Krizni-Menag-Prvi-Dio.docx

7/23/2019 Krizni-Menag-Prvi-Dio.docx

1/350

Prof. dr Radoslav Seni Dr Slobodan M. Luki

Krizni menadment

Prof. dr Radoslav Seni

Dr Slobodan M. Luki

Krizni menadmentPrvi dio

Recenzenti:Prof. dr Dragan uri!inProf. dr Stevo "ano#evi

$an%a Luka&''(.

)


2/350


Krizni menadment

(


3/350


Krizni menadment

SADRA

Predgovor........................................................................................................!

D"# "................................................................................................................$%

D"M&'(")& KR"(& PR&D*(&+A.............................................................$%

,LA-A ".........................................................................................................$%

/&'#M&' KR"(& PR&D*(&+A...............................................................$%

. 'P0#D'#S1 S1AL'#, PR"LA,#2A-A')A PR&D*(&+A

SR&D"'".....................................................................................................$%$. P#)AM " S*31"'A KR"(& PR&D*(&+A........................................45

&.*. + ,o%mu krize ,reduzea..........................................................-

&.&. Razgrani!avan%e ,o%ma krize ,reduzea.................................../&

4. 1"P#L#,")A KR"(A PR&D*(&+A..................................................66

-.*. Mogue klasifikaci%e.................................................................//

-.&.0ari#ta kriza.............................................................................../)

-.-. 1rste kriza................................................................................./)

-./. Stadi%umi krize........................................................................../(

-.2. Kibernetsko ,ovezivan%e vrsta krize....................................2*

-.. Portfolio kriza......................................................................2*

6. 1#K KR"(& PR&D*(&+A..................................................................%6

/.*. Krize ,reduzea kao ,rocesi.....................................................2/

/.&. 3aze ,rocesa krize.....................................................................2(

/.&.*. Model ,rocesa krize sa dvi%e faze..........................................2(

/.&.&. Modeli ,rocesa krize sa tri faze.............................................24

/.&.-. Modeli ,rocesa krize sa !etiri faze.........................................2

/.&./. 3aze ,si5olo#ke reakci%e na krizu..........................................)4

,LA-A ""........................................................................................................7

S"MP1#M"8 *(R#9" " D&)S1-A KR"(& PR&D*(&+A........................7

4


4/350


Krizni menadment

. S"MP1#M" KR"(& KA# #S'#-A (A "D&'1"/"KA9")* KR"(&......................................................................................................................7

*.*. Sim,tomi krize 6 signali ,ri%etee nevol%e...........................(*

*.&. Ra!unovodstvo ,reduzea kao instrument za identifikovan%ekrize.................................................................................................()

*.-. +stali izvori za identifikovan%e krize.......................................((

$. *(R#9" KR"(&................................................................................:

&.*. Motivi za istraivan%e uzroka krize......................................4*

&.&. 7ksterni uzroci krize.................................................................4)&.-. 8nterni uzroci krize..................................................................*')

&./. Katalozi 9gru,e uzroka krize.................................................**4

&.2. Periodi razvo%a ,reduzea kao uzroci krize............................*&-

&.. Prom%ena te5nologi%e kao uzrok krize....................................*/

4. D&)S1-A KR"(& PR&D*(&+A........................................................%;

-.*. Destruktivno d%elovan%e kriza ,reduzea................................*2'

-.&. Konstruktivno delovan%e krize ,reduzea...............................*22

AK1"-'" KR"('" M&'ADM&'1 SPR&


5/350


Krizni menadment

-.&. +siguran%e od ,otenci%alne krize ,reduzea...........................*(*

-.&.*. Diverzifikaci%a ili dediverzifikaci%a kao za#tita od ,otenci%alnekrize ,reduzea..............................................................................*(&

-.&.&. ;,ravl%an%e rizikom kao za#tita od ,otenci%alne krize,reduzea.......................................................................................*(&

-.&.-.


6/350


Krizni menadment

,LA-A -......................................................................................................$4:

SA-LADA-A')& KR"(&............................................................................$4:

. PR&DM&1 SA-LADA-A')A KR"(&...............................................$4:

$.KR"('" M&'ADM&'1 KA# S1RA1&,")SK" #R")&'1"SA'PR#9&S....................................................................................................$6

&.*. Prikaz ,rocesa.........................................................................&/*

&.&. ;o!avan%e akutne krize i iniciran%e ,rocesa n%enog savladavan%a.....&/*

&.-. >ruba analiza situaci%e............................................................&//

&./. Detal%na analiza situaci%e........................................................&/)&.2. ;tvr=ivan%e cil%eva sanaci%e....................................................&2'

&.. 3ormulisan%e strategi%a sanaci%e..............................................&2*

&.). Sanacione m%ere......................................................................&2-

&.(. Sanacioni ,rogram i sanacioni ,ro%ekti..................................&22

&.4. Realizaci%a? koordinaci%a i kontrola...............................................&22

,LA-A -"....................................................................................................$5

A'AL"(A S"1*A9")&................................................................................$5

. S-R0A A'AL"(& S"1*A9")&..........................................................$5

$. 'A)-A'")" A'AL"1"


7/350


Krizni menadment

6. A'AL"(A " #9)&'A P#1&'9")ALA PR&D*(&+A * KR"(".. ..$:6

/.*. P8MS 6 analiza ,otenci%ala......................................................&4/

/.&.


8/350


Krizni menadment

*/


9/350


Krizni menadment


10/350


Krizni menadment

Prof. dr Stevo "ano#evi

*


11/350


Krizni menadment

Predgovor

*)


12/350


Krizni menadment

+tkad ,osto%i ,reduzee? zna se i za krizu ,reduzea. Me=utim?interesovan%e nau!ne i stru!ne %avnosti za dosl%ednu obradu kom,leksa kriza

preduzea naglo %e ,oraslo ,o!etkom *4)'6i5 godina? kada %e sa ,o%avom naftnekrize do#lo do us,oravan%a stalnog rasta ,rivrede ,osli%eratni5 godina i u#lo ustan%e mirovan%a ili o,adan%a ,rivredne aktivnosti. @alasi nesolventnosti

,reduzea izazvani takvim kretan%em ,rivrede ,om%erili su ,roblem u samcentar ,an%e teoreti!ara i ,rakti!ara iz ove oblasti? %er su rastui bro% ikumulaci%a nesolventnosti imali zna!a%ne negativne ,osl%edice ,o samu

,rivredu. $ro% nesolventni5 ,reduzea kontinuirano %e rastao. @ako %e n,r. uA%ema!ko%? ta% bro% ,orastao od /.&'' u *4)'. godini na oko *(.''' ,o godinikra%em *4('6i5 godina? da bi *442. godine bio zabil%een rekord od &&.2''nesolventni5 kom,ani%a. Btete su ogromne. Samo se u *4((. godini #tete za

,rivredu A%ema!ke ,rocen%u%u na oko & mili%ardi maraka.

Aelikvidnost i nesolventnost su ,roblemi sa ko%ima se suo!ava i sve veibro% ,reduzea. Prema ,osledn%im ,odacima Cavoda za obra!un i ,laan%aSrbi%e? kra%em ma%a *44. godine *.&)4 firmi %e bilo nelikvidno? a %o# n%i5(.2)' %e imalo ,ovremeni5 te#koa u izmiren%u obaveza. ;ku,no blizu &2.'''?ta!ni%e &/.(/4 ,reduzea u Srbi%i u ko%ima %e za,osleno )-'.''' radnika traena!ina da se izbore sa nelikvidno#u. Cakon nalae da Cavod za obra!un i

,laan%a ,odnosi ,ri%avu za ,okretan%e ste!a%nog ,ostu,ka? ako %e ,reduzeenelikvidno ne,rekidno ' dana ili sa ,rekidima )2 dana. Po to% osnovi? odnosnozbog dvom%ese!ne blokade ra!una? Cavod %e do kra%a ma%a dao ,redlog

nadlenom sudu za ,okretan%e ste!a%nog ,ostu,ka za */.&(* ,reduzee iz,rivrede. $lizu *2 5il%ada nelikvidni5 ,reduzea ni%e izmirilo obaveze u visiniod &.)*.)4 5il%ada dinara? #to %e (?& od uku,no neizmireni5 obaveza ci%ele

,rivrede kra%em ma%a *44. godine.Sli!na %e situaci%a i u ostalim Re,ublikama biv#e S3R". Prema ,odacima

+kruni5 sudova u Re,ublici Sr,sko% E $iF zakl%u!no sa &''(. godinom u,rivatizovanim ,reduzeima %e ,okrenuto *' ,redste!a%ni5 ,ostu,aka? *4'ste!a%ni5 ,ostu,aka i *&' ,reduzea %e likvidirano. $ez ,osla %e ostalo ,reko)'.''' radnika. 8denti!na situaci%a %e i u 3ederaci%i $osne i Fercegovine.

*(


13/350


Krizni menadment

; &''(. godini sv%etska ekonomi%a ,rolazi kroz na%teu finansi%sku krizuu ,osledn%i5 (' godina. Kriza %e na%,ri%e za5vatila ameri!ki finansi%ski sistem G

kreditiran%e nekretnina? a ,ostu,no se #irila na bankarski sistem? osiguran%e?fondove? berze itd. 8z ameri!ki5 finansi%a kriza se ,ro#irila na evro,skefinansi%e? bankarstvo i berze. 8ma dosta znakova ko%i u,ozorava%u da seglobalna ,rivreda kree ,rema ozbil%no% recesi%i.

Svi%et ko%i znamo? ,osta%e svi%et kakav %o# nismo u,oznali.Ca s,asavan%e 1olstrita simbola Hslobodnog tri#taI S


14/350


Krizni menadment

,o%edina!ni5 do,rinosa na ovu temu. +va% rad nasto%i da bar d%elimi!no ,o,unitu ,razninu.

+vd%e se akcenat ne stavl%a na to da se kriza ,reduzea detal%no istrai sasvi5 ekonomski5 i ,ravni5 as,ekata? niti !ine na,ori da se bro%nim teori%skimdo,rinosima doda%u novi? ve ,oku#a% da se ,onudi %edan cjelovit prikazkom,leksa kriznog menadmenta i? ,osebno? sanaci%e ,reduzea. Rad treba da

,oslui kao putokaz i pomo ,ri odlu!ivan%u kod svi5 vrsta kriza? ,o!ev od,otenci%alne ,reko latentne? do akutne savladive 9gde %e ne,osredno ugroenaegzistenci%a ,reduzea i akutne nesavladive krize ,reduzea? kada ,reduzee

,ada ,od ste!a% i ide u likvidaci%u.Pal%ivim ,regledom strane literature 9%er domae gotovo i da nema? #to %e

%o# %edan 6 ako ne i glavni 6 razlog za ,o%avu ovog rada? moe se konstatovatida %e ona ,reteno ,osveena centralnom zadatkusanacije preduzeabilo samou ,ravnom? radno,ravnom? finansi%skom ,ogledu? ili ,o%edinim ,odru!%ima

,reduzea? ili as,ektima stvaran%a i funkcionisan%a organizaci%e i dal%eg vo=en%a,reduzea u krizi.

; osnovi? mogla bi se na,raviti razlika izme=u dvi%ee gru,e do,rinosa uliteraturi. ; %edno% gru,i su oni teori%ski do,rinosi ekonomista i ,ravnika? ko%iveinom na u,adl%ivo %asan na!in rasv%etl%ava%u ovu temu? ali ko%ima di%elomnedosta%u mogunosti ,rakti!ne ,rim%ene? ,o#to? s %edne strane? ,olazne

,ret,ostavke ko%e su teori%ski ,ri5vatl%ive? ne ,osto%e u !isto% formi u ,raksi i? sdruge strane? akademski iskazani do,rinosi r%e#en%u ,roblema su suvi#ea,straktni za ,rakti!are? ko%i se !esto nalaze ,od ,ritiskom vremena i us,%e5a.

; drugo% gru,i se nalaze bro%ni izv%e#ta%i ,rakti!ara sa bogatimiskustvom? ko%i se odliku%u 9,onekad !ak ,ret%eranim ,ragmatizmom?realno#u situaci%e? soci%alnim ,ritiscima i situaci%ama odlu!ivan%a u uslovimavelike neizv%esnosti. ; ovim izv%e#ta%ima nedosta%e mogunost metodolo#keuo,#tenosti? %er su ,o%edina!no ori%entisani da izve#tava%u o savladavan%ukonkretni5 stadi%uma krize i sanaci%e.

Sanaci%a ,reduzea? ,ored m%era za korekturu finansi%ske strukture?za5ti%eva tako=e strategi%ski i o,erativno novu ori%entaci%u ,reduzea usagledavan%u n%egove c%elovite ,ers,ektive. Dosada#n%i do,rinosi nisu udovo6l%avali ovom za5t%evu. +ni se ,ri%e ograni!ava%u na %ednostrana? izolovana isuena r%e#en%a. ; to se ubra%a%u? izme=u ostali5? ,re,oruke za instaliran%esistema za rano u,ozoravan%e? obimni em,iri%ski ,rikazi uzroka kriza inesolventnosti? izolovani funkcionalno6o,erativni ,aketi sanacioni5 m%era samno#tvom formulara i 5odograma? sanaciono ori%entisane normativne strategi%e?ko%e su izvedene iz ,oznati5 stari5 konce,ci%a ,ortfolia? obimne sanacionekontrolne liste? ko%e su rezultirale iz bogatog iskustva ,o%edini5 autora? kao i

izlagan%a ko%a ulaze u s,eci%alne funkcionalne iEili instrumentalne ,robleme

&'


15/350


Krizni menadment

sanaci%e.


16/350


Krizni menadment

,rocesa analize 9di%agnoze i ,redvi=an%a? oc%ene? odlu!ivan%a i s,rovo=en%a dabi do,unili ,rakti!ne ,rim%ere i kataloge m%era.

"asno %e da %e ,rakti!ar !esto 9,ritisnut nevol%om ,risil%en nana%%ednostavni%u analizu ili ,ostu,ak odlu!ivan%a? zato #to ra!unovodstvo

,reduzea? #to %e ,ri%e ,ravilo nego izuzetak kod ,reduzea u krizi? ne moe da,onudi relevantne ,odatke i samo se !esto smatra zna!a%nim uzrokom krize.Prakti!arima u ,reduzeu treba ,ruiti teori%ska znan%a? neo,5odnu nau!nua,araturu? kako bi im se olak#ala ,rim%ena ste!eni5 iskustava u svakom? ,a ite#kom slu!a%u krizom za5vaenog ,reduzea. 8 to %e zadatak ovog rada.

8ako se ,osebna ,an%a ,osveu%e sanaci%i ,reduzea 9kriznommenadmentu u fazi akutne savladive krize ,reduzea? u radu su detal%no

obra=eni svi as,ekti kriznog menadmenta 6 od izb%egavan%a ili s,re!avan%a dosavladavan%a krize ,reduzea ili n%egove likvidaci%e. Krizni menadment imasvo%a ,ravila. Sve vani%a osobina mu %e nedostatak vremena? ko%i nedozvol%ava da se urade temel%ne analize? da se diskutu%u vari%ante konce,ci%e ida se rasvi%etle ,osl%edice u svim detal%ima. +n trai brze nalaze? ko%i otkriva%usr ,roblema. Dal%e? trai %asan? lako razuml%iv strategi%ski ,ravac na,ada sanekoliko glavni5 cil%eva. 8 kona!no? trai brzo i konsekventno d%elovan%e uokviru una,ri%ed dati5 strategi%ski5 sm%ernica? ,ri !emu se mora ostavitidovol%no manevarskog ,rostora za kasni%e m%ere korekture i o,timizaci%e.

; me5anizmu kriznog menadmenta vani%a %e kom,onenta odlu!ivan%aodozgo nanie nego kom,onenta odozdo navie ko%u ,reduzee ina!e ,raktiku%eu normalnim situaci%ama. Stvari se mora%u brzo mi%en%ati? neki do tada vaeiobi!a%i na,ustiti? nema se mnogo vremena za konsenzus? za ,ri%atel%skaub%e=ivan%a. Kl%u!ni l%udi se mora%u identifikovati sa zadatkom? mora%u da izsavladavan%a krize stvara%u motivaci%u. +tuda %e ovd%e zaista ,otrebno da ,ravi!ov%ek do=e na ,ravo m%esto? u ,ravo vri%eme i na ,ravi na!in. >re#ke u izborukadrova ovde bre dolaze na sv%etlost dana nego u normalnim situaci%ama?korekture mora%u da usli%ede brzo? a kom,romisi su uvi%ek ,ogre#ni.

Krize uo,#te? i krize ,reduzea ,osebno? uglavnom se os%ea%u kaodestruktivne i disfunkcionalne ,o svom de%stvu. Pri tom se !esto ,revi=a snagaza konstruktivnu ,rom%enu? ko%a %e n%ima tako=e svo%stvena? za ,revazilaen%eoko#tali5 formi? za stvaralako razaranje. Posmatran%e krize ,reduzea kao#anse za obnovu? novi ,o!etak? a ne %ednostrano kao Hkra%n%e staniceI ,ogre#novo=enog razvo%a ,reduzea? o!ito %e %o# uvek veoma strano i sumn%ivo. +va% radse su,rotstavl%a takvom stavu? ori%entaci%i na krizu kao Hkra%n%u stanicuI na ,utu

bez ,ovratka. +vd%e se kriza ,reduzea ,ri%e s5vata kao blagi povjetarackatastrofe. Pri ovakvom na!inu ,osmatran%a? kriza ,reduzea ne mora da bude

kra% razvo%a ,reduzea? ve se u veini slu!a%eva ,osmatra kao e,izoda u

&&


17/350


Krizni menadment

razvo%u ,reduzea? kao ,roces u meta6,ro6cesu? !i%i is5od moe biti kra5? ali io,oravak ,reduzea.

Posmatrano ekonomski? granica sanaci%e ,ovu!ena %e tamo gd%elikvidaciona vri%ednost ,relazi vri%ednost dal%eg vo=en%a ,reduzea. Dal%i rad

,reduzea ko%e ni%e s,osobno za o,stanak bio bi? i ,ri na%veem moguemzalagan%u? samo kratkotra%no us,e#an. $io bi besmislen i? uz to? vrlo sku,.$ezvri%edno %e vezivati ka,ital i za,oslene za ,reduzee ko%e ni%e efikasno?odnosno ni%e s,osobno da o,stane.


18/350


Krizni menadment


19/350


Krizni menadment

&2


20/350


Krizni menadment

DIO I

DIMENZIJE KRIZE PREDUZEAGLAVA I:

FENOMEN KRIZE PREDUZEA

1. NEOPHODNOST STALNOG PRILAGOAVANJAPREDUZEA SREDINI

Privreda i dru#tvo se stalno mi%en%a%u. Da li se iz toga mogu izvesti krizne

o,asnosti? to normalno zavisi u veliko% m%eri od li!nog stanovi#ta i odinividualnog ,olazi#ta. +no #to se nekom moe u!initi kao o,asnost? za nekogdrugog moe biti izvanredna #ansa.

+,#te stan%e ,rivredne aktivnosti fluktuira u svim zeml%ama? a u na#o%,osebno. +ve ,rom%ene u o,#tim ekonomskim uslovima uti!u 9i ,od utica%emsu snaga ,onude i tran%e? ku,ovne moi? s,remnosti za ku,ovinu? nivoaizdataka ,otro#a!a i intenziteta konkurentskog ,ona#an%a. Prema tome? sada#n%iekonomski uslovi i ,rom%ene u ,rivredi ima%u zna!a%an utica% na us,%e5

,oslovne strategi%e ,reduzea.3luktuaci%e u ,rivredi sli%ede o,#tu zakonitost? ko%a se !esto ozna!ava kao

,oslovni? ,rivredni ili kon%unkturni ciklus. Po tradicionalnom stanovi#tu?,rivredni ciklus se sasto%i iz !etiri faze: ,ros,eritet? recesi%a? de,resi%a ioivl%avan%e? mada neki eks,erti ukazu%u na to da de,resi%u ne bi trebaloukl%u!ivati u ,rivredni ciklus. 8ako su o,#ti uslovi ,rivre=ivan%a uglavnomfunkci%a ,rivrednog ciklusa? n%i5ovi efekti mogu biti kom,likovani drugimfaktorima? kao #to su inflaci%a i oskudica resursa.

Logi!no %e ,ret,ostaviti da e mali bro% ,reduzea za,asti u krizu u fazi,ros,eriteta. Daleko vei bro% n%i5 doi e u tu situaci%u u silazno% fazi,rivrednog ciklusa. +va silazna faza ciklusa 9stagnaci%a odraava fazu,rivredne nestabilnosti. Postavl%a se ,itan%e kako ,reduzee moe da ,reivi ufazi nestabilnosti? ko%a moe da tra%e nekoliko godina? ,a i deceni%a.

Po#to se u slu!a%u ,rocesa sanaci%e u su#tini radi o sagledavan%u nunosti,rilago=avan%a ,reduzea sredini u ko%o% obavl%a svo%u d%elatnost? moglo bi bitiod koristi saznan%e o tome kako se ta% ,roces ,rilago=avan%a sredini obavl%a uivo% ,rirodi. @ragan%e za analogi%om u ivo% ,rirodi do,u#ta da se odvo%imo oddanas ,reovla=u%ui5 me5anicisti!ki5 misaoni5 modela i da na#e soci%alnesisteme s5vatimo #iroko kao organizam.

&


21/350


Krizni menadment

Preivl%avan%e organizama u n%i5ovom okruen%u uvi%ek ima neke veze sakvantitativnim i kvalitativnim rastom? ,ri !emu sam rast 9 dobit ne moe da

garantu%e ,reivl%avan%e? %er se smrt nekog organizma ne moe ni!im izb%ei.Pri ,osmatran%u mogui5 tokova razvoja preduzea sa as,ekta teori%e

sistema? mogu se razlikovati razvo%i ko%i su konvergentni i razvo%i ko%i sudivergentni sa sredinom. Dal%e? vari%abilni razvo% ,reduzea moe se ostvaritieks,anzivno ili kontraktivno uz to? razvo% moe tei kontinuirano idiskontinuirano.*

Rast %e i #ansa i rizik za razvo% ,reduzea.Rast preduzea zna!i ,ozitivanrazvo% ,reduzea. Rast se moe odnositi na sve oblasti ,reduzea 6 tri#te?za,oslene? finansi%e? kadrove? organizaci%u. Ponesena rastom? mnoga ,reduzea

dos,i%eva%u u zonu rizika? a da toga !esto ni sama nisu sv%esna. ;m%esno %e ,raviti razliku izme=u kvantitativnog rasta 9,roizvodn%a istevrste ,roizvoda u veim koli!inama i kvalitativnog rasta 9,roizvodn%a razli!iti5vrsta ,roizvoda u istim ili veim koli!inama. Nesto se vei zna!a% ,ri,isu%ekvantitativnom rastu? ,revi=a%ui ,ri tom da %e u,ravo kvalitativni rastodlu!u%ui za razvo% ,reduzea i ,ret,ostavka za sam kvantitativni rast.Kvantitativni rast sli%edi kvalitativni rast u dinamici razvo%a ,reduzea.

; rastu ,reduzea %avl%a se mno#tvo interni5 i eksterni5 pragova(prepreka, konica). +ne nasta%u iz sledei5 razloga:

* Cbog neravnotee unutar ,reduzea? konkretno: izme=u ,o%edini5funkci%a ,reduzea? na ,rimer? izme=u marketingaE,roda%e i ,roizvodn%e?izme=u ,otreba za investici%ama i ,otreba za ka,italom? odnosno mogunostimafinansiran%a? ali i izme=u za5t%eva tri#ta? ,roizvoda i stan%a nau!nog i stru!nogznan%a za,osleni5.

& Cbog dis5armoni%e izme=u ,reduzea i n%egovog tri#ta ,roda%eta!ni%e: izme=u veli!ine tri#ta i veli!ine ,reduzea? rasta tri#ta i brzine rasta

,reduzea? kvalitativni5 za5t%eva tri#ta i mogunosti ,reduzea. Sli!no vai iza odnose ,reduzea i tri#ta ka,itala? tri#ta rada? tri#ta nabavke. &

@e ,re,reke? ko!nice ili ,ragovi rasta ,osta%u suvi#e kriti!ne faze urazvo%u ,reduzea:

*R. Seni? ;,ravl%an%e rastom i razvo%em ,reduzea? Savremena administraci%a? $eograd? *44-?str. /)6/4? i K.$leic5er? ;nterne5mungsentOicklung und organisatorisc5e >estaltung? >ustav3isc5er 1erlag? Stuttgart G AeO ork? *4)4? str. )64.

&A. Qiesel5uber? Kritisc5e Qac5stumssc5Oellen in der ;nterne5mensentOicklung?

Rationalisierungs 6 Kuratorium der Deutsc5en Qirtsc5aft 9 RKQ ? -.


22/350


Krizni menadment

* kada su ,ogo=ene konkretne veli!ine us,%e5a? kao #to su ulaz,orudbina? ,roda%a? dobit i likvidnost. Ste,en ugroenosti se ,oveava ,osebno

onda? kada ,reosta%e %o# samo malo vremena da se ,re,reka 9,rag savlada& kada su tangirani tzv. ,otenci%ali us,%e5a? kao #to su ,regovara!ka

,ozici%a u odnosu na ku,ce i dobavl%a!e? ,ristu, tri#tu? imid? kvalifikaci%arukovodstva? mogunosti nabavke ka,itala.

Pragovi rasta mogu u okviru razvo%a ,reduzea da dovedu do razli!iti5,ers,ektiva:

* do voe uspje!a za novi rast ,reduzea. +vo %e utoliko ,ri%eostvarl%ivo? #to su ,re,reke rastu ,ri%e s,oznate? ,ravilno oci%en%ene i cil%anokao i konsekventno savladane sa odgovara%uim m%erama

& do barijere na ,utu novog rasta ,reduzea. @o %e slu!a% ,osebno onda?kada %e ,rag rasta suvi#e kasno s,oznat ili ,ogre#no ,roc%en%en. 8z takvi5razloga onda usli%edi veinom neodlu!no? zaka#n%elo ili sa ,ola srcas,rovo=en%e m%era.-

Rast ,reduzea se ne odvi%a ravnom%erno i kontinuirano. Btavi#e? tokovirasta se karakteri#u us,onima? zasto%ima i ,adovima. @akvi tokovi rasta stvara%u

,reduzeu odre=ene ,robleme? ko%e treba blagovremeno uo!iti? ,ratiti iformulisati ,ri%edloge za n%i5ovo r%e#en%e.

Pre,reke rastu su normalni stadi%umi u razvo%u ,reduzea. +ne mogu

imati za rezultat kvalitativni skok u razvo%u ,reduzea? stagnaci%u ili ,adaktivnosti ,reduzea? kao #to ,okazu%e slika *6*.

8z dosada#n%eg izlagan%a mogu se izvui sl%edei5 deset obil%e%a rasta,reduzea i ,ragova rasta:/

* Rast ,reduzea se ne odvi%a ravnom%erno i kontinuirano.&Posto%i mno#tvo interni5 i eksterni5 ,re,reka 9ko!nica rastu ,reduzea.- Pragovi rasta su normalni stadi%i u razvo%u ,reduzea./ Pragovi rasta su relativni: radi se o ,ore=en%u na tri#tu? u grani? sa

konkurenci%om 9ili sasvim uo,#teno izraeno: o ori%entaci%i na m%erila van

,reduzea.2 Svaka veli!ina ,reduzea ima svo%e s,ecifi!ne ,robleme 6

,romi%en%ene veli!ine ,reduzea mogu da dovedu do krize.

-A. Qiesel5uber? Kritisc5e Qac5stumssc5Oellen in der ;nterne5mensentOicklung?Rationalisierungs 6 Kuratorium der Deutsc5en Qirtsc5aft 9 RKQ ? -.


23/350

Opadanje

Kvalitativni skok

Razvoj preduzeaKvalitativni skok

Stagnacija

Vrijeme

Od istog vieOd promijenjenog vie

Opadanje

Stagnacija


Krizni menadment

Kvantitativni rast %e ,raen kvalitativnim skokovima.) Pre,reke rastu su ,rvi v%esnici mogue krize ,reduzea.

( Ca n%i5ovo savladavan%e ,otrebne su nove strategi%e ko%e su adekvatno,rilago=ene situaci%i.

4 Pre,reke rastu ,reduzea mogu se us,%e#no savladati? ako seblagovremeno i ,ravilno uo!e o!ekivane dis5armoni%e unutar i van ,reduzea?!ime e biti s,ri%e!ene #tete ko%e mogu ozbil%no da ugroze egzistenci%u

,reduzea. +tuda se danas ,rida%e veliki zna!a% sistemima za rano u,ozoravan %ena o,asnosti ,o ,oslovan%e ,reduzea.

*' Svaku stani ,re,reku rastu sli%edi nova ,re,reka 6 bilo kada ibilo gd%e samo %e ,itan%e vremena kada se sl%edea ,re,reka na ,utu razvo%a

,reduzea mora savladati.

"lika #$#% &inamika i stadiji razvoja preduzea'

; toku ivotnog ciklusa preduzea mogu se %aviti neke od ti,i!ni5,re,reka rastu. +blasti ,roblema ko%i se tada %avl%a%u su razli!ite vrste slabi5m%esta: ako se ,o=e od nastanka novoosnovanog ,reduzea? onda ,roizvodn%a i

,roda%a individualni5 ,roizvoda? na%,ri%e? za5t%eva%u organizacione m%ere uoblasti ,roda%e i u,ravl%an%a.


24/350

Pribliavanje kupcima

putem decentralizacijePotencijal inovacija/ R

PO!R"#$% PRO&'()%

)$(R(ndividualniproizvodi

Prodaja"pravljanje

nstrumentarijum zaupravljanje i rukovo*enje+ilozo,ja preduzeaKomuniciranje/tim+inansiranje/racionalizacija

)%RK(-.0Suvie malo trine orijentacije1astarjele grupe porizvoda

KO.-RO'%0.edostajui pregled.edovoljna kooperacija ikoordinacija

OR%.1%2$%/ K%!ROV0Preoptereenost radomPromjene kvali,kacijezaposleni3

Penetracija trita

nternaci4onalizacija

Standardizacija proizvoda

Razovoj preduzea

Vrijeme

!elegiranjeStil upravljanja


Krizni menadment

d%elom ,reuzeti sloeni%e ,oslove i otuda mora%u biti sa odgovara%uimkvalifikaci%ama. @o ima za ,osl%edicu ,romenu organizaci%e rada? a time i

,rilago=avan%e u stilu rukovo=en%a u ,ravcu %a!eg delegiran%a.


25/350


Krizni menadment

"lika #$. "laba mjesta preprekama rastu

Ko!nica rastu ,osto%i ,osebno onda? kada %e neznatna tri#na ori%entaci%a?odnosno ori%entaci%a na ku,ce i konkurenci%u. Situaci%a se %o# ,oo#trava onda?kada su ,roizvodi zastar%eli. 8zlaz iz ove krize nalazi se? ,o ,ravilu? samo usnanom ,ribliavan%u ku,cima. +no %e mogue? ,ri%e svega? krozdecentralizaci%u di%elova ,reduzea ,o konce,tu centara ,rofita. +voorganizaciono ,obol%#an%e se mora do,uniti kroz intenzivni%e razvo%ne ius,%e#ne inovativne aktivnosti da bi se moglo o,stati na inostranom tri#tu.Slika *6& ,rikazu%e ,odru!%a ,roblema ko%i se %avl%a%u tokom rasta ,reduzea im%ere za n%i5ovo r%e#avan%e.)


26/350


Krizni menadment

8zv%esne analogi%e sa ,rirodom mogu nam ,omoi da blagovremenouo!imo te ,re,reke rastu. $ez obzira na to #to sam rast ne garantu%e o,stanak i

#to %e svaki organizam ,odloan izumiran%u? i,ak znamo da u ,rirodi ,osto%i,roces re,rodukci%e? ko%i smrt ,rikazu%e kao eta,u u evolutivnom ,rocesusistema organizma. ;sm%eri li se %edinica ,reduzea? ko%a %e s5vaena kaoorganizam? samo na rast? tada se ,roblemi sanaci%e mogu o!ekivati onda kadana,ri%ed ,omenuta re,rodukci%a ni%e s5vaena kao forma ,reivl%avan%a. 7ks,onenci%alni rast %e uvi%ek ,rostorno i vremenski ograni!en.7ks,onenci%alno uveavan%e sree se tamo gd%e ,osto%i ivotni ,rostoroslobo=en konkurenci%e. +vo ,itan%e se moe ,o%ednostavl%eno ,rikazati naivotnom ritmu 9ciklusu stanovni#tva. Kriva < ozna!ava neograni!eni

eks,onenci%alni rast? ko%i %e okarakterisan kroz tzv. Malt5usov ,arametar.


27/350

%

Kapacitet sredine

Kvalitativni rast

-5 6-a7ka optimalnog prinosa8

Kvantitativni rast

Vrijeme

neograni7eni 6eksponencijalni8 rast

K

9:;K

%

)alt3usov parametar ili speci,7na stopa prirasta r =6S.4S)8< stopa nataliteta 6stopa inovacije8< stopa mortaliteta 6stopa likvidacije8< stanovnitvo 6prodaja> broj proizvoda8

pa inovacije od ?>;@ i stopa likvidacije od 5>;@ odgovaraju stopia od 5>9@ 6r=9>958

= r A .diBerencijalna jedna7ina za izra7unavanje stanovnitva

ciklus degeneracije 6prila2

2iklus uvo*enja 6rast u novoj strukturi sa novim kapacitetom sredine8


Krizni menadment

,roda%ne usluge? !esto se !ini gre#ka ,ridravan%em Tostavl%enog cil%a kvantitativnograsta 9,ovean%e ka,aciteta i tako ,ostavl%a kamen temel%ac za sanacioni slu!a%.

*ivotni ritam stanovnitva+

Stanovni#tvo 9A

(>. @urn5eim? Sanierungsstrategien? Manzsc5e 1erlags6 und ;niversi6tUsbuc55andlung? Qien?

*4((. str. *.

--


28/350


Krizni menadment

"lika #$. *ivotni ritam (ciklus)-

+malovaavan%e zaokreta @& %esanaciona greka br. , naime ,ro,ust da se,utem kvalitativnog rasta i istovremenog inoviran%a izgrade one nove strukture? ko%e vodeka %ednom novom nivou ka,aciteta sredine. Caokret @&%e ra!van%e 9bifurkaci%a izme=uciklusa degeneraci%e 9kriva J i %ednog novog ciklusa uvo=en%a 9kriva D? ko%i uvodi rast unovu strukturu sa novim ka,acitetom okruen%a 9slika *6/.

Preduzea? ko%a su iskl%u!ivo usm%erena na kvantitativni rast? !ine gre#ku #to rasts5vata%u kao beskona!ni ,ostu,ak. . @urn5eim? Sanierungsstrategien? Manzsc5e 1erlags6 und ;niversi6tUsbuc55andlung? Qien?

*4((. str. *(.

-/


29/350


Krizni menadment

,rom%ene sredine i time modela u,ravl%an%a ko%i sadre kontinualno ,rilago=avan%esredini. @ime u ,rvi ,lan izbi%a sistemski na!in ,osmatran%a? u ko%em se ,reduzee

,osmatra kao dio c%eline 9n,r. neke grane? ko%e se i samo o,et sasto%i iz di%elova? ko%i serazli!ito i s5odno svrsi ,rilago=ava%u sredini.

e!anicistiki na!in ,osmatran%a? na,rotiv? tei ka tome da ,reduzee iskl%u!ivoori%enti#e na rast i efikasnost. Me5anicisti!ki modeli ,okazu%u nefleksibilne organizacionestrukture sa krutim? 5i%erar5i%skim ,oretkom i neznatnim slobodnim ,rostorom? !ime su una%man%u ruku i snano s,ri%e!ena stalna ,rilago=avan%a sredini.

/rganski modeli ,reduzea ,okazu%u? na,rotiv? fleksibilne i samostalne,odsisteme? ko%i se u n%i5ovo% sredini mi%en%a%u i ,rilago=ava%u? tako da ci%eli sistem

,odli%ee %ednom ,rocesu evolutivne ,rom%ene. +va% na!in ,osmatran%a s,re!avasanacioni slu!a%.

@ako %e? na ,rim%er? dugoro!na ,otreba ku,aca nemotorizovanog saobraa%azadovol%ena ,utem bicikla.


30/350


Krizni menadment

na%,ri%e s,ori%e? ali i,ak ,osta%e vee i mnogo stari%e. 2ez konkurenci%e ista vrstadrvea raste bre? ali se relativno rano doga=a stagnaci%a rasta i drvee dostie

niu starost. Aa ,rim%er? i bor na granici izme=u ta%ge i tundre moe da dostignestarost oko *.''' godina? a u monokulturi samo -'' godina.

+dravan%e ivotnog ,rostora zna!i za ,reduzee !esto blagovremeno,rilago=avan%e ka,aciteta ,roizvodn%e odnosnom tri#tu i koncentraci%u cil%a,reduzea na kvalitativni rast 9n,r. ,roduktivnost.

@ako %edno drugo n%ema!ko ,reduzee za ,roizvodn%u !elika Foesc5 ?u isto% krizi grane ni%e investiralo u ,ro#iren%e ka,aciteta? nego u kvalitet iracionalizaci%u. 8nvestiralo %e u odre=ena ,ostro%en%a? sman%ilo bro% za,osleni5 uoblasti !elika za oko 2' i izgradilo us,%e#no oblast dal%e ,rerade 9kova!nica?

,rese? autoo,ruge i usluge 9trgovina. Danas %e Foesc5 %edno odna%zdravi%i5 ,reduzea za ,roizvodn%u !elika u 7vro,i? !i%a %e strategi%ausm%erena na stalno ,rilago=avan%e sredini? sada u ,ravcu diverzifikaci%e?

,reteno ,utem akvizici%e.. @urn5eim? Sanierungsstrategien? Manzsc5e 1erlags6 und ;niversi6tUsbuc55andlung? Qien?*4((. str. *26&&.

-


31/350


Krizni menadment

2. POJAM I SUTINA KRIZE PREDUZEA

2.1. O poj! "#$%& p#&'!%&()

Mada %e kriza,ostala %edna od na%!e#e kori#eni5 ri%e!i u svakodnevnom govoru?i,ak ta u!estalost ,rim%ene %o# uvi%ek ni%e dovela do %asnog razumi%evan%a n%enog

,o%movnog sadra%a? ve? #tavi#e? dozvol%ava razli!ite inter,retaci%e? od ko%i5 e ovde biti,omenute samo neke. Po%am krize? ko%i vodi ,ori%eklo iz gr!kog %ezika? sasvim uo,#tenozna!i svaki iznenadan ,rekid do tada kontinualnog razvo%a i? u uem smislu? situaci%urazvo%a ko%a ozna!ava zaokret odnosno vr5unac o,asnog razvo%a. +na istovremenoodraava situaci%u sa ekstremnom ambivalentno#u mogunosti razvo%a. Kriza ozna!ava

,osebno stan%e u razvo%u %edne ,o%ave obrt stvari u odnosu Tna dotada#n%i tok.**

3enomen kriza,obudio %e ,an%u nau!nika iz razli!iti5 disci,lina? ,a otuda i ni%e !udo #to%e ,o%am kriza,risutan u literaturi iz oblasti dru#tveni5 nauka? ,osebno ekonomi%i? ali i umedicini? ,si5ologi%i? istori%i i ,olitici? Slobodno se moe rei da ima toliko definici%akrize? koliko i autora iz ove oblasti. +ne glase: situaci%a ko%a %e dostigla kriti!nu ta!ku?odlu!u%ui momenat? kriti!an trenutak ili zaokret ka bol%em ili lo#i%em. Aavode sesl%edea ti,i!na obil%e%a definici%a: ugroavan%e? iznena=en%e? ,ritisak vremena? stres?izaziva! dalekoseni5 ,rom%ena itd. ; kineskim znacima? #to %e vrlo interesantno? simbolza krizu odgovara onom za na# ,o%amansa.

; smislu ovog ,o%ma krize, govori se upsi!ologiji o krizi li!nosti? u medicinio zdravstveno% krizi? upolitici o dravno% krizi i uprivredi zeml%e o strukturnim krizamai kon%unkturnim krizama.

edicina,od krizom ,odrazumi%eva vr5unac te#ke bolesti i time istovremenosituaci%u odlu!ivan%a izme=u ozdravl%en%a i smrti ,aci%enta.

; oblasti ekonomski5 nauka? makroekonomija se relativno rano srelafenomenom krize. Po%am krize u ovo% disci,lini uglavnom %e u ti%esno% vezi sakon%unkturnim fenomenima. Pri tom se kriza s5vata kao faza kon%unkturni5 koleban%a?odnosno kao zaokret kon%unkturnog ciklusa ko%i te!e vi#e ili mane regularno.

; mikroekonomiji termin kriza na%!e#e se koristi kada se neko ili smatra

ugroenim? kada se nalazi u o,asnosti? kada o,stanak ,osta%e kl%u!no ,itan%e. @ako? na,rimer?2ellinger#ozna!ava uzroke krize kao doga=a%e... ko%i nanose #tetu ,reduzeuna na!in ko%i ugroava n%egovu egzistenci%u. 8 "c!ifer#3 sli!no defini#e krizu ,reduzeakao ...o,asnost za ,reduzee...? ko%a moe da ide sve do granice egzistenci%e. 8 za

** Mala enciklo,edi%a Prosveta? !etvrto izdan%e? &. tom? Prosveta? $eograd? *4(. str. -4(.*& >. $ellinger? ;nterne5mungskrisen und i5re ;rsac5en? u F.


32/350


Krizni menadment

2eckera#kriza ,reduzea ,osto%i kada %e ugroena egzistenci%a ,reduzea? kada ,ri%etinesolventnost. Po n%emu %e kriza neo!ekivana? egzistenciono ugroava%ua i

,rividno bezizlazna situaci%a. +na zna!i akutno ugroavan%e vri%ednosti? cil%evai resursa. 1einom se svodi na ne,redvi=ene ili ne,redvidive doga=a%e? ko%imase organizaci%a 6 ,od ,ritiskom vremena 6ne moe ,rilagoditi. Krize nisu?nasu,rot katastrofama, doga=a%i ko%ima se %ednostavno ,reda%emo. +ne su ,ak 6za razliku od ,roblema 6 ,rocesi egzistenci%alne uznemirenosti ,ri visoko%neizv%esnosti? ko%i se u,ravo karakteri#u time #to otkazu%u uobi!a%ena i

,rov%erena r%e#en%a ,roblema. Krize su situaci%e odlu!ivan%a. ; novi%o% literaturi ,o%am krize ,reduzea obu5vaen %e ,recizni%e i uveo% m%eri uvaava elemente iz drugi5 nau!ni5 disci,lina ko%i ,o%movno

izraava%u fenomen krize. @akoiiller$erbac!#'

s5vata krizu ,reduzea kaone,oel%nu i ne,laniranu situaci%u ,reduzea ili neke oblasti ,reduzea ko%asman%u%e ,rinos iEili ko%a sman%u%e likvidnost? ko%a ,redstavl%a ne,osrednu ili

,osrednu o,asnost za ,reivl%avan%e ,reduzea? odnosno oblasti ,reduzea. Aasli!an na!in krizu ,osmatra iiiller# . +n isti!e d a % e kriza ,reduzea? ,odefinici%i? neel%eni doga=a% ko%i uvi%ek ozbil%no ugroava kontinuiranuegzistenci%u ,reduzea. Kae da su krize ,reduzea vremenski ograni!eni?neel%eni ,rocesi? ,utem ko%i5 su

6 stvaran%e i kori#en%e ,otenci%ala us,%e5a? kao n,r. u!e#e na tri#tu ili,rednosti knoO65oO 9strategi%ska kriza?

6 ostvarivan%e cil%eva us,%e5a? kao #to su cil%evi ,roda%e i rentabilnosti9kriza us,%e5a? ili

6 odravan%e likvidnosti ,reduzea 9kriza likvidnosti tra%no i stalnougroeni? tako da % e egzistenci%a ci%elog ,reduzea ozbil%no ugroena.

2erg i 0reffert#4 ,od krizom ,odrazumi%eva%u stan%e u ko%em sune,osredno ugroeni glavni cil%evi i vri%ednosti nekog sistema. Aeuvi=an%e iliignorisan%e ugroavan%a sistema moe da dovede do n%egove likvidaci%e.

*/ F. $ecker? Krisen als Ferausforderung 6 Qas nutz +rganisa6tionentOiklungV Ceitsc5rift fr+rganisation? 26E*4(&. str. &)(.

*2F. Mller 6 Merbac5? 3r5OarnungsWsteme zur betrieblic5en Krisener kennung undModelle zur $euerteilung von KrisenabOe5rmassna5men? u Jom,utergesttzte;nterne5mens,lanung 9Qirtsc5aftsinformatik SWm,ozium *4)? Frsg. D. Pltzender? 1oll.Str./*46/&'.

* R . Mller?Jor,orate Jrisis Managment? Long Range Planning? +ctober *4(2. str. -4. i R.Mller? Krisenmanagement als organisatorisc5es >estaltungs,roblem? Ceitsc5rift fr+rganisation? /E*4(/. str. &&4.

*)J. $erg und ". J. @reffert? Die ;nterne5menskrise 6 +rganisatorisc5e Probleme und


33/350


Krizni menadment

"ednu od na%sveobu5vatni%i5 definici%a krize dao %e 5r6stek#+? ,oznatin%ema!ki autor u ovo% oblasti. +n smatra da se krize ,reduzea mogu s5vatiti

kao ,rocesi ko%i su ne,lanirani i neel%eni? vremenski ograni!eni i na ko%e seuslovno moe uticati? !i%i %e is5od ambivalentan i moe da zna!i uni#ten%e ilirestituci%u 9i metamorfozu. +ne ugroava%u dal%i o,stanak ,ogo=enog

,reduzea nano#en%em znatne #tete cil%evima ko%i su relevantni za o,stanak,reduzea. Krize ,reduzea 6 svakako u n%i5ovim akutnim fazama 6 dal%e sekarakteri#u iznena=en%em? ,ritiskom vremena i ,ritiskom na odlu!ivan%e.

Ca 7orda#- kriza %e situaci%a ko%a is,ol%ava dvi%e karakteristike: *o,asnost? i & ,ritisak vremena. +,asnost zato #to u!esnici u krizi os%ea%u danee biti s,osobni da ,ostignu? ostvare ili zadre vri%ednosti? resurse ili cil%eveko%e smatra%u vanim. +ve o,asnosti ,o svo%o% ,rirodi mogu biti li!ne 9kao #to

%e kari%era? organizacione 9kao #to %e tri#no u!e#e ili soci%alno6nacionalne9kao #to %e ekonomska stabilnost. +,asnost obu5vata kako veli!inu ilivri%ednost ,otenci%alnog gubitka? tako i v%erovatnou realizovan%a tog gubitka.Bto su vri%ednost i v%erovatnoa gubitka vei? to %e? logi!no? i ,ri%etn%a vea.

Druga karakteristika? ,ritisak vremena? %e za,aan%e od u!esnika u krizi oduini vremena ko%e im sto%i na ras,olagan%u za istraivan%e? razmi#l%an%e i

,reduziman%e akci%e ,ri%e nego #to ,o!nu da se doga=a%u ili eskalira%u gubici.1ri%eme ras,oloivo za akci%u ,od utica%em %e faktora kao #to su kom,leksnost

,roblema? nivo stresa ko%i se os%etio i karakteristika individualni5 u!esnika. ;na!elu? #to %e ,roblem kom,leksni%i i #to %e vei os%ea% stresa? to %e kraevri%eme za reagovan%e i? logi!no? vei ,ritisak vremena.

Da li %e kriza? o ko%o% se govori svuda? zaista ugroavan%e egzistenci%e? ilise radi o inflacioniran%u %ednog terminaV 8nflaciono i nediferencirano kori#en%enekog ,o%ma? ,o ,ravilu? %edva da unosi raz%a#n%en%e u vezi sa ,redmetomistraivan%a. Ri%e! kriza %e ,ostala sveobu5vatni ,o%am? u okviru ko%eg svakointer,retira ono #to eli.


34/350


Krizni menadment

Prim%eri definici%a krize ,reduzea mogu se dodavati ,o el%i? ali se ovd%ena!in%en izbor i,ak moe smatrati dovol%nim da bi se ,o%asnila tei#ta

,o%movnog s5vatan%a krize savremene ekonomi%e ,reduzea.Bta se za,ravo ,odrazumi%eva ,od krizom8


35/350


Krizni menadment

6 @ra%no? t%. ne samo u doglednom vremenu ,rolazno ugroavan%e egzistenci%eci%elog ,reduzea? ko%e ukl%u!u%e gubitak egzistenci%e? ne,lanirana %e i ne,oel%na.

6


36/350


Krizni menadment

Krizne situaci%e se karakteri#u? ,ri%e svega? sl%edeim ti,i!nim stan%emstvari&-:

6Aegativni rezultati ,oslovan%a ,reduzea u duem ,eriodu izazvaniveinom ,utem stagnira%ui5 ili o,ada%ui5 aktivnosti ,reduzea uz rastuetro#kove.

6 @o dovodi do znatne ,otro#n%e so,stvenog ka,itala i o,asnosti od,rezaduivan%a.

6 8z rastueg zaduivan%a sli%ede vei izdaci za kamate? ko%i se ne moguvi#e ,okriti ,rinosima u kalkulaci%i tro#kova ,o %edinici.

6Kroz na,ri%ed ,omenuta de%stva zao#trava se ,roblem likvidnosti.6 Nesto ,osto%ea nedovol%na trans,arentnost ,odataka oteava ili !ak

onemoguava da se dovol%no rano s,ozna%u oteava%ua d%elovan%a ,ogre#ni5odluka ,ro#losti i tri#ni5 utica%a.

6 8 kada su sim,tomi krize relativno snani i ve se %asno mogu razaznati?!esto nedosta%e ob%ektivnost rukovodstva ,ri oc%eni stan%a.

6 Mentalitetom uslovl%en svrsis5odan o,timizam ,osto%ae %o# kratkovri%eme i zam%enie ga ,ogor#an%e o,#te klime u ,reduzeu.

6 Slabosti u rukovo=en%u i zbun%enost oko toga kako se moe savladatikriza ,o%a!ava%u kratkoro!ni ,ritisak na ,oslovan%e? a time i ,si5i!ki stres.

Kada kriza ,ostane ,oznata? na%vi#e rukovodstvo neri%etko na%,ri%e

,oku#ava d a % e ,rikri%e unutar i? ,re svega? van ,reduzea. @ime se? s %ednestrane? izbegava negativno de%stvo s,ol%a ,osebno kod banaka? dobavl%a!a iku,aca? a? s druge strane? tada se ne mogu ,reduzeti nikakve cil%ane m%ere satra%nim de%stvom za savladavan%e krize dok za to %o# uvi%ek ,osto%e ,otenci%al isu,stanca. @ek kada ,roces uzna,redu%e do agoni%e? onda vi#e nisu moguekontram%ere zbog finansi%ski5 restrikci%a ili se ne mogu s,rovesti u el%enomobliku. @o onda neizb%eno ima za ,osl%edicu nesolventnost ,reduzea&/.2.2. R)%*#)+$,)-)+j& poj) "#$%& p#&'!%&()

Po%am kriza preduzea treba razgrani!iti od ,o%mova ko%i se koriste uliteraturi? ali i u ,raksi? ko%i ima%u ,rividno sli!an sadra%. @o su ,o5r6steku'

sl%edei ,o%movi: konflikt, poremeaji (smetnje) i katastrofa.

&- rundlage fr dir Sanierung 6 Xberblickund 7inordnung der $eitrage? u 7. Sc5imke und


37/350


Krizni menadment

5onflikti se mogu s5vatiti kao latentne ili manifestu%ue su,rotnosti uodnosima izme=u ,ersonalni5 elemenata 9osoba ,reduzea? ko%i se u ekstremu

mogu is,ol%iti u otvorenim i ,osebno estokim razilaen%ima. Konflikti se mogudefinisati kao uo!ene nes,o%ive razlike ko%e rezultira%u u nekom obliku sukobaili ,rotivl%en%a.&

Dok se kriza s5vata kao vremenski ograni!en ,roces sa !esto ,retenodisfunkcionalnim delovan%em? konflikt %e u savremenim formama organizaci%e9n,r. matri!na organizaci%a !ak vremenski neograni!eno institucionalizovan unam%eri da ga u!ini konstruktivno korisnim.

Kriza i konflikt ,redstavl%a%u ,o%move ko%i se u osnovi ,rekla,a%u. Pravise razlika izme=u krize bez konflikta i krize uslovl%ene konfliktom. Krize

uslovl%ene konfliktom ,ri tom se mogu s5vatiti kao ,osl%edice disfunkcionalni5konflikata? ,ri !emu se ne mora raditi o obratnom konfliktu bez mogunostiuskla=ivan%a interesa? ko%i ,oga=a%u cil%eve ko%i su relevantni za o,stanak

,reduzea. 1eina konflikata u ,reduzeu? na,rotiv? ne dovodi do kriza una,ri%ed definisanom smislu.&)

;oremeaji (smetnje) se s5vata%u kao disfunkcionalnosti u oblasti fizi!ki5elemenata 9ma#ine? ma#inska ,ostro%en%a itd.. +ni se mogu ozna!iti kao

,osl%edica endogeni5 iEili egzogeni5 veli!ina smetn%i ko%e d%elu%u na ,reduzee?ko%e se ,o%a#n%ava%u 9,ri kibernetskom na!inu ,osmatran%a u odstu,an%u

,laniranog i ostvarenog. +vd%e se ,oremea%i svakako s5vata%u uglavnom kaonegativna odstu,an%a.

Ca razgrani!avan%e ,oremea%a i krize moe se rei da ,oremea% 6 kao ikonflikt 6 ne mora sobom da nosi ni o,asnost ni nemogunost ostvarivan%acil%eva ko%i su relevantni za o,stanak. Aa,rotiv? i ,oremea%i mogu indukovatizna!a%an ,ritisak vremena i odlu!ivan%a. @ako se ,oremea%i mogu ,osmatratikao 9vremenski ograni!ene disfunkcionalnosti u okviru normalni5 zbivan%a u

,reduzeu? ko%e ,o ,ravilu ne za5ti%eva%u ,ret%erani ,otenci%al za savladavan%e

,roblema ,reduzea. Svakako? i krize se mogu 6 ,osebno u ranom stadi%umu 6,rikazati kao ,oremea%i i u sebi nositi o,asnost ,o ,reduzee? da se mogui,roces razvo%a od goli5 ,oremea%a ,a do akutne krize ne sazna ili ne sazna,ravovremeno.&(

& S. P. Robbins? Managment: Jonce,ts and


38/350


Krizni menadment

Krize su time kvalitativno razgrani!ene od ,oremea%a? kako se onisvakodnevno doga=a%u u svakom ,reduzeu. @ako? na ,rim%er? dolazi do

zaka#n%en%a u is,oruci sirovina? is,adan%a ma#ine iz ,rocesa ,roizvodn%e? nekood za,osleni5 se razboli? kamion sa robom zbog kvara ili ne!eg drugog kasni isli!no. @akvi normalni ,oremea%i izaziva%u dodu#e isto tako ne,lanirane ineel%ene ,rocese sa rezultatom odstu,an%a ostvarenog od ,laniranog? ali zarazliku od kriza ,reduzea ne mogu i,ak da ugroze ni supstancijalno ni trajno

,ostavl%ene ekonomske cil%eve ,reduzea. +ni svakako dovode do snien%anivoa cil%eva za tekuu ,oslovnu godinu. 98zuzeci se mogu %aviti kod vrlo mali5ili ekstremno visoko ,rezadueni5 ,reduzea. +dstran%ivan%e ,oremea%a time

,redstavl%a neu,oredivo man%e za5t%evan i lak#i rutinski zadatak menadmenta

nego savladavan%e krize ,reduzea.&4Nini se da %e razgrani!en%e izme=u krize i katastrofe%ednostavni%e. Dok

,o%am krize u osnovi sadri snanu ambivalentnost mogunosti razvo%a?katastrofa se %ednostavno s5vata kao odlu!u%ui zaokret ka lo#em sauni#tava%uim 9smrtnim is5odom? !i%a su d%elovan%a usm%erena ,rotiv

,ogo=eni5 i niti su ,redvidiva niti otklon%iva.Kada %e ri%e! o sferi ,reduzea? katastrofe se mogu ,osmatrati kao

doga=a%i? !i%a su destruktivna de%stva usm%erena ,rotiv ,reduzea i ne mogu se9vi#e od strane n%ega otkloniti. +ne se zavr#ava%u sa uni#tavan%em ,reduzea iiskl%u!u%u n%egovu ,onovnu ,roizvodn%u sa starom strukturom? cil%evima isvr5om. Stoga se katastrofe mogu s5vatiti kao kra%n%i 9ekstremni izraz krize

,reduzea? ko%i kao !esto ne,redvidive i neotklon%ive krize onemoguava%udal%e ,osto%an%e ,reduzea. ; uem na!inu ,osmatran%a katastrofe se mogus5vatiti kao #tetni doga=a%i u,rimarnovanekonomsko% oblasti ,reduzea? kaon,r. ,rirodne katastrofe ili te5ni!ke katastrofe? ko%e svakako mogu izazvati ikrize ,reduzea.-'

&4 J. Pm,in und ". Prange? Management der ;nterne5mensentOicklung: ,5asengerec5te35rung und der ;mgang mit Krisen? Jam,us 1erlag? 3rankfurtEMain? AeO ork? *44*. str. &'2.

-' ;. KrWstek? ;nterne5mungskrisen? >abler 1erlag? Qiesbaden? *4(). str. 4.

//


39/350


Krizni menadment

. TIPOLOGIJA KRIZA PREDUZEA

.1. Mo*!(& "/)0$")$j&Radi u,ot,un%avan%a o,isa i definici%e ,o%ma krize treba ukazati na dal%e

as,ekte kriza ,reduzea i izvr#iti n%i5ovu tipologiju. @i,ologi%a kao nau!nimetod omoguava cil%no ori%entisan ,oredak ,osmatrani5 fenomena ,utem

,ozivan%a na %edno ili vi#e obil%e%a? ko%a se ,o ,ravilu mogu razlikovati.@i,ologi%a omoguava ,rikazivan%e izraavan%a obil%e%a s,ecifi!ni5 ti,ova idozvol%ava relevantna saznan%a za ,oslovan%e ,reduzea? ,o#to se iz doti!ni5ti,ova izvla!e zakl%u!ci o odre=enim ekonomskim ,roblemima.

3enomen za ko%i se ovde interesu%emo %e kriza ,reduzea. +zna!avan%erazli!iti5 ti,ova a time i odnosni5 ti,ova krize ,reduzea ,olazi od tzv.elementarni5 ti,ova 9,arci%alni5 ti,ova. Kao takvi? elementarni ti,ovi sas,ecifi!nim izraavan%ima osobina kriza ,reduzea mogu se? ,rim%era radi?ozna!iti sl%edei:-*

*


40/350


Krizni menadment

-


41/350

Vrstakriz

e

(ndogena kriza(gzogena kriza


Krizni menadment

@ako kriza moe imati kako endogene tako i egzogene uzroke. Krizalikvidnosti se !esto karakteri#e istovremenom krizom us,%e5a.

Aa slici *62 ,rikazana su obil%e%a krize u trodimenzionalnom obliku.* 0ari#te krize ozna!ava otkuda ,oti!e kriza. Pri tom se ,ravi razlika na:

6 endogene krize, t%. takve ko%e su nastale u samom ,reduzeu? i

6 egzogene krize, t%. takve ko%e s,ol%a d%elu%u na ,reduzee.&1rsta krize ozna!ava da li se radi o:

$strategijskoj krizi,,ri ko%o% su naru#eni ili razru#eni ,otenci%ali us,e5a?6kriza us,%e5a? kod ko%e nasta%e gubitak?

6 kriza likvidnosti? kod ko%e %e ugroena ili uga#ena s,osobnost ,laan%a

,reduzea.- Stadi%um krize ozna!ava da li se radi o:

6 krizi ko%a ugroava egzistenci%u? ili o6 krizi ko%a uni#tava egzistenci%u? t%. krizi ko%a %e nuna za na,u#tan%e

sada#n%e forme ,reduzea.

/)


42/350


Krizni menadment

"lika #$'. /biljeja krize3

.2.3)#$45) "#$%)

Pod ari#tem krize ,odrazumi%eva se vrsta nasta%an%a krize. >rubaklasifikaci%a na endogene i egzogene? interne i eksterne? unutra#n%e i s,ol%a#n%emoe da bude %o# rafinirani%a? ,o#to se endogena kriza moe dal%e istraivati? dali se n,r. radi o uzrocima krize iz oblasti ,roizvodn%e? nabavke? marketinga?finansi%a? kadrova itd.

8sto vai i za egzogenu krizu. +vde se mogu zamisliti rafiniran%a dal%imra#!lan%ivan%em na krize ko%e su nastale usl%ed ne,ovol%nog razvo%a u granid%elatnosti ko%o% ,reduzee ,ri,ada? kretan%a kamata na tri#tu ka,itala? koleban%em kursaili na neki drugi na!in.

Prim%eri za endogene krize su: ,ogre#na kalkulaci%a? neadekvatan kvalitet? ,ogre#nafmansi%ska ,redvi=an%a? slaba organizaci%a ,roda%ne o,erative itd.

Prim%eri za egzogene krize su: ekstremno visoke kamate? nedostatak radne snage?,rekid u snabdi%evan%u sirovinama? #tra%kovi itd.

.. V#05& "#$%)

Pod vrstom krize se ,odrazumi%eva ,rocesualno izraavan%e ugroenostikonkretnog cilja. Svako ,reduzee ima odre=ene cil%eve. +ni su di%elom %asno

definisani ili izre!eni i ,oznati u!esnicima u ,rocesu ,reduzea. Di%elom su ovi cil%evineizgovoreni i sadra% ,reutnog ,akta u!esnika ili ,ak samo di%ela li!ni5 cil%evarukovodstva ,reduzea.

;nutar ovog sistema cil%eva ,osto%e dva cil%a? !i%e %e ostvarivan%e bezuslovna,ret,ostavka za ,osto%an%e ,reduzea. @i cil%evi su:

* odravanje sposobnosti plaanju& izbjegavanje prezaduenosti.

Poziva%ui se na ova% sistem cil%eva? ,od krizom likvidnosti se ,odrazumi%evarazvo% doga=a%a ko%i u sebi nosi konkretnu ili akutnu o,asnost s,osobnosti ,laan%a ili %e

ve doveo do ,restanka s,osobnosti ,laan%a.Prim%eri za krizu likvidnosti su: dos,i%ee m%enica bez ,okria? dos,i%ee kamata

bez ,okria? is,lata ,lata za ko%e ne ,osto%i ni dovol%no nov!ani5 sredstava ni do,unskekreditne lini%e.

-/ F. Fess und D. 3ec5ner? Sanierungs5andbuc5? &.


43/350


Krizni menadment

5riza uspje!a ,osto%i kada ,reduzee ostvaru%e gubitke i ti gubici dovode dotro#en%a so,stvenog ka,itala? sa 9buduom ,rete!om o,asnosti ,rezaduivan%a. Prim%eri

za krize us,%e5a su: stalni gubici zbog o,adan%a ,roda%e? ,orasta tro#kova i snien%a ci%ena.+ strategijskoj krizi se govori kada su faktori 9,otenci%ali us,%e5a 9ko%i? ,o

,ravilu? d%elu%u dugoro!no o#teeni ili uni#teni.

Prim%eri za strategi%sku krizu su: ,ogre#na lokaci%a? visoki tro#kovi ,roizvodn%ezbog dugogodi#n%eg uzdravan%a od investici%a? nedosta%ui ,roizvodi nasl%ednici zaodumirue nosioce ,roda%e ili dobiti? ,restario ili nekvalifikovan radni kolektiv.

@ri vrste krize karakteri#u se interesantnim vremenskim vezivan%em. Mller koristi,rid%eve dugoro!an 9za strategi%ske krize? sredn%oro!an 9za krize us,%e5a i kratkoro!an

9za krize likvidnosti.Po ,ravilu? redosli%ed nasta%an%a bi bio sl%edei:* strategi%ska kriza 9n,r. nedostatak ,roizvoda nasl%ednika za odumirue

nosioce ,roda%e ili dobiti?& kriza us,%e5a 9n,r. o,adan%e ,roda%e zbog odumiran%a ,roizvoda ko%i

su bili nosioci ,roda%e dovodi do stvaran%a zali5a ostali5 ,roizvoda u ,roda%nom,rogramu ko%i nema%u zadovol%ava%uu tran%u na tri#tu? ko%e se nuno mora%ufinansirati sredstvima ,ribavl%enim iz s,ol%n%i5 izvora?

-kriza likvidnosti 9n,r. restrikci%a kredita od strane ,ov%erilaca? ,osli%e

!ega se snano ,oveava finansiran%e sa strane.Nesto se redoslijed spoznaje i nastanka krize kreu su,rotno.

*Kriza likvidnosti ,osta%e o!igledna kada banke uskrate odobravan%ekredita.

Pri istraivan%u uzroka sazna%e se:& kriza us,%e5a? ko%a se is,ol%ava u dramati!nom o,adan%u kvote

so,stvenog ka,itala? ,o#to se n,r. stvaran%e zali5a finansira tu=im ka,italom.Dal%e istraivan%e uzroka dovodi do:- strategi%ske krize. +va ,osto%i zbog toga #to %e ,ro,u#teno da se

blagovremeno ,roizvedu ,roizvodi nasl%ednici i time s,ri%e!i o,adan%e ,roda%e.Proizvodn%a ko%a dal%e te!e ne dovodi vi#e do ,orasta ,roda%e ve dostvaran%a zali5a.

1remenska ,ovezanost moe se ,o%asniti na sl%edei na!in: na%,ri%enasta%e strategi%ska kriza? zatim kriza us,%e5a i na kra%u kriza likvidnosti? aredosli%ed n%i5ovog otkrivan%a %e sasvim obrnut.

/4


44/350


Krizni menadment

.6. S5)'$j!$ "#$%&

Podstadijumom krize ,odrazumi%eva se ste,en ugroenosti dominantni5cil%eva i cil%eva ko%i5 se ,reduzee ne moe odrei.

Poznavan%e stadi%uma krize %e neo,5odna ,ret,ostavka is,ravne reakci%ena krizu? %er ,rotokom vremena bro%ni modaliteti manevrisan%a ,osta%unemogui.

S5odno navednim cil%evima? ovd%e ulogu igra%u samo dva stadi%umakrize. @o su:

* kriza koja ugroava egzistenciju, ko%a dodu#e konkretno ugroava,reduzee? ali %o# uvek ,osto%i mogunost da se sa!uva ,reduzee ,utem brzi5 iis,ravni5 ,rotivm%era?

& kriza koja unitava egzistenciju, kod ko%e vi#e ne ,osto%i mogunost zadal%i rad ,reduzea u dosada#n%em obliku.

Prim%eri za krize ko%e ugroava%u egzistenci%u su: * ugroena likvidnost?ali se to moe izb%ei ,utem brze ,roda%e di%elova imovine? & ,ri%eti

,rezaduivan%e? ali se blagovremenim ,reduziman%em adekvatni5 m%era tomoe izb%ei.

Prim%eri za krizu ko%a uni#tava egzistenci%u su: * vlada nelikvidnost i ne

mogu se ,ribaviti nikakva likvidna sredstva? & ,osto%i ,rezaduenost i ne moese ,ribaviti doda%ni ka,ital iz bilo ko%i5 izvora.

2'


45/350

!a

!a

!a

!a

.e

.e

.e

!ugoro7no6strategijsko8odlu7ivanje

spravnoC

Strategijs

Kriza uspj

Kriza l

"spje3

Srednjoro7no6takti7no8

odlu7ivanje

Kratkoro7no6operativno8odlu7ivanje

spravnoC

spravnoC

Pprez

.esolventnost


Krizni menadment

2*


46/350


Krizni menadment

"lika #$. 5ibernetsko povezivanje vrsta krize3'

.7.K$8+&50"o po-&%$-)+j& -#05) "#$%&

Kibernetsko ,ovezivan%e vrsta krize ,rikazano %e na slici *6. Sa slike semoe saznati kako dugoro!ne? sredn%oro!ne i kratkoro!ne odluke ,reduzeavode ,reko stadi%uma krize do us,%e5a ili nesolventnosti zavisno od n%i5oveis,ravnosti ili ,ogre#nosti. Aa li%evo% strani slike %e ozna!ena ,utan%a direktnogus,%e5a. Pri ,ogre#nim odlukama direktan ,ut ka us,%e5u e se na,ustiti? dolazido krizni5 situaci%a? ko%e 6 ve ,rema tome da li su za,aene ili nisu 6 uliva%u seu dal%e faze 9stadi%ume krize ili izaziva%u novi ,roces odlu!ivan%a.


47/350

H!)+);So$j)/+)

T&


48/350

TEHNI=KE KRIZE1Poari> eksplozije> isputanje te7nosti>prosipanje>saobraajne nesree

KE KRIZEpublicitet> gubitak podrke od klju7ni3 stejk3oldera

OMSKE KRIZE7ateljska preuzimanja> zna7ajni gubici> bankrotstva

HUMANE I SO>IJALNE KRIZE2Sabotaa> terorizam> kidnapovanje>zlostavljanje zaposleni3>ubistva i nepravda

ZAKONSKE KRIZE61akonska odgovornost

ETNI=KE KRIZE9Korupcija> zloupotreba moi

PRIRODNE KATASTROFE?Poplave> orkani> tajBuni> zemljotresi

ORGANIZA>IJA


Krizni menadment

sabotaa za,osleni5 itd. Kombinaci%a te5ni!koEekonomski5 i 5umanoEsoci%alni5faktora skoro uvi%ek e do,rini%eti finalno% veliko% krizi ko%u organizaci%a

doivl%ava.Samo iz ovi5 razloga ,re,oru!u%e se da svaka organizaci%a formira

,ortfolio kriza. @o %est ona treba da odabere bar %ednu krizu iz famili%e kriza naslici *6) 6 i onda ,lanira za tu krizu. Po#to su ostali !lanovi famili%e ,ovezani

%edan sa drugim? ,ri,reman%e za %ednu krizu u svako% famili%i omoguava naneki na!in ,ri,remu za sve ostale.

Strelica na slici *6) ,okazu%e da %edna vrsta krize 9,rekidi moe daizazove drugu vrstu krize 9nesrea u okruen%u? na ,rimer? $o,al ili Jernobil.; stvarnosti? ci%ela slika bi se mogla is,uniti strelicama? %er %e svaki ti, krizes,osoban da izazove i bude izazvan od svakog drugog ti,a krize.

!no

"lika #$+. 0ipologija kriza za te!nike organizacije3+

Kovoor6Misra-4da%e ti,ologi%u kriza za te5ni!ke organizaci%e? t%. one !i%a%e kl%u!na te5nologi%a zasnovana na znan%u iz fizi!ki5 8zazvane ,ro,ustima ute5ni!ko% dimenzi%i

-( S. Kovoor6Misra? < Multidimensional


49/350


Krizni menadment

*. 8zazvane ,si5olo#kim ili sociolo#kim faktorima ili ima%u fizi!ke ili,si5i!ke ,osl%edice ,o ,o%edinca

&. Sman%u%u mo i utica% organizaci%e-. 8zazvane kr#en%em zakona/. 8zazvane zna!a%nim finansi%skim gubicima ili ekonomskim ,ri%etn%ama2. Sman%u%u moralni ugled organizaci%e

. 8zazvane faktorima u ,rirodnom okruen%unauka ili n%i5ovo% a,likaci%i9inin%eringu. ; ovo% ti,ologi%i krize su kategorisane ,o organizaciono%dimenzi%i ko%a moe da sadri uzrok ko%i izaziva krizu ili dimenzi%u nako%u kriza moe vidl%ivo da uti!e 9slika #6(. Liste kriza navedeni5 usvako% kategori%i nisu iscr,ne. +ne su samo ,rim%eri kriza ko%e s,ada%u

u okvir svakog ti,a.@i,ologi%a ,ravi razliku izme=u razli!iti5 ti,ova kriza. 1ano %e? me=utim?

na,omenuti da %edna kriza izaziva drugu i u isto% situaci%i se mogu dogoditivi#estruke krize.

6. TOK KRIZE PREDUZEA

6.1. K#$%& p#&'!%&() ")o p#o&0$

Kriza se ne smi%e ,osmatrati kao neko ne,omi!no stan%e? ve se morasagledavati kao tok? odnosno ,roces. Razvo% ,reduzea se ne odvi%a

,ravolini%ski? ve ,reduzee u svom razvo%u u toku vremena normalnodoivl%ava odre=ene oscilaci%e? ko%e brzo mogu da dovedu do ,ogre#nog razvo%ai da se izrode u veliku o,asnost ko%a ,onekad ozbil%no moe da ugroziegzistenci%u ,reduzea.


50/350

1aokret

DEan

sez

apreivljav

an

je

KrajPo7etak

Vrijeme

Kraj

D

D


Krizni menadment

Ca ,rikazivan%e krize ,reduzea kao ,rocesa ,osto%e u literaturi bro%ni irazli!iti do,rinosi. +vd%e e se ,rikazati ,roces krize kroz kl%u!ne ta!ke i ,rema

razdobl%u i intenzitetu delovan%a.; ,rvom vrlo grubom ,rikazu? ,rocesi krize se s5vata%u kao niz akci%a

9iEili doga=a%a ko%i su usm%ereni na ,rom%ene sa ambivalentnim is5odom? ko%isu vremenski ograni!eni? ko%i se mogu formalno obil%eiti kroz tri kl%u!ne ta!ke:

,o!etak? zaokret i kra% 9slika #$-).

"lika #$-.;oetak, zaokret i kraj krize preduzea>

Aa slici 86*' %e na sli!an na!in ,rikazan ,roces krize. >ranice kritinefaze se konce,tualno mogu defmisati kao: a ,o!etak kada %e uo!eno da,roblemi sman%en%a 9o,adan%a firme ,osta%u dovol%no o,asni da dovode usumn%u o,stanak firme? i b zavr#avan%e kada ,reduzete akci%e obuzda%u kola,sfirme i ,ri,rema%u %e za zaokret ili !ak likvidaci%u.

1remenski ,eriod od ,o!etka do kra%a ,rocesa krize moe imati vrlorazli!ito tra%an%e. Kao ekstremne forme navode se ,rocesi krize ko%i su

/' ;. KrWstek? ;nterne5mungskrisen? >abler 1erlag? Qiesbaden? *4(). str. **.

2


51/350

Vrijeme

PerBorm

an

se

Pad 1aokret

'ikvidacija

Kriti7naBaza


Krizni menadment

dugotra%ni? ko%i se samo ,oste,eno ubrzava%u i ,rocesi krize ko%i nastu,a%umun%evito sa razantnim ubrzan%em i ekstremno kratkim tra%an%em ,rocesa.

Ca veinu ,reduzea situaci%e duboke krize ne doga=a%u se ,reko noi?iako se ,onekad tako misli ili stvari tako ele da ,rikau. Preduzee obi!no

,rolazi kroz faze razvo%a krize? mada u nekim ,reduzeima 6 ,osebno tamo gd%ese krize %avl%a%u kao rezultat ra,idnog rasta 6 neke od faza mogu biti kratke.

"lika #$#>. 5ritina faza procesa krize#

@ako=e moe snano da varira 6 !esto sto%ei u vezi sa tra%an%em ,rocesa 6za,aeni intenzitet 9destruktivnog d%elovan%a ,rocesa krize usm%eren ,rotiv

,ogo=enog ,reduzea ili cil%eva ,reduzea ko%i su relevantni za o,stanak. +bezavisnosti ,rikazane su #ematski na slici *6**.

Kao dal%e obil%e%e ,rocesa krize navodi se upropaivanje mogunostimanevrisanja ko%e !esto ,rekora!u%u vremenski rok. Sa sman%en%em alternativako%e sto%e na ras,olagan%u istovremeno se ,oveava%uza!tjevi za savladavanjekrize, izme=u ostalog i zbog bezuslovnog za5t%eva da vremena realizaci%e

,reostali5 alternativa mora%u zadrati rok ko%i %o# ,osto%i do kra%a ,rocesa.

/*J. >o,inat5? @urnaround: Recognizing Decline and 8nitiating 8ntervention? Long Range

Planning? December *44*. str. *''.

2)


52/350

VV

V

)aniBestovanje neostvarivanja ciljeva koji su relevantni za opstanak preduzeantenzitet destruktivnog djelovanja

ekstreman

visok

srednji do neznatan

"groavanje ciljeva koji su relevantni za opstanak preduzea

Vrijemenegativan tok 6>>8

= munjevito nastupajua kriza preduzea sakratkim trajanjem procesa i snano rastuimintenzitetom destruktivnog djelovanja

= brzo nastupajua kriza preduzea saosrednjim trajanjem procesa i oscilirajuimintenzitetom destruktivnog djelovanja

= sporo nastupajua 6pritajena8 krizapreduzea sa dugim trajanjem procesa isporo rastuim intenzitetom destruktivnogdjelovanja

pozitivan tok 6V>V>V8

granica kriti7na za opstanak

granica opasnosti


Krizni menadment

"lika ?$#. ogui tokovi kriza preduzea

Ca5t%evi za izb%egavan%eEsavladavan%e krize ko%i se u ,rocesu krize stalno,oveava%u sto%e nasu,rot potencijala preduzea za izbjegavanje@savladavanjekrize, ko%i se dodu#e moe u odre=enom obimu ,o%a!ati 9n,r. ,utemzanemarivan%a ostali5 aktivnosti u ,reduzeu? ali i,ak od neke odre=enegranice ka,acitetata osta%e konstantan.

0ok krize E na slici *6** o,isu%e krizu ,reduzea ko%a nastu,a mun%evitosa kratkim tra%an%em ,rocesa i snano rastuim intenzitetom destruktivnog

/&J. >o,inat5? @urnaround: Recognizing Decline and 8nitiating 8ntervention? Long Range

Planning? December *44*. str. *''.

2(


53/350


Krizni menadment

d%elovan%a? ko%a za aktere krize dolazi iznenada i ne ostavl%a ,rostor ni za kakvemanevarske mogunosti za ,ozitivno utican%e ili usm%eravan%e. 0ok krize ??

ozna!ava isto tako brzo nastu,a%uu krizu ,reduzea? dodu#e sa osredn%imtra%an%em ,rocesa i kolebl%ivim intenzitetom n%enog destruktivnog d%elovan%a.+na nastu,a isto tako iznenada i u,rkos kratkotra%ne mogunosti utica%a iliautonomnog ,obol%#an%a dovodi na kra%u do uni#tavan%a ,reduzea. 0ok krize ???

,rikazu%e s,oro nastu,a%uu 9,rita%enu krizu ,reduzea sa dugim tra%an%em,rocesa i kontinualno rastuim intenzitetom n%enog destruktivnog d%elovan%a?ko%e tako=e vodi ka uni#tavan%u ,ogo=enog ,reduzea. 0okovi krize od ?A do A?nagov%e#tava%u ,ozitivne zaokrete na,ri%ed o,isani5 tokova krize? ko%i seostvaru%u bilo autonomno ili 9!e#e ,utem m%era ko%e ,reduzima%u akteri

krize./-

6.2. F)%& p#o&0) "#$%&

Da bi se ob%asnio fenomen ,rocesa krize ,reduzea i ,osebno da bi sedobila neo,5odna u,ori#ta za izb%egavan%e i savladavan%e ,rocesa krize?neo,5odno %e izvr#iti ra#!lan%avan%e ,rocesa krize u razli!ite faze. ; okvirus,ecifi!ni5 istraiva!ki5 na,ora o fenomenu krize ,reduzea ima bro%ni5do,rinosa ko%i su s,eci%alno ,osveeni ,rikazivan%u faza ,rocesa krize

,reduzea i di%elom se mogu odnositi na saznan%a drugi5 grana nauke?s,eci%alno ,oliti!ke nauke. +dabrani modeli bie ,rikazani ,rema bro%u faza.

6.2.1. Mo'&/ p#o&0) "#$%& 0) '-$j& )%&

RBt!ig razliku%e samo dvi%e faze autonomnog ,rocesa krize: * latentnakriza? i & akutna kriza? i ozna!ava sadra% ovi5 faza kroz odnos za5t%eva zasavladavan%e.

Prema Rt5igu akutna kriza ,reduzea ,osto%i kada za5t%evi za savladavan%e,roblema ,rocesa krize ,revazilaze 9agregatni ,otenci%al za savladavan%e,roblema. Ca5t%evi za savladavan%e ,roblema ko%i su usm%ereni naidentifikovan%e ,rocesa krize 9CSPi na slici *6*&? u ovo% fazi igra%u samo %o#

,odre=enu ulogu? nasu,rot faze latentne krize ,reduzea. +vd%e %e %o# uv%ek9agregatni ,otenci%al za savladavan%e ,roblema vei od za5t%eva za r%e#avan%e

/- ;. KrWstek? ;nterne5mungskrisen? >abler 1erlag? Qiesbaden? *4(). str. *&6*-.//P. Rt5ig? +rganisation und Krisenmanagement? Ceitsc5rift fr +rganisation? *4). str. *-.

24


54/350

'atentna %kutna -9 tBaza Baza

PSP

1SPr

1SPi

1SP

1SPPSP Proces krize


Krizni menadment

,roblema? zadn%i 9CSPr na slici *6*& svakako kontinualno rastu u toku fazelatentne krize zbog u,ro,a#avan%a manevarski5 s,osobnosti tokom vremena.

"lika #$#. ;roces krize kao za!tjev za savladavanje problema'

CSP C Da!tjev za savladavanje problema koji je usmjeren na identifikovanje procesakrize

CSP C Da!tjev za savladavanje problema za rjeenje problemaCSP C Egregirani za!tjev za savladavanje problemaPSP C ;otencijal za savladavanje problema specifian za preduzee

@Z C 5raj (autonomnog) procesa krize, kada vie nije djelotvoran nikakav krizni

menadment

6.2.2. Mo'&/$ p#o&0) "#$%& 0) 5#$ )%&

$ritt/%e izvr#io ,od%elu ,rocesa krize u tri faze 9slika *6*-. Preman%egovo% ,od%eli? ,roces krize ,o!in%e sa fazom ,ogre#nog razvo%a. ; ovo% fazise trai nasta%an%e krize. $ritt isti!e da se u ovo% fazi radi o kvazi normalnom

/2 P. Rt5ig? +rganisation und Krisenmanagement? Ceitsc5rift fr +rganisation? *4). str. *-.

/


55/350

F)%) po*#&4+o*#)%-oj)

F)%) "#$%&

L)") "#$%)

F)%) 0)-/)')-)+j)

Po%$5$-+)0$5!)$j)

N&*)5$-+)0$5!)$j)

K)505#o)


Krizni menadment

stan%u? u ko%em se svako ,reduzee ,rakti!no stalno nalazi. Posle toga ,roces,relazi u fazu krize? ko%a se karakteri#e ,rinudom za ,reduziman%e m%era ,od

,ritiskom vremena? o,asnostima kao i !esto iznena=en%ima. ; ovo% fazi kriza,reduzea se razdva%a od n%ene ekstremno izraene forme? katastrofe. Dokkriza moe dovesti do ,ozitivnog r%e#en%a? katastrofa se zavr#ava sauni#tavan%em ,reduzea. 3aza savladavan%a kona!no ,redstavl%a ods%e!ak

,rocesa krize u ko%em se kriza us,%e#no suzbi%a i o,et se ostvaru%e situaci%a ko%a%e ,ozitivna za ,reduzee.

"lika ?$#3. 7aze prema 2rittu4

+znake laka i te#ka kriza ko%e %e odabrao $ritt odnose se na intenzitetdestruktivnog d%elovan%a ko%e ,roizilazi iz krize 9m%era veli!ine uni#tavan%aka,aciteta. 8nteresantno %e dal%e da $ritt ,utem uvo=en%a faze ,ogre#anrazvo% ,roces krize ,roduava na krizu ,reduzea ko%a %o# ni%e ,rim%etna.

Slika *6*/ ,rikazu%e na ne#to druga!i%i na!in ,roces krize. Li%eva strana

slike ,rikazu%e direktan ,ut do us,%e5a.


56/350

Po0/o-)+j&p#&'!%&()

No#)/+o po0/o@-)+j& p#&'!%&()

Po%$5$-)+ #&%!/5)5

Mj&"o#&"$j&

Mj&o%'#)-/j&+j)

Po*#&4)+ #)%-ojOp)0+o05

KRIZA

D)

D)

D)

N&

N&

N&

K)5)05#o)


Krizni menadment

zadatak da una,ri%ed ,ri,remi ,rilago=avan%e ,reduzea na ,rom%ene ubudunosti? nadgleda ga i u datom momentu korigu%e.

Rdl/( isto tako u svom modelu razliku%e tri faze razvo%a krize? ko%eozna!ava kao: * latentno ,odru!%e? & subakutno ,odru!%e? i - akutno ,odru!%e9slika *6*2.

Kao obil%e%e za razlikovan%e ove tri faze slui 6 sli!no kao i kod $ritta 6intenzitet krize? ,od !im se i ovd%e moe ,odrazumi%evati intenzitetdestruktivnog razvo%a ,rocesa krize ko%i %e usm%eren ,rotiv ,reduzea.

"lika #$#. ;roces krize prema 2rittu-

; ,odru!%u latentne krize ve ,osto%i kauzalni ,ovod krize 6 dodu#e,rikriven? ali %o# uvi%ek ni%e ,rim%een kao realni momenat smetn%e u toku,reduzea. Subakutno ,odru!%e na,rotiv ve ukazu%e na krizne doga=a%e? ko%iizlaze iz latentnog stadi%uma i ,osta%u os%etni ,o n%i5ovim negativnim utica%ima

/( F. Rdl? Kreditkrisen und i5re 3r5erkennung: 7ine 8nformationsWstem zur 7r5altung des;nterne5men? DsseldorfE3rankfurt *4)4? citirano ,rema ;. KrWstek 9*)? str. /.

/4


57/350

'atentno Subakutno%kutno-ok vremena i krize

Podru7je

Onesposovlja4vanje Bunkcije

RazaranjeBunkcije

SlabljenjeBunkcije

ntenzitetkrize


Krizni menadment

na smetn%e za ,reduzee. ; ,odru!%u akutne krize izbi%a otvorena kriza i ako sene ,reduzmu 5itne sanacione m%ere dovodi do nesolventnosti ,reduzea.

Rdl nagla#ava da su ,o%edine faze kao i ,relazi izme=u ,o%edini5 stu,n%evaintenziteta 9slabl%en%e? smetn%a i nes,osobnost funkci%e razli!ite zavisno od krize

,reduzea.

"lika #$#'. 7aze krize prema Rodlu'>

2BckenfBrde'# tako=e di%eli ,roces krize ,reduzea u tri faze u zavisnosti odste,ena ugroenosti dominantni5 i egzistenci%alni5 cil%eva ,reduzea.

Karakteristi!an ,roces krize ,o!in%e sa slabim? za ,reduzee %edva ,rim%etnim

ometanjem ciljeva i vrijednosti preduzea. +va% razvo%? a time i intenzitet ometan%a?sukcesivno rastu sve dok ne ,o!nu da ugroava%u egzistenci%u ,reduzea odnosno cil%eveko%i su relevantni za o,stanak. ; fazi ugroavanja egzistencije dolazi do stan%a

,rezaduenosti i nes,osobnosti ,laan%a. Preduzee %e dodu#e konkretno ugroeno? ali,osto%i mogunost da se odri ,utem brzi5 i is,ravni5 ,rotivm%era. 7aza krize kojaunitava egzistenciju,reduzea %e ,osledn%a faza. +vd%e vi#e ni%e mogue u,ravl%an%e

2' F. Rdl? Kreditkrisen und i5re 3r5erkennung: 7ine 8nformationsWstem zur 7r5altung des;nterne5men? DsseldorfE3rankfurt *4)4? citirano ,rema ;. KrWstek 9*)? str. /).2*$. $ckenfrde? ;nterne5mungssanierung? Sc5Uffer 1erlag? Stuttgart? *44*.? str. &&6&-.

-


58/350

5-)#$-)+j& $/j&-);-#$j&'+o05$ p#&'!%&()

')/$5&5$ 'j&/o-)+j)

V#$j&&Postupak nesolventosti

K#$%) "oj) +& !*#o)-) &*%$05&+$j!K#$%) "oj) !*#o)-) &*%$05&+$j!K#$%) "oj) !+$45)-) &*%$05&+$j!


Krizni menadment

,reduzeem u dosada#n%o% formi? t%. kao ,ravno samostalnom ,oslovnom %edinicom 9slika*6*.

Sa na,redovan%em ,rocesa krize istovremeno o,ada bro% mogui5 modalitetad%elovan%a i rukovodstvo sve vi#e za,ada u ,roc%e,? tako da su autonomne odluke %edvavi#e i mogue. Sa sman%ivan%em alternativa za d%elovan%e ko%e ,reduzeu sto%e naras,olagan%u? ,oveava%u se za5t%evi za savladavan%e krize? izme=u ostalog i zbogne,obitne !in%enice #to m%ere za savladavan%e krize mora%u izazvati de%stvo u okviru

,osto%ei5 rokova. Poznavan%e stadi%uma krize ,reduzea i s,ecifi!ni5 ,osl%edica vezani5za te stadi%ume krize %e su#tinska ,ret,ostavka za adekvatno reagovan%e na krizu.

"lika #$#. 7aze krize prema 2BckenfBrdeu'

Sa slike 86*? ko%a ,rikazu%e ,o%edine faze u odnosu na vri%eme?

%asno se moe uo!iti ko%e vri%eme ,reosta%e rukovodstvu za ,reuziman%eakci%e u ,o%edinim fazama krize ,reduzea. Preduziman%e d%elotvorni5 m%era zaizb%egavan%e odnosno savladavan%e krize ,osta%e sve 5itni%e. >rafikon vrlodobro ,rikazu%e razli!it ,ritisak vremena ko%i ,roizilazi iz ,o%edini5 faza krize.

2& $. $ckenfrde? ;nterne5mungssanierung? Sc5Uffer 1erlag? Stuttgart? *44*. str. &-.

/


59/350

Po7etaklije7enja


Krizni menadment

2


60/350


Krizni menadment

"lika ?$#4. 0okovi i rezultati lijeenja krize preduzea'3

Sli!an model navodi i 0avar'. Po n%emu? ,rvi ste,en krize %egubitak,kada ,reduzee tro#i vi#e nego #to zara=u%e ,rolazni gubitak %e 6 uz osva%an%enovog ,roizvoda ili tri#ta i sli!no 6 normalna ,o%ava? ali dugoro!no to nagrizaimovinu ,reduzea? sve dok imovina kona!no ne nestane. Drugi %e ste,ennelikvidnost% ,reduzee ,laan%em vi#e izda%e nego #to kontinuirano ,rimadeficit ,okriva zaduivan%em? ko%e sman%u%e us,%e#nost i ubrzava davl%en%e.Posledn%i ste,en %e nesolventnost, kada sva imovina ,reduzea ne moe da

,okri%e ,otraivan%a ,ov%erilaca tada %e ,reduzee zrelo za likvidaci%u. @okovi irezultati li%e!en%a krize ,reduzea ,rikazani su na slici *6*).

Model ko%i %e veoma sli!an ovom modelu? gotovo istov%etan sa n%im? bie,rikazan kasni%e u gru,i modela ,rocesa krize sa !etiri faze.

6.2.. Mo'&/$ p#o&0) "#$%& 0) ,&5$#$ )%&

7ink'' smatra da se kriza moe sasto%ati iz !etiri diferentne i distinktivnefaze. Mada su n%i5ova imena !vrsto medicinski ukori%en%ena? to %e zbog toga #tose kriza moe ,osmatrati kao bolest. 3aze su: * faza ,rodromalne krize? & fazaakutne krize? - faza 5roni!ne krize? i / faza r%e#avan%a krize.

Kod mnogi5 bolesti? tra%an%e i intenzitet sim,toma funkci%a su nekolikovari%abli? kao #to su ,ori%eklo virusa? starost i medicinska kondici%a ,aci%enta?

,otenci%al li%e!en%a ili tretman i stru!nost l%ekara. Ponekad ove !etiri faze moguda se dogode za vrlo kratko vri%eme? kao u slu!a%u &/6!asovnog gri,a. ; nekomdrugom slu!a%u ,osto%i ,rodueni? dugotin%a%ui ,rodrom.

Kriza %e fluidna? nestabilna? dinami!na situaci%a 6 ba# kao i bolest. 8 bolesti kriza su u stan%u stalni5 ,rom%ena.

Kada uo!iteprodrom mogue medicinski lak#e bolesti? kao #to %e gri,?interveni#ete #to %e mogue ,ri%e uziman%em as,irina ili nekim drugimli%e!en%em? ,i%ete te!nosti i idete u krevet? kae 3ink. +,erativna re! %e? na6ravno? uoite. Morali ste da uo!ite ,rodrom da biste intervenisali ,roaktivno.

2- M. @av!ar? Marketin#ke strategi%e za krizne ,rilike? Media Marketing? oktobar *44'. str. &.2/M. @av!ar? Marketin#ke strategi%e za krizne ,rilike? Media Marketing? oktobar *44'. str. *26*(.

22S. 3ink? Jrisis Management 6 Planning for t5e 8nevitable?


61/350


Krizni menadment

Sve krize ne mora%u imati iste sve !etiri ove faze? ali ne mogu imati nivi#e. Seciran%em krize i bril%ivim? mikrosko,skim ,osmatran%em svake faze

biete s,osobni da otkri%ete ove faze u budunosti.Kao #to %e re!eno rani%e?faza prodromalne krize je o,omin%ua faza? ako i

,osto%i bilo kakva o,omin%ua faza. ; mnogim slu!a%evima? to %e realnozaokret? tako=e. 8 ako %e zaokret? ,rodrom? sasvim ,ogre#an? akutna kriza moeudariti sa takvom brzinom da tzv. krizno u,ravl%an%e ,osli%e !in%enice %e? urealnosti? samo ,uka kontrola #tete.

Ponekad se ,rodromalna faza krize ozna!ava kao ,rekrizna faza.


62/350


Krizni menadment

3aza akutne krize %e ono #to na%vei bro% l%udi ima na umu kada govori okrizi.


63/350


Krizni menadment

Froni!na faza se moe otegnuti neograni!eno.


64/350

Prodromalna

kriza

%kutnakriza

Froni7nakriza

Rjeenjekrize


Krizni menadment

"lika #$#+.5ako moe da izgleda jedan ciklus krize'

Fller %e u svom radu samo ozna!io vrste kriza ,reduzea? ali izvremenskog ,ovezivan%a ,o%edini5 vrsta krize moe se dobiti model? ko%i semoe inter,retirati i kao #ema faza kriza ,reduzea sa as,ekta ugroavan%arazli!iti5 cil%eva ,reduzea 9slika *6*4.

; n%egovo% #emi faza Mller se zadrava na tome da se ,o%edine fazekriza razliku%u i ,rema tome koliko im %o# ,reosta%e vremena za

izb%egavan%eEsavladavan%e krize u smislu ,reduziman%a d%elotvorni5 ,rotivm%erai time uvodi obil%e%e razli!itog vremenskog ,ritiska ko%i ,roizilazi iz ,o%edini5faza krize.

+ stategijskoj krizi se radi kada su ozbil%no ugoeni? ,otro#eni iEili nisustvoreni nikakvi novi ,otenci%ali za us,%e5 ,reduzea 9l%udski resursi?te5nologi%a? distribuci%a itd.? ko%i bi se mogli dugoro!no koristiti.Karakteristi!no za krizu uspje!a%e gravira%ue ugroavan%e s,ecifi!ni5 cil%evaus,%e5a? kao #to su cil%evi dobiti? rentabilnosti iEili ,roda%e. + krizi likvidnosti se

radi onda kada %e ugroena kratkoro!na ili sredn%oro!na s,osobnost ,laan%a,reduzea iEili kada ,ri%eti ,rezaduenost. "teaj ili poravnanje kao zadn%a fazakarakteri#e se neostvarivan%em s,ecifi!ni5 cil%eva ,ov%erilaca. ; svo%o% #emifaza Mller %asno ozna!ava slu!a% nesolventnosti i ,ri tom uzima u obzir

,rikladno? da i onda 6 ,od odre=enim uslovima 6 ,osto%i mogunost za o!uvan%e,reduzea sa n%egovim dosada#n%im cil%em i svr5om. Dal%i o,stanak ci%elog,reduzea ili bar n%egovi5 zdravi5 di%elova mogu %e ako se u ,ostu,ku,oravnan%a us,i%e da udovol%i za5%evima ,ov%erilaca u nekom odre=enomminimalnom obimu. Nak i ,osli%e ,okretan%a ste!a%nog ,ostu,ka moe doi do

nastavka rada ,reduzea na dui rok um%esto likvidaci%e. +snovana,ret,ostavka za to %e? svakako? da ,reduzee %o# uvek ras,olae sa ,otenci%alomko%i %e dovol%an za us,%e5 9n,r. kvalifikovano osobl%e? !vrsto ,ov%eren%e ku,acaili ,atenti i licence ko%i omoguava da se n%egov o,stanak sa ekonomskogas,ekta smatra vrlo izglednim? a sa stanovi#ta tri#ta o,ravdanim.

Slika *6*4 ilustru%e ,ret5odno izlagan%e i ,rikazu%e kako razli!ite krizemogu da dovedu %edna do druge. Kriza se na%,ri%e ograni!ava na strategi%ski

2S. 3ink? Jrisis Management 6 Planning for t5e 8nevitable?


65/350

NESOLVENTNOST

LIKVIDA>IJA PREDUZEA

S-R%-($SK KR1. )(.%!G)(.-Z)


66/350


Krizni menadment

"lika #$#-. 7aze procesa krize prema Flleru'4

Mada %e ovo uobi!a%ena #ema razvo%a doga=a%a? treba naglasiti da senekoliko ti,ova krize moe dogoditi bez ,ret5odne krize. Aa ,rim%er? ,onekad

,reduzea bez zna!a%ni5 strategi%ski5 ,roblema mogu biti ,rit%e#n%enao,erativnim ,roblemima i brzo se nai u situaci%i da ne mogu da ostvarefinansi%ske cil%eve ili se !ak susreu sa nesolventno#u.

;zima%ui u obzir obil%e%e stanja agregata, ko%a krize ,reduzea mogu da,o,rime u toku n%i5ovog ,rocesa? kao i obil%e%e mogunosti uticaja na takve ,rocese usmislu mogunosti izb%egavan%a ili savladavan%a krize ,reduzea?5r6stek'+di%eli ,roceskrize u !etiri faze? u ko%ima su krize ,reduzea ozna!ene kao:

* ,otenci%alna kriza ,reduzea 9faza *& latentna kriza ,reduzea 9faza &- akutnaEsavladiva kriza ,reduzea 9faza -? i/ akutnaEnesavladiva kriza ,reduzea 9faza /.

>eneralno? ,roces krize ,ri sveobu5vatnom na!inu ,osmatran%a nalazi svo%,o!etak ufazi potencijalne t%. samo mogue ali ne %o# realne krize preduzea. +vafaza ko%a se zbog odsutnosti %asni5 9vidl%ivi5 sim,toma krize ozna!ava kao fazakvazinormalnog stan%a ,reduzea? u ko%o% se ,reduzee ,rakti!no stalno nalazi? obil%eava9barem misaono doba nastanka krize ,reduzea. ; ovo% fazi krize manevarskemogunosti? odnosno mogunosti usm%eravan%a su na%vee. +vd%e moe? kroz smi#l%ena

,ravovremena r%e#en%a mogui5 kriza ,reduzea i na tome zasnovanom izvo=en%u m%eraza slu!a% n%i5ovog nastu,a? da se ostvari zna!a%an do,rinos sman%en%u za5t%eva zasavladavan%e krize u vremenskom i fizi!kom ,ogledu. @e#kou i,ak ,redstavl%a? ,ri%e

svega? identifikaci%a relevantni5? ,otenci%alni5 kriza ko%e su individualne za svako,reduzee.

Kao druga faza ,rocesa krize moe se oznaiti faza latentne krize preduzea.+na se izraava kroz ,rikrivenu? ve ,osto%eu krizu ili krizu ko%a e sa velikomv%erovatnoom uskoro nastu,iti? ko%a ,o svom de%stvu za ,ogo=eno ,reduzee %o# ni%e

2) ; . R . Mller?Jor,orate Jrisis Managment? Long Range Planning? +ctober *4(2. str. /'. i R.Mller? Krisenmanagement als organisatorisc5es >estaltungs,roblem? Ceitsc5rift fr+rganisation? /E*4(/. str. &*-.2(;. KrWstek? ;nterne5mungskrisen? >abler 1erlag? Qiesbaden? *4(). str. &46-&.

)&


67/350


Krizni menadment

uo!l%iva sa uobi!a%enim instrumentari%umom ko%i mu sto%i na ras,olagan%u. Pri ,rim%eniodgovara%ui5 metoda za rano u,ozoravan%e ova faza %o# uvek omoguava aktivan utica%

na latentno ,osto%ei ,roces ,utem ,reventivni5 m%era. @akve m%ere bie ,ot,omognute,utem manevarski5 mogunosti ko%e u ovo% fazi %o# uv%ek ,osto%e u velikom obimu inedostatkom ,ritiska za akutnim odlu!ivan%em i manevrisan%em.

;fazi akutne@savladive krize ,o!in%e se sa akutnim o,aan%em destruktivnogd%elovan%a na ,reduzee ko%e %e ,roiza#lo iz krize? ,ri !emu ot,ada relevantna

,roblematika identifikaci%e? ranog saznavan%a iz ,rotekli5 faza. Pri tom se stalno ,o%a!avaintenzitet realnog 9destruktivnog d%elovan%a? #to ,oveava ,ritisak vremena i induku%e

,risilno odlu!ivan%e. Pri istovremeno stalno na,redu%uem uni#tavan%u mogunosti zamanevrisan%e kroz ,rotok vremena ,oveava%u se sveuku,no 9kvalitativni za5t%evi za

iznalaen%e d%elotvornog r%e#en%a ,roblema 9za5t%evi za savladavan%e krize. Potenci%al zasavladavan%e krize u ovo% fazi sve vi#e vezu%e snage ,reduzea i iscr,l%u%e rezerve ko%e semogu mobilisati za savladavan%e krize.5umulacija potencijala@akcija ko%i ,ridolazeza savladavan%e krize u takvo% situaci%i moe izazvati signalno djelovanje, !ime sedodatno ,o%a!ava intenzitet de%stva usm%erenog ,rotiv ,reduzea i ,roces krize moe dal%eda se ubrza. Pa i,ak? u ovo% fazi moe da se ,reduzme savladavan%e akutne krize

,reduzea? ,o#to %e ,otenci%al za savladavan%e krize ko%i sto%i na ras,olagan%u %o# uvi%ekdovol%an da se kriza ko%a nastu,a odbi%e? vrati nazad.


68/350


Krizni menadment

"latter'- navodi da su sledee !etiri faze uobi!a%ene u razvo%u krize: *ne,oznavan%e krize? & ,orican%e krize? - dezintegraci%a ,reduzea? i / kola,s ,reduzea.

; ,rvo% fazi krize rukovodei tim nije svjestan krize, !esto zbog nedostatkaadekvatnog sistema kontrole 6 ne samo sistema finansi%ske kontrole? ve vi#e neformalni5sistema ko%i ,rate i inter,retira%u neo!ekivane doga=a%e iz okruen%a. Rukovodstvo eobi!no biti s,oko%no i !ak moe biti arogantno u vezi sa svo%im s,osobnostima i

,ozici%om ,reduzea na tri#tu. Signali krize se sasvim ,revi=a%u. Kada signali krize,ostanu %ednom vidl%ivi unutar ,reduzea? ,o!in%e poricanje krize, kada rukovodstvotrai razloge za ob%a#n%en%e krize . Nesto se !u%u dva argumenta. Prvi %e da su znaci krizerezultat na,ora ,reduzea za odre=enom ,rom%enom 9na ,rim%er? uvodi se nov ,roizvodili se ide u nove ka,italne investici%e i samo %e ,itan%e vremena dok se ,oslovan%e ne

,obol%#a. Drugi %e da se lo#i rezultati ,oslovan%a ob%a#n%ava%u ,utem kratkoro!ni5,ritisaka iz okruen%a ko%i su van kontrole ,reduzea 9na ,rimer? fluktuaci%a kursa?devalvaci%a? ,ovean%e konkurenci%e? ekonomska recesi%a. +ba ova argumenta

,odrava%u stanovi#te da nikakva akci%a ni%e ,otrebna. ; stvari? ,ori!e se ,osto%an%e krizeili se u na%man%u ruku demantu%e bilo kakva ,otreba za akci%om. Polazei od ,ret,ostavkeda su ,roblemi sa ko%ima se susree ,reduzee ,rolaznog karaktera? rukovodstvo

,otc%en%u%e ,otrebu za vr#en%em bilo kakve ,rom%ene. +va ,ret,ostavka ,oti!e izuv%eren%a da %e kriza rezultat ,rom%ena u ekonomskom okruen%u 9van ,reduzea? a ne iznedostataka u samom ,reduzeu? te %e tako ,roblem van n%i5ove kontrole.

+,timizam %e %o# uvek ,reovladava%ua retorika rukovodstva. Rukovodioci !estoiskreno v%eru%u da su %o# uv%ek na is,ravnom ,utu? da %e n%i5ova o,#ta strategi%a is,ravna ida su svi ,roblemi ,o svo%o% ,rirodi ,rolazni. Me=utim? ,orican%e ,osto%an%a krize moe

biti i zbog el%e rukovodstva za samoza#titom. Ae samo da rukovodioci v%eru%u da ekrivica biti sval%ena na n%i5 i moda izgubiti svo% ,osao ako se ustanovi da su n%i5overani%e akci%e bile ,ogre#ne? ve ono #to %e vani%e? ,rom%ena 6 a ,osebno strategi%ska6obi!no ,odrazumi%eva ,rom%enu u strukturi vlasti 9moi unutar rukovodeeg tima? testoga l%udi ko%i trenutno dre vlast na

Krizni-Menag-Prvi-Dio.docx

Documents

Transcript of Krizni-Menag-Prvi-Dio.docx