Prvi .

organr narodne vlasti na Romaniji

Drago Borovcanin

Posljednjih godina povecao se Ьгој radova istoricaгa i praV'nika о razVIit•ku -narodne vlasti Ш о pojedinim aspek•tima njene djelatnosti и tokи narodnooslobodila·ckog rata i revolиcije naroda Jиgoslavije . Bez obzira na to ta tematika nije jos ni izdaleka ~scrpljena, а pogo­tovo •nisи izиcene i obradene specfficnosti razvitka vlasti ti p'ojedi­nim krajevima, osobito и prvim godinama иstanka.

О stvaranjи, razvojи i гаdи organa narodne vlasti иop<Ste, а po­sebno и Bosni i Hercegovini, pisao је prof. dr Hamdija Cemerlic1 ).

Оп је s politicko-pravnog stanovista obradio postanak i ra-zvoj n a­гodne vlasti и Bosni i Hercegovini za VI'ijeme citavog narodnooslobo­dilackog rata, djelatnost NOO-a na kиltиrn·o-prosvjetnom polju, n« polju organizacije i razvoja zdravstvene i socijalne slиzbe, na ishrani NOV i odredenih kategorija sta,novnistva, na razvij ajи privrede i orgal1'izacionoj izgradnji NOO-a. U svojim radovima prof. dr Cemeг­lic se, иglavnom, koгisti arhivskom gradom koja је nastala 1942. godiпe i kasnije. Malo је Ш nikako koristena grada nastala na pocetktt ustanka 1941. godine, jer i ono malo sto је ima nije Ьilo sredeno i pristupacno. Zato је razumljivo da ni вastanak i razvoj vlast i na jednom uzem ustanickom podrucjи kakvo је 1941. godine bilo Roma­n ija nije m'ogao Ьiti sire obraden.

О tome se detaljnije ne govori пi и radu Veselina E>uretica. Jcoji је pisao о stvaгanju -narodne vlasti u Bosni i Hercegovini do

') Dosada su obja"l'l~eпi sJijedeci l'ado"l<i pгuf. d1· СеmсгШ:а: ,,Postanak i 1·azvoj nю·odne vlasti u BiH za v1·ijeme NOB«, Godisnjak Istorijskog drust va EiH, 1951, str. 53-94; »Razvoj organa pravosuda u BiH u toku NOB«, Godi ­snjak Ђ·avnog fakulteta. Sarajevo 1955, stl·. 281-302; »Kul turno-prosvjetnn djelatnost narodnooslobodilaёkih o-dbora«, Godisnjak Istorijskog drustva BiH. 1955, VII, str. 103-118, »Rad n·Jrodnooslobodilackih odbora na ishrani NOV i odredenih kategorija stanovnist1;a oslobodene teritorij e Bosne i Hercegovine<:. Godi~njak Pravnog fakulteta, Sarajevo 1956, IY, stг. 411- 441; >>Organizaciona izgradnja NOO«, Godisnjak Pravnog fakultetэ . Sarajevo 1955, strana 301~331: .> Organizacija i гazvoj zdravstvene sluzbe NOO u Bosni i Hercegovin i za vri­jeшe NOB«, Godi!:injak Pravnog fakultete~ u Sa1-ajevu, 1958, VI, str. 201-220. 1 »Privredna djelatn ost NOO u BiH«, Gudisnjak PlЋ\Inog fakulteta, Sarajevo }962. Х, sћЋnа 261- 284.

26 1

II zasjedanja AVNOJ-a2). O.n је ovom praЬlemu prisao prateci pr'O­

ces i stvaranje narodne vlasti па pojedinim sirim podгuCjima Bosne i Hercegovine. .

О pripremama, pocetku i razvoju ustanka na Romaniji pisao ј е Abdиlah Sarajlic, potpиkovnik ЈNЛЗ) . Njegov prilaz ovom proЬlemu

, imao је, иglavnom, vojni karakter. On prati razvoj vojnih jedinica ' i s tim и v:ezi razvoj иstanka i stva.ranje slobocLne teritorije na ·роd-­rисји Romanije i Glasiюca.

U ovom kracem radи namjeravam da ·obradim formiranje i dje­latnost odredenih organa vlasti na иzem podrиcju slobodne teritorij e na Romaniji 1941. godine da Ьih istakao politioko-pravne specificnost i ovih demokratsko-revolиcioпarnih institиcija , provjerio ranije izne­sene ci1njenice i popиnio praznine. Kad sam и pocetkи dao osvrt na pripreme, pacetak i razvoj иstanka prvih mjeseci 1941. godine, imao sam za ci]j da citaocu dam predstavu и kojim иslovima dolazi do stvaranja prvih organa vlasti na tom podrиcju.

Za ovaj rad koristio sam se istorijskom gradom objavljenom и Zbornikи dokиmenata i podataka о .narodnooslab-odilackom ratи jиgo­sJovenskih naroda. Pregledao sam i gradu и Arhivи Institиta za pro­џcavanje istol'ije radnickog pokreta u Sarajevu. Kako је mali broj originalnih d·okumenata za potpuno rasvjetljavanje ovog problema, koristio sam se objavljenim i neobjavljenim sjecanjima ucesnika NOR, а obavio sam i razgovor sa vise иcesnika u dogadajima 1941. godine .na Romaniji, sto mi је omogucilo da mnoga sjecanja i podatke kojim sam se koristio provjerim i utvrdim njihovu vjerodostojnost.

, · Ustanak na Њomaniji роеео је 31. jula 1941. godine. Ali, pri­preme za иstaii1ak pocinju mnogo ranije. Odmah poslije kapИиlacije stare Jugoэlavije organizacija КРЈ (celija) na podrucju Glasinca pocela је , и skladu sa direktivama СК КРЈ, vrsiti intenzivne pгi­preme za pocetak narodnog иstanka. Partijsku organ.izacijи su sati­njavali: Mirko Borovcanin, Grujo Novakovic, Danilo Dokic, Mikajilo Obrenovic, Marko Ecimovic, Milanko Vitomir, Dako Macar, Aleksa Ecimovic, Janko Jolovic, Masan Dokic, Rajko Odovic, Pero Kos-oric, Rade Bш·ovcani•n, Drago Jankovic, Spaso Markov-ic, Grujo Borovca­n.in i Sa~o Preda~). Sekretar partijske organizacije Ьiо је Mirko Borov­canin5). Pripreme za иstanak sи se sastojale и politickoj mabilizaciji masa. U tom pravcu tumacena је po'litika okupatora, koji је oimao za cilj da raspirivanjem nacionalne i vjerske mrznje >Sto vise razje-

' ) V. Dиretic је objavio radove pod nasJovom: »Stvaranje prvih organ<J. narodne vlasti и Hercegovini«, Vojnoistorijski glasnik br. 6/1964; »Stvaranje prvih oтgana narodne vlasti и Zapadnoj Bosni«, PriJozi Institиta za radnick i pokret u Sarajevu, br. 1, 1965. godine.

3) А. Sarajlic је objavio svoje radove pod naslovom: » Ustanak na Roma­

niji i razvitak Romani~skog partizanskog odreda 1941. godine«, Glasnik Isto­r ijskog drustva BiH, III, 1951, str. 95-168; »Borba Romanijskog parti.zanskog bataljona na Crvenoj stijeni«, Vojnoistorijski glasnik, 1951, 2, str. 126-130. »Us tanak na Rornaniji«, Vojni glasnik, 1952, 1, s tr. 73-96.

' ) Prerna sjecanju Mikajila Obrenovica i Masana Dokica i na osnovu Zapisa iz oslobodilackog rata Rodoljuba Colakovica, knjiga П, s tra na 210,

t »Svjetlost «, Sarajevo 1948. godine. ·,. ") Uhvacen od ttstasa и pocetku ustanka i odveden u logor. а zatirn ubljen.

262

dini nase narode i tako olaksa svoj polozaj. Ljиdima је savjet·ovarю da ne idи •na rad и Njemackи, da sabotirajи proizvodnjи ро sиmskim radilistima i na d1·иgim poslovima koji slиze okиpatorи i tako mtl onemogиcavajи n·ormalnи eksploataciju nasih prirodnih bogatstava. U'jedno је objasnjavana i иloga domacih izdajnika. Posebna akti,;­ll.ost partijske organizacije Ьila је usmjerena na prikиpljanje orиzja, mиnicije, vojnih иniformi i pripremanje lj'lldi za neposrednu orи­za·nи borbu. Komunisti stt objasnjavali narodи da је ЬшЬа jedini izlaz iz tako teske sitиacije koja је ·nastala okupacijom nase zemlje, а jedinstvo svih narodnih snaga i bratstvo s vih naroda osnovni uslo,т uspjeha и •borЬi. Aktivnost clanova Partije i paгtijske organiza~ije kao cjeHne doprinijeli sи da Partija doЬije veliki иticaj u naгodu i da komunisti doЬivaju sve jacu podrsku. Tako sи komиnisti, simpa­tizeri Partije i veci Ьгој ostalih gradana spremno docekali dan иstanka.

Napad Njemacke na Sovjetski Savez ubrzao је pripreme za иstanak. Narodne mase sи imale риnо povjerenje i vidjele ve'liku zalogи и postojanju socijalisticke zemlje, Sovjetskog Saveza, i anti­fasistickih snaga sirom svijeta. 'Го иvjerenje Ьilo је tako veliko da је kod najveceg dijela stanovnistva vladalo misljenje da се rat Ьiti brzo zavrsen, odnoono da се S'ovjetski Savez izvojevati роЬјеdи nad fasi­stickom Njemackom za nekoliko mjeseci.

Mjere koje је predиzela oгga·nizacija КРЈ na Glasnicи dopri­nijele sи da Pгoglas СК К.РЈ i poziv na иstanak Ьиdи pozitivno prim1jeni kod vecine lj иdi na Romaniji.

Poslije Proglasa СК КРЈ aktivnost komunista i drиgih napred­nih ljudi postaje jos Zivlja i konkretnija. Rad partijske organizacije na Glasincи i svakog njenog cla-na, opsta sitиacija и zeшlji, kao i cinjenica da је Sovjetski Savez иsао и rat, doprinijeli su Ъrzem okиpljanjи ljиdi и borЬi protiv okupatora i njegovih slиga. Mase sи tako dosle do saznanja da samo partija kakva је КРЈ moze tl vгijeme stvaranja kvislinskih drzavnih tvorev1na и Jugoslav'iji da осиvа jedinstvo naroda i da kao jedina jugoslovenska politioka snaga vodi Ьоr'Ьи do lronacne pobjede.

Budиci da је partijska organizacija vec razvila zapa.Zenи aktiv·· nost i stekla veliko povjerenje kod naroda Glasinca i Romanije, 10. јиlа 1941. godine iz Sarajeva na Roma!lliju izla'Zi P avle Goraniп Ilija6). On је trebao da osta'Пe na Glasincи, da organizиje pripreme za ustanak i da njim neposredno rukovodi. Kad sи pripreme za ustanak usle и zavrsnи fazи, а pri'Ьlizavao se i dan pocetka иstanka, pocetkom jula 1941. godine izasli sи na Romanijи iz Sarajeva: Slo­bodan Princip Selj·o, Hasan Brkic Асо, Slavisa Vajner Cica, Oskar Danon Jovo i Branko Milutinovic Obren.

Юdmah ро izlaskи istaknиtih komиnista iz Sarajeva odrzan је sastanak partijske organizacije, kojem su prisustvovali svi clanovi Partije sa Glasinca i oni koji sи dO.Sli iz Sarajeva. Na sastanku је

") Vidi: Zapisi iz na1·odnooslobodilal:kog rata od Rodoljuba Colakovica. knjiga П, str. 209, Svjetlost 1948. godine i Memoaгsku gradu u Institutu za istoriju radnickog pokreta Sarajevo, dolrumenat br. 9665 (dalje: IRP Sarajevo. MG. dokumenat br . . . . .......... ).

263

razmatrana politiCka situacija na podrucju Glasnica i Romanij e, aa1alizirana aktiv.nost partijske orga'llizacije i njenih clanova na pri­premama za ustanak i donesen zakljucak da se formira •stab Roma­nijskog partizanskog odreda. Odmah su imenovani i clanovi Staba: Slavisa Vajner Cica, komandant, Oskar Danon i Danilo Dokic, za­mjenici komanda~nta, Pavle Goranin Ilija, politicki komesar i Mikajilo Obrenovic, clan Staba odreda7). Pored toga, na sastanku је zakl ju­ceno da clanovi Partije odmah podu u sela, objasne odluke СК КРЈ о dizanju ustanka i zakljucke partijske organizacije о formiranju Staba Romaпijskog odreda i da prenesu poziv partijske organizacije najboljim aktivistima da s oruzjem podu na zh'orno mjesto radi otpocinjanja ustanka. Sastanak ustanika ,zakazan је na Cavcevu polju na Romaniji, ра је komunistima stavljeno u zadatak da odre­denog dana dodu s ljudima na to mjesto.

Naredпa dva-tri dana na Romaniji se, pored clanova КР, pri­kupljaju i drugi ljudi koji su blli spremпi da se bore protiv okupa­tora. Zato је 28. jula 1941. godine odrzan zbor svih boraca. Posebno su istak:nuti zadaci u ,vezi sa predstojecim akcijama па U'llistavanju puteva, postavljanju zasjeda, napadanju na neprijateljska uporista, ometanju neprijatelja da se krece iz mjesta u mjesto i da zalazi u sela i о mjerama koje treba preduzeti za dalje omasovljavanje ustanka. Ukazano је i na zadatke 11а dbradi poljoprivred11ih imanja i obezbjedenju prehrane boraca i stanovnistva8). Na sastanku је zaklju­ce:no da se sa ustankom po6ne odmah kako se kod onih koji su vec bili spremni za borbu ne Ьi gubllo povjerenje u sve 0110 sto је pre­duzeto. Odmah је trebalo iz·voditi diverzije i sabotaze na komuni­kacijama i ·objektima kojim se sluzio neprijatelj, mobllisati nove ljude i sl. U cilju izvodenja akcija zakljuceno је da se formiraju udarne grupe, koje treba da doblju konkretne zadatke za napad na pojedina

. пeprijateljska uporiSta. Na zЬoru је danesen i O'pSti pla.n napada Sta·bu Romanijskog partizanskog odreda stavljeno је u zadatak da r ukovodi udarnim grupama i njihovim akcijama. Neposredno роsЩе zb·ora, 30. 7. 1941. godine, na sastanku Staba Romanijskog partizan­skog odreda formirane su desetine i postavljeni desetari9).

Kad је izraden plan napada na odredena neprijateljska upori­sta, pristupilo se i prvim akcijama. Tako је и noci 31. jula na 1 avgust 1941. godine izvrsen napad па opstinsku zgгadu u Soiko­lavicima, koju је cuvalo nekoliko na·oruzanill zandarma, kao i na zandarmerijsku kasarnu u Zljebovima. Istodoh'no su prekinute tele­fon.ske liпije na relaciji Mokro- Sokolac- Han-P.ijesak i Sokolac­Rogatica10). Sedmog avgusta partizani na~padajн ustase koji se krecLI od Sokolca prema Knezini i raz01·uiavajн ih, а 15. avgusta napadnuta је zaпdarmerijska kasa1-пa u Mokrom. U ovom vremenu srusen је

") Zbo1-nik dokumenata i podataka о nэrodnooslobodilackom ratu jugo­slovenskih nat·oda, tom IV/1, dokumenat Ь1·. 2 (u daljem tekstu: Zbot·nik dokv.­шenata NOR, tom ... , dokumenat broj ... ).

264

•) Zhornik dokumenata NOR. tom IV'l, dokumenat br. 2. ") Isto. '") Isto.

most па rijeci Miljac·ki kod Derveпte11). 19. avgusta partiza111i vode zestokи ЬогЬи s Nijemcima па R·omaniji, и kojoj sи poginиla dva­deset i dva njemacka vojnika. Pale sи i prve partizanske zrtve. U toj borЬi po·ginulo је cetiri i ranjeno pet boraca - partizana12). Kad sи likvidirana sva neprijateljska иporista и okolini Sokolca, 25/ 26. avgusta napadnиt је i osloboden Sokolac1з). Borbe .na Romanijd vec tada doЬivajи karakter ustanka sirih razmjera. Za relativno kratko vrijeme stvorena је slobodna teritorija, koja se prostirala od CrvenЉ stijena na Romaniji do Vlasenice14), gdje se spajala sa slobodnom teritorijom Biгcanskog partizanskog odreda, i od Gиceva i drи•gih sela neposredno ispred Rogatice do Olova. Jedino se и Knezini nala­zio иstaski garnizon, koji је Ьiо opkoljen и samoш mjestи i nij c imao mogиcnosti da se izvиce. Ova "Oslobodena teritorija sve se visG sirila, а krajem oktobra 1941. godine oslobodeпa је i Knezina13). V tim .prvim borbama nanijeti sи neprijateljи veliki guЬici, zaplije­njena је zna1юa kolicina orиzja i drиgog ratnog materijala, sto ј ~>. omogucilo dalje jacanje "Odreda i razvoj иstanka. Romanijski odred brzo је izrastao u veliku vojnи jedinicи i krajem 1941. godine imao је oko 3.500 partizњna.

Na tako velikoj oslobodenoj teritoriji ukazala se potreba za formiranjem orgaпa vlasti koji се preuzeti poslove oko odrzavanja reda i mira, snabdijevanja partizanskih jeclinica i stanovnistva hra­nom i drиgim potrebama i ·obavljati drиge poslove znacajne za d·alj i гazvoj ustanka.

Stvaranje organa vlasti Ьiо је neophodan uslov za dalju mobl­lizacijн sv.Љ ljudskih i materijalnih snaga ·пaroda и ЪогЬl pгotiv okиpatora i kvislinga. Bez organa istinske 1narodne vlasti nije se moglo ni zamisliti izrastaпje иsta-nka и sveopsti rat za oslobodenje zemlje.

Bilo је svima jasno da ulogи nove revolиcionarne vlasti ne m;o.gLl vrsiti organi stare vlasti, koji sи se stavili и sluzbu okиpatora i tako izgubili povjerenje masa. Zato је partijska orga•nizacija istakla zadatak da partizanski odred na Romaniji rиsi stare organe vlastt i da unistava stari drzavni aparat na ovom podrucjи (opstine, pore­ske ispostave, zandarmerijske sta·nice i sl.), ciji sи se sluzbenici Ьili,

uglavnom, stavili и sluzbи okиpatora. S raZibijanjem neprijateljskih иporista и Zljebovima, Sokolovicima, Kramи, Mokrom i Sokocи

иnisteni su i postojeci oгgani vla~i и tim mjestima, kao i njihova arhiva. То је Ьiо пemin·ovni i sastavni dio borbe иstanickih masa.

11) IRP Sarajevo, MG, dokumenat bt·. 9665, tj. sjecanje Gruje NovakoviCa.

uc.csnika u dogadajima 1941. godine. 10

) Zbornik dokumenata NOP, tom IV/1, dokumenat br. 28. 10

) IRP Sarajevo, MG, dokumenat br. 9848, sjecanje Gruje Novakovica. Boze Jugovica, Danila Jakovljevica i Ratka Jovicica, prvoboraca ovog kraja.

н) Zbornik dokumenata NOR, tom IV/1, dokнmenat br. 89. 1"} Zapisi Rodoljuba Colakovica, knjiga П, strana 146.

265

U prvo vrijeme иstanka na Romaniji poslove narodпe vlast! obavlja Stab Romanijs•kog partizanskog odreda16). On vrsi moЬili­zacijи ljиdstva za Odred, organizиje snabdijevanje partizanskih jedi­nica hranom, odrzava red и selima i sl. Ovaj period traje vrlo kratko, oko mjesec dana od pocetka иstanka. P artijska organizacija i Stab Romanijskog partizanskog odreda и to vrijeme donose zakljиcak da se pride formiranjи orgaпa narodne vlasti. S oЪzirom na razlicite poslove koje t reba da obavlja nova vlast, иkazala se potreba za formi­ranjem odgovarajиcih organa te jedinstvene vlasti za citavи s1obodnн teritorijи . Krajem avgusta i и prvoj p CJilovini septembra 1941. godine formirani sи Komanda mjesta, Narodnooslobodilacki odbor i Narod­nooslobodilacki sиd и S·okocи. Novi organi vlasti imali sи zadatak da se rиkovode interesima oslobodilacke borbe. Upravo zbog toga mase sи и stvaranjи пovih organa vlasti vidjele pocetak rask.ida st1 svim onim sto је и staroj Jиgoslaviji bilo •nedemokratsko i protivna­rodпo. U daljem izlaganjи bavicemo se arnalizom r ada pojedinih od tih novih organa.

N ARODNOOSLOBODILACKI ODBOR U SOKOCU

Na narodnom zborи odrian'Om 13. septemlbra 1941. godine и Sokocu, kome је prisustvovao pored velikog broja stanovnika Gla­sinca i Romanije i veliki broj vojnika-partizana, izabran је Opstin­ski NOO za opsti<nи Sokolac17). Prisu.tnim na iborи govo1·ili sи Pavle Gorani11 Иiја, politicki komesar Romanijskog partizanskog o·dreda, Janko Jolovic, Grиjo Novakovic i dr. Oni su isticali znacaj i potrebu formiranja organa vlasti, govorili о ~adacima bиdt1cih NOO-a, о raz­

. vitkи иstanka i sl. Narodnooslobodilacki odbor и Sokocи zvao se Ops·tinski, јег pred

rat Sokolac nije Ьiо sresko mjesto. Medиtim, podrиcje na kome se protezala vlast ovog Odbora Ьilo је mnogo sire nego је Ьila teritorija stare glasinacke opstine. Ona је obиhvatala cijelo podrиcje Ьivse g1asinacke, sokolovicke, knezinske, veci dio paljaпske i dio rogaticke op5tine.

U Opstinski NOO izabrano је 25 cla·nova. То је Ыо plenum i njega sи sacinjava1i: Grиjo Novakovic, student prava, Marko Borov­canin, Veso Basovic, Stevan Preda, Pero Renovica, Bozo Durkovic,

. Risto Bjekovic, Milivoje Vitomir, Krsto Zagojac, Aleksa Maric, Ilija-Iko Beatovic, Milan Koprivica, Војо Malovic, Mitaт Dulkic, Ste­van Jolovic, Mi1os Borovcanin, Milos Cajic, Marko Kovacevic, Kabas Nazif, Milivoje Terzic, Trifko Krsmanov.ic, Rade Kovacevic, Janko

,.) U Izvjestaju Komande sarajevske oЬlasti od 27. avgusta 1941. god. pored os talog se kaze: »Jer је bataljon stvarno jedi.na vlast na Glasincu«. Ovdje se bataljon poistovjecuje s Romanijskim pcrrtizanskim odredom (Zbornik dokumenata NOR, tom IV/1, dokumenat br. 53).

,.) IRP Sarajevo, MG, dokumenat br. 9665, prema sjecanju Gruje Nova­kovica, Milorada Borovёanina i Masana Dokica, prvoboraca ovog kraja, koji skoro na ident ican nacin-opisuju dogadaje prШkom izbora Opstinskog NOO-a u Sokocu.

266

Jolovic, Memis VгаЬас i Desimir Sarac1м), seljaci sa Glasinca. U Odborи sи bila zastиpljena sva veca sela ili grиpa manjih sela sa oslooodene teritorije Glasinca i Romanije. Izbori sи bili slobodn i. Narod је birao licnosti koje sи sposobne da vrse fиnkcijи odborniket i koji sи bili privrzeni NOB-i. Plenиm se sastajao povremeno i rje- · savao odredene proЬleme od interesa za NOB i narod ovog kraj a. Zakljиcci koje је NOO donosio nisи razradivaпi и formi propisa. Naime, и zakljиccima је Ьi1о odredeno samo ono sto treba raditi, kakva prava pripadaju pojedi-ncima Ш grиpama gradana. Medиtim, nije Ьiо pгopisan postиpak za ostvarenje materijalnih prava, koja se u zakljиccima dаји pojedincima. Zakljиcci nisu sadrzavali ni kaznene odred·be za one koji se ne pridrzavajи njihovih odredaba. Ali sve to ne umanjuje njihov znacaj. Те odl·uke sи predstavljale izraz vol je naroda, jer su ih don·osili istinski •narodni predstavnici, ра sи se sankcije podrazumijevale same ро seЬi. Izvrsavanje zadataka koje је postavljao Odbor Ьila је moralna i politicka obaveza svih gradana. Neizvгsavanje tih obaveza predstavljalo је sэ!Ьоtаzи i Ьjezanje sa poprista borbe za oslob·odenje. Upravo Zibog toga gotovo da nije пi Ьilo :onih koji se 1nisи pridrzavali propisanih normi i obaveza koje sн iz njih proizlazile.

Za obavljanje svakodnevnih poslova i sprovodenje и zivot odlи­ka Plenиma izabra.n је Izvrsni odbor Opstinskog NOO-a. Izvrsпi odbor је imao pet clanova. Njega sи sacinjavali: Grujo Novakovic, predsjednik, Marko Borovcanin, Veso Basovic, Pero Renovica i Ste­van Preda, clanovi Izvrsnog odbora19).

Clanovi Izvrsnog odbora imali sи odredena kunkretna zadиze­nja u Odboru, odnosno neposred·no sи гиkovodili pojedinim sekto­гima. Izvrsni odbor је н svojoj organizacionoj strukturi imao cetiri sektora i to: sektor za mo'Ьilizacijи и vojsku, sektor za snabdijevanje vojske hranom, odjecom i оЬисоm, sektor za obavljanje polj·opri··· vrednih radova i sektor za Z'brinjavanje siromasnih i iznemo·glih, za Ьrigн i sшjestaj porodica ciji sи domovi izgorjeli. Sektorima ;:;н rнkovodili Clanovi IzvгSnog odbora: Stevan Preda, Pero Re,novica, Marko Borovcanin i Veso Basovic20). Predsjednik Odbora o'Ьjedinja­vao је njegov rad, predstavljao Odb·or i odrzavao veze sa predstavni­cima Staba Romanijskog odreda. Izvrsni odbor imao је odredea broj sluzbenika koji sи radili и OdЪoru. Imao је i svoj pecat sa petokтaikom zvijezdom и sredini.

Neposredno poslije izbora Opsti:nskog NOO-a u Sokocи, 15. sep­teшbra 1941. godine, Stab sarajevske oЬlasti izdaje Upиtstvo za orga­nizovanje i saradnjи vojnoteritorijalnih organa i orga.na narodne

18) U originalnim dokumentima nema podataka о sastavu prvog NOO-a и

Sokocu, ра su radi utvrdivanja konsultovani: Grujo Novakovic, predsjed·nik ovog Odbora, te Pero Renovica i Marko Borovcanin, clanovi Izvr~nog odbora. Pored njih konsultovani su: Ma~an 'EJokic i Milorad Borovcanin, prvoborci ovog kraja, ucesnici na zboru na kome је izabran Odbor.

'") Vidi: Zapisi iz narodnooslobodilackog rata od Rodoljuba Colakovica. knj. П, »Svjetlost«, Sarajevo 1948. god. str. 212, i Memoarsku gradu IRP Sara­jevo, dokumenat br-oj 9850.

'0

) IRP Sarajevo. MG, dokumenat broj 9850.

26Т

vlasti na oslobodenoj teritoriji21), kojim prec1z1ra zadatke i odre­dиje 'Odnose izmedи vojnoteritorijalnih oгgana i organa vlasti. U Upиtstvи је predvideno da plenиm op5tinskog (sreskog) odbora Ьira vijece, koje sprovodi njegove odlиke. Prvorazrednи иlоgи prema ovom Upиtstvи doЬiva komandant opstine (Ш sreza). Fиnkcija ko­mandanta opstine (sreza) odgovara fиnkciji predsjednika opstinskog (sresk'Og) NOO-a. Upиstvom sи odгedeni za·daci komandanta opstine (sreza) i to:

da se s tara о be:гJbjednosti, redи i mirи и p·ozadini, - da preko NOO obezbjedиje snabdijevanje vojske, - da preko NOO-a ili povjerenika obezbjedиje sto hitnije obav-

ljaпje poljaprivrednih r adova, - da и zajednici s NOO organizиje kиlturno-prosvjetni rad

и selima (var osima), stara se о stalnom obavjestavanjи sela о na­гodnoj ЬогЬi partizana i dogadajima и zemlji i inostranstvи.

- Komandant za svoje postиpke odgovara nагоdи (opstinskom vijecи) i partizanskoj komandi. Povjerenici i clanovi NOO odgovorni sи komandantи i opstinskom vijecи.

- K omandant mjesta -mora Ьiti и stalnoj vezi sa komandantom odгeda i obavjestavati ga о svim promjenama22) .

Upиtstvo и posljednjoj odredbl govori 'О komanda•ntи mjesta. dok naparijed stalno govori о komandantи opstine (sreza). Ovo dolazi zbog toga, ро mom misljenju, sto је и Sokocи vec postojao koman­daпt mjesta, jer је Komanda mjesta formirana prije nego је izdato Upиtstvo, а komaпdant t e Komande Ьiо је иjedno i preds jednik Opstinskog narodnooslobodilaokog odbora, koj i је takode postojao и Sokocи. Upгavo zbog toga sto sи te dvije fиnkcije bile sjedin jenc и jednoj licnosti Upиtstvom sи odredeni zadaci komandanta mjesta i opstinskog NOO-a.

Medиtim, Opstinski NOO и Sokocи nije svojи organizaciju н potpиnosti иskladio sa tim Upиtstvom. Umjesto komanda·nta opstine ovaj 'Odbor је i dalje imao svog predsjednika, ·koji је иjedno ostao i koma•ndant Komaпde mjesta и Sokocи. Zadatke koje је ро Uputstvи imao komandant opstine sprovodio је predsjednik zajedno sa Izvrsnim odborom. Cisto V'ojna pitanja (organizacijи vojnih bolnica, organi­zaciju v ojnih magacina, radionica za izradи i ·opravkи orиzja, tran­sport vojnog materijala, odrzavanje reda i sl.) predsjednik је rjesavao kao koma•ndan t mjesta, а ne kao koma,ndant ·opstine. Ovo govori da sи postojale dvije odvojene i razlicite funkcije. Та razlika је ocita i и pogledu zauziman ja tih dvijи fиnkcija. Dok је predsjednik Opstin­skog NOO-a Ьiо Ьiran iz reda odbor nika, ·dotle је komandant Ko­mande mjesta Ьi'о postavljen od Staba Romanijskog partizanskog

") Stab sarajevske oЬlasti izdaje 15. septembгa 1941. godine Uputstvo о obezbjedenju redovnog zivota i гаdа и mjestima iz kojih је Narodnoslobo­dilacka pю·tizanska vojska protzerala okupatora i njegove sluge. Тај se zadatak Uputstvom stavlja u duznost komandantu pa1·tizanskog odr eda koji је oslobodio mjesto. Uputstvom је rcceno da u svakom sreskom mjestu i u selu postoji NOO, koji treba blrati na zboru (Zbornik dokumenata NOR, tom IV/ 1, doku­menat broj 142, strana 309- 311).

00) Zbo1-nik dokttmenata NOR. tom IV/1, dokum. br. 142, stг. 309- 311.

2 68

odreda. Kasnije se formirajи komande mjesta и Sokolovicima, Kne­zini i Kaljini, gdje пеmа opstinskih NOO-a, sto potvrdиje da tc dvije fи.nkcije nisи bile vezane niti иslovljene.

Opstinski NOO је pored zadataka koji sи -navedeni za koman­danta opstine imao dиznost da prиzi pomoc vojnim jedinicama и mobilizaciji ljиdstva, da organizиje privredи i predиzima mjere za odrzavanje reda i mira2з).

Prиzanje pomoci vojпim jedinicama ogledalo se и mobllizaciji svih sposobnih 1jиdi za vojskи. Da Ьi moЬilizacija Ьila regиlisana odredenim normama, Opstinski NOO је na jednom od svojih prvih zasjedaпja donio odlиkи24) da, и zajednici s Komandom mjesta 11

Sokocu, organizиje regrиtacijи mladica onih godista koji nisu slиzili ,·ojskи, а Ьili sи prispjeli za regrиtacijи, i da na taj nacin odabere sposobno ljиdstvo za vojskи. U tи svrhи formirana је i regrиtna komisija. Komisiju sи sacinjavali: predstavnik Romanijskog parti­zanskog odreda, predstavnik NOO-a i ljekar. Orgaпizacija regrиtacije dobro је pripremljena. Od strane NOO-a upuceni sи pismeni pozivi svim vojnim obveznicima sa oslobodene teritorije. Svi pozvani sи se odazvali i pristиpili pred komisijи2"). То predstavlja znacajan mo­menat i govori da је Opstinski NOO . prihvacen kao organ vlasti s ptшim autoritetom na citavom podrиcju. Regrиtna komisija је, na­kon pregleda oЪveznika, sposobne slala u jedinice Romanijskog partizanskog odreda, drиgi dio u jedinice za snabdijevanje vojske hranom, odjecom i obucom26), а treci za pomocno osoЬlje и bolnice , komande, kasarne, odnosno u zanatske radionice koje su radile za ''ojsku.

Svi ob,тeznici sи se disciplinovano javljali komandama и koje su upиcivani. Stariji ljudi nisu mobilisani da Ьi mogli raditi ва obradi poljoprivrednih imanja i tako obezbjedivati hranu za part'i­zanske ј edinke i stanovnistvo.

Pored regruine formirana је, u okviru Sektora za snabdije­''a•nje vojske hranom, odjecom i obucom, komisija za brigu о pri-­kupljanju hrane, odjece, obuce i oruzja, za vojsku27). Na celu komi­sije stajao је Clan Izvrsnog od·bora. Ova komisija је ро selima orga­nizovala sakup1janje hrane, odjece i obuce, ·kao i drugih materijala potrebnih za vojskи i vojnu bolnicu. Od obuce эu prikиpljane carape, priglavci i иvijaci za noge, dok su od odjece prikupljani rublje, dzemperi i drugi odjevni predmeti. Narocito је posvecivana paznja prikupljanju platna od koga su, u nedostatkи pravih zavoja, pravljeпi zavoji za гanjenike. Ova komisija је postigla velike uspjehe. Narod .se masovno odazivao pozivн NOO-a i pruzao svu mogu6и materijalnн

"ј) IRP Sarajevo, MG,dokumenat br. 9751, Grujo Novakovic, sjecajuci se c' ogadaja, kaze: »Osnovni zadatak odbora Ьiо ј е pomoci \'Ojnim jedinicama i ot·ganizюvanje privrede u pozadini«.

"') Sjecan~e Gгuje Novakovica, Cetrdeset godina, knj. 7, str. 36. "r.) Sjecanje Gruje Novakovica, Cetrdeset godina, knjiga 7, stг. 36. "") Postojale su vojne radionice и kojima se pripremala hrana, izradivaJ···.

odjeca i obuca za vojsku. Те radionice su blle smjestene u Sokocu i u Podl·o­шaniji i iшale su svoju koшandu.

'~) Sjecanje Gruje Novakovica, C'.etrdese t godina, knj. 7. str. 36.

269

pomoc. Na pletenjи carapa, dzempera, иvljaca i sl. angazovane SLl

omladinke. Bio је ponos svake omladinke da sto vise isplete i tako doprinese svoj иdio zajed-nickoj borЬi28).

Kako orиzana sila NOP-a nije imala magacine i rezerve hrane, to је jeda•n od -osnovnih zadata'ka NOO-a Ьiо da ро selima orga­nizuje prikиpljanje hrane za vojskи. Hranи, оdјеси i аЬиси mogli sи prikиpljati samo N0029). Svim drиgima, ра i vojnim гukovod­stvima, zabranjeno је da neposredno prikиpljajи Ьilo sta od stanov­nistva. Od prehramЪe-nih proizvoda prikиpljaпo је: zito, meso, krom­pir, pasиlj i dr. Narocito је Ьilo potrebno prikиpiti dovoljno hraпe za ranjenike. Za njih је, pored navedenih prehrambenih artikala, prikиpljano mЩeko i mlijecni proizvodi, јаја, mast, maslo i sl. I na ovom planи sи Odbor i njegovi organi postigli zavidne rezu1tate30).

I vој'Пе jedinice, а i bolnica, redovno sи snabdijevane relativno dovoljnim ko1icinama hrarne. No, i pored velikog zalaganja Odbora i odziva naroda и pogledи snabdijevanja vojske hranom Ьilo је mnogo tesktoca. PodrиCje Glasinca i Romanije dosta је pasivan kraj, ра, osim mesa, krompira i hljeba, tesko је bllo obezЬijediti drиge pre­hrambene artikle. Narocito је bilo tesko obezbljediti povrce i voce. Zbog toga је hrana Ьila ·dosta jednolicna, sto је predstavljaiJ.o stalnи opasnost od pojave raznih oboljenja'H). Ono cim је •narod raspolagao nije Ьilo tesko prikиpiti i pravilno је raspored:ivano ро jedinicama, prema иtvrd:enim normativima. Odbor i vojne jedinice cиvali sи pre­hrambene artikle i dobro ekonomisali. I pored relativno velikih koli­cina zita, krompira i velikog stocnog fonda, zaHhe nisu Ьile ne­iscrpne, jer је broj vojnika-partizana Romanijskog partizanskog odreda Ьiо dosta velik'i, а podrиcj e koje је эnabdijevalo odred ~pak ograniceпo, а cesto izvrgavano nemilosrdnoj pljacki okиpatora i kvi­sHnskih vojnih formacija.

U interesи sistemafskijeg snabdijevanja vojske hranom, odjecom, оЬисоm, te oruzjem i municijom, NOO је preduzeo niz mjera n~ organizaciji privrede na oslobodenoj teritoriji. Isћna, na ovom роd­rисји nije Ьila razvijena indиstrija. Postojale su samo pilane и Sokocи i Han-Kramu i manji broj zanatskih rad·nji, od kojih u dat im uslovima ne Ьi moglo Ьiti veee koristi ·и p-agle"dи jacanja ekonomske baze NOP-a. Zbog toga је glavni zadatak Odbora Ьiо usredsred:en па obradu· poljoprivrednih imanja. Trebalo је obaviti zetvu, vrsidbu, kao i saЬiranje drugih plodova. U tи svrhu, s abzirom da su mu~karci sposoЪni za rad otisli и partizanski odred, formirane sи ро selima radne grupe o·d preostalih sposobnih muskaraca, zena i omladine. Jedino је zajednickim snagama Ьilo moguce obaviti dosta oblmne poslove и poljopvivredi u иslovima kada su se najznacajniji nosioci tih poslova nalazili и partizanima. Zahvaljujuci dobroj organizaciji ·i velikom entuzijazmu naroda, svi poslo,тi ви na vrijeme i doЪro

'") Isto. "") Zbornik dokumenata NOR, tom IV/1, dokumenat br. 100. '") Ne raspolaze s e tacnim podacima о dobrovoljnim prilozima n arorJa

·ovog podrucja, ali i danas se u narodu priёa kako su i siromasne porodice • or.1 usta odvaja le« i hranile svoju vojsku.

"') Zbornik dokumenata NOR. tom IV:'l , dok•1menat })r. 220.

"270

.obavljenia2). То је imalo veliki z·nacaj ·i Ьilo snazan doprinos daljeш razvojи иstanka. Borci sи imali риnо povjerenje и bezbjednost :nji­hovih porodica, osjetili sи da njihov odlazak и partizane nece nega­tivno иticati na obradи poljopгivrednih imanja, а i sami sи bili relativno dobro snabdjeveni osnovnim ·potrebama. Ova akcija NOO-a doprinijela је, isto tako, da se obezЬij ede izvjesne zalihe hrane za vojskи i stanovnistvo.

Narodnooslobodilacki odbor је formirao vise zanatskih radionica potrebnih partizanskim jedinicama i stanovnistvи ili је preduzeo mjere za pokretanje njihovog rada. Odmah sи pocele s radom: ko­vacko...Jkolarska, limarska, obиcarska i krojacka radioпica, klanica ј susionica mesa, radionica za izradи sira i drиgih mlijecnih proizvoda, parni m'lin, dvije pekarske radion.ice, te radionice za izradи bombl, opravku pиsaka i drиgog orиzja3:~). Pored odluke о radи parnog mli·­пa, Od·bor је donio odlиku koj·om је naredeno svim vlasnicima mli­nova potocara da ih odmah stave и pogon i da rade za potrebe stcrnovn'istva i partizane. Odlиkom је odredeno da jedan dio ubranog иsита ide za potrebe partizanskih jedinica, а drugi dio vlasnikн mlina.

Za izradи bom'Ьi i opravkи orиzja radile sи dvije radionice. Na­ime, radionica ia izradџ bombl radila је и Han-Kramи. Bombe sи radene od vodovodnih i drиgih cijevi, а pиnjene sи dinamitom. Imale su dobro dejstvo i pokazale se korisпim и borbama. U ·ovoj radionici radilo је ·nеkоШю strиcnih ra·dnika iz fabгike » Vistad« iz Visegrada, koji sи d·osli и partizanski odred34). Radionica za opravkи orиzja radila је и Podromaniji. U njoj su opravljani izvlakaci, igle, nisani, kиndaci i drиgi dijelovi pusaka, mitraljeza, pistolja i drиgog orиzja35).

Obиcarska radionica Ьila је smjestena u Podromaniji и vojnoj kasarni. u njoj sи izradivani opanci, popravljane cipele i stavljena koza. Tu је Ьila i krojacka radionica. U ovoj 1·adianici sи sivana odijela, kape, rиЬlје i drиgi odjevni predme1Ji potrebni za vojskи. П njih:ovom radи Ьilo је dosta poteskoca. Nije Ьilo dovoljno masina, alata, StOfa, sиkna, konca, koze itd., kaO ni Strиcnih radnika36).

Kovacko-kolarska i limarska radionica sluzile sи za potki,тanje vojnickЉ konja, opravku i izradи kola, izradu peci, Ъиradi za dezin­fekciJu odijela i sl. Ove radionice su, pored zadavoljenja •po'treba vojske, sluzile i civilnom stanovnistvи. U njima sи opravljani poljo­privredni alati i izradi·vani drиgi predmeti potreЬn:i. stanovnistvи.

Intenzivan rad vecine ovih radionica omogиcio је redovitije snabdijevanje vojske orиzjem, hranom, odijelom i оЬисоm, sto је Ыlо neophodno za ЬоrЬи, narocito u predstojecem 21imskom periodн , za koji је trebalo stvoriti i odredene rezerve.

") Sjecanje Gruje Novakovica, Cetrdeset godina, knj. 7, str. 36-37, i Marka Borovcanina, clana Izvrsnog odbora Opstinskog NOO-a u Sokocu 1941. god., koji је rukovodio tim poslovima.

"') Vidi: Zapise iz narodnooslobodilackog rata od Њ)doljuba Colakovica. knjiga П, strana 223, u izdanju »Svjetlost«, Sa1-ajevo 1948. godine i sjecanja Gruje Novakovica, Cetrdeset godina, knj . 7, strana 37.

") Sjeeanja Gruje Novakovica, Cetrdeset godina, knj. 7, str. 37. "·') S~etanja Mladena Sarenca, jednog od radnika и ovim radionicama. 30

) Zbornik dokumenata NOR, tom IV '1, dolшmenat br. 220.

271

Obnovljene sи bile i trgovacke i иgostiteljske radnje koje sи. postojale и Sokocи prije rata, а neposredno ро osldЬodenjи Sokoca, i drиgih mjesta и kojim sи Ьile locirane, Ьile zatvorene. Tako sи otvorene cetiri trgovaoke i pet иgostiteljskih radnj:i. Sve sи to Ьile privatne radnje predratnih sitnih trgovaca, koji sи nastavili da rade kao njihovi vlasnici, јег је pravo privatnog vlasnistva rbllo zagarar.­tova'no.

Kada је osnovano i osposoЫjeno vise radionica koje sи slиzile partizanima, Ыlо је nиzno .objedinjavati njihov rad, ра је formiraп pпseban 01·gan koji је rиkovodio radom svih ovih radionica - Ko­manda kasarne и Podromaniji3i). U toj kasarni је Ыlо locirano vise ovih radionica. Njen komandant Ыо је Marko Ecimovic. Pored radi­onica и kasaшi је Ыо smjesten glavni magazin rezervne hrane, odjece i оЬисе za vojskи. Bilo је opremljeno i nekoliko prostorija za odmor i oporavak boraca iz jedinica Romanijskog paгtizanskog odreda i jedi­пica drиgih odreda koji sи se borili na роdrисји Romanije. Otvorena је i prolazna kиhinja za borce, kиrire, pozadinske radnike i sl. koji sи dolazili и Podromanijи Ш sи ·ovиda nailazili kada 'Ы posli na polmaj.

Prva bolnica је smjestena и selu Bijele Vode, а kasnije је pre­mjestena и s~lo Podbиkovacи, da Ы na krajи 'Ьila smjestena и Ha·n-Pijeskи и Ыvsi dvorac kraija Aleksandra. Snabdijevanje bolnice је oгganizovao NOO и Sokocи i Komanda mjesta. Narod је davao za 1bolnicи sve cim је raspolagao: mlijeko, m'lijecne proizvode, јаја, mast, med, voce i drиgo. Pored toga, davao је platno za zavoje, o·dje·· си, оЬиси i sl.38). Bolnica је и prvo vrijeme snabdijevana Иjekovima iz Sarajeva. Donosili sи ih kиriгi koji sи dolazili na Romanijи radi prenosenja poste i drиgog materijala РК КРЈ za BiH Stabи sarajev­ske oЫasti, Stabи Romanijskog parbizanskog odreda i dr. Kasnije је bolnica doЬivala sanitetski materija1 iz SrЬije, od Sanitetskog odsjeka Vrhov·nog staba NOPOJ. Bolnica је, иglavnom, Ыlа dobro smje­stena i ddbro snabdjevena hranom i lijekovima. Medutim, ljekara nije Ыlо. Posebno је nedostajao hirиrg. Upravnik bolnice Ыlа је Rиza Oljaca, profesoг iz Sarajeva, dok sи и bolnici radili stиdenti medicine, koji sи obavljali sve ljekarske zahvate. Ра, i pored toga, lijeeenje ranjenika, kao i drиgih bolesnika, oгganizovano је i vodeno dosta dobro zahvaljиjиCi vanrednom zalaganjн njenog osoЬlja. Као i и drugim prilikama i bolnica је, и odredenim mornentirna, prиzala pomoc stanovnistvи u lijecenjи i zdravstvenoj preventivi. Pomoc se sastojala и previjanju civila koji sи ranjeni prШkom vodenja borЬi н Ьlizini njihovih sela Ш и prШkama kad sи radili za vojskи, odno­sno prilikom bombю·dovanja oslobodene ter·itorije od strane nepri­jatelja. Ova cinjenica је imala, svakako, velikog pozitivnog odraza, јег је stanovnis'tvo steklo povjerenje и narodne borce i njihove institиcije smatralo zajednickim.

") То је vojna kasarna koju је izgradila Aust1·o-Ugarska, а za vrijeщe staгe Jugoslavije Ьila је u njoj smjestena stocarska stanica.

'") Zbornik dokumenata NOR, tom IV/1, dokumenat broj 220.

272

Opstinski NO odbor posvetio је odredenи paznJи i kиltиrno­-prosvjet·nim proЬlemima. Istina, иspjesi tnisи bili veliki, jer sи uslovi bili vrlo te5ki. Iako је oslobodena velika teritorija na kojoj је prije rata radil'o vise od deset osnovnih skola, и ovom periodи rad'ila је samo jed·na skola и Sakocи. S radom и drиgim .Skolama nije se moglo poceti, jer nije Ьilo иcitelja, ili sи postojale teskoce и pogledи иdzbe­nika i drиgog skolskog priЬora. Drиge aktivпosti Ьile sи mnogo zapa-. zenije. Taiko sи ро selima organizovaлe priredbe, sijela i drиgi oblici zabave za omladinи i stanovnistvo. Na ovim skиpovima , pored kultиr­n:ih programa, Ьilo је govora о иspjesima partizacnskih jedinica si­rom Jиgoslavije, kao i о stanjи -па glavnim f:rtontovima, а posebno о stanjи -па istocnom frontи i polozajи Crvene armije. U Sokocи је organizovan i jedan tecaj za opismenjavanje nepismenih. Тесај sн иglavnom pohadali omladiпci i omladinke iz okolice Sokoca. Bio је vr1o иsрј esan39).

S izlaskom na Romanijи Pokrajinskog ·komiteta КРЈ za Bosnи i Hercegovinи и selи Bjelosavljevicima, gdje је Komitet Ьiо smjesteн, osnovan је Partijski dom. Dom је Ьiо snabdjeven ЬiЬliotekom i imao је citaonkи. U sastavи Doma bila је i partijska tehnika, koja је slиzila za иmnozavanje radio-vijesti. То је omogucilo da se svaki dan umnoze vijesti, dostave vojnim jedinicama i rastиre ро selima. Tako sи borci i stanovnistvo Ьili иpoznati s •po1itickom sitиacijom а s '.rijetи, uspjesima partizanskih jedinica и zemlji, а posebno је sta­лovni~tvo obavjestavano о иspjesima koje је postizao Romanijski par­tizanski odred.

U pogledи organizovaпja pozadine i odrzavanja reda, NOO је predиzimao mjere na zastiti i smjestajи porodica ciji sи domovi izgorjeli, koje sи izbjegle sa podrиcja gdje se drzi frant i vode ЪоrЬе, zatim izbjeglih partizansk'ih porodica sa teritoгije koja nije Ьila oslo­bodena i kojiш је prijetila opasnost od neprijatelja. Predиzimane sи razne mjere na sиzЬijanj и pljacke, пasilja i samovolje kојн sи ·provodili cetnicki elementi nad mirnim i nedиznim porodicama. I na ovom роlји NOO је postigao dobre rezиltate. Sve sи porodice Ьile smjestene i obezЬijedene ishranom prema иsloV'ima i mogucno­s tima. NOO је иspio da obezbljedi potpun red i mir и pozadini za citavo vrijeme svog rada. Sitniji ekscesi и selima rjesavani su n;o seoskim skupovima, а izrazite delikvente sиd је kaznjavao.

Sto se oslobodena teritorija vise sirila i front Ьivao veCi, to su i zadaci NOO postajali obimniji. Da Ы odgovorio svojim obavezama, NOO је stao па stanoviste da se formirajи и svim ve6im selima ili za grupe sela seoski NOO-i. Tako sи osnovani i izabra·ni NOO-i и selima: Borovac, Bandin Odzak, Baltici, Bijele Vode, Kukovik, Crvenka, Kalj ina, Gazivode, Dedovci, Krusevci, Kula, Kusace, Kosu­tica, Cavarine, Podromanija. Pedise, Parizevici, Vrazici, SeliSta, Smгtici, Han-Kram, .Zljebovi, Novoseoci, Bje1osavljevici, Citluci,

"") Prema sjecanju GL"l!je NovakoYica. predsjednika Opstinskog NOO-a u

Sokocu 1941. godine.

1 ~: - Prilcz: 273

Senkovici, Sahbegovici, Zagrade, Vranesi, Kleckovac, Kuti, Mrkalji~. Rijeca, Obrtici, Grivci, Gucevo i и drugim40).

1Svi seoski NOO imali su predsjednika i ро dva clana odbora. Njihov zadatak је Ьiо da neposredno organizuju џbradu poljopri­vrednih imanja, da prikupljaju hranu, odjecu i obucu za vojsku, da vode brigu о siromasnim lJOl·oclicama, smjestaju i ishrani poro­dica koje su izbjegle ili sи im domovi pџgorjeli, te da dаји prijedloge Opstinskom NОО-и koje porodice i pojedince treba preиzeti !la snabdijevanje iz zajednickih magacina, odnosno na brigи od strane Opstinskog odbora. Kada је seoski NOO zakljиcio i predlozi·o OpStin­sko.m NОО-и da пеkе od porodica ili pojedinaca preиzme na izarza­vanje, Odsjek za zbrinjavanje siroma.S,nih porodica i onih porodica ciji sи domovi izgorjeli donosio је zakljиcak о tome da li се ih preиzeti ili nece. Isti је slиcaj blo i s porodicama koje sи izbjegle s neoslobodene teritorije i smje§tene и glasinackim i drиgim okolnim selima.

Sve sto је и selima prikиpljeno za vojskи islo је preko seoskih NO оdЬша. NOO-i sи и prvo vrijeme prikиpljali samo ono sto sн ljиdi davali dobrovoljno. Kasnije, kad se slobodna teritorija prosirila, kada је Stab sarajevske oЬlasti izdao Upиtstvo о saradnji vojno-teri­torijalnih organa i orga•na vlasti na џslobodenoj teritoriji41), odbori sи od seljaka иzirnaH pojedine artikle srazmjerno njihovom imovnom stanjи. Ako је пеkо prиzio otpor, sto је Ьiо rijedak slиcaj, NOO-i. su rekvirirali prema imovinskoj moci doticnog obveznika42). Takva organizacija prikиpljanja artikala potrebnih za vojskи irnala је vise prednost·i. Onemogиcena је samovolja pojedinaca, а poraslo је i po­vjerenje kod naroda da се materijalna opterecenost Ьiti odredena pravHno i da se nece tolerisati svjesna ili nesvjesna pasivnost poje­dinih seljaka.

Formiranje seoskih NOO-a i njihovi uspjesi olaksali su Opstin­skom NОО-и rad i omogнcili mu da svoje zadatke potpuno izvrsi.

Opsti·nski NOO је znatmo doprinosio povecanju borbene spo-· sobnosti oruzaпih saaga ustanka na podrucju Romanije. On је аз. m~bilizaciji novih boraca, snabdijevanju partizanskih jedinica raznim potrebama, organizacij•i boJnica, radionica, transporta itd. okиpi'o oko sebe siroke mase naroda oslobodene teritorije. Revolucionarno-demo­kratska praksa Odbora uticala је na podizanje politicke svijesti no.- · ;.·;:;da i njegove spremnosti za oruzanu borbu. Na taj nacin је NOO

'") IRP Sarajevo. MG, dokиmenat br. 9665, tj. prema sjecanjи Gruje Nova­J;oviCa, zatim Masana f>okica, Rade Borovcanina, Vlade C\ri~etica i Mikail~, Orenovica, prvoboraca ovoga kraja.

") Zbornik dokиmenata NOP, totn IV/1, dokumenat 142, str. 309. U Upиtstvи se pored ostalog govori da је komandant dиzan pиtem narodno .. oзlobodi1ackih odbora obezbljediti svakodnevne potrebe и hrani partizanskom odredи. Pri sakиpljanjи treba strogo paziti da se od svakog uzme srazmjerno ргеmа imovnom stanju i Ьrоји celjadi. Ako neko nece da da Ш nece prema itnovnom stanjи, treba im ро odluci komandanta i seoskog NOO izvrsiti rekv\­ziciju и kolicini kоји odredi odbor (str. 310).

'") Prema Sjecanju Gruje Novakovica, predsjednika Opstinskog NOO-a, Pere Renovice, odbornika ovog Ос1Ьо1'а zaduzenog za snabdijevanje vojske· ћranom.

274 .

imao i p~liticku ћшkcij u. Naime, iz dje:atnosti koju је ovaj Odbor obavljao moze se izvuci zakljнcak da оп nije Ьiо samo org<m vlasti u uzem smislu 1~ijeci. On је Ьiо mnogo vise. U nedostatkн masovne politicke organizacije, koja se kasnije javlja н ''idu Narodнooslobo-· dilackog fronta, Odbor је obavljao i tн funkciju. Formiranje seoskЉ NOO-a znacilo је jos neposrednije i jos masovnije OS'tvariyaнje oЬiju ovih iurnkcija na Citavom oslobodeнom poc~rвcju, ciji ce11tar је Ьila Romanija.

NARODNOOSLOBODILACKI SUD U SOKOCU

Stldovi starog bшzoaskog rezima dozivjeli sн sudЬinu ostali/", ci1·zavnih u.stanova i nadlestava - i1i su se ukljucili н okupatorski kџjslinski sistem ili s u se l'aspali. N;1rod ih је osjecao tudim i seЬi п2prijateljskim ustanovaшa, isto kao i o~tale omrazene нstanove sta-· гоg rezima.

Bud~ci da је pravosLн1e jedna od funkcija vlasti, t-o se osjetila potreba za formiranjem orgaпa koji се obavljati ovu funkciju. Na­гcdnooslobodilacki оdЬог и Sokocu, na jed•nom od svojih prvih zasje­danja, formirao је Opstinski narodnooslobodilacki s ud .. Sud su saci­njavali borci Romanijskog partizanskog od1·eda, pravnici i ugledni seljaci. Prve sudije narodnooslobodilac•kog suda Ьile su: Pavle Gora·· пin, komesar Romanijskog parti zanskog odreda, pl'<l'll1ik, ргiје rata advokatski pripravnik, dr Vlado .Joka-noviC, pravnik, prije 1·ata advo­kat, Grujo Novakovic, p1·edsjednik Opstinskog NOO-a u Sokocu, prije гnta student prava, Milivoje Beatovic, borac Roma-nijskog partizan­skog odreda, Bozo Dшkovic, Мilап Koprivica, Nikola Kosoric i Radc Borovcanin, seljaci sa Glasinca·"J). Pre>dsjednik Suda bio је Pavle Go1·anin. Sjediste Suda Ьilo је u Podromaniji.

Zadatak Narodпog suda Ьiо је da s1..1di djela izdaje, spijunaze, sabotaze, pljacke i nasilja bez obzira na tezinu djela i bez oЪz,ira na mjesto gdje је poCinjeno djelo. Stvarпa i mjesna nadleznost nije blln гazgraniceпn. То је i normalno и uslovima kada је fнnkcф.1 pravosuda vrsio Sud koj i је Ьiо jediпi organ pгavosudn па oslobo­deпoj teritoriji н to vrijeme, jer nisu Ьili foгmirani visi sudovi. Inte-­resantno је istaci da poslije fo1·m-iranj·a Narodnog suda u Sokocu, nisu postojali posebni vojni sud·ovi н jedinicama Romanijskog parti-­zanskog odгeda, jer је ovom Sudu stavljeno и nadleznost da sudi i \тojnicima koji poNnc neko nedopusteno djeloн).

"') IRP Sarajevo, MG, dokшnenat br. 9665. S~ccanjc Gпtje Novakovic<l, а z;:t.im Rade Borovcanina i Masana Dokica.

41) О tome nema sacuvanih oгiginalnil1 dokumcnata. ali sc tal;av z<~klju­

cak da nedvosmisleno izvttci iz obavjestenja Staba Rumanijskug odгcda od 18. 9. 1941. godine, gdje se kaze da ј(• octгzano suclcnje spi,iunima i dezcгte­гim<l nase Narodnooslobodilacke b orbc, te da је prvi рнt sudio Naro·:inoo.>lo­ћocШaёki sud sastavljen od predstavnika Staba Odreda i preds tavnika nat·orl'~ о\т:>g kraja. То isto se vidi i iz saopstenja $taba Romanijskog od1·eda od 28. У. 19~1. godiae. kojim obav,iestava da је Narodnooslobod~laёki sud sudio 168-ot·ici domobrana (Zbornik dokumenata NOR, tom IV.-1, dolшmenat broj 161 i 223).

Ј!Ј* 275

U to vrijeme nema nikakvih pismenih propisa о organizaClJl. djelovanju i postupku Suda. Ali, ipak лiје Ьilo samovolje pri sudenju. Prilikom sudenja postojao је odredeni red. Iako nije Ьilo pisanih pгopisa, niti su primjenjivani propisi Ьivse Jugoslavije, ·u radu Suda su primjenjivana pravila koja su odgovarala revolucionarnoj savjesti i potrebama NOP. Da Ьi Sud postigao povjerenje naroda .i da Ьi odigrao ulogu koja mu је namijenjena, bilo је potrebno utvrditi odredene principe na kojim treba postaviti Sud k;ro specifican revo­lucionarni organ. Ti principi su Ьili: demakraticnost kod iz<bora su­dij а, zbornost, nezavisnost i princip ј avnosti и radu4~).

Princip demokraticnosti kod izbora sиdija •ogledao se и tome sto је Opstinski NOO Ьirao sиd·ije. Sиdije nije imenovao -ni jedan drиgi organ.

Princip zbornosti sastojao se и tome sto је Sud sudio и vijecu. Za svaki pojedini slиcaj formiraпo је sudsko vijece. Za lakse kri­vicno djelo sиdsko vijece је imalo trojicи sиdija, dok је za teska krivicna djela sudilo vijece od pet sиdija. Vijece se sastojalo od jednog pravnika i dva, odnosno cetiri clana Sиda, izabrana iz reda gradana i predstavnika parblzanskog odreda. KD'd takvog sastava sиdskog vijeca zastиpljen је princip исеsса porote kod sиdenja. Ova­kav naCin sиdenja imao је veliku prednost. U иslovima kad nije bilo pisanih propisa, nego se sudilo na osnovи revolиcionarnog иvjerenja sиdija, omGgиcavao је donosenje pravilnijih odluka kako и pravnom tako !i и politickom smislи.

Princip nezavisnosti sиda sastojao se и nezavisnom donosenj u odlиka. Sve sиdske odlиke donosene su .na osnovи revolucionarn~ savjesti sиdija, pridrzavajuci se potreba narodшe borbe.

Sud је svojи funkcijи sudenja vrsio javno. Svaki gradanin i vojnik-partizan mogao је da prisustvuje sudenju. Javnost и radu Suda omogucila је пeposrednи kontrolu naroda nad .njegovim radom i postupkom. S drиge strane, javnost rada Sиda omogucila mu је da vrsi vaspitпu ulogи medu stanovnistvom ovog kraja i time ispun i jednu od glavnih funkcija koja је pred njega postavljena.

Procedura sudenja imala је odredene formalnosti. Sud i nje­gova vijeca postovabl sи pravna pravila sudskog postиpka koja nistt Ьila suprotna interesima narcdne ЬогЬе, ра su primjenjivani i odre­deni pri·пcipi koji su doprinosili da sudenje Ьиdе na visini. Tako su principi: mateгijalne isti.ne, princip sluZЬenosti kod krivicnih djela, а nacelo dispozicije kod gradanskih parnica, princip иsmen·osti i ne­posrednosti i princip javnosti dolazili do punog izrazaja46).

Sud је nastojao koliko је bilo vise moguce da иtvrdi istinitost cinjenica na kojima zasniva svoju odlukи. Niko :nije Ьiо osudeп prije пеgо је Ьiо saslusan47). Okrivljenom је Ьilo dozvoljeno da se

"') Sjccanje Gru~e Novakovica, Cetrdeset godina, knj. 7, stг. 37. i grupe ucesnika NOR, dok. 1RP Ьг. 9851. То se da zakljuciti i iz obavjestenja Roma­nijskog NOPO od 19. 9. 1941. i saopstenja istog Staba od 28. 9. 1941. g., gdje se kaze da su S'l.'i okrivljeni prethodno saslusani, da је Sud sproveo istгagu i пakon vije canja i utvгdivanja materijalne istine, donio pesudu.

·' '') Zbornik dokumenata NOP, tom IV, knj. 1. dok. br. 161 i 223. ") Sje~an.ie Grujc Novakovica, Cetrdeset godina, kn.i. 7, str. 37, te d oku­

шenti bl·. 1G1 i ~-~з o"l:>,i<tvl'ef'i u Zbornilш dо!ш:11спаtа NOP. IVI1.

276

brani i da iznosi sve ciнjenice koje idи пјеmи и prllog. Kod gra­danskih parnica stranke i ostaoli иcesnici и postиpkи ьш sи dиzni da dopri·nesи rasvjetljavanjи i иtvrdivanjи cinjenica. Ostala nacela koja је Sиd primjenjivao и svom radu Ьila sи podredena nacelu mate­rijalne istine kao primarnom nacelи.

Krivicna djela su gonile ро sluibenoj du2шosti komande vojnih jedinica, Koшanda mjesta i Opstinski NOO. Njihovi predstavnici sи zastиpali optиznicu do konacne presиde Suda. Gradanske parnicc pokretale sи zainteresovane stranke. То је upravo jedan od osnovnih razloga da је Sud и svom radu i i-mao иglaV'nom krivicna djela. Gra­dani su se u to vrijeme malo parпicili, јег su gradanski sporovi stav­ljen!i. и drugi plan. Naime, sve takozvane privatne sporove gradani su rjesavali sami ili na seoskim konferencijama, odnosno и seoskim NOO.

Svi dokazi pred Sudom izvodeni sи иsmeno i neposredno. Sud је odlиcivao о tиzbl i tuiЉenom zahtjeva ро pravilи na osnovu пepo­srednog i javnog raspravljanja. Ali, usmenost је bila potpиna samo па glavnoj raspravi. U dokaznom postupkи prije glavne raspravl:! primjenjivala se i pismenost и postupkн~~). Presиda је иvijek dono­sena и pismenoj formi.

Rasprave su Ьile javne . .PorecJ. zastиpnika optиZлice i okrivlje­пog, odnosno st1·ю1aka и postupkи, sиdenju su mogli prisиstvovati i gradani koji пisи neposredno zainteresovani za sиdenje.

Za svaki slиcaj odredivan је tиZilac, jer ova fиnkcija nije Ьila stalna. Naime, tuzilastvo kao stalni i samosta1ni organ пiје bilo formirano.

Dokazni postиpak је vazan faktor kod sиdenja. Od vrste da-­kaznih sredstava u mnogome zavisi kako се Ьiti иtvrdena materi­jalna istina. Zbog toga је Narodnoslobodilacki sиd primjenjivao i ona dokazna sredstva koja је и to vrijeme Ьilo mogиce izvoditi.: isprave, svjedoci i saslusanje okri\rljenog, odnosno straлaka49).

Ро zavrsenom pretresн na glavnoj raspгavi sиdsko vijece s~ povlacilo na vijecaпje i donose·nje odluke. Odluka Suda donosena је vecinom glasova svih clanova sиdskog vljefa. Presиda је objavljivana, а izricana је u ime naroda i NOP-a'30).

Ilustracije radi navodimo nekoliko kazпi koje је izrekao ovaj Sud и periodu svog rada. Prvo sиdenje orgaпizovano је 17. 9. 1941 . godine grиpi spijиna, pljackasa i dezertera. Poslije zavrsenog pretrec;a Sud је doпio presиdu i osudio:

- Milana Malesevica, nadcestara iz Sokoca, Sima Vojnovica jz

sela Romaпija i Sиlји Kadrica iz sela Hatociпa na smr.t strijeljanjem zbog krivicnog djela spijиnaze i izdaje naroda i NOP-a;

- Masana Beatovica, borca Glasinacke cete, iz sela Cavari·ne, на smrt strijeljanjem zbog pljackanja i silo,ranja ze11e 1\I.Iиslimank~ iz Kramer sela;

") Nisu sacuvani dokuмenti ni jednog sudenja iz ovog v1·emena, a1i se iz obavjestenja i saopstenja Staba Romanijskog NOPO da zakljuciti da је orgf:l-· nizacija Suda bila na visini.

' ") Sjecanja Gruje Novako..,·ica, Cet1·deset godina, knj. 7, stг. 37. "'') Zbornik dokumenata NOP. tom !Vil, dokumenat broj 161 i 223.

277

- Stanoja Vitomira iz sela Pedise •na kаzпи 20 dana prisilnog rada pod strazom zbog samovoljnog napustanja cete. ·

Sud је odlиcio da se presuda javno procita u svim selima na oslobodenom podrucjи51). Presuda је odmah izvrsena. ·

Drugo sudenje odrzano је 27. septembra 1941. godine 168-orici domobгana koji sи zaroЬljeni и borЬi na Novoseoci.шa. Domobrani i njihovi oficiri optuzeni su zbog: ucesca и borЬi protiv boraca NOP-a, zbog toga sto su znali, dolazeci na Roma•nijи, da ulaze na oslobodenн teritoriju, sto su se stavili u sluzbu okupatora, palibl kuce i imovinu. te ubijali nevine zене i djecu, sto su izdali i•nterese hrvatskog naroO.a i tako se ogrijesili о NOP. Optuznicи је zastupao predstavnik Staba Romanijskog partizanskog odreda. Poslije zavrsenog pretresa · Sнd је donio presudu kojom је osudio:

- tri oficira: Safeta Fazlag-iea, natporucnika iz Capljine, Baldи Kojakovica, porucnika iz Dubrovni:ka, i Zvonimira Pilauera, poruc­nika iz Zag1·eba, na smrt strijeljanjem, uslovno da se zamijene za odredene ljude, pripadnike NOP-a, koji se .nalaze u logorima ilO. zatvo­rima NDH;

- sedam domobrana s vodпikom Jиganjcem, vojnika Bazera i pet ustasa 11а smrt strijeljanjem. Oni su isli u prethodnici, ра su palili kuce i иЬili Petru Pavlovoic i njeno dvoje djece.

- Koso Sacir, porucnik iz OpliCica i cetrdeset vojnika domo­brana, koji su se dobrovolj·no predali, oslobodeпi sи optuznice.

- Ostale vojnike, koji su Ьili zavedeni, а nisu se borili, Sud је oslobodio optuznice s tim da se zadrze u zaroЬljenistvu i da se upute na rad sve dok se n.e utvrdi da su bezopasni za nasи vojskн

NOP52).

Sud је zaroЬljenicima garantovao humani ljиdski postupak. Trece znacajno sиdenje organizovarro је zaroЬljenim cetnickim

oficirima. Krajem 1941. godiпe iz Srbije и Bosnu prelazi grupa od dvanaest cetnickih oficira sa ciljem da siju nacionalnи i vjerskи

mrznjи medи narodima i konfesijama и Bosn•i i da na taj naci•n sabotirajи narodnooslobodilackи borbu. Svi su oni od cetnickog staba Draze Milaj]ovica Ьili postavl jeni za komandante pojedinih mjesta u istocnoj Bosni i Bosanskoj krajini.

NјЉ је Stab R·omњnijskog partizanskog odreda optиzio za stav­ljanje u sluZЬu okupatora, za гaspirivanje bratouЬi1acke borbe i za izdaju svoga naroda.

Sudsko vijece је sprovelo postupak, saslusalo okrivljene i svje­doke, te ро zavrsenom pretresu i v.ijecanju utvrdilo krivicu i doni­jel'o presudu kojom је svih dvanaest osudilo na smrt strijeljanjem. Presuda је odmah izvrsena53).

Bilo је i drugih pojedinacnih procesa na kojim su sudeni ugla\r­nom pljackasi, izdajnici naroda i dezerteri.

·") Zbornik dokumenata NOP, tom IV/1, dokumenat broj 161. -" ) ZЬornik dokumenata NOR, tom IV/1, dokumenat Ьrој 223. "") О ovom sudenju ·nisu sacuvani dokumenti, ра је tok sudenja i presuda

utvrdena na osnovu s~ecanja Gruje Novalcovica, Rada Borovcanina, sudija Narodnooslobodilackog suda н Sokocu. i Masana Vokica, prvoborca ovog kraja.

278

Iz istak·nutih primjera moze se izvuci zakljucak da је Narodno­oslobodilacki sud imao prvenstveno zadatak da sиdi narodnim izdaj·· nicima, dezerterima, pljackasima i drиgim neprijateljima naroda. koji sи и tim teskim prilikama svojim postиpcima pomagali okиpa­torи Ш sи gledali svoja posla. Та djelatnost Ыlа је od ogromnog znacaja. Vazno је naglasiti da sи gradanske parnice blle neznatпe, jer nije Ьilo imovinskih sporo\ra, а niti иvreda i slicnih zadjevica.

Та cinjenica tikazиje da је Narodnooslobodilacki sud blo јеdап сј organa revolиcije koji је njoj Ьiо neophodaп, koji је ЬоrЬи vodio na specifican nacin i t ime znacajno dopriнio afirmaciji NOP-a i nove vlasti. Ovaj Sud је izчrsio svoj revolucionarni zadatak i razvio velik>J povjerenje narodnih masa и novo pravosиde, koje se radalo s prvoш r:;artizanskom puskom na Romaniji. Aktivnost Sиda iz ustanickih dana 1941. godiпe ostala је duboko u sjecanju naroda ovog podrucj г kao a'ktivnost pravde novih revoluc:ionarnih snaga- pravde humaљ: i duboko ljudske, ali isto tako i nemilosrdne prema onima koji sн iskoгistili najteze dane и koje su zapali nasi лarodi da Ы ostvarivali svoje prljave interese i zelje.

KOМANDA MJESTA

Komanda mjesta u Sokocu formirana је neposгedno poslije nje­govcg oslobodenja, krajem avgusta 1941. godine. То је bio vojno-po .. zadinski organ vlasti na osloЪodenoj teritoriji. Na celu Komandc: mjesta Ыо је komandant. Za pгvog komandanta postavljen је Grиjo Novakovic54). Kasnije su formirane koma•nde mjesta и Sokolovicima, Knezini i Kaljini.

Osnovni zadaci Komande mjesta Ьili su: otpremanje boraca 1.1

paгtizanski odred, orиzano obezbjedenje pozadiпe, snabdijevanjc voj•nih jedi·nica hranom, odjecom i obucom. Komanda mjesta imal~"t је i politicko Z'nacenje, јег н prvo vrijeme vrsi funkcijи vlasti. Komandi mjesta је stavljeno и zadatak da obezbjedиje red i miг и pozadini, da otkriva i h\rata spijune, ·da otkriva i h \rata izvrsioce nedozvoljenih djela (krada, pljacki i sl.), da obezbjedиje izvrsenjc odluka koje је doпosio Opstinski NOO i Narodnooslobodilacki sud , da hvata dezertere i predvodi ih njihovim komandama Ш da ih pre­daje Narodnooslobodilackom sиdи s predlogom da se kazne. Komanda mjesta vodila је brigи о radu zanatskih radiO'nica formiranih za potrebe vojske, te obezbjedivala kompletan tгansport jedinicama odreda.

Pri Komaпdj mjesta postojala је jedna ceta pat·tizana pomocu koje је Komanda ostvarivala svojи fиnkcijи cuvara геdа i zastitnika naгoda na oslobodenoj terito1·iji.

Pored cete koja је postojala ргi Komandi mjesta, za odrzavanje геdа и pozadini, kod seoskih NOO-a, postojale su seoske straze koje su obe:ђbjedivale sela od iznenadnog prodora пeprijatelja, od samo-

"'} Rodol.iub Colakovic, Zapisi iz oslobodilackog t·ata. »Pt·osveta«, Beog1-ad Ј956, krJjiga I. ;:tt·aщ\ 504. i IRP Sara,ievo, MG. dolшmenat Ьг. 9850.

279

volje pojedinaca, plja'c'ke i sl . .;5). Seoske straie su Ьile pod nadzo­гom Koma·nde mjesta, ali је njima neposre·dno rukovodio predsjednik seoskog NOO-a. Ove straze nisu Ьile vojne jedinice, kao ceta pri Komandi mjesta, nego najcesce naoruzani seljaci, koji su ostali kod kuca radi obrade poljoprivre.dnih imanja.

Komande mjesta su pored cisto vojnih imale ulogu policijsko­-izvrSпih o1·gana vlasti. One su svojim djelovanjem postigle da pred­stavnicki organi vlasti, NOO i NO sud, postignu do'Ьre 1·ezultate, а tirme i veliki ugled kod naroda. Odluke NOO-a i suda Ьile su. autoritativ·ne i ро tome sto је iza njih stajala orиZana sila NOP-a, koja се doprinijeti da ih se pridriava ju i oni koji Ьi se njihovom sprovodenju usprotivili. Komande mjesta su obezbjedivale javni red i mir, vrsile zastitu javnih objekata na oslobodenom podrucju, hva­tale dezerter e, pljackase i sl.

Sto nije ЬИо drugih civilnih izvrsnih organa vlasti raz.log је и tome sto su se zandarmi i poHcija kompromitovali kod naroda. Me­dutim, komande mjesta kao vojno-teritorijalni organi bile su nepo­sredno poveza:ne sa Stabom Romanijskog partizanskog odreda i ruko­vodstvom ustanka, koje је narod prihvatio i u koje је imao puno povjerenje. Upravo zbog toga komande mjesta nisu imale poteskoca kod sprovoden ja zadataka koji s u postavljeni pred njih u tom pe­riodu.

Ustanak na Roma•niji potkraj 1941. godine daЬija veHke razmje­гe. Stvorena је sl'obodna teritorija koja obuhvata skoro cijelu jugo­istocnu Bosnu. Na citavoj teritoriji Romanije postoji centar, а Roma­nijski partizanski od.red najveca је vojna snaga. Sa sirenjem sloЬodne teritorije i osloЬadanjem pojedinih mjesta i varosi formiraju se organi vlasti u tim mjestima. Talko је iza oslobodenja Rogatice for­mira'll i Sгeski NOO za srez Rogaticu. Sada se zivot j.os vise norma­lizuje. Organizacija vlasti se upotpunjava, sto 'O'laksava rad opstin­skim i sreskim odborima.

Potkraj 1941. godine, sa povlacenjem partizanskЉ jedinica iz SrЬije, na Roma1niju dolazi Vrhovni stab N OV i РОЈ i СК КР.Ј. Tu se koncentrise i glavnina -partizanskih snaga u kojoj centralno mjesto zauzima Prva proleterska brigada.

Oslobodenje tako velikog podrucja i kcmcentracija vojnih snaga na n jemu Ьiо је jedan od glavnih povoda da i neprijatelj skoll'lcen·­trise svoje snage i da preduzme takozvanu drugu ofanzivu na oslo-· bodenu teritoriju. Glavne neprijateljske snage u toj ofanzivi Ьile sн usmjerene prema Romaniji - ce<ntru slob·odne teritorije. Pod priti-

"") Seoske straze su formirane shodno narede11ju Staba sarajevske oЬlast; od 8. septembra 1941. godine za organizaciju unutrasn jeg zivota, ucvrscenje discipline i podizanje odgovornosti starjesinskog kadra, od 8. 9. 1941, и kome sc pored ostalog kaze : »Sela se ne smiju samo osigurati [osloniti na to} da ~11 samo partizani cuvajџ, nego moraju i ona stalno Ьiti budna, imati stalne patrole i stalno biti (u vezi) s najlJliZim partizanskim odredima « (Zbornik dokџmenata

NOR, tom IV/1, dokшnenat br. 100).

280

skom nadmoenih snaga neprijatelja partizanske jedinice sи se povtl­kle sa polozaja na Romaniji, koje sи do tada cvrsto drzale. Vise se nije drzao front. Neprijatelj је napadan na svim pravcima kretanja. Prema tome, sada nestaje slobodne teritorije и on·om smislи i opsegн kakva је Ьila do tada. Nijemci i ustase sи иsli и Sokolac •i zaposjeli put Saraj evo-v.J.asenica i Sokolac-Rogatica.

S obzirom na sitиacijи koja је nastala, u to vrijeme nije Ьilo иslova za rad organa vlasti koji sи do tada Ьili stvoreni. Naime, s тadom prestaje OpiН>inski NOO i Opstinski narod·nooslobodilacki sиd и Sokocи56). Medиtim, organi vlasti stvoreni н drиgim mjestima па podrucjи Romanije nastavljaju svojи djelatnost и novostvoreniш иslovima. Naro·cii:и aktivnost razvijajи seoski NOO-i, koji nastavljajtt rad tokom citavog perioda narodnooslobodilacke borbe. Ali, novostvo..: rena sitиaoija .Ыlа је vrlo teska. Pod na1etom neprijateljske ofanziye и to zimsko doba veliki broj stanovnistva ostao је bez krova nad glavom, bez hrane, odjece i оЬисе. Sve је izgoтjelo ili opljackano. Odbori u selima koja nis-u izgorjela, komande mjesta i drиgi faktori preuzimajи brigи oko smjestaja i ishrane zena i djece iz popaljeniћ sela.

Medиtim, iako sи seoski NOO-i komande mjesta -obavljali odre­dene poslove orgaпa vlasti, zivot и pozadini nije Ьiо -ni orga-nizovai1 пi ureden kao ranije, kada је djelovao Opstins'ki NOO и Sokoc1.1. Vlast na citavom podrиcju vrsi Stab Romanijskog partizanskog odreda koji је Ьiо preokupiran cisto vojnim pitanjima, jer је sitив­cija na polozajima ЬНа dosta teska, ра se nije mogao baviti pita­njima vlasti, kao ni politickim pitanjima na terenu, kako је to cinio Opstinski NOO u S·okocи. Takvи situacij·u sи iskoristili pojedini procetnicki orijentisani elementi, koji pocinjи terorisati neduznr.J musJimansko stanovnistvo, pljackati sela i vrsiti drиge nedozvo1jene postиpke. То је kod Muslimana izazvalo odredenu пesigиrnost i kole-· banje, ра pocinjи napustati svoje domove i povlaciti se u Sarajevo. Stab Romanijskog odreda i drugi faktori nisи preduzeli dovolj1~o ef-ikasne mjere da se osиjete takvi post·upci pojedinaca inspirisan ih ce1Jnickom propagandom, iako је s obzirom na snagи Romanijsko.g partizanskog odreda to Ьilo moguce.

Upravo и sitиaciji kakva је stvorena и to vrijeme na Romaniji osjetio se najveci nedostatak jednog organa kakav је Ьiо Opstinski NOO, koji је pored funkcije vlasti obavlja·o i funkcijи politickog organa narodnoslobodilacke borbe. U takvoj sitиaciji Ьilo је nиzn·)

okupiti narodne mase. То је mogao da radi odbor koji је iznikao u zi.Zi ·borbe protiv okиpatora i domacih izdajnika.

"") Do prestanka rэ.da ovih oгgana doslo је zbog toga sto је veCi dio Gdboгnika i sudija otisao u sastav Romanijskog odreda, dok је drugi dio ostat) kod svo~ih kuca. Po1·ed togз. i situacija је Ьila takva da је veci broj sela 11

Glasincu popaljen, а stanovnistvo је izbjeglo и oЬlil:nja -sela, 'Ра је tako centю· Ьiv!!e slobodne teritorije nestao, sto је uslovilo da i organi vlasti presta_ilt djelovati.

281

РЕЗЮМЕ

Восстание на Романии началось в конце июля 1941 r. Однако, под­rотовка к восстанию началась rораздо раньше, сразу после капиту­

ляции старой Югославии. Восстание имело орrанизованный характер, блаrодаря чему повстанцы в краткий срок добились больших успехов.

Освобождая Соколац и другие места на Романии повстанцы, в то же

время, уничтожали и старые орrаны власти. Для выполнения раз­

личных заданий и работ, надо было создать соответствующие орrаны

власти. Так в конце августа и в первой половине сенября 1941 года были формированы: Местная комендантура, Народно-освободительный

комитет и Народно-освободительный суд в Соколаце.

Народно-освободительный комитет насчитывал 25 членов, сво­бедно выбранных народом. На заседаниях пленума принимались · не­обходимые решения. Выполнение постановлений комитета являлос1, моральной и политической обязанностью всех rраждан, и не было слу­

чаев чтобы rраждане не придерживались установленых норм.

Для выполнения ежедневных задач · пленум Народно-освободи­'l'ельноrо комитета выбрал из своей среды Исполнительный комитет.

Поред членами Исполнительного комитета стояли определенные, кон­кретные задачи. Председатель Народно-освободительного комитета

руководил деятельностью комитета.

В обязанность Народно-освободительного комитета входили сле­

дующие задачи : оказывание помощи военным частям при мобилиза­

ции, организация народнога хозяйства, снабжение партизанских отря­

дов продовольствием, одеждой и обувью, организация просвещения и здравоохранения, меры для обеспечения порядка и мира на своей тер·· ритории. · ·

В деревнях были созданы сельские народно-освободительные ко­митеты. Они оказивали помощъ Народно-освободительному комитету общины при исполнении его задач, предпринимали меры безопасности

на своей территории.

На одном из первых заседаний Народно-освободительного коми­

тета общины был образован Народно-освоботельный суд, выбранный

членами Народно-освободительного комитета.

В компетенцию народноrо суда входили преступления о преда­

тельстве, шпионаже, саботаже, rрабеже, насилии без оrраничения

тяжести и места. В основе деятельности суда лежали определенные

принципы, как демократичность при выборах судей, широкое привле­

чение народа, независимость, публичность

Суд придерживался тех юридических правил судопроизводства,

которые не шли в разрез с интересами народной борьбы. Так при­

менялись следующие принципы: принцип следственной материальноi1 истины, принцип процессуальности в уголо·вных преступлениях, прин­

цип диспозиции в судебных гражданских процессах, принцип пу­

бличности.

282

Местнан комендантура была форl'lrирована в Соколаце непосред­

С1зенно после его освобождения. Задача Комендантуры состонла в ·~ледующем: отправлять бойцов в партизанскиИ отряд, об::!спсчиват ,, тыл, снабжатъ военные части пищей, одеждоИ и обувью. Ко::vrендэнтур:.~

должна была также обеспечиватъ порядок и мир в тылу, открывать и ло­

рить шлионов и преступников, совершивших кражу, грабеж и т. л., обе­слечиЕать выполненис постановлениi\ Народно-освободительного ко­

митета общины и Народно-освободитеЈљноrо суда. На ее попечеНИ'f нгходились и мастерские, работаютие на восню-.!с лотрсбности.

283