Primeri Pitanja Sa Resenjima Iz Organske Hemije

7/21/2019 Primeri Pitanja Sa Resenjima Iz Organske Hemije

1/18

Primeri test pitanja iz hemije za polaganje prijemnog ispita iz hemije- ORGANSKA HEMIJA -

Napomene:1. U svim pitanjima postoji samo jedan taan odgovor.2. Zadaci su koncipirani tako da je korienje periodnog sistema elemenata dozvoljeno.3. Tani odgovori navedeni su na kraju test pitanja.

001. U koliko je kilograma vode rastvoreno 30.0 g uree ako je snienje take mrnjenja ovog

rastvora 0.372o

C (Kk= 1.86 Kkg/mol)?a. 1.5b. 2.5c. 3.5d. 4.5e. 5.0

002. Empirijska formula jedinjenja u iji sastav ulaze vodonik, ugljenik, kiseonik i azot u masenomodnosu 1:3:4:7 je:a. C2H7ON2b. CH4ON2c. CH3O2Nd. C2H5ONe. C3H4ON2

003. Na kojoj temperaturi mrzne rastvor koji u 200 g vode sadri 3.6 g glukoze (Kk = 1.86Kkg/mol)?a. -1.86oCb. -0.93oCc. -3.72oCd. -0.186oCe. 0.186oC

004. Formula oksalne kiseline je:a. CH3COOHb. HCOOHc. COOH-COOHd. CH3CH2CH2COOHe. COOH-CH2CH2-COOH

005. Formula fozgena je:

a. ClCOClb. CaClOClc. CaSO4x 2H2Od. CaC2e. NH2CONH2


2/18

006. Urea je:a. dihlorid mravlje kiselineb. dihlorid oksalne kiseline

c. dihlorid ugljene kiselined. diamid ugljene kiselinee. imid ugljene kiseline

007. Na kojoj temperaturi mrzne rastvor koji u 200 g vode sadri 3.6 g manoze (Kk =1.86Kkg/mol)?a. -1.86oCb. -0.93oCc. -3.72oCd. -0.186oCe. 0.186oC

008. Kisele osobine pokazuje:a. 1-pentenb. 2-pentenc. 1-pentind. 2-pentine. benzen

009. Formula CH3CH2C(CH3)2CHCH predstavlja:a. 3-etil-1-pentinb. 2.2-dimetil-1-pentinc. 3.3-dimetil-1-pentind. 3.3-dimetil-1-heksine. 3.3-dimetilheksan

010. Sagorevanjem odreene koliine nekog ugljovodoninog fragmenta (dela molekula) dobija se0.66 g ugljenik(IV)-oksida i 0.27 g vode. Njegova empirijska formula je:a. C3H6b. CH2c. C2H6

d. CH4e. CH

011. Molekulska formula cis-1-metil-4-izoprilcikloheksana je:a. C10H18b. C8H16c. C9H16d. C9H18e. C10H20

012. Istu molekulsku formulu nemaju:a. cis-2-buten i trans-2-butenb. enantiomeric. 1-buten i 2-butend. cikloheksan i metilcikoheksene. propilcikloheksan i izopropilcikloheksan


3/18

013. Koliko sekundarnih ugljenikovih atoma sadri 2-metil-4-etilheptan?a. 1b. 2

c. 3d. 4e. 5

014. Oksidacioni broj tercijarnog ugljenikovog atoma u 2-metil-1-butenu je:a. -4b. -3c. 0d. +1e. +4

015. Koliko se monosupstitucionih derivata moe izvesti iz 2.2-dimetilpropana?a. 1b. 2c. 3d. 4e. 5

016. Koje od navedenih jedinjenja odmah izomerizuje u aldehid?a. alil-alkoholb. izobutil-alkoholc. terc-butil-alkohold. vinil-alkohole. izopropil-alkohol

017. Adicijom vode na 1-buten nastaje:a. 1-butanolb. 2-butanolc. 1,2-butandiold. butanale. butanon

018. Sa kalijum-permanganatom na sobnoj temperaturi moe da reaguje:a. metanb. 2-metilpentanc. ciklopentand. 2-pentene. pentan

019. Ako je pri sagorevanju etina dobijeno 0.3 dm3 gasne smese, koliko je za to utroeno mlkiseonika?a. 22.4b. 100c. 250d. 500e. 1000

020. Trivijalni naziv 2-metil-1,3-butadiena je:a. etilenb. acetilenc. vinil-hloridd. izoprene. guma


4/18

021. Adicijom jednog mola vode na jedan mol 1-butina nastaje:a. 1-butenb. 2-buten

c. 2-butanold. butanale. butanon

022. Koliko grama vinil-hlorida nastaje dejstvom 7.3 g hlorovodonika na acetilen?a. 12.5b. 13.3c. 19.8d. 26.7e. 53.4

023. Koja od navedenih tvrdnji nije tana?a. hlorbenzen reaguje lako sa natrijum-metoksidom pri emu nastaje etarb. 1,1,2,2-tetrahloretan nastaje dejstvom hlora na etinc. tetrahlormetan je nepolarna supstancad. natrijum-metoksid i metil-jodid reaguju po mehanizmu nukleofilne supstitucijee. dejstvom jakih baza na 1-hlorpropan nastaje propen

024. Koliko se moe dobiti monojodnih derivata jodovanjem metilpropana?a. 1b. 2c. 3d. 4e. 0

025. Kod kog od navedenih jedinjenja se javlja cis-transizomerija?a. izoprenb. 1,2-dimetilciklopentanc. 1,1-dimetilciklopentand. 4-metil-1-pentine. 4-metil-1-penten

026. Adicijom vode na 1-buten nastaje:a. 1-butanolb. 2-butanolc. 1,2-butandiold. butanale. butanon

027. Koje od navedenih jedinjenja pokazuje kisele osobine?a. 3-metil-1-butinb. 2-metilpropenc. metil-hloridd. pirene. 4-metil-2-pentin

028. Za dobijanje 4-metil-2-pentanola Grignard-ovom reakcijom treba upotrebiti:a. 3-metilbutanal i metilmagnezijum-jodidb. 4-metilpentanon-2 i metilmagnezijum-jodidc. pentanal i metilmagnezijum-jodidd. 2-metilbutanal i metilmagnezijum-jodide. metanol i butilmagnezijum-jodid


5/18

029. Reakciji sa natrijum-metoksidom pod normalnim uslovima ne podlee:a. hlorbenzenb. benzil-hlorid

c. hlorcikloheksand. izopropil-hloride. alil-hlorid

030. Koliko je potrebno grama odgovarajueg alkil-bromida da bi u reakciji sa koncentrovanimkalijum-hidroksidom nastalo 5.6 g 1-butena?a. 1.37b. 2.74c. 6.85d. 13.7e. 27.4

031. Pod normalnim uslovima meusobno ne mogu reagovati:a. hlorciklopentan i natrijum-hidroksidb. hlorbenzen i kalijum-hidroksidc. bromfenilmetan i natrijum-hidroksidd. fluormetan i amonijake. 1-hlorbutan i natrijum-hidroksid

032. 1,4 adicija broma na izopren, bez zaostatka vika nekog reagensa, vri se pri reakciji:a. 1.7 g izoprena sa 4 g bromab. 3.4 g izoprena sa 16 g bromac. 3.4 g izoprena sa 32 g bromad. 6.8 g izoprena sa 4 g bromae. 6.8 g izoprena sa 64 g broma

033. 33.6 g Alkena (normalnog ugljovodoninog niza, sa dvostrukom vezom izmeu drugog itreeg ugljenikovog atoma) vezuje 64 g broma. Naziv tog alkena je:a. 2-butenb. 2-pentenc. 3-penten

d. 2-heksene. 2-okten

034. U vodi je rastvorljiv:a. benzenb. naftalinc. propind. o-hlorbenzen-sulfonska kiselinae. monohidroksilni alkohol sa vise od 11 C atoma

035. Koliko je litara hlora pri normalnim uslovima potrebno za potpuno zasienje 5.6 g 1-butena?a. 1.12b. 2.24c. 5.6d. 11.2e. 22.4


6/18

036. Oksidacijom ciklopentanola dobija se:a. ciklopentanb. ciklopentanal

c. ciklopentanond. fenole. 1,4-dioksan

037. Bromovanjem 78 g benzena nastaje ista masa brombenzena. Koliko je to procenata od onemase koja bi nastala bromovanjem celokupne koliine benzena?a. 25.0b. 38.1c. 49.7d. 58.3e. 63.4

038. Reakcijom jodmetana i benzena u prisustvu aluminijum(III)-hlorida nastaje:a. etilbenzenb. stirenc. benzil-jodidd.jodbenzene. toluen

039. Oksidacijom propilbenzena sa jakim oksidacionim sredstvom dobija se:a. mravlja kiselinab. akrilna kiselinac. salicilna kiselinad. benzeova kiselinae. 1,4-dioksan

040. Pod normalnim uslovima reakciji sa natrijum-etoksidom ne podlee:a. bromcikloheksanb. brometenc. benzil-bromidd. alil-bromid

e. izobutil-bromid041. Koji alkohol oksidacijom daje 2-metilpropansku kiselinu?

a. 1-propanolb. 2-propanolc. 2-metil-1-propanold. 2-metil-2-propanole. 2-butanol

042. Zagrevanjem 2-butanola u prisustvu dehidratacionog sredstva nastaje kao glavni proizvod:a. butanb. 1-butenc. 2-butend. 2-butanone. 1,2-butandiol

043. Benzendiazonijum-hlorid nije:a.jonsko jedinjenjeb. sadri dva atoma azota u molekuluc. dobija se iz amina reakcijom sa azotastom kiselinomd. sadri aromatian benzenov prstene. nitril po hemijskoj strukturi


7/18

044. Koje jedinjenje se dobija reakcijom metil-jodida i magnezijuma u etru, potom dodavanjemacetona i na kraju dodatkom razblaene kiseline:a. 1-propanol

b. 2-propanolc. 2-metilpropanol-2d. 1-butanole. 2-butanol

045. Koja od navedenih molekulskih formula pripada jedinjenju koje nastaje zagrevanjem 1,2,3-propantriola sa kalijum-hidrogensulfatom?a. C3H4Ob. C3H6O3c. C3H8Sd. C3H7O6Se. C3H8O9S2

046. Kolika je molekulska masa zasienog monohidroksilnog alkohola ako se iz 3.52 g tog alkoholau reakciji sa natrijumom oslobodi 448.000 l vodonika pri normalnim uslovima?a. 60b. 72c. 74d. 86e. 88

047. Netana tvrdnja za hemoglobin je da on sadri:a. porfirinski sistemb. etiri pirolova prstenac. sistem konjugovanih vezad.jon Fe2+e. dve koordinaciono kovalentne i dve kovalentne veze izmeu atoma metala i atoma azota

048. Koliko grama alkohola nastaje dejstvom razblaenog rastvora kalijum-permanganata na 0.3mola propena?a. 1.86

b. 2.28c. 2.82d. 18.6e. 22.8

049. Koliko ce nastati grama etil-hidrogensulfata iz 1.15 g etanola, ako je prinos u reakciji 70%?a. 1.10b. 1.58c. 2.20d. 3.15e. 4.50

050. Koji alkohol se sa Lukass-ovim reagensom najbre prevodi u odgovarajui derivat?a. 2-metil-1-propanolb. 2-metil-2-propanolc. 2,2-dimetil-1-propanold. 2-butanole. benzilalkohol


8/18

051. Enol je:a. vinil-alkoholb. fenol

c. alil-alkohold. glicerole. krezol

052. Kod kog od navedenih jedinjenja nee doi do supstitucije hidroksilne grupe u reakciji safosfor(III)-hloridom?a. fenolb. mravlja kiselinac. izobutanold. 2-hidroksibuterna kiselinae. terc-butanol

053. Najmanji procenat sumpora ima:a. 1,4-butanditiolb. ciklopentantiolc. dialil-disulfidd. metil-propilsulfide. natrijum-etantiolat

054. Koja od navedenih formula predstavlja nitro-jedinjenje?a. (CH3)2CHNO2b. (CH3)2NNOc. C2H5CONH2d. CH3ONO2e. CH3CN

055. Koliko grama proizvoda se dobija reakcijom 0.2 mola hloretana i trimetilamina?a. 10.7b. 16.3c. 21.9d. 24.7

e. 28.1056. Molekulska formula etiltrimetilamonijum-fluorida je:

a. C5H14NFb. C6H13NFc. C6H15NFd. C6H16NFe. C7H18NF

057. Aromatinost pirola, tiofena i furana se smanjuje redosledom:a. tiofen > furan > pirolb. furan> pirol > tiofenc. pirol > tiofen > furand. tiofen > pirol > furane. pirol > furan > tiofen

058. Nikotin je:a. estarb. alkoholc. organska bazad. organska kiselinae. protein


9/18

059. Indol je kondezovani biciklini sistem koji se sastoji od:a. benzena i pirolab. piridina i pirola

c. benzena i pirolidinad. piperidina i pirolae. piperidina i pirolidina

060. 1,3-tiazol sadri:a. petolani heterociklini sistem sa dva atoma sumpora u meta poloajub. petolani heterociklini sistem sa dva atoma azota u meta poloajuc. petolani heterociklini sistem sa atomima sumpora i azota u meta poloajud. estolani heterociklini sistem sa dva atoma sumpora u meta poloajue. estolani heterociklini sistem sa atomima sumpora i azota u meta poloaju

061. Koji parovi navedenih jedinjenja u slabo baznoj sredini podleu aldolnoj adiciji?a. formaldehid i benzaldehidb. formaldehid i trimetilacetaldehidc. formaldehid i formaldehidd. trifenilacetaldehid i benzaldehide. formaldehid i propanal

062. Acetali se mogu dobiti kao proizvod reakcije:a. aldehida i ketonab. primarnog i sekundarnog alkoholac. alkohola i etrad. aldehida i etrae. aldehida i alkohola

063. Nitril je:a. NaN3b. (CH3)4N

+NO3-

c. NaNH2d. CH3CH2CONH2e. CH3CN

064. Adicijom jednom molekula alkohola na keton u kiseloj sredini nastaje:a. etarb. estarc. hemiketald. ketale. anhidrid

065. Reakcijom butanona i fenil-hidrazina nastaje:a. diazonijumovo jedinjenjeb. fenil-hidrazonc. fenil-butanoatd. fenil-propanoate. oksim

066. Reakcijom aldehida sa cijanovodonikom i naknadnom potpunom hidrolizom dobijenogjedinjenja dobija se:a. aminokiselinab. alkoholc. oksikiselinad. amide. anhidrid kiseline


10/18

067. Jedinjenje koje sa etilmagnezijum-bromidom daje 1-propanol, a redukuje Fehling-ov rastvorje:a. metanal

b. etanalc. propanald. metanska kiselinae. propanska kiselina

068. Fenolnu funkcionalnu grupu ne sadri:a. timolb. pikrinska kiselinac. katehold. salicil-aldehide. benzofenol

069. U reakciji aldehida sa Fehling-ovim rastvorom dolazi do:a. redukcije bakra(I)b. oksidacije bakra(I)c. redukcije bakra(II)d. oksidacije bakra(II)e. redukcije aldehidne grupe

070. Oksim 3-pentanona nastaje u reakciji 3-pentanona sa:a. amonijakomb. hidrazinomc. aminokiselinomd. hidroksilaminome. metil-aminom

071. Jednobazna karboksilna kiselina ima 43.24% kiseonika. Njena molarna masa je:a. 46 g/molb. 60 g/molc. 88 g/mold. 74 g/mol

e. 102 g/mol072. Sekundarnu alkoholnu grupu sadri:

a. holinb. pikrinska kiselinac. ksantind.jabuna kiselinae. 1,4-dioksan

073. Koliko je potrebno grama buterne kiseline da bi se u reakciji sa natrijum-karbonatomoslobodilo 1.120 cm3ugljen-dioksida pri normalnim uslovima?a. 0.88b. 1.76c. 4.4d. 8.8e. 17.6


11/18

074. Hiralni ugljenikov atom sadri:a. malonska kiselinab. ciklopentan karboksilna kiselina

c. cikloheksan karboksilna kiselinad. fenilsiretna kiselinae. mlena kiselina

075. Iz pirogroane kiseline redukcijom nastaje:a. malonska kiselinab. fumarna kiselinac. mlena kiselinad. akrilna kiselinae. limunska kiselina

076. Hidroksi kiselina nije:a. jabuna kiselinab. vinska kiselinac. mlena kiselinad. limunska kiselinae. ftalna kiselina

077. Potpunom neutralizacijom limunske kiseline sa natrijum-hidroksidom nastaje so ija jemolarna masa:a. 192 g/molb. 212 g/molc. 235 g/mold. 258 g/mole. 281 g/mol

078. Natrijum-propionat se moe dobiti pri reakciji natrijum-hidroksida sa:a. C2H5OCOC2H5b. C3H7COOCH3c. C2H5COC2H5d. CH3CH(OH)C2H5

e. CH3CH(OH)COOH079. Koje od navedenih jedinjenja predstavlja etil-benzoat?

a. C6H5OC2H5b. C6H5COC2H5c. C6H5COOC2H5d. HOC6H4COOC2H5e. C6H5COOCOCH3

080. Koliko grama acetil-hlorida je potrebno da bi se u reakciji sa natrijum-etoksidom nagradio 0.1mol odgovarajueg jedinjenja?a. 6.80b. 7.85c. 9.45d. 78.5e. 94.5


12/18

081. Aspirin se moe dobiti reakcijom anhidrida sirertne kiseline sa:a. pinakol-hidratomb. p-aminobenzoevom kiselinom

c. rezorcinolomd. o-hidroksibenzoevom kiselinome. acetamidom

082. Koje od navedenih jedinjenja je amid?a. H2N(CH2)4CH(NH2)COOHb. HOOC(CH2)2CONH2c. (C6H5)2NHd. CH3COONH4e. CH3(CH2)4NH2

083. Urea je:a. estarb. etarc. amidd. amine. karbonat

084. Derivat ugljene kiseline je:a. mokrana kiselinab. ureac. aspirind. ftalimide. holin

085. Barbiturna kiselina se moe dobiti reakcijom:a. uree i dietil-oksalatab. uree i dietil-malonatac. hidroksilamina i dietil-oksalatad. hidrazina i dietil-oksalatae. fenilhidrazina i dietil-oksalata

086. Ftalna kiselina ne moe da gradi:a. diestarb. diamidc. imidd. intramolekulskiciklini anhidride. intramolekulskiciklini estar

087. Oksidacijom benzil-alkohola dobija se:a. ciklopentanolb. ciklopentanalc. benzaldehidd. benzoeva kiselinae. fenol

088. Benzenov derivat sa hlorom i nitro grupom u meta-poloaju moe se dobiti:a. nitrovanjem hlorbenzenab. hlorovanjem nitrobenzena pomou hlora uz zraenjec. hlorovanjem nitrobenzena pomou hlora u prisustvu FeCl3d. hlorovanjem nitrobenzena pomou acetil-hlorida u prisustvu AlCl3e. oksidacijom etilbenzena pomou kalijum-permanganata


13/18

089. Reakcijom metil-hlorida i benzena u prisustvu aluminijum(III)-hlorida nastaje:a. etilbenzenb. stiren

c. benzil-hloridd. hlorbenzene. toluen

090. Oksidacijom toluena sa jakim oksidacionim sredstvom dobija se:a. mravlja kiselinab. akrilna kiselinac. salicilna kiselinad. benzeova kiselinae. 1,4-dioksan

091. Zagrevanjem 2-heksanola u prisustvu dehidratacionog sredstva nastaje kao glavni proizvod:a. heksanb. 1-heksenc. 2-heksend. 2-heksanone. 1,2-heksandiol

092. Kojom se od navedenih reakcija iz jednog mola dioleo-glicerata mogu dobiti jedan molglicerina i dva mola natrijum-oleata?a. reakcijom sa natrijumomb. reakciojom sa etanolomc. reakcijom sa natrijum-karbonatomd. kiselom hidrolizome. saponifikacijom pomou natrijum-hidroksida

093. Netana je tvrdnja:a. fenoli su kiseliji od alkoholab. tercijarni amini su bazniji od primarnih aminac. tiofen ima vei aromatini karakter od furanad. nitro jedinjenja se mogu dobiti redukcijom iz amina

e. trihlorsiretna kiselina je jaa kiselina od siretne kiseline094. Netana tvrdnja za bilirubin je da on sadri:

a. porfirinski sistemb. etiri pirolova prstenac. sistem konjugovanih vezad. etiri atoma azotae. samo kovalentne veze

095. Koliko grama alkohola nastaje dejstvom razblaenog rastvora kalijum-permanganata na 30mmola propena?a. 1.86b. 2.28c. 2.82d. 18.6e. 22.8


14/18

096. Koliko ce nastati grama etil-hidrogensulfata iz 1.15 g etanola, ako je prinos u reakciji 35%?a. 1.10b. 1.58

c. 2.20d. 3.15e. 4.50

097. Koji alkohol se sa Lukass-ovim reagensom najbre prevodi u odgovarajui derivat?a. 2-metil-1-propanolb. 2-metil-2-butanolc. 2,2-dimetil-1-butanold. 3-fenil-1-propanole. benzilalkohol

098. Azot ne sadre:a. nitrilib. kvartenerne amonijum solic. N,N-disupstituisani amidid. tioetrie. azidi

099. Dva atoma sumpora sadri:a. tioetanolb. tiofenc. metilhidrogensulfatd. metilhidrogensulfide. dimetildisulfid

100. Koja od navedenih formula predstavlja nitril?a. (CH3)2CHNO2b. (CH3)2NNOc. C2H5CONH2d. CH3ONO2e. CH3CN

101. Tetraetilamonijum-fluorid je:a. amonijum sob. tercijarni aminc. N-supstituisani anilind. N,N-disupstituisani aniline. N,N-disupstituisani amid

102. Molekulske formule pirola i piridina se razlikuju za:a.jedan atom azotab.jedan atom ugljenikac.jedan atom vodonikad.jednu metilensku grupue. imaju iste molekulske formule

103. 1,3-Oksazol sadri:a. petolani heterociklini sistem sa dva atoma kiseonika u meta poloajub. petolani heterociklini sistem sa dva atoma azota u meta poloajuc. petolani heterociklini sistem sa atomima kiseonika i azota u meta poloajud. estolani heterociklini sistem sa dva atoma kiseonika u meta poloajue. estolani heterociklini sistem sa atomima kiseonika i azota u meta poloaju


15/18

104. U koliko je kilograma vode rastvoreno 30.0 g uree ako je snienje take mrnjenja ovograstvora 0.372oC (Kk= 1.86 Kkg/mol)?a. 1.5

b. 2.5c. 3.5d. 4.5e. 5.0

105. Na kojoj temperaturi mrzne rastvor koji u 200 g vode sadri 3.6 g manoze (Kk =1.86Kkg/mol)?a. -1.86oCb. -0.93oCc. -3.72oCd. -0.186oCe. 0.186oC

106. Tipina reakcija za alkane je:a. 1,2-adicijab. 1,4-adicijac. elektrofilna aromatska supstitucijad. radikalska lanana supstitucijae. polimerizacija

107. Tipina reakcija za aromatina jedinjenja je:a. 1,2-adicijab. 1,4-adicijac. elektrofilna aromatska supstitucijad. radikalska lanana supstitucijae. polimerizacija

108. Toluen je jedinjenje koje osim reakcija karakteristinih za aromatina jedinjenja pokazuje ineke reakcije karakteristine za:a. alkaneb. amine

c. nitro jedinjenjad. nitrilee. karboksilne kiseline

109. Anilin je jedinjenje koje osim reakcija karakteristinih za aromatina jedinjenja pokazuje ineke reakcije karakteristine za:a. alkaneb. aminec. nitro jedinjenjad. nitrilee. karboksilne kiseline

110. Fenol je jedinjenje koje osim reakcija karakteristinih za aromatina jedinjenja pokazuje ineke reakcije karakteristine za:a. alkaneb. aminec. nitro jedinjenjad. nitrilee. alkohole


16/18

111. Fenol je:a. kiselinab. baza

c. estard. anhidride. etar

112. Pikrinska kiselina pokazuje kisele karakteristike posredstvom:a. karboksilne grupeb. fenolne grupec. nitro gruped. amino grupee. aromatskog jezgra

113. Izopropil-propanoat kiselom hidrolizom daje molekule:a. 1-propanola i propanske kiselineb. 2-propanola i propanske kiselinec. 1-propanola i siretne kiselined. 2-propanola i siretne kiselinee. izoprena i propanske kiseline

114. Iz nitrila se ne moe dobiti:a. amidb. karboksilna kiselinac. imind. amine. nitro jedinjenje

115. Veza izmeu ugljenikovog i azotovog atoma u nitrilnoj grupi je:a.jednostrukab. dvostrukac. trostrukad. jonskae. koordinaciono-kovalentna

116. Oksimska grupa je:a. -CNb. -NH-NH2c. -NH2d. N=OHe. N3

117. Formula hidrazina je:a. HCNb. NH2-NH2c. C6H5NH2d. C6H5CONH2e. C6H5NO2

118. Formula fenilhidrazina je:a. C

6H

5CN

b. NH2-NH2c. C6H5NH-NH2d. C6H5CONH2e. C6H5NO2


17/18

119. Potpunom hidrogenizacijom nitrila dobija se:a. karboksilna kiselinab. amid

c. imind. amine. amonijuma so karboksilne kiseline

120. Tiolna grupa je:a. -OHb. -SO2OHc. -OSO2OHd. -SHe. -S-SH


18/18

Reenja test pitanja iz hemije za polaganje prijemnog ispita iz hemije- ORGANSKA HEMIJA -

zadatak reenje zadatak reenje zadatak reenje zadatak reenje001 b 041 c 081 d 121002 b 042 c 082 b 122003 d 043 e 083 c 123004 c 044 c 084 b 124005 a 045 a 085 b 125006 d 046 e 086 e 126007 d 047 d 087 c 127008 c 048 e 088 c 128009 c 049 c 089 e 129010 b 050 b 090 d 130011 e 051 a 091 c 131012 d 052 a 092 e 132

013 d 053 b 093 d 133014 c 054 a 094 a 134015 a 055 d 095 b 135016 d 056 a 096 a 136017 b 057 d 097 b 137018 d 058 c 098 d 138019 c 059 a 099 e 139020 d 060 c 100 e 140021 e 061 e 101 a 141022 a 062 e 102 b 142023 a 063 e 103 c 143024 b 064 c 104 b 144025 b 065 b 105 d 145026 b 066 d 106 d 146027 a 067 a 107 c 147028 a 068 e 108 a 148029 a 069 c 109 b 149030 d 070 d 110 e 150031 b 071 d 111 a 151032 a 072 d 112 b 152033 d 073 d 113 b 153034 d 074 e 114 e 154035 b 075 c 115 c 155036 c 076 e 116 d 156037 c 077 d 117 b 157038 e 078 a 118 c 158039 d 079 c 119 d 159

040 b 080 b 120 d 160

Primeri Pitanja Sa Resenjima Iz Organske Hemije

Documents

Transcript of Primeri Pitanja Sa Resenjima Iz Organske Hemije