 62 godine, svakako da su iro-ni~an epilog njegovog dugogodi{njeguru{avanja.

U@ICE - U vreme socijalisti~kog samou-pravljanja, u fabri~kim restoranima hrani-lo se vi{e od 20.000 u i~kih radnika i moglisu da biraju izme|u ~etiri kvalitetna jela.Danas, nakon {to mnoge firme nisu pro{letranzicijski ispit, maltene sve menze su za-tvorene, pa se u njima hrani deset putamanje ljudi. Mnogi od njih, svoj topliobrok iz fabrike uzimaju u manjerkama,kao u vreme siroma{tva nakon Drugogsvetskog rata, i odnose ku}i da bi prehra-nili porodicu.

U u i~kom kraju, osim u Valjaonici ba-kra u Sevojnu ne radi nijedna radni~kamenza, a nekada su ih imali „Cveta Dabi}“,GP „Zlatibor“, „Prvi partizan“... Iz kuhinje

Valjaonice bakra topli obroci danas se is-poru~uju zaposlenima u „Impol Sevalu“ idelu radnika u „Namenskoj proizvodnji“.

- U dobra stara vremena na meniju ufabri~kim menzama bila su ~etiri kuvanajela i suhomesnati proizvodi. Osim pasu-lja, slu ili su se makaroni, krompir ~orba,boranija, {kembi}i i ostala jela, uz obave-znu salatu i kola~. Danas to postoji samo uValjaonici bakra, zahvaljuju}i dogovoruposlovodstva i sindikata. Obroci su kvali-tetni, a mnogi radnici, bolje se hrane u fa-brici nego kod ku}e, kaè Petra{in Drulo-vi}, nekada{nji radnik Valjaonice bakra, adanas predsednik Ve}a Samostalnog sin-dikata za vi{e op{tina Zlatiborskog okruga.

- Za radnike na gradili{tu ili livce, kojirade u izuzetno te{kim uslovima, veoma jeva`no da imaju topli obrok. Pritisnuti ne-

ma{tinom mnogi od njih, umesto toplogobroka, odlu~uju se za nov~anu nadokna-du kako bi imali ve}a primanja, dodajeDrulovi} i isti~e da su fabri~ke menze, osimu Valjaonici bakra, zatvorene, jer su mno-ge firme nakon privatizacije u veoma te-{koj situaciji ili jednostavno ne rade.

- Jedino sit radnik moè dati maksi-mum na radnom mestu. Te{ko je raditi naliva~koj ma{ini ili na presi sa praznim sto-makom. Ako bi uzeli pare za topli obrok,mnogi od njih dolazili bi gladni na posao.Pritisnuti nema{tinom, tro{kovima za{kolovanje dece i u situaciji kada su prima-nja mala, a radi samo jedan supru`nik, ne-ki od radnika u manjerkama uzimaju to-pli obrok iz fabri~ke menze i odnose ga ku-}i kako bi prehranili porodicu. To je tu`no,ali istinito, dodaje na{ sagovornik.

VRANJE - Danas jedemo ~orbasto, ili{to bi narod rekao u skladu sa situacijom„sitno nam ga udrobi{e“, a nekad je bilosasvim druga~ije, kaè Mira Jefti}, radni-ca u „Jumku“. U centralnom fabri~komrestoranu spremalo se dnevno i po13.000 obroka, a danas kuhinja dnevnopravi oko dve hiljade uglavnom ~orba-stih jela. Meso je nevidljiva kategorije zave}inu jumkovaca. Mnogi radnici na po-sao dolaze kao nekada davno, sa par~e-tom hleba, sira i ajvarom koji ~uvaju usvojim kasetama.

U Industriji mineralne vode i sokova„Heba“ u Bujanovcu, koja je u vlasni{tvukompanije „Nektar“, radni~ki restoransada je pretvoren u neku vrstu prodavni-ce. „Tu se prodaju samo peciva i jogurt,a moè se kupiti i burek. Zaboravili smona pastrmku, krmenadle i jela po izboru,veli Divna Stojanovi}.

U Kompaniji „Simpo“ za radnike sespremaju i dalje tri jela, pa je tradicijaradnog doru~ka ovde sa~uvana i najvi{e

podse}a na dobra stara vremena. Uz to-plo jelo ide salata i hleb. Jedini problemje {to u tre}oj smeni ve~era po~inje uzzvuk sirene u dva posle pono}i. - To nijevreme da ~ovek jede, ali bolje da jede{ ina brzinu ispu{i{ cigaretu pa se vrati{ zama{inu nego da bude{ gladan, kaè sago-vornik Danasa.

U poljoprivrednom kombinatu „De-li{es“ u Vladi~inom Hanu koji je dugogodina bio lider u proizvodnji hrane najugu Srbije, a danas je blizu ste~aja i li-kvidacije, u fabri~kom restoranu je vla-dala prava egzotika, pogotovu s jeseni.Kiseli krastav~i}i, feferoni, cvekla, vru}i

lebac iz mati~ne pekare, topljeni sir, sla-doled, eurokrem, vi{e vrsta sokova. Po-nuda iz menija ko u kafani. Danas sukazani zar|ali, nema ni „s“ od salate, aono malo radnika snalazi se kupuju}i ilidonose}i od ku}e.

U rudniku „Grot“ u Krivoj Feji u rad-ni~kom restoranu i danas rudari moguda pojedu tri vrste kuvanih jela. Postoji irestoran za goste u kome se o va`nijimdoga|ajima pojede i pe~enje, a ne izosta-ne ni dobro doma}e vino.

Nekada{nji radnici Trgovinskogpreduze}a „Vema“, a sada penzioneriprise}aju se da je u svakoj prodavnici po-stojala „butka za osoblje“ sa neizbe`nimre{oom za kafu. Tu su u vreme doru~kacvr~ale kobasice, mezio se ka~kavalj uzobaveznu vegetu i feferone iz plasti~nekesice ~iju posebnu dra je predstavljala„kisela mo~a“ sipana u {oljicu za kafu ukoju se umakao vru} hleb. Danas trgovcio svom tro{ku pretr~e preko puta u nekuod lokalnih kafana na tele}u ~orbicu, ma-lu kupus salatu i lepinju po ceni od 170dinara. Pljeskavica od pet upola sa lukomko{ta 120.

KRAGUJEVAC - U drugoj polovini 80-ihpro{loga veka, kad je Kragujevac biozna~ajan industrijski centar, radnici suu svojim fabrikama imali velike i ured-ne restorane dru{tvene ishrane, u koji-

ma se ba{ dobro jelo. No, kako Kragu-jevac odavno nije ono {to je bio, takosu i nekada{nje radni~ke menze de-lom pretvorene u memljiva skladi{tasvega i sva~ega, ili su, jednostavno,ve} godinama zakatan~ene i zabora-vljene fabri~ke prostorije.

U ovom gradu sve do po~etka 90-ih

postojala je Fabrika hrane „Kraguje-vac“, koja je svakodnevno kuvanim je-lima, konzerviranom hranom i kvali-tetnim suhomesnatim proizvodima(~ajnim kobasicama, na primer) snab-devala na desetine hiljada {umadijskih

radnika, od ~ega blizu 50.000 zaposle-nih u kragujeva~kom delu „Zastave“.

Tako je to bilo nekada, a raspad drà-ve i tranzicionu cenu platili su, naravno,radnici. U takvoj situaciji topli obrok os-tao je „sanak pusti“ i za one radnike ko-ji su zaposleni u firmama koje jo{ rade,ili imaju perspektivu.

Predsednik Saveza samostalnihsindikata u Kragujevcu Jugoslav Risti}kaè da nijedna firma u gradu ve}

skoro 20 godina ne obezbe|uje topliobrok za zaposlene. Radnici su se, po-~etkom 90-ih, kad im je ponu|eno dase opredele izme|u nov~ane nadok-nade ili toplog obroka, opredelili zanovac, {to je tada, s obzirom na bespa-

ricu i plate od nekoliko maraka me-se~no bilo logi~no.

- Novim Zakonom o radu predvi|e-na je i obaveza poslodavca da obezbedinadoknadu za ishranu tokom rada, alinije odre|ena njena visina. Otuda veli-ki broj poslodavaca bezobzirno zloupo-trebljava, ili, jednostavno, tera {egu satom obavezom, pa radnicima, na imenadoknade za topli obrok, ispla}uju ponekoliko dinara mese~no, isti~e Risti}.

Manjerke ponovo u upotrebi

„Sitno nam ga udrobi{e“Nove gazde, memljiva skladi{ta i sanak pusti

Redovno za gradska i dràvna preduze}aRadnicima gradske uprave topli obrok i regres ura~unati su u koeficijent zarade, koja u proseku

iznosi 28.000 dinara i spada u niè u Srbiji. Prema dostupnim podacima, „nov~ani“ topli obrok re-dovno primaju i zaposleni u gradskim preduze}ima i ustanovama, kao i u dràvnim preduze}imai ustanovama u Ni{u.

Nema vi{e ni repete- Tokom radne nedelje imali smo stalni

jelovnik pa se znalo da je sredom pasulj saslaninom, a petkom musaka. Mogao si dauzme{ hleba koliko si hteo, a sada je to po-stalo neka vrsta luksuza, jer uz obrok moè-te uzeti najvi{e tri par~eta hleba, a vi{e nijedozvoljeno ni repete, obja{njava Ljuba Sta-nojkovski, radnik „Jumka“.

Ga|ali se konzervamaNa meniju u ovda{njim radni~kim restoranima svakoga dana nekad su bila po tri kuvana jela, u

kojima je, neretko, bilo vi{e mesa no variva. Vreme{niji {umadijski radnici prise}aju se da su se po-nekad i bukvalno ga|ali konzervama mesnog nareska ili pakovanjima „~ajne“ i salame. Imalo se,pa se iz obesti i rasipalo.

Tokom 90-ih mnogi su „mezili“ u jednom restoranu zajedno sa tada{njim premijeromMirkom Marjanovi}em

Zoran Radovanovi}

Vojkan Risti}

Zorica Miladinovi}Nenad Kova~evi}

Akademcima je lak{e: Studentska menza u Beogradu

„Svadba, svadba“ u najve}oj menzi

IX


VIII

[email protected]

Novi Sad - Me|unarodni pra-znik rada, naàlost mnogi }edo~ekati bez posla, mnogi bezzara|ene plate, {to je samo od-raz ekonomske krize koja kodnas jo{ nije kulminirala, smatrapredsednik Ve}a SamostalnihSindikata Vojvodine dr MiloradMijatovi}. S druge strane aktu-elna vlast poku{ava da ulep{astvarnost, ali pad standarda irast nezaposlenosti, podatak daoko 18 odsto stanovni{tva ìvina ivici siroma{tva, od toga njih700.000 spada u ekstremno si-roma{ni sloj, nikoga vi{e nemoè da zavara.

- Smatram da je te{koj eko-nomskoj situaciji pomalo dopri-

neo i na{ sindikat, kao i ostalesindikalne organizacije u zemlji,jer nismo bili dovoljno borbeni,o{tri, nismo se najadekvatnijiborili protiv „tajkunske“ privati-zacije, a od 2.291 preduze}a ras-kinuto je 513 ugovora ili svaki~etvrti. Ne vidim jasnu politikuVlade i bojim se da im je jediniplan da sutra prodaju Telekom,

preksutra EPS, odnosno onomalo vredno {to je jo{ ostalo ne-prodato, da pare bace u potro-{nju, pa da onda raspi{u izbore.Jo{ nismo spremni da pogleda-mo istini u o~i, da postanemosvesni da moramo platiti ra~uneiz pro{losti, ali i da donesemo ja-snu ekonomsku i socijalnu poli-tiku, koja }e doprineti o ivljava-nju proizvodnje, rastu izvoza, asamim tim pove}anju zaposle-nosti. Istina, u Vojvodini smouspeli zahvaljuju}i socijalnomdijalogu da otvorimo 17.000 no-vih radnih mesta, u trenutku ka-da je samo u poslednjih godinudana ovde bez posla ostalo35.000 radnika.

Po Mijatovi}evim re~imatrenutno skoro da i nemamonikavav socijalni dijalog, ne po-stoje reprezentativni pregovara-~i od strane poslodavaca. Prego-vori predstavnika Samostalnogsindikata sa najve}im preduzet-nicima Srbije je samo poku{ajda se na|e izlaz, a pojedinimposlodavcima slu i za pranje bi-ografije. M. U.

Sindikalna pozornica udrugoj polovini ove godine sa-svim sigurno pripa{}e sindika-tima velikih dràvnih preduze-}a. Sve bliè mogu}e pronala-ènje re{enja za Jat ervejz, kao

i iznenadna potreba za proda-jom Telekoma, primora}e sin-dikalne organizacije tih predu-ze}a da bitno poja~aju delova-nje na za{titi prava zaposlenih.Sa prodajom Telekoma, aktiv-nosti }e, ako ne u ovoj, sigurnou slede}oj, morati da poja~ajui sindikati PTT-a, kompanijekoja oko tre}ine prihoda ostva-ruje od poslovnih odnosa sa

najve}om doma}om teleko-munikacionom firmom. Teodnose bi novi vlasnik Teleko-ma lako mogao da prekine i ta-ko dovede u problem finansi-ranje zarada u po{tanskompreduze}u.

Re{avanje problema vi{kazaposlenih zapravo }e bitiglavna tema za dràvu i sindi-kate. Problem je utoliko ve}i jer

se ve} sada moè naslutiti dasu ti vi{kovi ozbiljni. U javnostje procurila ideja Vlade Srbijeda umesto oìvljavanja Jataformira novo preduze}e u kojebi pre{lo najvi{e 600 zaposle-nih. Problem je u tome {to jere~ tek o polovini sada{nje rad-ne snage. Sli~no je i u Teleko-mu u kojem radi oko 9.400 za-poslenih.

Umeo je da bane u pola no}i,da vidi kako se radi, i tada su sesvima tresle pantalone, bukval-no, bio je nostalgi~an jedan odpenzionisanih radnika Elek-tronske industrije Ni{, na ne-davnoj komemoraciji Vladimi-ru Jasi}u, najuspe{nijem gene-ralnom direktoru u istoriji EI.Tada je bezmalo 30.000 zapo-slenih radilo danono}no, a tele-vizori i drugi proizvodi plasira-ni su {irom Juge i Evrope.

Jasi} je podneo ostavku ~imje radnicima prvi put zakasnilaplata. Njegova smrt poklopilase sa ve{}u: EI Ni{ je pred ste~a-jem. Poklopila se i sa dolaskomvicepremijera i ministra ekono-mije Mla|ana Dinki}a u Ni{,gde je posetio vi{e preduze}a „uproblemima“, ali - zaobi{ao EI.Njegova i biv{e vlade prethod-no su vi{e puta obe}ale „re{e-nje“ za Elektronsku.

Dràvna Agencija za privati-zaciju maja 2006. donela je i od-luku o restrukturiranju EI hol-dinga, a Dinki} i njegov kolega,vicepremijer Bo idar \eli} obe-}avali su da }e restrukturiranimfirmama obezbediti strate{ke

partnere. \eli} je pro{le godineu ime Vlade potpisao protokolo saradnji sa francuskim Saè-mom, koji je u EI trebalo daproizvodi elektri~na brojila.Predstavnici Vlade i grada Ni{avi{e puta su najavili i da }e ukrugu EI biti otvoren Nau~no-tehnolo{ki park Tehniks.

Francuzi nisu ni po~eli darade, a tehnolo{ki park ostao je„lepa èlja“. Realnost je jedinonedavno objavljeni spisak NBSna kojem su firme ~iji su ra~u-

ni u blokadi duè od tri godine,{to je po novom Zakonu o ste-~aju uslov za ste~aj. Na njemuje i 15 od ukupno 17 firmi EIholdinga.

- Traìmo da se sa spiskafirmi predvi|enih za ste~ajizuzme {est preduze}a kojasvojim kapitalom mogu dapostanu deo Tehnolo{kogparka, kao i da se uplati radnista` za poslednje ~etiri godi-ne za 2.500 radnika. Tako|e,

trebalo bi re{iti i problem du-govanja radnicima, od kojihneki nisu primili 72 plate idoprinose za {est godina, ka-è za Danas Svetislav Ili},potpredsednik metalske gra-ne UGS Nezavisnost Srbije iprvi ~ovek tog sindikata u EIholdingu.

I zamenik generalnog direk-tora EI holdinga Zoran Duki}smatra da je za sada{nju situa-ciju dobrim delom odgovornaVlada Srbije, jer je rukovodstvo

EI „sve radilo po nalogu Mini-starstva ekonomije i Agencijeza privatizaciju“. On kaè da je„neshvatljivo“ da se na spiskuza ste~aj nalaze i preduze}apredvi|ena za Nau~no-tehno-lo{ki park.

- Odlaskom u ste~aj 15 firminiko ne bi bio na dobitku. Ta~-no je da neke od njih moraju dase ugase, ali neke su zdrave imogu da u|u u sastav Parka,ocenjuje Duki}.

Koliko su u radnici spremni Srbiji da rade i pod kojim uslovima

Vranje - Od nekada 13.000radnika Kompanije Jumko, naposlu je ostalo njih oko dve hi-ljade. Svi radnici likvidiranekonfekcije Zamber vratili su seu mati~nu fabriku.

- U zavisnosti od ugovore-nih poslova naj~e{}e radimodva do tri dana u nedelji. Pot-

puna uposlenost kapaciteta bi-la je samo u vreme kada smoradili uniforme za po{tu i poli-ciju, kaè Radica Zlatkovi} izpogona konfekcije. Ona navodida se njena zarada kre}e od petdo 12.000 dinara.

Umesto u tri smene pogoniJumka sada rade u jednoj, a to-kom aprila radnici jedva da suimali dvadeset radnih dana uzprose~nu zaradu od 9.800 di-nara. U Zavariva~u {trajk zbogneispla}enih zarada i neupla}e-nih poreza i doprinosa trajao jeskoro tri meseca. Za to vreme

radnici nisu primili ni dinara, avlasnik kapitala „Galeb grup“ iz[apca u me|uvremenu nije us-peo da obezbedi nove poslove,pa }e radnici i ovog preduze}avi{e vremena provoditi kod ku-}e nego li u halama.

U Alfa plamu proizvodnja seodvija kontinuirano, u dve sme-

ne uz prose~nu zaradu od oko30.000 dinara, {to su i najve}ezarade u privredi sedam op{tinaP~injskog okruga. Proizvodnjase odvija u dve smene i u „Sim-pu“, a radnici primaju u prose-ku izme|u 25 i 30.000 dinara.

- Radim u butiku osam sati.Bez osiguranja a moja zaradakoju dobijam na ruke je 10.000dinara, kaè Sun~ica Stankovi}iz Vranja. Dnevnica u vranj-skim kafi}ima gde zaposleniuglavnom nisu osigurani zaosmo~asovno radno vreme jehiljadu dinara. V. R.

Malo posla, jo{ manje plate

Navika i odvikaProcene u Samostalnom i sindikatu Nezavisnost govore da su se radni-

ci na jugu Srbije u poslednjih deset godina äodvikli od osmo~asovnog rad-nog vremena i da su sada u stanju da efektivno rade zbog niske cene radanajvi{e tri sataô. Ukoliko do|e do porasta zarada, {to je nerealno o~ekivati,ima}emo probleme sa zaposlenima koji su se odvikli od kontinuiranog rad-nog vremena, poja{njava Mira Dimitrijevi}, predsednica povereni{tva Sa-mostalnog sindikata za P~injski okrug.

Strpljenje na izmaku - Bi}emo jo{ malo strpljivi u ~ekanju programa i mera koje }e dovesti do

ekonomskog oporavka, rasta standarda i zaposlenosti. Ako do jeseni ne bu-de rezultata u okviru Samostalnog sindikata Vojvodine i Srbije prokrenu}e-mo talas protesta {irom zemlje, jer se do{lo do dna, kategori~an je Mijato-vi}. - Bez obzira na sve svim radnicma elim da 1. maj provedu u miru i spo-koju i da u krugu porodice i uzajamnoj solidarnosti na|u neophodni mir.

Traè podr{ku „ste~ajnih“ kolega- Ukoliko pregovori u Ministarstvu ekonomije ne uspeju zapo~e}emo

{trajk, a pozva}emo i radnike Niteksa, Gra|evinara i delova MIN-a, kojimatako|e preti ste~aj. Protesti bi morali biti masovni i radikalni uprkos tome{to su radnici u te{kom siroma{tvu i na kraju snaga. Na{i inènjeri preìvlja-vaju od rada na buvljaku, a radnici prodaju imovinu da bi se prehranili. CeoNi{ ìvi kao da je u ju`noj Africi, kaè Svetislav Ili}.

Kragujevac - Od 118 proiz-vodnih radnika Zastave Elek-tro kojima je Jura korporacijaSrbija minule sedmice ponu-dila posao, odnosno tromese~-ni probni rad, ponudu Jureprihvatilo je svega pet ra~an-skih radnica. Ostale kolegeopredelile su se za dobrovoljniodlazak iz fabrike, uz otprem-nine po 300 evra po godiniradnog staà, prevremenupenziju ili druge opcije iz soci-jalnog programa. Iz fabrike }eu socijalni program oti}i i sviostali radnici Zastave Elektro,odnosno onih 166 ra~anskihtrudbenika kojima menad`-ment Jura korporacije nije ninudio radni anga`man.

S druge strane, na internikonkurs Jure po~etkom ovesedmice javilo se ~ak oko 500ìtelja Ra~e i drugih mesta.Menad`ment Jure je ve} oda-brao prvih 150 radnika, koji }eve} u ponedeljak 3. maja zapo-~eti tromese~ni probni rad.Mese~no }e zara|ivati prose~-nih 195 evra, a nakon zasniva-nja radnog odnosa na neodre-|eno, mo}i }e da zara|uju ibonus do 50 evra, u zavisnostiod radnog u~inka.

U sindikatu Zastave Elek-tro isti~u da su stari radniciodluku o dobrovoljnom odla-sku iz firme uz otpremnine

doneli potpuno autonomno.Predsednik sindikata u Zasta-vi Elektro Slobodan Gaji} ka-è da su radnici procenili daim je posle traumati~nih is-kustava sa prethodnim kon-zorcijumom izvesnije da uz-mu barem ne{to i napuste fa-briku nego da ulaze u novuavanturu.

Poverenik Saveza samostal-nih sindikata u Ra~i TomislavVeljkovi} tvrdi da radnici Za-stave Elektro nisu neradnici.

- Nejasno je za{to dràva in-sistira na tome da se radniciopredele za socijalni program,da bi potom otvaranje svakogradnog mesta u Juri finansira-la sa po 4.500 evra. Za{to, da-kle, dràva èli da daje novacna dve strane, isti~e Veljkovi}.

Predsednik Saveza samo-

stalnih sindikata u KragujevcuJugoslav Risti} tako|e tvrdi dasu nadle`ni sugerisali radnici-ma Zastave Elektro da se prija-vljuju za socijalni program,odnosno da napuste fabrikukoju je Jura korporacija kupo-vala bez ikakvih obaveza pre-ma zaposlenima.

Podsetimo da se ne{to sli~-no nedavno de{avalo i u Za-stavi, odnosno u kompanijiFijat automobili Srbija, koju jesredinom marta napustilagrupa od 60 radnika, koji sutvrdili da ne mogu da izdrènaporan rad, a àlili su se i dasu izloèni mobingu. Od tih{ezdesetak radnika koji susredinom marta napustiliFAS, njih 47 se u me|uvreme-nu predomislilo i odlu~ilo dase vrati u Fijat. Z. R.

U ice - U Valjaonici bakra uSevojnu u toku su pregovoripredstavnika fabri~kih sindika-ta i poslovodstva o visini osnov-ne zarade za ovu godinu. Drago-van Dra{ki}, predsednik Samo-stalnog sindikata kaè da sindi-kati zahtevaju da osnovna zara-da, bez dodataka za radni sta ,stimulaciju i prekovremeni rad,bude u visini republi~kog prose-ka u privredi Srbije. Pored togsindikata u pregovorima sa po-slovodstvom u~estvuju i pred-stavnici Nezavisnog sindikataradnika Jugoslavije i Industrij-skog sindikata Nezavisnost.

- Za tri meseca ove godineproizvodnja u fabrici je pove}a-na za 26 odsto u odnosu na istiperiod pro{le godine, a prose~-na plata je oko tridesetak hiljadadinara. Na{ zahtev je da osnov-na plata bude 31.000 dinara, {toje prose~na zarada u privredi ze-mlje i sve {to je manje od tog iz-

nosa za nas nije prihvatljivo, re-kao je za Forum Dra{ki}, dodav-{i da te stavove podràvaju iostala dva fabri~ka sindikata.

- Mislim da je dogovor uobostranom interesu i trebalo bida se pomiri svet kapitala i svetrada. Ipak, sve ispod traènog iz-nosa osnovne zarade za radnikene bi bilo stimulativno da ispu-ne planove o proizvodnji, koji suveoma ambiciozni, ambiciozni-ji nego ikad, poru~io je Dra{ki},zaklju~iv{i ipak da su uslovi ra-da za oko 1.140 radnika svakegodine sve bolji. Veljko Ljubi~i},predsednik Industrijskog sindi-kata Nezavisnost, kaè da je ta-ko|e uveren da }e biti postignutdogovor, za koji isti~e da je neo-phodan i radnicima i poslovod-stvu, dok je Krsta Radovi}, pred-sednik Nezavisnog sindikataradnika Jugoslavije odbio da ko-mentari{e pregovore sa poslo-vodstvom. N. K.

Novi Pazar - Prema posled-njim podacima u Novom Paza-ru ima 21.367 nezaposlenih, aradi tek 16.000 ljudi. Najvi{e za-poslenih je u javnim preduze}i-ma i ustanovama, obrazovanju,zdravstvu, dràvnim institucija-ma i u privatnom sektoru. Dr-àvna preduze}a, uglavnom, nerade, a privatni sektor posluje sa70 odsto kapaciteta. Prose~nazarada za republi~kom kaska zapedesetak evra u dinarskoj pro-tivvrednosti. Mi{ljenja sindikal-nih vo|a su opre~na o pitanjuzainteresovanosti da se radi zaminimalnu zaradu. PoverenikASNS Dèmo Graca nije sigu-ran da bi neko pristao da radi za

minimalnu zaradu od 15.600dinara „koja ne dozvoljava nipuko pre ivljavanje“.

- Niko ne beì od rada, alinema posla koji bi bio adekvat-no pla}en. Ho}e ljudi da radeuz normalnu cenu rada i pla}e-ne doprinose za zdravstveno ipenzijsko osiguranje, isti~eGraca. Poverenik Sindikata Ne-zavisnost Esad Nicevi} tvrdi ta-ko|e da bi 90 odsto nezaposle-nih pristalo da radi za minima-lac, ali uz redovno pla}anje do-prinosa.

- Probirljivost posla postoji.ali zavisi od godina starosti. Po-rodi~ni ljudi ne biraju. Biranjezaposlenja karakteristi~no je za

mla|e ljude, a posebno za onekoji imaju „jaka le|a“, nagla{a-va Nicevi}.

Zaposleni u holding predu-ze}u „Vojin Popovi}“ su u stal-nom {trajka~kom zasedanju odpre tri godine i ovo im je ~etvr-ti praznik rada koji do~ekuju snadom da }e im problemi bitire{eni. Dèmo Graca, regional-ni poverenik ASNS, kaè da jenezvani~no saznao da ministarDinki} ima kupca za ovo pred-uze}e, ali ne sigurnog i jo{ sepregovara. Radnici su pak zasvoje preduze}e prona{li kupcaiz Ma|arske, koji je zaintereso-van da nastavi delatnost ovogpreduze}a.

Menadèri - sindikati: 1 : 1 Generalni menadèr kompanije Jura korporacija Srbije Lukas Nam poru~io

je prekju~e radnicima Zastave Elektro da „u svojoj kompaniji ne eli sindikat“.Savez samostalnih sindikata je saop{tio da su te izjave izazvale uznemirenje ujavnosti, a posebno u sindikalnom pokretu Srbije. „Pretpostavljamo da vam jepoznato da Ustav Srbije i doma}i zakon o radu garantuju zaposlenima pravosindikalnog organizovanja... Zato vas pozivamo da ne ometate formiranje sin-dikata u va{oj kompaniji, navodi se, izme|u ostalog, u ovom saop{tenju.

Sa druge strane generalni menadèr Fijat automobila Srbija zapo~eo je pre-govore sa sindikalnom organizacijom o pojedina~nom kolektivnom ugovoru uFAS-u. Tim ugovorom bi}e regulisani odnosi izme|u menad`menta i zaposle-nih i definisana prava i obaveze radnika, kao {to su visina zarada i regresa, go-di{nji odmor, pla}eno odsustvo i drugo. Po{tuju}i doma}e radno zakonodav-stvo, Fijat je ove nedelje u svojoj kompaniji zaposlio i 20 osoba sa invaliditetom.

Stari proleteri i kapitalisti

Pred sindikatima velikih dràvnih kompanija bi}e puno posla pred najavljene prodaje Jata i Telekoma

Vi{ak zaposlenih glavna brigaIvan Radak

U FOKUSU

Zorica Miladinovi}

STUDIJA SLUÂJA

Jedan od biv{ih rukovodila-ca Telekoma s kojim smo raz-govarali, vi{ak u kompanijiprocenjuje na ~ak 4.000. Kolikobi moglo da bude suvi{nih uPTT zasad moè samo da senaga|a, a u ovoj godini o~eku-je se da prihvatanjem socijal-nog programa kompaniju na-pusti najmanje 1.000 osoba.

Sindikati tri preduze}a za sa-da nisu previ{e primetni u jav-nosti, a ne kriju da je jedan odrazloga i to {to i dalje ne raspo-laù preciznim informacijamakakve su ideje Vlade. Ipak, svio~ekuju da budu konsultovanii uklju~eni u re{avanje sudbinesvojih preduze}a.

Ivica Cvetanovi}, predsednikKonfederacije slobodnih sindi-kata, koja okuplja sindikalne or-ganizacije ta tri preduze}a, kaèza na{ list da je stav ve} defini-san kada je re~ o prodaji Teleko-ma kojoj se protive dok, u slu~a-ju Jata i PTT, KSS o~ekuje vi{einformacija o planovima Vlade.On dodaje da bi razdvajanje

PTT i Telekoma ipak moglo daprotekne bez problema.

- [to se ti~e problema vi{kovau tim preduze}ima jo{ je ranogovoriti o tome, isti~e Cvetano-vi}. On tvrdi da su sindikati tri

preduze}a veoma aktivni iako seto u javnosti ne vidi previ{e.

- Imamo dobru dinamikuaktivnosti i radi}emo na tomeda KSS ima kvalitetan dijalog saVladom i da se stavovi sindika-ta ispo{tuju jer ako nai|emo na

zid onda je to jako opasno,smatra na{ sagovornik.

Predsednik sindikata Tele-koma „Srbija“ Miroslav Joksi-movi} kaè da se ta organizaci-ja protivi prodaji kompanije jer

ni{ta od ponu|enih argumena-ta u korist prodaje ne stoji.

- Tvrdnje da }e investicije bi-ti ve}e kada do|e novi vlasnik,a to }e verovatno biti Doj~e te-lekom, ne stoje jer }e biti naj-manje dvostruko ni e imaju}i u

vidu iskustva iz regiona gde takompanija posluje. Tako|e,nigde nisu doneli niè cene ve}samo vi{e. Ne}e re{iti ni pro-blem dvojnika jer ih je ve} sadasamo dva odsto. êtvrto, divi-dende za dràvu }e biti manje,navodi Joksimovi} i podse}a daje kompaniju dobrovoljno ve}napustilo 4.000 zaposlenih.

- Posmatrano prema brojupriklju~aka u fiksnoj mreì mismo na sredini evropske lestvi-ce po broju zaposlenih. Zatone stoji da imamo vi{ak. Hr-vatski telekom ima 6.200 rad-nika na dvostruko manjem tr-ì{tu, a mi 9.400, isti~e Joksi-movi}.

Ipak, za sindikate u Teleko-mu bi}e puno posla ukoliko seu Srbiji ponovi ono {to se de{a-valo sa zaposlenima u domi-nantnim telekomunikacionimkompanijama u regionu posleprodaje. Joksimovi} podse}ada je Doj~e telekom u Slova~-koj otpustio oko 8.000 zaposle-nih, a u Hrvatskoj 5.700.

Socijalni program u naznakama

U Jatu vi{e nedoumica nego planova

U ne{to teòj situaciji su sin-dikalci u Jat ervejzu, koji }e vero-vatno biti prodat pre Telekoma,jer imaju daleko manje informa-cija kakvi su planovi Vlade.

- Jo{ uvek ne postoji zvani-~an stav kako }e se sve odvijati.Ni ministri nisu mogli ne{tokonkretnije da nam kaù. Idejaje jedino da bude formirana no-va kompanija u koju }e pre}ipolovina zaposlenih dok }edruga polovina ostati u staroj.Zato }emo uskoro krenuti urazgovore sa generalnim direk-torom i Vladom na temu {ta }ebiti sa polovinom zaposlenihkoji ostaju u staroj firmi. Nekiplan je da sada{nji direktor

ostane direktor u postoje}ojkompaniji i da zaposleni u njojrade na prodaji karata. Pitanjeje koliko je to realno ili je samoizgovor da bi se zavr{io ceoproces prodaje i posle togapreduze}e ugasilo. Sumnjam utaj plan, ali to je moje li~no mi-{ljenje. Verovatno }e stari Jat dase oslobodi dugova, {ta ostanepre}i }e na Vladu, a onda }e dabude odobren socijalni pro-gram za te ljude. Ako se situaci-ja bude tako odvijala, zadatakmi je da {to bolje ispregovaramtaj socijalni program, kaèpredsednik Jedinstvene sindi-kalne organizacije Jat ervejzaNenad Kukoljac.

On navodi da sindikati u na-cionalnom avioprevozniku jo{nemaju definisane zahteve, alidodaje da nikako ne dolazi uobzir da radnici koji ostanu ustaroj firmi dobiju manje ot-premnine od onih koji su do sa-da odlazili dobrovoljno.

- Sada sve zavisi od toga dali }e se uop{te pojaviti strate{kipartner i pod kojim uslovima.Ni u naznakama nema ni{taod toga za sada. Jedina kompa-nija koja je navodno zaintere-sovana za Jat je Turki{ erlajns,ali koliko vidim i tu je mrkakapa. I dalje su sve naga|anja imi smo kao sindikat u stanju

neznanja, smatra Kukoljac.- O~ekujem da }emo biti

konsultovani u procesu proda-je Jata jer nema razloga da takone bude, a imamo i tu ja~inu dabudemo konsultovani. Ako ta-ko ne bude, znate i samo kako}emo dalje. Ali, ne bih voleo darazmi{ljam na tu temu jer idesezona i to nije ni u ~ijem inte-resu. O~ekujem da ne}e do}i dozao{travanja situacije - nagla{a-va Kukoljac. Na{ sagovornikzaklju~uje i da je te{ko govoritio kona~noj cifri prekobrojnihjer }e sve zavisiti od potreba no-vog vlasnika i na~ina organiza-cije nove kompanije.

Zahtevi sindikata Telekoma „Srbija“- Tra imo usagla{avanje socijalnog programa koji bi stajao uz kolektivni ugovor

i koji bi morao da u|e u tendersku dokumentaciju, a va io bi ~ak i da ne do|e do pro-daje kompanije. To je prvi uslov sindikata za pregovore. Tako|e, u slu~aju prodajetra ili bismo za{titu zaposlenih od otkaza na odre|eni niz godina, a posle isteka togroka da do|e do razgovora sa sindikatima o novom socijalnom programu. Tra imoi da nivo zarada bude „vezan“ za ukupan prihod kompanije na nivou koji postoji utelekomima u regionu i da to tako|e bude deo tenderske dokumentacije. Zatim,zahtevamo da vrednost akcija koje }e dobiti biv{i i sada{nji zaposleni u kompaniji,kao i gra|ani, bude o~uvana tako {to bi ih prodali zajedno sa dràvnim akcijama ilida nam u toku naredne dve godine bude garantovano da }emo za njih dobiti cenukoju je dobila i dràva. Na kraju, tra imo da dràva zadr i zlatnu akciju u Telekomukako kupac ne bi bio njegov apsolutni vladar, isti~e Joksimovi}.

Zaposleni zabrinuti zbog predstoje}ih otpu{tanja: Letelica Jat ervejza nakon manje havarije

Kad radnici traè vlasnike

U Valjaonici bakra traè republi~ki prosek

Foto:

FoNe

t

Dr Milorad Mijatovi}, predsednik VSS Vojvodine

Bolji ivot je predaleko

Elektronska industrija Ni{, industrijski brend biv{e Jugoslavije,broji poslednje dane

Spas za neke ili pomen za sve

Milorad Mijatovi}

Granski sindikat zdravstva i socijalne za{tite „Nezavisnost“

Osam godina pregovorasa Ministarstvom zdravlja

XI


X

[email protected]

Dejan Kosti}, direktor Agencije za mirno re{avanje radnih sporova, o u~inku ove institucije u prethodnih pet godina

Poznatiji u regionu nego u Srbiji

Samo jednim re{enim slu~ajem dràvi „obezbede“ budèt za rad Agencije u narednih 50 godina

Agencija za mirno re{avanja radnihsporova u Srbiji radi nepunih pet go-dina i za to vreme arbitri i miritelji izove institucije re{ili su gotovo 4.000sporova izme|u poslodavaca i radni-ka i na taj na~in dràvi i kompanijamau{tedeli na milione evra. Uprkos tomeu javnosti se malo {ta zna o tome {ta jenjihov zadatak i koliko je zna~ajna ulo-ga koju imaju.

Najbolji pokazatelj koliko kvalitet-no rade svoj posao u Agenciji za mir-no re{avanje sporova jeste taj {to jeMe|unarodna organizacija rada srp-ske miritelje proglasila najboljima uregionu. I zbog toga }e u narednomperiodu upravo na{i stru~njaci obu~a-vati kolege iz susednih zemalja.

- MOR nas je uzela kao primer izamolila da budemo instruktoriostalima u regionu i sada radimo saAgencijom u Crnoj Gori koja posto-ji ve} tri godine, ali ne re{ava sporo-ve. Osim njih, obu~ava}emo i kole-ge iz Makedonije i BiH, kaè Kosti}.

Agenciju moè da angaùje i pojedi-nac, ali i kolektiv, odnosno reprezenta-tivni sindikat u sporu koji se ti~e odno-sa izme|u poslodavaca i radnika. Zna-~i kada su u pitanju neispla}ene zaradeili nepo{tovanje kolektivnog ugovora,ili otkaz. Prednost je {to angaòvanjeAgencije ne ko{ta ni{ta, pri tom ne po-stoje ni takse kojih ina~e ima u sud-skim sporovima, a i sporovi se re{ava-ju mnogo brè, najvi{e u roku od 30dana, obja{njava direktor Agencije.

- Nas mogu da angaùju pojedincikada se radi o sporu koji se ti~e samojednog zaposlenog, tamo gde su ugro-èni svi zaposleni ili bar ve}ina u pred-

uze}u. Tako se nedavno u Knjaz Milo-{u za pomo} obratio reprezentativnisindikat, isti~e Kosti}.

- Re{ili smo oko stotinak kolektiv-nih sporova, ostalo su individualni.Oko 50 predmeta je re{eno na na~inpredvi|en Zakonom, kao {to je to bioslu~aj sa preduze}em Knjaz Milo{.Druga polovina je re{ena indirektno.Na primer, pre mesec dana obratio

nam se sindikat Telekoma sa tvrd-njom da poslodavac ne po{tuje jedan~lan zakona. Oni su traìli od nas dapokrenemo postupak. Na osnovu togami smo obavestili poslodavca da sin-dikat eli da pokrene postupak i u rokuod 48 sati dobili smo pismo u kome seisti~e da su nakon na{e intervencijeshvatili da to ne treba da primenjuju,kaè Kosti}.

Za ~etiri godine Agencija je mirilaposlodavce i zaposlene u preduze}imapoput Jata, Aerodroma, Dunav osigu-ranja, Instituta za transfuziju krvi, ali i u

vi{e lokalnih komunalnih preduze}a,kao {to su vodovodi iz Subotice i Lju-bovije, a samo pre desetak dana zavr-{en je i spor izme|u grada Novog Sadai sindikata komunalnih delatnosti.

- Problem je taj {to se malo zna onama i {to ono {to mi u~inimo ne do-pre do javnosti. Sada se pri~alo o KnjazMilo{u i to samo zbog toga {to je neko-liko dana pre nego {to je Agencija po-~ela tamo da deluje bilo {trajka. Da ni-je bilo {trajka niko ne bio znao da smore{ili spor. Vest je danas kad neko od-se~e prst ili blokira prugu, a to {to se

neki spor uspe{no re{i, a dràva u{te-di milione evra nije, nagla{ava Kosti}.

- Da bismo saznali kolika bi u{tedabila moramo da znamo koliko {trajkko{ta. Jedan dan {trajka u nekim pred-uze}ima ko{ta od 20.000 do 30.000evra, dok je ta cifra u ve}im kompani-jama, poput Jata ili Aerodroma, okopola miliona evra. Onda, ako znamoda prose~an {trajk u Srbiji traje dese-tak dana dolazimo do cifre od oko petmiliona evra, s tim {to su to samo kon-kretni tro{kovi, a gde je sve ono {to ideuz to. Cifra koja se u{tedi spre~ava-njem jednog takvog {trajka je budètAgencije za narednih 50 godina, napo-minje na{ sagovornik, dodaju}i damoè samo da se zamisli kolika je u{te-da ako se zna da oni godi{nje imajuoko 900 predmeta.

Za poslednjih pet godina svoja prava kod Fonda solidarnosti Republike Srbije ostvarilo oko 30.000 ljudi

Pune budèt i pomaù biv{im radnicimaJABLAN OBRADOVI]: Ova godina }e biti te{ka i zbog primene novog Zakona, kojim }e oko 11.000 firmi u Srbiji automatski u}i u ste~aj, a procena je da one zapo{ljavaju oko 80.000 radnika

Za poslednjih pet godina svoja pra-va kod Fonda solidarnosti RepublikeSrbije ostvarilo je oko 30.000 radnika.Uglavnom je to bila isplata zarada zaposlednjih devet meseci pre otvaranjaste~aja, dok je manji broj radnikaostvario prava na isplatu otpremnineza penziju. Najmanje radnika, i to izsvega ~etiri preduze}a, ostvarilo je pra-vo naknade {tete za neiskori{}eni go-di{nji odmor. Jablan Obradovi}, direk-tor Fonda solidarnosti, nagla{ava i daje 30.000 zahteva koje su podneli rad-nici odbijeno zbog neispunjavanja za-konskih uslova.

Od pro{le godine Fond solidarnostiznatno rastere}uje budètska sredstva

time {to deo sredstava iz ste~ajne ma-se po osnovu poverila~kih prava vra}au budèt. Tako je za poslednju godinuvra}eno oko 100 miliona dinara. O~e-kivanja su da }e tako biti i ove godine.

- Do sada smo imali uravnoteènpriliv zahteva radnika i sredstava kojasmo povla~ili iz budèta. Ove godine,iz budèta je izvojeno 337 miliona di-

nara, kao i pro{le godine. Me|utim,mi ve} sada imamo dovoljan broj zah-teva radnika da ova sredstva realizuje-mo. To nam nagove{tava da }e namova godina biti veoma te{ka po pitanjuisplate, kaè Obradovi}.

- Ova godina }e nam biti te{ka i zbogprimene novog Zakona o ste~aju kojim}e oko 11.000 firmi u Srbiji automatskiu}i u ste~aj, a procena je da one zapo-{ljavaju negde oko 80.000 radnika. Je-dan broj tih firmi je samo na papiru,bez imovine i bez radnika, i ne}e bitipredmet na{eg razmatranja. Ali preo-stali su veliki teret Fondu solidarnosti, sobzirom na to da mi raspoloìvimsredstvima moèmo do kraja godine,namiriti izme|u 3.500 i 4.000 radnika,napominje direktor Fonda.

Govore}i o neostvarenim pravimai pote{ko}ama na koje radnici naila-ze prilikom njihovog ostvarivanja poosnovu ste~ajnog postupka, direktor

Fonda napominje da neka od propi-sanih prava do sada nisu uop{teostvarivana, pa se name}e pitanje dali su zakonski uslovi realno odmere-ni. Primera radi, pravo naknade {te-te po sudskoj odluci zbog povrede naradu ili profesionalnog oboljenja ni-ko do sada nije ostvario. Drugo pravokoje mali broj radnika moè da ostva-ri, a po zakonu na to imaju pravo, je-ste naknada {tete za neiskori{}eni go-di{nji odmor.

- Zakonski uslovi su prestrogi, aradnici su uslovljeni po{tovanjem pro-cedure koja u praksi ne postoji, kaèna{ sagovornik. Sli~no je i sa drugimpravima radnika po osnovu rada. Pri-mera radi, naknadu za bolovanje duèod 30 dana ne mogu ostvariti ~ak nikod Republi~kog zdravstvenog osigu-ranja, jer im poslodavci nisu upla}iva-li doprinose. Novim zakonom ovi ne-dostaci nisu otklonjeni.

Ljiljana Bukvi}

TRAGOM

Zlatija Vukovi}

POVODI

[trajk nije blokada prugeU Agenciji, isti~e Kosti}, ~esto imaju problem da objasne ljudima {ta je to {to je u njihovoj

nadle`nosti. „Nedavno su me pitali da li znam da je samo u januaru i februaru bilo 37 {traj-kova. A ja kaèm da nije bio gotovo nijedan, jer to {to mi zovemo {trajkovima zapavo su pro-testi. Ako radnici blokiraju pruge traè}i od dràve poni{tenje privatizacije ili realizaciju dobi-jenih sudskih sporova to nije {trajk. [trajk podrazumeva okupljanje radnika u preduze}u, ne-zadovoljstvo poslodavcem. Protesti ne mogu biti predmet rada Agencije, jer mi samo posre-dujemo izme|u poslodavaca i zaposlenih, kaè Kosti}.

Navala iz firmi sa mnogo zaposlenihObradovi} kaè da je najavljen postupak za firme koje imaju veliki broj zaposlenih. „U to-

ku je postupak re{avanja zahteva Autotransportnog preduze}a „Vojvodina“ koje ima 300 za-poslenih, a u najavi je dolazak oko 3.800 radnika preduze}a Futura plus koja je oti{la u ste~aj.Naime, u toku je postupak utvr|ivanja njihovih potraìvanja kod Privrednog suda u Beogra-du. Tim radnicima se duguje oko 300 miliona dinara, {to je skoro ceo godi{nji budèt Fondasolidarnosti. Prema podacima kojima raspolaèmo trenutno je samo u Privrednom sudu uBeogradu oko 3.800 preduze}a u postupku otvaranja ste~aja. Primera radi, u Subotici ima384, a u Ni{u vi{e od 300 preduze}a gde se ste~ajevi, prema novom Zakonu o ste~aju, auto-matski otvaraju“, obja{njava Obradovi}.

Pregovara~ki kvalitetU Agenciji za mirno re{avanje sporova rade arbitri, koji mogu biti samo pravnici i mirite-

lji nebitno koje su struke, ali moraju da poseduju pregovara~ki kvalitet. „Arbitre i miritelje bi-ra {esto~lana komisija sastavljena od ~lanova Vlade, poslodavaca i sindikata i to na period od~etiri godine. Oni koji zadovoljavaju sve kriterijume naravno mogu biti ponovo izabrani,“ ka-è direktor Agencije Dejan Kosti}.

Nekad i samo poku{aj mirenja spre~i {trajk: Dejan Kosti}

Neophodno otklanjanje zakonskih nedostataka: Jablan Obradovi}

Rupe u staù ostajuPored prestrogih zakonskih uslova postoje i druge prepreke koje oteàvaju

radnicima ostvarivanje prava kod Fonda solidarnosti. Mnogo je poslodavacakoji ne po{tuju Zakon o radu samim tim {to zaposlenima ne ispla}uju zarade, ane upla}uju im ni doprinose za obavezno penziono i socijalno osiguranje.

- Imamo slu~ajeve da od 1. januara 2004. radnicima nisu upla}ivani doprino-si, a nakon toga firma je oti{la u ste~aj. Radnicima }e sta` povezati Fond, ali sa-mo za period na koji imaju pravo. Preostali sta` od nekoliko godina osta}e ne-pokriven jer najnovije re{enje o povezivanju radnog staà, koje je nedavno do-nela Vlada Srbije, odnosi se samo na firme koje nisu u ste~aju, odnosno dràv-ne i privatne firme, kaè Obradovi}.

Jedinstvo, solidarnost, nezavisnost, tri su te-meljna stuba na kojima gradimo i razvijamo Gran-ski sindikat zdravstva i socijalne za{tite „Nezavi-snost“ kao jedinu pravu sindikalnu organizaciju za-poslenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije.

Dve decenije za nama obeleène su neprekid-nom borbom za razvoj demokratije i socijalno pra-vednijeg dru{tva u kojoj je sindikat „Nezavisnost“imao zna~ajnu ulogu. Granski sindikat zdravstva isocijalne za{tite „Nezavisnost“, zajedno sa jo{ 15Granskih sindikata drugihprivrednih i vanprivred-nih delatnosti je ravno-pravni ~lan Ujedinjenihgranskih sindikata „Neza-visnost“. Ova porodicabroji preko 220.000 ~la-nova u Srbiji i sa svojimpotencijalima realna jesnaga ove zemlje.

Granski sindikatzdravstva i socijalne za{ti-te „Nezavisnost“ je na-stao 1996. godine. Oku-plja sve strukture zapo-slenih bez obzira na nji-hovu stru~nu spremu izvanje, rasnu ili nacional-nu i versku pripadnost.Do sada je sindikatu pri-stupilo preko 23.000 za-poslenih u zdravstvu Sr-bije. Jedan je od tri repre-zentativna sindikata uzdravstvu i kao takav ak-tivno u~estvuje u svimpregovorima u Vladi Republike Srbije i ministar-stvima zdravlja, finansija, rada i socijalne politike.Punopravni je ~an Me|unarodnog sindikata jav-nih i komunalnih slu`bi (PSI - Public Services Inter-national) od 2001. godine. Osam godina pregovo-ra za Posebni kolektivni ugovor za zdravstvenu de-latnost ili osam godina nade i la i da }e u zdravstvudo}i do promena nabolje.

Nedavno smo iz Ministarstva zdravlja dobili po-ziv za zavr{etak pregovora, tj. usagla{avanje predpotpisivanje kona~nog teksta PKU. Pregovori }e seodràti 6. maja u 11 ~asova u Ministarstvu zdravlja

sa predstavnicima ministarstava: zdravlja, finansijai Ministarstva rada i socijalne politike.

Da li je ovo jo{ jedna od niza obmana i kupovi-na vremena kao {to je do sada bilo u proteklih os-am godina, igra jalovog socijalnog dijaloga zaradevropskih integracija ili je ovog puta iskrena name-ra ministra Milosavljevi}a da se kona~no kolektiv-nim ugovorom urede odnosi izme|u radnika i di-rektora ustanova kao predstavnika poslodavca,odnosno dràve? Sazna}emo 6. maja na \ur|ev-

dan, mo`da u tome imaneke simbolike!

Ba{ kao {to smo krozproces pregovora za kolek-tivni ugovor od ustoli~enjaministra Milosavljevi}a, saformiranjem svake novevlade ali i njega u svakoj,kretali sa pregovorima zakolektivni ugovor iz po~et-ka uvek sa novom predlo-ènom verzijom, tako je i sareformama celokupnogzdravstvenog sistema, ali isistema socijalne za{tite. Uosnovi Akcionog plana do2015. godine je zacrtano:„bolje zdravstvo za sve utre}em milenijumu“, „paci-jent u centru“, „usluge mo-raju biti dostupne svima naisti na~in ili pribli no isti na-~in“ ... - ovo su re~i ministrazdravlja.

GSZSZ „Nezavisnost“od svog osnivanja ukazu-

je upravo na sve ove probleme i nu`nost menja-nja prvenstveno dosada{nje prakse politi~kogupravljanja zdravstvom. Neophodna je hitna, neo-dlo`na depolitizacija i dekriminalizacija sistemazdravstva i socijalne za{tite. Ukoliko se ele istinskesveobuhvatne reforme na dobrobit svih, ovo mo-raju biti prvi koraci kako bi svi ostali mogli da usle-de. Kakve je reforme zdravstva do sada uradio i ko-liko veruje srpskom zdravstvu, ministar Milosavlje-vi} je pokazao i kada je njegovo zdravlje u pitanju.

GS ZSZ „Nezavisnost“, Goran Dejanovi}, sekretar

Departman za za{titu`rtava mobinga

Procesi demokratizacije i tranzicije, koji su u ve-likoj meri zahvatili savremeno srpsko dru{tvo, omo-gu}ili su da se mnoga pitanja koja su bila na margi-ni dru{tvenih prioriteta kona~no postave u prvi plan.Jedno od takvih pitanja jeste i problem mobinga(psihi~kog zlostavljanja na radu) o kom se danas svevi{e govori, kako u medijima, stru~noj literaturi, ta-ko i u svakodnevnom ivotu. Granski sindikat zdrav-stva i socijalne za{tite „Nezavisnost“ se godinamabavi ovim problemom, organizuje edukativne tribi-ne i seminare za zaposlene u preduze}ima i ustano-vama, ali i za svoje aktiviste sindikata koje osposo-bljava da na terenu prepoznaju `rtvu mobinga iupute je na pravu adresu za dalju pomo}. U okvirusindikata formiran je DEPARTMAN ZA ZA[TITU @RTA-VA MOBINGA koji se upravo bavi edukacijom, pre-vencijom i pruànjem pomo}i i za{tite rtvama mo-binga. Svaki ~lan sindikata „Nezavisnost“ koji sma-tra da je rtva mobinga moè se obratiti Departma-nu na SOS telefone: u Beogradu - 011/334 87 37; uNi{u - 018/355 178 ili elektronskom po{tom na e-mail: [email protected].

U ABS Minel elektroopremi mnogo se radi i po{teno pla}a

Kolektivni ugovor za primerNije redak slu~aj da su rad-

nici u Srbiji nezadovoljni uslo-vima rada u privatizovanimkompanijama, me|utim pri-mer preduze}a ABS Minelelektrooprema pokazuje da od-nos na relaciji poslodavac - za-posleni moè da funkcioni{eveoma dobro.

Bora Savi}, predsednik In-dustrijskog sindikata ABS Mi-nel elektrooprema kaè da suod privatizacije preduze}a2005. godine uspostavljeni

korektni i plodotvorni kon-takti sa vlasnikom NenadomPopovi}em.

- Potpisali smo kolektivniugovor 2006. godine kojimsmo veoma zadovoljni. U tre-nutku privatizacije u preduze-}u nas je bilo 552 zaposlena. So-cijalni program je bio zadovo-

ljavaju}i. Oko 420 ljudi je oti{lou penziju ili je uzelo otpremni-ne. U me|uvremenu je pri-mljeno novih 100 radnika i tre-nutno u preduze}u ima 238 za-

poslenih. Pro{le godine smoproduìli kolektivni ugovor natri godine. S obzirom na to da jeu me|uvremenu sedam neka-da{njih Minelovih preduze}aobjedinjeno u kompaniji ABSElektro bi}e napravljen novikolektivni ugovor. O~ekujemoda }emo u saradnji sa drugimsindikalnim organizacijama izostalih {est preduze}a sa poslo-davcem ponovo sa~initi kvali-tetan kolektivni ugovor, isti~ena{ sagovornik.

On isti~e zadovoljstvo {to jeu kolektivni ugovor preduze}aABS Minel ugra|en regres. Po-stojao je, dodaje Savi}, problemsa nadoknadom za ishranu,me|utim i to pitanje }e biti po-zitivno re{eno jer poslodavacnamerava da izgradi menzu ufabrici koja se nalazi u beograd-skom predgra|u Ripanj. G. V.

- Radnici US Steela do~ekujupraznik rada u povla{}enoj po-ziciji u odnosu na ve}inu radni-ka u Srbiji. Prvi maj 2010. godi-ne je za zaposlene koji rade posmenama i proizvode ~elik,radni dan kao i ostali radni da-ni u Kompaniji US Steel Serbia.To je samo jedan od 364 drugaradna dana za zaposlene uKompaniji US Steel. Rezultattoga je vidljiv na licu svakog za-poslenog US Steela, ~lanova nji-hovih porodica koji }e sebi mo-}i da priu{te tradicionalno do-bru prvomajsku trpezu. Radi}eu adekvatnoj li~noj za{titi, bez-bednom okruènju sa odgova-raju}im alatima kao {to radesvakoga dana. Takva pogod-nost i ta pozicija nije ostvarenagledanjem u tu|e dvori{te, natu|e muke ili pogodnosti, isti~e

Mileta Gujani~i} (na fotografi-ji), predsednik Nezavisnog sin-dikata metalaca US Steela

- Nezavisni sindikat metala-ca US Steel Serbia d.o.o. je izvu-kao jedan nauk koji se ogleda ustavu da se svi problemi i sva

re{enja nalaze u nama sami-ma, na na{im radnim mestimai preduze}ima u kojima radi-mo. Ako tu ne moèmo da za-dovoljimo svoje potrebe i akotu nismo spremni da damosvoj maksimalni doprinos on-da nemoèmo ra~unati i nada-ti se da }e neko drugi do}i i is-puniti sve na{e elje, isti~e Gu-jani}.

Zaposlenima US Steel-a,gra|anima Smedereva, rad-nim ljudima Srbije, Nezavisnisindikat metalaca US Steela ~e-stita 1. maj, praznik rada sa e-ljom da {to vi{e radnika dogo-dine za 1. maj bude u situaciji ukojoj se nalaze radnici USSteela, da rade i zarade, da mo-gu da slave i osete dostojanstvoradnog ~oveka, poru~uju ~el-nici ovog sindikata.

Prose~na zarada oko 50.000 dinara- Prose~na plata u preduze}u je 50.000 dinara dok su plate radnika u

proizvodnji oko 30.000 do 40.000. U ovom trenutku ~ekamo na isplatu 40odsto februarske plate i na martovsku platu. O~ekujemo da }emo se okoovog pitanja dogovoriti sa poslodavcem. Imamo ugovorene poslove u vred-nosti od osam miliona evra za koje o~ekujemo odobravanje kreditnih aran-`mana kako bi mogli da se realizuju, nagla{ava Savi}.

Nezavisni sindikat metalaca i radnici US Steel Serbia do~ekuju praznik na radnim mestima

Da radnici rade i zarade

Ideja socijalne pravde i jednakosti u tranzicionim dru{tvima, poput srpskog, mamac su za bira~ko telo

Socijalna demagogija umesto demokratije

Socijaldemokratska opcija uSrbiji danas nalazi se u procepuizme|u zahteva za autenti~nimputem i realne politi~ke situaci-je, u kojoj se mnoge partije „oti-maju“ za ideje, a druge fingira-ju da }e bez obzira na ideolo{kipredznak brinuti o radnicima izastupati formu dràve blago-stanja. U situaciji u kojoj je ~ak80 odsto gra|ana socijalnougroèno i nezadovoljno, ne~udi da se i stranke koje su an-tipod socijaldemokratskoj ide-ologiji, priklanjaju njenim na-~elima ne bi li obezbedili {to ve-}u podr{ku u bira~kom telu.

- Verujem da su ekonomskiefekti sredstvo a ne cilj ljudskogdelovanja i verujem u perspek-tivu socijaldemokratije kao ide-

je u Srbiji. Koreni te ideje su du-boki, tradicija socijalne demo-kratije u Srbiji od Dimitrija Tu-covi}a postoji iako se mnogisvim silama upiru da sve {toima veze sa levicom u na{ojistoriji izbri{u. Na na{u sre}u,mnogo je vi{e onih koji razu-meju prave vrednosti i ideje ane podilaènje dnevnopoliti~-kim interesima, kaè MehoOmerovi}, poslanik i funkcio-ner Ljaji}eve SDP

On nagla{ava da je danas nadelu socijalna demagogija a nesocijalna demokratija, odnosnoda je malo istinskih socijalde-mokratskih partija u Srbiji.

-Isto je i sa partijama koje unazivu imaju prefiks demokrat-ski. Da li su sve ba{ demokrat-ske? Ko zloupotrebljava ideju, akome je ona imanentna? Idejasocijalne pravde i jednakosti jeposebno u dru{tvima koja pro-laze kroz tranziciju, a mi to sva-kako jesmo, ne{to kao hrana.Svima je danas potrebna soci-jalno odgovorna dràva koja }epre svega brinuti o najugroè-nijima, o onima ~ija se pravakr{e, smatra Omerovi}. Premanjegovim re~ima, i partije kojesu po svojim programima soci-jaldemokratske i koje su u vla-sti ~esto povla~e poteze ili do-

nose odluke koje nema-ju blage veze sa tom ide-ologijom.

Milan Nikoli}, socio-log kaè da je u Srbijidanas vrlo malo prisut-na ideologija socijalde-mokratije u pravomsmislu te re~i.

- Me|utim, poneka-da je te{ko odvojiti nekepopulisti~ke i demago-{ke stavove koji samo li-~e na socijaldemokrat-ske na{ih politi~ara odpomenute ideologijekoja je celovit sistem lo-gi~ki povezanih i argu-mentima podrànih sta-vova koji ~ine stanovi{tesavremene socijaldemokratije.Neke politi~ke i demagogijisklone stranke zloupotrebljava-ju neke elemente socijaldemo-kratskog politi~kog stanovi{takada ele da dobiju podr{ku si-

roma{nih, nezaposlenih i neza-dovoljnih gra|ana Srbije. Naj-bli a socijaldemokratiji je danasdemokratska stranka, ali se niona ne usu|uje da hrabrije kre-

ne levo od centra. Problem je{to je dominantna ideologijaneoliberalizma odnosno kapi-talizma bez kontrole, jo{ uvekjaka u Srbiji, isti~e Nikoli}.

Sneàna ôngradin

AKTUELNO

Biznis kombinacije i foliranjeZloupotrebe moèmo videti na svakom koraku. Postoje i one politi~ke par-

tije koje preko dana punih usta pri~aju o pravima radnika, ljudskim vredno-stima, o solidarnosti sa najugroènijima, a preko no}i sa njihovim poslodavci-ma koji kr{e prava tih istih radnika dogovaraju raznorazne biznis kombinaci-je, ocenjuje Meho Omerovi}, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije.

Zloupotrebe na svakom koraku: Meho Omerovi}

MAJ - 2010.

XII

NA URANKU

„Eh, kad se samo setim: Mara i ja jo{ si-no} ostavili bep~e kod njenih pa hajd uDru{tveni dom na igranku. Ostanemo doneko doba. Vratimo se ku}i, a jo{ bi igra-li... Ja prilegnem malo, ona ne}e - ju~e i{lana ondulaciju pa da ne pokvari frizuru. Se-di u novoj fotelji, svela o~i i uìva: novstan, nov name{taj, nov luster, nova jam-bolija... Stan dobili od Zavoda, name{tajkupili na kredit, luster nam za mladencedoneli kumovi - dàba njen miraz, eno gau sanduku skuplja moljce. Ja sam ionakobio go ko pi{tolj, da u JNA nisam izu~io zabravara jo{ bi s burazerom u Kotraì oko-pavao }aletov kukuruz. A vidider me sad:prvi pomo}nik predradnika u Bravarnici,dvaput najbolji mladi radnik-samoupra-vlja~ cele Op{tine, ~lan Radni~kog savetaOOUR-a! Ovog leta Mara i ja idemo namore, drugi smo na spisku za na{e Odma-rali{te, Tanju }e opet babe da pri~uvaju.Dogodine }emo i nju da vodimo, ~im ot-platimo name{taj kupujemo fi}u pa dù-mle na more, porodi~no.

Sve tako misle}i, jedva do~ekasmo cikzore.

Prvi maj - Praznik radnog naroda! Napo-lju ve} trubi kamion, ~uje se harmonika -na{i nas ~ekaju. Dograbim crvenu zastavu,Mara Pesmaricu, pa hajd na Uranak. Na{aSindikalna podru`nica sve pripremila: naBukovi~kom proplanku ve} se okre}u ~etiripraseta i ~etiri jagnjeta, dobrano zarudeli.Tu i vru} hleb, mlad lukac, rotkvice... Uzjednu bukvu baloni s vinom i rakijom, aima i piva. Jutro vedro, sveè, ho}e da bu-de lep dan.

I lep ìvot pred nama...“

NA GAZIMESTANU

„Prolazile godine... Iste jeseni kad se Dra-gan~e rodio fi}u sam dao mojem burazeru ami kupili ganc novog trista}a. Mara posleporodiljskog pre{la u Upravu na ispomo} patamo i ostala. Ja se aktivirao u politi~komsmislu: sa kumom Strahinjom organizovaodo~ek mo{tiju, onda spontani odlazak u Ba-bu{nicu na miting podr{ke na{ima, pa ma-sovni protest protiv otu|enih centara mo}i,pa slanje pozdravnih telegrama... A krunana{eg angaòvanja je bila odlazak na Gazi-mestan. Ceo na{ Zavod je krenuo, ma {ta Za-

vod - ceo grad je bio na tom veli~anstvenommitingu. I Mara se aktivirala - ona je organi-zovala upoznavanje sa istorijom pravedneborbe za na{a vekovna ognji{ta od Kosov-skog boja pa naovamo u autobusu broj 17, abila je zaduèna i za kulturno pona{anje i ve-selo raspoloènje.

Tanju i Dragan~eta smo ostavili kod nje-ne Draginje, Milinko joj proletos umro od{loga pa sad voli s decom, da ne samuje. Ta-nja ve} ide u {kolu i odli~an je |ak, Dragan-~e }e na jesen.

Te godine, tamo na Gazimestanu, me|udva miliona du{a - shvatio sam da sam pra-vi Srbin...“

NA KAMEN-STUDENCU

„Te Devedesetdevete godine istakla seMara. Za vreme zlo~ina~kog bombardova-nja na{e slobodoljubive zemlje, ona nije sti-zala ni na ondulaciju da ode - kao aktivistaJugoslovenske levice organizovala je kultur-no-umetni~ki otpor agresoru „Pesmom pro-tiv bombi“ i odbranu gradskih mostova.Opozicija se sprdala da ovde nema ni mostani reke pedeset kilometara unaokolo, ali Ma-

ra se na to nije obazirala. Gore, na Bukovi~-kom proplanku gde smo i{li na Prvomajskeuranke, tamo ima jedan izvor, slaba~ak do-du{e i zarastao u korov, ali boljeg nemamo.Zovemo ga Zdenac ili Studenac. E, tu ti mo-ja Mara ode i tu prkosno sedi dok bombar-dovanje ne pro|e. Alal joj vera! Zvali je po-sle i u Beograd na Kongres i da vidi ZoricuBrunclik. I{la.“

NA KAZANU

„Dosta za danas, dosta sam se se}ao... Aopet, {ta drugo da radim - nema mu{terija.Nikog, bre, da kupi ove ìlete i baterije... Aprili~no smo investirali u robu. Ne znamkako li je Mara danas pro{la s ga}ama i ~a-rapama.

Jebiga, od kako je Zavod zakatan~en mo-ra se ovako. Guramo nekako ja i baba. Ta-nja je odavno u Kanadi, povukla tamo i bra-ta ~im je odsluìo vojsku, javljaju se pone-kad.

Koliko li je sati? Da li je ve} otvoren {u-ber? I taj Crveni krst - ba{ mora da budedvanaest. A i pretrgli se - samo jedan obrokdnevno...“

SRE]A IZ SME]A L. W. Gadomski

Besposlenima praznikrada uvek pada u istovreme. Ni peti nije kao{to je bio, niti }e bitikako }e biti. Iza nas jevreme kada je moglosve da pro|e. Pred namaje vreme kada }e moratisve da pro|e. Vreme semenja, a s Njim (njim, njima, nama)prvomajski proglas: „Besposlenima ulazzabranjen, nezaposlenima - izlaz!“

Prvi maj smo slavili radno, paradno, doknismo pali na dno. Sada i ovde niko negovori o radu. Ne moè da do|e do re~i.Gde ~eki} lupa svojski, srp ànje uspehe.Dok je orator stavljao akcenat na oranje,mi nadrljali. U slavu rada ispaljeni smo.

Dok smo se mi vra}ali da uhvatimo zalet,oni su hvatali {to se uhvatiti moglo. Fabrikeradnicima - ote{e. Sve su privatizacijeuspe{no sprovedene. Ako ne s jedne, a ono sdruge strane. Od novih ulaganja ve}a susamo nova ulagivanja.

Da ube|enje nije iznad ube|enog, nebismo bili u krizi sto posto. Kriza u nama -jo{ vi{e. Gde vlada kriza identiteta, nikonema ni{ta protiv bezli~ne vlade. Mi smo ukrizi kao riba u vodi - somovi. Ako je riba ipo dinar i po, koliko nas ko{ta som?

Sve ima svoju cenu, samo je koalicionisporazum stvar dogovora. Borili smo se zaonu stvar, a dobili - ovo. Dok bira~i sejubostan, poslanici ne beru brigu.

Da smo radili na sebi koliko radimoispod sebe, gde bi nam bio kraj! Ne}emonau~iti lekciju dok ne zagrejemo stolicu.Pamet u glavu dolazi odozdo. Ne{to mipade na pamet. Da sam se distancirao odsvojih uverenja, ni{ta me ne bi pogodilo.

Idu}i iz pobede u pobedu sve naj se stiglo iprestiglo. Na evropskom putu pretekli nas onikoji ne mi~u s mesta.

@iveo praznik praznih re~i!

PRVI PETI

Vladimir Joki}

SVETLOSTI POZORNICE

Da nam ivi, ivi radproleterijada

Ilija Markovi}

FENJER

PRAZNIK - Dnevni list DanasIII MAJ - 2010. [email protected] MAJ - 2010. II [email protected] - Za mnoge...

Documents

Transcript of PRAZNIK - Dnevni list DanasIII MAJ - 2010. [email protected] MAJ - 2010. II [email protected] - Za mnoge...