US - Spoljnotrgovinsko i Devizno Poslovanje

7/21/2019 US - Spoljnotrgovinsko i Devizno Poslovanje

1/462


2/462

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Poslovni akultet Beograd

Pro. dr Milorad Unkovi

Pro. dr Budimir Staki

SPOLJNOTRGOVINSKOI DEVIZNO POSLOVANJE

Drugo izmenjeno izdanje

Beograd, 2011.


3/462

SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE

Autori:Pro. dr Milorad Unkovi

Pro. dr Budimir Staki

Recenzenti:Pro. dr Milovan StaniiPro. dr Danilo Golijanin

Izdava:UNIVERZIE SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32

Za izdavaa:Pro. dr Milovan Stanii

ehnika urednik:Novak Njegu

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:2011.

ira:500 primeraka

tampa:Mladost grupLoznica

ISBN: 978-86-7912-327-5

Copyright:

2011. Univerzitet Singidunum

Izdava zadrava sva prava.

Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.


4/462

IIIPREDGOVOR

P UZ P IZANJ

Figurativno reeno Srbija se danas nalazi pred dilemom izvoziti ili umreti. Nijedanprivredni bilans zemlje nee biti unkcionalan ako se znaajno ne povea izvoz. Izvoz semoe poveati samo ako se budu proizvodili kvalitetni proizvodi i usluge, ali je pri tomeuvek potrebno znanje i umee kako napraviti izvoz i druge spoljnotrgovinske poslove, a

ono zavisi od ljudskih resursa. Nastavni predmet Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanjeima za cilj da obrazuje ljudske resurse za uspeno obavljanje izvoznih, ali i svih drugihspoljnotrgovinskih poslova.

U izlaganju materije polo se od denisanja predmeta, primene svih oblika savreme-nog menadmenta i marketinga, pa sve do objanjenja tehnika i tehnologija dobijanja iizvravanja spoljnotrgovinskih poslova.

Udbenik je namenjen studentima etvrte godine na istoimenom nastavnom predmetuPoslovnog akulteta na studijskom programu Marketing i trgovina i strukuiran je prema

Nastavnom planu i programu akulteta.U obradi materije predmeta i dobroj saradnji dr Milorad Unkovi napisao je glave : I,II, III, IV, V, VI, VIII, IX i X, a dr Budimir Staki glave VII, XI, XII i XIII.

Autori se zahvaljuju pro. dr Milovanu Staniiu, rektoru Univerziteta SINGIDUNUMto je na vreme uoio znaaj ovog nastavnog predmeta i ukljuio ga u program akreditacije,a na osnovu principa Bolonjske deklaracije. Zahvaljuju se, takoe, pro. dr BranislavuMaiu, dekanu Poslovnog akulteta Univerziteta Singidunum, koji je pokazao veliko ra-zumevanje za uvoenje studijskog programa Marketing i trgovina u proces nastave.Posebno se zahvaljujemo recenzentu pro. dr Danilu Golijaninu na savesnom itanju tek-

sta, postavljanju niza pitanja i traenja odgovora, i kvalitetnim i korisnim sugestijama kojesu znaajno doprinele kvalitetu ovog udbenika.

Udbenik e posluiti kao osnovna literatura za studente Poslovnog akulteta Uni-verziteta Singidunum u Beogradu, na istoimenom predmetu, na studijskom programuMarketing i trgovina, ali e biti korisno tivo svima onima koji se na najrazliitije nainebave poslovima izvoza i uvoza i drugim poslovima u spoljnoj trgovini.

Prvo izdanje udbenika uvek nosi odreene slabosti, pa autori ostaju zahvalni svimakoji uine korisne sugestije, koje e biti uvaene u sledeim izdanjima.

Beograd, avgust 2009. godine AUORI


5/462

IV SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

P UZ U IZANJ

Prvo izdanje ovog udbenika pojavilo se pre godinu dana i ceo tira je potroen. Iakoovaj predmet spada u stabilnije naune discipline desile su se, u meuvremenu, nekekrupne promene. Svetska kriza nastavila je da deluje i seje promene na svim poljima: uodnosima drava, u radu svetskih institucija i regionalnih integracija, u promeni odnosamoi u svetu kod proizvodnje, i trgovine, u svetskom valutnom sistemu, u platnim bilan-sima i meunarodnom kretanju kapitala. Broj zemalja OECD povean je na 33, nastalesu znaajne institucionalne promene u EU, kao i u propisima u Srbiji koji reguliu oblastspoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Izmenjene su i klauzule INCOERMS, pa sepojavilo 11 umesto dosadanjih 13 klauzula i pojavila se nova njihova zbirka za ceo svetINCOERMS 2010. Istovremeno, Kina i Rusija su zakljuile ugovor o meusobnompriznavanju ograniene konvertibilnosti juana i rublje, ukljuujui ih na sopstvene devizneberze. Pored toga, Kina je izrazila spremnost da od svih zemalja prima juane za robu kojukupuju od nje. Cena zlata, kao i cena nafe, su znatno skoile, zbog prekomernog tampanjadolara. Nepoverenje meu bankama je i dalje visoko, a usled problema sa budetskimdecitom pojedinih drava iz zone evra (pre svega, Grke), sve manje se veruje i obvezni-cama koje emituju te drave. Zbog toga je Evropska centralna banka poela sa otkupomtih dravnih obveznica, emitujui na taj nain vie stotina milijardi evra. Kriza je znaajnouzdrmala i privredu Srbije to se posebno odrazilo na pad zaposlenosti, rast cena, pad kursadinara i nepovoljnim tendencijama u platnom bilansu, deviznim rezervama i preteranojspoljnoj zaduenosti. Ostala su preskromna direktna strana ulaganja u Srbiji, posebno ugreen eld obliku i u razmenjljiva dobra. U spoljnoj trgovini sve se vie prelazi na elek-tronsku trgovinu, elektronsku dokumantaciju i elektronska plaanja. Sve ovo odrazilo se nanain obavljanja spoljnotrgovinskih i deviznih poslova i zahtevalo je promene u odreenimpoglavljima knjige. Poglavlja VII, IX, X, XI i XII temeljno su preraena. Poglavlja IX iX povezana su u jedno poglavlje, tako da sada udbenik ima dvanaest umesto ranije 13

poglavlja. Aurirani su, esto i izmenjeni podaci, grakoni, eme i tabele u celom tekstu.Ovako preraena knjiga moe korisno posluiti studentima Univerziteta Singidunum,ali i svim onima koji su na bilo koji nain u dodiru sa spoljnotrgovinskim i deviznimposlovanjem. Sve vie preduzetnika trai ovu knjigu, to dokazuje da je od prolog tiraapolovina otila studentima, a polovinu su kupila preduzea.

Autori se zahvaljuju recenzentima pro. dr Milovanu Staniiui pro. dr Danilu Goli-janinuna korisnim sugestijama pri obnovljenom izdanju ove knjige. Ostajemo zahvalniza sve argumentovane kritike koje e biti ugraene u sledee izdanje ove knjige.

Beograd, januar 2011. godine AUORI


6/462

VPREDGOVOR

SAAJ

Predgovor III

AA PAFUNCIJ, ZAACI I PINCIPI SPJNINS PSANJA

1. POJAM SPOLJNE RGOVINE 12. ULOGA I ZNAAJ SPOLJNE RGOVINE U NACIONALNOJ PRIVREDI 43. SLINOSI I RAZLIKE IZMEU UNURANJE I SPOLJNE RGOVINE 64. ZADACI SPOLJNORGOVINSKIH PREDUZEA I DRUVA 105. PRINCIPI SPOLJNORGOVINSKOG POSLOVANJA 11 5.1 Poslovni i proizvodni standardi 13

5.2 Ekonomski interes 14 5.3 Sigurnost posla 15 5.4 uvanje ugleda i poverenja 16 5.5 Zatita poslovne tajne 16 5.6 Nemonopolsko ponaanje i spreavanje nelojalne utakmice (konkurencije) 17 5.7 Principi spoljnotrgovinskog poslovanja ustanovljeni u Zakonu o

spoljnotrgovinskom poslovanju 18Pitanja 20PRILOG 21

AA UASUBJI SPJNINS I IZN PSANJA

(U ZMJI I INSANSU)

1. POJAM I PODELA 272. SUBJEKI U ZEMLJI 29 2.1 Preduzea i drutva za izvoz i uvoz 30 2.2 Preduzea i drutva za zastupanje stranih rmi 33 2.3 Preduzea i drutva za meunarodno posredovanje 34


7/462

VI SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

2.4 Preduzea i drutva za izvoenje graevinskih radova u inostranstvu 35 2.5 Preduzea i drutva za turistike poslove 36 2.6 Preduzea i drutva za poslove slobodnih carinskih zona 37 2.7 Preduzea i drutva za meunarodni transport 40

2.8 Preduzea i drutva za meunarodnu pediciju 41 2.9 Preduzea i drutva za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe i usluga 42 2.10 Banke u meunarodnom poslovanju 43 2.11 Organizacije za meunarodno osiguranje 45 2.12 Ostali subjekti u spoljnoj trgovini 46 2.13 Uloga drave i njenih organa u spoljnotrgovinskom poslovanju 463. SUBJEKI U INOSRANSVU 47 3.1 Preduzea i drutva za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 47 3.2. Banke u inostranstvu 48

3.3 Organizacije osiguranja u inostranstvu 49 3.4 Ogranci i predstavnitva u inostranstvu 49Pitanja 51PRILOZI 52

AA AMNAMN I MAIN SPJNINS PUZA

1. MENADMEN 59 1.1 DEFINICIJE MENADMENA 59 1.2 SUINA MENADMENA 64 1.2.1 Planiranje u menadmentu 64 1.2.2 Organizovanje u menadmentu 67 1.2.3 Voenje - liderstvo u menadmentu 70 1.2.4 Kontrolisanje (kontrola) u menadmentu 71 1.3 EFIKASNOS I EFEKIVNOS POSLOVANJA U

SPOLJNORGOVINSKOM PREDUZEU I DRUVU 74

1.3.1 Ekasnost poslovanja 74 1.3.2 Eektivnost poslovanja 802. MARKEING U SPOLJNORGOVINSKOM POSLOVANJU 83 2.1 Osnovne denicije marketinga 83 2.2 Primena (istraivanje) marketinga 87 2.3 argetiranje, segmentacija, pozicioniranje u marketingu 88 2.4 Upravljanje marketingom u spoljnotrgovinskom poslovanju 91 2.5 Marketing miks 95Pitanja 96

PRILOZI 97


8/462

VIIPREDGOVOR

AA AMNAMN AIA I UI SANAI U

SPJNINSM I IZNM PSANJU

1.MENADMEN KVALIEA 99 1.1.Uvod u kvalitet 99 1.2. Sutina ISO kvaliteta 104 1.3.otalni menadment kvaliteta (QM) 105 1.4. Standard Evropske unije - EC 108 1.5. HACCP standard 108 1.6. HALAL sertikacija 109 1.7. Zakonsko regulisanje standarda u Srbiji 1102. KLAUZULE INCOERMS 2010. 1113. MEUNARODNA IR KONVENCIJA 1144. CARINSKA KONVENCIJA ZA PRIVREMENI UVOZ ROBE (AA) 1155. KLAUZULE IZ DOMENA MEUNARODNIH UGOVORA 116Pitanja 117PRILOZI 118

AA PACN I AUACIJ

1. CENA U SPOLJNORGOVINSKOM POSLU 123 1.1. Pojam i znaaj spoljnotrgovinskih cena 123 1.2. Vidovi ugovaranja cene 124 1.3 Revizija ugovorene cene 131 1.3.1. Sutina metoda i dejstva klizne skale 132 1.4 Politika izvoznih cena 137 1.4.1 rokovi 138 1.4.2 rina cena 138 1.4.3 Konkurencija 1382. SPOLJNORGOVINSKE KALKULACIJE 140 2.1. Pojam i znaaj kalkulacija 140 2.2 Vrste i metode kalkulacija 141 2.3 Kalkulacije po vrstama poslova 145 2.3.1 Kalkulacija izvoznog posla 145 2.3.2 Kalkulacija uvoznog posla 150 2.3.3 Kalkulacija specinih spoljnotrgovinskih poslova 152Pitanja 156PRILOG 157


9/462

VIII SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

AA SAANAI IZZA I UZA

1. MEUNARODNI SAJMOVI 162

2. MEUNARODNE AUKCIJE 1633. MEUNARODNE BERZE 164 3.1 Pojam i vrste berzi 164 3.2 Vlasnici, lanovi i uesnici berze 165 3.3 ehnologija berzanskog posla 167 3.1.1. Berzanske robe i berzanski listing 167 3.3.2 rgovanje utvrivanje berzanske cene (kotacije) 169 3.3.3 Kliring i saldiranje 169 3.3.4 Inormisanje i kontrola berzanskih poslova 170 3.4. Berzanski poslovi 171 3.4.1 Forvardi 173 3.4.2 Fjuersi 174 3.4.3 Opcije 175 3.4.4 Svopovi 177 3.4.5 Heding poslovi 178 3.5 Berze kao rizina trita u privrednim krizama 179 3.6 Najznaajnije robne berze u svetu 1804. SVESKI RGOVINSKI CENRI 1825. MEUNARODNI ENDERI 1846. PRIKUPLJANJE PONUDA MINIMALNOG BROJA PONUAA 1857. PRODAJA PREKO SOPSVENIH PREDUZEA I PREDSAVNIAVA 1868. PRODAJA PREKO DILERA 1869. PRODAJA PUEM FRANIZINGA 18710. PRODAJA PUEM LIZINGA 18811. PRODAJA PUEM ZASUPNIKA I POSREDNIKA 18812. PRODAJA PUEM KAALOGA 189

13. PRODAJA U MULILEVELU 19014. PRODAJA PUEM POE 19015. DIREKNA POGODBA 19116. ELEKRONSKA RGOVINA 191 16.1 Elektronski poslovni modeli 192 16.2 Mobilna trgovina 19417. SRAEKE ALIJANSE 194Pitanja 195PRILOZI 197


10/462

IXPREDGOVOR

AA SMANAINI PAANJA U SPJNJ INI

1. KLAUZULE IZ DOMENA MEUNARODNIH PLAANJA 199

2. DAVANJE OVLAENJA BANKAMA ZAPOSLOVANJE SA INOSRANSVOM 199

3. USPOSAVLJANJE KORESPONDENSKIH ODNOSA IZMEU BANAKAREZIDENAA I BANAKA NEREZIDENAA 200

4. DEVIZNO POSLOVANJE I PLANI PROME SA INOSRANSVOM 201 4.1 Regulativa deviznog poslovanja 201 4.2 ekue devizno poslovanje 202 4.3 Sredstva i instrumenti plaanja 202 4.4 Redovan izvoz/uvoz i izvoz/uvoz na kredit 202

4.5 Kupoprodaja potraivanja i dugovanja po spoljnotrgovinskim poslovima 203 4.6 Kapitalni poslovi izmeu rezidenata i nerezidenata 203 4.7 Valutna klauzula i devizna plaanja u zemlji 203 4.8 Kurs dinara 204 4.9 Kontrola i evidencija deviznog i spoljnotrgovinskom poslovanja 2045. DEVIZNO RIE 205 5.1 Pravno regulisanje 205 5.2 Spot kupovina i spot prodaja deviza izmeu NBS i banaka 207 5.3 Svop kupovina i svop prodaja deviza izmeu NBS i banaka 207

5.4 Vrste deviza i eektivve kojima se trguje 2086. OVARANJE I VOENJE DEVIZNIH RAUNA 208 6.1 Rezidenti 208 6.2 Nerezidenti 2107 .OBAVLJANJE MENJAKIH POSLOVA 2118. PLANI PROME SA INOSRANSVOM 212 8.1 Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom 212 8.1.1 Meunarodni dokumentarni akreditiv 212 8.1.1.1 Uesnici u akreditivnom poslu 212

8.1.1.2 Vrste akreditiva 213 8.1.1.3 Uslovi u vezi sa datumima u akreditivu 214 8.1.1.4 Korienje akreditiva 214 8.1.2 Meunarodni dokumentarni inkaso 214 8.1.3 Instrumenti bezgotovinskog plaanja 217 8. 1.3.1 Bankarska doznaka 217 8.1.3.2 ek 217 8.1.3.3 Meunarodno kreditno pismo 219 8.1.3.4 Platne kartice 220

8.2 Savremeni kliring u meunarodnim plaanjima 221 8.3 ehniki propisi za obavljanje meunarodnog platnog prometa 222


11/462

X SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

9. INSRUMENI OBEZBEENJA U MEUNARODNOM POSLOVANJU 223 9.1 Bankarske garancije 223 9.1.1 Deinicija 223 9.1.2 Podele bankarskih garancija 224

9.1.3 Pravno regulisanje 226 9.2 Jemstvo 226 9.3 Menica 227 9.3.1 Pojam menice i elementi 227 9.3.2 Vrste menica 228 9.3.2.1 rasirana menica 228 9.3.2.2 Sopstvena menica 230 9.3.3 Pravno regulisanje 231 9.4 Stvarnopravna obezbeenja 232

9.4.1 Runa zaloga 232 9.4.2 Zaloga potraivanja 233 9.4.3 Hipoteka 23310. ODOBRAVANJE I OSIGURANJE IZVOZNIH KREDIA 235 10.1 Naini odobravanja osiguranja izvoznih kredita 235 10.2 Vrste agencija koje podravaju izvozne kredite 235 10.3 Odobravanje i osiguranje izvoznih kredita u pojedinim zemljama 236 10.4 Praksa Srbije 238Pitanja 240

PRILOZI 241

AA SMAIZICI U SPJNJ INI

1. POJAM RIZIKA 2432. VRSE RIZIKA 245 2.1 Operativni (poslovni) rizik 246

2.1.1 Rizik loeg ugovora 247 2.1.2 Rizik neisporuke robe ili isporuke robe slabijeg kvaliteta 248 2.1.3 Rizik gubitaka, nelikvidnosti i nesolventnosti 249 2.1.4 Rizik nepotovanja zakona i gubljenja poslovnog ugleda 249 2.2 rini rizik 250 2.3 ransportni rizik 252 2.4 Rizik naplate, ukljuiv i naplatu po kreditnom poslu 252 2.5 Rizik kamatne stope i deviznog kursa 253 2.6 Rizik zemlje 258

2.7 Rizik vie sile 2603. UPOREENJE SPOLJNORGOVINSKIH SA BANKARSKIM RIZICIMA 260


12/462

XIPREDGOVOR

4. ZAIA OD RIZIKA 261Pitanja 264PRILOZI 265

AA ASPJNINSI PSI I HNIJ NJIH

BAJANJA

9.1 POJAM I PODELA 267 9.2. OBLICI IZVOZA I UVOZA ROBE 268 9.2.1 Redovan izvoz i uvoz 268 9.2.2 Vezani poslovi 269

9.2.3 Specini oblici spoljnotrgovinskih poslova 270 9.3. SPOLJNORGOVINSKI UGOVORI 270 9.4. EHNOLOGIJA IZVOZNOG POSLA 273 9.4.1 Poslovi koji prethode inu zakljuivanja posla (ugovora) 273 9.4.1.1 Ispitivanje, praenje i analiza trita putem

savremenog menadmenta i marketinga 274 9.4.1.2 Organizacija privredne propagande i reklame i

analiza njihovih dejstava 277 9.4.1.3 Izbor kanala i naina prodaje 279

9.4 1.4 Izbor i provera boniteta poslovnog partnera 280 9.4.1.5 Pretkalkulacija izvoznog posla 280 9. 4.2 Pregovaranje, ugovaranje i zakljuivanje izvoznih poslova 283 9. 4.3 Realizacija (izvravanje) ugovora, analiza posla i odlaganje predmeta 288 9.5 EHNOLOGIJ UVOZNOG POSL 289 9.5.1 Utvrivanje potrebe, istraivanje trita, izbor

snabdevaa i ostali predugovorni poslovi 291 9.5.1.1 Izbor kanala nabavke, naina nabavke i samog dobavljaa 292 9.5.1.2 Komisija kupca za izbor najpovoljnijih snabdevaa 293

9.5.1.3 Obezbeenje uvoznog reima 295 9.5.1.4 Obezbeenje sredstava za plaanje 295 9.5.1.5 Kalkulacija uvoznog posla 295 9.5.2 Zakljuivanje ugovora 297 9.5.3 Realizacija (izvravanje) uvoznog posla 300 9.6 EHNOLOGIJA VEZANIH POSLOVA 301 9.6.1 Kompenzacioni posao 301 9.6.2 Barter poslovi 303 9.6.3 Paralelni poslovi (ugovori) 304

9.7. SPECIFINI SPOLJNORGOVINSKI POSLOVI 305 9.7.1 Poslove oplemenjivanja 305


13/462

XII SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

9.7.2 Reeksportni poslovi 306 9.7.3 ranzitni poslovi 308 9.7.4 Lizing poslovi 309 9.7.5 Franizing poslovi 311

9.7.6 Dugorona proizvodna kooperacija 312 9.7.7 Poslovno-tehnika saradnja (strateke alijanse) 3149.8 USLUGE U SPOLJNORGOVINSKOM PROMEU 315 9.8.1 Znaaj i vrste usluga 315 9.8.2 Meunarodni transport 319 9.8.3 Meunarodna pedicija 321Pitanja 322PRILOZI 324

AA SAPSA AINS INNJINA

1. POJAM I KLASIFIKACIJA INENJERINGA 341 1.1 Pojam inenjeringa 341 1.2 Klasikacija inenjeringa 3422. KARAKERISIKE UGOVORA O INENJERINGU 342 2.1 Ugovor zakljuen po kriterijumu poverenja 342

2.2 Formalni ugovor 342 2.3 Dvostrano obavezni ugovor 343 2.4 Standardni ugovor 343 2.5 Naini zakljuivanja ugovor 344 2.5.1 Obaveze inenjering organizacije 344 2.5.1.1 Obaveza izrade i predaje investicionog programa

i tehnike dokumentacije 344 2.5.1.2 Obaveza izgradnje objekta i prenoenja tehnikog

znanja i iskustva 345

2.5.1.3 Obaveza oko montae investicione opreme i putanjaobjekta u probni pogon i pogon radi preuzimanja 345 2.5.2 Obaveze investitora 346 2.5.2.1 Podaci o sastavu zemljita 346 2.5.2.2 Izvoenje graevinskih radova i isporuka opreme 346 2.5.2.3 Obezbeenje radne snage, materijala,

inventara i drugih uslova 347 2.5.2.4 Isplata naknade 3473. RAZVOJ INERNACIONALNOG GRAEVINARSVA 348

3.1 Rizici internacionalizacije 348 3.2 Strategija internacionalnog poslovanja 349


14/462

XIIIPREDGOVOR

3.3 Poznavanje internacionalne tenderske procedure 3514. MODELI FINANSIRANJA INERNACIONALIH PROJEKAA 353 4.1 Najvanije nansijske institucije 353 4.1.1 Svetske i regionalne nansijske organizacije 353

4.1.2 Krediti IBRD i IDA 354 4.2 Finansiranje putem kontrakupovine i sistema B.O.. 3555. SRAEGIJA GRAEVINSKIH KOMPANIJA U

INERNACIONALNOM POSLOVANJU 356 5.1 Internacionalno trite graevinarstva 356 5.2 Optimalna internacionalizacija 357 5.3 Obim graevinskih radova po kontinentima 3586. SRAEGIJA UPRAVLJANJA INERNACIONALNIM PROJEKIMA 3587. SANDARDI UGOVORANJA GRAEVINSKIH POSLOVA I

REAVANJE SPOROVA 360 7.1 Znaaj poznavanja propisa 360 7.2 Standardi i modeli zakljuivanja ugovora 360 7.3 Pravni sistemi prilikom ugovaranja 361 7.4 Sistemi ugovaranja poslova 362 7.5 F I D I C pravila 362 7.6 Reavanje sporova 364 7.6.1 Internacionalna trgovinska arbitraa 364 7.6.2 Postupak u reavanju sporova 365

8. INERNACIONALIZACIJA SRPSKOG GRAEVINARSVA 366 8.1 Poeci internacionalizacije 366 8.2 Ekspanzija osamdesetih godina 366 8.3 Krizno kretanje u periodu 1990 - 2000. godine 367 8.4 Period posle 2000. godine 368Pitanja 369PRILOZI 370

GLAVA JEDANAESTA

INUANA SJINA U SPJNINSMPSANJU I NJNA ZAIA

1. POJAM I ZNAAJ 3732. ZAIA INELEKUALNE SVOJINE 376 2.1 Konvencije u oblasti industrijske svojine 376 2.2 Konvencije u oblasti autorskog i srodnih prava 3773. OSNIVANJE SVESKE ORGANIZACIJE ZA

INELEKUALNU SVOJINU -WIPO 378 3.1 Donoenje konvencije 378


15/462

XIV SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

3.2 Denicije 379 3.3 Nacionalni tretman i tretman najpovlaenije nacije 3794. SANDARDI KOJI SE ODNOSE NA KORIENJE, OBIM I

PRIMENU PRAVA INELEKUALNE SVOJINE 380

4.1 Autorsko i srodna prava 380 4.2 Zatita izvoaa, proizvoaa onograma (zvunih zapisa) i

organizacija za emitovanje 381 4.3 igovi 381 4.4 Geograske oznake 382 4.5 Industrijski modeli i uzorci 383 4.6 Patenti 383 4.6.1 Meunarodna klasikacija patenata (MKP) 384 4.7 eme (topograje) integrisanih kola 384

4.8 Zatita neotkrivenih inormacija (know-how) 385 4.9 Kontrola monopolske prakse u ugovorima o licenci 3865. ZAKONSKA ZAIA PRAVA INELEKUALNE SVOJINE 387 5.1 Pokretanje sudskih sporova 387 5.2 Posebni zahtevi u vezi sa pograninim merama 387 5.3 Institucionalni aranmani 3886. EVROPSKI PAEN 389 6.1 Uslovi za izdavanje patenta 389 6.2 Lica ovlaena da podnesu prijavu za dobijanje patenta 390

6.3 rajanje evropskog patenta 390 6.4 Prijava i postupak zaizdavanje evropskog patenta 391 6.4.l Prijava i podnoenje patenta 391 6.4.2 Postupak izdavanja patenta 3927.KONVENCIJA O EVROPSKOJ ORGANIZACIJI ZA PAENE 3938. ZAIA INELEKUALNE SVOJINE U SRBIJI 394 8.1 Institucionalna reenja 394 8.2 Kontinuitet u zatiti intelektualne svojine 394 8.3 Delokrug Zavoda 395

8.4 Propisi koje Zavod primenjuje 395 8.5 Saradnja Zavoda sa WIPO 396 8.6 Saradnja sa EPO 397 8.7 Kontrolni oblici zatite 398Pitanja 400


16/462

XVPREDGOVOR

AA ANASAINA UAANJA SAN APIAA

1. OBLICI SRANIH ULAGANJA 401

2. MOIVI SRANIH ULAGANJA 4033. MEUNARODNI REGULAORNI OKVIRI 404 3.1 Vidovi meunarodnih pravnih okvira 404 3.2 Pokuaji stvaranja jedinstvene meunarodne regulative 406 3.3 Regulativa EU o zatiti stranih ulaganja 407 3.3.1 Pravni okviri 407 3.3.2 Pojmovna objanjenja 407 3.3.3 Nadlenost drava 408

3.3.4 Zatita investicija 408 3.3.5 Ostale znaajne odredbe 409 3.4 Bilateralni sporazumi o ujednaavanju prakse u zatiti stranih ulaganja 4104. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSRUKOG OPOREZIVANJA 411 4.1 Uvodne napomene 411 4.2 Unilateralne mere 411 4.3 Sadraj ugovora 4125. REAVANJE INVESICIONIH SPOROVA 413

5.1 Uvod 413 5.2 Uspostavljanje meunarodnih standarda 413 5.3 Pojam i delokrug ICSID-a 414 5.4 Arbitrani postupak 414 5.5 Odnos Srbije prema konvenciji za reavanje investicionih sporova 4156. REGULAIVA SRANIH ULAGANJA U SRBIJI 416 6.1 Denisanje kapitalnih transakcija sa inostranstvom 416 6.2 Vrste prekograninih kapitalnih ulaganja 416 6.2.1 Direktna ulaganja nerezidenata 416

6.2.1.1 Denisanje ulagaa - nerezidenta i uloga 417 6.2.1.2 Garantovana prava stranih ulagaa i podsticaji 417 6.2.1.3 Posebna pravila ulaganja 417 6.2.1.4 Ulaganja u nepokretnosti 418 6.2.1.5 Ulaganja u hartije od vred no sti 418 6.2.1.6 Investicioni i dobrovoljni penzioni ondovi 419 6.2.2 Ulaganje rezidenata u inostranstvo 4197. AKIVNOSI VLADE REPUBLIKE SRBIJE I USLOVI ZA

DIREKNE SRANE INVESICIJE 419 7.1 Aktuelno stanje i uslovi za direktne strane investicije 420


17/462

XVI SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

7.2 Preduzete aktivnosti i dalje perspektive 421 7.3 Agencija za promociju stranih ulaganja 422 7.4 Bilateralni sporazumi Srbije o podsticaju i zatiti stranih ulaganja 4238. DAVANJE KONCESIJA U SRBIJI 424

8.1 Pojam koncesija 424 8.2 Predmet koncesije 425 8.3 Rok trajanja koncesije 426 8.4 Postupak za davanje koncesije 426 8.5 Javni tender i komisija 426 8.6 Koncesiona naknada 427 8.7 Ostala pitanja o koncesijama 4279. SAISIKA SRANIH ULAGANJA 429

Pitanja 431PRILOG 432

LIERAURA 437BIBLIOGRAFIJE 445


18/462

1PREDGOVOR

1LV

FUNCIJ, ZAACI I PINCIPI

SPJNINS PSANJA

1. PJAM SPJN IN

Cilj je svake proizvodnje da roba doe u potronju i da zadovolji neku ovekovu potre-bu, bilo da je re o sredstvima za proizvodnju (oprema, sirovine, energija), bilo sredstvimaza potronju (aparati za domainstvo, odea, obua, energija, nametaj, hrana i sl.).

Putem trita roba moe stii u potronju na domae trite (unutar granica jednezemlje, na primer Republike Srbije) ili na bilo koje strano trite, odnosno trite bilo kojedruge zemlje u svetu. Ako roba prelazi granicu jedne zemlje i odlazi u druge zemlje re jeo spoljnoj trgovini. Pored spoljnih trita(trita bilo koje zemlje u svetu van svoje matinezemlje) postoji i tzv. svetsko trite. o je trite na kome se susreu ponuda i tranja izsvih zainteresovanih zemalja sveta. Na njemu vlada najrigoroznija konkurencija i postiuse svetski uslovi kupoprodaje, u koje spada svetski kvalitet, cene i nain plaanja, rokoviisporuka, servisiranje maina i opreme i sl. Najbolji primer svetskog trita jesu svetskeberze robe, usluga, deviza, novca i kapitala, kao i meunarodne licitacije i tenderi na ko-

jima, pod istim uslovima, mogu nuditi robu sve zainteresovane zemlje sveta. Most izmeunacionalnog i svetskog trita je regionalno trite (na primer Evropska unija EU). o je

vrsta svetskog trita, ali se, prilikom trgovine, sa njim moraju prebroditi regionalne trgo-vinske barijere. Ono je transparentan deo svetskog trita, ako na njemu sve zemlje, vanintegracije, mogu prodavati i kupovati pod istim uslovima, to u praksi najee nije sluaj.


19/462

2 SOLOTRGOVKO DEVO OLOVE

Prema deniciji, spoljna trgovina predstavlja promet robe i usluga u kome se razmenaobavlja izmeu subjekata raznih zemalja tako to predmet kupoprodaje prelazi carinskuliniju i teritoriju zemlje prodavca (izvoz) ili zemlje kupca (uvoz), a koji se obavlja na osnovuzakljuenih pismenih spoljnotrgovinskih ugovora. Ako se ova denicija spoljne trgovine

ralani, iz nje proizlazi sledee: spoljna trgovina se obavlja izmeu subjekata razliitih zemalja, od kojih je jedan u

ulozi prodavca (izvoz), a drugi u ulozi kupca (uvoz);

roba, po pravilu, prelazi dravnu granicu;

spoljna trgovina se obavlja po odreenim zakonima, a interesi uesnika se izraavajuu uredno zakljuenim spoljnotrgovinskim ugovorima.

Po Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju: Spoljnotrgovinski promet je prometizmeu domaih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zakljuenih u skladu sa

domaim propisima i meunarodnim ugovorima (Zakon o spoljnotrgovinskom poslova-nju, Slubeni glasnik Srbije br 36/2009). Po istom Zakonu: Spoljnotrgovinsko poslova-nje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog licau Republici Srbiji i domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji (lan 1. istog Za-kona). Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje kapitala i investicioneradove stranog lica u Republici Srbiji i domaeg lica u drugoj dravi ili carinskoj terotoriji.

Kao to se vidi u Zakonu se direktno ne pominje prelaz robe preko granice, kao sastavnideo denicije spoljne trgovine. Meutim, zakon to priznaje indirektno. Naime, u lanu39. se kae: Domae lice kupljenu robu u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji ne mora da:

1. Uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporuuje u drugu dravi ilicarinsku teritoriju, ili

2. Stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajueg carin-skog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije. (lan 39. pomenutog Za-kona). Znai, da u svim drugim sluajevima roba, u spoljnoj trgovini, mora da preedravnu granicu, odnosno carinsku teritoriju.

Pored dobara, spoljnotrgovinska razmena obuhvata i niz proizvodnih i neproizvodnihusluga, kao to su usluge u saobraaju, turizmu, investiciono graevinski radovi, bankar-

ske usluge, naunoinormativne usluge, konsalting i sl. Obuhvata, takoe, meunarodnipromet tehnologije, deviza novca i kapitala, te meunarodno kretanje radne snage.

Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju usluge denie na sledei nain: Spoljnotrgovin-ski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, meunarodnim sporazumima i preuzetimobavezama Republike Srbije. Pruanje usluga domaeg i stranog lica u drugoj dravi ilicarinskoj teritoriji, slobodno je. Strana lica na teritoriji Republike Srbije pruaju usluge uskladu sa propisima koji ureuju pruanje pojedinih vrsta usluga (Zakon o spoljnotrgovin-skom poslovanju, lan 27.).

Zakon, takoe, regulie ta su strana, a ta domaa lica u spoljnotrgovinskom poslovanju:Domae lice u smislu ovog zakona, je pravno lice i preduzetnik sa seditem i ziko lice saprebivalitem u Republici Srbiji.


20/462

3PREDGOVOR

Strano lice, u smislu ovog zakona, je:

1. Pravno lice i preduzetnik sa seditem u drugog dravi ili carinskoj teritoriji,

2. Fiziko lice sa prebivalitem u drugoj dravi ili carinskoj terotoriji i

3. Domae ziko lice sa prebivalitem ili boravitem u drugoj dravi ili carinskoj tero-tioriji duim od godinu dana. (Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, lan 3).

U spoljnu trgovinu mogu da se ukljuuju samo konkurentni proizvodi usluge, u po-gledu cene, kvaliteta, naina plaanja, rokova isporuka i sl. Zbog toga svaka zemlja, da biimala uspeha u spoljnoj trgovini, mora na najbolji nain da kombinuje aktore proizvodnjekojima raspolae, poev od prirodnih resursa, preko radne snage, do kapitala, tehnologije,marketinga i menadmenta. Sve ono to je decitarno i/ili jefinije, uvozi se iz inostranstva,a ono to je sucitarno i/ili se moe skuplje prodati u inostranstvu izvozi se u druge zemlje.

Spoljna trgovina obavlja se u veoma sloenom radnom procesu koji se sastoji od neko-

liko aza. Ona obuhvata razne delatnosti od pripreme posla (izuavanje trita, reklamai propaganda, unapreivanje prodaje), preko proizvodnje i uspostavljanja poslovnih vezasa stranim partnerima, do zakljuivanja i realizacije samog spoljnotrgovinskog posla. ajradni proces poznat je pod nazivom spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje.

Svako preduzee pridaje veliki znaaj obezbeivanju kontinuiteta reprodukcije u proiz-vodnji i u prometu koji dovodi do poslovnog uspeha. Od komercijalne odnosno marketingunkcije zavisie neprekidnost kruenja sredstava u procesu reprodukcije. o je veomaznaajno za uspeno poslovanje poto nabavka i prodaja iz prethodne aze reprodukcijepredstavljaju uslov za njenu sledeu azu. Ako se, na primer, proizvodno preduzee nesnabde na vreme materijalom i opremom, odnosno ne pretvori novac (N) u robu (R), poormuli (N-R), nee moi da obavi proizvodnju (P), a svaki prekid u proizvodnji doveeu pitanje prodaju (R

1) i naplatu uveanog novca (N

1) po poznatoj ormuli (R

1- N

1). U

trgovinskim preduzeima slina je meuzavisnost nabavke (N R) i prodaje (R - N1).

Simboli u izvedenim ormulama oznaavaju:

N - poetno angaovani novac

R kupljenu robu

N1

- uvean novac od prodaje ranije nabavljene robe

P proizvodnju i

R1- novoproizvedenu robu

Proizvoa i trgovac bore se za to veiprot. Pri tome, spoljnotrgovinsko poslovanjeobezbeuje onaj deo nabavke i prodaje koji prelazi granicu jedne zemlje i realizuje se krozizvoz i uvoz. U protivnom, kada bi se spoljna trgovina denisala samo kao ugovor izmeurezidenata i nerezidenata ne bi se mogli pratiti tokovi trgovine ni poreklo robe, spoljnatrgovina postala bi leglo kriminala, korupcije i izbegavanja poreza i drugih nunih dabinaod kojih ivi drava.


21/462


U savremenim uslovima, pogotovo po obiajima i zakonima Evrope i Amerike, spoljnatrgovina ne moe da se obavlja na bazi usmene rei (tu i tamo i danas ovo pravilo se pri-menjuje u trgovini izmeu nekih azijskih zemalja), nego iskljuivo na bazi pisanih, valid-nih, sa stanovita pozitivnog prava, i meunarodno zatienih spoljnotrgovinskih ugovora.

Poznavanje spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja uslov je ukupnog uspehapreduzea, izraenog u dohotku i protu. Obuka strunjaka za ovu oblast vie je negoekonomski korisna i protabilna. Jako i kvalitetno obrazovanje je garancija da e naiposlovni ljudi u kontaktima sa inostranim partnerima znati i umeti da obezbede na-

joptimalnije uslove za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova.

Izvoz je deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje u inostranstvu.

Uvoz je deo nacionalne potronje koji se podmiruje kupovinom robe u inostran-stvu.

Izvoz i uvoz imaju svoje optimume za svako preduzee i za zemlju u celini, pa je zadataki spoljnotrgovinskog preduzea i drave da ih utvrdi kako bi ukupni eekti spoljne trgovinena poslove spoljnotrgovinskog preduzea i razvoj zemlje bili to povoljniji.

2.UA I ZNAAJ SPJN IN

U NACINANJ PII

Spoljna trgovina ima veliku ulogu i znaaj. Bez nje savremena privreda uopte ne bimogla da unkcionie, posebno u uslovima globalizacije.

Uloga i znaaj spoljne trgovine ogledaju se u sledeem:

a. ona omoguuje da se na spoljna trita plasiraju vikovi i kupe (popune) manjkoviu robi, uslugama, novcu, kapitalu, tehnologiji i sl.;

b. dopunjuje asortiman proizvoda i usluga i omoguuje kvalitetnije zadovoljavanje

ljudskih potreba reprodukcionih i potroakih;c. omoguuje postizanje povoljnijih uslova razmene cena nego ako se prodaje samona domaem tritu;

d. usmerava proizvoae na primenu svetskih kriterijuma i standarda vrednovanjaproizvodnje i najsavremenijeg tehnolokog progresa;

e. omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom koja pozitivno utie na kretanje ljudi ikapitala, kao i na obuku ljudi - proirivanje znanja i upoznavanje

. upoznavanje kultura i obiaja drugih naroda i zemalja.


22/462

5PREDGOVOR

Objasniemo svaku od ovih taaka:

a. Spoljna trgovina proizilazi iz meunarodne podele rada, a povratno istu obogaujei olakava. Spoljnom trgovinom ostvaruju se znaajni zadaci u okviru nacionalneprivrede. Putem plasmana vikova i uvoza decitarnih proizvoda usluga, ona vri

znaajne strukturne promene u materijalnoj proizvodnji i drutvenom proizvodusvake zemlje. Na primer, naa zemlja proizvede 10.000.000 tona kukuruza, a zanacionalnu potronju potrebno je 5.000.000 tona. Da nije spoljne trgovine, taj viakproizvoda znaio bi uzalud uloen rad i sredstva. Ali spoljnotrgovinskim procesomomogueno je da se kukuruz proda u inostranstvu (izveze) i uveze, na primer, nafai gas u kojima naa zemlja oskudeva. Isto tako, budui da se u Srbiji ne proizvodekaa, pamuk, kompjuteri i dr., ne bi bilo ni tih proizvoda bez spoljne trgovine. Moese navesti jo mnogo slinih primera.

b. Spoljna trgovina je korisna i kada ne dopunjuje potrebe za robom koje uopte nema,ili je nema dovoljno, i kada se ne ostvaruje pod neposrednim motivom veeg dohotka(prota). ada je re o dopuni asortimana. Naime, svaki proizvoa, a posebno trgo-

vac, eli da ponudi kompletan asortiman odreenog proizvoda usluge. A da bi topostigao i pored toga to ne proizvodi ceo asortiman, pomae mu spoljna trgovina.Na primer, 14 oktobar iz Kruevca eli da ponudi sve vrste putnih i graevinskihmaina. Meutim, poto proizvodi samo maine do 300 konjskih snaga, moe danapravi spoljnotrgovinski aranman sa preduzeem CAERPILLAR(SAD) ili sa ja-panskim preduzeem KOMASU, da meusobnom razmenom maina doe i domaina od 400 i 500 konjskih snaga. ada bi raspolagao ukupnom gamom ponudetoga tipa maina na tritu i zadovoljio ukupne potrebe kupaca.

c. Spoljna trgovina se ne svodi samo na plasman vikova i popunu manjkova u robii uslugama, kao i kompletiranje asortimana. Nju motivie i zarada na uvoznimi izvoznim poslovima, vea nego da se oni obavljaju u zemlji. Spoljna trgovinaumanjuje produkcione trokove i omoguava konkurentnost i na uvoznoj i na iz-

voznoj strani. Jo su klasici ekonomije utvrdili da se jednoj zemlji isplati da izvozi iuvozi odreene proizvode ak i u uslovima kada je na svetskom tritu eksploatiedruga zemlja. Razlog tome je to se u spoljnu trgovinu ukljuuje najkonkurentnija

roba, proizvedena i prodata po najpovoljnijim uslovima, pa se zato jefinije kupujei skuplje prodaje nego na nacionalnom tritu. Osim toga, u spoljnoj trgovini uvekdeluje logika masovne proizvodnje tzv. ekonomija obima, koja omoguuje porastproduktivnosti i degresiju trokova po jedinici proizvoda. Ona daje vie maha slo-bodnoj konkurenciji, spreavajui i umanjujui monopole, kao i previsoko i naglokolebanje cena. Spoljna trgovina, takoe,posredujeu u kupoprodaji izmeu raznihzemalja sveta (reeksportni poslovi), ne dodirujui teritoriju matine drave. Na tajnain se ostvaruju znatne zarade u devizama i domaoj valuti, to takoe pozitivnoutie na ukupan dohodak preduzea i nacionalne ekonomije u celini.

d. Spoljna trgovina stalno prisiljava domae proizvoae da se uklope u svetske kriteri-jume i standarde vrednovanja proizvodnje, kao i u najsavremeniji tehniki progres.


23/462


Ko nije sposoban da prui konkurentnu cenu, kvalitet, nain pakovanja, asorti-man i slino, koje e svet prihvatiti, brzo e biti eliminisan sa svetskog trita, pae morati ili da prodaje samo u zemlji ili da zakljuuje tzv. bilateralne trgovinske iplatne sporazume sa pojedinim zemljama na osnovu kojih moe prodavati pod us-

lovima loijim od svetskih. U uslovima globalizacije konkurentska borba za domaeproizvoae jednako je validna i na domaem tritu. Iako su meusobni bilateralnitrgovinski i platni sporazumi sudbina nerazvijenih zemalja, bez borbe za primenusvetskih merila vrednosti nema razvoja ni uspeha na tritu. Jasno je da se spoljnatrgovina uvek ostvaruje u okviru postojeeg spoljnotrgovinskog i deviznog sistemakoji odreena zemlja u trgovini sa svetom primenjuje.

e. Spoljna trgovina omoguuje stalnu komunikaciju sa svetom, a mogunostimeunarodnog saobraaja izmeu ljudi, preduzea i drava svakodnevno seproiruju. Saobraajna sredstva se stalno osavremenjuju. Nekada je trebalo neko-

liko dana, pa i meseci, da se uspostavi kontakt izmeu kupca i prodavca, a danasse to moe obaviti u svako doba i automatski, putem interneta, teleaksa, videokonerencije ili satelitske televizije. I samo kretanje putovanje ljudi iz zemlje uzemlju, posebno u uslovima savremenog avio saobraaja, postalo je izuzetno brzo.Dostignuti stepen tehnike savrenosti saobraajnih sredstava povoljno utie naproirenje obima meunarodne razmene i kretanje ljudi. Poveava se njihova trans-portna mo, proiruje mrea puteva, postie vea brzina i sigurnost saobraaja.Savremenim tehnikim sredstvima, materijalna dobra, ljudi i misli, veoma se brzoprenose kroz ceo svet. Sve to pozitivno utie na kretanje ljudi i kapitala, poveanje

znanja ljudi, kao i bolje upoznavanje sa kulturom i obiajima naroda drugih ze-malja i na transer pozitivnih iskustava u zemlju. o istovremeno omoguuje dameunarodna trgovina ne obuhvata samo razmenu nego i poslove inenjeringa iotvaranje proizvodnih pogona krupnih kompanija irom sveta, koji pozitivno utiune samo na svoju zemlju, nego i na razvoj drugih zemalja u svetu.

3.SINSI I AZI IZMUUNUANJ I SPJN IN

Unutranja i spoljna trgovina su sline, ali i znaajno razliite. Slinosti su u njihovojposrednikoj ulozi, u delovanju ekonomskih zakona kod ormiranja cena, u organizacijitrita i u tehnici trgovanja.

Najznaajnija slinost izmeu unutranje i spoljne trgovine je u njihovoj posrednikoj

ulozitj. da i jedna i druga posreduju izmeu proizvoaa i potroaa. Posredovanje jetrojne prirode: a) interpersonalno; b) interlokalno i c) intertemporalno.


24/462

7PREDGOVOR

a. rgovina posreduje izmeu personiciranih proizvoaa i potroaa, dakle (izmeulinosti koji se jedanput pojavljuju u proizvodnji u vidu preduzimaa kao organi-zatora proizvodnje, a drugi put u licu potroaa koji na tritu - u trgovinama, napijacama, putem interneta i sl.- kupuju tu robu. Radi se, dakle, o posredovanju

izmeu linosti (lat. persona) i otuda se u ovom sluaju govori ointerpersonalnomposredovanju.

b. rgovina posreduje, u prostoru - izmeu mesta gde se roba proizvodi i mesta gde seroba troi, sa veom ili manjom udaljenou izmeu tih mesta. Uvek je potrebno dase sa robom, u tom meuprostoru, struno manipulie, to znai da se ona dobroupakuje, zatiti od rasipanja, pravilno transportuje i iznese na trite. rgovina obav-lja sve te poslove i nosi uvek rizik koji se pojavljuje po osnovu transporta (prevoza)i naplate robe, bilo da se radi o unutranjem ili meunarodnom prometu robe.

U ovom sluaju trgovina posreduje izmeu mesta (lat. locus) proizvodnje i mestapotronje i zato se govori ointerlokalnomposredovanju trgovine.

c. U unkciji intertemporalnog posredovanja (lat. tempus-vreme) trgovina pre-duzima sve potrebne radnje da bi se premostile vremenske razlike od momentaproizvodnje do momenta potronje. Redak je, naime, sluaj da se proizvedena robaneposredno po zavrenom procesu proizvodnje odmah iznosi na trite i prodajepotroau. Proizvedenu robu, od strane trgovine, valja otkupiti onda kada se onanajvie nudi jer je tada njena cena nia, a njenu prodaju izvriti u vreme kada seona najvie trai, ukljuujui i proces zamrzavanja i skladitenja.

Savremena trgovina je, u stvari, dobila nove kvalitete ba time to se ona sve vie os-posobljava da u prilagoenim prostorijama - silosi, hladnjae, suare, magacini nekesezonske proizvode lageruje i odrava u skoro nepromenjenom stanju, a da ih prodaje u

vreme kad su oni najpotrebniji. Ovo je sluaj sa raznim poljoprivredno - prehrambenimproizvodima. Slino je i sa mnogim industrijskim proizvodima. Letnju obuu i odeu valjaproizvoditi na zimu, prolenu na jesen, a zimsku u leto. o je uslov da bi se odgovarajuaroba mogla masovno izneti na trite u vreme njene sezone.

U intertemporalnoj ulozi, a u azi lagerovanja, manipulacije, sortiranja i slino trgovinane samo to odrava kvalitet odreene robe, nego posredno na isti dodatno pozitivno utie

tj. isti uveava (staro vino, stara prepeenica i sl.). Ona se ovde, zapravo pojavljuje kaoproduena ruka proizvodnje nastavak proizvodnog procesa. (Aleksi, Unkovi, 1979.,str. 10. i 11.).

Delovanje ekonomskih zakona kod ormiranja cenaje sledea slinost unutranjei spoljne trgovine. Zakon ponude i tranje, kao jedan od osnovnih ekonomskih zakona,

jednako deluje i u unutranjoj i u spoljnoj trgovini. Ako se radi o njegovom ogranienjuzbog dejstva monopola (imperektna konkurencija) ili mera drave, kojima ona utie naodravanje ravnotee u privredi, ti uticaji su jednako mogui i u unutranjoj i u spoljnoj

trgovini. Ovde je jedina razlika to se cene kod spoljne trovine mnogo objektivnije merejer deluje ponuda roba iz celog sveta.


25/462


Organizacioni oblici tritaili kanali marketinga su, takoe, slini u unutranjoj iu spoljnoj trgovini. I u unutranjoj i u spoljnoj trgovini moe se organizovati prodaja ikupovina robe na berzama, aukcijama, licitacijama, tenderima, sajmovima, prikupljanjemponuda, direktnom pogodbom, putem teleona, pote, radija, televizora, interneta i sl. Malo

je tee organizovati meunarodne kupovine i prodaje, jer meunarodna roba podleecarinjenju i primeni razliitih deviznih kurseva, ali u samoj sutini trgovine sa stanovitakanala marketinga, nema ozbiljnijih razlika da li se radi o unutranjoj ili spoljnoj trgovini.

Tehnika trgovineje takoe slina u unutranjoj i spoljnoj trgovini. Kad se radi o pla-siranju ponuda i upita, pregovaranju, zakljuivanju ugovora, realizaciji poslova ne postojiznaajnija razlika unutranje i spoljne trgovine. Razlika je to strana roba podlee carinje-nju, preraunavanju cena putem deviznog kursa, specijalnom sistemu plaanja i najee

veoj udaljenosti, to sve inicira vee rizike u spoljnoj nego u unutranjoj trgovini, ali jesama tehnika trgovine ista.

Postoje i znaajne razlikeizmeu unutranje i spoljne trgovine. Osnovne su u: nejednakoj mobilnosti aktora proizvodnje;

razliitim monetarnim sistemima;

trgovinskim ogranienjima;

nivou rizika i

zikom prelasku robe preko granice, kad se radi o spoljnoj trgovini.

Nejednaka mobilnost aktora proizvodnjesvodi se na Rikardovu tezu da su izmeu

zemalja aktori proizvodnje (zemlja, rad i kapital) nemobilni. Meutim, jedno je drugapolovina 18 veka kada je nastala njegova teorija, a drugo vreme dananjeg dejstva svetskeglobalizacije. Danas se i izmeu zemalja slobodno kreu ne samo robe i usluge nego i ak-tori proizvodnje. Pa, ipak, jedno je granica unutar jedne zemlje, a drugo kretanje aktoraproizvodnje u druge, najudaljenije zemlje sveta. I pored toga, to je Rikardova teza u praksiopovrgnuta, posebno teorijom Olina i savremene kole o jednakoj pokretljivosti aktoraproizvodnje u unutranjoj i u spoljnoj trgovini, jo uvek postoji vea mobilnost kod kre-tanja aktora proizvodnje unutar jedne zemlje, kod svih aktora, a pogotovo kod kretanjaradne snage. Dobijanje radne dozvole u drugim zemljama i dalje podlee rigoroznim

nacionalnim procedurama u cilju zatite domaeg trita rada. Kapital i tehnologije, pai proizvodi vezani za prirodu (drvo, rude, nafa, gas, umski plodovi, voe, povre i sl.)kad se od iste otrgnu i postanu roba, su u visokom stepenu mobilni i izmeu zemalja.Na to posebno utiu savremene mogunosti transporta i razmene inormacija, sve veeizjednaavanje uslova ivota i prilagodljivost ljudi za rad u razliitim zemljama i sredinama.Faktori su posebno mobilni unutar regionalnih ekonomskih integracija objedinjeno, a usvakom sluaju vie nego sa zemljama van integracije.

Razliiti monetarni sistemipredstavljaju jednu od glavnih razlika unutranje i spoljnetrgovine. Nasuprot isto domaim poslovima, meunarodni poslovi se odvijaju u svetu

mnogo valuta i monetarnih sistema. Strana valuta, esta prepreka koja se pojavljujetokom meunarodnih pregovora, je uvek prisutna potekoa kod sklapanja meunarodnih


26/462

9PREDGOVOR

poslova, koja se pokazala nepremostivom preprekom u nekim sluajevima. (Salakjuz,2006., str. 75). Naime, svaka zemlja ima svoju valutu kao zakonsko sredstvo plaanja irazliit sistem cena koji utie na kurs nacionalne valute. Posledice i potekoe ovoga se

javljaju kad treba cenu robe izraenu u nacionalnoj valuti pretvoriti u cenu robe izraenu

u nekoj meunarodno priznatoj valuti. Poto postoje razliiti sistemi cena u pojedinimzemljama redak je sluaj da se unutranja vrednost neke nacionalne valute, koja odraavanjenu kupovnu mo na domaem tritu, podudara sa cenom iste robe u drugim zemljama,koja se meri odnosom deviznih kurseva.

Svaka zemlja utvruje svoj sistem deviznog kursa, kojima meri vrednost svoje, u odnosuna valute drugih zemalja. Pri tome, esto, dolazi do uspostavljanja nerealnih odnosa vred-nosti (do precenjivanja ili podcenjivanja valuta pojedinih zemalja iz razliitih razloga). onije bilo mogue u doba zlatnog standarda, kada su se odnosi izmeu valuta automatski us-postavljali. ada nacionalni monetarni sistemi nisu predstavljali prepreku za spoljnu trgo-

vinu. Danas devizni sistem, posebno devizni kursevi, predstavljaju, esto, ograniavajuiaktor rasta spoljne trgovine, a u svim varijantama, razliku izmeu unutranje i spoljnetrgovine. U unutranjoj trgovini postoje samo cene, ne i devizni kursevi, a u spoljnotrgo-

vinskom poslovanju na rentabilnost poslova utiu paralelno i cene i devizni kursevi.

Carinei razna druga ogranienja u spoljnoj trgovini (kontingenti, kvote, dozvole,saglasnosti, prelevmani, obavezna prodaja deviza, meunarodni standardi kvaliteta mereindirektnog protekcionizma) primenjuju se u spoljnoj, a ne i u unutranjoj trgovini i pred-stavljaju trajnu i znaajnu razliku izmeu unutranje i spoljne trgovine. Ako se mnoge merei ukinu nikada ne mogu nestati carinske barijere na granici. ak i ako bi se carinske stopeukinule, procedura carinjenja, radi zatite kvaliteta - zdravlja i bezbednosti graana, uvekmoraju postojati. Promet odreenih proizvoda (npr. droga, traking, oruje) obavezno sepodvrgava kontroli i u unutranjoj trgovini.

Nivo rizikaje vei u spoljnoj nego u unutranjoj trgovini. o nije uslovljeno samoudaljenijim transportom, jer nekada transport unutar jedne zemlje (na primer Rusije)je mnogo udaljeniji nego izmeu mnogih zemalja. Svetski poslovi prelaze politike,kulturoloke i ideoloke granice U spoljnoj trgovini se, esto, prelaze granice vie zemalja,razliite su carinske stope i mere dravne politike, poreski sitemi, kamatne stope, devizni

kursevi, konjunkturne promene na tritima pojedinih zemalja, postoji vie piraterijei kriminalnih grupa i sl. Jednostavno reeno, rizici su mnogo vei u spoljnoj, nego uunutranjoj trgovini.

Fiziki prelazak robe preko granice predstavlja glavnu specinost spoljne trgovine.Kod unutranje trgovine roba ostaje u granicama jedne zemlje, a kod spoljne trgovineroba, u principu, naputa granice jedne zemlje i odlazi u druge zemlje. o adekvatno pratii statistika spoljne trgovine.


27/462


4.ZAACI SPJNINSIH

PUZA I UA

Rastua proizvodnja i usluge iziskuju sve vea trita. Da bi imala uspeh na tritu,spoljnotrgovinska preduzea stalno moraju da usavravaju svoj menadment, prila-goavajui organizaciju zahtevima trita i preduzimajui permanentno usavravanjesvojih kadrova. Osnovni zadaci spoljnotrgovinskog preduzea u okviru razmene sa ino-stranstvom sastoje se u sledeem:

stalnom i preventivnom izuavanju i analizi spoljnih trita, preventivno, tj. prenego se ue u proces proizvodnje robe i usluga.

svu robu namenjenu izvozu plasirati pod najpovoljnijim uslovima, u pravo vremei na pravom mestu,

u granicama svojih deviznih mogunosti nabaviti iz uvoza opremu, repromaterijali proizvode iroke potronje pod najpovoljnijim uslovima;

na najekonominiji i najrentabilniji nain obavljati i sve druge spoljnotrgovin-ske poslove, ukljuujui i poslove reeksporta, dugorone proizvodne kooperacije,poslovno-tehnike saradnje, graevinarstva po sistemu inenjeringa, ulaganja ka-pitala i sl.

Da bi ispunilo ovako ozbiljne zadatke, spoljnotrgovinsko preduzee mora imati

dobro razgranatu i ekasno organizovanu spoljnotrgovinsku mreu, tzv. kanale prodajeu zemlji i inostranstvu, raspoloiv prostor, opremu i sposobne kadrove.

Stalno i preventivno izuavanje i analiza spoljnih tritazahteva podseanje na dvavelikana ostvarivanja uspeha u privredi i na spoljnom tritu: Pitera Drakera i Akia Moritu.Piter Draker dao je uvenu deniciju eektivnosti i ekasnosti: eektivnost znai raditiprave stvari, a ekasnost raditi stvati na pravi nain (Drucker, 1995). Raditi prave stvariznai izabrati pravu delatnost - zanimanje rme, da li se baviti proizvodnjom, trgovinomili nansijama i u kojim sve oblastima. Raditi stvari na pravi nain znai raditi iste produk-

tivno, ekonomino i rentabilno. Za jedno i drugo, tj. ostvarivanje eektivnosti i ekasnostipotrebno je savremeno istraivanje trita i analiza komparativnih trita, a to se moeostvariti samo uz primenu koncepta savremenog marketinga. o se posebno vidi iz misliAkia Morite tvorca i dugogodinjeg prvog oveka SONY-a: Mi ne opsluujemo trita,mi ih stvaramo (Morita, 1985., str 36). o je Morita i dokazao na novim, u celom svetuizuzetno prihvaenim, proizvodima: depni tranzistor, vokmen, video, diskete DVD islino.

Svu robu namenjenu izvozu plasirati po najpovoljnijim uslovima, u pravo vremei na pravom mestu. Ovaj zadatak spoljnotrgovinskog preduzea ima oslonac u prvomzadatku. Ako je dobro istraeno i izanalizirano svako mogue izvozno trite, problemrealizacije proizvedene robe i usluga bie manji. No, vremenska dimenzija utie na, inae,


28/462

11PREDGOVOR

teko predvidive udi trita i njegovu kolebljivost. Dopunske radnje, prikupljanja svihinormacija i percepcija trita pre prodaje, uvek su neophodne od strane menadmenta,da bi se roba namenjena izvozu plasirala u pravo vreme, na pravom mestu i pod najpo-

voljnijim uslovima.

U granicama svojih deviznih mogunosti nabaviti iz uvoza opremu, repromaterijali proizvode iroke potronje pod najpovoljnijim uslovima.Ova nabavka moe biti zasvoje potrebe (direktna nabavka za svoje poslovanje) i radi zarade razlike u ceni izmeunabavne i prodajne cene robe, odnosno provizije u komisionom odnosu (posrednikaspoljna trgovina). Uvozna preduzea i drutva za ove poslove moraju biti sposobna, apogotovo plateno sposobna sa stanovitva konvertibilnih plaanja. Ako radi deviznotrite i ako su kupovine i prodaje deviza na njemu slobodne, dovoljno je da preduzea(kada uvozi za sebe) i klijenti (kod uvoza u posrednikom odnosu) imaju adekvatan iznosdinarskih sredstava, kojima na deviznom tritu kupuju devize. Ako ne radi devizno trite,

ili kupovine i prodaje deviza na njemu nisu slobodne, onda se moraju koristiti devize sasopstvenog deviznog rauna, devize iz zaduivanja u inostranstvu, kao i iz tekuih deviznihrezervi za pojedine namene koje odobrava drava.

Na najekonominiji i najrentabilniji nain obavljati i sve druge spoljnotrgovin-ske poslove, ukljuujui i poslove reeksporta, dugorone proizvodne kooperacije,poslovno-tehnike saradnje, graevinarstva po sistemu inenjeringa, ulaganja kapi-tala i slino. Izvoz i uvoz, ma koliko znaajni, nisu jedini poslovi u spoljnoj trgovini. Postojii niz drugih, pomenutih i nepomenutih, spoljnotrgovinskih poslova, od kojih zavisi nesamo uspenost koja proizilazi iz zadataka spoljnotrgovinskog preduzea, nego i uspenostprivrede bilo koje zemlje u celini.

5.PINCIPI SPJNINS

PSANJA

Dobra organizacija spoljnotrgovinskog, kao i svakog drugog, preduzea daje mogunostda se ostvare etiri kljune misijeodnosno odgovornosti preduzea i to:

ekonomska odgovornost,

pravna odgovornost,

etika odgovornost i

lantropska odgovornost.

Ove misije odnosno odgovornosti prikazane su na donjem grakonu


29/462


ema 1. Piramida ukupne odgovornosti preduzea

Izvor: Momilo Milisavljevi, Savremeni strategijski menadment, Megatrend,Beograd, 2005., str. 546.

Svako preduzee mora da se pridrava sve etiri pomenute odgovornosti:

Ekonomska odgovornostje oslonac za sve druge odgovornosti. Samo rentabilnopreduzee (sa znaajnim prinosom, sa visokom dobiti, trinim ueem i povoljnomstratrekom pozicijom na osnovu dierentne prednosti) od koristi je zaposlenim, stejk-holderima i drutvu. U drutvu mora da preovlauje svest da je uspeno samo rentabilnopreduzee, na osnovu ega treba vrednovati i menadment preduzea.

Pravna odgovornostje sposobnost preduzea da posluje po zakonima. o znai dapreduzee posluje na nain koji je konzistentan sa oekivanjima drave i lokalne zajednice.

Konkretnije reeno, to znai potovanje i pridravanje zakona po latinskoj izreci paktasunt servanda(zakoni se moraju primenjivati). Podrazaumeva se da se i ugovori morajupotovati i da nepoznavanje zakona ne oslobaa od odgovornosti (ignorantio legis nocet).

Etika odgovornostznai ponaanje preduzea prema drutvenim obiajima i etikimnormama. e norme se sa vremenom menjaju, a osnovno je da se etike norme ne smejupodrediti ostvarivanju ekonomskih ciljeva poslovanja. Etika ne trpi lai, prevare, kriminali korupciju.

Filantropska odgovornostpodrazumeva da preduzee bude adekvatno uklopljeno u

okruenje, da bude darodavac, saglasno svojim mogunostima. o znai da preduzee svo-jim sredstvima doprinosi poboljanju kvaliteta ivota, kako svojih radnika, tako i sredine ukojoj posluje, da podrava drutvene maniestacije i pomae u reavanju ljudskih sudbina.


30/462

13PREDGOVOR

Principi spoljnotrgovinskog poslovanja predstavljaju odreena ponaanjasubjekata kojiobavljaju spoljnotrgovinske poslove. Oni proizilaze iz pomenute misije i odgovornostipreduzea, samo su konkretniji. a pravila moraju odraavati obostrane interese subjekatakoji zakljuuju spoljnotrgovinske poslove. Pored toga, moraju garantovati kvalitetno obav-

ljanje tih poslova i njihovu sigurnost kako bi se izbegli veliki nepredvieni rizici koji sumogui u spoljnotrgovinskom poslovanju, ukoliko se preventivno ne preduzmu adekvatnemere i aktivnosti.

Principi spoljnotrgovinskog poslovanja moraju, takoe, garantovati zakonitost,poslovni moral i etike norme poslovanja, uvanje reerenci, ugleda i poverenja subjekatakoji nose spoljnotrgovinske poslove, kao i ugleda zemalja kojima ti subjekti kao nosiocispoljnotrgovinskih poslova pripadaju. Mnogi spoljnotrgovinski poslovi esto sadre i ele-mente tajnosti, pa se u okviru principa spoljnotrgovinskog poslovanja mora tititi poslovnatajna, jer je odavanje poslovne tajne strogo sankcionisano u spoljnotrgovinskom pravu.

U okviru principa spoljnotrgovinskog poslovanja mora se liberalizovati trite i us-postavljati ravnotea ponude i tranje, izbegavati nelojalna utakmica (konkurencija) natritu, kao i monopolsko ponaanje na tetu kupaca i drugih zemalja.

Spoljnotrgovinsko poslovanje je prava moralna disciplina, o emu uvek moraju voditirauna svi uesnici toga poslovanja.

Principi spoljnotrgovinskog poslovanja imaju svoju sutinsku odnosno naunu dimenzijui zakonsku dimenziju.

Sutinski principi spoljnotrgovinskog poslovanja su:

poslovni i proizvodni standardi,

ekonomski interes,

sigurnost posla,

zatita poslovne tajne,

nemonopolsko ponaanje i spreavanje nelojalne utakmice (konkurencije).

(Unkovi, 2007., str 16-20).

5.1. PSNI I PIZNI SANAI

Da bi moglo uspeno poslovati u spoljnoj trgovini, preduzee mora da primenjujesavremene poslovne i proizvodne standarde koje kupac zahteva. U te standarde spadaju,pre svega, kvalitet asortiman i dizajn proizvoda, nain pakovanja i obeleavanja, cene,odravanje, rokovi isporuka, komunikacije sa javnou, pravilno obavetavanje javnostio proizvodima i uslugama, istinita reklama i propaganda i slino.

Svaka povrnost i nepridravanje poslovnih i proizvodnih standarda skupo se plaa u

spoljnoj trgovini, kao to se i dobro poslovanje nagrauje i o njemu brzo prouje. Ovde senajbolje moe primeniti narodna izreka: Dobro se nadaleko uje, a zlo jo dalje.


31/462


Sa razvojem tehnologije, inormatike i komunikacija standardi nisu vie pitanje samopojedinih preduzea i zemalja. Oni se uniciraju na irem svetskom privrednom pros-toru, u svim ili veini zemalja sveta. o znai da je u poslednje vreme dolo do unikacijestandarda u spoljnoj trgovini. Nadleni, u svetu priznati, instituti daju potvrde ateste i

uverenja o homologaciji da odreeni proizvodi usluge, te standarde ispunjavaju, pa mogubiti predmet meunarodne trgovine.

Najnoviji primer su standardi kvaliteta Meunarodne organizacije za standarde (kojaposluje u okviru sistema Ujedinjenih nacija). Oni se u praksi oznaavaju kao standardikvaliteta ISO 9 000 i ISO 14 000. Njih su prvo prihvatile i u poslovanje uvele lanice Evrop-ske unije: Nemaka, Francuska, Velika Britanija, Italija, panija, Portugalija, Grka, Belgija,Luksemburg, Holandija, Danska, Irska, vedska, Finska i Austrija, a istovremeno ili netokasnije i mnoge druge zemlje sveta. Jugoslavija (naslednica Srbija) je, takoe, potpisalasporazum o usvajanju standarda ISO, a naa renomirana preduzea ve su dobila saglasnost

da na domaem i svetskom tritu posluju pod zatitnim znakom kvaliteta pomenutihstandarda. Postoji i standard HACCP koji se odnosi na ispravnost prehrambenih proiz-

voda. Evropska unija ima svoje standarde kvaliteta sa oznakom CE. Postoje i standardiHalal kod izvoza u muslimanske zemlje, Haram popularno Koer standard kod prodajeJevrejima, a jo uvek postoje i specini nacionalni standardi u svakoj zemlji.

5.2. NMSI INS

Spoljnotrgovinska preduzea i drutva rukovode se, pri obavljanju spoljno-trgovinskihposlova, sticanjem prota. Imajui u vidu uslove zakljuivanja i obavljanja odreenogspoljnotrgovinskog posla, spoljnotrgovinska preduzea i drutva sastavljaju spoljnotrgo-

vinske kalkulacije, kako bi veom produktivnou rada i niim trokovima smanjila cenui postigla konkurentnost u spoljnoj trgovini. ime se stvaraju pogodni uslovi za rentabilnespoljnotrgovinske poslove, za poveanje prota i izbegavanje eventualnih gubitaka.

Iako je osnovni princip da na spoljnotrgovinskim poslovima ne treba gubiti, u praksipostoje i izuzeci. Na primer, da bi preduzea koja znatno zavise od uvoza dola do kon-

vertibilnih deviza (pogotovo ako domaa valuta nije konvertibilna), svoje eventualnenominalne gubitke na nekom spoljnotrgovinskom poslu pokrivaju viim cenama svojihproizvoda na domaem tritu. u nunost je nametnula praksa, iako se, u principu, nemoe podrati nepovoljniji poloaj domaih kupaca u odnosu na inostrane, kada je re obilo kom proizvodu ili usluzi, pogotovo ne na due staze.

Pravilo prodaje ispod praga rentabilnosti esto primenjuju transnacionalne i multina-cionalne kompanije kada su zainteresovane za osvajanje nekog novog trita i potiskivanjesa njega meunarodne konkurencije. Inae, pravilo ponaanja ovih kompanija jeste obimprota u celini radi stimulisanja ukupnog razvojnog procesa, a ne zarada prota po svaku

cenu na svakom pojedinanom spoljnotrgovinskom poslu.


32/462

15PREDGOVOR

Prodaja proizvoda u inostranstvu po cenama niim od uobiajenih proizvodnihtrokova ili niim od realnih trinih cena u meunarodnoj trgovinskoj praksi naziva sedamping.Ovo je radnja koja nije dozvoljena u svetskoj trgovini i kanjava je po propisimaSvetske trgovinske organizacije.

Pri ostvarivanju principa ekonomskog interesa u spoljnoj trgovini, uvek se mora voditirauna o ravnotei interesa oba partnera kupca i prodavca, uvaavajui prisustvo i snagukonkurencije.

5.3. SIUNS PSA

Spoljna trgovina je vie izloena rizicima nego unutranja trgovina. Roba se transpor-tuje u druge zemlje uz sve potekoe prelaska granice, posebno na carini, kao i uz plaanjeniza dabina u zemlji uvoznici, esto i nepredvienih, to moe uticati na rentabilnostposla. Ona je posebno izloena promenama kamatne stope i deviznog kursa, koji, takoe,utiu na spoljnotrgovinsku kalkulaciju. Izloena je i riziku naplate, kako usled solventnostipotpisnika ugovora, tako i usled eventualnog uvoenja vanrednih mera od strane drave(devalvacija nacionalne valute ili zabrana transera deviza u inostranstvo usled platno-bilansnih poremeaja). Osim toga, roba je izloena i transportnim rizicima, riziku njenekrae ili havarije na putu i slino.

Ni najatraktivniji spoljnotrgovinski posao (sa visokim protom) ne znai mnogo ako

roba ne stigne do odredita ili se, pak, posao ne naplati. Zato je pravilo da se svi poslovi uspoljnoj trgovini osiguravaju bilo adekvatnim bankarskim instrumentima,bilo hipotekom,bilo osiguranjem kod odgovarajuih osiguravajuih drutava u zemlji i/ili u inostranstvu.

Rizici u spoljnoj trgovini mogu se podeliti na:

komercijalne i

nekomercijalne rizike.

Komercijalni rizicisu, na primer, ugovaranje kvaliteta, cene, pariteta isporuke, nainaplaanja i sl. Ove rizike je teko osigurati, a ukoliko se i osiguravaju, to je mogue jedino

kod redovnih osiguravajuih drutava i uz visoku premiju osiguranja.Nekomercijalni rizicisu, na primer, poar, poplava, dugotrajni trajkovi, rat, dravni

prevrati, nemogunost naplate, zabrana transera deviza u inostranstvo, moratorijum nadugove i sl. o su rizici koji se u pravu nazivaju viom silom. Za osiguranje poslova odovih rizika veina zemalja u svetu ima specine organizacije: Nemaka Hermes, Fran-cuska Coace, Italija Sace, SAD Eximbank, Rusija Eximgarant i sl. Premije kodovih organizacija su nie budui da drava u mnogim sluajevima iz budeta sunansiraosiguranje izvoza od nekomercijalnih rizika.


33/462


5.4. UANJ UA I PNJA

Poslovanje mnogih preduzea zavisi od spoljne trgovine. Njihovi uspesi i neuspesizavise od uspenosti spoljnotrgovinskih poslova. Neka preduzea skoro celu proizvodnjuusmeravaju na spoljna trita, neka polovinu proizvodnje, a neka znatno manje ili uoptenisu ukljuena u spoljnu trgovinu, to je u praksi sasvim retko. Na primer, naa preduzeaiz oblasti brodogradnje, godinama su izvozila vie od 95% svoje ukupne godinje proiz-

vodnje; Srbija proizvodi oko 50 000 tona malina godinje, od ega se samo 2 000 do 3 000tona troi u zemlji, a ostalo se izvozi; Rudarsko-topioniarski basen Bor, izvozi vie od70% svoje ukupne godinje proizvodnje u inostranstvo itd.

Veina preduzea, dakle, ne obavlja jednokratno spoljnotrgovinske poslove, ve odnjih trajno ivi. Da bi trajno uspeno poslovalo, preduzee mora drati do svoga imena,

uvati re, ugled i poverenje, uredno ispunjavati svoje obaveze, dosledno sprovoditi zakonei klauzule spoljnotrgovinskih ugovora.

Od steenog ugleda i meusobnog poverenja partnera u spoljnoj trgovini zavisi da lie uopte doi do odreenog spoljnotrgovinskog posla, zatim da li e on biti rentabilnorealizovan, a posebno da li e se jednom dobijen posao obnoviti.

Prave spoljnotrgovinske rme eliminiu nesolidne partnere iz prolos, a tokom

saradnje sa novim, do tada neproverenim partnerima, obavezno trae proveru njihovihposlovnih referenci (boniteta). Dokument o proveri obino daju privredne, odnosnotrgovinske komore pojedinih zemalja, ugledne svetske banke, specijalne vladine ins-tucije, a u poslednje vreme sve je vie privatnih rmi koje se bave proverom bonitetapreduzea potencijalnih partnera u spoljnoj trgovini. Jedna od najuglednijih na svetuprivatnih rmi za procenu boniteta poslovnih partnera u spoljnoj trgovini, jeste amerikarma Dun & Bradstreet iz Njujorka, koja ima svoje sedite i u Beogradu.

5.5. ZAIA PSN AJN

Spoljnotrgovinski poslovi se u osnovi, obavljaju na principima otvorenosti i javnosti,pogotovo to je spoljna trgovina kompjuterizovana, a mnogi spoljnotrgovinski posloviobavljaju se i putem Interneta. Meutim, postoje i odreene poslovne tajne. o su najee:

podaci od interesa za odbranu i bezbednost zemlje,


34/462

17PREDGOVOR

podaci i dokumenta ije bi prerano otkrivanje (na primer, visina ponuenih cena)ugrozilo dobijanje odreenih poslova za preduzee, a time destabilizovalo njegovuukupnu poslovnu politiku,

izumi, recepture i inovacije koje se ne smeju saoptiti u javnosti pre nego to ih

njihovi pronalazai budu zvanino patentirali, odnosno primenili i iskoristili uproizvodnji i unovili.

Svi koji rade na poslovima kod kojih je neophodno uvati poslovnu tajnu, duni suda tu tajnu uvaju u vreme objavljivanja pomenutih poslova, kao i odreen broj godinaposle toga.

Poslovna tajna regulisana je zakonima i uredbama kad su u pitanju dravni or-

gani i zata dravnih tajni, a odgovarajuim pravilnicima i ugovorima o radu ako jere o poslovnim tajnama preduzea. Oni koji rade na pomenum poslovima, morajuse dosledno pridrava h zakona, uredaba i/ili pravilnika, jer su sankcije za odavanjeposlovnih tajni vrlo rigorozne, poev od suspenzije sa posla, pa do krivine odgovornos

u zavisnos od tete koju odavanje h tajni moe prouzrokova.

5.6. NMNPS PNAANJ I SPAANJNJAN UAMIC NUNCIJ

Monopoli su dinovska preduzea koja presudno utiu na ponudu i/ili tranju i

ormiranje cena u svojoj delatnosti. Ukoliko je u pitanju samo jedno preduzee, to jeisti monopol, a dva preduzea ine duopol.U praksi obino tri ili vie preduzea vladajuponudom odreenih proizvoda i takvo trino stanje naziva se oligopol.

Monopoli koji raspolau ogromnom privrednom snagom i imaju svoje erke i unu-ke u mnogim zemljama, nazivaju se transnacionalnei multinacionalne kompanije.

Transnacionalne kompanije su vlasnitvo jedne zemlje, imaju centralizovanu upravui lijale u vie zemalja, dok su multinacionalne kompanije vlasnitvo vie zemalja.

Prvi veliki monopoli (kompanije) nastali su u Holandiji, Engleskoj, Francuskoj iNemakoj, ali su svoj najvei razvoj doiveli u SAD. Godine 1870. Rokeler (D. Rockeller)osniva prvu kompaniju za proizvodnju nafe Standard Oil Company. Godine 1872.osnovana je General Electric Company, a 1901. godine United States Steel Corpora-tion i tako redom.

Kompanije pruaju niz prednosti zemljama kojima pripadaju, na primer, ubrzan razvoj,

visoke zarade, prot i sl., ali zato imaju negativan uticaj na potroae, budui da odreujuvisoke cene svojih proizvoda, esto i iznad kupovne moi potroaa.


35/462


Upravo je nepovoljan uticaj monopola na potroae i uslovio da se monopoli u mnogimzemljama zakonski ogranie (pa i zabranjuju) i kontroliu. ako je u SAD ve 1890. godinedonet prvi antimonopolski zakon, tzv. Sherman Anti-rust Act. Prema ovom zakonu, uproizvodnji i drugoj delatnosti postoji monopol ukoliko etiri ili manje rmi kontroliu

vie od 50% proizvodnje ili druge delatnosti. Svrha tog zakona bila je da se stimuliekonkurencija, obaraju cene i otklanjaju druge slabosti monopola. Slini zakoni kasnije suusvojeni u Evropskoj uniji i mnogim drugim zemljama, ukljuujui i Srbiju, gde je, takoe,ormirana i Antimonopolska komisija, kao nezavisno telo.

Najei oblici nelojalne utakmice (konkurencije) u praksi su sledei:

lano obavetavanje o proizvodima (na pakovanju je oznaen jedan, a u sadrajudrugi kvalitet proizvoda, obino loiji),

lano reklamiranje proizvoda,

iznoenje neistinitih podataka o konkurenciji i njenim proizvodima i uslugama,radi izvlaenja linih koristi i nanoenja tete konkurenciji, kao i

razni drugi oblici nelojalne utakmice, koji se svode na prevare, obmane, neispu-njavanje obaveza na tetu potroaa i drugih proizvoaa.

Svi oblici nelojalne utakmice pravno su sankcionisani, i to od novanih kazni, zabranerada u odreenoj delatnosti, pa do kadrovskih suspenzija i krivinih dela. U EU se zlou-potreba konkurencije kanjava do 10% godinjeg prihoda rme. Zakoni o zatiti potroaai delovanje udruenja potroaa ekasna su brana protiv nelojalne konkurencije. Nelojalnakonkurencija posebno je karakteristina za spoljnotrgovinsko poslovanje, poto konkurent-sku borbu na svetskom tritu vodi veliki broj preduzea iz najrazliitijih zemalja sveta.

5.7. PINCIPI SPJNINS PSANJAUSANJNI U ZANU SPJNINSMPSANJU

Ovo su legalni-zakonski principi koji omoguuju bre ukljuivanje u proces svetsketrgovinske globalizacije, a to su:

Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja. Spoljnotrgovinsko poslovanje je slobod-no i moe se ograniiti samo u skladu sa odredbama Zakona (Sl. glasnik Srbije,br. 36/2009).

Tretman najpovlaenije nacijeje primena najpovoljnijih uslova u spoljnotrgovin-skom prometu. Najpovoljniji uslovi su vie od uslova koji su odobreni sporazumomo slobodnoj trgovini, sporazumom o carinskoj uniji, aranmanom o pograninoj

trgovini i uslove odobrene ili zasnovane na prelaznim sporazumima o uspostav-ljanju zone slobodne trgovine ili carinske unije.


36/462

19PREDGOVOR

Nacionalni tretman. Strana roba uvezena na teritoriju Republike Srbije, po obav-ljenom carinjenju, ne moe imati manje povoljan tretman od tretmana koji imaslina domaa roba. Prava intelektualne svojine stranih lica nee imati manje po-

voljan tretman od tretmana koji je dat pravima intelektualne svojine domaih lica.

Zabrana kvantitativnih ogranienja. U spoljnotrgovinskom prometu robom nemogu se uvoditi nova niti zadravati postojea kvantitativna ogranienja, osim onihkoja su, kao nuna, propisana Zakonom.

Javnost. Mere koje utiu na spoljnotrgovinsko poslovanje i koje se donose u skladusa Zakonom objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije. Ministarstvonadleno za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom, na zahtev zaintere-sovanog lica, daje inormacije i tumaenja o primeni Zakona i merama koje se naosnovu njega donose.

Poverljivost inormacija. Inormacije pribavljene u skladu sa Zakonom smatrajuse poverljivim i ne mogu se objaviti, niti dostaviti treim licima bez pismene saglas-nosti lica na koje se odnose, osim kada je nadleni organ obavezan da to uini uskladu sa Zakonom.

Izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja su mogui u sledeimsluajevima: 1) zatite javnog morala, 2) zatite ivota i zdravlja ljudi, ivotinja ilibiljaka, 3) primene specinih pravila trgovine zlatom i srebrom, 4) zatite prava in-telektualne svojine, 5) zatite umetnikog, istorijskog ili arheolokog blaga, 6) zatiteneobnovljivih prirodnih bogatstava, 7) potovanja obaveza iz meunarodnih spora-

zuma, 8) zatite ivotne sredine, prirodnih retkosti i ugroenih biljnih i ivotinjskihvrsta, i 9) zatite bezbednosti.


37/462


PIANJA

1. Objasnite deniciju spoljne trgovine?

2. Koja je uloga i znaaj spoljne trgovine u nacionalnoj privredi?

3. Koje su slinosti izmeu unutranje i spoljne trgovine?

4. Koje su osnovne razlike izmeu unutranje i spoljne trgovine?

5. Objasnite predmet izuavanja spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja?

6. Koji su osnovni zadaci i unkcije spoljnotrgovinskog preduzea ?

7. Nabrojte i objasnite kljune misije i odgovornosti spoljnotrgovinskog preduzea?8. Nabrojte i objasnite sutinske principe spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja?

9. Objasnite monopolsko ponaanje i nelojalnu konkurenciju u spoljnotrgovinskomi deviznom poslovanju?

10. Objasnite osnovne principe po Zakonu o spoljnotrgoivnskom poslovanju?

11. Koji su izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja?

12. Objasnite sutinu Sporazuma o stabilizaiji i pridruivanju?


38/462

21PREDGOVOR

P R I L O G

SAZUM SBJA - E TABZACJ DUANJU

1. D

Iako se momenat potpisivanja sporazuma o pridruivanju sa pravom denie kao ka-men temeljac i kljuni dogaaj za evropsku sudbinu jedne zemlje, to je takoe i trenutakkada poinje postavljanje kljunih pitanja o strategiji pristupanja, pregovarakim pozici-

jama za pregovore o ugovoru o pristupanju i o pripremi zemlje za uee u zajednikimevropskim polikama i strukturnim fondovima. Proces evropskih inegracija jeste poliki

proces, ali je i mnogo vie od toga to je naprezanje kompletnog drutva da posgnepravne, ekonomske, tehnoloke, naune i druge standarde koji vae u EU.

Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju predstavlja akt kojim se uspostavljapridruivanje izmeu, Republike Srbije sa jedne strane i Zajednice i njenih drava lanicasa druge strane. Pridruivanje, u stvari, predstavlja takvu vrstu ugovorenog odnosa u ko-

jem se postepeno, na prelaznoj osnovi, uspostavlja najvii oblik saradnje izmeu ugovo-rnih strana koji podrazumeva da Srbija uiva izvesna prava koje uivaju i drave lanicepri emu je obim h prava doveden u zavisnost od ciljeva pridruivanja i naina na kojise ono ostvaruje.

2. STUKTUA SAZUMA TABZACJ DUANJU

Budui da je re o pskom ugovoru Srbija e zakljui sporazum koji e pored pream-bule i oph principa sadra jo devet delova koji nose sledee nazive:

- poliki dijalog;

- regionalna saradnja;

- slobodno kretanje roba;

- kretanje radnika, osnivanje preduzea, pruanje usluga, kapitala;- usklaivanje pravnih propisa i njihovo sprovoenje;

- saradnja na podruju pravosua i unutranjih poslova;

- polike saradnje;

- nansijska saradnja i

- instucionalne, opte i zavrne odredbe.

Sastavni deo ovog Sporazuma e bi aneksi i protokoli, odnosno zajednike i jedno-

strane deklaracije.


39/462


Sporazum predvia i obrazovanje posebne instucionalne strukture koju ine Savet zastabilizaciju i pridruivanje koji je ovlaen da donosi odluke i preporuke u funkciji ostvari-vanja ciljeva ovog Sporazuma, zam Komitet za stabilizaciju i pridruivanje i Parlamentar-ni komitet za stabilizaciju i pridruivanje.

3. J SAZUMA TABZACJ DUANJU

Ovim sporazumom se reguliu poliki, ekonomski i trgovinski odnosi, osiguravapostepeno usklaivanje zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i podse saradnja ubrojnim oblasma izmeu ugovornih strana.

Podscanjem polike, ekonomske i instucionalne stabilizacije drava, odnosno re-giona u celini, to je jedan od ciljeva ovih sporazuma, doprinosi se uspostavljanju i jaanjustabilnog evropskog poretka zasnovanog na Evropskoj uniji kao njegovom stoeru. Pos-

zanje ovog cilja, pretpostavlja demokrazaciju, vladavinu prava, potovanje ljudskih imanjinskih prava i sloboda, reformu dravne uprave i izgradnju instucija, unapreenjesaradnje u ekonomskim i drugim oblasma poput pravosua i unutranjih poslova. U tomsmislu, posebna panja se pridaje jaanju nacionalne i regionalne bezbednos.

Naziv ovih sporazuma sugerie da je njihovo teite ne samo na stabilizaciji ve i napridruivanju. Pridruivanje je takav oblik saradnje koja se postepeno intenzivira i u pot-punos realizuje po isteku, sporazumom predvienog, prelaznog perioda od npr. est ilideset godina. Njime se:

- unapreuju poliki odnosi ugovornih strana kreiranjem primerenog instuciona-lnog okvira za poliki dijalog;

- podupiru reformski procesi u funkciji uspostavljanja konkurentne trine privredei razvoja skladnih ekonomskih odnosa i saradnje sa perspekvom uspostavljanjazone slobodne trgovine i

- podse regionalna saradnja.

Ovim sporazumom se predvia i uspostavljanje zone slobodne trgovine po istekuprelaznog perioda od npr. est godina. Naime, stupanjem na snagu ovog sporazuma uki-daju se sve carine, koliinska ogranienja, kao i mere sa slinim dejstvom na uvoz indus-trijskih i poljoprivrednih proizvoda u EU. Od ovakvog reima razmene odstupa se samo usluaju jednog broja tekslnih, poljoprivrednih i proizvoda od elika. Takoe, ukidaju secarine i koliinska ogranienja na uvoz iz EU ali tako da se odgovarajuim aneksima ovog

sporazuma odstupa od pune liberalizacije, budui da se carine na industrijske i poljo-privredne proizvode postepeno smanjuju do isteka utvrenog prelaznog perioda.TriteEU se otvara daleko bre u korist pridruene drave.

Do stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju trgovinske odnoseizmeu pridruene drave i Evropske zajednice regulie Privremeni sporazum. Re je oSporazumu koji se zakljuuje kako bi se omoguilo bre sprovoenje onih delova Sporazu-ma o stabilizaciji i pridruivanju koji se nalaze u nadlenos Evropske zajednice (slobodnokretanje roba tj. industrijskih, poljoprivrednih i ribljih proizvoda, tekua plaanja i kre-tanje kapitala, trina konkurencija, intelektualna i industrijska svojina, carine). Za razlikuod Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, stupanje na snagu Privremenog sporazuma

ne zahteva rakaciju drava lanica EU.


40/462

23PREDGOVOR

Pridruivanje, meum, predstavlja samo prvu ali neizbenu fazu u procesu evrop-

ske integracije drava zapadnog Balkana pa tako i Srbije posle koje sledi pristupanje

EU. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju stoga ne treba samo gleda kao skup prava

i obaveza ve i kao dobar instrument za dalje sprovoenje, usmeravanje i ubrzavanje

sveukupnih polikih, ekonomskih i instucionalno-pravnih reformi u drutvu. Konano,

proces integracije u Evropsku uniju predstavlja dugotrajan proces u kome je lanstvo u

EU ne samo cilj ve i sredstvo za uspostavljanje trajnog mira i stabilnos, jaanje de-

mokraje i vladavine prava, kao i ekonomskog prosperiteta i blagostanja drava ovogregiona.

4. ACNANA TATJA SBJ ZA TUANJ E

svajanje acionalne strategijeza pristupanje EU je od izuzetne vanos i predstav-lja prioritetan i dugoroan strateki cilj. Ostvarenje ovog cilja omoguie Srbiji uee urazvoju evropske i svetske ekonomije, polike i kulture. Nacionalna strategija je izraenazbog neophodnos utvrivanja planova rada i koordinisanja akvnos svih relevantnihuesnika u procesu pristupanja EU i potrebe da se reforme to ekasnije sprovedu i usa-glase sa potrebama integracije u EU.

ilj nacionalne strategije je da integrie obaveze koje proizilaze iz Procesa stabili-zacije i pridruivanja u sveobuhvatnu strategiju razvoja Srbije, koja tei transformacijizemlje u stabilno demokratsko drutvo sa funkcionalnom trinom privredom. Na ovajnain, razvoj zemlje se odreuje kao cilj, a pribliavanje i , konano, pristupanje EU kaosredstvo za ostvarivanje tog cilja. Predvienim merama i programskim reenjima Na-cionalna strategija tei da prevede veinsko raspoloenje graana za pridruivanje EUu konkretna oekivanja svih drutvenih slojeva, a me i u realne zadatke svih polikihinilaca i instucija.

Celovit proces integracije u EU podrazumeva ispunjavanje strogih ekonomskih i po-likih uslova, a pre svega, realizaciju reformi, ostvarenje zadovoljavajue privrednestabilnos i rasta, stabilizaciju demokratskog sistema, jaanje trinih instucija i uspo-stavljanje pravne drave, posebno administracije i pravosua. Nacionalna strategija zapristupanje Srbije EU predstavlja sistemazovanu, strunu podlogu koja e koris Vladi

Republike Srbije, ministarstvima kao i drugim uesnicima u realizaciji akvnos u sloe-nom i sveobuhvatnom procesu pridruivanja Evropskoj uniji.

5. PMNA PAZN AZUMA TN TNKM TANJMAZMU EK ZAJDNC RUBK SBJ

Vlada Republike Srbije je 16. oktobra 2008. godine usvojila Zakljuak kojim se predviapoetak primene Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu Evrop-ske zajednice sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, od 01. januara 2009.

godine.


41/462


Cilj ove mere je skraivanje neophodnog vremena izmeu poetka primene Prelaznogsporazuma i dobijanja statusa zemlje kandidata. Potpuna liberalizacija trgovine e bizavrena nakon est godina, odnosno 01. januara 2014. godine. Tempo liberalizacijemoe bi ubrzan u zavisnos od ekonomske situacije.

Srbija jo od 2001. godine uiva preferencijalni status na izvoz robe u E(Uredba Sa-veta broj 2007/2000) koje dozvoljavaju potpuno slobodan izvoz robe poreklom iz Srbijena trite EU. Ovaj reim je na snazi do 31. decembra 2010. godine. Stupanjem na snaguSporazuma o stabilizaciji i pridruivanju ove mere e se preves u sporazumne mere,odnosno postaju ugovorna obaveza.

a privredu Republike Srbijeovo konkretno znai mogunost uvoza industrijske ipoljoprivredne robe poreklom iz Evropske unije bez plaanja carine ili uz plaanje niestope carine od one koja je propisana Zakonom o Carinskoj tari.

a poljoprivredne proizvodeje zbog njihovog znaaja predvien sporiji tempo libe-ralizacije trgovine, odnosno za oko 35% poljoprivrednih proizvoda bie omoguen uvozbez plaanja carine odmah nakon poetka primene sporazuma, dok e se za ostalepoljoprivredne proizvode liberalizacija trgovine odvija u skladu sa dinamikom koja jepredviena sporazumom.

a industrijske proizvode stepen liberalizacije je vei. Svi industrijski proizvodi supodeljeni u eri grupe prema osetljivos. I to na: neosetljive kod kojih se carine uki-daju odmah po stupanju Sporazuma na snagu, osetljive (lista a), veoma osetljive (listab) i najosetljivije (lista c). Na ovaj nain e odmah nakon poetka primene sporazumaza oko 65% industrijskih proizvoda bi omoguen uvoz bez plaanja carine (neosetljivi

proizvodi). Za ostale industrijske proizvode carine e se sniava u skladu sa dinamikomkoja je predviena sporazumom i to:

neks I 2009 2010 2011 2012 2013 2014

lista () 70% 40% 0% 0% 0% 0%

lista (b) 80% 60% 40% 20% 0% 0%

lista (c) 85% 70% 55% 40% 20% 0%

Izvor: sajt www.mn.sr.gov.yu

Radi ostvarivanja prava na uvoz robe bez plaanja carine ili uz plaanje carine posnienoj stopi na robu poreklom iz EU, potrebno je prilikom uvoza nadlenoj carinarnicipodne dokaz o poreklu robe ( serkat EUR.1).

U cilju pravilne primene Prelaznog sporazuma, odnosno pravilne primene stopa ca-rine prema sporazumu pri uvozu u Srbiju robe poreklom iz EU, pripremljena je Instrukcijaministra nansija koja sadri tarifne oznake i stope carine, koje e se primenjiva od 01.

januara 2009. godine.

U okviru Procesa stabilizacije i pridruivanja Evropska unija je 2000. godine odobrila

zemljama Zapadnog Balkana trgovinske olakice - preferencijalni pristup tritu u viduautonomnih trgovinskih prefercijala (autonomous trade preferences).


42/462

25PREDGOVOR

Ova mera sadrana je u uredbama Saveta EU br. 2007/2000 od 18.11.2000. godine i2563/2000 od 20.11.2000. godine.

utonomni trgovniski preferencijali stupili su na snagu 01. decembra 2000. godinesa rokom trajanja od 5 godina i omoguavaju izvoz u EU bez carina i ogranienja za veinunaih proizvoda, sa izuzetkom odreenih proizvoda ribarstva (pastrmke), vina i juneegmesa (babybeef- individualne kvote za svaku zemlju). S obzirom da su ove mere formal-no istekle krajem 2005. godine, usvojeno je produenje izuzetnih trgovinskih mera do2010. godine.Od januara 2006. godine ove mere se primenjuju posebno na RepublikuSrbiju, odnosno Republiku Crnu Goru, imajui u vidu da se radi o posebnim carinskimteritorijama, a sada i posebnim dravama.

U toku uivanja preferencijalnog tretmana, zemlje korisnici su u obavezi da zadrestepen uvozne zate prema E koji je postojao u trenutku uvoenja ovih mera (unaem sluaju stepen uvozne zate koji je postojao krajem 2000. godine), to je de-taljnije denisano klauzulom o mirovanju (the standsl clause) lan 2, stav 1, Uredbebroj 2007/2000.

Oteavajua okolnost za korienje ovih mera jesu veoma duge i sloene procedureuspostavljanja administravno-tehnike saradnje za izvoz tzv. osetljivih proizvoda,(posebno poljoprivrednih i prehrambenih), kao i injenica da trite EU poseduje veomavisok nivo zate (u vidu zahtevnih standarda kvaliteta), visok stepen zate potroaa izdravstvene standarde za proizvode iz treih zemalja.

Za razliku od izuzetnih trgovinskih mera EU, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanjupredstavljae dugoroni ugovorni odnos sa Srbijom u oblas trgovinske saradnje, ali idrugih sektorskih polika. Po mnogima najvaniji efekat SSP-a je uspostavljanje zone slo-

bodne trgovine izmeu Srbije i E i to tako to se srpsko trite otvara postepeno (uroku od 6 godina), a trite EU uz mali broj izuzetaka, odmah. Nakon zakljuenja SPP naazemlja moe podne i zvaninu kandidaturu za lanstvo u EU. Sam sporazum predstavljadobar signal investorima, ne samo iz EU ve iz celog sveta, koji bi trebalo da posvedoio stabilizaciji trita u naoj zemlji i napretku u procesu evropskih integracija, pa samimm i znaajnog poboljanja invescione klime.

EU predstavlja najznaajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije i uestvuje sa vieod polovine u ukupnom uvozu i izvozu Srbije u svet.

6. AKJUAK

Posle stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, Republika Srbija e,kao pridruena drava, bi u mogunos da podnese zvaninu kandidaturu za lanstvou EU. Proces prikljuenja zavisie od procene Evropskog saveta da li i u kojoj meri Re-publika Srbija ispunjava propisane kriterijume za punopravno lanstvo u EU, odnosnou kojoj meri prihvata njene osnovne ciljeve. Polika volja i vetar u lea su neophodnipreduslovi za uspeh ovog procesa, koji se u suni svodi na ispunjavanje domaeg za-datka: doszanja i potovanja pravila kluba kome teimo. ne iskljuuje kreavnost,na prov. Evropske integracije se ne zasnivaju samo na dogovorima ministara i evropskihkomesara, ve zahtevaju napor itavog drutva: administracije, pravosua, akademske

zajednice, privatnog sektora i civilnog drutva.


43/462


44/462

27SEKT OLOTRGOVKOG DEVOG OLOV

2LV

SUBJI SPJNINS IIZN PSANJA

U ZMJI I INSANSU

1. PJAM I PAU spoljnotrgovinskom poslovanju postoji veliko ukrtanje i saradnja preduzea iz

raznih zemalja. Kako je trite postalo globalno, spacijalizacija i ekonomija obima su va-nije nego kad se radi o subjektima na nacionalnom tritu. Promene u specijalizaciji iorganizaciji meunarodnih subjekata imaju znaajan uticaj na meunarodne marketingstrategije.

Privredni subjektje lice koje obavlja privrednu delatnost radi zadovoljavanja drutvenihinteresa i ostvarivanja dobiti. Privrednom delatniu se smatra proizvodnja ili promet robe,kao i vrenje usluga na tritu. Privredni subjekti se dele na preduzetnike (kao zika lica),te preduzea, privredna drutva i zadruge kao pravna lica. Postoje i posebni privrednisubjekti koji mogu da obavljaju samo odreenu delatnost (banke, berze, osiguravajuadrutva, dileri, brokeri i sl), ija je delatnost specina, pa se podvrgavaju posebnom za-konodavnom reimu.

Privredno drutvoje pravno lice sa jednim ili vie lanova (vlasnika) koje obavlja de-latnost radi sticanja dobiti. Karakteriu ga osnivaki akt, ulog, namera sticanja dobiti iregistracija. Lice koje neposredno uloi kapital ili kupi akcije postaje lan drutva. Drutvose naziva drutvo lica ako vlasnici odgovaraju svom svojom imovinom, a to su, najeeortaka i komanditna drutva. Drutva kapitala su drutva koja odgovaraju samo uloenim

kapitalom (akcijama ili udelima). Ukupni

US - Spoljnotrgovinsko i Devizno Poslovanje

Documents

Transcript of US - Spoljnotrgovinsko i Devizno Poslovanje