Skup{tina Udru`enja p~elara Po`arevca

Centar srpskogp~elarstva

Strana IVGodina deveta, broj 643, dodatak za Brani~evski okrug

Nastavljena akcija na bezbednosti dece u saobra}aju

Podeljeno jo{ 50 auto sedi{taza bebe Strane IV-V

P E TA K , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 , b r o j 6 7 5 3 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Predao se odbegli Zoran Peri}, odre|en mu pritvor od 30 dana

Osumnji~en za prevare i falsifikovanja Strana VII

Sve ve}e muke Po`arevljana sa o{trom zimom

Mraz sneg, led ivetar paralisali grad

Opasno kretanje po zale|enimtrotoarima i ispod ledenica, akomunalni sistemi rade ote`ano Strana III

Po`arevac - Jedinstvena manifestacijaLjubi~evske konji~ke igre, kao i drugeturisti~ke destinacije i atrakcije Po`a-revca sa okolinom, bi}e predstavljeneinternacionalnom krugu zaintereso-vanih putnika i namernika.

Naime, Turisti~ka organizacija gra-da Po`arevca }e po prvi put ove godi-ne u~estvovati na Sajmu turizma uBerlinu. Re~ je o najve}em svetskomsajmu turizma koji traje ~etiri dana umartu. Na ovom sajmu turisti~ku po-nudu predstavljaju izlaga~i iz ~ak 187

zemalja. Pre Berlina, grad samostalnonastupa na sajmu turizma u Beogra-du. Van granica Srbije, Turisti~ka or-ganizacija je ponudu Po`arevca do sa-da predstavljala u susednoj Bosni iHercegovini, a destinacija im je tadabila Banjaluka.

Od 8. do 12. marta }e TOP turisti~-ku ponudu centra Brani~evskog okru-ga predstaviti na Sajmu u Berlinu.Predstavljanje }e biti u okviru {tandaTuristi~ke organizacije Srbije, zajednosa jo{ osam mesta iz Srbije.

U Berlinu se do sada uspe{no pred-stavljao Beograd, u koji je proteklihgodina sve vi{e turista dolazilo upravoiz Nema~ke. Po`arevac }e svakako pri-kazati Ljubi~evske konji~ke igre, a di-rektorka Turisti~ke organizacije, ka`eda }e mnoge stvari zavisiti i od bud`e-ta. Pamfleti }e od stranih jezika biti{tampani barem na engleskom, a po-stoji mogu}nost da bude i onih na ne-ma~kom.

Z. V. Strana III

Turisti~ka organizacija Po`arevca po prvi put izlazi u Evropu

Ljubi~evske konji~ke igre ~etiri dana u Berlinu

KU^EVO ]E BITI SRPSKAMETROPOLAMURALAKu~evo - Gradi} na reci Pek ve}godinama dobija inventivnoukra{ene fasade zgrada po kojimapostaje i prepoznatljiv, pa ga mnogismatraju metropolom srpskogmurala. Naime, Centar za kulturu„Veljko Dugo{evi}“ u Ku~evu, usaradnji sa Fakultetom primenjenihumetnosti Univerziteta u Beogradu,pod pokroviteljstvom Op{tineKu~evo, 2015. godine pokrenuo jeprojekat „Ku~evo putem murala“.Projektom je planirano oslikavanjena desetak lokacija, {to bi poreddva postoje}a murala autoraDragana Kecmana, Ku~evo u~inilogradom murala, sme{taju}i ga naturisti~ku i kulturnu mapu Srbije.Ovaj grad }e ubudu}e krasiti muralikoje su oslikali studenti Fakultetaprimenjenih umetnosti iz Beograda.

Z. V.Strana VIII

II p e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Recept za dobre proizvodne rezultate nisu samo ekonomski parametri

Ni{ta bez timskog rada i poverenjaZa postizanje dobrih rezultata neophodno je da postoje kolegijalnost, solidarnost i drugarstvo, ka`u rudari PK „Drmno“

Kostolac - Pored stru~nosti itimskog rada, za postizanje do-brih proizvodnih rezultata neop-hodno je da postoje kolegijalnost,poverenje i drugarstvo, ka`u ru-dari PK „Drmno“ a prenosi ~aso-pis „EPS Energija“. U vreme tr i-{ne konkurencije i tehni~ko-teh-nolo{kog razvoja veoma je va`nobrzo se prilagoditi novim okol-nostima i uslovima savremenogna~ina poslovanja. Na Povr{in-skom kopu „Drmno“ mnogo jeprimera koji ilustruju konstata-ciju da se osavremenjuje proiz-vodni proces, kako u organizaci-onom tako i u tehni~ko-tehnolo-{kom smislu.

Stru~nost i profesionalnost sepodrazumevaju, ali da li je to do-voljno za uspe{nu realizacijuproizvodnih ciljeva, pitali smoradnike koji su u neposrednomproizvodnom procesu iz nekoli-ko razli~itih slu`bi PK „Drmno“.

/@ivorad Vesi}, diplomiraniin`enjer elektrotehnike, {ef elek-troodr`avanja, grupe za merenje,za{tite i dijagnostiku, na PK

„Drmno“ efektivno radi 33 godi-ne, od ~ega je 16 proveo u smeni.Vesi} ka`e da su stru~nost i pro-fesionalni odnos prema poslupreduslov za ostvarivanje dobrihrezultata, ali i da se ne mo`e beztimskog rada.

- Vremena se menjaju, napre-duje tehnika, postavljaju se noviproizvodni standardi. Od dana ka-da sam po~eo da radim do sadamnogo toga je unapre|eno i osa-vremenjeno, isti~e Vesi}. - To jeposebno izra`eno u na{oj elektro-slu`bi, ali generalno i u drugimslu`bama kopa „Drmno“. Tehni-ka kao tehnika, ne mo`e da da ve-like rezultate ako nema obu~enihljudi. U elektroslu`bi veliki brojljudi i{ao je na obuke i usavr{ava-nja kako bi mogli iskoristiti tehni~-ka dostignu}a. Dobro je {to se uslu`bi u kojoj radim stalno podi ukvalitet rada i postavljaju novi, vi-{i standardi. U poslu je izra`entimski rad jer smo upu}eni jednina druge. Prisutna je i kolegijal-nost i jo{ postoji drugarstvo, {to seposebno ose}a kod ljudi u smen-skom radu, bez obzira na to {to se~esto mo`e ~uti da se ljudi danasotu|uju jedni od drugih. Primera

posve}enosti, kolegijalnosti u od-nosu prema poslu ima mnogo, alimislim da su u vreme poplava ovevrednosti bile najizra`enije. Nije segledalo ko je koje struke, zanima-nja. Svi su bili anga`ovani i sprem-ni da u~ine sve kako bi se posledi-ce sanirale {to je mogu}e br`e ikop nastavio normalno da radi.

- Nema dileme, ljudi su stru~-ni za poslove koje rade, ali beztimskog rada, drugarstva i kole-gijalnosti nema uspeha, smatraSa{a Gavrilovi}, prvi bagerista na

bageru „SChRs 800“, koji 29 go-dina radi u smeni. Da nije tako,kako ka`e Gavrilovi}, sigurno dane bi uspevali da realizuju proiz-vodne planove. To je posebno iz-ra`eno kod radnika u smeni.Svako vodi ra~una o svom poslu,ali kad zatreba, svi rade sve, od ~i-{}enja do zano{enja kablova.Druga~ije se i ne mo`e raditi.Moram da istaknem da ljudi po-sebno vode ra~una jedni o drugi-ma, jer je na{ posao opasan ismatram da se generalno stalnopove}avaju standardi u oblastibezbednosti i zdravlja radnika naradu, ka`e Gavrilovi}. - Malo jeza nas starije komplikovanije dasavladamo obuke za kori{}enjesavremenih tehni~kih sredstavau odnosu na mla|e kolege, aliuspevamo, {to zna~i da nismojo{ „za bacanje“.

Bojan Ninkov, rukovalac jed-nostavnih gra|evinskih ma{ina,u grupi je mla|ih radnika i poredradnog sta`a od 16 godina. Odpo~etka svog radnog veka poka-zivao je interesovanje za posao,tako da je brzo stekao simpatijestarijih kolega u slu`bi pomo}nemehanizacije. Uz rad, omogu}e-no mu je bilo i da se usavr{ava,

tako da su mu u ruke poverava-ne savremene i vredne ma{ine.

- Istina je da su stru~nost iprofesionalnost na prvom me-stu, ali smatram da su za ostvari-vanje projektovanih proizvodnihciljeva potrebna i savremenasredstva, timski rad, kolegijal-nost i drugarstvo, barem kada je

re~ o rudarskom poslu. U mojojslu`bi mnogo toga je unapre|e-no i osavremenjeno i lak{e je ra-diti. Me|usobno uva`avanje ipo{tovanje radnika razli~itih za-nimanja i struka koji su uklju~e-ni u jedinstveni proizvodni pro-ces od velikog su zna~aja zaostvarivanje dobrih rezultata.Toga na PK „Drmno“ ima i zatosmatram da se i posti u planira-ni rezultati proizvodnje. U na-{em poslu sve je nekako lak{e ibezbednije kada znate da radite i

sa drugarima. Drugarstvo na po-slu daje elan i podsti~e radnikana to da bude jo{ bolji, savesniji iproduktivniji, ka`e Ninkov.

Zvezdan Vuleti}, poslovo|a uslu`bi ma{inskog odr`avanja, ra-di na kopu „Drmno“ od 1984.godine. Ka`e da su zaposleni ob-u~eni i stru~ni za poslove koje ra-

de, da su posve}eni i da je u od-nosu na vreme kada je po~eo daradi znatno olak{an i osavreme-njen rad.

- Eksploatacija uglja je slo`enposao i za ostvarivanje ciljevaproizvodnje, pored stru~nosti,zahtevaju se timski rad, kolegijal-nost i visok stepen poverenja, {toje posebno va`no u pogledu bez-bednosti ljudi. Li~ne sposobnostisvakog pojedinca i te kako dopri-nose uspe{noj organizaciji i rea-lizaciji posla, ka`e Vuleti}. Z. V.

Po`arevac - Modna kompanija„Luna“ iz Po`arevca ve} je do-bila brojna priznanja za svojrad i dobro se pozicionirala uovoj oblasti privredne delatno-sti. Ina~e, da bi se od zanatskeradnje do{lo do velikog biznisapotrebno je biti uporan, jer napo~etku sve deluje kompliko-vano, ocenjuju vlasnici poro-di~nih firmi.

Jedna od onih kojih su u to-me uspeli je Biljana Jovanovi}iz tekstilne kompanije „Luna“u Po`arevcu. Prvobitni cilj jebio da se zaradi jedna plata uku}i, a posle 25 godina od osni-vanja, kompanija ima }erke fir-me, izvozi polovinu od ukupneproizvodnje, zapo{ljava 180radnika i broji 250 kooperana-ta. Iako danas kompanija pla}a400 ljudi, na po~etku nije bilolako, jer je trebalo prevazi}i ad-

ministrativne barijere i savla-dati pravila biznisa.

- Kad su mi rekli, {ta se hvata{u kolo, kad ne zna{ da igra{, sa-vladala sam pravila. To me je po-krenulo i danas, evo osvajamonova tr`i{ta, kazala je Jovanovi}na prvoj Me|unarodnoj konfe-renciji o porodi~nom preduzet-ni{tvu koja se odr`ava na Zlati-boru. Za rast porodi~nog biznisa,neophodna je i podr{ka lokalnesamouprave koja mo`e da radina pobolj{anju ambijenta i infra-strukture, ka`e predsednik op{ti-ne ajetina Milan Stamatovi}.

- Ako nema dobrog privred-nog ambijenta i razumevanjavlade i lokalne samouprave te-

{ko se mo`e napraviti ozbiljnijirezultat. Mi smo se trudili dapomognemo privrednicima ida od njih napravimo partnere,rekao je Stamatovi}. Ka`e dadr`ave u regionu dele istu sud-binu, poku{avaju da pokrenuprivredu koja je vi{e od 20 godi-na stagnirala. Stamatovi} navo-di da je svestan da postoji nelo-jalna konkurencija, da nije svedefinisano i ure|eno i isti~e daje tu va`na uloga dr`ave. Sa Me-|unarodne konferencije o po-rodi~nom biznisu vladama tre-ba da se po{alje poruka da de-montiraju stari birokratski si-stem i da uspostave sistem jed-nak za sve, rekao je Stamatovi}.

Pored birokratskih proble-ma i nelojalne konkurencije, je-dan od izazova za vlasnike po-rodi~nih firmi je i finansiranjebiznisa. Direktor Garancijskogfonda Vojvodine \or|e Rako-vi} obja{njava da taj fond dajegarancije start ap korisnicimakoji iza sebe nemaju bilanse.

- Na primer, ako tra`ite100.000 evra kredit, vama }eposlovna banka tra`iti neku ga-ranciju, odnosno kolateral od200.000 do 300.000 evra, {to jeprili~no za nekog mladog ~ove-ka koji ulazi prvi put u biznis, anema ni bilanse poslovanja, ka-`e Rakovi}. On obja{njava daonda garancijski fond daje ga-ranciju poslovnoj banci, a kli-jent sa tim fondom pravi ugo-vor o kolateralu koji je povolj-niji - za 100.000 evra kredita,kolateral je 130.000 evra.

Rakovi} je najavio i dobru

saradnju sa sekretarijatom zaprivredu AP Vojvodina, gde }etaj sekretarijat subvencionisatikamate, a glavnicu kredita }epreuzeti garancijski fond, {tozna~i da }e se za korisnike mak-simalno smanjiti rizik. Navode-}i da korisnici kredita ~esto ni-

su upu}eni u vezi sa funkcioni-sanjem institucija AP Vojvodi-na poput sekretarijata i fondo-va, Rakovi} ka`e da se sada obi-laze op{tine i razgovara sa pred-stavnicima Kancelarija za lokal-ni ekonomski razvoj kako bi seto promenilo. Z. V.

Modna kompanija „Luna“ iz Po`arevca na Me|unarodnoj konferenciji o porodi~nom preduzetni{tvu

Od {najderaja do 400 anga`ovanih

Prvobitni cilj bio da se zaradi jedna plata u ku}i, a posle 25 godina firma izvozi polovinu od ukupneproizvodnje i ima 250 kooperanata

NA LICU MESTA

Zvezdan Vuleti}

Biljana Jovanovi}, prepoznatljivapreduzetnica u svetu mode

@ivorad Vesi}Sa{a Gavrilovi}Bojan Ninkov

Posve}enost posluTimski rad je ono {to motivi{e svakog radnika pojedina~no. Znatno je pobolj{anakomunikacija, ali obra}a se pa`nja i na racionalno anga`ovanje ljudi, rekao je Zve-zdan Vuleti}. U vanrednim situacijama kao {to su bile poplave jasno se videlo ko-liko su ljudi posve}eni poslu, ali i {ta za njih zna~i kop „Drmno“. Tada su se ljudi ne-sebi~no stavljali na raspolaganje u svakom trenutku. Stru~nost jeste na prvom me-stu, ali sama po sebi nije dovoljna za postizanje `eljenih ciljeva.

Nikad bez saradnje: Sa kopa Drmno

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac - Jedinstvena mani-festacija Ljubi~evske konji~keigre, kao i druge turisti~ke desti-nacije i atrakcije Po`arevca saokolinom, bi}e predstavljene in-ternacionalnom krugu zaintere-sovanih putnika i namernika.

Naime, Turisti~ka organiza-cija grada Po`arevca }e po prviput ove godine u~estvovati naSajmu turizma u Berlinu. Re~ jeo najve}em svetskom sajmu tu-rizma koji traje ~etiri dana umartu. Na ovom sajmu turisti~-ku ponudu predstavljaju izlaga-~i iz ~ak 187 zemalja. Pre Berli-na, grad samostalno nastupa nasajmu turizma u Beogradu. Vangranica Srbije, Turisti~ka orga-nizacija je ponudu Po`arevca dosada predstavljala u susednojBosni i Hercegovini, a destinaci-ja im je tada bila Banjaluka.

Od 8. do 12. marta }e TOPturisti~ku ponudu centra Brani-~evskog okruga predstaviti naSajmu u Berlinu. Predstavljanje}e biti u okviru {tanda Turisti~-ke organizacije Srbije, zajednosa jo{ osam mesta iz Srbije.

- Ne mo`emo da zauzmemoceo {tand i napravimo posebanprogram, ali dovoljno je da ta-mo imamo na{ materijal i da tajmaterijal bude preveden i do-stupan, ka`e direktorka Turi-sti~ke organizacije Po`arevca,Jelena Vukazi}.

U Berlinu se do sada uspe-{no predstavljao Beograd, u ko-ji je proteklih godina sve vi{eturista dolazilo upravo iz Ne-ma~ke. Po`arevac }e svakakoprikazati Ljubi~evske konji~keigre, a direktorka Turisti~ke or-ganizacije, ka`e da }e mnogestvari zavisiti i od bud`eta.

Pamfleti }e od stranih jezika bi-ti {tampani barem na engle-skom, a postoji mogu}nost dabude i onih na nema~kom.

- Postoji jedan sajam koji samja tipovala, jer smo hteli da u~e-stvujemo na makar jednom ino-stranom sajmu, da privu~emo

strance malo vi{e. Me|utim, tajje ne{to iza Igara i onda ti ne do-bije{ priliku da izreklamira{ ono{to }e se de{avati u toku godine,ka`e Vukazi}. - Mnogo je bolje uprvom delu godine da ima{ ta-kav jedan sajam nego da ga ima{u novembru na primer. I onda

smo izabrali ovaj u Berlinu. Ovegodine bro{ure }e dobiti „novoruho“, ali i malo stru~nije teksto-ve i sveukupno }e druga~ije daizgledaju. Pre berlinskog sajma,„Turisti~ka“ u~estvuje i na me-|unarodnom Sajmu turizma uBeogradu od 23. do 26. februara.Novina jeste to {to grad ove go-dine na beogradskom sajmu na-stupa samostalno sa ~etiri danaprograma samo o ponudi Po`a-revca. Ranije je ponuda bila regi-onalna, pa su op{tine Brani~ev-skog okruga delile vreme i pro-stor za predstavljanje svojih pro-grama.

Na sajmu turizma u Berlinudostupna je turisti~ka ponudaizlaga~a sa pet razli~itih konti-nenata, koji dolaze iz ~ak 187zemalja. O veli~ini sajma govo-ri i ~injenica da je na sajmu vi{eod 10.000 izlaga~a a svake go-dine ga pohode desetine hilja-da posetilaca. Z. V.

Po`arevac - Sneg i niske tem-perature, koje se u srcu Brani-~eva kre}u i do deset stepeni is-pod nule, prekinuli su Uli~niva{ar koji je po~eo 20. decem-bra pro{le godine i trebalo je datraje do 14. januara. Zakupcidrvenih tipskih ku}ica su, me-|utim, ustuknuli pred nevre-menom, pa ve} desetak dananiko ne iznosi robu.

Prodavaca ve} sedam dananema ni na zelenoj pijaci u [u-madijskoj ulici, gde se prodajuvo}e, povr}e i jaja, a odolevaju

jo{ jedino oni na glavnoj zele-noj pijaci „Krug“, kod gradskogparka, jer je ona natkrivena iogra|ena zidanim lokalima.

Posle sne`nih padavina, uPo`arevcu je po~ela da duvasna`na ko{ava, pa se ljudi i pocentru grada oprezno kre}uzbog klizavih trotoara i ledeni-ca na nadstre{nicama, a prija-vljeno je dosta povreda i lomo-

va ekstremiteta zbog padova. Sobzirom na procenu kako jeopasno da vlasnici lokala ili slu-`benici u ustanovama i firma-ma sami uklanjaju ledenice,mnogi su delove trotoara rizi~-ne po pe{ake ozna~ili za{titnimtrakama pa je tako i kraj zgradeNarodne biblioteke koja nosiime „Ilija M. Petrovi}“.

Me|utim, ledenice vise sanadstre{nica vi{e lokala u cen-tralnoj zoni kao i sa nekihstambenih zgrada a opasnostod klizanja i padova preti i naulazima u neke samousluge i

banke, koje na mokrim i kliza-vim stepeni{tima nemaju ru-kohvate, ve} samo table sa upo-zorenjem: „Klizav pod“ i „Pazi,klizavo“. Rizi~ni za hodanje su ineki pe{a~ki prelazi.

Za razliku od trotoara, kolo-vozi su dobro o~i{}eni, pa nemaopasnosti od proklizavanja au-tomobila, niti udesa u centrugrada. Hladno vreme u Po`a-revcu nije izazvalo ni poreme}aju radu komunalaca, jer se sme-}e redovno odvozi, ali je uo~enaprevelika potro{nja vode, koja

je kao usred leta, pa se apelujeda sugra|ani provere da li jedo{lo do pucanja vodomera.

Najte`a je situacija sa greja-njem, zbog gotovo svakodnev-nih intervencija na toplovodu,pa pojedini delovi grada ostajuhladni od pet do osam sati. Ko-risnici se nadaju da }e im i ra-~uni biti smanjeni, kao {to sedogodilo na po~etku grejne se-

zone, za one kod kojih je onapo~ela sa zaka{njenjem.

Zbog niskih temperatura,retko se mogu videti i deca ko-ja se sankaju ili grudvaju ugradskom parku - mo`da izbog toga {to su od pro{le sre-de |aci ponovo u {kolskim klu-pama, osim njihovih vr{njakau @abarima i Golupcu, gde jezimski raspust produ`en doponedeljka, zbog ote`anog pre-voza. Valja ista}i i da je mnogomladih i dece obolelo od gripa,iako epidemija ovog virusa je-njava, ali sporo. M. V. i Z. V.

Sve ve}e muke Po`arevljana sa o{trom zimom

Sneg, led i vetarparalisali grad

Opasno kretanje po zale|enimtrotoarima i ispod ledenica, akomunalni sistemi rade ote`ano

Vodomeri i cevi toplovoda pucajuNiske temperature izazivaju probleme na po`areva~kom toplovodu, zbog ~ega ne-ki delovi grada ostaju bez grejanja, a poslednjih dana ponovo je uo~ena i preveli-ka potro{nja vode. Zbog toga iz „Vodovoda“ apeluju na gra|ane da provere vodo-mere, jer postoje osnovane sumnje da je do{lo do njihovog pucanja i curenja. Na-ro~ito treba proveriti vodomerne {ahtove u drugoj i tre}oj visinskoj zoni: Gradskobrdo, Kru{ka, Farma i Crveni krst, te u vikendicama tre}e visinske zone...

Kostim kneza Milo{a ili vi{ebojcaUkoliko bude novca, u Berlin }e na sajam i}i i neko obu~en u kostim kneza Milo{a,vi{ebojca ili neki drugi kostim koji nedvosmisleno mo`e da uka`e na istoriju ovogkraja i njegove turisti~ke prednosti.

Turisti~ka organizacija Po`arevca po prvi put izlazi u Evropu

Ljubi~evske konji~ke igre ~etiri dana u Berlinu

Turisti~ka ponuda centra Brani~evskog okruga u prestonici Nema~ke bi}e od 8. do 12. marta, u okviru {tanda Turisti~ke organizacije Srbije

Po`arevac - Na stadionumalih sportova u Po`arevcuotvoreno je klizali{te, kojeradi od 10 do 22 sata, uokviru zimskog programa„Ledilo“. Klizali{te se nalazipored hale sportova i zauzi-ma 420 kvadrata, a cenaulaznice ostala je ista kaopro{le godine - 100 dinara.

Onima koji su nestabilnina ledu, poma`u instrukto-ri klizanja u periodu od 14 d20 sati i ta usluga se ne na-pla}uje. Klizali{te }e raditido 9. februara, ali, ako budeinteresovanja, ovaj terminmo`e biti produ`en. Ina~e,vlasnik klizali{ta je beograd-ska firma „Finest“, kojoj }e se izgradskog bud`eta doplatiti mi-lion dinara.

- Drugog dana rada klizali{ta,pod reflektorima je u jednom

trenutku bilo vi{e od 50osoba na ledu, iako je ter-mometar pokazivao 15 ste-peni ispod nule. U danimakada po~inje manja hlad-no}u, nadamo se jo{ boljojposeti. Kada svemu tomepridodamo i zimski raspustkoji tek sledi, verujemo da}e ove sezone biti oborenpro{logodi{nji broj posetakoji je za daleko manji vre-menski period iznosio pre-ko 3.000, rekao je direktorKSC „Po`arevac“, NenadMiti}.

Smene za kliza~e trajupo sat i po, a oni koji nema-ju klizaljke, mogu da ih iz-

najme po ceni od 100 dinara, uzpokazivanje |a~ke knji`ice ilili~ne karte. Za iznajmljivanje jena raspolaganju 100 pari klizalj-ki, veli~ina od 26 do 45. M. V.

Mladima koji vole led, izgleda da ne smetaju izuzetno niske temperature

O~ekuju rekordni broj kliza~a

Onima koji nisu savladali „slin~uganje“ besplatno poma`u instruktori, a cene za kori{}enje klizali{ta inajam klizaljki samo po sto dinara

Prezentacija LJKI i na internacionalnoj sceni: Sa pro{lih igara

Zamrla trgovina: Uli~ni va{ar prakti~no prekinut

Nebezbedno na trotoarima: „Pazi ledenice!

Klizali{te u Po`arevcu

p e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U Op{toj bolnici u Po`arevcu zavr{eno renoviranje internog odeljenja

Za novi defibrilator izdvojeno 727.000 dinaraPo`arevac - U Op{toj bolnici uPo`arevcu zavr{eno je renovira-nje internog odeljenja, ~ime jepobolj{an komfor pacijenata iuslovi rada za zaposlene. Naovom odeljenju renovirane susobe za pacijente, kupatila i hod-nici, a nabavljen je i novi defibri-lator, vredan 727.000 dinara.

Sredstva za obnovu internogodeljenja i kupovinu defibrilato-ra obezbe|ena su iz sopstvenihprihoda, radi unapre|enja zdrav-stvenih usluga.

Direktor Op{te bolnice DankoNikoli} apelovao je na sve ljudedobre volje da svojim donacijamapomognu dalju obnovu i opre-

manje bolnice, jer ona pokriva nesamo Po`arevac, ve} i jo{ {est op-{tina Brani~evskog okruga.

U Op{toj bolnici u teku}oj godi-ni renovirano je i porodili{te, u ko-jem se mese~no rodi od 100 do 150beba. Sve prostorije porodili{ta suokre~ene, postavljeni su novi po-dovi, renovirana su kupatila, po-stavljanjem novih plo~ica i sanita-rija, a obnovljeni su ili zamenjeni i

vrata i prozori. Ove godine bolnicaje i dodatno opremljena, zahvalju-ju}i donaciji princeze Katarine, ko-ja je donirala 16 elektri~nih kreve-ta, kao i automobil marke „fiat 500L“. Osim obnove internog, u kru-gu bolnice obavljeno je i ozelenja-vanje povr{ina na otvorenom, a u`ardinjerama je posa|eno cve}e,pa }e se na prole}e videti praviefekti ove akcije. M. V.

Po`arevac - Deo honorara kogase grupa „Van Gogh“ odrekla nanovogodi{njem koncertu u Po-`arevcu pripao je Centru za soci-jalni rad, odnosno dnevnom bo-ravku dece i omladine ometene urazvoju u Po`arevcu.

Kako je rekla direktorka Centraza socijalni rad, Tatjana Raji} do-nacija u vrednosti od 150.000 di-nara bi}e iskori{}ena za kupovinustrunja~a i materijala za oblaganjesenzorne sobe, koja }e biti sme{te-

na u dnevnom boravku dece ome-tene u razvoju. Ne{to od opremeza senzornu sobu kupljeno je rani-jih godina i to sredstvima od na-plate sudskih kazni, ali interaktiv-ni prostor jo{ tada nije bio u pot-punosti spreman za rad. Ono {to

sledi je i adaptacija ovog prostoraza njegovu kona~nu funkciju.

Neupu}eni se pitaju - {ta je sen-zorna soba i kome je namenjenaTo je interaktivni izolovani pro-stor, potpuno bezbedan i prijatan

za boravak dece. Opremljena jemekanim zidom i podnim obloga-ma, kao i razli~itim elementimakoji potpoma`u stimulaciju ~ulavida, sluha, mirisa i dodira. Rad usenzornoj sobi je pre svega name-njen deci i omladini koja imajusmetnje senzorne integracije - onojkoja imaju te{ko}e obrade svako-dnevnih senzornih informacija ikoja manifestuju neobi~na pona-{anja, kao {to su izbegavanje ilipreterano tra`enje dodira, pokre-ta, zvukova i svetlosnih senzacija.

To su deca sa poreme}ajimaiz autisti~nog spektra, deca saADD i ADHD, deca sa mental-nom nedovoljnom razvijeno{}u,sa senzornim o{te}enjima, go-vornim pote{ko}ama, smetnja-ma u u~enju, problemima u po-na{anju. Efekti koje donosi rad usenzornoj sobi su pobolj{anje pa-`nje, selekcija i u~enje o raznovr-snim dra`ima, pobolj{anje ko-munikacije, smanjenje stereotip-nih pona{anja. Z. V.

Donacija grupe „Van Gog“ namenjena deci ometenoj u razvoju

Dogra|ena senzorna soba

Po`arevac - Grad Po`arevac je2015. godine usvojio lokalni akci-oni plan za unapre|enje polo`ajaosoba sa invaliditetom za period2015.- 2020. godine. Iz bud`etaGrada je za ovu godinu za lokalniakcioni plan izdvojeno milion i podinara. lan gradskog ve}a zadu-`en za nevladine organizacije, De-jan Krsti} ka`e da }e udru`enjaprojektnim finansiranjem konku-risati sa programima iz lokalnogakcionog plana. U njegovoj izradiu~estvovala su i udru`enja koja sebave pitanjima osoba sa invalidi-tetom.

Neke od mera i aktivnosti za re-alizaciju akcionog plana su priku-

pljanje podataka o osobama sa in-validitetom i uslovima njihovog i-vota, podizanje nivoa pristupa~no-sti, bez arhitektonskih barijera,zvu~na i svetlosna signalizacija, ne-verbalna komunikacija, uklanjanje

barijera u javnim objektima, insta-lirani natpisi na Brajevom pismu ipropisana svetlosna, taktilna izvu~na signalizacija u objektimaod op{teg interesa.

Z. V.

Lokalni akcioni plan za osobe sa invaliditetom

Izdvojeno milion i po dinara

Novi apel zadonacije za daljuobnovu iopremanje ovezdravstveneustanove

Direktor Op{te bolnice Danko Nikoli} i lekari pored novog defibrilatora

Po`arevac - Nastavljena je akcijagrada Po`arevca na pove}anjubezbednosti u saobra}aju pa jejo{ 50 auto sedi{ta za bebe uru~e-no roditeljima u po`areva~komGradskom zdanju, a ovaj poklonje namenjen deci koja su ro|enaod 1. oktobra 2016. Godine.

Ovo je ina~e druga dodela au-to sedi{ta za bebe. Akcija }e bitinastavljena i u ovoj godini i ona }ese sprovoditi bar jednom u dvameseca. Sredstva za ove namenesu izdvojena od napla}enih kazniza saobra}ajne prekr{aje na teri-toriji grada Po`arevca. Skup jeodr`an u organizaciji Saveta zabezbednost saobra}aja Grada aprisustvovali su predsednik Skup-{tine Grada Bojan Ili}, ~lan Grad-skog ve}a Dragan Kosti} i pred-sednik Saveta za bezbednost sao-bra}aja Dragan Stanojevi}.

Prisutne roditelje pozdravio jepredsednik Skup{tine Grada Po-`arevca Bojan Ili}, koji je u svomobra}anju najavio je da }e lokalnasamouprava nastaviti da poma`eroditelje koliko god mo`e i u bu-du}em periodu, i izrazio je naduda }e Grad deliti sve vi{e sedi{ta.

Dragan Stanojevi} predsednikSaveta za bezbednost saobra}ajaGrada Po`arevca, rekao je da se30 odsto sredstava od napla}enihsaobra}ajnih prekr{aja daje lo-kalnoj samoupravi za unapre|e-nje bezbednosti u saobra}aju. Sa-vet izdvaja sredstva za horizon-talnu i vertikalnu signalizaciju,

unapre|enje bezbednosti decekod {kola, izradu projekata za bi-ciklisti~ke i pe{a~ke staze, autosedi{ta za bebe i jo{ mnoge dru-ge promotivne aktivnosti. Stano-jevi} je jo{ zamolio roditelje dadobijena sedi{ta pravilno koriste.

Sedi{ta su ovom prilikom po-delili predsednik Skup{tine Gra-da Po`arevca Bojan Ili}, ~lanGradskog ve}a Grada Po`arevcaDragan Kosti} i predsednik Save-ta za bezbednost saobra}aja Dra-gan Stanojevi}. Zanimljiv je po-datak da je od 50 beba bilo i dvapara blizanaca koji su dobili svo-je sedi{te. Z. V.

Bezbedan i zabavan prostor „senzorne sobe“

Lica sa invaliditetom }e lak{e do posla

Grad }e tokom januara zaposliti nove izvr{ioce na sprovo|enju Zakona o ozakonjenju objekata

Umesto samo troje, bi}e 40 izvr{ilacaPo`arevac - Grad Po`arevac }etokom januara zaposliti 37 licakoja }e biti anga`ovana na efika-snijem i br`em sprovo|enju Za-kona o ozakonjenju objekata dok}e u 130 gradova i op{tina u Srbi-ji na tim poslovima biti zaposle-no 889 novih radnika.

Kako je navedeno u saop{tenjuMinistarstva gra|evinarstva, sao-bra}aja i infrastrukture, to je oko85 odsto od ukupno 1.046 pravni-ka, arhitekata i gra|evinskih in`e-njera koji }e biti zaposleni na po-slovima ozakonjenja. Prvi zadatakop{tina i gradova bi}e da, sa pove-}anim brojem zaposlenih, u naj-kra}em roku okon~aju popis nele-galno izgra|enih objekata.

U Po`arevcu su ranije bila an-ga`ovana tri izvr{ioca, dok je sadaodobreno da se uposli 37 ljudi ko-ji }e biti anga`ovani po ugovoru oprivremenim i povremenim po-slovima. Novi radnici anga`uju seisklju~ivo uz saglasnost KomisijeVlade Srbije, a prednost ce imatinezaposleni sa evidencije Nacio-nalne slu`be za zapo{ljavanje.

Lokalne samouprave }e br`im

sprovo|enjem ozakonjenja zna-~ajno pove}ati prihode jer }e sa-mo od taksi zaraditi 8,4 milijardidinara {to je {est i po puta vi{e odtro{kova zarada dodatnih radni-

ka. Tako|e, lokalne samoupravepo zavr{etku procesa ozakonjenjamogu da ra~unaju i na nekolikostotina miliona dinara ve}e priho-de od poreza na imovinu. Z. V.

Nastavljena akcija na bezbednosti dece u saobra}aju

Podeljeno jo{ 50 auto sedi{ta za bebe

Oko 30 odsto sredstava od napla}enih saobra}ajnih prekr{aja daje se lokalnoj samoupravi za unapre|enje bezbednosti u saobra}aju

U po`areva~koj filijali Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje

Nove obuke za te`e zapo{ljiva licaPo`arevac - Prema re~ima So-nje Miri}, direktorke po`are-va~ke Filijale Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje, ovde se orga-nizuju nove obuke za te`e zapo-{ljiva lica u skladu sa potrebamatr`i{ta rada. Obuke su besplat-ne, spovode se prema IPA pro-jektu 2012. koji podrazumevapomo} te`e zapo{ljivim grupa-ma, a deo programa se zavriokrajem pro{le godine i nastavljase po~etkom ove godine.

Na nacionalnom nivou, pro-jekat finansira Evropska unija sa6,5 miliona evra, a NSZ je opre-delila oko 3,6 miliona evra za oveprojekte. Nezaposlenima licimau Brani~evskom okrugu na ras-polaganju }e biti ~etiri obuke: uPo`arevcu za gerontodoma}ice ipekare, a u @agubici i Kostolcubi}e organizovane informati~keobuke prema ECDL standardu.

Jednostavno re~eno, ECDL jeme|unarodno priznat standard

koji se odnosi na poznavanjeosnovnih znanja iz oblasti ra~u-narstva i informatike, a posedo-vanje jednog od sertifikata jasnopokazuje poslodavcu koji stepenznanja iz ove oblasti mo`e dao~ekuje od zaposlenog. Dakle,ECDL sertifikati su svojevrsnali~na karta svakog zaposlenog,na osnovu koga se jasno mo`evideti koliko zna da radi na ra-~unaru i u kojim oblastima.

Z. V.Po`arevac - Po`arevac je postaoistinski centar srpskog p~elar-stva, {to je proisteklo i sa sastan-ka proizvo|a~a meda i p~elinjihproizvoda u Velikoj sali Centra zakulturu. Odr`ana je 49. Skup{ti-na Udru`enja p~elara Po`arevac,kada su uru~ene su zahvalnice ipovelje najzaslu`nijim pojedinci-ma i ustanovama sa kojima jeudru`enje ostvarilo saradnju.

- Udru`enje p~elara Po`are-vac je u 2016. godini napravioistorijski podvig i postalo je prvoUdru`enje u Srbiji po broju ~la-nova tako da ima ukupno 306~lanova i oko 14.000 ko{nica. Va-`no je re}i i to da je u ovoj godini~lanovima omogu}eno da po~nusa izradom {e}erno-mednih po-ga~a u re`iji udru`enja Po`are-vac, izjavio je predsednik Udru-`enja Dejan Milo{evi}. IspredGrada prisutne je pozdraviopredsednik Skup{tine Bojan Ili},koji je istakao zadovoljstvo {to jeUdru`enje Po`arevac prvo u Sr-biji po broju ~lanova i ko{nica.

- Grad poma`e kroz subvenci-

je i fondove udru`enje p~elara,kao {to je to ~inio i 2016. sigurno}e u istom obimu, ako ne i vi{e,pomo}i i u 2017. godini, rekao jeon.

P~elari iz Po`arevca bili su vr-lo aktivni tokom 2016. godine.Intenzivno su sara|ivali sa Speci-jalisti~kim veterinarskim institu-tom, Agrarnim Fondom i gra-dom Po`arevcem, izlagali su svo-je proizvode na svim zna~ajnijimsajmovima u Srbiji kao i zemlja-ma okru`enja. Tako|e, mali{ani-ma iz vrti}a kao i prvacima povo-dom prvog {kolskog dana pokla-njali su med a u saradnji sa Poljo-privrednom {kolom „Sonja Ma-rinkovi}“ u Po`arevcu organizo-vali su petu {kolu p~elarstva zasve zainteresovane polaznike.

Na sednici je usvojen finansij-ski izve{taj za 2016. godinu ipredstavljen program rada za te-ku}u. Nakon toga su dodeljenaposebna priznanja i povelje naj-zaslu`nijim pojedincima i usta-novama sa kojima je udru`enjeostvarilo saradnju. Z. V.

Po`arevac - Pravo na naknadutro{kova u iznosu od 100 odsto odcene ko{tanja boravka u vrti}uima}e deca sa smetnjama u razvo-ju, dok se pravo na naknadu tro-{kova u iznosu od 50 procenataostvaruje za decu blizance. Ovaodluka usvojena je na sedniciSkup{tine grada Po`arevca kra-jem pro{le 2016. godine a njenaprimena po~ela je po~etkom teku-}e godine. Prema izjavi direktor-ke Pred{kolske ustanove „LjubicaVrebalov“, Marija Baji}, Grad Po-`arevac }e tro{kove vrti}a za decusa smetnjama u razvoju subvenci-onisati u potpunosti, a za decu bli-zance sa 50 procenata.

- Ova prava roditelji moguostvariti podno{enjem fotokopijeizvoda iz mati~ne knjige ro|enih iugovora sa pred{kolskom ustano-vom. Za priznavanje prava na re-fundaciju cene boravka dece sasmetnjama u razvoju, uz zahtev za

ostvarivanje prava, prila`e sei akt inter resorne komisije oproceni potreba za pru`anjedodatne obrazovno zdrav-stvene ili socijalne podr{kedetetu, ka`e Baji} i dodaje dase u vrti}ima nalazi 29 decesa smetnjama u razvoju.

Jo{ jedna novina u ovojustanovi je i da roditelji ubu-du}e ne}e obnavljati ugovorepo dosada{njoj praksi, ve} }eod vaspita~ica dobiti noveanekse ugovora, potpisati ih itime zavr{iti sve obaveze.

- Nakon potpisivanja no-vog aneksa ugovora, koje }eroditelji ovih dana dobiti odvaspita~ica, ne}e se vi{e vr{i-ti obnova ugovora, isti~e Ba-ji} i dodaje da }e se time, iz-me|u ostalog, izbe}i velike gu`vekoje su bile veliki problem, te op-tere}ivale kako roditelje, tako i za-poslene u vrti}koj ustanovi.

Da podsetimo, cena vrti}a osta-la je nepromenjena i iznosi 3.800dinara, roditelji pred{kolaca na ce-lodnevnom boravku pla}aju

3.200 dinara. Ekonomska cena vr-ti}a je 19.000 dinara, od toga gradPo`arevac pokriva 80 odsto, dokroditelji pla}aju ostatak. Z. V.

Skup{tina Udru`enja p~elara Po`arevca

Centar srpskogp~elarstva

Po~ela primena olak{ica za roditelje dece sa smetnjama u razvoju

Oslobo|eni pla}anja vrti}a

Kupovina preko interneta sve rasprostranjenija

Po`arevljani me|u najaktivnijimaPo`arevac - Sve popularnija ku-povina preko interneta, koja pot-hranjuje takozvanu „potro{a~kugroznicu“, nije zaobi{la ni Po`a-revac. Naime, KupujemProda-jem, jedan od najpopularnijihsajtova za online prodaju i kupo-vinu u Srbiji, objavio je listu naj-tra`enijih artikala tokom 2016.godine, kao i listu gradova iz ko-jih je postavljeno najvi{e oglasa ame|u njima je i Po`arevac.

Tokom proteklih 12 mesecipreko ovog portala prodato je pre-

ko milion predmeta, ukupnevrednosti od 159,4 miliona EUR.Tako, tri kategorije u kojima jeprodat najve}i broj artikala sumobilni telefoni, kompjuterskaoprema i ku}ni aparati i elektroni-ka. Pored toga, zna~ajan broj pro-izvoda prodat je u kategoriji autoopreme, kao i obu}e i ode}e. Raz-menjeno je ~ak 21,68 miliona po-ruka tokom 2016. na ovom sajtu.

Gledaju}i ukupnu vrednostprodate robe po kategorijama,najvi{e novca (€43.790.165,82) je

potro{eno na nekretnine, {to nijeiznena|uju}e. Odmah iza toga lju-di su najvi{e potro{ili na automo-bile + (€22.321.173,48), a tre}u ka-tegoriju su zauzeli mobilni telefo-ni. Publikacija dalje pokazuje da suode}a, obu}a i muzi~ki instru-menti jo{ neke od najtra`enijih inajpopularnijih kategorija ove go-dine, sa statistikom od preko 134hiljade prodatih stvari, dok su ko-risnici ovog portala znatan deonovca izdvojili i za poljoprivrednema{ine i proizvode, zatim auto de-

love, te raznu industrijsku opre-mu. Najvi{e oglasa je bilo u kate-gorijama mobilnih telefona i opre-me, automobila i knjiga. Prekoportala KupujemProdajem pro-dato je 26.992 iPhona, i ~ak 5.183traktora. Na visokom mestu su ipsi, kojih je prodato preko 11.000.

^etvrtina oglasa je do{la iz Be-ograda, a zna~ajan broj je posta-vljen i od korisnika iz Novog Sada,Ni{a i Po`arevca. Ipak, najvi{eoglasa je postavljeno iz raznih gra-dova u Srbiji preko 50 odsto. Z. V.

PRVENSTVO SRBIJE U CIKLOKROSU NA SREBRNOM JEZERUVeliko Gradi{te - Prvenstvo Srbije u ciklokrosu odr`a}e se u nedelju 22. januara u VelikomGradi{tu a organizatori su Biciklisti~ki savez Srbije i op{tina Veliko Gradi{te. Ovogodi{nje PrvenstvoSrbije u ciklokrosu odr`a}e na kru`noj stazi (du`ina kruga 1800 m) na Srebrnom jezeru (kodteniskih terena) sa po~etkom u 11 sati. Programom je predvi|eno da se na atraktivnim stazamakoje su prekrivene snegom, u konkurenciji `ena i mu{karaca, takmi~e: mla|i kadeti, kadeti, juniorii seniori. Z. V.

Beba sigurnija u autu

Sa uru~enja sedi{ta

Iz po`areva~kog vrti}a

Br`i rad na legalizaciji: Po`arevac

Nagra|eni uzgajiva~i p~ela

VI p e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

„Nisam dobro, prijatelju, ovapoledica }e mi do}i glave“, `alimi se poznanik kada sam muse javio da mu ~estitam slavu.„Pre neki dan se okliznem idobro se ugruvam, mislio samda sam slomio kuk. Sednem uauto i pojurim u Dom zdravlja,ta~nije u Medicinu rada, gdese le~im. Tamo, mesta zaparkiranje ni za lek; kru`io samneko vreme, uzalud. Na|ohmesto u Izvorskoj... htedoh tuda ostavim kola i da sespustim do ambulante, alipomislim, pa na ovoj nizbrdici}u sigurno opet da seokliznem i polomim se, te selepo vratim, sednem u auto iodem nazad ku}i, pa sad evole`im bez lekova...“

Moj stari poznanik, bankar,prekju~e stoji pored svog~etvoroto~ka{a ~ekaju}i

suprugu da iza|e iz Medicinerada, kako bi je odvezao ku}i.Ne sme da mrdne od vozila jerje parkirao nepropisno,zauzimaju}i deo trotoara i deokolovoza. A gde bi se ina~eparkirao u zoni te zdravstveneustanove?

Nova lokalnaadministracija je posle pro{lihizbora ukinula naplatuparkiranja vozila ispredBolnice. Lepo i opravdano, zasvaku pohvalu. Da neobrazla`em, svima je jasno daBolnica nije kafi} pa je ~oveku}ef da automobil zaustavi ba{na mestu gde }e biti vi|en.Privi|am da }e u sklopunajavljenih izbora lokalninosioci vlasti ubrati poene uvezi sa parkiranjem u kruguDoma zdravlja (a tu su i Zavodza javno zdravlje i Medicinarada). Opravdano je da ostanuobele`ena mesta za invalidnalica, uz prostor za vozila Hitnepomo}i. Ostala parking mestaosloboditi naplate takse zaparkiranje.

I ne samo to. U vremezaposedanja lokacije iizgradnje Doma zdravlja nijebilo toliko vozila, pa se i nijerazmi{ljalo o prostoru zaparkirali{ta. Danas je

o~igledno da ovako ne ide. Dami se ne zameri {to kritikujem,da}u i neke predloge. Pametskoncentrisana u staromgradskom zdanju, ve} }eosmisliti i bolje predloge injihova re{enja. Ipak, moguuzeti u obzir i dolepredlo`eno:

- Ispred Doma zdravlja (iMedicine rada) ukinutinaplatu parkiranja u tom deluulice Jovana [erbanovi}a, kaoi u u tom delu leve straneHajduk Veljkove ulice (taksistanica se mo`e izmestitipreko puta);

- Ispred Doma zdravlja saobe strane ulice, razmotritimogu}nost da se zemljaniprostor izme|u kolovoza itrotoara preuredi u parking,tako da se vozila parkirajubo~no a ne paralelno saulicom, {to }e omogu}itidvostruko vi{e parking mesta;

- U dvori{tu Doma zdravlja iZavoda za javno zdravlje boljeorganizovati prostor tako dase slu`bena vozila istihparkiraju unutra, a ako imamogu}nosti, u dvori{tu na}imesta za vozila lekara i osobljate dve zdravstvene ustanove,kako bi se rasteretila mesta zapacijente i njihove pratioce;

- U krugu Medicine radaneure|ene zemljane povr{ineurediti kao parking mesta, a

uzdignute {ahte „skratiti“ nanivo kolovoza, kako bi seomogu}ilo kretanje iliparkiranje;

- Preko puta Medicine radaukloniti nedavno postavljenegrani~nike izme|u kolovoza itrotoara, jer su time formiranadva paralelna trotoara, aonemogu}eno je i ono malomesta za parkiranje;

- Pred ulazom u Medicinurada prilagoditi platformu zazaustavljanje vozila kojadovoze te`e bolesnike, uzupozorenje da je re~ samo omogu}nosti zaustavljanja radidovo`enja odnosnoodvo`enja te`ih bolesnika;

- Sa zadnje strane ovogobjekta, u Kolubarskoj,pro{iriti parking prostor nau{trb dosta {iroke raskrsnice;

- Poku{ati do}i do re{enjada lica nastanjenja u susednimstambenim zgradama, kao ilica zaposlena u lokalima ubli`oj okolini, ne zauzimajubesplatna parking mesta ukrugu zdravstvenih ustanova...

Privi|am, kao na javi, da }estru~njaci za regulisanjesaobra}aja na}i bolja re{enjaod predlo`enih (koja }e spravom kritikovati) i realizovatiih. Radujem se tome.

Nevolje voza~a predDomom zdravlja

Nova lokalna administracija je posle pro{lih izbora ukinula naplatuparkiranja vozila ispred Bolnice.Lepo i opravdano, za svakupohvalu, ali...

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

U Kostolcu ve}i deo termokapaciteta radi u skladu sa evropskim ekolo{kim standardima

Projekat u zavr{noj fazi Kostolac - Ulaganje u ekolo{keprojekte daje rezultate u Kostol-cu, a ve}i deo termokapacitetaradi u skladu sa propisanimevropskim ekolo{kim standar-dima, navodi izvor „EPS Ener-gija“. Smanjenje zaga|enja i bo-lja za{tita `ivotne sredine prio-riteti su u poslovanju „Elektro-privrede Srbije“. Ulaganjem urevitalizaciju postoje}ih i iz-gradnju novih postrojenja po-slednjih godina negativan uticajrada elektroenergetskih objeka-ta na okru`enje mnogo je ma-nji. O tome je govorio PredragCvijanovi}, {ef Slu`be za upra-vljanje za{titom ivotne sredineu ogranku „TE-KO Kostolac“.

- Slu`ba je podeljena na dvadela, od kojih je jedan zadu`enza termoelektrane, a drugi zakopove. U termoelektranama„Kostolac A“ i „Kostolac B“imamo odeljenja zadu`ena zaupravljanje vazduhom, voda-ma, pratimo emisije dimnihgasova koji izlaze iz dimnjaka,

pratimo i kvalitet ambijental-nog vazduha, uticaj emisije na`ivotnu sredinu, pratimo kvali-tet svih vrsta vode koje imamo- vode recipijenta (povr{inskevode), otpadne vode, sanitarne,atmosferske... Pratimo i radio-aktivnost, kvalitet zemlji{ta inivo buke. To su, dakle, para-

metri koji se prate, a koji di-rektno pokazuju uticaj elektra-ne na `ivotnu sredinu, ka`eCvijanovi}.

U poslednjih nekoliko godi-na EPS je ulo`io znatna sred-stva za ekolo{ke projekte u Ko-stolcu. Smanjenju zaga|enjavazduha doprine}e dodatno

postrojenje za odsumporava-nje dimnih gasova.

- Realizacija ovog projekta jeu zavr{noj fazi i nakon njego-vog pu{tanja u rad vrednostemisije sumpor-dioksida tre-balo bi da bude ispod 200 mili-grama po kubnom metru, na-vodi Cvijanovi}.

Rekonstrukcija gorionika nabloku B1 u TE „Kostolac B“primarna je mera za smanjenjeemisije azotnih oksida (NOx).U skladu sa parametrima veza-nim za kvalitet uglja, i vrednostNOx bi}e konstantno manja odpropisanih 200 miligrama. Sa-da su te vrednosti drasti~no

manje nego ranije. Merenjemna ovom bloku utvr|eno je i daje nivo emisije ugljen-monok-sida ispod grani~ne vrednosti.^estice su na bloku B1 su ispodgrani~nih 50 miligrama.

- U avgustu je po~eo probnirad postrojenja za transport pe-pela i {ljake gustom hidrome{a-vinom u „Kostolac A“. Pepeo i{ljaka iz starijeg kostola~kog ter-mokapaciteta transportuju se nanovu deponiju, koja se nalazi naPovr{inskom kopu „]irikovac“.Za staru deponiju pepela Srednje

kostola~ko ostrvo ura|en je pro-jekat zatvaranja i njegova realiza-cija, koja }e tako|e doprinetismanjenju zaga|enja, tako|e je utoku. Merenjem kvaliteta ambi-jentalnog vazduha, vrednostisumpornih oksida i ~a|i, utvr|e-no je da su ispod grani~nih vred-nosti propisanih uredbom.

Fine ~estice koje ostanu napovr{ini vetar lako nosi. Kase-ta A je po{umljena, jedan deo jerekultivisan i probno zatvoren,tako da se na Srednjem kosto-la~kom ostrvu trenutno koristekasete B i C naizmeni~no - jed-na je rezervna, druga aktivna.

- Merenjem radioaktivnostiutvr|eno je da se nikada do sa-da nisu prelazile grani~ne vred-nosti. Kvalitet zemlji{ta se pra-ti u okolini celog kostola~kogogranka EPS-a i tu nema naru-{avanja prirodnih koncentraci-ja metala. [to se ti~e buke, u re-dovnim uslovima je ispod gra-nice, naveo je Cvijanovi}.

Merenja kvaliteta vazduha,otpadnih voda, radioaktivnostii buke rade ovla{}ene instituci-je koje imaju akreditovane la-boratorije, kao i ustanove kojeimaju re{enje ministarstva damogu da mere kvalitet ambi-jentalnog vazduha. Z. V.

Poziv za uvo|enje u vojnu evidencijuVeliko Gradi{te - Centar Ministarstva odbrane u Velikom Gradi{tu, pozvao je sve mu{karce ro|ene 1999. godine i kasnije dase jave radi uvo|enja u vojnu evidenciju. Ovaj poziv odnosi se na sve one koji do sada nisu uvedeni u evidenciju, kao {to nala-`e Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Uvo|enje u evidenciju vr{i}e se na @itnom trgu broj 1 u Velikom Gradi{tu, uposebnoj zgradi u dvori{tu op{tine, svakog radnog dana od 9 do 15 sati, u periodu od 16. januara do 28. februara. Regrut ko-ji se uvodi u vojnu evidenciju, sa sobom treba da ponese li~nu kartu ili paso{, radi utvr|ivanja identiteta. Oni koji borave u ino-stranstvu du`ni su da se jave nadle`nom diplomatsko-konzularnom predstavni{tvu Republike Srbije. M. V.

Izbori za savete MZVeliko Gradište - U nedelju, 22. januara, odr`a}e se izbori za savete mesnih zajednica: Ostrovo, Ram, \urakovo-Popovac i Ku-mane. Izbori }e se odr`ati na ~etiri bira~ka mesta, u periodu od 8 do 18 sati. Gra|ani koji glasaju du`ni su da sa sobom pone-su neki od dokumenata koji sadr`e jedinstveni mati~ni broj gra|ana - li~nu kartu, paso{ ili voza~ku dozvolu. M. V.

Javno nadmetanje za zakup javne povr{ineVeliko Gradi{te - Op{tina Veliko Gradi{te najavila je javno nadmetanje za davanje u zakup zemlji{ta za postavljanje monta-`nih prodajnih objekata. Re~ je o prostoru kod Doma zdravlja, povr{ine 50 kvadrata, koji se daje u zakup na dve godine. Po-~etna cena na nadmetanju, zakazanom za 13. februar, iznosi 83 dinara po kvadratu, na mese~nom nivou. M. V.

Zbrinjavanje otpada

Slu`ba za upravljanje `ivotnom sredi-nom u kostola~kom ogranku EPS-a ra-di i zbrinjavanje otpada. Jedan deoprodaje se ovla{}enim operaterima ko-ji imaju re{enje ministarstva da se bavezbrinjavanjem, recikla`om i drugim vi-dovima tretmana otpada. Ostatak, ko-ji se ne proda, zbrinjava se po osnovuugovora o poslovno-tehni~koj saradnji,a za jedan deo otpada ogranak „TE-KOKostolac“ pla}a operaterima da ga od-nesu sa lokacije.

Vrednost emisijesumpor-dioksidatrebalo bi dabude ispod 200miligrama pokubnom metru

Postrojenja kostola~kih termoelektrana

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 . brani~evo

Predao se odbegli Zoran Peri}, odre|en mu pritvor od 30 dana

Osumnji~en za prevare i falsifikovanje Predlo`io svedoke koji bi trebalo da potvrde da on nije vr{io krivi~na dela za koje se tereti, izjavio Peri}ev advokat Vlasnici vozila

~ija la`na registracija jo{ nije istekla, ponovo pla}aju za nju, a nanetu {tetu mo}i }e da potra`uju u parnici protiv trojice osumnji~enih Po`arevac - Zoran Peri} (61), zvaniPampur, osumnji~en za prevare oko re-gistracije vozila u Po`arevcu, vratio se izAustrije i javio Osnovnom tu`ila{tvu,gde je saslu{an uz prisustvo anga`ova-nog advokata, Gorana S. Petrovi}a, po-sle ~ega mu je odre|en pritvor do 30 da-na, da ne bi uticao na svedoke i ponovopo~inio krivi~no delo za koje se tereti.

Kako smo saznali iz izvora bliskogistrazi, on je negirao da je po~inio kri-vi~na dela za koje ga Osnovno tu`ila-{tvo u Po`arevcu sumnji~i, da je sa Ra-divojem Te{i}em (53) i Draganom Di-mitrijevi}em (48) sprovodio nekolikogodina unazad. Ova dvojica uhap{enasu u decembru pro{le godine i odre-|en im je pritvor do 30 dana, zbogsumnje da su izvr{ili krivi~na dela pre-vare i falsifikovanje isprave.

Prema re~ima na{eg izvora bli-skom istrazi, Peri} je do{ao u Po`are-vac misle}i da ga policija tra`i zbog to-ga {to ga je jedna doktorka prijavila dajoj ugro`ava sigurnost, prete}i joj da }eda je ubije i da je bio ne malo iznena-|en, za{ta se u stvari tereti. Zbog togaje anga`ovao advokata Gorana S. Pe-trovi}a, koji je prisustvovao njegovomsaslu{anju.

- Peri} je negirao sve optu`be da jeprevarom i falsifikatima registruju}ivozila stekao veliku koli~inu novca.

On je tu`iocima rekao da je prijatelji-ma, uz proviziju, od 500 do 1. 000 di-nara, omogu}avao da bez ~ekanja iodlaska u MUP registruju svoje vozi-lo, i da je novac za takse davao ruko-vodiocima AMD „Pobeda“, koji sumu usmeno potvr|ivali da su taj no-vac sa ra~una „Pobede“ prebacivaliMUP-u, a neke takse su pla}ali goti-vinski preko po{te i nekih banaka i dasu mu oni uredno davali registracionenalepnice, koji je on prosle|ivao vla-snicima vozila, pri~a na{ izvor {ta jePeri} izjavio na saslu{anju i dodaje dasa Dimitrijevi}em i Te{i}em nije imaonikakvu saradnju, i da su oni, ako suradili za{ta se sumnji~e, radili sami.

Peri}ev advokat Petrovi} ka`e da gaje ovaj anga`ovao kao branioca i da se

on nije sam predao policiji, nego se ja-vio tu`ila{tvu koje ga je saslu{alo i na-kon saslu{anja odredilo pritvor, kakone bi uticao na svedoke.

- Moj klijent je negirao navode op-tu`be i predlo`io je dosta svedoka da sesaslu{aju, koji }e da potvrde da on nijevr{io krivi~na dela za koje se tereti. Sa-slu{anja tih svedoka zakazani su za ~e-tvrtak i petak, ka`e Peri}ev advokat.

U me|uvremenu, Radivoju Te{i}u,vlasnik agencije „Raleks“ koji se bra-nio }utanjem, produ`en je pritvor zajo{ 30 dana, dok je Dimitrijevi} pu{tenda se brani sa slobode, jer vi{e nije bi-lo razloga za produ`enje pritvora. Onisu voza~ima navodno obe}avali regi-straciju bez obavljanja tehni~kog pre-gleda i bez odlaska u policiju, {to jemnoge privuklo, kako bi u{tedeli vre-me, a neki da bi izbegavali popravkuvozila. Prevaru su vr{ili, sumnja se, ta-ko {to su upla}ivali minimalne sumeu bud`et Srbije, a onda dopisivali nuleili nisu ni{ta upla}ivali, ve} su falsifi-kovali pe~ate banaka i po{te, i njimaoveravali uplatnice. Nabavili su i la`nipe~at Gradske uprave, kojim su overa-vali ovla{}enja za registraciju.

Sada se u istrazi proverava ume{a-nost osiguravaju}e ku}e „Pobeda“ islu`benika sa odeljenja za registracijevozila, kao i nekoliko firmi koje oba-vljaju tehni~ke preglede vozila da bi seutvrdila, eventualna, njihova ume{a-nost. Policija je dosad sprovela kon-trolu za vi{e stotina vozila registrova-nih u 2016. godini, a sada se ide una-zad, jer se ovakva prevara sprovodilagodinama. Zasad {teta naneta bud`etuSrbije iznosi tri miliona dinara, a nakraju istrage, bi}e mnogo ve}a. Vlasni-ci vozila ~ija la`na registracija jo{ nijeistekla, ponovo pla}aju za nju da im sene bi oduzele tablice, a nanetu {tetumo}i }e da potra`uju u parnici protivtrojice osumnji~enih.

M. Veljkovi}

BogatstvoPrvoosumnji~eni Zoran Peri} poslovima regi-stracije bavi se ve} 20 godina. Za to vreme ste-kao je vi{e nekretnina i `iveo na visokoj nozi.Sad se pretpostavlja da je tako ne{to mogao se-bi da priu{ti na osnovu pomenutih navoda izpolicije i tu`ila{tva.

Organizovani kriminal?Ukoliko se na kraju istrage ispostavi da je bu-d`et Srbije o{te}en za veliku sumu, slu~aj }epreuzeti Vi{e javno tu`ila{tvo. Ako se utvrdi daje ovaj recept prevare primenjivan i u drugimmestima u Srbiji, to }e zna~iti da se radi o orga-nizovanom kriminalu, pa }e tada biti nadle`anSpecijalni sud.

U kontroli saobra}aja isklju~eno pet voza~a

Vozio sa 2,68 promila alkoholaPo`arevac - U kontroli saobra}aja sprovedenoj prethodne sedmice na pod-ru~ju Brani~evskog okruga, policija je iz saobra}aja isklju~ila pet voza~a zbogalkoholisanog stanja. Me|u njima je najvi{e alkohola u krvi, 2,68 promila,imao S. M. iz ]irikovca. U istom periodu izre~eno je 329 nov~anih kazni,uglavnom zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, i podneto 56 prekr{ajnihprijava, mahom zbog prekora~enja brzine. U prethodnoj sedmici, voza~i suizazvali 15 udesa, u kojima su dve osobe zadobile lak{e povrede. Uzroci ovihudesa bili su prebrza vo`nja i nedr`anje odstojanja izme|u vozila. M. V.

SAMOUBISTVO U KOTLARNICIPo`arevac - @ivorad Peri} (88) izBradarca kod Po`arevca, izvr{io jesamoubistvo ve{anjem u pomo}nojzgradi u svom dvori{tu. Njegovobe`ivotno telo prona{ao je njegovsin Neboj{a, u ~etvrtak ujutru, oko~etiri sata, kako visi o gredu ukotlarnici, iznad traktorskeprikolice. Sin je odmah nazvaopoliciju, koja je obavila uvi|aj.Tu`ilac nije tra`io obavljanjeobdukcije, pa je telo predatoporodici radi sahrane. @ivorad nijeostavio opro{tajno pismo, ali sepretpostavlja da se na samoubistvoodlu~io zbog starosti i bolesti. M. V.

KAZNE ZA NESAVESNE VLASNIKE PASA Veliko Gradi{te - Udru`enje„Pomo} ugro`enim `ivotinjama“ -PU@, sprove{}e besplatnuvakcinaciju, ~ipovanje i sterilizacijuvlasni~kih pasa na podru~juop{tine Veliko Gradi{te. Sredstvaza pru`anje ove usluge PU@ jetra`io i dobio od lokalnesamouprave, iz op{tinskogbud`eta. Iz ovog udru`enjaupozoravaju gra|ane koji imaju pseda su du`ni da ih vakcini{u, ~ipuju iregistruju po zakonu, jer im, usuprotnom, preti nov~ana kazna uiznosu od 50.000 dinara. M. V.

U DVE RE^I Apel deci i roditeljima u Velikom Gradi{tu

Opasno klizanje na reci i jezeruVeliko Gradi{te - U Velikom Gradi{tu uo~eno je da se deca klizaju po zale|enojpovr{ini Dunava i Srebrnog jezera, {to mo`e biti veoma opasno u slu~aju pro-padanja kroz led. Op{tinsko Odeljenje za inspekcijske poslove apeluju na decu dato ne rade zbog svoje bezbednosti i mole roditelje da povedu ra~una. Zbog zale-|enih reka, u Brani~evskom okrugu na snazi je redovna odbrana od leda na Du-navu kod Velikog Gradi{ta i Golupca, dok je vanredna odbrana od leda progla-{ena na Velikoj Moravi u zoni i nizvodno od Ljubi~evskog mosta. M. V.

Vlasniku produ`en pritvor: Agencija Raleks Javio se na „pogre{nu“ adresu: Osnovno tu`ila{tvo u Po`arevcu

VIII p e t a k , 2 0 . j a n u a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Ku~evo - Gradi} na reci Pek, sme{tenizme|u Zvi`da i Homolja, ve} godina-ma dobija inventivno ukra{ene fasadezgrada po kojima postaje i prepozna-tljiv, pa ga mnogi smatraju metropo-lom srpskog murala. Naime, Centar zakulturu „Veljko Dugo{evi}“ u Ku~evu,u saradnji sa Fakultetom primenjenihumetnosti Univerziteta u Beogradu,pod pokroviteljstvom Op{tine Ku~e-vo, 2015. godine pokrenuo je projekat„Ku~evo putem murala“.

Projektom je planirano oslikavanjena desetak lokacija, {to bi pored dvapostoje}a murala autora Dragana Kec-

mana, Ku~evo u~inilo gradom mura-la, sme{taju}i ga na turisti~ku i kultur-nu mapu Srbije. Ovaj grad }e ubudu-}e krasiti murali koje su oslikali stu-denti Fakulteta primenjenih umetno-sti iz Beograda. Inicijator ovog projek-ta je mladi Ku~evljanin, Bojan Veljko-

vi}, koji je studirao primenjenu umet-nost, a podr`ao ga je i njegov grad.

Bojan ka`e da je najte`i deo biouklopiti interes gra|ana, od saglasno-

sti stanara, finansijera Op{tine i Fakul-teta, po{to im je to bio master rad, alisve vreme ih je vukla pozitivna energi-ja i dobra ideja. Teme murala izabra-ne su u skladu sa arhitekturom Ku~e-va i kulturnim nasle|em ovog kraja

Cilj projekta „Ku~evo putem mu-rala“ jeste da na pa`ljivo odabranimlokacijama, na zidovima stambenihzgrada, privatnih ku}a i poslovnihobjekata u ulicama kojima prolazimagistralni put Po`arevac - Ku~evo -Majdanpek, budu naslikani murali.Teme murala odabrane su uva`ava-ju}i arhitekturu grada, a povrh svegaspecifi~nosti i ono {to je karakteristi~-no kako za sam grad, tako i za njego-vu {iru okolinu, Zvi`d i Homolje (tra-dicija, znamenite li~nosti, obi~aji, pri-rodne lepote, turisti~ki potencijali).

Projekat „Ku~evo, grad murala“,za cilj ima i svrstavanje grada na kul-turnu mapu Srbije doprinose}i de-centralizaciji kulture i podsti~u}i pro-dukciju vizuelnih umetnosti promo-

vi{u}i je na najvidljiviji na~in, dopri-nos razvijanju vizuelne kulture, podr-{ku mladim, savremenim vizuelnimumetnicima, podsticaj raznolikostikulturnog izraza, dostupnost vizuel-nih umetnosti osobama sa invalidite-tom, dostupnost vizuelnih umetnostigra|anima i mogu}nost njihovogmasivnog kori{}enja. Umetni~ka de-la inspiri{u druge umetnike i podsti-~u njihovo stvarala{tvo. FotografAleksandar Novakovi} vodi nas svo-jim objektivom kroz Ku~evo putemmurala.

U nastavku projekta ulep{avanjagrada zapo~eto je oslikavanje portalana zgradi Centra za kulturu u Ku~evu.Vitra` „ Putevi ispira~a zlata „, delomladog ku~eva~kog slikara VladimiraPetrovi}a prvi je deo triptiha koji }e domaja 2017. krasiti sam centar grada.Ispiranje zlata kroz vekove iz zlatono-sne reke Pek inspirisalo je ovog umet-nika da kroz svojevrsni vremenskikontinuum prika`e oslikavanjem sta-klenih povr{ina najzna~ajnije epohe ueksploatisanju rudnog bogatstva Zvi-`da i Homolja, u kojima je Ku~evo na-stalo i razvijalo se.

Z. V.

Po`arevac - Izlo`ba pod nazivom „Be~freestyle“ Milo{a Stevi}a i JohannesaLakingera odr`ava se u Galeriji savre-mene umetnosti na Starom korzou uPo`arevcu. Umetni~ki kolektiv iz Be~a„Coco Casali“ nastao je 2011. godine, a~lanovi su Po`arevljanin Milo{ Stevi} iJohannes Lakinger iz Be~a. Obojica suzavr{ili likovne umetnosti na Univerzi-tetu u Lincu kroz studentske razmene- Milo{ se usavr{avao u Roterdamu dokje Johannes boravio u Jerusalimu.

Grupa se bavi apstrakcijom, pa ~la-novi kreiraju dela shodno trenutnoj in-spiraciji kroz razli~ite pristupe umet-ni~kog stvaranja. „Coco Casali“ se po-`areva~koj publici predstavlja umet-ni~kim konceptom koji je analiti~an,~ak neprikaziva~ki, koji ide ka formi-ranju vlastitog umetni~kog jezika.

- Umetnici u svojim slikama, crte`i-ma i instalaciji istra`uju odnos svesnenamere i nesvesnog u nastanku umet-ni~kog dela. Mrlje i linije naj~e{}e su ucrnoj, plavoj i crvenoj boji, {to nosi ne-ku simboliku i posebno tuma~enje, za-dr`avaju svoj autohtoni ivot pri ~emuje vlast autora u tim slu~ajevima prili~-no ograni~ena, kazala je Marina Rado-savljevi}, istori~ar umetnosti i kustos

Narodnog muzeja Po`arevac, na otva-ranju ove interesantne izlo`be sika i cr-te`a. Do`ivljaj - to je ono {to ova umet-ni~ka grupa pru`a publici.

- ^ovekova sposobnost da preobra-`ava stvarnost pokazuje se u odnosu nane~uveno, neo~ekivano, skandalozno,jer se naj~udniji odnosi odjednom za-me}u izme|u raznih stvari i situacija. Is-poljava se mo} asocijacija, a svet se i sa-moubli~ava kao metafora. Tako, Milo{ iJohanes uspevaju da putem kolorita, po-teza olovke, grupacije linija koje se kre-}u, preformuli{u vizuelna zapa`anja uli~na emotivna iskustva, ali tako ubedlji-vo da ona postaju i na{a, gledao~eva,univerzalna, rekla je Radosavljevi}.Po njenim re~ima danas postoji samojedna apsolutna stvar, a to je promena.Ne postoje pravila, apsolutno ni u jednojumetnosti ne postoje izvesnosti.

- Postoji samo ose}anje ~udesneslobode, neograni~ene mogu}nosti is-tra`ivanja gde se umetnik javlja kaoneko ko izvodi ono {to je te{ko i apso-lutno nepotrebno za pre`ivljavanje, aliipak neophodno jer kao najuzvi{enijaaktivnost ljudskog duha, ona upra-`njava potpuno slobodnu igru“.

Z. V.

Vukovac - Tradicionalna manifestacijakoja okuplja veliki broj posetilaca orga-nizovana je {estu godinu zaredom u ho-moljskom selu Vukovac nadomak@agubice, pod nazivom „Starci iz Vu-kovca“. Turisti~ka organizacija op{tine@agubica uvrstila je ovu manifestaciju uturisti~ku ponudu ovog podru~ja. Star-ci iz Vukovca ili Ma{kare nose maske,sakrivaju njima svoj identitet, izvode ra-zne igre, a sve u cilju „teranja“ zlih sila io~ekivanju prole}a. Ova manifestacija jepredhri{}anskog karaktera, obele`avase u razli~itim krajevima Srbije, i pred-stavlja nasle|e starih Rimljana.

Manifestacija po~iva na starim narod-nim ritualima koji su se uvek izvodili napo~etku godine kako bi ona bila uspe{na.I ovogodi{nji „Starci“ ili „Ma{kare“, kako

se doga|aj tako|e popularno zove, bi}eorganizovan po starim narodnim obi~a-jima. - Ovaj doga|aj odr`avamo u sklopubo i}nih praznika a cilj je da se zaboravisve lo{e iz prethodne godine i da nova go-dina donese vi{e radosti i beri}eta. Po tra-diciji, bilo je kuvanog vina, ~aja i rakije zas v e p o s e t i o c e , s m e h a i { a l e ,ka`e Jovica Trajilovi}, predsednik SavetaMZ iz Vukovca. Mesna zajednica „Bo-rac“ Vukovac, Turisti~ka organizacija op-{tine @agubica i lokalna samouprava kaogeneralni pokrovitelj, pozvali su sve me-{tane, kao i goste iz drugih sredina da do-|u i prisustvuju ovom interesantnom do-ga|aju koji obiluje starim, a o~uvanim islikovitim narodnim ritualima kojima sema{karama iz sela isteruje zlo.

Z. V.

Izlo`ba „Be~ freestyle“ Milo{a Stevi}a i JohannesaLakingera u Galeriji savremene umetnosti

Umetnost puna do`ivljaja

Manifestacija u homoljskom selu Vukovac

„Ma{kare“ za vi{e turista

Ku~evo }e uskoro biti metropola srpskog zidnog slikarstva, a cilj je svrstavanje grada na kulturnu mapu zemlje

Murali na jo{ deset zdanja Teme izabrane u skladu sa arhitekturom i kulturnim nasle|em

ovog kraja, autori studenti Fakulteta primenjenih umetnosti

Kultura i umetnost kao zlato

Da ovaj kraj nije bogat rudom zlata mo`da ne bi bio nastanjen nekoliko milenijuma a tragovi po-stojanja ~oveka na ovim prostorima vode od praistorije, dok je nauka dokazala iskopavanje ruda jo{u vreme prelaska iz kamenog u bronzano doba. Zlato je simbol bogatstva i mo}i hiljadama godinaunazad, a iz vizure umetnika Vladimira Petrovi}a „Putevi ispira~a zlata“ zavr{avaju se na portaluCentra za kulturu simbolizuju}i umetni~ki imperativ da su kultura i umetnost zlato i bogatstvo sa-vremenog dru{tva. Ako je istorija u~iteljica `ivota, umetniku je poslu`ila da nas propita da li smonau~ili da vrednujemo vrednosti kraja u kome smo se rodili i u kome `ivimo.

Identitet podnebljaO Ku~evu, njegovoj istoriji, ljudima, doga|ajima,narodima koji su tu iveli i stvarali, postoje mno-ge pri~e, legende i epovi. O Ku~evu je pevano, pi-sana je poezija, slikari su ga slikali, vajari vajali,igra~i kroz ples do~aravali. Odavno je zauzelojedno od najzna~ajnijih mesta na kulturnom ne-bu Srbije. To je Ku~evo zaslu`ilo svojim manife-stacijama kojima ~uva kulturni identitet stanov-nika ovog podneblja, svetski priznatim umetni-cima, kao {to je legenda evropske muzike \or-|e Marjanovi}, likovnim stvaraocima, a u po-slednje vreme i glumcima, fotografima. Ovaj pri-log je jo{ jedna pri~a o Ku~evu, ali ispri~ana namalo druga~iji na~in - objektivom fotoaparata.

„Starci“ u Homolju

Sa otvaranja izlo`be

Neki od murala u gradi}u na reci Pek