UVOD

UVOD:Devizno ili meunarodno trite je deo ukupnog finansijskog trita na kojem se prema utvrenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva uesnike stranim sredstvima plaanja za plaanje uvoza i izvoza.Devizni kurs se formira, kao i cena svakoj drugoj robi, pod uticajem ponude i tranje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute, izraenu brojem jedinica domae valute.Devizno trite ne postoji kao organizovano centralno mesto trgovanja, ve ga ini svetska mrea uesnika meusobno povezanih savremenim komunikacijskim sredstvima. Trgovanje se odvija na specijalizovanim deviznim berzama i u sastavu meusobno povezanih banaka, to objedinjeno ini dvadesetetvorosatno svetsko devizno trite. Najvaniji uesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri, specijalizovani za trgovinu devizama, komercijalni kupci deviza multinacionalna kompanija, centralne banke.Najvei promet obavlja se preko specijalizovanih brokera devizama na meubankarskom tritu, koji povezuju banke uz nisku proviziju. Velike komercijalne banke su MARKET MAKERSI, tog trita, spremni u svakom trenutku kupiti ili prodati devize po odreenoj ceni.

Preduzea, manje banke i filijale stranih banaka ne uestvuju na deviznom tritu direktno, ve se stranim sredstvima plaanja snabdevaju preko otvorenih kreditnih linija kod velikih banaka.

Svetski finansijski centri ujedno su i najvaniji centri trgovanja devizama, New York, London, Zurich, Tokio.U 1965.god. dolar je vredeo 360 jena i 4 nemacke marke.Trideset godina kasnije, krajem 1995god.dolar je vredeo 104 jena i 1,42 marke. Ovo znaci da su u periodu od 30 god., 1965-1995.god. YEN i DEM aprecirali 4% i 3% godisnje u odnosu na USD.

Pored toga u istom periodu, YEN i DEM su rasli po godisnjim stopama od 8,1% i 7,7% respektivno u odnosu na USD.

Pocetkom 1999.god.USD je vredeo 1,78 DEM.Procenjuje se da je ravnotezni nivo dolara oko 1,65 DEM,odnosno 1,25-1,30 Lstg,odnosno 100 YEN.

To namece dva pitanja:a) Kako se objasnjava pad nekada jakog dolara, a zatim njegov rast, i sta ce se desavati u buducnosti, da li ce dolar nastaviti da pada u odnosu na marku i jen i da li ce padati po sadasnjim stopama?

b) Kakav ce biti odnos dolara i eura?

1. STRUKTURA DEVIZNOG TRITADa bi odgovorili na ova dva pitanja, treba da znamo kako se formiraju devizni kursevi i zasto rastu i opadaju. Odgovor je viestruk. Mnogi faktori, od osnovnih karakteristika privrede do oekivanja, utiu jedni na druge i tako odreuju devizni kurs u odreenom trenutku i poveavaju ga ili smanjuju tokom vremena. Postoji i veliki br. uesnika na deviznim tritima.Devizno trite je najvee finansijsko trite u svetu ija vrednost dnevnih transakcija prelazi 1,2 biliona dolara.Ovaj br. je vie od 100 puta vei od obima transakcija na Njujorkoj berzi (New York Stock Exchange), koji je 1994 god. iznosio priblizno 10 milijardi dolara dnevno. Prosean dnevni obim transakcija na NYSE u 1997 god. iznosio je 22,8 mlrd.USD.Nasuprot Njujorkoj berzi, ciji je glavni trgovinski centar u Njujorku, devizno trite je rasprostranjeno irom sveta.Glavni trgovinski centri su: London, Njujork, i Tokio. Pregled koji je dala banka za medjunarodna poravnanja (Bank for International Settlements BIS) zakljuuje da je oko 30 % , 16%, i 10% prosenog dnevnog iznosa trgovine devizama u 1995.god ostvareno u Velikoj Britaniji, SAD, i Japanu respektivno. (Singapur, Svajcarska, i Hong Kong ine priblino po 6 % dnevnog iznosa).Ovu trgovinu su, u stvari, obavile velike komercijalne banke kao sto su : Citibank, Chemical, Deutsche Bank, JP Morgan, i HSBC/ Midland, ovo su pet najveih trgovaca devizama u 1993 god.

Veina medjunarodnih transakcija , kako trgovina robom i uslugama, tako i kupovina i prodaja stranih finansijskih sredstava, prolazi kroz ovo trziste.Velika je verovatnoca da bi nivo medjunarodne trgovine i investicija bio manji bez efikasnih deviznih trzista, posto pojedinci ne bi bili u mogucnosti da kupuju i prodaju robu i finansijska sredstva koja zele.Devizno trziste daje mogucnost kompanijama,menadzerima fondova, bankama i ostalim subjektima da kupe ili prodaju inostrane valute.

Rastuci tokovi kapitala proistekli iz trgovine robom i uslugama, medjunarodne investicije i zajmovi zajedno formiraju ovu traznju za inostranim valutama.

Trguje se velikim iznosima, pa se procenjuje da je ukupan promet u svim valutama oko 1,2 triliona USD svakog dana.

Prodavci na veliko prodaju iznose po pravilu od 1 do 5 miliona USD, a cesto se realizuju i vece transakcije.

Devizna trgovina moze biti za:

a) promptne (spot) i

b) terminske (forward) isporu

Promptne transakcije podrazumevaju razmenu valuta (isporuku ili obracun) u toku od dva poslovna dana.

Terminske transakcije podrazumevaju isporuku u daljoj buducnosti, po pravilu preko godinu dana i kasnije. Kupovinom ili prodajom na terminskom trzistu banka moze u svoju korist ili za racun komitenta, sacuvati vrednost anticipiranih tokova inostranih valuta od oscilacija deviznog kursa.

Za razliku od finansijskih trzista, devizno trziste nema jedinstvenu lokaciju ne trguje se na parketu. Umesto toga trgovina se obavlja telefonom i kompijuterskim vezama izmedju dilera u razlicitim centrima i izmedju kontinenata.

London je najveci svetski centar za deviznu trgovinu.Svakog dana banke trguju inostranim valutama u vrednosti od oko 464mlrd.USD dnevno.Vodeca pozicija Londona potice iz velikog obima medjunarodnih finansijskih poslova koji se ostvaruju u Londonu osiguranje, prodaja euroobveznica, pomorska trgovina, trgovina berzanskim proizvodima, i bankarski poslovi.

London ima koristi i zbog geografskog polozaja koji mu daje mogucnost da dnevno trguje ne samo sa Evropom, vec i sa SAD i Dalekim istokom, dok njihova vremenska razlika sprecava druga dva centra da trguju medjusobno. Kada banke u Londonu pocnu sa trgovinom u osam sati pre podne, one mogu da trguju sa bankama u Tokiju, Hong Kongu, i Singapuru, ciji je trgovacki dan pri kraju. Od jedan sat posle podne pa na dalje, londonske banke mogu da trguju sa bankama u Njujorku, pre nego sto se zatvore u pet sati posle podne, one mogu da trguju sa bankama iz Los Andjelesa i San Franciska. Devizna trgovina se odvija 24 sata dnevno.

Najveci deo deviznih transakcija u Londonu realizuje se u trgovini izmedju banaka.

Medjutim, kupci, kao sto su multinacionalne korporacije, penzioni i investicioni fondovi, imaju sve veci udeo u prometu (25% u 1995god.).

Udeo brokerskih poslova koji se rade za principala u 1995god.je bio 35% sto je mala promena u odnosu na 1992god. Medjutim, elektronski brokerski sistemi kojima se trguje od 1992 god. Preuzeli su trzisni udeo od tradicionalnih brokera koji su poslove sklapali izvikivanjem.

Promptne transakcije nisu imale slican rast kao terminski poslovi tako da one danas cine manje od polovine ukupnog deviznog prometa.

Svop poslovi na terminskom deviznom trzistu imaju kontinuirani rast: preko 90% terminskih transakcija danas cine devizni svopovi.

Najcesci valutni par kojim se trguje na Londonskoj berzi je funta/

US $ i US $ / DM, uz opadajuci udeo sterlinga.

Globalno posmatrano, obim valutne trgovine u Londonu veci je nego u ostalim velikim centrima. U stvari, vise se trguje US $ i DM u Velikoj Britaniji, nego u SAD i Nemackoj.

Oko 20% deviznih transakcija u Londonu uradi se za Britanske institucije, a preostalih 80% za prekomorske banke.

1.1. Ucesnici na deviznom trzistuPostoji nekoliko vrsta ucesnika na tristu:A ) korporacije

B ) komercijalne banke

C ) brokeri

-Korporacije kao sto su multinacionalne kkorporacije pojavljuju se na trzistu jer im je potrebna inostrana valuta za medjunarodnu trgovinu i investicije.

-Komercijalne banke su u sredistu trgovine na deviznom trzistu zbog toga sto se preovladjujuci obim medjunarodnih transakcija odvija preko njihovih racuna.Pri tome se najcesce menjaju bankarski depoziti denominirani u razlicitim valutama.

Devizna trgovina izmedju banaka interbankarska trgovina predstavlja najdinamicniji deo devizne trgovine.Neke banke ucestvuju na deviznom trzistu kao market makers ( to znaci da njihovi dileri u svakom momentu kotiraju kupovni i prodajni kurs za valute, dolare za funtu, nemacku marku za dolare i ostalo. )

Ostale banke ili korporacije telefoniraju ovim bankama, raspitujuci se za njihove kurseve, i onda mogu da prodaju ili da kupuju.

Market makers sticu profit na razlici izmedju njihovog kupovnog i prodajnog kursa, ali ove banke moraju biti spremne da promene svoje cene vrlo brzo, kako bi izbegle zadrzavanje valute koja deprecira, odnosno, da budu kratke za valutu koja raste.

-Brokeri, deluju kao posrednici izmedju banaka.Oni su specijalizovane kompanije sa telefonskim vezama sa bankama sirom sveta, tako da u svakom momentu mogu znati koja banka ima najveci kupovni kurs za valutu (bid), i koja nudi najnizi prodajni kurs (offer).

Banke koje su kontaktu sa brokerima mogu da utvrde koji je najbolji tekuci devizni kurs.Broker ne deluje u svoju korist, vec naplacuje proviziju za svoju uslugu.

Nebankarske finansijske institucije nude svojim komitentima sirok spektar usluga, koje se ne razlikuju od bankarske ponude.

U ove usluge spada i devizna trgovina. Institucionalni investitori, kao npr. penzioni fondovi, cesto trguju stranim valutama.

Centralne banke povremeno intervenisu na deviznom trzistu, kako bi uticale na kretanje deviznog kursa. Dok obim transakcija centralnih banaka po pravilu nije veliki, njihov uticaj moze biti od izuzetnog znacaja.Do ovoga dolazi zbog toga sto ucesnici na deviznom rzistu aktivnost centralne banke posmatraju u svetlu buduce makroekonomske politike koja moze uticati na devizni kurs. Vladine agencije mogu takodje trgovati na deviznom trzistu, mada su centralni bankari najcesci zvanicni ucesnici.

Devizni kurs je najvaznija cena za mnoge zemlje, posto porast ili pad cene nacionalne valute ima direktni uticaj na njihove ekonomske rezultate.On pomaze da se odredi da li zemlja moze da izvozi odredjene robe i koliko ce kostati njene gradjane kupovina inostrane robe, sto je veoma bitno u otvorenim privredama gde izvoz i uvoz cine i po 50%DBP.

2. Osnovne karakteristike privrede i devizni kurseviRast podstican investicijama,javlja se kada su investicije glavni faktor ekonomske ekspanzije, sto je cest slucaj u pojedinim delovima Azije.

Ravnotezne cene, nisu konstantne. One fluktuiraju posto se ponudjene i trazene kolicine prilagodjavaju velikom broju faktora.Isto vazi i za devizne kurseve.Oni se povecavaju i smanjuju kako se ponuda i traznja za valutama menjaju usled promena u ocekivanjima i osnovnim ekonomskim karakteristikama privrede kao sto su inflacija i ekonomski rast.

Na primer, ako je americka stopa inflacije veca od nemacke, cena americke robe povecace se u odnosu na cenu nemackih proizvoda i kao rezultat, traznja za nemackim robama povecace se u odnosu na traznju za americkim proizvodima.

Na deviznom trzistu, razlika izmedju relativnih stopa inflacije dovesce do povecanja traznje za markama i smanjene traznje za dolarima i u isto vreme, do povecane ponude dolara i manje ponude maraka.

Ekonomski rast razlicito utice na devizni kurs u zavisnosti od vremenskog okvira i toga da li je ekonomski rast zasnovan na povecanoj potrosnji ili povecanim investicijama.2.1 KAKO SE ODREDJUJU DEVIZNI KURSEVIDevizni kursevi se odredjuju iz minuta u minut uzajamnim dejstvom ponude i traznje jedne valute u odnosu na drugu. Na ponudu i traznju valuta utice veliki broj faktora, npr.,nemacka firma zeli da kupi neki americki proizvod, trebace joj dolari isto kao sto ce Amerikancu koji zeli da poseti Pariz biti potrebni franci, posto se dolari ne mogu koristiti za npr.kupovinu karte za metro.Nemacka firma pribavlja potrebne dolare

Prodajom maraka i kupovinom dolara na deviznom trzistu.Porast traznje za dolarima i porast ponude maraka povecace cenu dolara izrazenu u markama.

Tabela 3.2. prikazuje hipoteticke odnose traznje i ponude za dolarima i markama po razlicitim deviznim kursevima, tj.trziste dolar-marka posto je to posebno trziste.

Ovo znaci da je kurs USD/DEM reciprocan kursu DEM/USD. Tako,ako je devizni kurs 4 DEM/USD na trzistu dolara,odgovarajuci devizni kurs na trzistu maraka je 0,25USD/DEM.

Kao sto se moze videti, sema traznje na trzistu dolara pokazuje kolicinu dolara koja se trazi po razlicitim cenama uz nepromenjene ostale faktore a sema ponude pokazuje kolicinu dolara koja se nudi po razlicitim cenama uz nepromenjene ostale faktore.

Tabela 3.2

ponuda i traznja po dolarima

trziste dolara

cena DEM/USD traznja za dolarimaponuda dolara

4216

3410

288

1204

Trziste maraka

Cena USD/DEM traznja za markama ponuda maraka

1.00420

0,501616

0,333012

0,25648

Na osnovu ovih ema mogu se izvesti krive ponude i tranje.One su prikazane na grafikonu 3.1a, koji pokazuje krive ponude i traznje za dolarima, izrazene kao iznos maraka po dolaru tj. trziste dolara, i na grafiku 3.1b,koji prikazuje ponudu i potraznju za markama izrazenu u dolarima, ili dolarima po jednoj marki. U oba slucaja, kriva traznje spusta se s leva na desno, a kriva ponude penje se s leva na desno.

ta odredjuje nagib krive traznje ili koliko ce se promeniti traznja za odredjenom valutom sa promenom deviznog kursa?

Predpostavimo da Nemac zeli da kupi kompakt diskove proizvedene u SAD za koje cemo, radi pojednostavljivanja, pretpostaviti da u SAD kostaju 1 dolar po jedinici.Razumljivo je da ce Nemac kupiti vise diskova iz SAD ako se njihova cena u markama smanji. U ovom trenutku devizni kurs dolazi do izrazaja.

ak i ako je cena kompakt diskova proizvedenih u SAD nepromenjena, njihova cena u markama ce varirati sa promenom deviznog kursa.Pretpostavimo da je devizni kurs 4 DEM/USD.Po ovom kursu, odgovarajuca cena kompakt diska proizvedenog u SAD u markama je 4 DEM.

Ako Nemac zeli da kupi 2 diska po toj ceni, on ce kupiti 2 dolara na deviznom trzistu prodajuci 8 maraka posto nam devizni kurs govori da on mora dati 4 marke za svaki dolar koji zeli.

GRAFIKON 3.1Trziste dolara i trziste maraka

Ravnotezni devizni kurs za bilo koju valutu, ukljucujuci dolar i marku, je uspostavljen kada je iznos valute koja se nudi jednak jednak iznosu valute koja se trazi po odredjenom deviznom kursu ili ceni.U svetu gde postoje samo dve valute, ako Nemci odluce da kupe vise americke robe po svakom deviznom kursu, kriva traznje za dolarima na grafiku (a) pomerice se u desno, a kriva ponude maraka na grafiku (b) pomerice se takodje udesno.Kao rezultat, cena dolara raste,

a cena marke pada.Porast stope inflacije u Nemackoj u odnosu na stopu inflacije u SAD takodje ce povecati traznju za dolarima i ponudu maraka, sto ce,zatim,smanjiti ponudu dolara i traznju za markama.

Posto je Nemac prodao marke da bi kupio dolar, postoji direktna veza izmedju traznje za dolarima i ponude maraka.Ako je ema traznje za dolarima poznata, ponuda maraka moze se izracunati, i obrnuto.na slican nacin, u svetu dve valute, ako je data traznja za markama, ponuda dolara moze se izracunati.

S obzirom na tendenciju ponude i traznje da uspostave ravnotezu, devizno trziste ce se kretati prema ravnoteznoj ceni pri kojoj je kolicina valute koja se trazi jednaka kolicini valute koja se nudi.2.2 TOKOVI KAPITALA I DEVIZNI KURSEVITokovi kapitala javljaju se kada pojedinci kupuju i prodaju strana finansijska sredstva.Tokovi kapitala su veci od trgovinskih tokova 60 puta.

Ako je devizni kurs precenjen, ponuda valute veca je od traznje za valutom po tom deviznom kursu.

Ako je ravnotezni devizni kurs 1,5USD / GBP, dok je stvarni devizni kurs 1USD/GBP, dolar je precenjen.

Ako je dolar precenjen, funta je potcenjena.

Veina ekonomista se slae da su tokovi kapitala osnovni uzrok kratkorocnih varijacija veine deviznih kurseva.Tokovi kapitala su zaista znaajni. Potsetimo se da je dnevni iznos transakcija na deviznim tritima oko 1,2 biliona USD. Ali, ukupna vrednost trgovine robom i uslugama je, u najboljem slucaju, 10 biliona USD godisnje. Da je trgovina jedina determinanta deviznih transakcija, devizna trzista morala bi da budu otvorena samo dve nedelje godisnje.Ona su otvorena cele godine poto vrednost kapitalnih transakcija premauje vrednost trgovinskih transakcija, najmanje 40 puta (neki autori procenjuju i vie 60 prema 1).

Tokovi kapitala komplikuju nau analizu deviznih trita. Posmatrajmo grafikon 3.2. S obzirom na tokove kapitala, na cenu dolara utiu i trgovinski tokovi i kapitalne transakcije.

Ukupna ponuda dolara jednaka je onoj kolicini koja je ponudjena da bi se kupili strani proizvodi, Sm na grafikonu 3.2, plus kolicina koja je prodata da bi se kupila strana finansijska sredstva, S minus Sm.

Tranja za dolarima je takodje, podeljena na dva dela. Kriva tranje Dx jednaka je inostranoj tranji za dolarima za potrebe trgovine, dok D predstavlja ukupnu tranju za dolarima. Tako je D Dx = tranji za dolarima, izazvanoj tranjom za amerikim finansijskim sredstvima.

Grafikon 3.2Devizni kurs: trgovina i finansijske transakcije

Tranja za dolarima moe se podeliti na dva dela: Prvo: inostrana tranja za dolarima koji su potrebni za kupovinu robe i usluga iz SAD

Drugo: Inostrana tranja za dolarima koji su potrebni da bi se kupila finansijska sredstva SAD.

Na grafiku 3.2 ukupna ponuda i trnja za dolarima po razliitim deviznim kursevima prikazana je krivom ponude S, i krivom tranje D.

Inostrana tranja za dolarima za kupovinu amerike robe i usluga prikazana je krivom ponude Dx, a americka ponuda dolara ponuenih za prodaju da bi se kupile strane robe i usluge prikazana je krivom ponude Sm.

Tako je S minus Sm jednako amerikoj tranji za stranim finansijskim sredstvima, a D minus Dx jednako inosranoj tranji za amerikim finansijskim sredstvima.

Po ravnotenom deviznom kursu 1,50 americki uvoz robe i usluga vei je od njihovog izvoza robe i usluga za Q0 do Q1. Ali americki izvoz finansijskih sredstava vei je od njihovog uvoza finansijskih sredstava za Q1 do Q2.

Porast tranje za robom i uslugama zemlje pomerice i krivu Dx i krivu D u desno. Porast inostrane tranje za americkim finansijskim sredstvima po svim deviznim kursevima pomerie samo krivu D u desno.Po deviznom kursu 1,5 DEM/USD ukupna tranja za dolarima jednaka je ukupnoj ponudi dolara. Po tom deviznom kursu Sm je vee od Dx. Vea ponuda dolara po tom deviznom kursu govori da Sjedinjene Drave troe vise na uvoz robe i usluga nego to stranci troe na kupovinu amerike robe i usluga ili da je koliina dolara koja je ponuena da se kupi nemaka roba Q1 vea od koliine dolara koju trae Nemci za kupovinu amerike robe i usluga Q0.

Po deviznom kursu 1,5 DEM/USD, SAD formiraju deficit spoljno trgovinskog ili tekueg rauna i ako je ukupna tranja za dolarima jednaka ukupnoj ponudi dolara po ovom deviznom kursu. S toga sledi da stranci trae vie dolara da kupe amerike hartije od vrednosti nego to ameriki graani nude da bi kupili strana finansijska sredstva.

Po ravnotenom deviznom kursu, SAD formiraju suficit rauna kapitala koji tano neutralizuje njihov deficit u trgovini. Na grafikonu 3.2, trgovinski deficit SAD jednak je iznosu Q0 do Q1 i ovaj iznos je, takoe, jednak suficitu tekueg rauna SAD.

Posmatrano iz persrektive trgovine robom i uslugama, dolar je na grafikonu 3.2, precenjen poto je vrednost uvoza robe i usluga vea od vrednosti izvoza roba i usluga.

Drugim reima, SAD troe vie dolara da bi platile uvoz, nego sto zarauju izvozeci robu i usluge.

2a GLAVNI IZVORI TOKOVA KAPITALApekulacija je, pokuaj da se brzo stekne novac. pekulanti se nadaju da ostvare prvi i najtrajniji princip ekonomije : KUPI JEFTINO, PRODAJ SKUPO.

Viestruki devizni kursevi predstavljaju sistem od dva ili vise deviznih kurseva, od kojih se svaki koristi za razlicite vrste transakcija na deviznim tritima.

Tokovi kapitala, posledica rapidnog razvoja meunarodnih trita kapitala, pojavili su se iz mnogih razloga i izazivali razliita miljenja.

Skoro svi se slau da odreena kretanja kapitala, kao tokovi sredstava od kapitalom bogatog Severa ka kapitalom siromanom Jugu, poeljni, ali je nekoliko autora postavilo pitanje poeljnosti ostalih tokova kapitala. Meu njima su tokovi kapitala podstaknuti potragom za pekulativnim profitima baziranim na razlikama u deviznim kursevima.

Ako neki pojedinac oekuje da e francuski franak u bliskoj budunosti deprecirati 25%, prodavanje franaka danas za marke ili dolare ima smisla. Ako on prodaje franke za dolare, po deviznom kursu od npr.4FRF/USD, a franak padne na 5FRF/USD, on moe ostvariti profit od 25% kada konvertuje svoje dolare nazad u franke.

U nekim krugovima takva pekulacija se smatra nepotenom i svaki profit koji iz nje nastaje smatra se kraom. Takva shvatanja meutim, mogu biti neprimerena. Mnogi tzv. gnomi Ciriha nisu pekulanti time to pokuavaju brzo da zarade profit, oni su pre firme koje pokuavaju da izbegnu gubitak.

Velike multinacionalne korporacije obino imaju portfolio sastavljen od mnogih valuta, da bi olakale svoje operacije irom sveta. Ako menaderi takvih kompanija veruju da e dolar da pada u odnosu na druge valute, oni e prodati dolare i kupiti konkurentne valute, da bi odrali meunarodnu kupovnu mo portfolija firme.

Ako menader ignorie upozoravajue signale i ne uspe da se oslobodi dolara i time zatiti firmu, moe biti otputen. Pretpostavimo situaciju u kojoj radi pojednostavljivanja postoje dve valute: marka i dolar. Zamislimo da je devizni kurs 2DEM/USD i da firma ima 200DEM i 100USD. Poto je firma u mogunosti da konvertuje jednu valutu u drugu, ona moe imati ili 400DEM ili 200USD.

Ako se dogodi da firma ima samo dolare i da se devizni kurs pomeri na 1DEM/USD, kupovna mo valuta koju poseduje firma bie 200USD izraeno u dolarima, ali samo 200DEM izraeno u markama. Tako e kupovna mo njenih valutnih rezervi, izraeno u markama, biti prepolovljena.

Poreenja radi ako je firma drala sve svoje fondove u markama i marka aprecirala kao ranije, kupovna mo firminih rezervi valuta ostala bi ista, izraena u markama, ali bi se udvostruila iyraena u dolarima. Menaderi zato imaju jak motiv da se oslobode slabe, a pribave jaku valutu, ako anticipiraju da se devizni kurs da se promeni.

2.b. DVOSTRUKI DEVIZNI KURSEVI U JUNOJ AFRICIMnoge zemlje imaju dvostruki ili viestruki kurs, da bi razlikovale trgovinske tokove, od tokova kapitala i razliite tipove trgovinskih i kapitalnih tokova. Do skoro je Junoafrika Republika imala takav sistem. Postojao je jedan devizni kurs za uvoz i izvoz robe i usluga, komercijalni kurs, i drugi, za kupovinu i prodaju Junoafrikih finansijskih sredstava koju su vrili stranci, finansijski kurs. Vremenom finansijski kurs je bio 25% jeftiniji u odnosu na komercijalni rand.

Nia vrednost finansijskog randa znaila je da je stranac mogao da kupi 100.000randa vredne junoafrike hartije od vrednosti za 25.000dolara, pre nego za 27.400dolara. nia cena odreena je da podstakne strance da kupuju junoafrike hartije od vrednosti i dovedu do priliva kapitala u Junu Afriku.

Sa take gledita stranaca, loa strana sistema dvostrukog deviznog kursa bila je da kada bi oni pokuali da prodaju prethodno kupljene junoafrikje hartije od vrednosti stanovnicima June Afrike i prebace prihode u svoju zemlju, nia vrednost finansijskog randa dovela bi u pitanje takvu transakciju.

Naravno, ako bi stranac mogao da kupi junoafrike hartije od vrednosti koristei finansijski rand, proda ih nekome u Junoj Africi i prebaci prihode od prodaje kuci po komercijalnom kursu, mogao bi da osvari ogroman profit.

Mogunost da se izvrsi takva ema brzog bogaenja, zabranjena je zakonom od strane vlade Juzne Afrike.Omoguen je lak ulazak finansijskih sredstava u Junoafricku Republiku, ali teak izlazak.

Sistem dvostrukog deviynog kursa uveden je sredinom 1980'tih god. Kao reyultat politickih nemira, koji su pogodili zemlju u to vreme.

Iako je sistem moda imao skroman uspeh, vlasti u Junoj Africi bile su svesne da je slobodno kretanje kapitala bilo i da je i dalje od velikog interesa za njihovu zemlju. ansa da se eliminie sistem dvostrukog deviznog kursa javila se pocetkom 1995.god. posle demokratskih izbora 1994god. i generalno konzervativnih ekonomskih politika koje je preduzeo Afriki nacionalni kongres.

Rand je zaista aprecirao oko 4% u drugoj polovini 1994.god. Pored toga, odliv kapitala u iznosu 3,5 milijardi randa u prvoj polovini 1994.god.pretvorio se u priliv od 9 milijardi randa u drugoj polovini godine.

Kao rezultat, Juno Africka Republika imala je neto priliv kapitala u 1994.godini nasuprot odlivu kapitala u predhodne dve god. Medjunarodne rezerve Juznoafrike Republike porasle su u 1994.god. Pozicija medjunarodnih rezervi zemlje znacajno je poboljsano, i ako, prema medjunarodnim standardima, nije visoka.

S obzirom na ovakav razvoj, vlada Junoafrike Republike spojila je dva devizna kursa, naputajui 13, marta1995,god. finansijski kurs.

2.3. KAMATNE STOPE I DEVIZNI KURSEVI

Kamatni diferencijal je razlika izmeu kamatnih stopa u jednom finansijskom centru u odnosu na iste u drugom finansijskom centru.

Devizni kursevi i kamatne stope su blisko povezani na finansijskim trzistima.Oprezna firma e drati svoje gotovinske rezerve u vauti koja joj donosi najvei prinos.

Ako su kamatne stope vie u Njujorku nego u Londonu, firma e drati dolare. Firme, u stvari dre svoja dolarska sredstva u takvim instrumentima kao to su amerike dravne obveznice ili potvrde o depozitima. Ali ako britanske kamatne stope porastu iznad amerikih i kamatni diferencijali se promene u korist Londona, firme e prei sa dolarskih sredstava na britanska kratkorona finansijska sredstva.

Da bi konvertovali amerika i britanska finansijska sredstva, firme e prodati svoja amerika finansijska sredstva za dolare. One e onda otii na devizna trita, odnosno u svoju banku i prodati dolare, a kupiti funte. A sa funtama firme e kupiti britanska finansijska sredstva i zavriti prelaz.

Na deviznim tritima, transakcija e smanjiti vrednost dolara iskazan u funtama. Na grafikonu 3.1. kriva ponude dolara, pomerie se u desno, kako investitori iz SAD prodaju dolare, da bi kupili funte, a kriva tranje za funtama e se pomeriti u desno kako amerikanci trae vee koliine funti, da bi kupili vie britanskih finansijskih sredstava.

Na gore navedeni nain, kamatna stopa utie jedino ako su ostale varijable, ukljuujui i oekivanja, ostale iste. Ako kamatna stopa na jednogodinje britanske potvrde o depozitima iznosi 10%, dok su uporedivi ameriki prinosi 4%, ameriki menader bi trebalo da kupi britanske potvrde o depozitima.Ali ako menader doe do zakljuka da e funta tokom godine deprecirati za 8%, s obzirom na svoja oekivanja, on e kupiti britanska finansijska sredstva i kupiti funte koje su potrebne da se izvri transakcija, jedino ako britanska kamatna stopa nadmai uporedivu ameriku stopu za najmanje 8%.

Ako on kupi amerike blagajnike zapise, koji donose prinos od 4%, on e izgubiti 6%, ako je britanska kamatna stopa 10%, a funta ne deprecira. Meutim, ako funta padne za 8%, kao to je on predviao, njegova neto korist e, mereno dolarima, biti 2% ako kupuje britanske blagajnike zapise i konvertuje prihode u dolare nakon deprecijacije funte. Tako da e s o bzirom na svoja oekuvanja i tekue kamatne stope, investirati u amerike blagajnike zapise.

ak e i britanski menader, koji eli da dri funte pre nego dolare, u ovim uslovima, prebaciti svoje fondove u Njujork. Iako on gubi 6% na kamatne diferencijale, on e dobiti 8% kada konvertuje dolare nazad u funte.

2.3.(a) OEKIVANJA U VEZI SA KAMATNOM STOPOM I DEVIZNIM KURSEVIMAKao to promene stvarnih kamtnih stopa mogu dovesti do tokova kapitala i do poveanja odreenog deviznog kursa, to takoe mogu podstai i promene oekivanja u vezi sa kamatnom stopom. Videli smo da ako devizni kursevi rastu u Nemakoj i padaju u SAD, sredstva e se kretati od Njujorka prema Frankfurtu, i marka e aprecirati u odnosu na dolar.

Ako menader koji je zaduen za strani novac oekuje da e vrednost marke porasti sutra, on e kupiti marke danas. Ili ako oekuje da e nemake kamatne stope da porastu sutra i dovedu do aprecijacije marke, on e kupiti marke danas.

Ako kupi marke danas, on se suoava sa oportuitetnim trokom, jer ako kamatne stope porastu, cene finansijskih sredstava padaju.

Pretpostavimo da on kupuje estomesene blagajnike zapise u vrednosti 100.00DEM pre rasta nemakih kamatnih stopa i da je tekua kamatna stopa 5%. Poto je cena blagajnikog zapisa data sledeom formulom:

100.000DM

CENA= ----------------

(1,05) on e ga kotati 97.590DEM. Ako sada nemaka kamatna stopa poraste na 6%, cena zapisa e pasti na 97.128DEM. To znai da ako on proda zapise odmah nakon kupovine, imae gubitak od problino 1% na godinjoj bazi.ini se da ovo govori da e menader prei na marke, jedino ako se nemake kamatne stope i cena marke poveaju. Meutim ako marka aprecira za 2%, menader je pobednik ak i ako kupi marke pre aprecijacije, poto e on iako moe imati gubitak od 1% na blagajnike zapise ako ih proda odmah, zaraditi 2% od aprecijacije marke. Ako on poseduje blagajnike zapise do dospea i marka aprecira kao pre, a predhodni kamatni diferencijali u korist Njujorka su samo 1/2%, on je skoro definitivno pobednik.Oekivanja vezana za promene kamatnih stopa znaajno utiu na dnevne razlike deviznih kurseva. Mnogi analitiari veruju da su oekivanja vezana za kamatne stope u zimu 1994.-1995.godine, bila glavni uzrok aprecijacije marke u odnosu na dolar.

Iako su Federalne rezerve poveale amerike kamatne stope ponovo sa 3% na 6%, u ranijem periodu, usporavanje amerike ekonomske aktivnosti stvorilo je oseanje da je Fed. moda smanjio amerike kamatne stope.

U isto vreme, porast nemake ekonomske aktivnosti, doveo je do uverenja da je Bundesbanka moda poveala nemake stope. S obzirom na ova oekivanja u vezi sa kamatnim stopama, kriva tranje za markama, pomerila se u desno, dok se kriva ponude maraka pomerila u levo. Obe promene vodile su porastu cene marke.

2.3.(b) VESTI I DEVIZNA TRITANa devizne kurseve ne utiu samo objektivni faktori. Na njih utiu sve vrste elemenata od kojih je veinu lake objasniti posle, nego pre deavanja. Kako se objanjava deprecijacija funte u odnosu na dolar krajem 1986. posebno u svetlu aprecijacije funte tokom zime 1987.?

Podaci nam govore da je funta trebalo da aprecira, a ne da deprecira u odnosu na dolar. Britanski ekonomski rast je nadmeio ameriki. Poto ekonomski rast u obe zemlje biva predvoen potronjom, rast je trbalo da izvri pritisak na funtu na dole. Meutim, sa druge strane, relativni ekonomski rezultati Britanije, trebali su da ojaaju funtu.

Stopa britanske deflacije, merena indeksom veleprodajnih cena, bila je via, iako su obe zemlje imale trgovinske deficite, britanski trgovinski deficit meren procentom GDP-a, bio je manji u odnosu na uporedivi trgovinski deficit SAD. Britanske kamatne stope bile su vie, nekih 4-4%, nego iste u SAD. Dok su brojke govorile da je funta trebalo da aprecira ili u najmanju ruku da ne deprecira u odnosu na dolar, ona je pala za 5% krajem 1986.godine, ili po godinjoj stopi veoj od 20%.TABELA 3.4.

Ekonomski indikatori: Velika Britanija i SAD (trei kvartal 1986.godine; procenat promene tokom prethodnog perioda, racio i stope) VELIKA BRITANIJA SAD

GDP/BDP 4,3% 0,3%

P/P -5,1% -4,3%

TB/GDP -1,8% -3,5%

Kamatna stopa* 10,9% 6,2%

P= indeks cena na veliko

TB= spoljnotrgovinski bilans (uvoz-izvoz)

*Stopa na estomesene blagajnike zapise.

Ono to moe izgledati iznenaujue, je to da su visoke britanske kamatne stope smaatrane znakom slabosti funte. Tvrdilo se da su Britaniji potrebne visoke kamatne stope, da bi podupreli funtu. Meutim, ak ni visoke kamatne stope, nisu zaustavile pad funte poetkom jeseni 1986.godine i Bank of England je bila primorana da intervenie na deviznim tritima da bi podrala funtu.

Neki analitiari su smatrali da je pad funte najbolje objanjen kombinacijom ekonomije i politike, pri emu je ekonomija vezana za pad cena nafte. Poto je nafta iz Severnog mora, bila glavni izvor prihoda od spoljne trgovine za Britaniju, pad cena nafte upozorio je Britaniju na budue trgovinske deficite i slabiju funtu.

Politiko objanjenje bilo je bazirano na politici partija i nastupajuim optim izborima u to vreme. Laburistika partija tvrdila je da je tadanja vlada Margaret Taer predvodila deindustrijalizaciju Britanije, to je umanjilo sposobnost zemlje za takmienje na svetskim tritima. Tako bi, kada su u pitanju kamatne stope, prema tvrdnjama laburista, funta pala. Konzervativci su odgovorili da bi pobeda laburista znaila vee vladine izdatke, vie poreze, inflaciju i deviznu kontrolu. Tako bi ak i najmanji izgledi da e laburisti da pobede, uticali na nestabilnost funte. Menaderu koji je zaduen za meunarodni novac, u ovoj situaciji, najbolji potez bi bio da se oslobodi funti dok ne dobije pouzdane informacije o buduoj ceni nafte i verovatnom ishodu izbora. Ekonomija po sebi ne bi bila dovoljna, trebao bi obratiti panju na politiku sferu takoe.

Politiki dogaaji esto predskazuju ekonomski razvoj i objanjavaju tekue ekonomsko ponaanje. Funta je poela da se oporavlja u odnosu na dolar krajem 1986.godine i kasnije je porasla u odnosu na sve evropske valute.

Jo sveiji primer politikog uticaja na oekivanja i devizne kurseve odigrao se u Kanadi krajem 1993.godine kada su liberali, koje je predvodio Jean Chretien, potpuno potukli premijera Kima Campbella i Progresivne konzervativce na izborima. Poto je postajalo sve oiglednije da e liberali dobiti izbore, mnogi pojedinci prodali su kanadske dolare i kanadski dolar je pao u odnosu na ameriki za blizu 6%. Mnogi ljudi su verovali da e liberali slediti ekspanzivnu fiskalnu politiku u pokuaju da smanje nezaposlenost uprkos njihovom obeanju da e smanjiti budetski deficit sa 5,2 na 3% GDP. Fiskalna ekspanzija, smatralo se, vodie inflaciji i tako, deprecijaciji kanadskog dolara. Zbog toga je imalo smisla prodavati valutu.U stvari, kanadski dolar se oporavio pred same izbore, kada se raspoloenje promenilo u korist miljenja da bi jaka Liberalna partija bila bolja za kanadski dolar, od slabe Konzervativne. Kanadski dolar je meutim, primio jo jedan udarac i Bank of Canada je bila primorana da intervenie da bi podrala kanadski dolar, kada su Pokret za Kvebek i Reformska partija osvojile drugo i tree mesto na izborima.

Ovo su samo dva primera o tome kako vesti utiu na devizne kurseve.

2.3.(c) OBJANJENJE VARIJABILNOSTI DEVIZNOG KURSA

Probijanje (overshooting) je pojam koji se koristi da se objqsni tendencija deviznih kurseva, da se promene vie nego to je potrebno, da bi se uspostavio novi ravnotenio devizni kurs.

pekulativni mehur (speculative bubble) javlja se kada ljudi kupuju finansijska sredstva danas, zato to veruju da e cena biti via sutra bez obzira na ekonomske osnove. Ekonomisti su postavili ovo pitanje i razvili su teorije o odreivanju deviznog kursa u kojima devizni kursevi kreui se sa jednog nivoa na drugi, premauju (overshoot) njihovu krajnju vrednost. Ove teorije su veoma komplikovane. Njihova osnovna poruka je da imajui u vidu racionalno ponaanje pojedinaca i firmi na deviznom tritu, uopte ne iznenauje da devizni kursevi rastu i padaju vie nego to se oekuje.

Da i postoje jasna objanjenja o tome zato devizni kursevi rastu iznadili padaju ispod njihove krajnje pozicije, to nam ne govori zato je takvo premaivanje prisutnije danas nego u prolosti.

Jedno objanjenje za varijabilnost deviznih kurseva je da su meunarodna finansijska trita mnogo vea danas i komunikacije meu njima su mnogo bolje. U ekonomiji se obino smatra da porast broja trinih uesnika u kombinaciji sa boljim komunikacijama i superiornim informacijama, vodi stabilnijim tritima. Ali teko je uskladiti ovu tradicionalnu pretpostavku o trinom ponaanju sa dananjim funkcionisanjem deviznih trita.

Npr. jen je u prvom kvartalu 1995.godine aprecirao oko 20% u odnosu na dolar, to predstavlja aprecijaciju od preko 100% godinje. Ipak, jen je pao 7% u odnosu na dolar poetkom prolea 1995.godine, da bi u maju 1995.godine porastao 2,5% u odnosu na dolar. Nestabilnost deviznog kursa je izgleda postala pravilo pre nego izuzetak.

Skokovi i padovi vrednosti valuta na deviznim tritima ne baziraju se toliko na osnovama koliko na ideji, da ako valuta raste, pojedinac treba da je kupi i da ostvari profit, i istog trnutka proda drugu valutu da izbegne gubitak. Zajedno sa porastom broja trinih uesnika, koji ako i ne tragaju za pekulativnim profitom, pokuavaju da izbegnu gubitke. Ne iznenauje da kada valuta poinje da se kree u jednom pravcu, ona je zahvaena pekulativnim mehurom i valuta raste ili pada vie nego to to diktiraju osnovne karakteristike privrede.

Ako je razlog zato je cena danas visoka samo to to investitori veruju da e prodajna cena sutra biti via, kada osnovni faktori izgleda da ne opravdavaju takvu cenu, postoji pekulativni mehur.

Jedan od glavnih ekonomskih dogaaja u 1999.godini prema procenama Fred Bergsten-a, verovatno e biti otar pad vrednosti dolara. Za to Bergsten navodi najmanje etiri razloga:Prvo, ameriki deficit tekueg rauna e porasti na skoro 300milijardi dolara . Ovo ini oko 3 % GDP SAD , priblino isti nivo dostignut u prethodno maksimumu sredinom 1980-tih godina, nakon toga je dolar opao za preko 50% naspram nemake marke i jena. Deficit je ve na rekordnom nivou u dolarskom iznosu. Neto spoljni dug SAD e porasti na skoro 2triliona dolara.

Druga strana amerikog duga i deficita je visoka kreditna pozicija i suficit Japana i Evrope. Japanski suficit ide ka rekordnom nivou od 150 milijardi dolara u 1999.godini, a jen je ve otro porastao naspram dolara. Suficit Eurolanda je neto manji, poto je Evropska komisija u svom izvetaju o konvergenciji u martu 1998.godine istakla da je neuobiajeno visoki vei nego bilo kada nakon sredine 1980-tih godina, kada je bio posledica najvee precenjenosti dolara u istoriji.

Drugo, porast amerikog deficita e podstai irok krug mera trgovinskog protekcionizma u SAD-u. Industrija elika vezahteva obuhvatne olakice. Maine, alatljike, poluprovodnici, brodogradnja, tekstil i nekoliko poljoprivrednih sektora nee mnogo kasniti. Ukoliko privredni rast u SAD opadne dovoljno da podstakne porast nezaposlenosti, ak i u manjem stepenu dosta je verovatno da e trgovinski deficit biti optuen za izvozne poslove i da e se pojaati pritisci na trgovinsku politiku. Verovatno je da e administracija pokazati razumevanje za ove zahteve polazei od poznate obaveze prema radnicima zbog prikupljenog novca i glasova koji su bili presudni za pobedu demokrata u novembru 1998.godine i zbog rane faze kampanje za predsednike izbore 2000.godine. ovi protekcionistiki pritisci e usmeriti medije i javnu panju na trgovinski deficit, kako bi Administracija dobila saglasnost Kongresa za nove trgovinske pregovore. Posebna briga e biti usmerena na Japan i Kinu sa kojima je amerika bilateralna ravnotea dostigla rekordne nivoe.

Tree, stvaranje eura moe biti sledei okida za narednu fazu smanjivanja vrednosti dolara. Sada je ve iroko prihvaeno da e euro postati glavna globalna valuta, koja moe izazvati dolar na planu globalne finansijske supremacije. Razvoj ovih dogaaja e zahtevati veliku diverzifikaciju od dolara prema euru koja e moda dostii 500 milijardi dolara do 1 triliona dolara tokom narednih nekoliko godina. Meenuradni uspon eura e dovesti do otrog porasta njegovog deviznog kursa. Euroland e izvoziti znaajan obim kapitala, poveavajui optu ponudu nove valute zajedno sa porastom tranje. Deprecijacija eura od oko 10% neophodna je za obnavljanje odrive pozicije tekueg rauna, ali su sasvim mogua i probijanja (over shooting), pa neki evropski ekonomisti prognoziraju aprecijaciju u intervalu 25-40%.

etvrto, amerika privreda e, po svoj prilici, znaajno opasti u 1999.godini. amerike kamatne stope jo uvek su visoke u realnom izrazu u odnosu na istorijske standarde. Njihove kratkorone kamatne stope jo uvek su prilino vee od evropskih i one e ubudue znaajno opadati. Takoe, mogu je pad evropskih kamatnih stopa, mada e diferencijal u korist dolara verovatno opasti. Bilo koje oivljavanje japanske privrede moe imati za rezultat vee kamatne stope, to e dalje doprinositi smanjivanju transpacifikih diferencijala.

Poslednja kalkulacija fundamentalno ravnotenog deviznog kursa uraena u institutu za meunarodnu ekonomiju u Vaingtonu (F.Bergsten 1999.), pokazuje da bi ravnoteni devizni kurs mogao biti 1euro=1,25-1,30dolara i 1dolar=100jena. Ovo ima za posledicu da e zahtevani pad vrednosti dolara biti u proseku oko 10-15%, to je vee u odnosu na period 1971.-1973. i znatno manje nego u periodu 1985.-1987.godine.

Situacija u SAD je sloena, znaajna deprecijacija dolara pomogla bi korekciji trgovinskog deficita i ograniila bi protekcionizam u narednih nekoliko godina, sa privredom koja je blizu pune zaposlenosti to bi takoe moglo podstai inflatorne pritiske i pogurati kamatne stope nadole.

Zbog toga se javlja potreba da G3 (Euroland, Japan, SAD), aktivnije upravljaju njihovim deviznim kursevima, nego to je to ranije bio sluaj. Najbolji pristup, kao to je to istakao nemaki predsednik, a podrao Japan i ostale kontinentalne lanice G7, bilo bi uvoenje reima kontrolisane fleksibilnosti. G3 bi mogla da zahteva ravnoteni okvir od 20-30% kako u periodu tranzicije u euro, tako i u narednom dugoronom periodu, ime bi se izbeglo otro probijanje dolara na silaznoj skali. One bi mogle sprovesti zajedniku intervenciju, dodatno smanjivanje kamatnih stopa u Euroland i Japanu. Evropa e morati da prihvati otre mere na straniponude kako bi smanjila nezaposlenost putem porasta fleksibilnosti njihovih trita rada i trita kapitala.

Alternativa znaajnoj fiskalnoj ekspanziji bi mogla da proizvede miks politike Reagan-Volcker (umesto poeljnijeg Clinton-Greenspan miksa), to podrazumeva znatno vee kamatne stope i mnogo veu aprecijaciju dolara.

2.3.(d) BUDUNOST DOLARAMnogi posmatrai veruju da e dolar nastaviti da opada u odnosu na najjae valute iz nekoliko razloga.

Prvo, struktura svetske privrede se menja. The Economist procenjuje da se samo jedna polovina privatnog finansijskog bogatstva u svetu dri u dolarima ili u sredstvima koja su izraena u dolarima.

Da je 67% svetske trgovine fakturisano u dolarima , 75% meunarodnih bankarskih kredita je u dolarima, a 61% meunarodnih rezervi dri se u dolarima.

Ipak udeo Amerike u svetskoj privredi slabi. Nasuprot periodu odmah posle II Svetskog rata kada su SAD davale 50% svetske proizvodnje, Amerika daje danas samo 20% svetske proizvodnje i 14% svetske trgovine.

Novije procene ukazuju na opadajue uee dolara u fakturisanju meunarodne trgovine na nivo ispod 50%.

U svetlu ovakvog pada Amerike na meunarodnom nivou, iznenauje to to je dolar i dalje dosta traen. Moe se oekivati da uloga dolara irom sveta opada ako relativna pozicija Amerike u svetskoj privredi nastavi da se pogorava.Tranja za dolarima u svetu e u najboljem sluaju da raste po opadajuoj stopi. S druge strane koliina dolara koji se nude moe da raste po sve veoj stopi. Ameriki penzioni i investicioni fondovi otkrili su nova finansijska trita koja nude vie prinose nego domaa. Sada Amerikanci dre samo 3% njihovih finansijskih sredstava u stranim hartijama od vrednosti, to je mnogo manje od Britanaca koji dre 25%. Uprkos nepovoljnom uticaju krize pezosa u 1994. i 1995.godini, na mlada finansijska trita, Amerikanci i Evropljani e u budunosti jo vie investirati u ova trita koja daju vee prinose. Predvia se da e mlada trita do 2010. ostvarivati oko 40% ukupne kapitalizacije na berzama, to je vie od njihovih sadanjih 15%.

Za SAD ovo znai da e manje dugoronih sredstava biti investirano u amerike finansijske aktive, a da e vei deo traiti ansu u prekomorskim zemljama. Izraeno zemljom deviznog trita verovatno e postojati relativno smanjenje tranje za dolarima i relativno poveanje njihove ponude.

Meutim, ovakvi izgledi kada je dolar u poitanju mogu biti previe pesimistini. Mogue je da e popularnost dolara na dugi rok opasti, ali to se ne mora nastaviti po sadanjoj stopi. Neki analitiari veruju da je njegovo opadanje posledica posebnih okolnosti.Krajem 1994.godine npr.SAD su angaovale 20 milijardi USD svojih meunarodnih rezervi, od ega je oko pola bilo deviznih rezervi, da pomognu da se stabilizuje meksiki pezos. Da plan stabilizacije nije uspeo, 20milijardi USD amerikih rezervi bi nestale to bi imalo kobne posledice po dolar. S obzirom na ovu mogunost, neki menaderi su prodali dolare.

Pored toga, neke kritike upuene na raun meunarodne ekonomske politike SAD tvrdile su da obaveza SAD da e tititi meksiki pezos, smeta amerikoj elji da stabilizuje dolar. U to vreme ti kritiari su verovali da su SAD trebale da poveaju svoje kamatne stope da bi uvrstile dolar. Ali, ovim kritikama se smatralo da SAD nee uiniti taj potreban, ali teak korak, s obzirom da bi vie amerike kamatne stope, stope koje bi Meksiko morao da plati ako pozajmljuje od SAD, mogle dosta da ugroze mogui uspeh amerikog stabilizacionog programa.

Kriza pezosa je nema sumnje doprinela slabosti dolara u 1995.godini. meutim to je podrazumevalo da e se dolar oporaviti ako pezos prebrodi krizu.

Michael Prowse iz Financial Times, je smatrao da doba jakog dolara moda prolazi. On je naveo tri razloga: restruktuiranje i poveana efikasnost u proizvodnom sektoru, jaki napori preduzeti da se povea produktivnost u sektoru usluga i preduzeti koraci da se smanji veliina i pobolja efikasnost javnog sektora. Ako se ove mere kombinuju sa merama za ravnoteu budeta i poreskim reformama koje su donete u cilju poveanja tednje, privreda SAD e postii mikroefikasnost i makrostabilnost sa visokim stopama tednje.3. PROMPTNA I TERMINSKA DEVIZNA TRITADa bi se izvrio promptni posao na tritu, diler telefonom poziva svog kolegu u market-making banci i pita za njegovu cenu, npr.dolar-marka, odnosno marka-dolar. Market-maker kotira obe cene, cena po kojij je spreman da kupi ili proda do standardnog iznosa.

Interval (spread) je razlika izmeu ove dve cene. Za vreme meubankarske trgovine, tokom koje uesnici znaju velike brojeve (dolari i centi, marke i feninzi), diler moe da kotira samo points (poslednja dva broja u ceni).

Npr. ukoliko je kurs dolara naspram nemake marke bio 1USD=1,4675-80DM, onda bi market-maker kotirao 75-80. On kupuje dolare za 1, 4675DM i prodaje dolare za 1,4680DM. Ukoliko zainteresovana strana eli da sklopi posao ona erei da prihvata jednu od ove dve cene. Potvrda ovog telefonskog kontakta bie razmenjena uz instrukcije koje se odnose na izvrenje plaanja i bie preneta na obraunsko odeljenje koje se stara da odgovarajue valute budu transferisane na naznaene raune na odgovarajui dan.

Poslovanje na terminskom tritu prilino se razlikuje od poslovanja na promptnom tritu. Teoretski postoji mogunost da terminska cena valute bude jednaka njenoj promptnoj ceni. Meutim u stvarnosti, terminska cene je po pravilu vea ili manja (za premiju ili diskont) od promptnog kursa.

Po konvenciji, terminska cena se ne kotira u celini, ve se kotira razlika (premija ili diskont). Ova praksa donosi brojne koristi. Devizni svopovi baziraju se na razlikama u odnosu na tekui promptni kurs. Sem toga, premija i diskont su podloni manjim oscilacijama, nego promptni kurs, pa kotiranje razlika zahteva manje promene u publikovanju cena.

Odreivanje terminskog kursa ne zavisi direktno od procene budueg deviznog kursa. Umesto toga, premije i diskont, reflektuju kamatne razlike izmeu valuta u vreme sklapanja posla. Ukoliko valuta sa visokom kamatnom stopom bude prodata na termin za valutu sa niom kamatnom stopom, tada prodavac nastavlja da uiva koristi vee kamatne stope u periodu do dospea ugovora. Meutim, kupac mora da saeka na koristi vie kamatne stope. Ova razlika se neutralie tako to kupac dobija diskont na promptni kurs za posao koji lei u osnovi terminskog obrauna.

Terminska transakcija moe se zatvoriti u bilo koje vreme pomou druge terminske transakcije kojom se prodaje ili kupuje inostrana valuta na originalni dan dospea. Terminske transakcije su fleksibilne i uobiajeno se koriste kao metod zatite vrednosti inostrane valute. U meri u kojoj su narasla devizna trita, razvijeni su drugi instrumenti za zatitu, kao to su fjuersi i opcije. Ovi instrumenti se koriste i za heding.PRIRODA TERMINSKOG UGOVORA

Da bismo ilustrovali jedan terminski ugovor, pretpostavimo da su industrijska kompanija i investicijona banka uli u sledei tromeseni terminski ugovor u kome je osnovni iznos 10 miliona dolara, ako jednogodinji LIBOR 3 meseca od sada pree 9% , investiciona bankarska firma mora da plati industrijskoj kompaniji iynos odreen po formuli : (jednogodinji LIBOR na 3 meseca od sada minus o,o9) puta 10 miliona dolara.

Zajmoprimci i investitori mogu upotrbiti terminske ugovore protiv nepovoljnih rizika kod kamatnih stopa zamrzavanjem kamatne stope. Da bismo videli kako zaimoprimac moe da upotrebi terminski ugovor, uzmimo u obzir navedeni hipotetiki ugovor. Predpostavimo da menadment industrijske kampanje planira da za 3 meseca pozajmi 10 miliona dolara na godinu dana. Firma moe da pozajmi novac uz odreenu maru preko jednogodinjeg LIBOR- a koji je trenutno 9%. Rizik sa kojim je firma suoena je taj da e za 3 meseca jednogodinji LIBOR biti vei od 9%.

Pretpostavimo dalje da menadment eli da eliminie rizik porasta jednogodinjeg LIBORA zamrzavanjem kamatne stope na 9%. Ulazei u hipotetiki terminski ugovor, menadment industrijske kompanije je to i uradio.

Ako bi jednogodinji LIBOR porastao iznad 9% za tri meseca od sada, pod uslovima terminskog ugovora, investiciona bankarska firma je duna da nadoknadi razliku. Ako je jednogodisnji LIBOR 3 meseca od sada ispod 9% indusrijska kompanija nee imati koristi od nie kamatne stope, jer mora da plati investicionoj bankarskoj firmi toliki iznos da su efektivni trokovi pozajmice 9%.TERMINSKI VALUTNI UGOVORI

Veina terminskih ugovora ima rok dospea od dve godine. Za terminske ugovore na due vreme licitacioni spread raste, odnosno veliina spread-a za datu valutu se uveava vremenom (with maturity). Zbog toga terminski ugovori postaju manje privlani za heding dugoronog rizika deviznog kursa. 3.1. TERMINSKO TRITE

Ako e pojedincu biti potrebna strana valuta za 6meseci od dananjeg dana, ali ne kupi tu valutu danas na terminskom tritu, on je u otvorenij poziciji (open position). Ako pojedinac kupi stranu valutu na terminskom tritu, on je u pokrivenij poziciji (covered position).

Terminsko devizno trite (foreward excange market) je trite gde se valute kupuju i prodaju terminski za neki utvreni dan u budunosti.

Terminski devizni kurs je cena jedne valute izraene u drugoj na terminskom tritu. Terminski devizni kursevi raunaju se kao procenat od sadanjeg deviznog kursa. Ako je terminska cena valute manja od njene tekue cene, za valutu se kae da je na terminskom popustu (forward discount). Ako je terminski devizni kurs vii od tekueg deviznog kursa, u pitanju je terminska premija (forward premium).

S obzirom na varijabilnost deviznih kurseva, teko je precizno predvideti budue devizne kurseve, to stvara problem kako trgovcima, tako i meunarodnim investitorima. Terminsko devizno trite omoguuje pojedincima da za proviziju obavljaju terminsku kupovinu ili prodaju valute. Britanski investitor znajui da e eleti da konvertuje tako veliki iznos dolara u funte godinu dana od danas, moe danas stupiti u kontakt koji e mu dozvoliti da tada proda dolare za funte po fiksnoj ceni. Ta cena se naziva terminski devizni kurs.Terminski kurs se obino rauna kao procenat tekueg ili promptnog kursa. To znai da je terminska premija ili popust jednaka (f - s)/ s , gde je f i s koji se nalaze u indeksu oznaavaju terminski i promptni devizni kurs, respektivno.

Trgovci kao i menaderi koriste terminsko trite. Npr.petpostavimo da je tekui devizni kurs 1,50 USD/GBP i da ameriki trgovac automobilima kupi 100jaguara po ceni od 40.000GBP po automobilu i dogovori se da plati kompaniji koja pravi jaguare 4 miliona GBP, vrednost ukupne kupovine za 3 meseca. Da bi izvrio svoju obavezu, trgovac automobilima mora da proda sve automobile za 3 meseca po prosenoj ceni od 60.000USD, cena bi ustvari, trebalo da bude via da bi pokrila njegove poslovne trokove i donela profit. Ako se sve odvija po planu i devizni kurs je i dalje 1,50USD/GBP u trenutku kada su svi automobili prodati, on moe konvertovati njegovih 6miliona USD u 4miliona GBP i isplatiti svoje dugovanje kompaniji od koje su kupljeni jaguari.OBRAUN PO TERMINSKOM UGOVORUU grafikonu 3.3. prikazuje se pozicija kupca i prodavca u terminskom ugovoru. Isplata po terminskom ugovoru, je St - K, gde je K cena isporuke, a St je promptna cena aktive u momentu dospea ugovora. Ovo je zbog obaveze holdera ugovora da kupi aktivu ija je vrednost St za K. Slian je obraun za kratku poziciju; za jedinicu aktive: K - St. Ovaj obraun moe biti pozitivan ili negativan.GRAFIKON 3.3.

Pozicije u terminskom ugovoru

Znaenje simbola

K = cena isporuke

St = cena aktive u momentu dospelosti

4. FJUERS POSLOVI I TRGOVINA FJUERSIMA

Fjuersi su obaveze da se kupi ili proda odreena roba kao to je ito ili zlato, odreenog dana, po unapred poznatoj ceni. Fjuers ugovor kao i terminski ugovor predstavlja sporazum izmeu dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato budue vreme za poznatu cenu.

Za razliku od terminskog ugovora fjuers ugovorom se normalno trguje na berzi. Da bi se omoguila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjuers ugovore. Poto dve strane u ugovoru ne moraju da se meusobno poznaju, berza utvruje i garantne mehanizme za izvrenje ugovora.

Za razliku od terminskih ugovora kod fjuersa obino nije specificiran taan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotina berza utvruje period unutar meseca kada se mora izvriti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je esto ceo mesec.

Holder kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke, kada e izvriti isporuku. Obino ugovor ima nekoliko razliitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvruje taan iznos aktive koji mora biti isporuen po jednom ugovoru, kako e se kotirati budua cena i moda ogranienje iznosa do kojeg se moe kretati fjuers cena u ugovoru u toku jednog dana.

Npr. U momentu prodaje ogranienje dnevnog kretanja cena za fjuers ugovor za naftu je jedan dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kae da je na donjem ogranienju (limit down). Ukoliko cena poraste za navedeni iznos kae se da je na gornjoj granici (limit up). Kretanje cena u navedenim okvirima se oznaava kao kretanje u granicama (limit move). Cilj utvrivanja dnevnih ogranienja za kretanje cena je da se spree velike oscilacije zbog potencijalno pekulativnih ponaanja. U sluaju berzanskuh proizvoda, berza takoe utvruje kvalitet proizvoda i lokaciju isporuke.

Fjuers cene se redovno objavljuju u finansijskoj tampi. Pretpostavimo da je 1.septembra decembarska fjuers cena zlata 500$. Ovo je cena, izuzimajui proviziju, po kojoj investitor moe prihvatiti da kupi ili proda zlato za decembarsku isporuku. Ona se odreuje na podijumu berze (floor) na isti nain kao i ostale cene (zakon ponude i potranje). Ako ima vie investitora koji ele dugu poziciju od onih koji ele kratku, cena zlata e porasti. Ako se dogodi suprotan sluaj cena zlata e pasti.

Najvee berze na kojima se trguje fjuers ugovorima su: Chicago Board of Trade (CBOT) i Chicago Mercantile Excange (CME). Na ovim i ostalim berzama irok asortiman berzanskih proizvoda i finansijskih aktiva ini fundamentalnu aktivu u razliitim ugovorima. Proizvodi ukljuuju svinjsko meso, ivu stoku, eer vunu, tesanu grau, bakar, aluminijum, zlato, elik. Finansijske aktive ukljuuju indekse akcija (stock index) valute, obveznice. VALUTNE OPCIJEValutne opcije nisu nova ideja. Inicijalno su se javile Njujorku 20-tih godina, ali nisu doivele uzlet. Amerike banke su poele da prodaju povremene opcije za komitente u 1940-oj godini, ali se trite nije ozbiljnije razvilo do 1982.god. od tada doivljavaju uzlet. Berza u Filadelfiji je u 1982.godini otpoela trgovinu valutnim opcijama. Prva je trgovala opcijama na strane valute. Prvi ugovor je dolarska opcija na sterling, dok su opcije za nemaku marku, jen, kanadski dolar i vajcarski franak, uvedene sredinom februara 1993.godine. Danas ova berza ima preko 500 banaka koje su njeni lanovi. Postiji tri vrste trgovaca na ovoj berzi: specijalisti, market makers i brokeri na parketu.

Specijalisti ili primarni trgovci su firme koje je dizajnirala berza da bi osigurala urednu trgovinu i da bi upravljala limitiranim nalozima za svaku valutu. One su odgovorne za stvaranje dvostranog trita i jaanje likvidnosti. Svaka valuta ima specijalistu. Npr. Bank of America je specijalizovana za nemaku marku...

Market makers su lanice koje trguju za sopstveni raun, ali su obavezne da kotiraju ako to zahteva specijalista. U zamenu za spremnost da trguju i kad im to ne odgovara, market makers polau manji depozit i dozvoljeno im je da trguju za sopstveni raun pre nego trgovcima koji trguju preko brokera.

The fllor brokers rade kao agenti za nalogodavce. Odmah kada primi nalog od nalogodavca, on prilazi drugom trgovcu istom vlutom i izvikuje svoju ponudu za opciju. Ako npr.uini ponudu od 1 centa, moe dobiti odgovor da se prodaje za 1,1 ili 1,2centa. Trgovac na podu e prirodno prihvatiti najniu ponudu i povezati tikete sa trgovcem koji prodaje. Posao je zakljuen na komadiu tampanog papira koji kupac nosi specijalisti. To se onda ubacujuje u kompjuterski informacioni sistem berze i zatim alje na privatno korienje i ekrane u sali za trgovanje. Nakon toga, trgovac na podu potvruje trgovinu nazad u brokersku kancelariju. Trite valutnih opcija jedno je od najveih svetskih trita opcija i jedino trite opcija koje je otvoreno 24h na dan. Valute opcije su derivativne hartije od vrednosti, to znai da su izvedene iz druge aktive, odnosno iz osnovne pozicije na deviznom tritu i nemaju samoatalnu egzistenciju. Trgovina derivatima je po definiciji igra sa nultim ishodom zbog izravnanja svih pozicija.

Kao i na celom tritu opcija, dve osnovne vrste valutnih opcija su: call i put opcija. Valutna call opcija je pravo, ali ne i obaveza da se kupi fiksiran nominalan iznos valute po fiksnom deviznom kursu, koji se naziva strajk (strike), na datum isticanja opcije ili pre tog datuma.

Put u valutnoj opciji je pravo, ali ne i obaveza da se proda fiksan nominalan iznos inostrane valute po fiksnom deviznom kursu na dan isticanja opcije ili pre tog datuma. Put ili call opcija se mogu posmatrati kao duga ili kratka pozicija. 5. PEKULACIJE I TERMINSKO TRITEObilje ili retkost terminskog pokria (forward cover) nije vana pekulantima koji ele da zauzmu otvorenu ili nepokrivenu poziciju na promptnom, terminskom ili tritu opcija. U sutini, ovi pekulanti se klade da e se neki devizni kurs poveati ili smanjiti. Za njih su znaajni smer i veliina promene na deviznom tritu, a ne stabilnost.

Pretpostavimo da je tromeseni terminski kurs 1,50 USD/GBP i da pekulant veruje da e promptni kurs za tri meseca biti 1,70USD/GBP. On e, recimo danas terminski prodati milion dolara. Ako za tri meseca kurs zaista bude 1,70 USD/GBP on e biti na dobitku. Prodae milion dolara po ugovorenoj ceni od 1,50 USD/GBP i dobiti 666.667 funti. On e ih onda obrnuti i kupiti dolare po novim promptnom kursu od 1,70 USD/GBP i dobiti 1,13 miliona dolara. Na kraju e ostvariti 0,13 miliona dolara na tromesenu investiciju od milion dolara, to predstavlja godinji povraaj vie od 50%. Njegov prinos bio bi ak i vei da je pozajmio poetnih milion dolara uz maru od 10%. U tom sluaju njegov dobitak bio bi ogroman. Naravno, i katastrofa je mogua. Da se devizni kurs pomerio sa 1,50 USD/GBP na 1,30 USD/GBP konopac bi mu moda bio jedino reenje. TEOREMA O NEPOKRIVENOM PARITETU KAMATNE STOPETeorema o nepokrivenom paritetu kamathin stopa smatra da se budui devizni kursevi mogu predvideti pomou tekuih razlika izmeu kamatnih stopa po zemljama. Ako je tekua estomesena kamatna stopa u Frankfurtu 4% via nego odgovarajua stopa u Njujorku, teorema smatra da e marka tokom narednih est meseci deprecirati po godinjoj stopi od 4% u odnosu na dolar. Realna kamatna stopa jednaka je nominalna kamatna stopa minus oekivana stopa inflacije.

Investitori nisu pekulanti, za njih su terminsko pokrie ili polisa osiguranja veoma zmaajni. Ali dok je lako dobiti kratkorono pokrie, kupovina dugoronog pokria je mnogo tea usled ogranienosti dugoronog terminskog trita. To znai da je za dugorone investitore esto teko i skupo da pribavljaju osiguranje deviznog kursa. Veina pojedinaca ipak ne eli da na slepo investira u inostrane obveznice, nadajui se da e srea biti na njihovoj strani i da cena strane valute nee pasti. Zato su njima potrebne odreene smernice da bi im pomogle da procene budue devizne kurseve.

Teorema o nepokrivenom paritetu kamatnih stopa obezbeuje jednu takv smernicu. Prema ovoj teoremi budui devizni kurs DEM/USD jednak je razlici izmeu nemakih i amerikih nominalnih kamatnih stopa.

Pretpostavimo da je dugorona kamatna stopa u Nemakoj 10%, dok je ista ta stopa u SAD 6%. Ako pretpostavimo da je rizik neizvravanja obaveza kako po osnovu nenakih, tako i amerikih obveznica jednak nuli, logino je da Amerikanac kupuje nemake obveznice i profitira 4% godinje ako marka ne padne 4% ili vie.

Ovi odnosi mogu se izraziti firmulom gde su i i i* amerika i nemaka kamatna stopa. r koje je jednako r* je realna kamatna stopa, a pe i p*e su oekivane stope inflacije u Americi i Nemakoj. Oekivana procentualna promena deviznog kursa DEM/USD (ee e)/e, (gde je ee oekivani devizni kurs) jednaka je p*e minus pe. Tako da je :i* - p*e = i - pe

i* - i = p*e pei* - i = (ee e)/eZakljuak je da je oekivana procentualna promena deviznog kursa jednaka razlici izmeu nacionalnih nominalnih kamatnih stopa.

6. STABILIZACIJA DEVIZNIH KURSEVA

Politiki devizni kurs je kurs koji je odabrala vlada. Kada je devizni kurs izabran iz politikih razloga, veoma esto se deava da valuta na kraju bude precenjena.

Diskusija se do sada koncentrisala na analizu ta prouzrokuje rast i pad valute na deviznom tritu. Nije mnogo reeno o uticaju varijacija deviznog kursa na privredu tj.da li one koriste ili tete ekonomskoj aktivnosti, pa ih zato treba smanjiti. Postoje zemlje koje veruju da devizni kursevi treba da budu fiksni i da im se dozvoli da fluktuiraju samo 2% iznad i ispod fiksnog kursa.

Ekonomisti se po ovom pitanju ne slau. Neki insistiraju da trite treba da bude jedini arbirar deviznih kurseva, jer e vlade sigurno teiti da odre politiki devizni kurs umesto ekonomskog. S obzirom da mogu da odreuju devizne kurseve mnoge vlade bi se opredelile za precenjeni devizni kurs pre nego za ravnoteni. Precenjeni devizni kurs pomae da se cene uvoza dre na niem nivou i minimizira svaki porast trokova ivota. Iako takva politika tetno utie na ekspanziju i razvoj izvoznih industrijskih grana i na dugoroni ekonomski potencijal zemlje, veina vlada ivi samo u kratkoronom okviru u kojem je politika popularnost pre nego dugoroni ekonomski potencijal glavni kriterijum uspeha. ak iako vlada jednostavno eli da stabilizuje devizni kurs na njegovom ekonomski ravnotenom nivou, ona se susree sa tekim zadatkom. Sredstva koja vlada ima na raspolaganju za sprovoenje takve stabilizacije deviznog kursa su mala u poreenju sa izvorima privatnog sektora. Ako privatni sektor veruje da je valuta precenjena i prodaje je, vlada nema na raspolaganju sredstva da odgovori privatnom sektoru dolar za dolar.

Argument protiv stabilizacije ima tri take:1. trite, a ne vlada najbolje procenjuje koji je odgovarajui nivo deviznog kursa

2. vladama se ne moe verovati

3. vlade nemaju neophodna sredstva za sprovodjenje stabilizacione politike.Ostali ekonomisti insistiraju na tome da ne samo da devizne kurseve treba stabilizovati, ve da vlada ima obavezu i mogunosti da to uradi. Na tritima se mogu deavati greke. Usled glasina npr. Devizni kursevi se mogu pomeriti van ravnotenog nivoa odreenog ekonomskim osnovama. Da bi se to prevailo, vlade treba da pokuaju da stabilizuju devizne kurseve. Da bi stabilizovala devizni kurs, vlada ima dve opcije: ona moe ili poveati ili smanjiti domae kamatne stope ili intervenisati na deviznom tritu kupujui ili prodajui strane valute. Postoji i trea opcija: vlada moe takoe uvesti devizne kontrole kojima se ograniavaju graani u kupovini i prodaji stranih valuta.

6.1 KAMATNE STOPE I STABILIZACIJA DEVIZNOG KURSAPretpostavimo, da britanska funta potpadne pod prodajne pritiske i njena cena pone da pada na meunarodnim tritima. Pretpostavimo da Banck of England povea britanske kamatne stope da bi zaustavila ovaj pad. Via kamatna stopa trbalo bi da smanji agregatnu tranju i britansku tranju za uvozom. Kao rezultat, kriva ponude funti na terminskom deviznom tritu pomerie se u levo a ako sve ostane isto poveati cenu funte.

Pored toga, via britanska kamatna stopa, ako je sve ostalo nepromenjeno, mogla bi da motivie strance da invesiraju svoja sredstva u Londonu. Drugim reim, politika visokih kamatnih stopa poveala bi tranju za funtama i poveala njihovu cenu na deviznim tritima. Oigledno, ako druge stvari ne ostanu iste, ako menadzeri veruju da je funta slaba oni mogu videti propast britanskih kamatnih stopa kao potvrdu njihovih sumnji i prodati funte.

Medjutim, smanjena britanska tranja vodie nezaposlenosti, tako da e trokovi stabilizacije funte biti plaeni nezaposlenou radnika. Pored toga, vie kamatne stope mogu smanjiti agregatnu tranju smanjujui investicije vie nego potronju. Smanjenje nivoa investicija smanjie stopu rasta produktivnosti i uiniti britaniju manje konkurentnom u budunosti .Ovo su neke rtve prilikom korienja kamatnih stopa za stabilizaciju deviznog kursa.

INTERVENCIJE CENTRALNE BANKE NA DEVIZNOM TRITUCentralna banka intervenie na deviznom tritu kupujui i prodajui strane valute da bi spreila ili ublaila fluktuacije oko eljenog deviznog kursa.

Meunarodne rezerve se sastoje iz deviznih rezervi kod centralne banke. Meunarodne rezerve mogu biti dopunjene kreditnim linijama koje su obezbedile druge centralne banke ili meunarodne organizacije kao to je MMF.

Svop aranman je aranman gde npr. Bundes banka pozajmi Bank of England marke na odreeni period vremena.Specijalna prava vuenja MMF-a su kreditna linija, zemlje lanice u Meunarodnom monetarnom fondu.

Mnogi ekonomisti smatraju da bi prva linija odabrane zemlje trebalo da bude intervencija cenralne banke na deviznom tritu.Veina centralnih banaka dri meunarodne rezerve ili depozite u stranim valutama ( uglavnom markama, dolarima i jenima) i mogu upotrebiti ta sredstva da stabilizuju cenu njihove valute. Ako funta npr. Potpadne pod pritisak, Bank of England moe prodati svoje devizne rezerve, recimo marke, i kupiti funte. Ako se sve odvija kako treba, poveana tranja za funtama zajedno sa povecanom ponudom maraka, poveae vrednost funte u odnosu na marku.

Intervencije na devizni kurs i stabilizacija mogu se bolje razumeti ako se proui grafikon 3.4.GRAFIKON:

Pretpostavimo da su poetna ponuda i tranja za funtama date krivama ponude i tranje S0 i D0 na graficima (a) i (b). Devizni kurs jednak je e0. Pretpostavimo da Britanci trae vie maraka i nude vie funti da bi ih kupili. Kriva tranje za markama pomera se sa D0 na D1 na grafiku (b), a kriva ponude sa S0 na S1 na grafiku (a). Usled ovih pomeranja cena marke raste na tritu maraka sa e0 na e1, a cena funte pada na tritu funti sa e0 na e1. Ako Bank of England eli da odri poetni devizni kurs, ona mora prodati jedan deo svojih meunarodnih rezervi, pretpostavimo maraka, na tritu maraka i upotrebiti prihode od prodaje za kupovinu funti na tritu funti. Zajedno, prodaja maraka i kupovina funti e pomeriti krivu ponude maraka sa S0 na S1 i krivu tranje za funtama sa D0 na D1. Na kraju, devizni krus e se uspostaviti tamo gde kriva ponude, S1 na oba grafika, preseca krivu tranje, D1 na oba grafika. Zahvaljujui intervenciji Bank of England, poetna cena funte (i marke), e0, je ponovo uspostavljena.Grafikon 3.4 a) prikazuje ponudu i traznju za funtama izraenu u markama, a 3.4b) trite maraka. Kada funta potpadne pod prodajni pritisak, kriva ponude na grafiku 3.4 a) pomera se u desno sa S0 na S1, a tranja za markama sa D0 na D1 na grafiku 3.4b).Kao rezultat funta pada u odnosu na marku. Da bi zatitila poetni devizni kurs, Bank of England moe prodati deo svojih meunarodnih rezervi, recimo marke na tritu maraka. Prodaja e pomeriti krivu ponude maraka sa S0 na S1 na grafiku 3.4 b). Za uzvrat, Bank of England e upotrebiti prihode od prodaje da kupi funte, to e pomeriti krivu tranje za funtama sa D0 na D1 na grafiku 3.4a). Ako se sve odvija po planu, cena funte vratie se na svoj poetni nivo i za politiku se moe rei da je bila uspena.Mogunost centalne banke da intervenie na deviznom tritu ograniena je njenim meunarodnim rezervama. Bank of England moe npr. Dopuniti svoje rezerve pozajmljujui marke od Bundesbanke danas uz dogovor da vrati kasnije, to je svop aranman ili Britanija moe vui sredstva po osnovu svoje kreditne linije.Meutim, nivo britanskih meunarodnih rezervi, sopstvenih plus pozajmljenih, ipak je ogranien.

6.2 SARADNJA CENTRALNIH BANAKA I STABILIZACIJA DEVIZNOG KURSA

Jednom kada Bank of Englad angauje sve svoje meunarodne rezerve, sopstvene i pozajmljene, ona nee moi da zaustavi pad funte jer nee moi da povea kamatne stope, uvede devizne kontrole i sl. U ovoj fazi, samo jedna strana moe odrati vrednost funte Bundesbanka. Bundesbanka ne moe emitovati funte, ali moe marke. Ako ona odvrne slavine i emituje neogranienu koliinu maraka i kupi neogranienu koliinu funti, stabilan devizni kurs DEM/GBP e biti odran.Malo je verovatno da bi bilo koja zemlja bila spremna da povea neogranieno svoju novanu masu da bi pomogla drugoj zemlji da stabilizuje meunarodnu vrednost svoje valute. Meunarodna monetarna saradnja moe biti od sutinskog znaaja ako treba stabilizovati devizne kurseve, ali se mnogo zahteva od centralne banke zemlje koja ima jaku valutu kada se trai da ona kupi neograniene koliine trenutno slabe valute i rizikuje da joj, ako se deprecijacija slabe valute i dalje nastavi, ostane ta valuta.

Moe se govoriti o potrebi i elji za meunarodnom monetarnom saradnjom, meutim, vano pitanje je koliko saradnje se zaista moe i oekivati.

7. ELJENI DEVIZNI KURSU sistemu modifikovano plivajuih deviznih kurseva, zemlje obino pokuavaju da odre eljeni devizni kurs. Zemlje se esto ne slau oko toga koliki kurs treba da bude.

ak i ako se na meunarodnu monetarnu saradnju moe raunati, postoji dodatno pitanje oko nivoa na kom bi devizni kurs trebalo stabilizovati. To je esto predmet neslaganja.

U zimu 1994-95 god. npr. Meksiki pezos pao je sa priblino 3 pezosa po dolaru na 6 do 7 pezosa za dolar. SAD i Meksiko su se sloili da bi pezos trebalo stabilizovati, ali je pitanje bilo na kom nivou. Meksiko je smatrao da bi 6 pezosa po dolaru bio najbolji kurs dok su SAD smatrale da je 5 pezosa po dolaru bolje reenje. Prvi kurs pomogao bi meksikim izvoznicima, dok bi drugi kurs bio bolji za amerike izvoznike.

Neslaganja oko nivoa deviznih kurseva nisu ograniena na dve zemlje ije su valute u pitanju. Firme iz SAD su bile srene, a njihovi partneri iz Japana veoma nezadovoljni kada je jen porastao u odnosu na dolar, dok su u Junoj Koreji bili i sreni i nezadovoljni u isto vreme poto je devizni kurs von/dolar ostao relativno isti, a kurs jen/dolar pao.Aprecijacija jena omoguila je junokorejskoj automobilskoj, mainskoj i industriji poluprovodnika konkurentsku prednost u odnosu na Japan. Aprecijacija jena poveala je trokove najbitnije kapitalne opreme i rezervnih delova izraenih u Japanu.

Zastupanje stabilizacije deviznog kursa nije argument za podrku valuti u svakom sluaju. Ako je valuta pod pritiskom i precenjena, nju ne treba braniti. Medjtim, nema mnogo smisla dozvoliti da devizni kursevi mnogo variraju.

Kolebanja dolara tokom 1980-ih nisu poveala bogatstvo zemalja irom sveta. Prevelika deprecijacija dolara od poetka do sredine 1980-ih god. smanjila je konkurentnost SAD to je, za uzvrat, doprinelo da se odrava domai protekcionizam u SAD, koji teti svim zemljama.

ZAKLJUAK:Obraivajui ovu temu nismo doli do konanog odgovora na pitanje: ta odreuje nivo deviznog kursa, u odreenom periodu.

Jedan odgovor, koji podrava veliki broj ekonomista, kae da su devizni kursevi na dugi rok odreeni osnovnim karakteristikama privrede kao to su inflacija i ekonomski rast, ali da se na kratak rok devizni kursevi vrte oko svog trenda usled finansijskih uticaja i oekivanja.

Znai, osnovna funkcija deviznog trita je da omogui razmenu jedne valute za drugu npr. Kompanija iz Srbije uveze robu iz EU i plati je eurom, mada su njeni prihodi ostvareni prodajom na domaem tritu u dinarima, pa mora kupiti preko banke evro na deviznom tritu.Devizni kurs, posmatrano na dugi rok zavisi od stanja u ekonomiji zemlje, odnosno, od njene ukupne ekonomske a prevashodno monetarne i fiskalne politike.

Kljuni parametri za promptno utvrivanje deviznog kursa su: kretanje inflacije i kretanje kamatnih stopa, trgovinskog i platnog deficita, oekivanog priliva deviza od investicija i privatizacije.

SADRAJ

U 1960-tim god. Arthur Frommer je napisao svoj najbolje prodavani vodi Europe on $5 a Day. Danas je naziv knjige Europe on $50 a Day

Rosemari Bennet, Foreign Exchange: Universal Banks Play the Investor Card

Radovan Kovaevi - Meunarodna ekonomija

Mark Suzman, Economic Strenght Spurs End of Finrand

Radovan Kovaevi Meunarodna ekonomija

Radovan Kovaevi Meunarodna ekonomija

Fred Bergsten, The Decline of the Dollar, Institute for International Economics, Washinton 1999.

PAGE 32