SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................ 1

1.

POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH DOBARA ............................................................ 2

2.

KLASIFIKACIJA JAVNIH DOBARA ................................................................................. 3

3.

UPRAVLJANJE JAVNIM DOBRIMA ................................................................................ 5

4. 4.1.

CIJENA JAVNOG DOBRA .................................................................................................. 6 Cost-benefit i cost-effectiveness analiza ............................................................................ 7

5. 5.1.

ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA ................................................................. 10 Javno privatno partnerstvo ............................................................................................ 11 ZAKLJUAK ...................................................................................................................... 12

6.

7.

LITERATURA..................................................................................................................... 13

UVOD

U uslovima trine ekonomije, drava i trite se meusobno trebaju nadopunjavati, jer trite nije savreno u svom djelovanju ve proizvodi odreene nesavrenosti, pa se drava javlja kao korektor koji njegove nesavrenosti ispravlja. Mnogo je razloga koji ukazuju na neophodnost postojanja javnog sektora i uea drave, jer privatni sektor i trini mehanizmi nisu u mogunosti da realizuju sve ekonomske i socijalne funkcije. Pri tome se moraju imati u vidu sljedei razlozi: potreba za uspostavljanjem pravnog poretka koji e omoguiti nesmetano funkcionisanje trinih institucija i mehanizama konkurencije; sprovoenje politike raspodjele dohotka i imovine u mjeri u kojoj distribucija uspostavljena kroz djelovanje trinog mehanizma ne odgovara drutveno shvaenoj pravinosti; obezbjeenje stabilnosti u ekonomskim kretanjima; rjeavanje problema tzv. eksternalija; obezbjeenje javnih dobara.1 Kada se radi o privatnim dobrima, svaki graanin izraava svoju naklonost prema njima kroz koliinu dobara koje eli kupiti i kroz raspoloiva novana sredstva kojima ih kupuje, i u tom smislu moe se govoriti o djelovanju zakonitosti trita. Meutim, kad su u pitanju javna dobra, graani ne iskazuju direktno svoje elje i potrebe za njima, pa drava i javni sektor stupaju na scenu nagaajui elje potroaa (graana) za javnim dobrima. Upravo se u ponudi javnih dobara i usluga javnog sektora ogleda jedan od osnovnih nedostataka djelovanja mehanizma trita. Naime, odreena proizvodnja ili djelatnosti su karakteristine po tome to imaju izuzetan znaaj za funkcionisanje drutva u cjelini, iz ega proizilazi potreba da se nau u domenu javnog vlasnitva, da se na adekvatan nain regulie njihovo funkcionisanje i da budu organizovane saglasno principima monopola, to se suprotstavlja mehanizmu i principima djelovanja trita. U ovom radu e biti ukratko predstavljeni pojam i osnovne karakteristike javnih dobara, njihova klasifikacija, naini upravljanja javnim dobrima i formiranje cijene javnog dobra, te meusobni odnos javnog i privatnog sektora.

1

Boji, M. JAVNE FINANSIJE, str. 15

1

1. POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNIH DOBARA

Javna dobra su dobra ili usluge koje moe koristiti svaki lan drutva i niko ne moe biti iskljuen iz njihove potronje.2 Sa ekonomskog aspekta, javno dobro je svako dobro koje ima karakteristike nekonkurentnosti i neiskljuivosti (koritenje dobra od strane jednog pojedinca ne iskljuuje niti umanjuje znaaj tog dobra za drugog pojedinca). Javnim dobrom, dakle, smatra se svako dobro koje slui veem broju korisnika, ije su koristi rairene na cijelu drutvenu zajednicu i, to je najvanije, to su ona dobra kod kojih ukljuivanje novih korisnika u njihovo koritenje ne umanjuje zadovoljstvo i stepen koritenja dotadanjih korisnika. Na primjer, ist zrak koriste podjednako svi, a ukljuivanje novog korisnika ne umanjuje mogunost koritenja tog istog zraka postojeim korisnicima niti proizvodi dodatne trokove. Javno dobro se mora ponuditi i uiniti dostupnim svim korisnicima pod jednakim uslovima, iz ega slijedi da nije lako utvrditi naklonosti i potrebe koritenja pojedinih javnih dobara, jer ih potencijalni korisnici ne ele otkriti. Naime, niko nije spreman da plati neko javno dobro koje mu je dostupno besplatno. Upravo zato se ta dobra ne mogu razmjenjivati na tritu i umjesto trita mora se pronai neki drugi mehanizam kojim bi se korisnici privoljeli da otkriju svoje potrebe za javnim dobrom, a to je mogue u politikom procesu odluivanja (odluke u javnom sektoru donose se u procesu javnog izbora putem glasanja). U stvarnosti, ne postoji takvo dobro koje je apsolutno nekonkurentno i neiskljuivo. Savremena ekonomska nauka definie i sistematizuje javna dobra polazei od najoptije podjele svih dobara na privatna i javna. S tog aspekta, javna dobra se odlikuju sljedeim karakteristikama: u njihovom korienju vae principi nerivalstva (i ja i ti i drugi) i neiskljuivosti (niko ne moe biti sprijeen u korienju); praktino je nemogue naplatiti njihovo korienje; troak proizvodnje je nedjeljiv, pa je granini troak jednak nuli.3

2 3

Ivani, M. PRINCIPI EKONOMIJE, str. 559. www.globalizacija.com

2

2. KLASIFIKACIJA JAVNIH DOBARA

Obezbjeenje javnih dobara vano je za funkcionisanje svake drave, jer pojedinci zadovoljavaju svoje potrebe upotrebom odgovarajuih javnih dobara i uivanjem odgovarajuih usluga. U klasifikaciji javnih dobara moraju se u obzir uzeti dvije injenice: 1. Ako je dobro klasifikovano kao javno, tada mora biti distribuirano od strane drave na nain da bude svima jedako dostupno, pri emu je granini troak (troak dodatnog korisnika) jednak nuli; 2. Javna dobra i usluge su prioritet dravi zbog dravnih rashoda za finansiranje tih dobara i zbog postizanja javnih interesa. Iako svi imaju jednako pravo koritenja, moe se javiti situacija pretjeranog iskoritavanja javnog dobra, pa je potrebno pruiti veu koliinu dobara i usluga. To za posljedicu moe imati smanjenje kvaliteta javne usluge i vee trokove finansiranja javnog dobra, pa je drava primorana iskljuiti pojedince iz koritenja javnog dobra.4 Drava moe obezbijediti sljedee vrste javnih dobara: ista javna dobra Neista javna dobra Mjeovita javna dobra i Zasluna (meritorna) javna dobra 5 ista javna dobra imaju dva karakteristina svojstva - u njihovoj potronji nema iskljuivosti (svi ih mogu koristiti pod jednakim uslovima) i nema rivaliteta (nema konkurencije, jer ih prua samo javni sektor). ista javna dobra obuhvataju dobra koja nije mogue obezbijediti u dovoljnim koliinama primjenom principa trine efikasnosti, a to su narodna odbrana, policija, sudstvo, zatita ivotne sredine i sl. Njihova isporuka ne moe se obezbjediti na tritu, jer ih karakteriu nekonkurentnost u potronji (korienje javnog dobra od strane jednog lica ne umanjuje korisnost koju ono prua drugim licima) i neiskljuivost (nemogunost da ih bilo ko sprijei da ih koristi).

4 5

Pauleti, V. JAVNO DOBRO I PRIVATNI INTERES, str. 154 Boji, M. JAVNE FINANSIJE, str. 15

3

Neista javna dobra su dobra kod kojih nisu prisutne ili ne u istoj mjeri sve karakteristike javnih dobara. Tanije reeno, iz potronje neistih javnih dobara mogue je iskljuiti pojedine potroae. To su dobra kod kojih, osim elemenata javnosti, postoje i elementi privatnosti. Drugim rijeima, u pitanju su dobra ije bi se obezbjeenje moglo organizovati na trinim principima (kao kod privatnih dobara), ali je interes drave da ona budu koriena od strane svih graana (npr. javni saobraaj, obrazovanje, zdravstvena zatita i slino). Mjeovita javna dobra su dobra i usluge koje istovremeno imaju karakter i javnih i privatnih dobara i po pravilu se lokalno obezbjeuju. Mjeovita dobra su ona koja imaju samo jednu od karakteristika istih javnih dobara ili iskljuivost ili konkurentnost. Kod obezbjeivanja mjeovitih javnih dobara potrebno je imati u vidu broj potroaa i teritoriju na kojoj se dobro obezbjeuje. Primjer mjeovitog javnog dobra je auto-put. Zasluna (meritorna) javna dobra su ona ije koritenje drava namee, jer pojedinci od toga imaju koristi. Takav primjer je osnovno obrazovanje. Sam pristup javnim dobrima uslovljen je je podrujem (sektorom) koji distribuira javno dobro i opskrbljuje graane, a glavni javni sektori su: VLAST odrava optu, politiku i ekonomsku stabilnost drave. Efikasnim javnim djelovanjem i donoenjem odluka u korist javnog interesa, nosioci javnih funkcija omoguuju optimalno zadovoljstvo svojih graana. ODBRANA I BEZBJEDNOST svaki graanin eli se osjeati sigurno i zatieno u podruju u kojem ivi, pa je odravanje spoljne i unutranje bezbjednosti (javnog reda i mira, prevencija sukoba i kriminala) glavna aktivnot ovog sektora. ZDRAVSTVO odrava i podie kvalitet zdravlja populacije meke zemlje. OBRAZOVANJE omoguuje sticanje znanja, vjetina i vrijedosti koje su potrebne ljudima da kvalitetno i uspjeno doprinesu ostvarenju radnih i drutvenih uloga. OKOLINA pruanje kvalitetne prirodne okoline i cjelokupna zatita okolia.

4

3. UPRAVLJANJE JAVNIM DOBRIMA

Da bi upravljanje javnim dobrima od strane drave bilo kvalitetno i efikasno, ona svoje upravljanje mora regulisati dravnim aktima i propisima na nain da javna dobra zatiti od svih negativnih uinaka i potencijalnih oteenja. Prilikom upravljanja javnim dobrima, drava se moe susresti sa nekim problemima. Naime, postoje situacije kada odreeni sektori i preduzea svojim direktnim uticajem ometaju ili potpuno onemoguuju dravi pruanje javnih dobara i usluga. Najei problemi s kojima se drava susree u upravljanju javnim dobrima su: pojava slobodnih jahaa ili vercera pojedinci koji koriste javna dobra, a ne plaaju ih. Oni znaju da nee biti iskljueni iz koritenja javnog dobra, bez obzira da li doprinose njegovom finansiranju ili ne. Ovaj problem drava moe rijeiti uvoenjem javnih dobara koje imaju karakteristiku iskljuivosti (npr. kablovska televizija) ili pomou pritiska drutva (na nain da se slobodni jahai djelimino iskljue iz zajednice). eksterni efekti aktivnosti koje proizvode korist ili tetu drugih, s tim da drugi ne plaaju za tu aktivnost ili im se ne pokriva troak te aktivnosti; mogu biti negativni (njihova proizvodnja uzrokuje negativne posljedice po okolinu, pa je drutvena granina korisnost od potronje javnog dobra manja od privatne granine korisnosti) i pozitivni (djelovanje jednog subjekta indirektno uzrokuje koristi drugima). trini neuspjeh javlja se kada cijena dobara i usluga ne odraava prave trokove njihove proizvodnje i potronje. U cilju suzbijanja navedenih problema, potrebna je intervencija drave u smislu regulacionih mjera, subvencija, poreza, investicija u dobra i usluge i sl. Da bi dravna intervencija bila efikasna, potrebno je prije njenog provoenja dobro prouiti sve trokove i koristi koje ona donosi. To se najbolje moe vidjeti provoenjem tzv. cost-benefit analize, koja analizom trokova (cost) i koristi (benefit) uporeuje sve prednosti i nedostatke potencijalnog preduzea u koje drava planira ulagati.

5

4. CIJENA JAVNOG DOBRA

Osnovna razlika izmeu djelatnosti javnog i privatnog sektora ogleda se u prirodi njihove motivacije. Kod djelatnosti privatnog sektora, to je maksimizacija profita, a u sluaju javnih dobara, njihov motiv esto nije vezan za ostvarenje maksimizacije profita. Formiranje odgovarajuih cijena u javnom sektoru nije u funkciji ostvarenja to veeg profita, ve nastojanja da se, na neki nain, povea obim potronje i doprinose razvoju datog javnog sektora. Na drugoj strani, postoji odreen broj javnih djelatnosti ili funkcija koje ne iskljuuju mogunost ostvarivanje profita, pri emu su nosioci tih funkcija onemogueni od strane razliitih dravnih instanci da slobodno odreuju visinu cijene, najvie radi zatite potroaa i stvaranja uslova za dostizanje drutvenog optimuma. Rije je o privrednim granama i preduzeima koja su najee osnovana kao javna, u ijem poslovanju drava, kao zastupnik opteg drutvenog interesa, ostvaruje uticaj na odreivanje obima proizvodnje, ali i na formiranje cijena. Preduzea, koja pripadaju sektoru javnih dobara, najee imaju monopolski karakter. Trite javnih dobara i usluga je, po mnogo emu, specifino: na jednoj strani, prisutna je centralizovana (monopolska) ponuda, a na drugoj - decentralizovana potranja. Rentabilnost preduzea koja pripadaju javnom sektoru, drugaije se tretira nego kod privatnih, akcionarskih i zadrunih preduzea. Ova preduzea se dvojako tretiraju: kao javne slube korienjem njihovih proizvoda ili usluga zadovoljene su odreene kolektivne potrebe, usljed ega je neophodno da se omogui to efikasnije djelovanje pomenutih slubi, i to pomou javne (dravne) regulative (npr. eljezniki ili PTT saobraaj su - shodno pravnim kriterijumima - javne slube, jer su, izmeu ostalog, u domenu organizacije, upravljanja i kontrole, podvrgnuti nadzoru drave, odnosno nekog dravnog organa). kao privredne djelatnosti implicira nemogunost eliminisanja principa rentabiliteta, kada je o njima re. 6 Dva izuzetno znaajna ekonomska kriterijuma, u vezi sa cijenama javnog dobra, su: prodajna cijena ne mora biti jednaka realnim izdacima, usmjerenim na stvaranje i korienje javnih dobara i usluga; preduzee, koje pripada javnom sektoru, moe, ako socijalni ili drugi faktori to zahtijevaju, poslovati i ukoliko ostvaruje gubitke.6

orevi D., Klincov, R. MIKROEKONOMIJA, str. 362

6

Na osnovu prethodno navedenog, izvodimo zakljuak da je za formiranje cijena u djelatnostima javnih dobara i usluga od izuzetnog znaaja koncepcija ekonomije blagostanja, ekonomskog drutvenog optimuma i vantrinih reenja. Osnovno pitanje, vezano za formiranje cijena, odnosi se na odreivanje optimalnih cijena javnih dobara i usluga. Kriterijumi, na osnovu kojih odreena cijena javnog dobra ili usluge moe biti smatrana optimalnom, vrlo su razliiti, a neki od njih su: 1. cijena treba da pokriva" trokove stvaranja i korienja javnog dobra; 2. visina cijene treba da bude usaglaena sa principom maksimizacije finansijskog rezultata poslovanja, olienog u profitu; 3. definisani nivo cijene treba da prui doprinos poboljanju ukupnih ekonomskih i drutvenih struktura, u kontekstu realizacije njihovog optimuma; 4. cijena treba da bude indikator rijetkosti resursa, kako u aktuelnom trenutku, tako i u budunosti. 7 Optimalno formiranje cijena javnih dobara i usluga, pri emu su navedena dobra i usluge sve ee organizovane u vidu tzv. velikih sistema, podrazumijeva primjenu principa savremenog instrumenata ekonomske analize, u prvom redu - cost-benefit analize i cijene u sjenci.

4.1.

Cost-benefit i cost-effectiveness analiza

Glavna odlika cost-benefit analize je da se, na osnovu pomenutog modela, vri poreenje svih prednosti (benefit) i trokova (cost) odreenog projekta, prevashodno investicionog. Korienje cost-benefit analize esto se primenjuje u sluaju velikih javnih radova, u prvom redu - u domenu infrastrukture - dakle, rije je o oblastima koje su najee ubrojane u javna dobra i koje odlikuje naglaeniji javni interes i ulaganje drutvenog kapitala. Cost-effectiveness analiza je srodna cost-benefit analizi, a najee se upotrebljava u procesu poreenja i vrenja izbora investicionih altrnativa. Primjenjuje se u sluaju investicionih projekata koji podrazumevaju unaprijed odreene ciljeve, identine za sve mogunosti, te je, posredstvom cost-effectiveness analize, potrebno izabrati jednu od njih. Predmet razmatranja cost-benefit, a i cost-effectiveness analize, nisu samo trokovi iskazani posredstvom trinih cijena, ve i oni, izraeni razliitim oblicima obraunskih cijena, u koje su ubrojane i cijene u sjenci.7

orevi D., Klincov R. MIKROEKONOMIJA, str. 364

7

Sljedea dva dijagrama prikazuju jedan od eksternih efekata koji ima znaaj u costbenefit analizama, a to je tzv. potroaev viak.

Na dijagramu (a) krivulja T predstavlja krivulju agregatne potranje za nekom robom od strane 10.000 potroaa. Prvih hiljadu potroaa spremno je da kupuje po cijeni C1 i vioj, drugih hiljadu potroaa po cijeni C2 i vioj, itd. Ukoliko je cijena formirana na nivou C5, povrina OKRC5 predstavlja ukupni troak kupovina, dok je potroaev viak predstavljen osjenenom povrinom RC5C i predstavlja razliku izmeu maksimalnih cijena (koje su potroai spremni da prihvate) i realne (stvarne) cene C5, po kojoj se odvija kupovina datog proizvoda. Ipak, cijena C5 jo uvek je visoka, te preostalih pet hiljada potroaa nisu u mogunosti da prihvate kupovinu po toj ceni. Ukoliko se, zahvaljujui nekoj novoj investiciji, otvore mogunosti za snienje cijene odreenog proizvoda ili usluge na nivo C6 (dijagram (b)), doi e do poveanja iznosa potroaevog vika (osjenena povrina RC5C6R1), pa e kod uea est hiljada potroaa u procesu kupovine visina cijene da iznosi C6. U procesu istraivanja, na osnovu principa cost-benefit analize, uzeto je u obzir ovakvo kretanje vrijednosti potroaevog vika, pri emu je ono tumaeno sa stanovita drutvene koristi, naravno, ukoliko je rije o proizvodima (dobrima) iji je rast potronje u interesu drutva. Drutvena korisnost izvedena je iz potroakog vika, koji uzima u obzir spremnost potroaa da plati sumu koja prevazilazi visinu trine cijene, s obzirom na nivo korisnosti ije ostvarenje oekuje, kupujui jedinini proizvod. Uslovno reeno, visina cijene javnog dobra treba da bude strukturisana tako da omoguava porast vrijednosti potroaevog vika. 88

orevi D., Klincov, R. MIKROEKONOMIJA, str. 369

8

Prilikom izvoenja obraunske cijene javnih dobara, treba uvaiti efekte pozitivnih i negativnih ekstemalija. Shodno tome, u sektorima za koje se vezuje nastanak pozitivnih eksternalija, obraunska cijena treba da bude via u odnosu na cijenu formiranu u uslovima koji podrazumijevaju prisustvo konkurencije, ili je neophodno sniziti nivo trokova. S tim u vezi, preporuljivo je uvaavanje efekata djelovanja opadajuih ili rastuih prinosa u datoj privrednoj grani, s obzirom da, u uslovima manifestacije dejstva rastuih prinosa, dolazi do smanjenja nivoa prosenih trokova, pri emu granini trokovi imaju niu vrijednost u odnosu na prethodno pomenute trokove. Ukoliko bi cijene bile formirane u skladu sa nivoom graninih trokova, one ne bi mogle da pokriju" stvarne trokove javnih dobara. Kriterijum valorizovanja investicionog projekta javnih dobara ogleda se u kompariranju realnih drutvenih trokova, na jednoj, i drutvene korisnosti, na drugoj strani. Ukoliko rezultat pomenutog kompariranja predstavlja pozitivna neto korisnost, to je indikator injenice da suma korisnosti nadmauje sumu trokova, te je rije o projektu koji je ekonomski prihvatljiv i opravdan.

9

5. ODNOS JAVNOG I PRIVATNOG SEKTORA

Privatni interes od eksploatacije javnog dobra ostvaruje se u svim segmentima ivota javno dobro dostupno je pojedincu na svakom koraku i u svako vrijeme, u neogranienim koliinama, a samom besplatnom uslugom od koritenja javnog dobra pojedinac ostvaruje korist. Postoje tri vrste beneficija koje se zasnivaju na nekonkurentnosti i neiskljuivosti, a istovremeno uzrokuju usavravanje kvaliteta ponude javnih dobara: redukcija rizika mnoga javna dobra stvaraju pogodnosti prilikom redukovanja ili potpune eliminacije rizika koji predstavlja javno zlo, npr. redukcija zraenja izazvana efektom staklenika redukuje rizik globalnog zatopljavanja za sve stanovnike Zemlje; poveanje kapaciteta proizvodnje javnih dobara primjer je znanje: obrazovanje poveava nacionalne kapacitete i mogunosti, i podstie mogunosti sticanja globalnog znanja; direktno postizanje korisnosti npr. siromatvo je jedan od problema sa kojima se bavi drava, pa njegovom redukcijom svi mogu stei korisnost i spoznaju is saznanja da je siromatvo redukovano. 9 U meusobnoj kooperaciji javnog i privatog sektora postoje obostrana oekivanja: javni sektor oekuje od privatnog: da potuje norme i propise o zatiti javnih dobara, da se prema javnim dobrima odnosi odgovorno i korektno (izbjegavajui tetne indirektne efekte), da potuje propisane standarde i ciljeve, da ne iskoritava ili ne monopolizira postojeu situaciju, da propisno i indirektno (putem poreza) plaa eksploataciju javnih dobara; privatni sektor oekuje od javnog: da osigura nesmetano i povoljno koritenje javnih usluga, da relocira resurse u svrhu stvaranja povoljne konkurentske privredne situacije, da utie na stvaranje novih trinih struktura antimonopolskom politikom.

9

Pauleti, V. JAVNO DOBRO I PRIVATNI INTERES, str 164-165.

10

Da bi se navedena oekivanja postigla i odrala, privatni i javni sektor esto se udruuju u svrhu ostvarivanja meusobne saradnje i ulaze u realizaciju zajednikih projekata, koji mogu biti: samostalno finansirani projekti privatni sektor poduzima projekt, a trokovi e biti pokriveni naknadom za koritenje javne usluge od strane krajnjeg korisnika; pri tome je privatni interes ostvaren time to su potpuno pokriveni trokovi projekta, a po njegovom zavretku, projekat postaje javno dobro koje pojedinci besplatno koriste, ime je zadovoljen i javni interes. zajednika ulaganja privatni i javni sektor sudjeluju u organizaciji i snoenju trokova podjednako. prodane usluge javnom sektoru privatni sektor prodaje javne usluge, npr. ljekar koji radi privatno i naplauje zdravstvene usluge, koje bi pojedinac u javnoj zdravstvenoj ustanovi mogao ostvariti besplatno. Javno privatno partnerstvo

5.1.

Zbog intenzivnog napretka drutva, sve su vee potrebe graana za novim i kvalitetnim javnim dobrima i uslugama. U to ime se pojavljuju oblici saradnje javnog i privatnog sektora, koji kombinuju prednosti oba sektora i gdje se iskazuje obostrani interes. Interes javog sektora je brzo i kvalitetno pruanje usluge graanima, a privatnog partnera je profitabilno ulaganje u javne objekte s ciljem poboljanja ivotnog standarda. Javno privatno partnerstvo obuhvata dvije dimenzije strateku (koordinisanje politikih ciljeva i odreivanje odgovarajue uloge za svakog partnera) i operativnu (realizacija predvienih projekata). Prednosti stavaranja javno-privatnog partnerstva su: smanjenje trokova lokalnih jedinica vlasti, smanjenje poreskog optereenja (zbog vee efikasnosti privatnog sektora), bolji kvalitet opskrbe (bez poveanja poreza ili naknada), razvoj lokalne i nacionalne reputacije privatnih firmi (zbog pruanja kvalitetnih usluga) i sl. Nedostaci u stvaranju uspjenog javno-privatnog partnerstva su: obostrano nepovjerenje i nedostatak razumijevanja interesa, postojee zakonske i institucionalne prepreke i sl.

11

6. ZAKLJUAK

Korisnici javnih dobara zainteresovani su za ona javna dobra gdje njihova korisnost prelazi cijenu koju oni plaaju za ta dobra. Graani ele istiji vazduh, kvalitetno i perspektivno obrazovanje, sigurne saobraajnice, naprednu zdravstvenu zatitu i sl., a sve to uz najnii troak. U stvarnosti, to nije lako izvesti, jer za unapreenje kvaliteta javnih dobara dravi trebaju dodatna finansijska sredstva, koja moe obezbijediti poveanjem izdataka graana. S druge strane, drave su ionako sve vie suoene sa manjkom sredstava u budetu, brojnim trendovima u vidu demografskih promjena, starenja stanovnitva, poveanog broja nezaposlenih, opadanja poreskih prihoda i dr. Jedno od moguih rjeenja koja mogu doprinijeti rjeavanju navedenih problema su razliiti oblici i projekti javno privatnog partnerstva, kojima se omoguuje pruanje javnih dobara i usluga, uz ostvarenje efektivnih uteda i uz veu novanu vrijednost javnih usluga nego to bi ih imale da su realizovane aktivnostima samo javnog sektora.

12

7. LITERATURA

Boji, M., (2010.) JAVNE FINANSIJE. Visoka kola za primijenjene i pravne nauke PROMETEJ. Banja Luka. orevi, D., Klincov, R.(2008.) MIKROEKONOMIJASAVREMENI PRISTUP. Univerzitet za poslovne studije. Banja Luka. Ivani, M. (2002.) PRINCIPI EKONOMIJE. Ekonomski fakultet. Banja Luka. Pauleti, V.

JAVNO

DOBRO

I

PRIVATNI

INTERES

(preuzeto

sa:

http://oliver.efri.hr/~javnisek/zbornik/pauletic.pdf, 04.01.2012.) http://www.rifin.com/gosti-stranica/86-sandra-krtali-javna-dobra-to-nam-dravaprua-a-to-elimo

13