POJMOVI UVOD U SOCIOLOGIJU 2

1. Etnocentrizam razumevanje ideje ili prakse drugih kultura kroz prizmu sopstvene kulture. Etnocentrizam spreava da se uoe istinske vrednosti drugih kultura. Etnocentrini pojedinac je onaj koji, ili nije u stanju ili nije voljan da posmatra druge kulture na osnovu njihovih specifinih vrednosti. (Gidens)2. Civilizacija pojam koji se odnosi na drutva koja imaju svoje pismo, nauku i umetnost (Gidens)- Via etapa drutvenog razvoja nastala posle epoha divljatva i varvarstva. Kod engleskih i francuskih naunika kultura i civilizacija su jedno i obuhvataju sve tvorevine i vrednosti ljudskog sveta i materijalne i simbolike. Kod nemakih naunika pravi se sutinska razlika izmeu culture i civilizacije kultura obuhvata duhovne oblike i vrednosti a civilizaciju ine sredstva za proizvodnju, graevine, primenjena nauka tehnika i tehnologija. Civilizacija je materijalna sfera.3. Kulturni relativizam praksa procenjivanja jednog drutva na osnovu standarda, znaenja i vrednosti koji su za to drutvo karakteristini. (Gidens)4. Masovna kultura je proizvod masovnih medija, a primeri te kulture su popularni filmovi, televizijske serije i pop muzika. Neki kritiari smatraju da ona kvari pojedinca i razara drutveno tkivo.5. Subkultura pojam koji se vezuje za bilo koji segment stanovnitva koji se razlikuje od ireg drutva po svojim kulturnim obrascima (Gidens)6. Identitet karakteristina obeleja neke osobe ili grupe koja se odnose na to kako oni razumeju sebe i ta za njih ima znaaj. Vane izvore identiteta predstavljaju rod, seksualna orijentacija, nacionalna ili etnika pripadnost, i drutveni poloaj. Vaan znak identiteta neke osobe je njeno ime, a imenovanje je vano i za grupni identitet (Gidens).7. Kolektivni identitet - Zajedniki identiteti su identiteti koji su utvreni oko jednog skupa zajednikih ciljeva, vrednosti ili iskustva, mogu stvoriti znaajnu osnovu za osnivanje drutvenih pokreta.8. Socijalizacija drutveni procesi kroz koje deca razvijaju svest o drutvenim normama i vrednostima, i kroz koje se izgrauju kao samosvojne linosti. Iako su procesi socijalizacije naroito znaajni u periodu detinjstva, oni u izvesnom stepenu traju tokom itavog ivota. Ni jedno ljudsko bie nije imuno da reakcije ljudi oko sebe, koje oblikuju i utiu na njegove stavove i ponaanje u svim fazama ivotnog ciklusa (Gidens).9. kolski skriveni program oblici ponaanja ili stavova koji se ue u koli, ali nisu ukljueni u zvanini nastavni plan. Skriveni nastavni plan se tie, recimo, formiranja stavova o rodnim razlikama.10. Masovni mediji oblici komunikacije, poput novina, asopisa, radija i televizije, koji dopiru do najire publike (Gidens):11. Globalno selo pojam koji se vezuje za kanadskog autora Marala Mekluana, po kojem irenje sredstava elektronskog komuniciranja ceo svet pretvaranja u malu zajednicu. Zahvaljujui, pre svega, televiziji, dogaaj u jednom delu sveta postaje vest za itavo oveanstvo. (Gidens)12. Moralna panika ternim koji opisuje preterano i senzacionalistiko izvetavanje u medijima o nekoj grupi ili obliku ponaanja koje se smatra ranim znakom opteg drutvenog nereda. Moralna panika esto nastaje oko nekih dogaaja koji su zapravo relativno beznaajni u pogledu same prirode dogaaja ili broja ljudi u njemu uestvuje. (Gidens)13. Simulacrum Simulakrumi su kopije predmeta koji nemaju uporite u relanosti. Na primer, lani Tjudor predstavlja kuu koja ni po emu ne lii na graevine iz doba Tjudora. (Gidens)14.Totemizam sistem religioznih uverenja koji pripisuje boanske osobine nekoj ivotinji ili biljci. (Gidens)15. Sekularizacija proces opadanja znaaja religije. Sekularizacija moe da se odnosi na stepen predanosti religijskoj organizaciji (recimo, koliko se esto odlazi u crkvu), drutveni i materijalni uticaj koji vri verska organizacija ili stepen u kojem ljudi imaju verska uverenja. (Gidens)16. Industrijalizacija obuhvata razvoj modernih oblika industrije kao to su fabrike, maine i proizvodni procesi velikih razmera. Industrijalizacija predstavlja jedan od najvanijih skupova procesa koji utiu na drutveni svet tokom poslednja dva veka. (Gidens)17. Religijski fundamentalizam opisuje stav onih verskih grupa koje se pozivaju na doslovno tumaenje osnovnih svetih tekstova i koji veruju da doktrine koje proistiu iz takvog naina itanja treba primeniti na sve aspekte drutvenog, ekonomskog i politikog ivota. (Gidens)18. Denominacija religiozna sekta koja je izgubila svoj obnjavljaki dinamizam i postala institucionalizovano telo, koje okuplja znaajan broj ljudi. (Gidens)19. Sekta religijski pokret koji nastaje usled neslaganja s establiranim crkvama. (Gidens)20. Kult kultovi su sastavljeni od pojedinaca koji odbijaju ono to se smatra vrednostima civilizacije. Kultovi se usresreuju na individualno iskustvo i okupljaju pojedince koji slino misle. Ljudi se ne pridruuju kultu ni na kakav formalan nain, nego se dre odreenih teorija ili propisanog naina ponaanja. Kultovi se esto formiraju oko nekog podsticajnog voe. (Gidens)21. Matrifokalna porodica ili drugim reima matrijarhalna, odnosi se na porodicu na ijem se elu nalazi ena. (Haralambos)22. Proirena porodica porodina grupa koju ine bliski roaci, ne samo brani par i njihova deca, i koji ive ili u istom domainstvu ili u bliskom i neprekinutom uzajamnom odnosu. (Gidens)23. Brak drutveno priznata veza izmeu dvoje odraslih osoba. Brak gotovo uvek podrazumeva dve osobe suprotnog pola, ali u nekim kulturama dozvoljava se vrat meu homoseksualcima. Brak obino stvara osnovu za produenje porodice, to jest, oekuje se da e se u braku roditi i odgojiti deca. Mnoga drutva dozvoljavaju poligamiju, u kojoj mukarac i ena imaju vie od jednog branog druga u isto vreme. (Gidens)24. Nuklearna porodica porodina grupa koju ine majka, otac (ili jedno od ovo dvoje) i deca koju izdravaju roditelji. (Gidens)25. Patrijarhat dominacija mukaraca nad enama. Sva poznata drutva jesu patrijarhalna, mada postoje varijacije u pogledu stepena i prirode moi koju imaju mukarci u poreenju sa enama. Jedan od glavnih ciljeva enskih pokreta u savremenim drutvima jeste borba protiv postojeih patrijarhalnih institucija. (Gidens)*26. Modernizacija (napomena: nisam mogla da naem modernizaciju, ja se nadam se da odnosi na pojam nastanka modernih drutva) Modernizacija obuhvata sledee transofmracije u drutvu: razvoj industrijalizma, kapitalizma, urbanizacija i pojava liberalne demokratije.27. Birokratizacija Birokratija je organizacija hijerarhijskog tipa, koja poprima oblik piramide vlasti. Birokratija je najefikasniji nain rukovoenja velikim organizacijama (po Veberu). S porastom njihove veliine, organizacije postaju sve vie birokratizovane. (Gidens)28. Duh kapitalizma kapitalizam je sistem proizvodnje koji se zasniva na trinog razmeni. Kapital se odnosi na bilo koje dobro, ukljuujui novac, imovinu i maine, koje se moe upotrebiti za proizvodnju robe za prodaju ili uloiti na tritu u cilju ostvarivanja profita. Gotovo sva dananja industrijska drutva po orijentaciji su kapitalistika njihovi privredni sistemi zasnivaju se na slobodnoj inicijativi i konkurenciji. (Gidens)29. Eksploatacija drutveni ili institucionalni odnos u kome jedna grupa, zahvaljujui neravnotei u moi, profitira na raun druge. (Gidens)30. Etnosi termin koji koristi Entoni Smit koji opisuje grupacije koja ima zajednike pretke, zajedniki kulturni identitet i zajedniku domovinu. (Gidens)21. Multikulturalizam uverenje da je miran suivot etnikih ili kulturalnih skupina mogu ako meusobno potuju svoje kulture. (Haralambos)32. Kolektivna svest nju ini zajedniki sistem vrednosti i moralnih uverenja bez kojih po Dirkemu drutveni ivot ne bi bio mogu. (Haralambos)- Ukupnost uverenja i oseaja zajednikih prosenim graanima istog drutva stvara odreeni sistem koji ima vlastiti ivot, taj sistem se naziva kolektivna svest33. Porodica grupa lica povezana krvnim vezama, brakom ili usvajanjem, koja obrazuje jednu ekonomsku jedinicu, pri emu odrasli lanovi grupe preuzimaju odgovornost za brigu o deci. Sva poznata drutva obuhvataju neki oblik porodinog sistema, iako je priroda porodinih veza veoma raznolika. Iako je u modernim drutvima glavni oblik porodice nuklearna porodica, mogu se nai i neki drugi, iri oblici porodinih veza.34. Crkva velika grupa ljudi koja pirpada etabliranoj verskoj organizaciji. Crkve, po pravilu, imaju formalnu strukturu, sa hijerarhijom verskih zvaninika, a ovaj termin koristi se i za graevinu u kojoj se odravaju njihove verske ceremonije.

~ 3 ~