UNIVERZITET SINGIDUNUM DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE MASTER STUDIJE

Studijski program: Poslovna ekonomija

MASTER RAD Devizno trite i kurs dinara

Mentor: Student: Prof. dr Budimir Staki Anela Pudar br. indeksa: 400412/2010

Beograd, 2012.

2

SADRAJ

3

SADRAJ

UVODNA RAZMATRANJA ....................................................................................................... 5

UVODNA RAZMATRANJA ..................................................................................................... 6

PRVI DEO

DEVIZNO TRITE ..................................................................................................................11 1. POJAM I KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRITA ..........................................................12 2. FUNKCIJE I ZADACI DEVIZNOG TRITA ......................................................................17 3. ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRITA .............................................................................18 4. UESNICI NA DEVIZNOM TRITU ................................................................................19

DRUGI DEO

VRSTE DEVIZNIH TRITA I DEVIZNI RIZIK .........................................................................22 5. PROMPTNE I TERMINSKE TRANSAKCIJE NA DEVIZNOM TRITU ............................23

5.1. SPOT ( PROMPTNE ) TRANSAKCIJE .......................................................................24 5.2. FORWARD ( TERMINSKE ) TRANSAKCIJE ..............................................................27 5.3. TRITE VALUTNIH OPCIJA .....................................................................................30 5.4. TRITE VALUTNIH FJUERSA ...............................................................................31

6. VALUTNI ( DEVIZNI ) RIZIK ..............................................................................................32 TREI DEO

DEVIZNI KURS .........................................................................................................................35

7. POJAM DEVIZNOG KURSA .............................................................................................36

8. TEORIJE FORMIRANJA DEVIZNOG KURSA ...................................................................37

9. SISTEM FIKSNOG I FLUKTUIRAJUEG DEVIZNOG KURSA .........................................42

10. JEDINSTVENI I VIESTRUKI DEVIZNI KURSEVI ..........................................................47 11. REALNI I RAVNOTENI DEVIZNI KURS ........................................................................48 12. PRAVILNO I NEPRAVILNO UKRTENI DEVIZNI KURSEVI ..........................................50 13. UTICAJ DEVIZNOG KURSA NA NOVANE TOKOVE U PREDUZEU .........................51

4

ETVRTI DEO

KONVERTIBILNO I KLIRINKO POSLOVANJE .....................................................................54 14. KONVERTIBILNOST .......................................................................................................55

14.1. Konvertibilnost dinara ................................................................................................57

15. KLIRING ..........................................................................................................................60

PETI DEO

ISTORIJSKI OSVRT NA DEVIZNO TRITE JUGOSLAVIJE .................................................65 16. DEVIZNO TRITE U JUGOSLAVIJI DO 1973. GODINE ...............................................66 17. DEVIZNO TRITE U JUGOSLAVIJI OD 1973. DO KRAJA 1979. GODINE ..................67

17.1. Funkcionisanje deviznog trita prema Zakonu o deviznom poslovanju iz 1972. godine ................................................................................................................................68

17.2. Funkcionisanje deviznog trita prema Zakonu o deviznom poslovanju iz 1977. godine ................................................................................................................................69

17.3. Ostvarivanje, sticanje i raspolaganje devizama .........................................................72 18. RAD JUGOSLOVENSKOG DEVIZNOG TRITA U PERIODU OD 1980. DO KRAJA 1985. GODINE ......................................................................................................................74

18.1. Zakon o deviznom poslovanju koji je stupio na snagu 01. januara 1986. godine .......77 19. DEVIZNO TRITE JUGOSLAVIJE DEVEDESETIH GODINA .......................................80 20. PRAVNO REGULISANJE RADA DEVIZNOG TRITA ..................................................85

ZAKLJUNA RAZMATRANJA ................................................................................................89

ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..............................................................................................90

LITERATURA ...........................................................................................................................93

LITERATURA ........................................................................................................................94

5

UVODNA RAZMATRANJA

6

UVODNA RAZMATRANJA

Devizni kurs je u svojoj istoriji prevalio dug put od isto raunsko tehnike kategorije ( valutnog pariteta ) do vanog instrumenta i indikatora makroekonomske politike. U zemljama tranzicije politika deviznog kursa je veoma znaajna jer je u tim zemljama devizni kurs jedan od najvanijih faktorskih cena koji se ne moe razmatrati izolovano, nezavisno od monetarne i fiskalne politike, kao to se ne moe razmatrati izvan konteksta tranzicije na globalizovanom svetskom tritu. Devizno trite bi mogli definisati kao sveukupnost sueljavanja ponude i tranje za devizama, gde pod devizama podrazumevamo svako potraivanje u stranoj valuti. Devizno trite moe da bude i sam bankarski aparat koji je angaovan na deviznim poslovima, a moe da bude i ire od toga ako se pretpostavi slobodan promet devizama izmeu prodavaca i kupaca koji nude, odnosno trae devize posredstvom banke, berze ili neposredno. Transakcije koje se odvijaju na deviznom tritu odreuju devizni kurs meu valutama, a on odreuje cenu kupovne strane robe i finansijskih instrumenata. Za neku stranu valutu bi se devizno trite sastojalo od svih banaka gde se ta valuta prodaje i kupuje, bez razlike gde se ono nalazi, jer je globalno i to 24 asa bez prestanka. Za nosioce ekonomske politike ono je osetljiv instrument koji registruje sve promene u zemlji i svetu. Sa deviznim tritima su povezana i nacionalna trita uz nacionalnu i nadnacionalnu valutnu politiku. Centralne banke su svugde u svetu najvaniji uesnici na finansijskim tritima, imaju regulatornu ulogu, i one su zaduene za monetarno - kreditnu politiku. Akcije centralnih banaka utiu na kamatnu stopu, koliinu kredita i novanu masu, to neposredno utie na finansijska trita, kao i celokupnu privredu.

Trgovanje valutama ima veoma dugu istoriju i moe se pratiti unazad do drevnog Bliskog istoka i srednjeg veka kada su devize poele da poprimaju oblik nakon to su meunarodni trgovaki bankari smislili menice, koje su bile prenosive uplate koje su omoguile fleksibilnost i rast poslovanja devizama. Devizni kurs predstavlja jedan od najosetljivijih instrumenata ekonomske politike. Politika deviznog kursa svake zemlje u sebi sadri dva odnosa: odnos deviznog kursa prema svim drugim parametrima ekonomske politike, to predstavlja unutranju ekonomsko politiku komponentu politike deviznog kursa, i odnos nacionalne valute prema valutama drugih zemalja, to predstavlja intervalutarnu komponentu deviznog kursa.

Devizni kurs je, u osnovi, cena jedne valute izraena u jedinicama druge valute. Ukoliko devizni kursevi ne bi postojali, ne bi bilo mogue preraunati meusobnu vrednost

7

razliitih valuta i ne bi postojalo meunarodno poslovanje. Ovo ujedno predstavlja i najvaniju funkciju deviznog kursa. Druga funkcija deviznog kursa je ta da devizni kurs slui da bi se meusobno uporeivale cene, dok je prema treoj funkciji jedan od najvanijih parametara u uspenoj alokaciji resursa. Devizni kurs ima vane funkcije: informativnu, alokativnu, redistributivnu i razvojnu. Promene deviznog kursa utiu na cene izvoza, na rentabilnost proizvodnje uvoznih supstituta, ali i na domae cene izvoznih dobara. Tako promena deviznog kursa utie na promene relativnih cena, pa samim tim i na redistribuciju nacionalnog dohotka, na realokaciju ekonomskih resursa i na tempo privrednog razvoja. Dejstva koja proizvodi devizni kurs mogu se ispoljiti na razne naine u pojedinim delovima ekonomskog sistema. Dok su u nekim delovima uinci poeljni i povoljni, u drugim mogu biti nepoeljni i tetni. Devizni kurs je kompleksan i viedimenzionalan, pa samim tim ne postoji jedinstveni kurs koji jednako dobro zadovoljava sve zahteve koji se pred njega postavljaju. On neposredno utie na iroku lepezu domaih cena, a posredno utie na sve cene.

Jedan od osnovnih rizika kojima su izloene kompanije je devizni rizik. Da bi se taj rizik kontrolisao, neophodno je poznavati prirodu deviznih kurseva i valutnog rizika. Identifikovan valutni rizik treba najadekvatnijim raspoloivim sredstvima eliminisati, ili ga svesti na minimum.

Upravljanje valutnim rizikom je jedan od kljunih faktora uspenosti poslovanja preduzea, kao i finansijskih institucija. U zemljama gde postoje vee fluktuacije devizog kursa, preduzea pokuavaju da se zatite od negativnih efekata deviznog kursa. To postiu korienjem kategorije terminskog deviznog kursa. Time preduzea pokuavaju da anuliraju ili umanje valutni rizik koji se moe pojaviti i dovesti preduzee do velikih gubitaka.

Predmet naeg istraivanja je devizno trite i kurs dinara. Teorijska zasnovanost predmeta istraivanja je teorijsko disciplinovanje predmeta istraivanja na bazi prethodnih i postojeih teorijskih saznanja, kojom se pomou apstraktnih pojmova odreuje sutina pojave istraivanja. Devizni kurs se kroz teorijsku deskripciju definie kao cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu nacionalnu valutu. On nas informie o svetskim cenama, trokovima i naem poloaju i mogunostima u svetskoj privredi. Devizni kurs je veoma znaajan za svaku privredu. Monetarne vlasti raznim instrumentima utiu na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma znaajan uticaj na razvoj privede.

8

Empirijska zasnovanost predmeta istraivanja je transformacija teorijskih sugestija na nivo prakse, na pojave, procese i odnose u organizacijama. S obzirom na to da je teorijska zasnovanost predmeta istraivanja apstraktna, treba je prevesti na to konkretniji jezik kako bi se mogla empirijski istraiti. Ta transformacija se operacionalizuje preko postupka konkretizacije. Cilj naeg istraivanja je da iskae prirodu deviznih kurseva i njegove transformacije i tako prui kompanijama i finansijskim institucijama smernice za uspenu kontrolu i upravljanje deviznim rizikom. Nauni cilj naeg istraivanja jeste nauna deskripcija deviznih kurseva, uz poseban osvrt na funkcionisanje deviznog trita i mogunost nastanka deviznog rizika. Cilj je, takoe, da privredni subjekti i preduzetnici steknu odreena saznanja iz ove oblasti, koja e im pomoi da ree eventualne probleme koji se mogu javiti usled nestabilnih deviznih kurseva.

Drutveni cilj naeg istraivanja je da ovaj rad koristi praktinim potrebama. Takoe, treba da obezbedi dovoljna saznanja na osnovu kojih rezultati istraivanja treba da ukau na probleme koji se javljaju prilikom formiranja deviznog kursa, kao i da ukau na mogue mehanizame i reenja kako bi se devizni kurs odrao u ravnotei. Generalna hipoteza je da devizni kurs predstavlja jednu od najvanijih makroekonomskih veliina, i da je znaajan indikator ekonomskog stanja jedne zemlje i njenog poloaja u svetskoj privredi. Obezbeuje poreenje cena u zemlji i inostranstvu, odnosno vri preraunavanje inostranih cena u nacionalnu valutu, i obrnuto. Generalna hipoteza se operacionalizuje preko sledeih posebnih hipoteza: Devizno trite je najvee finansijsko trite na svetu Primarna funkcija deviznog trita je utvrivanje odnosa vrednosti jedne

nacionalne valute prema valutama drugih zemalja, odnosno formiranje deviznog kursa

Ni terminski ugovori kao ni fjuersi nemaju osobine koje imaju opcije Devizni kurs je povezan sa cenama, ponudom i tranjom deviza, novanom

masom, kamatnom stopom, deviznim rezervama, budetskim deficitom i prilivom i odlivom kapitala

Fleksibilni devizni kursevi su za razliku od fiksnih, bolje reenje za celokupnu ekonomiju jedne zemlje

MMF se otro protivi primeni viestrukih deviznih kurseva Konvertibilnost nacionalne valute stvara povoljnije uslove za uspostavljanje

ekonomskih veza sa inostranstvom i ukljuivanje privrede u meunarodnu podelu rada

9

Osnovna karakteristika kliringa je to da roba prelazi nacionalne granice, ali novac ne

Od osnovnih analitikih metoda smo koristili:

Metod analize Metod sinteze Metod generalizacije Metod konkretizacije Metod apstrakcije Metod dedukcije Metod indukcije

Od optenaunih metoda, primenjene su sledee: Hipotetiko deduktivna Komparativna Statistika metoda

Prilikom prikupljanja podataka primenjen je metod analize sadraja dokumenata i to na dva nivoa:

Na nivou izvornih podataka odnosno izvornih propisa Na osnovu sekundardne analize ranijih istraivanja i adekvatne literature

Struktura rada:

Pored uvodnih i zakljunih razmatranja, rad se sastoji iz pet delova. I deo Devizno trite

II deo Vrste deviznih trita i devizni rizik

III deo Devizni kurs

IV deo Konvertibilno i klirinko poslovanje V deo Istorijski osvrt na devizno trite Jugoslavije Prvi deo rada je posveen pojmu i karakteristikama deviznog trita, uesnicima na njemu, kao i o njegovim funkcijama, zadacima i organizaciji. Prezentovani su statistiki podaci o globalnom prometu na deviznom tritu, distribuciji valuta na globalnom tritu stranih valuta, kao i geografskoj distribuciji obrta globalnog trita valutne razmene. U drugom delu rada se govori o razliitim vrstama deviznog trita i analizira se svaki ponaosob. Objanjava se pojam spot, terminskih i svop transakcija. Na kraju ovog dela

10

rada analiziran je devizni rizik koji predstavlja jedan od osnovnih rizika u poslovanju preduzea. Navode se i posebne vrste deviznog rizika kao to su: transakcioni, translacioni i ekonomski rizik.

U treem delu rada se analizira pojam deviznog kursa. Obraene su razliite teorije njegovog formiranja, kao i vrste deviznog kursa. Najvea panja je poklonjena prednostima i nedostacima fiksnog i fluktuirajueg deviznog kursa. Takoe se, u ovom delu rada, govori o pravilno i nepravilno ukrtenim deviznim kursevima, kao i o uticaju deviznog kursa na novane tokove u preduzeu je obraen u ovom delu rada. U etvrtom delu rada se analizira pojam konvertibilnosti i kliringa. Poseban deo je posveen konvertibilnosti dinara, i dat je prikaz kursne liste na odreeni dan. to se tie kliringa, prikazane su banke koje mogu uestvovati u meunarodnom deviznom kliringu, kao i dnevni terminski plan kliringa.

Peti deo rada je posveen istorijskom osvrtu na devizno trite Jugoslavije, Zakonima o deviznom poslovanju iz 1972. i 1977. godine, kao i Zakonu o deviznom poslovanju koji je stupio na snagu 1986. godine. Uraen je i osvrt na devizno trite Jugoslavije devedesetih godina, odnosno u doba hiperinflacije. Prezentovani su statistiki podaci o prometu deviza na deviznom tritu tih godina, i obraeno je pravno regulisanje rada deviznog trita danas.

11

PRVI DEO DEVIZNO TRITE

12

1. POJAM I KARAKTERISTIKE DEVIZNOG TRITA

Devizama nazivamo sva potraivanja izraena u stranoj valuti ( depoziti, menice, ekovi i slino ) i efektivni strani novac ( novanice i kovani novac ), osim zlata i srebrnjaka.1 Devizno ili meunarodno trite je deo ukupnog finansijskog trita na kojem se prema utvrenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. ire gledano, devizno trite predstavlja mesto na kojem se, bez obzira na njegovu organizacionu formu, susreu ponuda i tranja deviza. To mesto moe biti i sam bankarski aparat koji je angaovan na deviznim poslovima, a moe da bude ak i ire od toga, ako se pretpostavi slobodan promet devizama izmeu prodavaca i kupaca koji nude, odnosno trae devize posredstvom banke, berze ili neposredno.2 Njegov osnovni zadatak je da snabdeva uesnike stranim sredstvima plaanja za plaanje uvoza i izvoza. Na deviznom tritu se uglavnom trguje konvertibilnim devizama. S ozirom da na njemu sudeluje mnotvo uesnika, a broj transakcija je velik, ono predstavlja trite potpune konkurencije. Na njemu se transakcije odvijaju kao:3 Transakcije izmeu komercijalnih banaka i njihovih komitenata koji su zapravo i

krajnji kupci i prodavci deviza Devizne transakcije izmeu komercijalnih banaka u zemlji tzv. meubankarsko

devizno trite Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili

korespondentnim bankama u inostranstvu Devizne transakcije izmeu centralnih banaka radi uticanja na devizne kurseve ili

na kretanje kapitala Uloga i znaaj meunarodnih finansijskih transakcija se pod uticajem procesa globalizacije naglo poveava. U savremenim uslovima niz faktora utie na dalju internacionalizaciju, odnosno globalizaciju finansijskih trita:4 deregulacija i liberalizacija trita i aktivnosti trinih uesnika koje obavljaju

kljuni finansijski centri sveta (uz poveanje stepena meunarodne konkurencije) tehnoloki napredak ( omoguio je laku kontrolu i monitoring ) dovodi do

poveanja efikasnosti finansijskih trita ( kompjutersko povezivanje ) poveanje stepena internacionalizacije meunarodnog trita ( pomeranje ka

institucionalnim investitorima )

1 Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardono poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 75 2 Mrkui Z., (1973), Meunarodni ekonomski odnosi, Privredni pregled, Beograd, str. 193 3 Babi M., (1996), Meunarodna ekonomija, Mate, Zagreb, str. 240 4 Petrovi F., Popovi M., (2000), Globalizacija finansija i uticaj na male zemlje, Finansije br. 11-12, Beograd, str. 953

13

Za neku stranu valutu devizno trite bi se sastojalo od svih banaka gde se ta valuta prodaje i kupuje, dok je za nosioce ekonomske politike ono osetljiv instrument koji registruje sve promene u zemlji i svetu. Svojim dominantnim delom ( reda 90%-95% ) je interbankarsko trite na kome se razliitim bankarskim operacijama vri izravnavanje dugovanja i potraivanja izmeu poslovnih i centralnih banaka. Devizno trite je najvee finansijsko trite na svetu. Ono, za razliku od berze i trita fjuersa, nije organizovano trite, i ne bi trebalo da se posmatra kao odreeno mesto na kome se trguje razliitim valutama. Nije centalizovano, niti striktno kontrolisano od strane bilo koje javne institucije ili drave, tako da se slobodno moe rei da je ono jedno od najveih globalnih OTC trita.5 Razvoj telekomunikacija u poslednjih pedeset godina je omoguio direktno povezivanje i laku trgovinu velikog broja uesnika u razliitim finansijskim centrima. Tako danas imamo jedno globalno, svetsko, devizno trite gde se trgovina valutama odvija non stop. Devizno trite, u stvari, predstavlja neformalnu mreu od oko 500 banaka i valutnih brokera koji trguju meusobno i sa velikim korporacijama. Zahvaljujui uvoenju elektronskog poslovanja i interneta, devizna trita su do te mere postala povezana, tako da se transakcije odvijaju 24 asa bez prekida. To se moe ilustrovati usklaenou zatvaranja banaka u jednom delu sveta i otvaranja u drugom delu.

Kada se zavri radni dan banaka u Tokiju i Hong Kongu, otvaraju se banke u Parizu, Londonu, Frankfurtu i Cirihu. Pre nego to se okona njihovo radno vreme, otvaraju se banke u Njujorku i ikagu, a kasnije i banke na zapadu SAD (San Francisko ili Los Aneles). Kada one zavre svoj radni dan, otvaraju se banke u Tokiju i Hong Kongu. Time se postie kontinuirana trgovina na globalizovanom svetskom deviznom tritu. Ovo je velika prednost deviznog u odnosu na ostala trita jer daje mogunost trgovanja bilo kad, a uz pomo interneta i iz bilo kog dela sveta.

Preovlaujui deo svetske trgovine devizama se odvija u vodeim finansijskim centrima u svetu. Primat i dalje dri London, a odmah iza njega su Njujork, Tokio, Frankfurt i Singapur. Dominantan deo prometa na deviznom tritu danas se odnosi na finansijske transakcije, dok se manji deo odnosi na finansiranje spoljne trgovine.

Tabela 1. Globalni promet na deviznom tritu ( dnevni prosek u mlrd $)6

1998 2001 2004 2007 2010 Promet na deviznom tritu

1,705 1,505 2,040 3,370 3,981

5 OTC Over-the-counter market, ne postoji jedno mesto na kome se organizovano trguje, trgovina preko altera 6 Izvor: Triennial Central Bank Survey 2010, BIS, od etvrtka 28. aprila 2011. god.

14

Na osnovu podataka iz Tabele 1, uoavamo da devizno trite belei znaajan rast u proteklih desetak godina. Blagi pad u ukupnom obimu dnevnog trgovanja na deviznom tritu, koji je nastupio u 2001. god. posledica je uvoenja evra kao zajednike valute za zemlje lanice Evropske monetarne unije. Uvoenjem evra, zemlje lanice Evropske monetarne unije vie nisu imale potrebu da svoje nacionalne valute razmenjuju jednu za drugu na deviznom tritu, i to je svakako uticalo na smanjenje ukupnog obima trgovine u posmatranom periodu.

Tabela 2. Distribucija valuta u obrtu na globalnom tritu stranih valuta7 Procentualni udeli u prosenom dnevnom obrtu u Aprilu8

Redni br.

Valuta 1998 2001 2004 2007 2010

1 US dollar 86.8 89.9 88 85.6 84.9 2 Euro 37.9 37.4 37 39.1 3 Japanese yen 21.7 23.5 20.8 17.2 19 4 Pound sterling 11 13 16.5 14.9 12.9 5 Australian dollar 3 4.3 6 6.6 7.6 6 Swiss franc 7.1 6 6 6.8 6.4 7 Canadian dollar 3.5 4.5 4.2 4.3 5.3 8 Hong Kong

dollar910 1 2.2 1.8 2.7 2.4

U ovoj tabeli je prikazano procentualno uee u trgovini valutama na globalnom deviznom tritu. Valuta koja ima najvee uee u svim transakcijama na deviznom tritu, odnosno valuta kojom se najvie trguje je US dollar sa skoro 85% uea. Zbog toga to ima centralnu ulogu pri sklapanju mnogih deviznih poslova, dolar se ponekad naziva i posrednikom valutom.11 Njega sledi Euro sa priblino 40% uea, a zatim idu Japanese yen ( 19% ), Pound sterling ( 12.9% ), dok je uee ostalih valuta u trgovini na deviznom tritu manje od 10%. Na osnovu ovih podataka moemo zakljuiti da se na globalnom deviznom tritu uglavnom trguje vodeim svetskim valutama, a da se vrednost ostalih valuta usklauje na nacionalnim deviznim tritima na bazi ponude i tranje nacionalnih valuta u odnosu na vodee svetske valute.

7 Poto su u svakoj transakciji sadrane dve valute, suma svih procentualnih udela pojedinanih valuta iznosi 200%, umesto

100%. Cifre su korigovane za lokalnu i prekograninu meudilersku praksu dvostrukog brojanja (neto-neto osnovica). 8 Izvor: Triennial Central Bank Survey 2010, BIS, od etvrtka 28. aprila 2011. god. 9 Za 1998, podaci pokrivaju takoe samo lokalnu trgovinu domaom valutom. 10

Ukljueno kao glavna valuta 2010.god. 11

Krugman P.R., Obstfeld M., (2009), Meunarodna ekonomija, Data status, Beograd, str.325

15

Tabela 3. Geografska distribucija obrta globalnog trita valutne razmene 12 Dnevni proseci u Aprilu, u milijardama dolara i procentima13

Najznaajniji trgovinski centar u poslednjih desetak godina u trgovini valutama je London, sa skoro 40% ukune dnevne trgovine na deviznom tritu. Odmah iza Londona se nalazi Njujork sa skoro 18% uea u ukupnom dnevnom prometu na deviznom tritu. Ostalih osam centara prikazanih u tabeli iznad imaju uee manje od 10%, ali zajedno sa trgovinom na londonskom i njujorkom tritu obuhvataju oko 90% od ukupne trgovine na deviznom tritu.

Glavni igrai na deviznom tritu bi mogli da se podele u tri velike grupe:

1. dileri 2. klijenti 3. brokeri

Dileri su bankarski strunjaci koji imaju posebna prava i ovlaenja, pa samim tim i posebnu odgovornost. U principu su to izabrani mlai i vrhunski devizni strunjaci koji su obdareni i poseduju specifine sposobnosti kao to su: otroumnost, sposobnost za memorisanje i selekciju vanijih od manje vanih informacija i injenica, jako razvijenu intuiciju i instinkt za dobrim poslovnim partnerima, mo za donoenje brze i prave odluke, dobro poznavanje jednog ili vie svetskih jezika, savreno poznavanje nacionalnih i internacionalnih deviznih pravila, uzansi i standarda i spremnost i hrabrost za preuzimanje poslovnog rizika i line odgovornosti.14 12

Podeseno za lokalnu meudilersku praksu duplog brojanja (neto-bruto osnovica). 13

Izvor: Triennial Central Bank Survey 2010, BIS, od etvrtka 28. aprila 2011. god. 14

Risti ., (1990), Trite novca, Privredni pregled, Beograd, str. 95

Redni

br.

Zemlja 1998 2001 2004 2007 2010

Iznos % Iznos % Iznos % Iznos % Iznos %

1 United

Kingdom

685,2 32,6 541,7 31,8 835,3 32 1483,2 34,6 1853,6 36,7

2 United

States

383,4 18,3 272,6 16 498,6 19,1 745,2 17,4 904,4 17,9

3 Japan 146,3 7 152,7 9 207,4 8 250,2 5,8 312,3 6,2

4 Singapore 144,9 6,9 103,7 6,1 133,6 5,1 241,8 5,6 266 5,3

5 Germany 99,6 4,7 91,5 5,4 120,4 4,6 101,4 2,4 108,6 2,1

6 Switzerland 91,6 4,4 76,3 4,5 85,3 3,3 253,6 5,9 262,6 5,2

7 Hong Kong 79,9 3,8 68,4 4 106 4,1 181 4,2 237,6 4,7

8 France 77,2 3,7 49,6 2,9 66,5 2,6 126,8 3 151,6 3

9 Australia 48,3 2,3 54 3,2 107,1 4,1 176,3 4,1 192,1 3,8

10 Denmark 28 1,3 23,8 1,4 42,1 1,6 88,2 2,1 120,5 2,4

16

Dileri su uesnici na tritu koji kupuju i prodaju valute klijentima, ali oni i obavljaju kupoprodajne transakcije meusobno, ne rade za proviziju ve prihod ostvaruju iz sopstvenog poslovanja, pre svega razlike u ceni. Oni trguju u svoje ime i za svoj raun i sami snose rizik. Tesno sarauju sa brokerima i drugim dilerima. U kategoriju klijenata spadaju razliiti tipovi organizacija poevi od nefinansijskih kao to su preduzea, pa do finansijskih, kao to su investicioni, penzijski, heding fondovi, osiguravajua drutva, i razne druge organizacije i stanovnitvo. Brokeri na deviznom tritu se razlikuju od brokera na finansijskom tritu. Brokeri na tritu akcija trguju za raun klijenata, ali i za svoj raun, dok brokeri na deviznom tritu trguju iskljuivo za raun svojih klijenata, odnosno ponaaju se kao posrednici izmeu dilera i olakavaju njihovu trgovinu. Za svoje posredovanje naplauju proviziju, tzv. brokerau.

Na osnovu prethodno iznetog, postoje tri pravca trgovine na deviznom tritu: trgovina izmeu klijenata i dilera trgovina izmeu dilera trgovina izmeu dilera preko brokera

Kao to vidimo, trgovina izmeu dilera se moe odvijati na dva naina: direktno ili preko brokera. Direktna trgovina se odvija tako to se jedan diler direktno obraa drugom da bi se po odreenoj ceni izvrila kupoprodaja deviza. Dok sa druge strane dileri esto ne komuniciraju direktno ve preko brokera zbog toga to se: na ovaj nain dolazi do bre realizacije naloga jer su brokeri specijalizovani za

ovu vrstu posla prilikom ovih transakcija uva anonimnost dilera, to je za njih izuzetno znaajno

u odreenim trenucima prilikom slinih transakcija u budunosti drugoj strani ne moraju ponuditi

reciproni uslovi to je est sluaj prilikom direktnog trgovanja

17

2. FUNKCIJE I ZADACI DEVIZNOG TRITA

Primarna funkcija deviznog trita je utvivanje odnosa vrednosti jedne nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. Ovu funkciju trite obavlja formiranjem deviznog kursa, koji predstavlja broj jedinica domae valute koji je potreban da bismo kupili jednu jedinicu inostrane valute. Pored ove funkcije, devizno trite obavlja i niz drugih funkcija kao to su:15 omoguuje obavljanje meunarodnih plaanja prua mogunost zatite od valutnog rizika; obezbeuje realizaciju meunarodnih kreditnih aranmana; prua osnovu za donoenje odluka zainteresovanim subjektima u meunardonim

ekonomskim odnosima pomae dravnim organima u voenju adekvatne ekonomske, pre svega

monetarne i platno-bilansne politike

Zadaci deviznog trita su da :

omogui vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajua sredstva za plaanje u inostranstvu

uskladi zahteve za prodaju deviza sa zahtevom za njihovu kupovinu uskladi ponudu i tranju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog

prometa sa inostranstvom omogui obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom

Devizni promet sa inostranstvom se obino deli na tri oblika:

1. devizni sistem 2. devizno poslovanje 3. devizna politika

Devizni sistem ini skup naela i na njima zasnovanih zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se regulie nain poslovanja devizama: devizni kurs, mogunosti i uslovi sticanja, dranja i korienja deviza, nain njihove meusobne zamene i zamene za domai novac i slino.16

On moze biti:

1. liberalan i 2. regulisan

15

Barjaktarovi L., (2010), Monetarno-kreditni i devizni sistem, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.217 16

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardono poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beogradu, str. 23

18

U liberalnom deviznom sistemu, subjektima u poslovanju sa inostranstvom ostavljena je vea sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima. U regulisanom deviznom sistemu, u poslovanju sa inostranstvom, ova prava su ograniena vie ili manje otrim regulativama i odlukama.

3. ORGANIZACIJA DEVIZNOG TRITA

Organizacija deviznih trita moe biti vrlo razliita. Najee su ova trita deo trita novca, tj. nalaze se u okviru institucije koja ga oliava. U tom sluaju se moe govoriti o tzv. meubankarskom deviznom tritu. Pored toga se mogu formirati i kao samostalne institucije, i tada se nazivaju devizne berze. U oba sluaja re je o organizovanim mestima gde dolazi do organizovanog susrerta kupaca i prodavaca, tj. ponude i tranje deviza.

Takoe, u sluaju takve organizacije tano su definisana pravila ponaanja, vreme, uesnici, nain plaanja i isporuke i ostala vana pitanja. Mogu postojati i neinstitucionalizovana devizna trita, tzv. crna trita ili crne berze deviza, gde se neposredno obavljaju poslovi kupoprodaje deviza izmeu svih uesnika privrednog i drutvenog ivota. Takva trita mogu postojati svugde na ulici, na pijacama, u radnjama, u transakcijama izmeu privrednih subjekata, itd. Crno devizno trite se javlja zavisno od toga koliko je devizni kurs centralne banke priblian ili udaljen od ravnotenog kursa. Pojava crnog deviznog trita je nepogreivi znak da na deviznom tritu postoji raskorak izmeu ponude i tranje deviza i da devizni kurs centralne banke nije kurs ravnotee. Cene koje se formiraju na deviznom tritu su dvojne:

1. Ponuene ( bid ) cene po kojima je kupac spreman da kupi devize i 2. Zahtevane ( offered ili asked ) cene po kojima je prodavac spreman da proda

devize.

Razlika izmeu ovih kurseva predstavlja maru. Devizna trita se dele na otvorena i zatvorena. Na otvorenim tritima u kupovini i prodaji devizna mogu uestvovati i strana lica, a na zatvorenim samo domaa. Dele se, takoe, na trita koja se organizuju na jednom mestu ( vajcarska, Srbija ), i potpuno slobodna trita ( Nemaka ) na kojima se devize kupuju direktno izmeu banaka, kao i

19

banaka sa njihovim komitentima ( preduzeima i graanima ), bez bilo kakvog organizovanoh centralnog trita.17

Devizno trite ima veliki znaaj u finansijskom sistemu jedne zemlje jer ono predstavlja vezu nacionalne privrede sa meunardonim okruenjem. Osnovna svrha postojanja ovog segmenta finansijskog trita je, izmeu ostalog, da omogui nesmetano obaljvanje meunarodnog platnog prometa i odranje meunardone likvidnosti zemlje. Na ovim tritima, preko cene domae valute deviznog kursa, mogue je najbolje sagledati efikasnost jedne nacionalne ekonomije.

4. UESNICI NA DEVIZNOM TRITU

Glavni uesnici na deviznom tritu su:

Komercijalne banke Transnacionalne kompanije Nebankarske finansijske institucije Brokeri i Centralne banke

Komercijalne banke se nalaze u centru deviznog trita jer skoro svaka vea meunarodna transakcija obuhvata dugovanja i potraivanja na tekuim raunima komercijalnih banaka u raznim finansijskim centrima. Tako, veina deviznih transakcija obuhvata razmenu bankarskih depozita denominiranih u razliitim valutama.18 One ne trguju svim svojim depozitima. Svako preduzee koje uestvuje u meunarodnoj trgovini ima otvoren raun kod neke komercijalne banke. Komercijalne banke se mogu javljati kao subjekt deviznog trita u cilju zadovoljenja potreba njihovih klijenata, ali takoe mogu da stupe u deviznu trgovinu sa drugim bankama na tzv. meubankarskom deviznom tritu. Ove transakcije predstavljaju glavninu trgovanja na deviznom tritu. Najmanji iznos u meubankarskoj trgovini je, po pravilu, 1 milion dolara ( ili ekvivalentni iznos u inostranoj valuti ) za veinu deviznih transakcija. Devizna odeljenja velikih meunarodnih banaka kao to su JPMorgan es ( JPMoragan Chase ), Doje banka (Deutche Bank ) ili Barkli ( Barclays ) u vodeim finansijskim centrima ( Njujork, Frankfurt i London ) imaju dominantnu ulogu na deviznom tritu. Ponekad komercijalne banke igraju ulogu pekulanta na deviznom tritu, pokuavajui da procene u kom pravcu e se kretati devizni kurs. Takoe, banke mogu biti i arbitraeri na deviznom tritu.

17

Unkovi M., (2010), Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, str.259 18

Krugman P.R., Obstfeld M., (2009), Meunarodna ekonomija, Data status, Beograd, str.321

20

Transnacionalne kompanije imaju razgranato poslovanje u vie zemalja, tako da su plaanja i uplate u razliitim valutama prirodna posledica njihovog prisustva u razliitim zemljama. Ukoliko ogranak jedne TNK posluje u Srbiji, on ostvaruje i iskazuje rezultate svog poslovanja u dinarima. Kad se ukae potreba za kupovinom neke robe u SAD, kompanija moe da kupi dolare na deviznom tritu i da sa njima plati robu u SAD. Sa porastom unutar kompanijske ( intra-firm ) razmene, raste uloga plaanja unutar istog preduzea ili trgovinskog odnosno proizvodnog lanca. Time se poveava potreba TNK za izlazak na devizno trite.

Nebankarske finansijske institucije - Liberalizacija finansijskog trita najrazvijenijih zemalja je doprinala jaanju konkurencije izmeu nebankarskih finansijkskih institucija. Brojni institucionalni investitori ( investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajue drutva i dr.) meusobno se utrkuju ko e klijentima ponuditi raznovrsnije usluge. Pri tome se neretko radi o uslugama koje se neznatno razlikuju od banakarskih usluga. Rast obima trgovanja ovih institucija na deviznom tritu govori o njihovoj rastuoj ulozi na meunarodnom tritu kapitala. Elektronska trgovina predstavlja rastuu komponentu deviznog trgovanja, i oznaava se kao E-World. Hed fondovi, koji postoje zbog vrlo bogatih pojedinaca i pritom nisu obavezani dravnim proprisima koji ograniavaju trgovinske strategije uzajamnih investicionih fondova, aktivno uestvuju u trgovini na deviznom tritu.19

Brokeri kao specijalizovani subjekti, esto posreduju izmeu komercijalnih banaka u realizaciji poslova kupoprodaje deviza. Zbog stalnog kontakta sa mnogim bankama, brokeri su u prilici da prate kretanje deviznih kurseva i o tome obaveste zainteresovane banke. Brokeri ne deluju u svoju korist ve za uslugu naplauju proviziju. Centralne banke interveniu na deviznom tritu u cilju odravanja deviznog kursa na eljenom nivou. U zlatnom standardu i Bretonvudskom sistemu, Centralna banka je imala zadatak da devizni kurs domae valute odrava blizu njenog valutnog pariteta. Ista obaveza je postojala u sluaju kada je zemlja vezala kurs svoje valute za drugu valutu. U reimu slobodnog fluktuiranja deviznog kursa, centralne banke mogu da interveniu na deviznom tritu ukoliko ele da trinu vrednost svoje valute odre u eljenom okviru. Ponekad je dovoljna intervencija manjeg obima da bi se kurs stabilizovao, dok je u drugim prilikama potrebna velika intervencija da bi se stabilizovalo devizno trite. Mada obim transakcija centralnih banaka obino nije velik, njihov uticaj moe biti ogroman. Razlog je to to uesnici na deviznom tritu pomno prate postupke centralnih banaka da bi dobili nagovetaj o buduoj makroekonomskoj politici koja bi mogla da utie na devizni kurs. 20

19

Krugman P.R., Obstfeld M., (2009), Meunarodna ekonomija, Data status, Beograd, str.324 20

Krugman P.R., Obstfeld M., op.cit., str. 324

21

Prethodno pomenute uesnike na devinzom tritu smo posmatrali sa institucionale, tj. personalne osnove. Meutim, uesnike na deviznom tritu moemo posmatrati i sa funkcionalne osnove, a to znai da uesnike na deviznom tritu moemo klasifikovati u tri kategorije:21

1. Ne-pekulanti ( hederi ) su oni uesnici na deviznom tritu koje ele da se zatite od rizika promene deviznog kursa

2. pekulanti su oni uesnici na deviznom tritu koji kupuju ( prodaju ) valute za koje oekuju da e im se vrednost u budunosti promeniti tako da e ponovnom prodajom ( kupovinom ) ostvariti profit, i

3. Monetarne vlasti u veini sluajeva predstavlja Centralna banka koja ima mogunost intervenisanja na deviznim tritima, ali i mogunost uvoenja raznih oblika devizne kontrole.

Prethodna razmatranja uesnika na deviznom tritu sa institucionalnog ili funkcionalnog aspekta podrazumevala su posmatranje deviznog trita kao mesta na kome se vri trgovina valutama u odreenom vremenskom trenutku. Takvu trgovinu valutama nazivamo promptnom trgovinom, a devizni kurs po kome se trguje promptni ili spot devizni kurs. Za realizaciju kupoprodajnih ugovora kod promptne trgovine, tj. kupoprodaje valuta u odreenom vremenskom trenutku, potrebno je jedan do dva dana. Pored promptne trgovine na deviznim tritima se moe realizovati i terminska trgovina valutama. Terminski poslovi podrazumevaju kupoprodaju valuta koja se ugovara u datom trenutku vremena, ali se realizacija ugovora odvija u nekom buduem dogovorenom vremenskom periodu. Terminska kupoprodaja deviza se vri obino na period od jedan, tri i est meseci, a ree na dui rok. Devizni kurs po kojem se realizuje terminska trgovina nazivamo forvard devizni kurs.

Pored promptne i terminske trgovine devizama na deviznim tritima postoje i drugi finansijski instrumenti kojima se trguje kao sto su fjuersi, opcije i svopovi. Glavne kompanije koje posluju na dananjim globalnim tritima valute su:22

1. Citigroup, Inc. 2. Deutsche Bank AG 3. Credit Suisse First Boston Corp. 4. UBS Warburg 5. Morgan Stanley Group 6. ABN AMRO Bank 7. J.-P. Morgan Chase&Company 8. Goldman Sachs Group, Inc. 9. HSBC Holdings PLC

21

Risti ., Komazec S., (2002), Finansijski menadment, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 193 22

Rose S.P., Hudgins C.S., (2005), Bankarski menadment i finansijske usluge, VI izdanje, Data status, Beograd, str.713

22

DRUGI DEO VRSTE DEVIZNIH TRITA I DEVIZNI

RIZIK

23

5. PROMPTNE I TERMINSKE TRANSAKCIJE NA DEVIZNOM TRITU

Postoje sledee vrste deviznih trita: 1. Promptno trite ( spot ) 2. Terminsko trite ( forward ) 3. Trite valutnih opcija ( options ) 4. Trite valutnih fjucersa ( futures )

Promptno trite je najrazvijenije i najrasprostranjenije devizno trite. Po obimu poslova predstavlja najvece trite i na njemu se vrsi kupoprodaja deviza sa rokom od dva radna dana kada se najkasnije moraju razmeniti valute kojima se trgovalo. Devizni kurs koji se koristi na promptnom tritu predstavlja polaznu taku za odreivanje deviznih kurseva na drugim deviznim tritima.

Terminska trita su trita na kojima se trguje valutama koje moraju biti isporucene na neki buduci ugovoreni dan. Ova trita pocivaju na pojedinacnim dogovorima izmeu kupca i prodavca date valute. Ugovori obino nisu standardizovani i preputeni su kupcu i prodavcu da se dogovore u pogledu iznosa, cene i datuma isporuke.

Valutne opcije omogucavaju kupcu da kupi ( call opcija ) ili da proda ( put opcija ) valutu po datom kursu na neki buduci dan, ali ga ne obavezuju da izvrsi ovo pravo. Opcioni ugovori glase na odredjene iznose i datume isteka i njima se trguje na organizovanim berzama ili na regulisanom vanberzanskom tritu. Trita valutnih opcija postoje u ikagu ( CME, ICME ), Londonu ( LIFFE ), Amsterdamu, Filadelfiji, Singapuru, itd... Trite valutnih fjucersa su trita u vidu berze na kojima se trguje standardizovanim ugovorima u pogledu iznosa predmetne valute i budueg datuma isporuke, odnosno prijema valute. Na ovim trzistima se trguje sa malim brojem valuta, i to su uglavnom valute visoko razvijenih zemalja. Valutnim fjucersima se trguje na berzama u ikagu ( IMM ), Londonu ( LIFFE ), Singapuru ( SIMEX ), i dr.

24

5.1. SPOT ( PROMPTNE ) TRANSAKCIJE

Pod terminom spot transakcije podrazumevamo kupovinu, odnosno prodaju strane valute po odreenoj ceni, sa isporukom i plaanjem koji se obavljaju najkasnije drugog radnog dana od dana kada se transakcija zavrila.23 Vreme koje se upotrebljava u profesionalnoj trgovini valutama vezano je za dan isporuke ( razmenu valuta ), naziva se jo i datum valute, ili na dan dospea. Spot kupovina

Sa gledita banke, kupovina predstavlja kupovinu odreenog iznosa strane valute po datom kursu.

Primer

Petak, 27. april 1990. godine. Korporacija Siemens kontaktira svoju Deutsche Bank i dogovara se sa njom da joj proda 150.000 CHF. Spot kurs je tog dana CHF/DEM 115,20 115,30 Kupovni kurs po kome banka kupuje CHF je 115,20

150.000x115,20

100= 172.800DEM

Korporacija Siemens e do 01. maja morati da preda 150.000 CHF. Tog dana kada prenese na raun vajcarske franke, dobie od banke 172.800 DEM.24 Spot prodaja Spot prodaja predstavlja prodaju odreenog iznosa strane valute po prodajnom kursu. Primer

Dana 26. aprila 1990. godine korporacija Bayer treba da kupi 200.000 USD kako bi izmirila tekue obaveze prema amerikom dobavljau, i obraa se svojoj Dresdner Bank.

Spot kurs na ovaj dan iznosi USD/DEM 1.6815 1.6825 Kurs 1.6825 je prodajni kurs 200.000 x 1.6825 = 336.500 DEM 23

Izvor: www.nbs.rs 24

Ivanovi P., (1995), Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str. 12

25

Bayer korporacija e morati 30. aprila da prenese iznos od 336.500 DEM na raun Dresdner Bank, a istog dana ce preuzeti od banke 200.000 USD.25

Ukrteni kursevi

Na meubankarskom deviznom tritu sve valute se uporeuju sa amerikim dolarom. Ako nemaka banka kupuje CHF u vajcarskoj ili bilo gde drugo, to ini prema USD, a ne prema DEM, ali isto tako, i korporacija i banka mogu eleti da obave posao sa nemakom bankom na ime kupoprodaje nekih drugih valuta, a ne samo USD. Ovo trgovanje se zove currency against currency, i znai da dolar nije direktno ukljuen. Tada nemaka banka mora da utvrdi kontra ukrtene kurseve, tzv. cross rates.

Kupovni kurs

Korporacija Siemens eli da proda 500.000 CHF za DEM. Koji je kupovni kurs banke za CHF/DEM?

Vaei kursevi na spot tritu su:

USD/CHF 1.4600 1.4610

USD/DEM 1.6815 1.6825

CHF/DEM kupovni kurs?

Ako banka nema DEM, tada ona mora da:

kupi USD za CHF prodajni kurs USD/CHF proda USD za DEM kupovni kurs USD/DEM

x DEM = 100 CHF

1.4610 CHF = 1 USD

1 USD = 1.6815 DEM

100 =100x1.6815

1.4610x1= 115,10

Kupovni kurs banke je CHF/DEM 115.10 500.000x115,10

100= 575.500DEM

25

Ivanovi P., (1995), Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str.13

26

Korporacija Siemens e dobiti 575.500 DEM za svojih 500.000 CHF.26 Prodajni kurs Korporacija Bayer eli da kupi 300.000 CHF za DEM. Koji je prodajni kurs banke za CHF/DEM?

Vaei kursevi na spot tritu su:

USD/CHF 1.4600 1.4610

USD/DEM 1.6815 1.6825

CHF/DEM prodajni kurs? Ako banka nema raspoloiva sredstva u CHF, onda mora da:

kupi USD za DEM prodajni kurs USD/DEM proda USD za CHF kupovni kurs USD/CHF

x DEM = 100 CHF

1.4600 CHF = 1 USD

1 USD = 1.6825 DEM

100 =100x1x1.6825

1.4600x1= 115,20DEM

Prodajni kurs banke je 115,20 DEM za 100 CHF. Sada imamo oba kursa i sledeu kotaciju: CHF/DEM 115,10 115,2027

Prodajuci vajcarske franke po kursu od 115, 20 DEM, nemaka banka ne bi nita zaradila jer ih po tom kursu kupuje za klijenta, pa zbog toga ona dodaje malu maru na postojei kurs. Spot transkacije imaju ogranieno vremensko dejstvo, i mogu biti od pomoi samo u roku od dva radna dana. Ukoliko elimo da zatitimo svoju deviznu izloenost u nekom duem vremenskom roku, tada spot transakciju moramo kombinovati sa drugim tehnikama koje nam stoje na raspolaganju. 26

Ivanovi P., (1995), Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str. 14 27

Ivanovi P., op.cit., str. 15

27

5.2. FORWARD ( TERMINSKE ) TRANSAKCIJE

Terminske transakcije su transakcije koje u potpunosti pokrivaju dva bitna elementa svake devizne izloenosti, odnosno vreme i valutu. S obzirom na to da je kod spot transakcija mogue eliminisati deviznu izloenost na samo dva dana, forvard transakcije nam pomau da prevladamo ovu ogranienost u odnosu na vreme kao element izloenosti.

Forvard transakcija se sastoji iz obaveze da se kupi ili proda odreeni iznos strane valute na neki budui dan po deviznom kursu koji je ugovoren u vreme kada je ta transakcija zakljuena, dok se primopredaja valuta obavlja na dogovoreni datum valute. U Evropi su forvard transakcije najraireniji i najzastupljeniji instrument zatite od kursnog rizika. One, kao i spot transakcije, mogu biti zakljuene telefonom. Maksimalni period za veinu valuta je 12 meseci, mada za vodee svetske valute mogu biti ugovoreni i dui periodi, ak do 10 godina. Najei periodi su 1, 2, 3 i 6 meseci. Mogue je zakljuivati forvard ugovore i na odreene dane, na 18, ili pak na 38 dana i slino.

Ukoliko je forvard kurs vii od spot kursa, tada je re o forvard premijumu strane valute, a ako je nii, tada se radi o forvard diskontu strane valute. Premijumi i diskonti odraavaju razlike u kamatnim stopama izmeu valuta kojima se trguje na evrovalutnom tritu.

Kotacija forvard kurseva se moe izvesti na dva naina:28 1) moe biti izvedena u odnosu na iznos domae valute po kojoj e banka prodati ili

kupiti jedinicu strane valute. To je isto kao kod kotacije spot kursa. Ovaj kurs se naziva forvard kurs i banke ga koriste kada kotiraju kurseve korporacijama sa kojima ugovaraju forvard kupoprodaju deviza

2) forvard kursevi mogu biti kotirani u odnosu na poene diskonta i/ili premijuma od spot kursa. Ovaj kurs se naziva svop kurs i koristi se pri meubankarskim kotiranjima. On se naziva i poenima premijuma ili diskonta.

SPOT KURS + poeni premijuma = FORVARD KURS SPOT KURS + poeni diskonta = FORVARD KURS

28

Ivanovi P., (1995), Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str. 21

28

Spot kurs USD/ITL 1.232 - 1.233

Poeni 2.90 - 3.50

Forvard kurs 1.234,90 - 1.236,50

Spot kurs USD/DEM 1.6815 - 1.6825

Poeni 0.0080 - 0.0060

Forvard kurs 1.6735 - 1.676529

U prvom primeru vidimo da je USD u premijumu prema ITL i poeni premijuma se dodaju na spot kurs, dok u drugom primeru vidimo da je USD u diskontu prema DEM, i poeni diskonta se oduzimaju od spot kursa. Termin PAR oznaava nula poena, a to znai da je forvard kurs jednak spot kursu. Terminska kupovina evra sa rokom izvrenja od 3 meseca30

Datum zakljuenja transkacije 10.06.2008 Iznos transkacije EUR 100.000 Trini kurs na dan zakljuenja transkacije 1 EUR = 80.0000 RSD Rok odnosno valuta izvrenja transkacije 10.09.2008 Terminski kurs 1 EUR = 82.0570 RSD

Na dan 10.09.2008. klijent uplauje 8.205.700 RSD a banka isplauje klijentu 100.000 EUR, bez obzira koji je trini kurs na taj dan. Terminska prodaja evra sa rokom izvrenja od 3 meseca31

Datum zakljuenja transkacije 10.06.2008 Iznos transkacije EUR 100.000 Trini kurs na dan zakljuenja transkacije 1 EUR = 80.0000 RSD Rok odnosno valuta izvrenja transkacije 10.09.2008 Terminski kurs 1 EUR = 81.1600 RSD

29

Ivanovi P., Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str. 22 30

Izvor: www.bancaintesa.rs terminska kupoprodaja deviza 31

Izvor: www.bancaintesa.rs terminska kupoprodaja deviza

29

Na dan 10.09.2008. klijent uplauje 100.000 EUR a banka isplauje klijentu 8.116.000 RSD, bez obzira koji je trini kurs na taj dan. Svop transakcije predstavljaju kombinaciju spot i terminskih poslova. Podrazumevaju istovremenu spot kupovinu deviza i terminsku prodaju deviza ili, obrnuto, spot prodaju i terminsku kupovinu deviza, ime se otklanjaju rizici koje sa sobom nosi mogunost promene deviznog kursa u budunosti.32 Svop poslove koriste i banke da bi iznose i strukturu stranih valuta prilagodile potrebama u pojedinim vremenskim periodima, a da se pri tom ne izlau riziku promene deviznih kurseva.

Valutni SVOP se sastoji iz: 1) kombinacije spot transkacije sa forvard transakcijom

spot kupovina + forvard prodaja spot prodaja + forvard kupovina

2) kombinacije dve forvard transakcije razliite ronosti forvard kupovina + forvard prodaja forvard prodaja + forvard kupovina

Kod valutnih svop transakcija, i spot i forvard transakcije moraju biti zakljuene u isto vreme. Ukoliko se ne zakljue u isto vreme, devizni rizik se ne moe iskljuiti. Forvard ukrteni kursevi

Utvruju se na isti nain kao i spot ukrteni kursevi. Primer:33

Korporacija eli da proda jednomesene forvard italijanske lire za jednomesene forvard nemake marke. Koji je kupovni kurs banke?

Spot kurs USD/ITL 1232,00 - 1233,00

1 meseni USD premijum 2,90 - 3,50 1236,50

32

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardono poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 87 33

Ivanovi P., (1995), Promptne i terminske transakcije na deviznom tritu, Beogradska berza, str. 42

30

Spot kurs USD/DEM 1.6815 - 1.6825

1 meseni USD diskont 0,0800 - 0,0600

1,6015

Banka:

1) Lirama kupuje USD po prodajnom kursu 1.236,50 2) Prodaje USD za DEM po kupovnom kursu 1.6015

x DEM = 100 ITL

1236,50 ITL = 1 USD

1 USD = 1.6015 DEM

150,12366015,11100)100(

x

xxITLx = = 0.1295 DEM

Jednomeseni forvard kupovni kurs banke za lire prema DEM je 100 ITL/0.1295 DEM.

5.3. TRITE VALUTNIH OPCIJA

Valutna opcija predstavlja ugovor po kome kupac ima pravo, ali ne i obavezu da kupi ( call options ) ili da proda ( put options ) tano utvrenu koliinu jedne valute, po unapred utvrenoj ceni, na odreeni budui datum. Trite valutnih opcija je nastalo 1982. godine na Filadelfijskoj berzi, dok je ikaka robna berza poela sa trgovinom opcijama 1984. godine. Postoje dva tipa valutnih opcija:

1) amerika ona se moe izvriti u bilo koje vreme do njenog dospea 2) evropska ona se moe izvriti samo na datum dospea

Cena po kojoj e se realizovati opcija se naziva strajk cena ( strike/exercise price ). U berzanskom argonu se za prodavca opcije ( onaj koji je upisao opciju ), kae da je u kratkoj poziciji, dok je kupac opcije u dugoj poziciji. Kupac opcija moe da bira da li e

31

da kupi ili propusti kupovinu ako oceni da nije profitabilna, dok prodavac opcije mora da ispuni ugovornu obavezu ukoliko kupac to zatrai.

5.4. TRITE VALUTNIH FJUERSA

Trgovina deviznim fjuersima je poela 1972. godine na Meunarodnom monetarnom tritu na ikakoj robnoj berzi. Devizni fjuers predstavlja terminski ugovor na deviznom tritu sa standardizovanim datumima izvrenja i obimom posla. Trite valutnih fjuersa se razlikuje od terminskog trita po tome to se na tritu fjuersa trguje samo sa nekolicinom valuta; trgovina se obavlja samo kroz standardizovane ugovore, u svega nekoliko dana tokom godine. Na ovom tritu postoji limit na fluktuacije deviznog kursa, a uz to se trgovina odvija samo na nekoliko lokacija u svetu, kao to su: ikago, Njujork, London, Frankfurt i Singapur. Fjuersi su nominovani obino na manji iznos od terminskih ugovora, pa su zbog toga korisniji malim firmama nego velikim, mada su neto skuplji. Fjuers ugovori se na tritu mogu prodati u bilo koje doba do trenutka dospea, to nije sluaj sa terminskim ugovorom.

32

6. VALUTNI ( DEVIZNI ) RIZIK

Jedan od osnovnih vidova trinog rizika je rizik promene kursa stranih valuta, tj. promene deviznih kurseva. Rizik od promene kursa valuta kod banaka se naroito poveava u periodima nestabilnosti kurseva. Promena deviznih kurseva moe trojako uticati na poziciju banke kroz: potencijalnu promenu perioda, promenu stanja imovine i promenu konkurentske pozicije.34 Pod valutnim rizikom se podrazumeva rizik smanjenja profita banke usled promene u deviznim kursevima, a ako ga ire posmatramo mogao bi se definisati kao rizik od promena u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini deviznih kurseva.35

Karakteristike deviznog rizika su:

prvi uslov za pojavu deviznog rizika su promenljivi devizni kursevi vreme da bi dolo do deviznog rizika, potrebno je da izmeu ugovaranja

odreene transakcije i realizacije protekne neki vremenski period. to je dui period izmeu ugovaranja transakcije i realizacije, rizik je vei. Najmanji rizik nose spot transakcije, jer se realizuju odmah, odnosno u roku od 48 sati.

neoekivanost kretanje deviznog kursa u razvijenim privredama gde postoje fluktuirajui kursevi koji nastaju ukrtanjem ponude i tranje, nikada se ne mogu u potpunosti anticipirati, iako postoje razne tehnike predvianja deviznog kursa. Fiksni devizni kursevi imaju veu tendenciju nestabilnosti nego fluktuirajui poto uglavnom nisu bazirani na realnim osnovama.

U zavisnosti od okolnosti pod kojima nastaje mogue je razlikovati tri vrste devizne izloenosti:

1. transakcioni rizik deviznog kursa 2. translacioni rizik deviznog kursa 3. ekonomski rizik deviznog kursa

Transakcioni rizik deviznog kursa je vezan za uvozno izvozne poslove. Izmeu dve kompanije koje se nalaze u razliitim zemljama i posluju sa razliitim valutama, mogue je identifikovati dva razliita datuma. Prvi je datum kada je ugovor o prodaji robe zakljuen, a drugi je kada je plaanje po tom ugovoru izvreno. Kod ovog rizika se javljaju dve pozicije: duga i kratka. Duga pozicija podrazumeva da su potraivanja vea od obaveza u nekoj stranoj valuti, dok kratka pozicija znai da su obaveze vee nego potraivanja. 34

Jovi D. Z., (2008), Parabankarski i nekreditni poslovi, Beograd, str. 50 35

Ivani M., (2006), Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 188

33

Translacioni rizik deviznog kursa predstavlja rizik generisanja neplaniranih gubitaka ili gubitaka pri prenoenju bilansa erke kompanija, koji su izraeni u stranoj valuti i konsolidovanom bilansu, odnosno domicilnoj valuti matine kompanije. Naziva se jo raunovodstveni i bilansni devizni rizik.

Ekonomski rizik deviznog kursa nastaje kao posledica odluke kompanije da prodaje ili kupuje iz neke strane zemlje, odnosno nastaje kao posledica anticipiranih kretanja kurseva. Nastaje pre finansijske transakcije i odreuje da li e do transakcije uopte i doi. Naziva se jo i konkurentski rizik jer odreuje za kog od konkurenata e se neka kompanija odluiti. Vezan je za kretanje realnih deviznih kurseva, a ne nominalnih. Nastankom fluktuirajucih deviznih kurseva, pojavljuje se rizik deviznog kursa. U bilansima stanja banaka postoje razliite valute koje u sebi nose potencijalni, skriveni rizik, jer promenljivost kursne liste moe da utie na sposobnost pozajmljivaa da otplate svoje zajmove. Rizik od promene kursa valuta kod banaka se naroito poveava u periodima nestabilnosti kurseva. Upravljanje deviznim, odnosno valutnim rizikom podrazumeva najee i najefikasnije nastojanje menadmenta poslovne banke da dri u ravnotei pozicije u bilansu na strani aktive sa pozicijama na strani pasive po valutama koje se nalaze u bilansu. 36 to se tie korporacija, one mogu zauzeti poziciju koja oslikava totalnu averziju prema valutnom riziku. Pojavljuje se na deviznom tritu preko svoje banke i pokriva svoju valutnu izloenost ili se slui jednom od brojnih tehnika minimiziranja ili izbegavanja valutnog rizika. Korporacija ovom strategijom eli da maksimalno zatiti poslovne rezultate i da odri stabilnost poslovanja. Samim tim to nisu spremne na rizik, ove kompanije se uzdravaju od moguih pekulativnih dobitaka. Za razliku od njih, postoje korporacije koje ne mogu bez rizika i bukvalno trae rizik i radnje koje su rizine, sa eljom da ostvare devizne zarade. Svesne su svog rizika, i pokuavaju doi do ekstra prihoda i zarade. Pored redovnih komercijalnih transakcija, obavljaju i pekulativne transakcije. Nadaju se da e promene deviznog kursa ii u pravcu koji e im odgovarati. Postoji i pristup valutnom riziku koji se naziva selektivno eliminisanje valutnog rizika. On se primenjuje samo na one izloene pozicije gde se proceni da rizik od gubitka moe da premai mogunost za dobitak. Postoje odreene opcije, kao to su na primer: zatita od izloenosti koja se primenjuje samo na odreene valute i naziva se selekcija valuta, ili zatita za tano odreeni period, na primer: mesec, dva ili tri, i naziva se selekcija vremena.

36

Hadi M., (2008), Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 376

34

Postoji i tolerisani efekat koji predstavlja odluku korporacije da u onim sluajevima gde se nije pristupilo zatiti od kursnog rizika se ustanovi taka graninog, odnosno maksimalnog gubitka na datoj otvorenoj poziciji koja se ne sme prekoraiti. im gubitak po osnovu kursne razlike dostigne ovu taku, automatski se pristupa jednom od naina zatite od kursnog rizika.

Stav koji e korporacija zauzeti prema valutnom riziku, zavisi od: veliine i strukture korporacije veliine ostvarenog izvoza, odnosno uvoza direktnih investicija u inostranstvu

to je korporacija vea, vei obim poslova, i vei profit, postoji sve vea opasnost od valutnog rizika. Male kompanije su obino ad hoc izvoznici, odnosno uvoznici, i one nisu upoznate sa valutnim rizikom i opasnostima koje mogu da proisteknu iz njega. Raspoloive mogunosti zatite od rizika deviznog kursa se mogu generalno razvrstati kao:

tehnike i instrumenti koji se koriste na deviznim i novanim tritima tehnike koje proizilaze iz politike fakturisanja, cena, prodaje i kupovine trgovinski aranmani

35

TREI DEO DEVIZNI KURS

36

7. POJAM DEVIZNOG KURSA

Devizni kurs predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu37. Formira se na deviznom tritu pod uticajem ponude i tranje deviza. Ponuda i trnja deviza su posledica stanja platnog bilansa nacionalne ekonomije. Tranja deviza je vea od ponude u situaciji kada je platni bilans u deficitu, i obratno, ako imamo suficit platnog bilansa, tada je ponuda deviza vea od tranje za devizama. Devizni kurs je povezan sa: cenama ponudom i tranjom deviza novanom masom kamatnom stopom deviznim rezervama budetskim deficitom tritem kapitala ( prilivom i odlivom kapitala )

Devizni kurs nas informie o svetskim cenama, trokovima i naem poloaju i mogunostima u svetskoj privredi.38 Osnovna funkcija deviznog kursa je da obezbedi poreenje cena u zemlji i inostranstvu, odnosno da vri preraunavanje inostranih cena u nacionalnu valutu, i obrnuto. Time se omoguava poreenje cena i identifikacija proizvoda ija je cena u zemlji nia, pa se mogu izvoziti, odnosno proizvoda koji su u inostranstvu jeftiniji pa ih treba uvoziti. Na dug rok, razlike u cenama dovode do usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u kojima je nacionlana privreda ekifasnija, a drugi sektori se preputaju uspenijim inostranim proizvodjaima. Tako dolazi do meunarodne podele rada. Ako devizni kurs pokazuje koliko jedinica domae valute treba izdvojiti za jedinicu strane valute, radi se o direktnom notiranju, npr. 1 EUR = 117.213 RSD. A ukoliko se posmatra reciproan odnos, koliko strane valute treba izdvojiti za jedinicu nacionalne valute, radi se o indirektnom notiranju, npr. 1 RSD = 0.00853 EUR. Devizni paritet predstavlja zvanino utrvrenu vrednost nacionalnog novca izraenu u nekom ire prihvaenom imenitelju ( denominatoru ) : zlatu, specijalnim pravima vuenja, nekoj stabilnijoj i vanijoj nacionalnoj valuti i slino39. Devizni paritet slui kao osnova oko koje, u normalnim uslovima, varira devizni kurs.

37

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardono poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 24 38

Unkovi M., (2004), Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, str. 202 39

Jovanovi Gavrilovi P., op.cit., str.24

37

8. TEORIJE FORMIRANJA DEVIZNOG KURSA

Slika 1. Teorije formiranja deviznog kursa40

Platno - bilansna teorija formiranja deviznih kurseva kao glavnu determinantu deviznih kurseva uzima saldo platnog bilansa. Zaeci ove terorije se mogu nai poetkom XX veka u radovima Marshall-a ( 1920. godina ).

Prema platnobilansnoj teoriji, cena deviza, odnosno devizni kurs, formira se pod uticajem odnosa ponude i tranje, kao i svaka druga cena. Ponuda i tranja deviza manifestuju se u platnom bilansu u vidu priliva i odliva deviza. U sluaju deficita platnog bilansa dolazi do nesklada izmeu ponude i tranje deviza, tranja je vea od ponude, pa e devizni kurs da raste. Rast deviznog kursa vodie smanjenju tranje deviza i poveanju ponude, to e dovesti do otklanjanja deficita i uravnoteenja platnog bilansa zemlje.41 Uz teoriju platno bilansnog pristupa formiranja deviznog kursa razvio se i pojam kursa ravnotee. Kurs ravnotee je takav nivo deviznog kursa koji platni bilans zemlje odrava u ravnotei.

40

Izvor: www.docstoc.com 41

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str.31

Teorije o

deviznom

kursu

Teorija PPP

Apsolutna

verzija

Relativna

verzija

Platno-

bilansna

teorija

Teorija o

paritetu

kamatnih

stopa

Pokriveni

kamatni

pariteti

Fierovi

pariteti

Osnovni

Fierov paritet

Meunarodni

Fierov paritet

Nepokriveni

kamatni

pariteti

Prva varijantaDruga

varijanta

Monetarna

teorija

Portfolio

teorija

38

Platno bilansna teorija formiranja deviznog kursa iznosi neke nepotpune injenice o povezanosti salda platnog bilansa i pravca kretanja deviznog kursa. Nedostatak ove teorije je to ne analizira uzronike stanja salda platnog bilansa, niti omoguava predvianja na kom e se nivou formirati novi ravnoteni devizni kurs, ve samo odreuje smer kretanja deviznog kursa. Pored navedenih, u najvee nedostatke ove teorije ubraja se i to to u potpunosti zanemaruje uticaj kretanja meunarodnog kapitala na kurs domae valute.

Teoriji pariteta kupovnih snaga vue korene jos iz XVI veka, u radovima panskog teoretiara Dominga de Banez-a koji prvi dovodi u vezu nacionlani nivo cena i devizni kurs. Teorija je vremenom proirivana i razraivana, a prvi put je prezentovana pod nazivom koji se danas koristi ( PPP Purchasing Power Parity ) 1918.god. u radu Cassel-a.42

Devizni kurs se uspostavlja na onom nivou na kojem se izjednaava kupovna mo u zemlji i inostranstvu. Strane valute se trae upravo zbog toga sto omoguavaju kupovinu robe i usluga u inostranstvu. Ukoliko se pribavljanjem strane valute moe kupiti vie robe nego na domaem tritu za domau valutu, poveae se tranja strane valute i ponuda domae. Cena strane valute e rasti sve do onog nivoa na kojem e se uspostaviti paritet kupovne moi u zemlji i inostranstvu. Ova teorija je fundamentalna osnova za formiranje deviznog kursa kao relativne cene domae i strane robe.

Postoje dve verzije teorije pariteta kupovnih snaga, i obe vae samo kad se ekonomija nalazi u ravnotenom stanju. To su:

1. Apsolutna i 2. Relativna teorija

Apsolutna teorija odnosi se na opti nivo cena u zemljama izmeu kojih se posmatra formiranje deviznog kursa. Opti nivo cena predstavlja ponderisani prosek svih cena. Pariteti kupovnih snaga se uspostavljaju kada se izjednae cene iste robne korpe ( sa istim ponderima ) u valutama dve ili vie zemalja. Ona se moe predstaviti na sledei nain:

S = PA / PB

Gde S predstavlja devizni kurs, PA predstavlja prosean nivo cena u jednoj zemlji, a PB prosean nivo cena istih proizvoda u drugoj zemlji, izraenih u nacionalnoj valuti.

42

Prema: ivanovi B. (2002), Upravljanje finansijskim rizicima na tritu novca i deviza, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Beograd, poglavlje 3.

39

Iz ovoga se moe zakljuiti da pad cena u jednoj zemlji dovodi do apresijacije deviznog kursa valute te zemlje, a rast cena u zemlji dovodi do depresijacije valute te zemlje.

Relativna teorija je bazirana na pretpostavci da su realni devizni kursevi konstante. Menjaju se samo nominalni devizni kursevi izmeu posmatranih zemalja, to je prouzrokovano diferencijama u stopama inflacije odnosnih zemalja. 43 Prema ovoj teoriji, promene ravnotenih deviznih kurseva jednake su razlici izmeu domae i strane stope inflacije u odreenom periodu za identine korpe roba i usluga. Razlika izmeu apsolutne i relativne teorije je u tome to se kod apsolutne teorije ravnoteni devizni kurs dobija uporeivanjem vrednosti posmatrane robne korpe u nekom momentu, dok se kod relativne teorije ravnoteni devizni kurs dobija uporeivanjem promene vrednosti korpe izraene u raznim nacionalnim valutama u odreenom periodu. S obzirom da se relativna verzija ove teorije posmatra u odreenom vremenskom periodu, vano je pravilno izabrati baznu godinu od koje poinju da se posmatraju relativne stope inflacije i promene deviznog kursa. Najbolje je za baznu godinu izabrati onu godinu u kojoj je zemlja imala zadovoljavajui tekui bilans. Ova teorija se moe prikazati na sledei nain:

St + 1= St ( PA / PB )

Gde S predstavlja devizni kurs, St predstavlja devizni kurs iz prethodnog perioda, PA promena indeksa cena u zemlji A, i PB promenu indeksa cena u zemlji B.

Ovo je najprihvaenija teorija determinanti deviznih kurseva na dug rok.

Prednost ove teorije je to to ona prua dobru osnovu za formiranje deviznih kurseva, ako su glavni faktori poremeaja razliite stope inflacije izmeu zemalja. U nedostatke se najee ubraja to to zanemaruje radniku produktivnost, transportne trokove i trgovinske barijere ( carine i kvote ), kao i razliite nivoe cena specifinih grupa proizvoda u jednoj privredi.

Teorija o paritetu kamantih stopa je osnova za formiranje deviznog kursa kao relativne cene domaih i stranih finansijskih aktiva. Pretpostavka za analizu pariteta kamatnih stopa u sklopu formiranja trinog deviznog kursa je postojanje dovoljne koliine meunarodnih tokova kapitala, kao i visokog stepena supstitucije domaih i stranih finansijskih aktiva na bazi trinih stimulansa. Sutina kamatnih pariteta je sagledavanje meusobnog odnosa kamatnih stopa i deviznih kurseva. Ukoliko je kamatna stopa via u jednoj zemlji nego u drugoj, dolazi do transfera finansijskih resursa iz zemlje sa niom stopom, u zemlju sa sa viom stopom prinosa na finansijske aktive. Mehanizam odravanja ravnotee izmeu kamatne stope i deviznog kursa moe 43

Prema: ivanovi B. (2002), Upravljanje finansijskim rizicima na tritu novca i deviza, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 178

40

se formulisati tako da domaa kamatna stopa treba da bude izjednaena sa stranom kamatnom stopom, +/- oekivana depresijacija/apresijacija domae valute.

Kada je re o kamatnim paritetima, razlikujemo: 1. Pokrivene kamatne paritete 2. Fierove paritete

a) Osnovni Fierov paritet b) Meunarodni Fierov paritet

3. Nepokrivene kamatne paritete

Koncept pokrivenih kamatnih pariteta objanjava zatvaranje dispariteta izmeu domaih i stranih nominalnih kamatnih stopa putem formiranja neravnotee izmeu spot i terminskog kursa. Osnovni Fierov paritet pokazuje da je nominalna kamatna stopa zbir realne kamatne stope i oekivane stope inflacije za period na koji se odnosi kamatna stopa. Meunardoni Fierov paritet pokazuje meuodnose nominalnih kamatnih stopa, realnih kamatnih stopa i oekivanih stopa inflacije pri postojanju vie valuta. Koncept nepokrivenih kamatnih pariteta ima dve varijante. Prva varijanta se zasniva na teoriji efikasnih deviznih trita, i tvrdi da se putem obimnih pekulativnih transakcija na promptnom i terminskom deviznom tritu, forimiraju devizni kursevi koji su dobri pokazatelji buduih promptnih kurseva. Druga varijanta se zasniva na meunarodnom Fierovom paritetu koja tvrdi da je promena budueg promptnog deviznog kursa odreena sadanjim razlikama u kamatnim stopama na finansijskim tritima u dve ili vie zemalja za finansijske aktive istog stepena kreditnog rizika.

Ova teorija ne moe samostalno da objasni nain formiranja deviznog kursa jer je samo relativno mali deo ukupne ponude i tranje deviza rezultat finansijskih transakcija iji je cilj ostvarenje kamate. Zato je ispravnije ovu teoriju treitrati kao dopunu ili korekciju one osnovne teorije o paritetu kupovne snage. 44

Monetaristika teorija je nastala u 19. veku u doba klasinog ekonomskog uenja. Kasnije u 20. veku je potpuno razvijena u formi monetaristikog koncepta. Ona polazi od teorije pariteta kupovnih snaga prema kojoj promena deviznog kursa sledi promene inflacije u zemlji i inostranstvu.

Pretpostavke monetaristike teorije formiranja deviznih kurseva su: privreda je na nivou pune zaposlenosti trita roba su integrisana integrisana su meunarodna i nacionalna trita postoji potpuna mobilnost kapitala

44

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 32

41

Jedna od bitnih pretpostavki ove teorije je, da se cene brzo prilagoavaju promenama novane mase ( ponude novca ), a na bazi toga se onda i devizni kurs brzo prilagoava promeni novane mase. Teorija uvodi i faktor inflatornih oekivanja. Faktor inflatornog oekivanja moe uticati da novi ravnoteni devizni kurs odstupa u odnosu na kurs na kojem bi se proces prilagoavanja kursa zaustavio delovanjem porasta novane mase ili novane ponude.

U monetaristikoj teoriji deviznog kursa presudne varijable deviznog kursa su ponuda novca i tranja novca koja treba da je stabilna. U daljem razvoju ove teorije nakon velikih oscilacija deviznih kurseva 70-ih godina 20. veka postavljena je varijanta ove teorije pod nazivom model valutne supstitucije, po kojem je osnovni faktor odreivanja deviznog kursa ponuda novca domae i strane valute.

Znaajan faktor su i relativni trokovi dranja ovih valuta mereno razlikama u nominalnim kamatnim stopama. Ako su dve valute supstituti, onda e promene nominalnih kamatnih stopa dovesti do promene tranje u domaoj valuti, zbog ega e doi do znatnih odstupanja ravnotenog deviznog kursa od oekivanog.

Ni model valutne supstitucije kao korak napred u razvoju monetaristike teorije formiranja deviznih kurseva, nije mogao u potpunosti da objasni velike i este oscilacije deviznih kurseva u savremenim monetarnim kretanjima. Zbog toga je i razvijena nova teorija formiranja deviznih kurseva portfolio teorija deviznih kurseva.

Portfolio teroija je nastala jo u 18.veku, a svoj veliki razvoj doivela je nakon sloma sistema zlatno deviznog standarda i prelaska sa fiksnih na fluktuirajue devizne kurseve. Po portfolio teoriji ravnoteni devizni kurs na kratak rok odreen je kretanjima na tritu novca i ponaanjima vlasnika imovine u smislu optimizacije njihovog portfolia. Portfolio je odreeni sastav imovine koju njen vlasnik poseduje.

Prema ovoj teoriji, osnovni faktor formiranja d eviznog kursa je stanje na finansijskom tritu. Monetarna vlast putem politike otvorenog trita ( kupovine i prodaje dravnih vrednosnih papira ) i poveanjem novane mase ( koliine novca u opticaju ), tj. ponude novca, utie na vlasnike imovine ( portfolia ) da iznalaze optimalnu strukturu svoje imovine, tj. portfolia, ime se utie na kretanje kamatne stope i kretanje deviznog kursa.

42

9. SISTEM FIKSNOG I FLUKTUIRAJUEG DEVIZNOG KURSA

Fiksni devizni kursevi su oni kursevi koje odreuju nadleni organi u dravi, a osnovna karakteristika im je nepromenljivost utvrenog pariteta prema jednoj ili vie inostranih valuta i zlatu.45

Postojao je u vreme zlatnog standarda, a njegova visina je bila odreena sadrajem zlata u jedinici nacionalne valute. Uravnoteenje platnog bilansa je vreno izvozom i uvozom zlata. Do kraha zlatnog standarda je dolo jer mnoge zemlje nisu vie elele da spoljnu ravnoteu plaaju usporavanjem proizvodnje i nezaposlenou. vrsti devizni kursevi su postojali i u bretonvudskom meunarodnom monetarnom sistemu, ali su 1973.god. konano naputeni.

Utvruje se tako to se domaa valuta stavi u odnos prema jednom zajednikom imenitelju ija je vrednost opte priznata. Do 1971. godine je uzimano zlato, a paralelno funta, dolar, francuski franak, specijalna prava vuenja ili korpa odreenih konvertibilnih valuta po izboru zemlje za iju se valutu valutni paritet utvruje. Promene deviznog kursa u sistemu fiksnih kurseva je vrila drava tako to je preduzimala devalvaciju ukoliko je domai novac precenjen, ili revalvaciju, ukoliko je domaci novac potcenjen. Fiksni devizni kurs je retko kad bio u ravnotei. Uvek je bio ili precenjen ili potcenjen. To znai da spoljna vrednost valute ( propisani paritet ) nije usklaena sa njenom unutranjom vrednou ( kupovnom snagom u zemlji ), pa dolazi do suficita ili deficita u platnom bilansu. Kada je valuta precenjena strana roba je jeftinija od domae, pa samim tim raste uvoz, to poveava pritisak na tranju deviza. to se tie izvoza, domau robu je rentabilnije prodavati na unutranjem tritu nego u izvozu, pa zbog toga opada interes za izvoz. To rezultira iscrpljivanjem zaliha deviza i dovodi do deficita u platnom bilansu. Da bi se spreili negativni efekti precenjenosti valute, pristupa se deviznoj kontroli u cilju vetakog smanjenja uvoza i stimuliranja izvoza. Uvode se devizna ogranienja da bi se odrao fiksni valutni paritet. Kada je valuta potcenjena, tada je spoljna vrednost valute manja od njene unutranje vrednosti. To se mnogo ree deava u odnosu na precenjenost valute. U ovom sluaju, podstie se izvoz, dok se dekuraira uvoz. Domaa roba se vie izvozi, a ne uvozi se dovoljno strane robe. Strana roba koja se uvozi je veoma skupa. Rezultat svega ovoga je suficit u platnom bilansu, nestaica robe na domaem tritu, to dovodi do porasta cena i poskupljenja ivota. Ove posledice se otklanjaju merama monetarne i fiskalne politike i nema potreba za deviznom kontrolom i drugim merama prinude.

45

Trifunovi M., (1971), Teorija i praksa sistema deviznih kurseva, Beograd, str. 45

43

Kada se govori o fiksnom kursu, mora se rei da postoje pozitivne i negativne strane fiksnog deviznog kursa.

Pozitivne strane su:

pouzdana je osnova za kalkulacije u uvoznim i izvoznim poslovima smanjuje rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom pozitivno deluje na sklapanje dugoronih poslovnih aranmana sa stranim

partnerima titi nacionalnu privredu od kratkoronih i stihijskih poremeaja na svetskom

tritu poveava interes stranaca da dre nacionalnu valutu suava prostor za pekulativne transakcije

Negativne strane su:

poveava se deficit platnog bilansa, jer je nacionalna valuta najee precenjena namee potrebu dranja veih monetarnih rezervi slabi efekte monetarne politike neophodna je stroga spoljnotrgovinska kontrola ne obezbeuje uravnoteenje platnog bilansa odgaa neophodna prilagoavanja nacionalne privrede izmenjenim okolnostima

u svetskoj privredi potrebne su mere za usklaivanje nivoa cena u zemlji sa nivoom cena u

inostranstvu nacionalnu ekonomsku politiku podreuje potrebi odranja datog deviznog kursa postoji mogunost da se devalvacijom i, ree, revalvacijom preko noi izvri

velika promena deviznog kursa

Velika mana fiksnog deviznog kursa je ta da ako kurs miruje a cene u zemlji rastu, dolazi do smanjenja izvoza i poveanja uvoza, kao i do poveanja deficita tekueg bilansa. Dok je pozitivna strana fisknog deviznog kursa njegova stabilnost. Fiksni devizni kurs se lake nosi sa unutranjim privrednim okovima, dok se fleksibilan devizni kurs lake nosi sa spoljnim privrednim okovima. Postoji i posebna varijacija fiksnog deviznog kursa, a to je valutni odbor. On se prvo primenjivao u kolonijama velikih imperija. Vezivao se za odreenu valutu, i emisiju domae valute vezane iskljuivo za nivo raspoloivosti strane valute. Novana masa u zemljama koje su primenjivale valutni odbor zavisi od raspoloivih deviznih rezervi. Osnov takvih valuta su bili francuski franak, britanska funta, nemaka marka i ameriki dolar.

44

U naem dobu, valutni odbori su korieni u Estoniji i Litvaniji, gde je korien zbog prelaska sa centralno - planske privrede na trinu, u Argentini i Bugarskoj, gde je korien da bi zaustavio hiperinflaciju, i u Hong Kongu je korien posle velike bankarske krize koja je zadesila zemlju. Osnovne karakteristike valutnog odbora su:

devizni kurs je fiksan po zakonu domaa valuta je u potpunosti pokrivena deviznim rezervama deluje samokorigujui mehanizam platnog bilansa gde deficit platnog bilansa

automatski smanjuje monetarnu ponudu, to dovodi do smanjenja potronje, i obrnuto u sluaju suficita

Glavni nedostatak valutnog odbora je nemogunost korienja monetarne politike za stimulisanje privrede, i taj to strane zemlje kroje kapu razvoja domae privrede. Slabosti Bretonvudskog sistema navele su mnogo ekonomiste da pre 1973. godine zagovaraju fleksibilne devizne kurseve. Fleksibilni devizni kurs nije utvren ni prema jednom imenitelju ( ne postoji propisan paritet domae valute u zlatu, nekoj drugoj novanoj jedinici ili korpi valuta ) nego se odreuje na deviznom tritu dejstvom ponude i tranje.46 Za razliku od fiksnog deviznog kursa koji pretpostavlja spoljnu ravnoteu unutranjoj, fleksibilni devizni kurs ima suprotno dejstvo. On ne podrazumeva promene cena na nacionalnom tritu, ve slui kao kompenzator razlike izmeu inostrane i domae cene. Ukoliko na inostranom tritu doe do skoka ili pada cena neke robe, onda e, da bi cene te robe ostale nepromenjene, na domaem tritu doi do promene deviznog kursa, ime e cene domae i inostrane robe ostati nepromenjene. Postoje dve vrste fleksibilnih deviznih kurseva. Postoji fleksibilni devizni kurs koji se slobodno odreuje na osnovu ponude i tranje i rukovoeni devizni kurs. Danas nijedna zemlja ponaanje deviznog kursa ne preputa dnevnim uticajima i promenama ponude i tranje, tako da se primenjuje rukovoeno fluktuiranje. Odreuje se ciljni devizni kurs koji odgovara privrednom razvoju, deviznim rezervama i platnom bilansu. Taj nivo deviznog kursa se uva i njegovo kretanje se dri u tajnosti. Rukovoeni fleksibilni kurs zahteva visoke devizne rezerve kojima se esto intervenie na deviznom tritu od strane centralne monetarne vlasti, dok teorijski kod potpunog fluktuiranja devizne rezerve uopte nisu potrebne. On je rezultat ponude i tranje deviza i valuta, pri emu je

46

Unkovi M., Staki B., (1996), Meunarodni ekonomski odnosi, Fakultet spoljne trgovine, Bijeljina, str. 179

45

slobodno kretanje kursa oko pariteta ogranieno limitima slinim kao kod fleksibilnog deviznog kursa.47 Stabilniji je od slobodno fluktuirajueg deviznog kursa. Pozitivne strane fleksibilnog deviznog kursa su:

obezbeuje veu autonomnost u voenju ekonomske politike olakava uravnoteenje platnog bilansa blagovremeno upuuje domau privredu na potrebna prilagoavanja u skladu sa

promenama u meunarodnom ekonomskom okruenju smanjuje potrebu dranja velikih monetarnih rezervi nije potrebna stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola spreava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute

Negativne strane fleksibilnog deviznog kursa su:

poveava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom nema vrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih i uvoznih poslova ne obezbeuje postojane kriterijume za ocenu rentabilnosti investicionih ulaganja izlae domau privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoronih i stihijskih

promena na svetskom tritu poveava mogunosti za obavljanje pekulativnih poslova obeshrabruje zakljuivanje dugoronih poslovnih aranmana sa inostranim

partnerima

Velika prednost fleksibilnog deviznog kursa je ta to ekonomske kategorije dri realnim na principu opte privredne ravnotee. On ublaava fluktuacije koje dolaze iz inostranstva i u svako vreme moe drati platni bilans u ravnotei. Nedostatak fleksibilnog kursa je to to negativno utie na nivo cena odnosno inflaciju. Moe negativno da deluje na kamatne stope i meunarodno kretanje kapitala. Kada se govori o vrstim i promenljivim kursevima i njihovim efektima na nacionalnu privredu, treba naglasiti i sledee: vrst devizni kurs ne znai uvek da je on i stabilan, a promenljivi devizni kurs se ne mora esto menjati.48 Mogue je da, u odreenim okolnostima promenljivi devizni kurs bude stabilniji od vrstog. Ako je re o snanoj i stabilnoj privredi iji je platni bilans uravnoteen i ako nema poremeaja u meunarodnim monetarnim odnosima, onda se kurs nee menjati iako po nainu formiranja spada u kategoriju promenljivih deviznih kurseva. Dok sa druge strane, kurs moe biti vrst, to znai da ga utvruje monetarna vlast ali da njegove promene budu este i velike jer to nameu unutranje i spoljne ekonomske prilike.

47

Ivani M., (2006), Osnovi finansija, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 82 48

Jovanovi Gavrilovi P., (2008), Meunardno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 47

46

Tabela 4. Karakteristike privrede i izbor izmeu fiksnog i fleksibilnog deviznog kursa49

Karakteristike privrede Implikacije eljenog stepena fleksibilnosti Veliina privrede Ukoliko je privreda vea, utoliko su jai zahtevi

za fleksibilnim deviznim kursom Otvorenost Ukoliko je privreda otvorenija utoliko je manje

atraktivan fleksibilni devizni kurs Diverzifikacija proizvodnje/izvozne strukture

Ukoliko je privreda vie diverzifikovana, utoliko je prihvatljiviji fleksibilni devizni kurs

Geografska koncentracija trgovine

Ukoliko je vei udeo trgovine zemlje sa jednom velikom zemljom, vei je podsticaj za vezivanje deviznog kursa za valutu te zemlje

Odstupanje domae inflacije od svetske inflacije

Ukoliko je odstupanje domae inflacije od inflacije glavnih trgovakih partnera vee, utoliko je potrebnije ee podeavanje deviznog kursa

Stepen ekonomske/finansijske otvorenosti

Ukoliko je vei stepen ekonomskog i finansijskog razvoja, utoliko je prihvatljiviji reim fleksibilnog deviznog kursa

Mobilnost radne snage Ukoliko je vei stepen mobilnosti radne snage, kada su nadnice i cene rigidne nadole, lakse je prilagoavati spoljnim udarima u reimu fiksnog deviznog kursa

Mobilnost kapitala Ukoliko je vea mobilnost kapitala, tee je odrati vezan, ali prilagodljiv devizni kurs

Inostrani nominalni udari Ukoliko su ei inostrani nominalni udari, poeljniji je fleksibilni devizni kurs

Domai nominalni udari Ukoliko su ei domai nominalni udari, poeljniji je fiksni devizni kurs

Realni okovi Ukoliko je vea osetljivost privrede na domae ili inostrane realne okove, utoliko je poeljniji fleksibilni devizni kurs

Kredibilitet kreatora ekonomske politike

Ukoliko je manji antiinflacioni kredibilitet kreatora ekonomske politike, utoliko je vea privlanost fiksnog deviznog kursa kao nominalnog sidra

49

Izvor: Kovaevi R.,(2002), Devizni kursevi reimi i politika, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, str. 4

47

10. JEDINSTVENI I VIESTRUKI DEVIZNI KURSEVI

Ako za sve vrste ekonomskih transakcija sa inostranstvom vai jedan kurs primenjuje se jedinstveni devizni kurs. U tom sluaju, cena deviza je ista i za uvoznike i za izvoznike, za robni i nerobni promet, za sve grane; svi privredni subjekti se nalaze u istoj poziciji kako pri prodaji, tako i pri kupovini deviza. MMF se zalae za jedinstvene devizne kurseve. Ako se, meutim, istovremeno primenjuje vie deviznih kurseva, re je o viestrukim ili diferencijalnim deviznim kursevima.50 Razliiti devizni kursevi mogu da se primenjuju na uvoz i izvoz pojedinih vrsta roba, razliite transakcije, ili za plaanja u razliitim zemljama. Njih najee utvruje drava pored slubenog deviznog kursa, a najee slue da podstiu ili koe robnu razmenu ili plaanja sa inostranstvom. Njima moe da se utie, preko visine deviznog kursa, na obim ponude i tranje, moe da se regulie priliv i odliv deviza sa aspekta ekonomskog razvoja zemlje i nerobni promet, odnosno priliv i odliv deviza po nerobnoj osnovi. Primenom razliitih kursnih koeficijenata, dolazi do veeg ili manjeg plaanja ( ili naplate ) domaih privrednih subjekata u njihovim transakcijama sa inostranstvom poredei za zvanino utvrenim deviznim kursom. Tako se viestruki devizni kursevi koriste kao instrument podsticanja odreene, esto izvozno orijentisane proizvodnje, a u isto vreme kao instrument subvencionisanja i zatitne politike. MMF se otro protivi primeni viestrukih deviznih kurseva.

U prolosti su se viestruki devizni kursevi koristili u kriznim situacijama ( kao to je velika ekonomska kriza 1929-1933, i period posle drugog svetskog rata ) i u najrazvijenijim svetskim ekonomijama u ozbiljnom obimu. Takoe su se koristili i u Treem svetu, i zemljama socijalistickog lagera. Zagovornici primene viestrukih kurseva su navodili kao argumente to da se viestruki kursevi lake sprovode od drugih oblika ograniavanja uvoza, kao i to da postoji mogunost selektivnog uticaja na spoljnotrgovinske tokove. Negativna strana korienja viestrukih deviznih kurseva je:51 zamagljuje i deformie kriterijume rentabilnosti investicionih ulaganja dovodi do neracionalne alokacije resursa stvara pogrenu sliku o ko