MEDICINSKA ETIKA – osnova humanog savremenog

sestrinstva

VISOKA MEDICINSKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA„MILUTIN MILANKOVIĆ“ BEOGRAD

“Lako je davati savete, ali teškoćaLako je davati savete, ali teškoća leži u tome što se ne može dati ileži u tome što se ne može dati i razum za njihovo ostvarenjerazum za njihovo ostvarenje”.

Somerset Mom

UVODUspešnost zdravstvenog radnika zavisi od njegove stručnosti i etičkog

ponašanja. Za medicinsku profesiju osnovni uslovi za rad su znanje i savest. Znanje bez savesti je nemoral i opasnost. Zato su i najbolje organizacije one koje sve učesnike čine zainteresovanim za uspešno lečenje. Tako se eliminiše sujeta, da se ne leči ono što se ne zna, već šalje onome ko zna.

TEORIJSKI DEO RADA

Etika je nauka o moralu (širi pojam).Reč etika potiče od grčkih reči: Ethos = običaj; Ethicos = moralan.

„Koja je razlika između morala, odnosno etike i prava“?

Medicinska etika može se definisati kao jedna od vrsta posebnih etika koja primenjuje etička i moralna načela ljudskog delovanja na području medicine, odnosno zdravlja, bolesti, života i smrti.

Etika

SestrinstvoPotreba za utkanosti etičkih načela u rad medicinskih sestara počinje

se naglašavati krajem 19. veka što dovodi do razvoj etike u sestrinstvu kao discipline tokom 20. veka.

Analizirajući istoriju sestrinstva, s obzirom na ulogu i značaj medicinske sestre, može se izdvojiti nekoliko različitih perioda:

Narodni period (bolesne i onemoćale negovali su ženski članovi porodice ili zajednice),

Robovlasnički period (uloga medicinske sestre samo je delimično poznata),

Hrišćanski period (obeležavaju matrone i đakonese),

“Mračan” period (U ovom periodu ne primenjuju se etička načela), i

Savremeni period.

Na našim prostorima prvi pisani dokumenti o bolnicama, lečenju, bolesnicima, nezi i negovateljima je Hilandarski tipik Svetog Save.

Prva bolnica – pri manastiru Studenica u Raškoj – Sava Nemanjić.Simbol ranog sestrinstva – Kosovka devojka.Rani razvoj sestrinstva u Srbiji doseže do 1921. godine kada je

osnovana “Škola za nudilje” u Beogradu i označila početak profesionalnog sestrinstva.

Posle Drugog svetskog rata u SFRJ se osnivaju brojne srednje škole.2003.godine osnovane Katedre za obrazovanje sestara pri

medicinskim fakultetima u N. Sadu, Nišu, Kragujevcu i K. Mitrovici.2005.godine osnovana prva privatna viša škola za obrazovanje

sestara u Beogradu, “Milutin Milanković”.

Negovateljice iz crkvenih redova su bile zastupljene pre II svetskog rata – danas retko koji bolesnik ima privilegiju da se o njemu brine časna sestra (od 1920. godine kada su došle u Beograd nije im se pridružila nijedna devojka koja bi pomogla u nezi bolesnika).

Sestrinstvo i medicinska sestraEvropska konferencija o sestrinstvu u Kopenhagenu 1988. godine

definisan je profil medicinske sestre kao...”autonoman, visokoedukovan, zdravstveni stručnjak, sa znanjima,

veštinama i sposobnostima za samostalan rad i saradnju sa drugim zdravstvenim osobljem, sa ciljem pružanja najbolje zdravstvene nege u svim okolnostima…”

Uloga medicinske sestre nije samo “servisiranje” drugih profesija u okviru zdravstva. Njena uloga ogleda se kroz pružanje informacija, davanje podrške i organizovanje zdravstvene nege za pacijenta i zajednicu, te uloge “lidera” u zdravstvu.

Potreba za definisanjem sestrinske profesije često dovodi do velikog izazova: VRLO JE TEŠKO OPISATI ŠTO RADI MEDICINSKA SESTRA.

Upravo zbog toga posao medicinske sestre često ostaje neprepoznat i nevidljiv.

Kvalitetnim znanjem do promena u sestrinstvuSestrinsko zvanje poteklo je, od davnina, iz nege bolesnih i brige za

siromašne, nemoćne i napuštene. Efikasnost takvih delovanja bila je manjkava, uglavnom zbog neznanja onih koji su ih obavljali ili zato što su nosioci društvene moći podcenjivali njihovo značenje.

Preokret takvog stanja predstavljalo je osnivanje škole za bolničke sestre u Londonu, delo Florence Nightingale, čime je započelo stručno obrazovanje i profesionalizacija sestrinskog zvanja. Od tada se naglo razvija i usavršava bolničko sestrinstvo, što se nastavlja i danas.

Medicinska etika skup načela odnosno pravila ponašanja kojima medicinski radnik mora da se rukovodi kada donosi odluke šta je ispravno, a šta pogrešno, šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno, šta je dobro, a šta loše za pacijenta ali i za društvenu zajednicu. od izuzetnog značaja je za medicinu, zbog specifičnosti njenog poziva.

Etički kodeks medicinskih sestaraNov aspekt u posmatranju etičkih promena kroz istoriju sestrinstva

postavlja se sa pojavom Florence Nightingale, odnosno pojavom Etičkog kodeksa medicinskih sestra.

Florence Nightingale, utemeljitelj savremenog sestrinstva, rođena je u Firenci, bila je kćerka ugledne engleske porodice.

(1820 - 1910)

Sa dvadeset godina, stala se zanimati za mogućnosti pružanja pomoći bolesnicima. Imala je želju da se lično posveti negovanju bolesnika, uprkos protivljenju porodice.

Posećivala je različite bolnice u Nemačkoj i Francuskoj, u Egiptu i stekavši tolika iskustva, vratila se 1853. godine u Englesku gde se zapošljava u bolnici za suzbijanje kolere.

Kada je izbio Krimski rat sa odabranom grupom od 38 pomoćnica krenula je na liniju fronta.

Svojim organizacijskim sposobnostima, svojim prethodno stečanim znanjem i iskustvom, odlučnošću i radom, ona je uspela toliko poboljšati zdravstvene prilike u vojsci da je smrtnost pala sa 42% na svega 2%.

Po povratku u zemlju, dodeljena joj je nagrada od 50.000 funti, odlikovana je i ordenom kralja Eduarda sedmog. Tim novcem je 1860. godine osnovala školu za medicinske sestre u Londonu pri St. Thomas hospital. Do kraja svog života se zalagala za napredak struke medicinskih sestara i prava žena. Umrla je u Londonu.

Njen rođendan, 12. maj, slavi se kao Međunarodni dan sestara u celom svetu.

Zakletva Florence Nightingale

Njen osnovni cilj, slično Hipokratovoj zakletvi, bio je:dobro poznavanje nege bolesnika kao specifične veštine medicinske sestre,

visoka moralna ličnost medicinske sestre.

Ključni etički principi koji se nalažu medicinskoj sestri, zacrtani u zakletvi Florence Nightingale su:

neophodnost življenja u moralnoj čistoći,

obaveza medicinske sestre za osećaj dužnosti i očuvanje ugleda svoje profesije,

primum non nocere (medicinskom intervencijom ne pogoršati stanje pacijenta),

čuvanje profesionalne tajne (medicinske i nemedicinske),

obaveza stalnog učenja i daljeg usavršavanja,

obaveza i spremnost za saradnju sa lekarem u pogledu nege bolesnika.

Tekst zakletve Florens Najtingejl:

“Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa da ću provesti ceo život u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom. Uzdržaću se od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti. Sve što je u mojoj moći učiniću da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog poziva. Sa punom lojalnošću do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću obavljati sve poslove oko bolesnog čoveka.”

Najtingelova najpoznatija deklaracija, koja će ostati upisana zlatnim slovima u svim knjigama namenjenim za edukaciju medicinskih sestara - tehničara, za naš zdrav svet glasi:

„Mi sestre i zabrinuti građani globalne zajednice posvetićemo se lično za ostvarivanje zdravog sveta do 2020. Mi izjavljujemo da smo spremni da se ujedinimo u programima aktivnosti, da delimo informacije i rešenja za rešavanje problema i poboljšanje uslova – lokalno, nacionalno i globalno – u cilju unapređenja zdravlja za sve ljude. Mi ćemo i ubuduće usvajati ličnu praksu i implementirati je u javnu politiku našeg društva i nacije, čineći ovaj cilj dostupnim i neizbežnim do 2020., počev od danas u našim životima, u životima naše nacije i u celom svetu.“

Razvoj etičkog kodeksa medicinskih sestaraPrvi prihvaćeni etički kodeks medicinskih sestara – kodeks

Florence Nightingale. 1893 – Lystrom E. Gretter sastavlja zakletvu koja je služila kao

vodič ponašanja medicinskim sestrama do usvajanja prvog etičkog kodeksa.

1926 – prvi etički kodeks Američkog sestrinskog udruženja. 1940 – nova verzija etičkog kodeksa.1950 – dopunjena i izmenjena verzija kodeksa.1953 – međunarodni savet sestara izrađuje međunarodni kodeks

medicinskih sestara (14 odredaba).1980 i 1990 – velika revizija navedenog kodeksa.2000 – u preambuli etičkog kodeksa medicinskih sestara navode

se četiri osnovne odgovornosti medicinske sestre:1. unapređenje zdravlja, 2. prevencija bolesti, 3. uspostavljanje zdravlja i4. ublažavanje patnji.

2005 – poslednja revizija kodeksa medicinskih sestara objavljena 2006. godine.

Internacionalni kodeks etike medicinskih sestara1953 – prvobitna verzija doneta u Franfurktu, revizija 1965. godine u

skladu sa usavršavanjem etičkih načela, uslovljenih napretkom medicinske misli: osnovna dužnost: sačuvati ljudski život, ublažiti patnje bolesnika i unaprediti zdravlje,

u svako vreme održati najviši nivo sestrinske nege,neprestano stručno usavršavanje,

uvažavanje i poštovanje verskog opredeljenja pacijenta,čuvanje medicinske i nemedicinske tajne,

subordinacija u zdravstvu,strogo pridržavanje svojih obaveza i granica profesionalnih delatnosti,medicinska sestra može da odbije neetički nalog lekara, ali je u tom slučaju dužna da obavesti najautoritativnije lice u ustanovi,

moralno ponašanje i u privatnom životu i obaveza očuvanja ugleda svoje profesije,

negovanje harmoničnih kolegijalnih odnosa,obaveza zdravstvenog prosvećivanja.

Kodeks etike zdravstvenih radnika Jogoslavije

1956 – usvojen je u našoj zemlji i namenjen je svim profilima zdravstvenih radnika sa osnovnim zadatakom lečenje obolelih, čuvanje i unapređenje zdravlja i produženje ljudskog veka.

Poštovanje potreba i vrednosti čoveka. Poštovanje pacijenta na izbor.

Profesionalna tajna.Poštovanje i zaštita pacijenta.

Zdravstvena nega i zaštita. Sestrinska praksa, vaspitanje i obrazovanje.

Saradnja u zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj nezi.Uslovi rada i radnog mesta.

Etika.

Međunarodni kodeks etike medicinskih radnika

Međunarodni kodeks etike za medicinske sestre je vodič utemeljen na socijalnim vrednostima i potrebama i predstavlja okvir standarda etičkog ponašanja. Značajan je samo ako, kao živi dokument, bude uvršten u praksu sestrinstva zdravstvene nege u društvu koje se menja.

MeđunarodniMeđunarodni kodeks etikekodeks etike

Medicinske sestre i narod

Medicinske sestre i struka

Medicinske sestre i profesija

Medicinske sestre i saradnici

Kodeks etike medicinskih sestara i tehničara u SrbijiOsnovni zadatak medicinske sestre i tehničara je oporavak zdravlja,

sprečavanje bolesti, obnavljanje zdravlja. Nerazdvojiva povezanost sa zdravstvenom negom je poštovanje života, dostojanstva i prava čoveka. Etički kodeks Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije regulisan je članom 30. Zakona o Komorama zdravstvenih radnika i objavljen je u SlG RS, broj 67/07. Sadrži 12 principa:

I – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari stavljaju zdravlje, sigurnost i dobrobit korisnika zdravstvenih usluga u centar svoje profesionalne pažnje.II – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari izgrađuju profesionalni odnos sa svim korisnicima zdravstvenih usluga.III – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari uvažavaju potrebe korisnika zdravstvenih usluga, njihovo dostojanstvo i integritet.IV – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari poštuju pravo poverljivosti i privatnosti u zdravstvu.

V – Poštovanje prava korisnika zdravstvenih usluga na dobijanje odgovarajuće zdravstvene zaštite.VI – Saradnja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara sa svojim kolegama i drugim zdravstvenim radnicima u cilju postizanja što boljih rezultata u obavljanju svoje profesije.VII – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari su obavezni da se kontinuirano usavršavaju i bogate svoje znanje i nivo svoje stručne osposobljenosti.VIII – Medicinske sestre i zdravstveni tehničari imaju obavezu čuvanja ugleda svoje profesije.IX – Zaštita pacijenta od rizika.X – Osiguranje od odgovornosti.XI – Poštovanje etičkih normi.XII – Odnos prema Komori medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

DISKUSIJAPrevazilazeći teškoće, tražeći najbolja rešenja i težeći

mnogobrojnim usklađivanjima i modifikaciji uslova i zahteva, sestrinstvo u Srbiji, kao profesija, zvanično neusklađena sa EU standardima, neprekidno luta između zahteva i mogućnosti, teorije i prakse, vere i nade - naspram surove realnosti ili uz neizbežan optimizam i entuzijazam, da će ipak biti bolje.

Obrazovanje ima ključnu ulogu. Sestre kao profesionalni kadrovi su visoko značajan i humani

resurs na polju zdravlja i zdravstvene zaštite. Moraju se obrazovanjem i iskustvom pripremati za predstojeće promene – koje će se sve više dešavati u hodu.

U današnje vreme sve veća pažnja i naglasak se stavlja na pružanje kvalitetne zdravstvene nege. Sestrinska nega je kod nas još nevidljiva, nedefinisana, zavisna i teško merljiva.

Povodom 100-godišnjice Međunarodnog saveta medicinskih sestara (ICN) 1999. godine odabran je simbol – belo srce belo srce - koji predstavlja međunarodni simbol zdravstvene nege.

Iako je sestrinstvo i briga za bolesne staro koliko i čovečanstvo, tek se tokom prošlog veka izborilo za svoj status u društvu kao i za status profesije. Kao i svaku drugu profesiju sestrinstvo treba gledati kroz prizmu istorijskog razvoja u smislu postignuća i dostignuća, ali i kao jako uporište za planiranje budućeg razvoja usmerenog očuvanju zdravlja što istovremeno znači očuvanje života sa svim elementima važnima za njegovo očuvanje.

PREDLOG MERA

Objektivno sagledati postojeće stanje medicinske etike u zdravstvenim i obrazovnim institucijama i na osnovu postojećeg stanja izraditi plan sa dugoročnim ciljevima za unapređenje iste, uvažavajući sve dobronamerne primedbe i pozitivna evropska i svetska iskustva iz oblasti kodeksa ponašanja i medicinske etike zadravstvenih radnika.Utvrditi ciljeve koji se odnose na razvoj i usklađivanje medicinske etike u sistemu obrazovanja sa potrebnim usaglašavanjem programa obrazovanja zdravstvenih radnika.Stalno raditi na unapređenju kodeksa i medicinske etike zdravstvenih radnika, sa težištem na pravilnoj prezentaciji statusa i položaja medicinskih radnika u cilju unapređenja istog. Utvrditi potreban broj medicinskih sestara - tehničara u zdravstvenim ustanovama, ne prema “krevetimakrevetima” i ne prema “broju broju lekaralekara”, već na određeni broj stanovnika, odnosno prema stepenu zavisnosti bolesnika za negom.

Koristiti primere zemalja u okruženju, kao vezu između sadašnjih programa obrazovanja medicinskih radnika i usklađivanja sa novim programima - preporukama.Obezbediti i omogućiti obrazovnu prohodnost i kontinuirano obrazovanje, kao i stručno usavršavanje medicinskih radnika svih profila, sa težištema na pravilnom usvajanju medicinske etike i kodeksa ponašanja.U svakodnevim aktivnostima podsticati medicinsko osoblje na primenu kodeksa i etike medicinskih radnika.Putem stručnih seminara obezbediti stalno unapređenje i edukaciju svog medicinskog osoblja, a naročito medicinskih sestara - tehničara iz oblasti kodeksa ponašanja i primene etike sestrinstva.U sestrinskoj praksi prioritetno rešiti problematiku nedostatka medicinskih sestara - tehničara i nesrazmeran odnos u obrazovnim nivoima zaposlenih sestara, sa postojećim zvanjima “sestresestre”.

Razviti mehanizme delovanja u postizanju ciljeva u donošenju zakonskih propisa koji uređuju profesiju, u smislu Zakona o sestrinstvu i Zakona o zdravstvenoj nezi, a samim time i kodeks i etiku medicinskih radnika.Regulisati pitanja “Ko zastupa medicinske sestre - tehničare na državnom nivou?”.

HVALA NA PAŽNJI!