izvestaj2009

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

godinji izvetaj : srbija 2009

evropeizacija dometi i ogranienja

HELSINKI ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA U SRBIJI

godinji izvetaj : Srbija 2009

Evropeizacija dometi i ogranienja

BEOGRAD, 2010

Godinji izvetaj : Srbija 2009 EVROPEIZACIJA DOMETI I OGRANIENJAizdava Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

za izdavaa Sonja Biserko

oblikovanje i slog Ivan Hraovec

ilustracija na naslovnoj strani Maurits Cornelis Escher, Uspinjanje i silaenje, 1960

tampa Zagorac, Beograd Ova publikacija tampana je zahvaljujui pomoi Civil rights defenders

ISBN 978-86-7208-166-4 COBISS.SR-ID 175741196CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.22009; 316.4(497.11)2009; 323(497.11)2009 HELSINKI odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) Godinji izvetaj : Srbija 2009 : Izmeu realnosti i evropskih integracija / Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Beograd : Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2010 (Beograd : Zagorac). 566 str. ; 71 cm Tira 500. Napomene i bibliografske reference uz tekst. a) Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji (Beograd) 2009 b) Srbija Drutvene prilike 2009 c) Srbija Politike prilike 2009

5

SadrajZAKLJUCI I PREPORUKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 I EVROPEIZACIJA DOMETI I OGRANIENJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Nasilje: sa politikog na drutveni teren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 II MEHANIZMI DRAVNE PRINUDE Transformacija u profesionalnu vojsku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53 Iskorak policije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83 III PRAVNI SISTEM Pravosue: poetak ili pokuaj reforme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 Sud, suenja, kriminal i prolost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 Suenja pred nacionalnim sudovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123 IV PARLAMENT I NEZAVISNA TELA Skuptina 2009 : odsustvo demokratskog potencijala . . . . . . . . . . . . . . . .153 Uloga nezavisnih tela u zatiti ljudskih prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171 V SLOBODA VERE Verska prava i slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189 VI HAKI TRIBUNAL: UTICAJ NA DRUTVO Suoavanje: Srbi kao rtve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215 Sluaj Gani i Jurii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221 Deklaracija o Srebrenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223 Reakcije na Deklaraciju o Srebrenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .233 Deklaracija Narodne skuptine Republike Srbije o osudi zloina u Srebrenici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .237 VII MANJINE: MERA DEMOKRATIJE Poloaj manjina u Srbiji pod stalnim tenzijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .241 LGBT populacija na udaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .271 Poloaj ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .293 Nasilje meu decom i omladinom: kako do reenja . . . . . . . . . . . . . . . . .301 Civilno drutvo: usamljeni akteri demokratizacije drutva . . . . . . . . . . . .309

6

VIII SOCIJALNA I EKONOMSKA PRAVA Godina tekih uslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .319 Institucionalna socijalna zatita i ljudska bezbednost . . . . . . . . . . . . . . . .329 IX VOJVODINA, SANDAK I JUG SRBIJE Vojvodina model za decentralizaciju Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .339 Sandak: stalna tenzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365 Jug Srbije i albansko pitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .395 X EKONOMIJA Nepovoljna privredna struktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .407 XI MEDIJI Mediji lak plen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .421 XII SRBIJA I SVET Srbija i svet 2009: kritina taka jo nije preena . . . . . . . . . . . . . . . . . . .443 Kandidatura za EU istorijski iskorak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .449 Srbija i SAD: poboljanje odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .459 Rusija: raskorak u tenjama Beograda i Moskve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .463 Turska: regionalni faktor stabilnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .481 XIII SRBIJA I SUSEDI Poetak otopljavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .491 Crna Gora: Stalna kriminalizacija reima u Podgorici . . . . . . . . . . . . . . .493 Hrvatska: Neprevaziena prolost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .501 Srbija i Bosna: Klju regionalne bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .511 Makedonija: Pod stalnim pritiskom suseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .521 Konsolidacija kosovske drave i reakcije Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . .533 XIV HELSINKI ODBOR U 2009 ta smo ostvarili u 2009. godini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .569

7

8

9

Zakljuci i preporukeSrbija je tokom 2009. godine napravila neophodan iskorak u denisanju svoje budunosti kao evropske zemlje. Mere koje je srpska vlada preduzela na tom kursu otvorile su evropsku perspektivu. To je neminovno dovelo do negativnih reakcija jednog dela srpske elite koja grevito brani svoje pozicije, istrajavajui na velikodravnom projektu. To se pre svega, odnosi na protivljenje lanstvu u NATO, interpretaciju nedavne prolosti, odbranu statusa quo u Bosni. Bez obzira na otvaranja evropske perspektive, Srbija je jo uvek u procepu izmeu elje da se nae u evropskoj porodici i jakog konzervativnog bloka koji nastoji da ouva model patrijarhalne i narodnjake drave. Oteavajua je okolnost totalna blokada privrede, loa privatizacija, monopol tajkuna i nesposobno rukovodstvo na svim nivoima. Osim toga, konica razvoja je i centralizam koji se ilavo suprotstavlja bilo kakvoj decentralizaciji i regionalizaciji kao preuduslovu za demokratizaciju i preuzimanje odgovornosti na svim nivoima. Iskorak Srbije ka evropskoj perspektivi podrazumeva i odluniju unutranju transformaciju: poloaj Vojvodine, promena Ustava, decentralizacija i regionalizacija, status manjina, reforma medijskog prostora. To je preduslov za raskidanje sa Miloevievim nasleem. Vrednosni sistem Srbije, uprkos deklarativne opredeljenosti za moderne vrednosti, nije se odmakao od autoritarnog modela kombinovanog sa anarhijom kao posledicom opte devastacije drutva. Konzervativizam iji su nosilac na politikom nivou Demokratska stranka Srbije (DSS) i Srpska napredna stranka (SNS), a na drutvenom, Univerzitet i Srpska pravoslavna crkva (SPC), ini Srbiju ksenofobinim, autistinim i netolerantnim drutvom. U njemu dominiraju radikalne desne grupacije koje su prisutne na Univerzitetu i imaju jak uticaj na mlade generacije. To bitno utie na njihov model vrednosti, a time i na percepciji drugih. Sve to za posledicu ima izuzetnu netolerantnst prema svim manjinskim, ali i ranjivim grupama, na kojima se prelama srpski nacionalizam. To su etnike i verske manjine, LGTB populacija, politika alternativa i

10

srbija 2009 : zakljuci i preporuke

posebno organizacije koje se bave ljudskim pravima. Velika je neosetljivost prema potrebama lica sa invaliditetom, deci sa posebnim potrebama, svim vrstama ugroenih grupa (penzioneri, psihijatrjski bolesnici). Upravo se preko otpora konceptu ljudskih prava kao simbolu modernog koncepta drutva oituje duboki konzervatizam. Narodna skuptina je tokom 2009. godine usvojila 270 zakona meu kojima i kljune zakone koji napokon zaokruuju pravni okvir za ostvarivanje i zatitu ljudskih prava. To se pre svega odnosi na Zakon protiv diskriminacije i Zakon o ravnopravnosti, kao i niz drugih, kao to su Zakon o pristupu informacijama i sl. Paralelno, ustanovljena su i nezavisna tela koja treba da budu glavni kontrolni mehanizmi. Zajedno sa civilnim sektorom i nevladine organizacije (NVO) stvorene su pretpostavke da se ljudska prava promoviu kao temeljna civilizacijska vrednost. Implementacija e u velikoj meri zavisiti od obrazovnog sistema koji treba pomenute zakone da ugradi u kurikulum i obrazuje nove generacije na novom konceptu vrednosti. Drava je u toku 2009. godine po prvi put krenula u obraun sa nasiljem koje je obuhvatilo sve sfere javnog i privatnog ivota. U tom smislu MUP je ne samo doprineo da se Srbija nae na beloj engenskoj listi, ve je konano, ozbiljnije krenuo u obraun sa narko dilerima, trakingom i nasilnim navijakim grupama. Po prvi put drava poinje da preuzima kontrolu nad represivnim institucijama koje treba da garantuju bezbednost svakog graanina. Uz reformu pravosua stvaraju se pretpostavke za jaanje poverenja u dravne institucije. Meutim, da bi se postigao poeljan nivo neophodno je pokrenuti privredu i uspostaviti neke moralne pretpostavke na kojima drutvo poiva. Zatvaranje dravnog pitanja je bitan preduslov za unutranju demokratizaciju i prosperitet Srbije. U tom smislu, zatvaranje dravnog pitanja Srbije je obaveza i EU, pre svega, kroz promenu Dejtonskog sporazuma koja bi obezbedila funkcionisanje Bosne kao drave. Drugi vaan elemenat je to da EULEX sutinski preuzme kontrolu na celoj teritoriji Kosova i brzo pone sa implementacijom sporazuma nedavno potpisanog sa MUP Srbije.

Zakljuci i preporuke

11

Predlog predsednika Republike Borisa Tadia da se usvoji Rezolucija o Srebrenici aktivirao je emocije i raspravu koja nije pokazala znaajnije pomake. Srebrenica kao simbol genocida i zloina u Bosni jo dugo e biti predmet osporavanja i relativizacije. Bez obzira na injenicu da je Skuptina Srbije usvojila Deklaraciju o Srebrenici, srpska elita jo nije spremna da na odgovoran nain raspravlja o nedavnoj prolosti. lanstvo u NATO ostaje otvorena dilema i verovatno taka na kojoj e se sukobljavati konzervativizam sa opredeljenjima za reforme. lanstvo u NATO ima podrku strune, ali i dela javnosti koji razume racionalne razloge za tu opciju. Reakcije na inicijativu za referendum o NATO jasno su pokazale da se javno mnjenje pomera i da je neophodno dodatno informisanje o karakteru Severnoatlanskog saveza i vanosti da Srbija postane deo sistema kolektivne bezbednosti. Kada je re o verskim incidentima u posmatranom periodu, njihov ukupan broj opada, ali zajednice koje su i do sada bile najugroenije, na primer, Jehovini svedoci i Hrianska adventistika crkva, i dalje su izloene razliitim oblicima diskriminacije. I policija i tuilatvo nerado podnose tube na osnovu lana 317. Krivinog zakona (podsticanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netolerancije), to nikako ne doprinosi smanjenju i prevenciji incidenata inspirasinih verskom netolerancijom. Indiferentan odnos dravnih organa prema sve eoj internacionalizaciji problema zatite verskih prava nacionalnih manjina u Srbiji je zabrinjavajui i neodgovran. estoke optube izmeu politikih i verskih lidera u Sandaku i namerno zanemarivanje aktuelne vlasti ovog podruja, dovelo je do internacionalizacije bonjakog pitanja u Sandaku. Prisustvo i interes brojnih meunarodnih organizacija (OEBS, Savet Evrope, EU, meunarodne i lokalne nevladine organizacije, te ambasade) jasno ukazuje da meunarodna zajednica eli da sprei mogunost dalje radikalizacije i nasilja. Imajui u vidu gore pomenute injenice, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji predlae

12


Vladi Srbije Da ubrza i ispuni sve preduslove za dobijanje kandidature EU, ukljuujui i to hitnije hapenje Ratka Mladia; da uini napor za to bru normalizaciju odnosa u regionu, ukljuujui i priznanje Kosova; da se iskreno angauje na podrci revizije Dejtonskog sporazuma, kako bi se Bosna i Hercegovina stabilizovala i to pre osposobila za kandidaturu za lanstvo u EU; da Srbija nakon to je usvojena Deklaracija o Srebrenci pokae volju za istinsko priznanje genocida u Srebrenici tako to e Deklaraciju preuzeti svi mediji, obrazovne i druge dravne institucije kao zvaninu istinu; da nastavi sa sutinskom decentralizacijom zemlje, kako bi se stekli uslovi za bri oporavak privrede i preuzimanje odgovornosti na svim nivoima; da potuje specinosti svih regiona, posebno Sandaka, i njihove posebnosti kao to su multietniki i multikonfesionalni karakter. Srbija bi zbog geostratekog poloaja Sandaka ovom delu zemlje morala da posveti posebnu panju; Ministarstvo vera treba da prekine sa povlaivanjem jednoj od sukobljenih islamskih zajednica; Vlada treba da predloi novi Zakon o informisanju kako bi se to adekvatnije uredio medijski prostor; Vlada treba da to adekvatnije sarauje sa civilnim sektorom, posebno onim NVO koje promoviu i tite ljudska prava kako bi implementacija zakona protiv diskriminacije bila to bra i to uspenija; Vlada treba iskreno da podri sva nezavisna regulatorna tela kako bi suzbijanje korupcije bilo to ekasnije. U tom smislu pristup informacijama mora biti to transparentniji; sa stanovita ljudske bezbednosti Vlada mora angaovanije da promovie nove bezbednosne vrednosti i u tom smisli pripremi graane za lanstvo u NATO;


13

treba do kraja sprovesti reformu pravosua kao osnovne karike u uspostavljanju vladavine prava; da to iskrenije sarauje sa Hakim tribunalom kao pretpostavkom za pokretanje dijaloga o nedavnoj prolosti; da promovie atmosferu i vrednosti tolerancije i ljudskih prava i pokae iskreni interes za odnos prema svim manjinama; treba raditi na daljem unapreivanju zakonskog okvira novim predlozima, ili izmenama i dopunama postojeih zakona, i to u to kraem roku nakon to postane jasno da usvojeni zakon nije izdrao proveru u praksi, ili pokazuje ozbiljne nedostatke; predlagai zakona i resorna ministarstva treba aktivno i aurno da prate praktinu primenu odreenog zakona, kako bi na vreme mogli da reaguju u cilju njegovog poboljanja. U tom smislu je neophodno uspostaviti kvalitetnu komunikaciju predlagaa zakona sa Narodnom skuptinom; Skuptina bi trebalo da ima sopstvene mehanizme za kontrolu nad implementacijom donetih zakona; uspostaviti instrumente saradnje sa predstavnicima civilnog drutva i omoguiti im primereno uee u radu Skuptine; uvesti obaveznu raspravu o izvetajima nezavisnih dravnih institucija i regulatornih tela, uz usvajanje preporuka i mera koje je neophodno preduzeti za poboljanje njihove funkcije. sistematski promovisati Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, kao i Zakon o ravnopravnosti polova; sprovoditi kampanju za implementaciju Rezolucije UN 1325; voditi stalnu kampanju protiv nasilja nad zenama; vie uvaavati rad enskih organizacija (potujui iskustva i kompetencije u odreenim oblastima) unapreenju rodne ravnopravnosti i poboljanju poloaja i ivota ena u Srbiji; usvajanje strategije razvoja medija jedna je od najvanijih pretpostavki za stvaranje pozitivnog ambijenta u kome e javnost biti objektivno i blagovremeno informisana, a mediji poslovati po demokratskim i trinim principima;

14


Savet za tampu bi morao na samom startu da se izbori za ugled i meu tampanim medijima i meu graanima, radei nepristrasno i energino po slovu i duhu Kodeksa novinara; mora se bre i konsekventnije nastaviti sa privatizacijom medija i njihovim svoenjem na broj koji bi bio racionalan i s gledita konzumenata i sa stanovita ekonomske pozicije samih medija; da se drava angauje na stvaranju drutvene klime naklonjene manjinama; ini se da jo uvek nedostaje spoznaja da je svet meuzavistan i da je pitanje manjina jedno od onih koje je pod stalnim nadzorom meunarodne zajednice; da se usklade pravni propisi kojima se reguliu prava od vitalnog znaaja za manjine; da se deluje konstruktivno na reavanju sukoba unutar pojedinih manjinskih, odnosno verskih zajednica; da se ekasno deluje protiv svakog oblika naruavanja meuetnikih odnosa; da se omogui manjinama da, sa kapacitetima sa kojima raspolau, odigraju konstruktivnu ulogu u procesima evrointegracija i podsticanju politike, privredne i kulturne saradnje u regionu.


15

Meunarodnoj zajednici Da ubrza kandidaturu Srbije kako bi se spreile opozicione konzervativne snage u nameri da to spree; da ne tretira Srbiju kao regionalnog lidera, jer to stvara nedoumice u regionu i istovremeno ohrabruje teritorajlne pretenzije od kojih se jo nije odustalo; da to pre zatvori pitanje granica u regionu kako bi se zaustavio trend potpune etnikacije regiona; meunarodna zajednica u zavrnoj fazi zatvranja balkanskog pitanja, mora voditi rauna da bi svako ponovno otvaranje pitanja granica bilo otvaranje Pandorine kutije i ruenje bezbednosne strukture na kjojoj se radilo dve decenije. Jedinstvena i funkcionalna Bosna i Hercegovina su klju stabilnosti Balkana. A kada je o Srbiji re, zatvaranje pitanja granica otvara novi prostor za promene unutar same Srbije; da ozbiljnije podri onaj deo civilnog sektora koji promovie vrednosti ljudskih prava i druge evropske standarde i norme; da insistira na ozbiljnom procesu suoavanja unutar same Srbije; da trai reformu obrazovanja na svim nivoima i u meuvremenu ozbiljno podri alternativno obrazovanje bazirano na konceptu ljudskih prava; da insistira na suzbijanju orgnizovanog kriminala, trakinga i pranja novca; da i dalje insistira na regionalnom povezivanju i otvaranju svih regionalnih zemalja kao preduslovu za bri razvoj i stvranje dinaminog kulturnog prostora; da to vie radi na edukaciji kadrova koji treba da se angauju u procesu pridruivanja EU i njihovom odgovornom ponaanju prema drutvu; da se istovremeno to vie angauje i na pripremi drutva bez ega nema ozbiljnog prihvatanja novih vrednosti; da insistira na transparetnosti i departizaciji politikog ivota; da to pre sve lanice EU priznaju Kosovo kako bi se odblokirao proces pridruivanja i Srbije i Kosova;

16


Civilnom sektoru Da se to konstruktivnije angauje na sprovoenju zakona koji garantuju zatitu ljudskih prava, posebno Zakona protiv diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti; da se to vie angauje u promovisanju atmosfere tolerancije i suivota; da se solidarno ponaa u svim represivnim situacijama onog dela NVO koje su na stalnom udaru drave i desnih konzervativnih snaga; da podre sva nezavisna tela i stvore vrst savez iji je cilj promena kulturnog modela i uspostavljanje pravne drave; da nastavi kampanju i pritisak na dravu da se adekvatno postavi u odnosu na nedavnu prolost i da insistira na hapenju Ratka Mladia i Gorana Hada; da se to vie angauje na evropeizaciji drutva.

17

I Evropeizacija dometi i ogranienja

18

19

Evropeizacija dometi i ogranienjaOvo je deseti po redu izvetaj Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji koji se bavi politikim i ekonomskodrutvenim kontekstom koji u velikoj meri odreuje kvalitet ljudskih prava; takoe, i karakterom uzroka koji su u pozadini sistematskog krenja ljudskih prava. Ljudska prava su vrednosni odraz svakog drutva i u tom smislu, pouzdan pokazatelj sistema vrednosti na kome to drutvo poiva. Naalost, srbijansko drutvo je jo uvek u velikoj meri optereeno nedavnom prolou prema kojoj nema adekvatan stav, koji bi pomogao prevazilaenju nagomilanih problema, pa i na polju ljudskih prava. Ratovi su najekstremniji oblik krenja ljudskih prava ije posledice se jo uvek oseaju u srbijanskom drutvu. Protekla godina bila je u znaku napora da se Srbija prolie kao zemlja koja stremi evropskim integracijama, to je, paradoksalno, posledica izrazito nepovoljnih unutranjih i spoljnih, pre svega, ekonomsko-nansijskih prilika. Proklamovana navodna neutralnost je postepeno iezavala, jer Srbija nije bila u stanju da bez pomoi i podrke prevazie posledice svetske i unutranje krize. Rusija, i sama pogoena krizom pokazala se nepouzdanim osloncem. Poduhvat da se Srbija vee za evropske integracije nije bio jednostavan, jer mu se suprotstavljao izuzatno jak, dominatnan konzervativni blok, koji nije lako prihvatio poraz na izborima iz 2008. Relativna pobeda demokratskog bloka oteala je konsolidaciju vlasti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. U atmosferi stalnog osporavanja, Vlada je ipak ispunila uslove neophodne za aktiviranje Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i za pristupanje engenskom viznom reimu. Kad je o ovom drugom re, Ministarstvo unutranjih poslova je takorei, napravilo podvig koji niko nije oekivao. U meuvremenu je i konzervativni blok prilagodio retoriku novim okolnostima i prihvatio proevropski diskurs, to mu je otvorilo vrata za komunikaciju sa Zapadom.

20

srbija 2009 : i evropeizacija dometi i ogranienja

Kosovska nezavisnost, odnosno nepristajanje na tu realnost, i dalje je bila prioritet na spoljnopolitikom planu i u diplomatskim aktivnostima, ali je ekonomska realnost ipak dobila prevagu u odnosima sa svetom. Odnosi sa susedima, meutim, ostali su na veoma niskom nivou, a u pozitivnom smeru pomicali su se samo pod pritiskom Evropske komisije i lanica zemalja EU, kao i SAD. Uprkos izuzetno nepovoljne ekonomske, socijalne i drutvene situacije, Vlada je uspela da kroz parlament progura najvei broj zakona relevantnih za zaokruivanje pravnog okvira neophodnog za ostvarivanje i zatitu ljudskih prava. Tu svakako spada usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije i Zakona o ravnopravnosti polova. Skuptina je u 2009, usvojila 264 zakona. Ratikovan je i znajan broj meunarodnih konvencija i sporazuma. Sa stanovita ljudskih prava najznaajniji meu njima su Konvencija UN o pravima osoba s invaliditetom i Opcioni protokol uz tu Konvenciju. Revidirana je Evropska socijalna povelja, kao i Konvencija Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Usvojena je Konvencija o zatiti i unapreenju raznolikosti kulturnih izraza, Konvencija o dostupnosti informacija, kao i Dodatni protokol uz Konvernciju o visokotehnolokom kriminalu, dve konvencije MOR, jedna o bezbednosti zdravlja na radu. Tokom 2009, poela je i reforma pravosua koja treba da doprinese razgradnji petriciranog i korumpiranog pravosudnog sistema. Domai pravni poredak tek treba da se osposobi (odgovarajuim zakonima i mehanizmima) za izvravanje obavezujuih odluka meunarodnih tela za zatitu ljudskih prava (UN Komitet, Evropski sud za ljudska prava). Protekla godina pokazala se prelomnom i po tome to je vlast po prvi put preduzimala kaznene mere protiv nasilnog ponaanja, diskriminacije i to je neutralisala negativne efekte prethodne vlade na sve oblike potovanja ljudskih prava. Meutim, kada je re o drutvenoj atmosferi i vrednosnom sistemu, Srbija se jo uvek nalazi na radikalnom desnom krilu. Osnovni problem u ostvarivanju i zatiti ljudskih prava je loe funkcionisanje nadlenih institucija i malih kapaciteta pojedinih institucija. Osim toga, radikalni nacionalizam, ksenofobija i netolerancija i dalje preovlauju kao osnov vrednosnog sistema u kome funkcioniu naroito mlae generacije.


21

U celini, opta drutvena atmosfera je nepovoljna za potovanje ljudskih prava, posebno ranjivih i manjinskih grupa. Loe funkcionisanje dravnih institucija i zatvorenost i netolerantnost drutva, glavni su razlozi to je potovanje ljudskih prava na niskom nivou. Nasilje kao oblik ponaanja jo uvek karakterie sve drutvene i javne sfere ivota. Vlast je poela da reaguje na te pojave, ali jo nije poela sa reavanjem njihovih uzroka. Blokada i uruenost sistema, sebinost politike elite i odsustvo morala u javnim poslovima najvea su prepreka mobilizaciji drutva za promene. Javni prostor je zatvoren za alternativni dijalog i drutveni angaman. Politke elite monopoliu i odreuju javni diskurs.

Evropska orijentacijaSrbija kao siromana i devastirana zemlja nema veliki manevarski prostor za dileme oko izbora opcije za budunost. Jedino EU poseduje infrastrukturtu i kapacitete da pomogne zemljama kao to je Srbija. Zato je institucioinalno povezivanje sa EU jedini nain evropeizacije i usvajanja evropskih vrednosti i normi, uz nadzor i rukovoenje odgovarajuih evropskih institucija i organa. Konsolidacija srbijanske vlade na proevropskom putu dovela je, meutim, do otre konfrontacije sa antievropskim i antizapadnim savezom snaga koje u takvom razvoju dogaaja vide opasnost za svoj ideoloki koncept. Naime, re je o procesu koji Srbiju prisiljava na zatvaranje nacionalnog i dravnog pitanja, odnosno na odustajanje od teritorijalnih aspiracija, pre svega prema Bosni. Na politikom planu taj blok predstavlja Vojislav Kotunica i njegova partija, Tomislav Nikoli, bez obzira na promenjenu retoriku njegove partije, radikali Vojislava eelja, kao i partija Velimira Ilia. Meutim, taj blok je mnogo iri i obuhvata uticajne krugove u SPC, medijima, akademskim krugovima i kulturnoj eliti. Objektivno su se na toj strani nali i delovi tzv. druge Srbije, deo civilnog drutva i istaknuti pojedinci koji nemaju svest o tome da ruenje Demokratske stranke i Borisa Tadia odlae ionako fragilnu i mukotrpnu transformaciju srbijanskog drutva.

22


Cilj ovog bloka je prvenstveno, obaranje aktuelne vlade i raspisivanje prevremenih parlamentarnih izborea, sa nadom da u postizbornom rasporedu obezbede veinu. Njihova strategija je sveobuhvatna i dodatno se oslanja na efekte ekonomske i socijalne krize koja je pogodila iroke segmente drutva. U tom smislu, trai podrku meu mladima, frustriranim zbog odsustva izvesne perspektive, nezaposlenima, u sindikalnim organizacijama i irem krugu gubitnika tranzicije. Eskalacija nasilnih incidenata (smrt francuskog mladia, otkazivanje gej parade zbog bezbenosnog rizika i dr), svedoe o snazi nacionalizma sa elementima faizacije, koji ugroava temelje drutvenog poretka. Ta evidentna opasnost iznudila je pozicioniranje Demokratske stranke na pitanjima na kojima je do sada bila ambivalentna. U tom kontekstu, najindikativniji su najnoviji javni istupi predsednika Srbije Borisa Tadia i ostalih elnika te stranke. Kristalizacija te orijentacije je izazvala otre reakcije konzervativnog bloka. Do njih je dolazilo razliitim povodima, ali uvek sa jedinstvenim ciljem da se pozicija Vlade i predsednika destabilizuju: tokom letnjih meseci povodom usvajanja kontroverznog Zakona o informisanju, zatim otkazivanja Parade ponosa i konano, serije nasilnih incidenata i zikog nasrtaja na strance. Sve je to korieno kao argument da Vlada ne kontrolie situaciju u zemlji. Povodom usvajanja pet vojnih zakona u Skuptini Srbije Demokratska stranka i ministar odbrane Dragan utanovac su optueni da tim dokumentima praktino pripremaju teren za prikljuivanje Srbije NATO. Odgovor predsednika Borisa Tadia na optube iznenadio je preciznou i odlunou u denisanju vrednosnog okvira na kome e Vlada insistirati. Prva njegova znaajna izjava, povodom smrti francuskog mladia Brisa Tatona da se radi o neprekinutom lancu nasilja koje je obeleilo devedesete godine prolog veka, zverskih zloina poinjenih na tlu bive Jugoslavije, podrke trajkovima Jedinici za specijalne operacije (JSO), politikog jezika koji proizvodi bes protiv tzv. izdajnika (...) atmosfere mrnje prema svakoj manjini ...1 najavila je taj iskorak Demokratske stranke.

1 Politika, 2. oktobar 2009.


23

U opirnijem objanjenju tih teza, u intervju za nedeljnik NIN, 8. oktobra 2009. godine, predsednik Tadi je posebno apostrorao preivele dravne strukture koje su bile u slubi reima Slobodana Miloevia, u prvom redu policiju i sudstvo. Pri tome je posebno naglasio da vlada nema nikakvu javnu podrku za sutinsku reformu drutva, naprotiv ima stalnu opstrukciju. Takoe je istakao da postoje politike organizacije koje ohrabruju funkcionisanje ekstremnih grupa i propagiraju nasilnitva kao svojevrsnu ideologiju. U tom kontekstu je naveo da je za nasilje esto uzimano kao alibi Kosovo i da neki predstavnici opozicije prizivaju nasilje na ulicama i predviaju pad vlade na ulici.2 U oba nastupa Boris Tadi je Demokratsku stranku po prvi put jasno vrednosno opredelilo u odnosu na nedavnu prolost. To znai da je Miloevievo naslee oznaio kao glavni uzrok poremeaja vrednosti koje su kriminal uvele u politike strukture, pravosue, policiju, vojsku, obavetajni sistem, zdravstvo, sport i kolstvo. Jo vanije je njegovo opredeljenje za lanstvo u EU, vrednosne promene srpskog politikog drutva, normalizaciju medijskog prostora, privlaenje stranih investicija, reformu pravosudnog sistema.3 Boris Tadi je takoe naglasio da Srbija mora da menja nasleeni vrednosni sistem, jer je reenje naih problema u nama samima, u promeni odnosa prema radu, da potujemo drugog, da se ponaamo pristojno, da ne ugroavamo ivot drugog oveka, da ne optuujemo druge za izdajnitvo, da ne proglaavamo ljude neprijateljima drutva.4

Uzbuna zbog otvaranja evropske perspektiveOdluka Vlade Srbije da podnese kandidaturu za lanstvo u Evropskoj uniji krajem 2009. godine, je iskorak kada je re o prolisanju Srbije kao evropske zemlje. Ta odluka izazvala je iroko, mada ne uvek i otvoreno, nezadovoljstvo antievropskog bloka. Osim narodnjakih partija (DSS, SNP, SRS, NS i sl.) tu spada i najvei deo humanistike elite Srbije poput Srpske2 NIN, 8. oktobar 2009. 3 Peat, 9. oktobra 2009. 4 Isto.

24


akademije nauka i umetnosti (SANU), velikim delom Univerziteta, Srpske pravoslavne crkve (SPC), raznih desnih grupacija i nevladinih organizacije, kao i delova vojske i veeg dela medija. Suoena sa ekonomskim kolapsom i optom globalnom krizom, Vlada je tokom 2009. godine donela niz konkretnih mera i odluka koje su joj otvorile evropski put. Poetkom godine doneta je odluka o jednostranoj primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, potpisan je sporazum MUP Srbije sa misijom EULEX na Kosovu. U oktobru je Evropska komisija dala pozitivan izvetaj o napredovanju Srbije prema evropskim integracijama, a u novembru je i glavni tuilac Hakog tribunala, Ser Bramerc dao pozitivnu ocenu o saradnbji Srbije sa Hakim tribunalom. Holandija je napravila ustupak u vezi sa hapenjem Ratka Mladia u ovoj fazi, to je i doprinelo pozitivnoj oceni tuioca Bramerca. Sve to je doprinelo da krajem decembra Evropski parlament donese odluku da se Srbija ukljui u engenski vizni sistem, kao i da Komisija EU odmrzne i Prelazni trgovinski sporazum. Taj ubrzani proces pribliavanja EU stvorio je pozitivnu atmosferu u drutvu (o emu svedoe i brojna istraivanja). Predsednik Republike Boris Tadi je iskoristio trenutak velike promene5 da pokrene inicijativu da Narodna skuptina Republike Srbije, nakon viegodinjeg odlaganja usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrnici kao obavezu Srbije prema Hakom tribunalu . Ovakav ritam kretanja prema EU izazvao je nezadovoljstvo srpske mainstream elite i njenu kontraonzivu koja se oslanja na nekoliko uspeno variranih streotipova, kao to su zavera Zapada protiv srpskog naroda, NATO bombardovanje, gubitak i nezavinsost Kosova i napad na Dejtonsku Bosnu.

Kontraofanziva i inicijativa dve stotinelanstvo u NATO je jo uvek otvoreno pitanje za Srbiju, ali se o njemu u strunnoj javnosti naveliko raspravlja. Kako su 2009. godine u NATO primljene Hrvatska i Albanija, Srbija se objektivno nala u izolovanoj poziciji.5 Milica Delevi u razgovoru za nedeljnik Vreme, 14. januar 2010.


25

Istovremeno, to je sutinski promenilo odnos vlasti prema ovoj organizaciji samom injenicom to se ona sada nalazi na svim granicama Srbije (osim Bosne i Hercegovine i Kosova). Sve to, kao i kandidatura Srbije za EU, intenziviralo je kontraofanzivu antievropskog bloka, koji je poetkom janura 2010. godine izaao sa inicijativom raspisivanja referendum o (ne)ulasku Srbije u NATO. Cilj ove incijative je prvenstveno u tome da se budunost Srbije cementira na vojnoj neutralnosti shodno donetoj rezoluciji u Skuptini Srbije. Mediji imaju posebnu ulogu u stvranju atmosfere, evocirajui seanje na NATO intervenciju i otimanje Kosova. Objektivno, takvo izjanjavanje bi, posebno ukoliko bi se graani izjasnili protiv NATO, usporilo proces pribliavanja zemlje i Evropskoj uniji. Potpisnici ove inicijative su akademici, knjievnici, univerzitetski profesori, crkveni velikodostojnici, glumci i drugi umetnici, meu kojima i Dobrica osi, Matija Bekovi, Svetozar Stojanovi, ore Vukadinovi, Vasilije Kresti, Milorad Ekmei, edomir Popov, Duan Kovaevi, mitropolit Amlohije, vladika Artemije, kao i neki istaknuti sadanji i bivi politiari poput Vojislava Kotunice, Duana Mihajlovia (ministra unutranjih poslova u inievoj vladi) i Dragana Joia. Sve su to pojedinci (okupljeni i oko Memoranduma), koji su davali punu podrku Slobodanu Miloevia, a sada se bore za ouvanje njegovog naslea, pre svega, Republike Srpske. Akademik Matija Bekovi, profesor Svetozar Stojanovi i predsednica Udruenja novinara Srbije (biva glavna i odgovorna urednica Politike) Ljiljana Smajlovi, su na konferenciji za tampu istakli da je referendum o NATO neophodan, jer postoji bojazan da bi se odluka o lanstvu Srbije u NATO mogla doneti iza zatvorenih vrata i iza lea graana 6 Po nji. ma, tako krupna dravna pitanja se ne smeju preputati politiarima, a u apelu se posebno istie argument da bi ulaskom u NATO Srbija priznala nezavsnost Kosova. Profesor Svetozar Stojanovi, protivnik NATO lanstva, u prilog vojnoj neutralnosti Srbije ukazao je na, po njemu, vanu dimenziju odnos prema Rusiji. Ulanjenjem u NATO Srbija bi ometala temeljno preispitivanje uloge NATO i odnosa sa Rusijom, kao i razmatranje ruskog predloga6 Prema Pressu, 12. januar 2010.

26


o meunarodnoj bezbednosti. Stojanovi je istakao da se valja zaloiti i za konstruktivan pristup ruskoj inicijativi za novi meunarodni ugovor o bezbednosti 7 Zalaio se da se Srbija, kao zemlja koja dri do svoje nezavi. snosti i dostojanstva ogranii na bilateralnu vojnu saradnju sa SAD, Rusijom, zemljama EU, Kinom, Indijom8

Rezolucija o Srebrenici (konano) u SkuptiniU sklopu vladinog pomaka ka euroatlantskim integracijama, to dugorono podrazumeva uvaavanje i odreenih moralnih normi, predsednik Boris Tadi je pokrenuo inicijativu o usvajanju Rezolucije o Srebrenici u Narodnoj skuptini Srbije. Evropski parlament usvojio je Deklaraciju (2009) kojom se 11. juli u Evropi obeleava kao Dan Srebrenice. Ta rezolucija obavezuje sve evropske zemlje da usvoje istovetan dokument. Tadi je naveo da je to obaveza Republike Srbije prema Hakom tribunalu, ali i da je svestan da ona nee biti svugde dobro primljena ni u Srbiji ni u Republici Srpskoj.9 Inicijativa Borisa Tadia vrlo brzo je pokazala da pitanje nedavne prolosti u srbijanskom drutvu, a naroito u srbijanskim elitama, jo nije dolo na dnevni red. Usledile su prve negativne reakcije sa argumentacijom da srebrenike rtve nisu izuzetak i da se na isti nain treba odati pota i ostalim, pogotovo srpskim rtvama. Odmah nakon toga lansirana je inicijativa i o drugoj rezoluciji o nevinim srpskim rtvama proteklih ratova na prostoru bive Jugoslavije. Rezolucija je usvojena sa 127 glasova (od ukupno 250) i predstavlja maksimalni domet srbijanskog parlamenta. Bez obzira to se direktno ne pominje re genocid, kako je denisan zloin u Srebrenici u rezoluciji Evropskog parlamenta, indirektno, Srbija ga je ipak priznala, jer se poziva na presudu Meunarodnog suda pravde. Jo je vanije, meutim, da usvojena rezolucija bude praena hapenjem Ratka Mladia i jasnim7 Politika, 14. januar 2010. 8 Isto. 9 Prema Danasu, 16. januara 2010.


27

promovisanjem Deklaracije kroz obrazovni sistem, medije i sve dravne institucije.

Spinovanje antiamerikanizmaU pozadini anti-nato raspoloenja koga je sistematskim spinovanjem posredstvom medija srbijanska politika elita uspeno uinila optim, u velikoj meri stoje antiameriki sentimenti. Oni se sistematski konstruiu ve gotovo pune dve decenije, a svako pojaano angaovanje amerike administracije u regionu slui kao novi impuls. Iako je antiameriko raspoloenje bilo na vrhuncu poetkom 2008. godine, nakon proglaenja nezavisnosti Kosova (kada je demolirana amerika ambasada u Beogradu), najnoviji talas indukovan je svakako i efektom Bajden . Nezadovoljstvo Amerikom koja je na Balkanu skrila srpske nacionalne interese, a pomogla muslimanske, odnosno bonjake, hrvatske i albanske (Ljiljana Smajlovi)10, manifestovalo se direktno i masovno prilikom ceremonije otvaranja Univerzijade u Beogradu, 1. jula, zagluujuim zviducima upuenih amerikom sportskom timu. Dragan Simi, direktor Centra za amerike studije u Srbiji je tom prilikom izjavio da je antiameriko raspoloenje dobrim delom posledica medijskog uticaja na javnost, jer se u odreenom broju napisa ili televizijskih priloga negovao jedan plitki antiamerikanizam, koji je vrlo ostraen i koji je jako tetan po nae odnose 11 .

Konsolidacija politike desniceU optem prestrojavanju politike scene, najveu transformaciju je proao jedan deo radikala, formiranjem Srpske napredne stranke (SNS). Ta transformacija je imala podrku itavog politikog establimenta Srbije, kao i dela, posebno pravne elite. Ovakva odluka je rezultat i oigledne10 NIN, 9. juli 2009. 11 Politika, 13. juli 2009.

28


kompromitacije koju je ovoj stranci donosio Vojislav eelj svojim ponaanjem u Hakom tribunalu, ali i namere dela elite da se Srbija prolie kao dvopartijska zemlja. Ovakav stav doprineo je tome da je Srpska napredna stranka dobila punu medijsku podrku, to joj je omoguilo da u relativno kratkom vremenu preuzme vei deo radikala i da na pojedinim lokalnim izborima ostvari relativno dobre rezultate (na primer, Vodovac, Zemun, Aranelovac). Promena odela je sa blagonaklonou prihvaena i od EU i svih stranih posmatraa u Beogradu. Tomislav Nikoli kao predsednik stranke i Aleksandar Vui kao njegov zamenik, nastojali su da promenjenom retorikom pridobiju podrku ire domae i meunarodne javnosti. U tom smislu Aleksandar Vui je putovao u SAD, mada ne zvanino, gde je u Wudrow Willson centru odrao i predavanje. Statut Srpske napredne stranke kao principe istie: ouvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije sa Kosovom i Metohijom kao njenim sastavnim i neodvojivim delom; pomo srpskom narodu van granica Srbije, a posebno na teritoriji bive Jugoslavije; vladavinu prava, poboljanje poloaja Srbije u svetu i njen ulazak u EU sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom Srbije, ali i razvijanje odnosa sa Rusijom, Kinom i Indijom; vojna neutralnost Srbije; potovanje ljudskih i manjinskih prava itd.12 Srpska napredna stranka je veoma ofanzivno krenula u pripreme za nove izbore, bez obzira da li e prevremenih izbora, na emu ona insistira, biti, ili e se odrati u redovnom roku, 2012. Njen osnovni cilj u ovoj fazi je da preuzme to vie glasaa Srpske radikalne stranke i da na lokalnim izborima, koji se u pojedinim mestima odravaju, pokae svoju mo. Svi dosdanji uinci bili su zadovoljavajui. Slabost SNS, meutim, je njena loa kadrovska struktura i nedostatak pravog programa. Dosadanja retorika svodila se na demagoki, pre svega socijalni populizam. U sutini, SNS eli samo smenu vlasti, kritikovanjem svega i svaega bez istovremenog nuenja sopstvenih alternativnih reenja. U promovisanju SNS uestvovao je ceo konzervativni blok, uz logistiku podrku medija. Do sada poznata udarna pesnica SNS su uglavnom12 http://www.srpskanaprednastranka.org/sr/o-srpskoj-naprednoj-stranci/statut-srpskenapredne-stranke.html.


29

propagandisti rata Socijalistike partije Srbije (SPS) s poetka devedesetih. Tu su Ratko Markovi, pisac Miloevievog ustava, Brana Crnevi, operativac etnikog inenjeringa, najpre tokom rata u Hrvatskoj, a potom i u Bosni i Hercegovini, Boidar Deli, komandant Pritinskog korpusa 1998, i 1999. godine, svedok u sluaju Miloevi (njegovo svedoenje je i njega inkriminsalo, postoje snimci gde na tenku pali albansko selo), Goran Radosalvljevi Guri, ef andarmerije za vreme NATO intervencije i mnogi drugi slinog prola. Da li e Srbija istrajati na evropskoj orijentaciji jo uvek je otvoreno pitanje, jer to zavisi, pre svega, od toga da li e se populistika i ekstremna politika orijentacija u budue uvrivati i dobijati podrku obinih graana, kao to je to sluaj sa Srpskom naprednom strankom. Pobeda desnice na izborima u Maarskoj ukazuje na fundamentalne promene na irem politikom polju Evrope. U tom kontekstu jaanje SNS nije izolovan fenomen, ve je re o problemu koga treba sagledavati u kontekstu realnih mogunosti Srbije.

Novi patrijarhS obzirom na tesnu povezanost Srpske pravoslavne crkve i poltike elite, promena na tronu Srpske pravoslavne crkve (SPC) vana je indikacija za dalju orijentaciju Srbije. Ona, kako stvari stoje, nee doneti bitnije promene ni unutar same crkvene strukture i organizacije i njenog funkcionisanja, ni u odnosu na njene svetovne ambicije. Novoizabrani patrijarh Irinej (Gavrilovi), prethodno episkop niki, koji je izabran za naslednika patrijarha Pavla (preminulog 15. novembra 2009), u tom smislu predstavlja spretno odabrani kontinuitet. To znai da e SPC nastojati da ouva, u poslednjih 10 godina osvojeni prostor na drutvenoj sceni Srbije, uvrsti ga, proiri i produbi, pogotovo kada je re o dravnoj politici. Temelj njenog delovanja poivae na nacionalizmu kao nepromenjenoj vrednosnoj vertikali njenog sopstvenog identiteta i duhovnog

30


delovanja u srpskom nacionalnom korpusu: Jedan od prvih najsvetijih zadataka Crkve je da sauva mueniko Kosovo i da pomogne dravi koja se trudi i sve ini da ga odbrani od onih koji hoe da ga prigrabe, rekao je patrijarh Irinej u pristupnoj besedi, u Sabornoj crkvi u Beogradu, dan nakon to je izabran.13 Po njemu, Kosovo je srpski Jerusalim, bez koga nema ni Srbije. Druga kljuna odrednica njegove prisupne besede je isticanje obaveze crkve da rasejani narod na svim kontinentima sjedini i da ouva jedinstvo, to je bio iskonski zadatak Crkve u svim vremenima 14 . Ogromnim uticajem koga ima u Republici Srpskoj, agresivnim ponaanjem u Crnoj Gori, nepriznavanjem autokefalnosti Makedonskoj pravoslavnoj crkvi i ambicijom da pomogne dravi u odbrani Kosova koje neki hoe da prigrabe, Srpska pravoslavna crkva ne prihvata novonastalu realnost u regionu i nastavlja sa negovanjem mita koji je srpski narod doveo do nacionalnog sunovrata na kraju XX veka.

Centralizam vs decentralizacijaSrbija je centralizovana drava, to blokira celo drutvo. Ne samo da je blokirana unutranjost zemlje, ve je i Beograd kao centar optereen i usporen preglomaznom dravnom birokratijom. Njegovi potencijali su zarobljeni zbog nejasnih odnosa centralne, gradske i optinskih vlasti. Za deblokiranje energije Srbije potrebna je promena Ustava. To podrazumeva decentralizaciju, ne samo autonomiju Vojvodine, ve ona treba da prati svojinske i nansijske nadlenosti. Na pitanju decentralizacije prelama se i sukob dva bloka, proevropskog i antievropskog. Rasprava o Statutu Vojvodine je otvorila i pitanje, kakve i kolike decentralizacije u Srbiji. Vojvodina je svojevremeno bila i prva rtva Miloevievog centralizma (antibirokratska revolucija 1989). Za vreme mandata Vojislava Kotunice decentralizacija se tretirala kao bauk i u svakom pokuaju da se otvori, recimo, pitanje Vojvodine, stizale su optube patriotskog bloka da je re o rastakanju Srbije, separatizmu sl.13 Prema Danasu, 25. januara 2010. 14 Isto.


31

Vojislav Kotunica je promovisao regionalizaciju, meutim, njegov predlog se svodio na puko prenoenje odreenih ingerencija centralnih vlasti na njihove regionalne poverenike. Unutranjost Srbije najvie ispata zbog centralizma koji blokira svaku inicijativu. Meutim, pritisak unutranjosti je sve vei, kao i zahtevi EU, jer je decentralizacija uslov, ne samo demokratizacije i ekasnije uprave, ve i za dolazak stranih investitora. Mada je Demokratska stranka, uz veliki otpor omoguila usvajanje Statuta (jo uvek ogranienog po ingerencijama), odsustvo predsednika Tadia i Mirka Cvetkovia na sveanom proglaenju Statuta Vojvodine u pokrajinskoj skuptini pokazuje koliko je to pitanje jo uvek sporno unutar politike elite. Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, istie da njihovo odustvo nije dobra poruka javnosti ni Vojvodine, ni Srbije. Iz takvog odnosa centralne vlasti moe se samo izvui zakljuak da se ne eli dati vei znaaj proglaenju Statuta u Skuptini Vojvodine, kao i da zbog samog tog ina nisu ba svi u Beogradu preterano zadovoljni.15 Vlada je ipak pod pritiskom realnosti 2009. godine stvorila institucionalni okvir za izradu i sprovoenje Strategije decentralizacije Republike Srbije. Osnovan je Nacionalni savet za decentralizaciju. To je politiko koordinaciono telo koje treba da koordinara izradu Strategije. Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) organizovala je i prvu konferenciju (29. i 30. marta 2010) koja se fokusirala na pokretanje ireg dijaloga u funkciji pripreme Strategije decentralizacije. Ovaj poetak je, kao i u ostalim sferama, od izuzetne vanosti, ali e u krajnjem ishodu uspeh zavisiti iskljuivo od iskrenosti politike elite da se u tom procesu sutinski angauje.

Reforma pravosuaPoetak reforme pravosua uz reorganizaciju sudova, bez sumnje je najznaajniji dogaaj u pravosudnopolitikom ivotu Srbije prole godine. Nacionalna strategija reforme pravosua usvojena je na sednici Narodne skuptine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, a njen osnovni ptoklamovani cilj je da se uspostavljanjem vladavine prava i pravne sigurnosti15 Decentralizator, broj 1, mart-april 2010.

32


vrati poverenje graana u pravosudni sistem Republike Srbije. Strategija, poiva na etiri kljuna naela: nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti i ekasnosti pravosua.16 Demokratske promene (2000) samo su delimino i naizgled popravile ugled domaeg sudstva, na primer, osnivanjem Vea za ratne zloine i Specijalnog suda za organizovani kriminal, kao i promenjenim nainom izbora (Visoki savet sudstva u ijem su sastavu profesionalne sudije ali i predstavnici vlasti minstra pravde i predsednika skuptinskog Odbora za pravosue). Naalost, brojne sudije, predsednici sudova i tuioci su iroko opsluivali reim Slobodana Miloevia. U sutini, zbog izostanka lustracije, najtee je bilo poeti reformu sudstva, koje je inae, uiva veoma nisko poverenje graana. 2009. godine konano je realizovan tzv. francuski sistem u drugaijem rangiranju pravosudnih institucija koje su stepenovane na nov nain. Reorganizacija sudova je izazvala estoki otpor u srbijanskom pravosuu i u javnosti. Po novoj organizaciji, od 1. januara 2010. poela je da funkcionie nova mrea sudova koju prati i odgovarajua podela tuilatava. Osnovni sudovi preuzeli su ulogu dosadanjih optinskih sudova uz svoje sudske jedinice koje se nalaze po gradovima irom Srbije. Osnovni sudovi nadleni su za prvostepeni postupak i sude za krivina dela za koja je kao glavna kazna zapreena novana kazna, ili kazna zatvora do 10 godina, zatim u graanskim sporovima (parnicama, postupcima za naknadu tete), u stambenim sporovima, radnim sporovima, a vode i izvrne i vanparnine postupke. Takoe, pruaju pravnu pomo, meunarodnu pravnu pomo i sprovode druge poslove predviene zakonom. Osnovana su i etiri apelaciona suda u Beogradu, Novom Sadu, Niu i Kragujevcu koji odluuju po albama. Na vrhu piramide pravosudnih organa je Vrhovni kasacioni sud, koji preuzima najvei deo posla dosadanjeg Vrhovnog suda.

16 Nacionalna strategije reforme pravosua, 2008, sajt Ministarstva pravde Republike Srbije.


33

Saradnja Srbije sa MKSJPolazei od stanovita srpske elite da rekompozicija Balkana jo nije zavrena i da Srbija nije pristala na novu realnost u regionu, odnosno nove granice, sagledavanje stvarnog dometa Hakog tribunala kada je re o srbijanskom drutvu, kao i dometima tranzicione pravde u Srbiji, pa i u regionu, mora se staviti u kontekst pre svega duhovne i intelektualne klime srbijanskog drutva. To se posebno odnosi na Bosnu i Hercegovinu, odnosno na ouvanje Republike Srpske (RS), na ijoj se integraciji u ekonomski i kulturni prostor Srbije strateki radi od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Taj odnos prema RS se prelama i preko interpretacije rata u Bosni, jer se tretira kao oslobodilaki rat Srba u Bosni i Hercegovini, koji su ostvarili veliku istorijsku pobedu uz ogromne rtve.17 Zato je hapenje Radovana Karadia primljeno sa zebnjom, ali je istovremeno dodatno radikaloizovalo ponaanje Milorada Dodika, kako bi se to pre realizovao plan odvajanja Republike Srpske. Srbija je od samog poetka rada Hakog tribunala modelirala javno mnjenje na tezi da je to antisrpska institucija i da je formirana da bi se srpski narod optuio za raspad Jugoislavije. U tom kljuu treba razmatrati i saradnju srbijanske vlade sa Hakim tribunalom, zatim interpretaciju i praenje pojedinanih suenja, posebno svojevremeno Slobodanu Miloeviu, Vojislavu eelju i sada, Radovanu Karadiu.

Manjine kao merilo demokratijeBez obzira to je Srbija takorei, zaokruila pravni okvir kada je re o manjinama (etnikim, verskim, LGTB, i dr), njihov poloaj i tretman u drutvu jo uvek odslikava dominaciju nacionalizma kao jedine sutinske ideologije srpske elite koja se reektuje na sve sfere javnog i drutvenog prostora. I dalje dominira koncept etnike drave to ima uticaj kako na unutranji17 Nikola Koljevi, Stvaranje Republkike Srpske, iz predgovora Dobrice osia, Slubeni glasnik, 2008.

34


plan tako i na spoljnopolitike prioritete u odnosu na susede, pre svega na Bosnu i Hercegovinu. Za prolisanje Srbije kao demokaratskog drutva u oblasti manjinskih prava nisu dovoljni samo zakoni, nego i odgovarajua politika kultura na koju se treba osloniti u primeni dobrih zakona i meunarodnih standarda.

Srbija i svetPonaanje Srbije na meunarodnom planu diktirano je proklamovanim stratekim ciljevima i prioritetima saetim u sloganu i Kosovo i Evropska unija. Ovi ciljevi su nespojivi i u kontradikciji kada se imaju u vidu kriteriji i uslovi za lanstvo u EU. Kontroverzno ponaanje, kako na unutranjem tako i na spoljnom planu, proizilazi iz unutranje napetosti i suprotnosti meu akterima koji deniu strateke ciljeve Srbije. Na jednoj strani, pritisak realpolitike (prvenstveno zbog gotovo katastrofalne ekonomske situacije) nalae njihovu racionalizaciju na evropskom kursu. Na drugoj, pritisak svojevremenog ratnog lobija (patriotakog) insistira na zaokruivanju ratnih ciljeva meunarodno-pravnim i diplomatskim sredstvima. Ovaj drugi blok je u meuvremenu ojaan intelektualnim sledbenicima, koji su se na nacionalistiko-konzervativnoj opciji prolisali nakon smene Miloevievog reima. Podnoenje kandidature za lanstvo u EU (krajem 2009) podrazumeva prihvatanje nove realnosti u regionu, odnosno priznavanje novonastalih drava nakon raspada Jugoslavije. Na tu injenicu, kao i na obaveze Srbije, svakodnevno podseaju meunarodni faktori poput SAD i EU, koji i na taj nain ele da ubrzaju zatvoranje balkanskog pitanja. To podrazumeva evropsku perspektivu za sve novostvorene drave, i to u postojeim granicama. To podjednako vai i za Bosnu i Hercegovinu i za Kosovo. U toj stupici zvanini Beograd deluje konfuzno i nedosledno. U nastojanju da pomiri nepomirljivo, oscilira izmeu evropskih i patriotskih postupaka. S jedne strane, Vlada i predsednik Republike Boris Tadi trpe meunarodni pritisak i pritisak ekonomske realnosti u zemlji i, u tom


35

smislu oekivanja graana koji su glasali za evropsku opciju 2008. Na drugoj strani je konzervativni blok koji smatra da Evropa ima alternativu. U procepu u kome se nalazi, zvanini Beograd se kree izmeu ustupaka (na Kosovu) i stalnog osciliranja u odnosu na Bosnu. Finansijske tekoe i ekonomska paraliza nalau prihvatanje realnih ciljeva. Meutim, Srbija sve vie gubi ucenjivaki potencijal, jer je njena strategija najzad razumljiva kako susedima, tako i meunarodnoj zajednici. Insistiranje na ciljevima konzervativnog bloka je i izraz provincijalnosti i nerazumevanja novog konteksta meunarodnih odnosa.

Reformski procesi u institucijama represijeImajui u vidu ulogu vojske i policije u devedesetim, kao i njihovo uee u ratu i odravanju reima Slobodana Miloevia, najvei reformski pomaci u 2009. godini napravljeni su u Vojsci Srbije (VS) i u policiji. Najznaajniji reformski uspesi u proloj godini su usvajanje dva kljuna strategijsko-doktrinarna akta Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane. Te dve strategije i est vojnih zakona (Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi; Zakon o civilnoj slubi; Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije i Zakon o Vojnoobavetajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji), Narodna skuptina Srbije usvojila je 26. oktobra 2009. Reforma Vojske Srbije poela je bez adekvatne nansijske podrke, bez navedene strateke dokumentacije i zakonske regulative, i odvijala se vie ili manje, na idejama i entuzijazmu vodeih ljudi u oruanim snagama. Otuda i injenica da kljuni dokumenti nisu doneti na poetku tog procesa. Ministarstvo unutranjih poslova, usvojilo je nekoliko stratekih dokumenata kojima e se u narednom periodu usmeravati rad Ministarstva, a posebno nekih organizacionih celina u okviru MUP. Strategije su donete u skladu sa Mapom puta za prikljuenje Srbije EU, i predstavljaju znaajan korak ka usklaivanju naela rada srpske policije sa policijama drava lanica EU, i put ka prihvatanju najbolje prakse policijskog rada u Evropi.

36


U tom smislu Ministarstvo je izradilo predloge zakona o bezbednosti saobraaja na putevima i zakona o vanrednim situacijama (koje je Narodna skuptina usvojila). Ovi zakoni, uz nekoliko drugih kojima se regulie rad Ministarstva unutranjih poslova, predstavljaju najvanije zakonske projekte MUP u protekloj godini, jer se njima reguliu izuzeto vana pitanja za bezbednost graana, ije je donoenje odlagano nekoliko prethodnih godina.

Skuptina: odsustvo demokratskog potencijalaPrethodnih godina Skuptina Srbije je bila glavni koniar reformi. Usvajanjem Odluke o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skuptine, 17. februara 2009. godine, Skuptina je deblokirana i njen rad se u velikoj meri poboljao. Tokom 2009, usvojena su ukupno 264 zakona, dok je tokom deset dana prvog zasedanja u 2010, usvojeno neto vie od 30. Meutim, nedostatak demokratskog potencijala u okviru tzv. velikih partija ne prua mogunosti za razliite stavove i sueljavanje miljenja i ideja u okviru parlamentarnih rasprava. lan parlamenta po pravilu nema suverenitet ve partija kojoj pripada. Te partije najee deluju kao privatna preduzea sa neupitnim i neprikosnovenim pravom odluivanja uskih i povlaenih grupa oko predsednika. Osim toga, skuptinska zasedanja karakterie i nepristojno ponaanje i govor mrnje to dodatno kompromituje ovu vanu instituciju. Kako Srbija nije dostigla stabilnost koja bi garantovala mir i sigurnost graanima, neophodno je da se zakoni koje donosi Narodna skuptina, ponu i primenjivati u praksi. To bi povealo poverenje u ovu instituciju, iji se rejting kree oko 15 odsto, i nii je od rejtinga Evropske unije, vojske, crkve, pa ak i od Vlade Srbije i Hakog tribunala.


37

Korupcija, organizovani kriminal i nekanjivostOrganizovani kriminal je najvea prepreka tranziciji u Srbiji. Sluaj Srbije verovatno spada u sloenije zbog Miloevievog naslea, rata, ratnih zloina, sankcija. Nije bilo ozbiljnijih pokuaja da se te strukture razbiju. Pokuaj premijera Zorana inia da izae na kraj sa tim problemom zavrio je njegovim ubistvom. Zemunski klan, koji je bio neposredni izvrilac ubistva, je razbijen u akciji Sablja, ali je vlada Vojislava Kotunice gotovo ponitila rezultate te akcije. Akcija je javnosti prikazana kao masovno krenje ljudskih prava. Meutim, u poslednje dve godine, kada se Srbija okrenula ka EU, usvojeni su zakoni i strategije neophodni za borbu protiv organizovanog kriminala. Sluaj narko kartela Darka aria ponovo je otvorio pitanje organizovanog kriminala u Srbiji i njegovih veza sa politikom. Smatra se da snaga arievog klana lei u nansijskoj moi i vezama u bizinisu i politici, bez ega nema monog organizovanog kriminala. Tokom uspona narko klana ari, koji je, po oceni medija, znatno vei i moniji od poznatog Zemunskog klana (rasturenog akcijom Sablja), promenilo se nekoliko vlada. Nijedna, meutim, nije imala hrabrosti da se uhvati u kotac sa njima. Mnoge istrage su ometane ili zatakavane, a mo klana je rasla, do nivoa kada je i sama drava postala ugroena.

Ekonomska realnostBudet Srbije za 2010. godinu upuuje na zakljuak da e drava veoma sporo leiti posledice krize iz 2009. godine, mada je ona na izgled, prebroena relativno dobro. Uskoro se mogu pojaviti i problemi koje e doneti snaan porast zaduivanja u inostranstvu tokom te krize, to sve zajedno Srbiju upuuje na energian nastavak proevropskih reformi, kako bi se zemlja to pre nala u ekonomski sigurnijoj zajednici. Socijalni i ekonomski uslovi, koji se rapidno pogoravaju, mogu iznedriti uslove za raanje socijalnih pokreta koji mogu ojaati radikalnu desnicu.

38


EU nema dovoljno razraene mehanizme za reavanje kriza poput ove u Srbiji, ali i u drugim zemljama regiona. Zato je neophodno jaanje regionalne saradnje ije bi institucionalizovanje znaajno doprinelo deblokiranju regionalne dinamike.

Mediji kao opstrukcijaMediji. kao potencijalno vaan agent tranzicije, i dalje nisu osposobljeni ni materijalno ni profesionalno da obave tako vanu funkciju. Matrica koja se temelji na prevazienim ablonima ostala je nepromenjena. Osim toga, nedovoljno regulisani trini uslovi, razliite forme kontrole, razliiti vlasniki odnosi, dalja tabloidizacija tampe (i konsekventno, nizak profesionalni nivo) sve ono to je godinama, s nijansiranim razlikama oznaavalo medijski prostor Srbije, i dalje je prisutno. Osiromaeni mediji laka su meta za izvrnu vlast i ekonomske centre moi koji, uprkos nepostojanju formalne kontrole, vaninstitucionalnim kanalima snano utiu na oblikovanje tampe, radio i tv emisija. Mediji u Srbiji su i dalje u razliitim vlasnikim odnosima od dravnih do onih sa zamagljenim ili sumnjivim kapitalom. Privatizacija se sprovodi sporo i uz puno nepoznanica, mada je jo pre nekoliko godina doneto niz propisa iz medijske oblasti koji bi proces transformacija medija trebalo da ubrzaju.

39

Nasilje: sa politikog na drutveni terenNasilje u Srbiji, u drugoj polovini 2009 godine, postaje kljuna tema ne samo medija, ve i Vlade Srbije. Iako su neonacistike i patriotske organizacije, navijake grupe, ali i njima ideoloki srodni pokreti, glavni nosioci tog nasilja, neretko se u javnosti skree panja sa glavnih aktera, pa se govori o ekstremistima ili uopteno o nasilju i nasilnom karakteru srbijanskom drutva Kako ne postoje relevantna istraivanja o delovanju . navedenih organizacija u Srbiji, kao ni o dometu njihove ideologije, objektivna slika moe se reprodukovati ako se porede sadraji domaih medija i delovanje dravnih organa, s jedne strane, i izvetaji nevladinih i meunarodnih organizacija za ljudska prava, sa druge strane. U prvom sluaju dominiraju relativizacija faistikih pojava, nepostojanje jasnog kritikog stava, propagiranje ultradesniarske ideologije od strane intelektulane scene, dok vodei mediji prenose izjave pojedinih vladajuih ili konzerativnih struja opozicije. Sa druge strane, o brojni sluajevi ostaju nezabeleeni. Prosean graanina Srbije nije upoznat sa tim da su Romi bili izloeni represiji u vreme odravanja Univerzijade u Beogradu, da homofobija nije samo verbalna ve da su osobe neheteroseksulane orijentacije esto brutalno prebijane i zlostavljane od strane neonacista, da u Srbiji svaka druga ena trpi neki oblik psihikog i/ili zikog nasilja, a poinioci u 90 odsto sluajeva su mukarci.18 Javnost je sklona stereotipima, a njih propagiraju i lako konstruiu oni koji se zalau za homogenost nacije (modernijim renikom nacionalno jedinstvo). To je koncept koji iskljuuje razliitosti, stvara javne neprijatelje bilo da su drugaije vere, seksualne orijentacije ili politikog uverenja.

18 Prema podacima Zavoda za statistiku u 2008. godini je zabeleen porast broja sluajeva nasilja u porodici za tri puta u odnosu na 2004. godinu pri emu nasilje najee trpe ene. Ministar rada i socijalne politike, Rasim Ljaji, izneo je zvanine podatke o nasilju u porodici i nasilju nad enama (konferencija za tampu u Medija centru, 18. septembar 2009).

40


Moe se napraviti paralela izmeu nasilja koje se sprovodilo devedestih u Srbiji i iz Srbije prema spolja, sa dananjim. Postoje strukturalne slinosti izmeu dva perioda nasilje sprovode ili podravaju ultradesniarske struje sistema, faizirane partije opozicije, Srpska pravoslavna crkva svojom propagandom, kao i neformalne grupe i organizacije inspirisane faistikom ideologijom (nekada Srpska dobrovoljaka garda i etnici, a danas Obraz, Nacionalni stroj, Krvi i ast i Srpski narodni pokret 1389). Proevropski orijentisani delovi vlasti ulau napore da se nasilje suzbije, ali pitanje je da li e uspeti da se izbore sa preivelim strukturama iz Kotuniinog i Miloevievog perioda. Brutalan raspad Jugoslavije iznedrio je nasilje koje je postalo model ivljenja. Zaokruivanje Srbije kao etnike drave, na kojoj je strateki nakon 5. oktobra 2000. godine najvie uradio Vojislav Kotunica, SPC i itav blok raznih udruenja koji su srpskom nacionalizmu dali novu formu. Dva mandata Kotunice ostae zapamenja po brojnim incidentima protiv svih manjina (najintenzivnije tokom 2004. i 2005. godione), posebno u Vojvodini to je dovelo i do internacionalizacije vojvoanskog pitanja. Osim toga, politika nekanjivosti je dodatno ustoliila nasilje na kojem su odrasle brojne mlade generacije. To je dovelo do poremeaja vrednosnog sistema i stalnih tenzija u drutvu. Poslednja faza zaokruivanja Srbije kao drave i njeno proslisanje kao evropske drave, praeno je i dalje osporavanjem ili otporom prema evropskoj Srbiji. Upravo grupacije koje su posebno bile aktivne za vreme mandata Vojislava Kotunice danas deluju na toj liniji, odnosno na liniji ligitimizacije nacionalistikih ciljeva. Srpska vlast na nasilje reaguje tek kad se ono desi, kada posledice budu nepopravljive. Bilo je potrebno da se desi ubistvo Brisa Tatona i faktiki zabrani odravanja Gej parade, da grad bude okupiran faistikim gratima, pa da Tuilatvo reaguje predlogom o zabrani odreenog broja huliganskih grupa i ekstremnih desniarskih pokreta. Drava je tako pokazala da je ranjiva i neorganizovana da se blagovremeno suprotstavi organizovanim nasilnim grupama. Pasivna uloga drave dovela je odnosa tolerancije izmeu drave i huligana i ravnotee straha.19 Izgubila se crta

19 Saa iri, Zakon rulje, www.e-novine.com, 7. maj 2010.

Nasilje: sa politikog na drutveni teren

41

gde je nasilje posledica nesposobnosti drave a gde dravne eksploatacije ili podsticanja (to je bio sluaj prethodne vlade). Vladajua koalicija je tokom 2009. godine nasilje stavila u svoje prioritete, to je u meuvremenu dalo i neke rezultate. To je uostalom bio i jedan od uslova za ukljuivanje Srbije u engenski vizni sistem. Ubistvo mladog Francuza bila je kulminacija nasilnog ponaanja i dravni organi od tada nisu samo deklarativno protiv nasilja, ve su preduzete i neke konkretne mere (hapenja, optunice i sl.)

Promovisanje etnitva kao antifaizmaNakon 5. oktobra 2000. godine veoma veto i sistematizovano je plasirana teza da je etnitvo antifaistiki pokret s desna, odnosno da je Srbija imala dva antifaistika pokreta s leva i s desna. Meutim, vremenom partizanski pokret je marginalizovan a svi relevantni datumi vezani za taj pokret su izbrisani iz kolektivne memorije, ukljuujui i 20. oktobar, dan osobodjenja Beogarada. Time je antifaizam kao vrednost izbrisan i prestaje biti deo kolektivnog identiteta Tretira se iskljuivo u antikomuni. stikom kontekstu. S obzirom da su skoro sve postkomunistike evropske zemlje imale slian problem, rasprava unutar EU (koju su nametnule nove lanice, pre svega baltike zemlje i Poljska) oko teze da su komunizam i nacizam isti isprovocirala je reakciju Rusije. Naime, Rusija nastoji odrati tezu o velikom ratu u kojem je ona odnela pobedu i u tom smislu optuuje postokunistike zemlje za revizionizam, koje pokuavaju da ospore 9. maj kao dan osloboenja Evrope, jer ga one tretiraju kao njihovu okupaciju od strane SSSR. U okviru te rasprave poseta Medvedeva Srbiji je iskoritena da se i iz Beograda poalje poruka o revizionizmu i za tu priliku Rusija je izdejstvovala da se 20. oktobar vrati kao dan kada se komemorira kao dan osloboenja Beograda u kome su i oni uetvovali.

42


Meutim, etnitvo kao i njegova ideologija velikosrpstva, zatim ljotievci, nedievci i dalje ostaje aktuelno izvorite inspiracija svih desnih grupacija na drutvenoj sceni.

Instrumentalizacija navijaaOno to se esto naziva huliganstvom, ekstremizmom (izrazi kojima se bitno prikriva realno stanje stvari) ustvari je nasilje koje je ideoloki potkovano. To vai i u sluaju kada su poinioci maloletni izgrednici, jer njihovi lideri i neformalne voe, plaenici i nalogodavci iz delova odreenih politikih krugova (kao i onih bliskih SPC), imaju vrlo jasan cilj i ideoloki precizno usmeravaju to omladinsko nasilje. Ministarska za sport Sneana Markovi Samardi, istie: Uglavnom, pokazalo se da policija hapsi, a pravosue kae sledee sudovi putaju. Samo 2,4 odsto ljudi je osueno. Postoje ekstremistike podgrupe, koje jesu povezane sa navijaima, ali moda i nisu ... Negde tu moda, bar ja tako zamiljam, stoje ideolozi. Ideolozi nasilja. Oni mogu, naravno, biti i politiki ideolozi u smislu protagonista neke ba politike ideologije, poput nacizma, na primer, ovinizma, a mogu biti prosto ideolozi neke teke konzervativne prie.20 Novinarka TV B92, Brankica Stankovi, je u svojoj emisiji Inasajder otvorila pitanje karaktera huliganstva u Srbiji. Iznela je niz informacija o sportskim klubovima, navijakim grupama, njihovim organizatorima, napadima u kojima su uestvovale i pozadinom tih incidenata. Nakon emitovanja, novinarki je upueno vie pretnji smru. Dravni organi su se oglasili saoptenjima u kojima su osudili pretnje, uhapsili su vie osoba identikovanih u incidentima na stadionu, a pokrenut je i postupak za zabranu ekstremnih navijakih grupa kao Partizana, Crvene zvezde i Rada. Porast nasilja na sportskim terenima moe se pratiti od kraja osamdesetih kada je i dolo do provale nacionalizma u svim porama drutva (tokom osamdesetih nije bilo tih incidenata na stadionima). Ali kada su ve jednom navijake grupe i sportski tereni postali meta reima i paradravnih segmeneta sistema, onda je taj nasilniki model opstao sve do20 Vreme, Sneana Markovi-Samardi, Lice i nalije huliganstva, 29. oktobar 2009.


43

danas (uz sumnju da nije u pitanju tek sam od sebe reprodukovan model ponaanja, ve da je delo interesa politikih i tajkunskih klika). Devedesete su ve imale ustoliene navijake grupe Grobare, navijae Partizana koji su se oslanjali na engleski model navijanja (klub elzi) i Delije, navijae Crvene Zvezde inspirisane italijanskim navijanjem. Ove navijake grupe su ideoloki po pravilu agresivno nacionalistike instrukcije su primali upravo od takvih reimskih i opozicionih aktera. Preko utakmica te grupe su se povezivale sa drugim slinim u inostranstvu (Delije i navijai Spartaka iz Rusije, i Olimpijakosa iz Grke spajalo ih je i pravoslavljeXX). Danas su itave nove generacije na stadionima mnogo nasilnije, to se najvie duguje navijaima United Force (povezani sa Krv i ast) za koje se vezuju najtei zloini na utakmicama, unoenje noeva i pitolja. S druge strane, postoje grupe koje su samoorganizovane, za koje se ne moe precizno utvrditi kome bi ili na ruku osim sopstvenom pogledu na svet i rasistikim uverenjima. Meutim, opet postoji senka sumnje da i ove grupe uivaju podrku jer do sada njihov rad nije sankcionisan. Organizacija Nacionalni stroj nije zabranjena (postupak je jo uvek pred Ustavnim sudom). Lideru Nacionalnog stroja Goranu Davidoviu Fireru je ukinuta presuda zbog irenja rasne, verske i nacionalne mrnje i to na osnovu albe to su dokumenta tokom suenja bila pisana latinicom. Mladen Obradovi i Mia Vaci lideri Obraza i 1389 nisu procesuirani zbog pretnji LGBT populaciji koje su nekoliko mesecu pred odravanje Parade ponosa prenosili svi mediji u Srbiji.

Proli radikalno-desniarskih grupaPosmatrano sa stanovita ideologije i prakse, ultradesniarske i neonacistike organizacija u Srbiji mogu se podeliti u dve struje. Jedna struja ima otvoreno propagiranje nacizma sa jasnim rasistikim programom, naelima i metodama borbe (kao to su Nacionalni stroj i Krv i ast). Druga struja velia pravoslavlje ona je antikomunistika jer svoj faizam propagira kroz satanizaciju antifaistikog naslea zemlje, kao i njen multinacionalni

44


i multikonfesionalni karakter.21 U drugu struju se mogu svrstati Obraz, Srpski narodni pokret 1389, Udruenje Nai, ali i Dveri. Ova organizacija (Dveri) se predstavlja kao istinska patriotska organizacija, a njeni pripadnici se ograuju od nacistikih sadraja ali im to ne predstavlja problem da iste brane i da se oglaavaju u njihovu odbranu. Sabor srpskih Dveri, saoptio je povodom smrti Brisa Tatona: Ovaj tragian dogaaj bacio je veliku senku na ugled naeg naroda iako smatramo da oni koji su ovaj zloin izvrili nemaju pravo da se predstavljaju kao Srbi ... Pozivamo i dravne slubenike i medije da ovu situaciju ne koriste za neosnovanu hajku na pripadnike nacionalnih i pravoslavnih udruenja, na hajku protiv navijaa i izjednaavanje istih sa huliganima 22 . Zajedniko u ideologiji pomenutih organizacija jesu: antidemokratija, antiliberalizam, antikomunizam i autoritarni nacionalizam (uz rasistike sadraje kod Nacionalnog stroja i Krvi i ast). Ako postoji slinost u ideologiji onda to znai i slinost u metodama delovanja grupa koje je propagiraju. Srpski sabor Dveri su ultradesniarska organizacija koja se najvie bavi propagandnom delatnou (asopis Dveri srpske i projekat Pokret za ivot iji su osnovni ciljevi homofobina i antiabortus kampanja). Dveri su i inicijator osnivanja Srpske mree, Sabora srpske omladine i Svetosavske kole. Srpska mrea okuplja vei broj pravoslavnih organizacija, ali i onih koje su najavljivale razbijanje Parade ponosa u Beogradu. Udruenje Nai je direktno pretilo LGBT populaciji mesecima pre najavljene povorke. Nai su poznati i po incidentima u Aranelovcu kada su njihovi aktivisti prekinuli tribinu Peanika. U Panevu su i marta 2008. godine, desetak pripadnika Dveri prekinuli tribinu. Branimir Nei, jedan od osnivaa Dveri je operativni urednik glasila SPC Pravoslavlje (Episkop baki Irinej je predsednik ureivakog odbora), dok se lanstvo Dveri (Boko Obradovi, Lidija Glii) poklapa sa redakcijom Pravoslavlja. Promoteri Dveri su i sajt Nove srpske politike misli koji prenose njihove tekstove.2321 Antikomunizam je preklapajua ideoloka karakteristika ove dve struje kao i elementi klasinog faizma koji postoje kod Obraza i 1389. 22 Peat, 2. oktobar 2009. 23 ea ea eaa a ea ea ea


45

U svojim proglasima Dveri istiu da je prolo vreme kafanskog patriotizma, rodljublja bez sadrine i nacionalnog samozaborava, te da dolazi vreme hrianske renesanse, nacionalne discipline, jer stvari moramo uzeti u svoje ruke, istinu i la, prijatelje i neprijatelje postaviti na pravo mesto!24 Sline pozive na nasilje nalaze se i u njihovim saoptenjima povodom statuta Vojvodine: Srpska Vojvodina je nastala kao autonomija srpskog naroda u okviru Austrougarske sa jednim jedinim ciljem: opstanak srpskog naroda ... Aktuelni srpski reim, nastavlja je titoistike politike razbijanja srpske drave ... Nova Matica Srpska, Ujedinjena omladina srpska, narodni tribuni i moderni naini delovanja protiv novog separatistikog reima u Novom Sadu jesu jedina ozbiljna politika u ovom asu. 25 Nacionalni stroj u svom programu (knjiga Sluaj Nacionalni stroj, urednici poziva na ouvanje superiornosti arijevske rase: Inostrana politika srpske nacionalne drave, sluie interesima nae zemlje i naroda, kao i zajednikom interesu bele Evrope. Smatramo da je vrednost rase osnova za evropsko jedinstvo i unapreenje evropske civilizacije, Zalagaemo se za uvoenje eugenskog programa kao napretka ljudske vrste i zabraniti svaki oblik rasnog meanja. Ouvanje sopstvene rase i naslea ne znai porobljavanje ili unitavanje drugih, ve prirodno pravo na sopstveni rasni identitet 26 . Srpska divizija Krv i ast, srpski ogranak meunarodne nacistike organizacije Blood and Honour, postoji od 1995, mnoge njihove pristalice su bile u ratovima na Kosovu i u Bosni i njihova misija je, kako navode,eaa e a e a a a , (http://www.nspm. rs/kulturna-politika/elementi-ideologije-homoseksualizma.html , Vladan Glii iz Dveri na sajtu NSPM) 24 Pravoslavlje, Boko Obradovi, Poslednja odbrana srpskog identiteta, www. pravoslavlje.org.yu 25 Dveri, saoptenje 1. decembar 2009. 26 Davidovi, Goran (2006), Sluaj nacionalni stroj, Art-Projekt, Zrenjanin. Urednik ove izdavake kue je Ivan Danikov, dok je osoba zaduena za marketing u ovoj izdavakoj kui Dalibor Bubnjevi. Bubnjevi je i direktor i glavni i odgovorni urednik lista Zrenjanin i Kikindske novine, ako generalni sekretar Banatsko udruzenje knjizevnika, iji je predsednik Ivan Danikov (e-novine, 15. februrar 2009).

46


da propagiraju revolucionarnu ideju Nacional Socijalizma bez kompromisa. Uestvovali su u Vidovdanskom maru 2009, gde je, kako navode, bilo oko 50 pristalica Nacionalnog stroja koji su posetili Kosovsku Mitrovicu i Gazimestan 28. juna 2009. Na Vidovdanskom maru su, prema zvaninom saoptenju Dveri, mogli da uestvuju svi koji se prijave u kancelariji Srpskog narodnog pokreta 1389, a uee su tada najavili osim domaih desniarskih, pravoslavnih i nacistikih organizacija i Ruski Obraz, Mlada Rusija, kao i aktivisti iz Grke i Poljske. 27 Voa ogranaka Krv i ast za Srbiju i BiH, Dragan Petrovi Bajba, uhapen je u Pragu u oktobra 2009. Pripadnici klerofaistike organizacije Obraz, koja nesmetano deluje od 1992. godine, i Srpskog narodnog pokreta 1389, odravaju bliske kontakte sa ruskim faistikim organizacijama kao to su Ruski Obraz i ruski Nacionalni stroj. Obe organizacije se esto kvalikuju kao patriotske. U osnovnim naelima Otaastvnog pokreta Obraz stoji da Srpsko nacionalno pitanje danas glasi: hoe li Srba uopte biti ili emo nestati muki pobijeni od iptarskih terorista, islamskih fundamentalista, ustaa i NATO-okupatora? Hoe li Srba uopte biti ili emo u ime demokratije i takozvanih ljudskih prava nestati utopljeni u melting pot-u Novog svetskog poretka? Hoe li Srba uopte biti ili e nau decu i nas potpuno unititi abortusi, sekte, kriminal i narkomanija? Kao glavne neprijate. lje srpstva istiu: Cionisti (Antihrianski jevrejski rasisti), ustae, muslimanski ekstremisti, iptarski teroristi, lani mirotvorci, partijai, sektai, perverzenjaci, narkomani i kriminalci28. U svojim proglasima Obraz poziva ove grupe da se: pokaju za svoja zlodela, inae za vas nee biti ni Boje ni ljudske milosti 29 Ova organizacija je poela sa radom devedesetih, . prvo sa fokusom na izdavaku delatnost i saradnju sa SPC. Osniva i predsednika Otaastvenog pokreta Obraz, Neboja Krsti (1964-2001), je bio lan redakcija i saradnik brojnih crkvenih asopisa kao to su Svetigora,

27 Vidovdanski mar je tradicionalna hodoasna i humanitarna akcija Srpskog narodnog pokreta 1389 koji se ove godine odrava trei put za redom uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve. (http://www.dverisrpske.com/tekst/173985). 28 http://www.obraz.rs/index1.htm 29 Isto


47

Monarhija, Pravoslavlje, Vojska i dr. Nagraen je i Svetosavskom nagradom Patrijarha Pavla 1991 godine.

asopisi desne provenijencijeGlavna karakteristika ovih organizacija i asopisa je antizapadnjatvo, zatim interpretacija ratova devedestih krajem XX veka, koja bazira na teoriji zavere Zapada protiv Jugoslavije i posebno Srba i Srbije (fokus je na ulozi stranog faktora u razbijanju drave). Osim toga, posebnu opasnost za dalje rastakanje Srbije i Srpstva vide u postojanju sekti i LGBT pokreta. Iznose tvrdnje da su se sekte devedesetih povezivale sa gej lobijem sa motivacijom da se razbije drava. Meu asopisima ideloki su najblii ovim organizacijama nedeljnik Peat. Slina retorika se moe nai na sajtovima pomenutih organizacija i u ovom nedeljniku. Takoe, vrlo blisku kritiku Zapada propagira asopis i sajt Nove srpske politike misli. U osnovi tog agresivnog nacionalizma stoji antikomunizam ime se eli spreiti bilo kakva diskusija ili dijalog na temu nedavne prolosti, posebno raspada Jugoslavije. Anti-komunizam je samo novi vid nacionalizma, jer ne ulazi u analizu ve samo etiketira. Druga karakteristika je anti antifaizam koji pokazuje upadljiv strah od urbanih progej aktivista, antifaistikog pokreta ili od komunistikih pacova (isto se misli i o antifaistima). Svaki pokret stran nacionalizmu, proglaava se prozapadnim tuinski instalirani i dolardirigovani drugosrbijanci (Vueli, Peat). Kao argumenti koriste se teorije zavere i zato je upadljiv nedostatak konkretne kritike zapadnih sistema (na primer, na meti nisu kapitalistiki ili neki militantni reimi koliko vrednosni sistem, moderni stilovi ivota i promocija pluralnosti drutva). To govori o populizmu domae desnice, ali i o opasnostima njenog irenja. Pored Roma, homoseksualaca, NGO, na udaru su standardni etniki neprijatelji (Albanci, Muslimani i Hrvati). Dok je rasizam direktan u delovanju i proglasima Nacionalnog stroja i Krvi i ast, kod drugih je veto prikriven ne pominje se eugenika, ve je u formi kultur rasizma koji funkcionie po principu crno belog prikazivanja vlastite nacije u odnosu

48


na druge. Velianje srpstva, poricanje ratnih zloina, i demonizacija Drugog i onih koji pokreu teme suoavanja sa prolosti tih ratova, osnovna su obeleja. U listu Peat, glavni urednik Milorad Vueli pie: Srpski mediji i politiari i ove godine pokazali su visok stepen uvaavanja muslimanskih rtava u Srebrenici, uz istovremeno potpuno zanemarivanje oko tri i po hiljade srpskih rtava u Bratuncu i okolnim selima 30 Prebrojavanje rta. va je jedini ugao iz koga se eli zatvoriti debata o ratovima iz devedesetih. Bez ulaenja u kontekst i hronologiju to je svojevrsni nain relativizacije i predstvalja ozbiljnu prepreku istiunskoj normalizaciji odnosa u regionu.

Ideolozi srpstvaHomogenizacija srpstva i mobilizacija onih koji su trebali braniti srpstvo poela je osamdesetih kroz organizovanu propagandu i sejanje mrnje prema razliitostima, etniki, verski, seksualno drugaijima. Mentori te propagande bilu su akademici, koji su stajali iza Memoranduma, ali i novinari koji su to sprovodili. Tada su intervjui akademika bili plasirani na prvim stranicama Politike i imali su ogroman uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Podseanja radi, nedavno je upravo Peat objavio intervju sa Dobricom osiem iz 1991, u kojem je ukazivao na ulogu drugih naroda Jugoslavije na integrisanje srpskog naroda poetkom devedesetih godina: ... dolazak na vlast secesionistikih i ovinistikih reima u Sloveniji i Hrvatskoj, osobito albanska agresija na srpski ivalj na Kosovu i Metohiji koja je trajala decenijama, dakle u toj optoj ugroenosti sjedinjavao se srpski narod. Najava ivotne opasnosti od obnovljenog ustatva u Hrvatskoj, dravni teror i pravi rat protiv srpskog naroda u Hrvatskoj sa njegovim herojskim otporom danas, dovela je do prave renesanse nacionalne svesti srpskog naroda, do svesti o njegovom ivotnom sudbinskom jedinstvu, do uspostavljanja integralnog naconalnog identiteta. Neprijatelji Srba su Srbe uinili Srbima. A sada Srbi ne treba da budu samo Srbi 31 .

30 Peat, Sramno posrtanje, 17. jul 2009. 31 Peat, Istorijska prekretnica za srpski narod, 17. jul 2009.


49

Rat je dodatno normalizovao ovinizam kao dominantnu ideologiju koja je posluila kao sredstvo za integraciju Srba irom Jugoslavije. Isti ideolozi praktino i danas deluju na javnoj sceni, ne samo kroz svoje knjige i aktivnosti, ve i direktnim uticajem na rasnu ideologiju desniarskih grupa u Srbiji. O tome najbolje svedoi pasivna reakcija drave na sve pojave nasilja i provokacija koje dolaze od oviuh grupaciju. Za vreme Kotunice ove grupacije su dobijale ogroman javni i meijski prostor i bile su pod direktnom zatitom vlade, vojske i SPC.

Zakljuci i preporukeKoalicija za Evropu, koja je pobedila na izborima 2008. godine, znaajno je iskoraila u pravcu uvoenja reda u javnu sferu, naroito posle odluke da se Srbija prolie kao zemlja iji je prioritet lanstvo u EU. Kulminacija nasilja na ulicima i svim javnim prostorima (od obdanita, kole pa do porodice), i posebno nasilnim ponaanjem prema strancima (ubistvo mladog Francuza Tatona) bili su okida za podsticanje drave da se ozbiljnije angauje na spreavanju nasilja i kanjavanju nosilaca takvog ponaanja. Dravni organi su preduzeli mere za razotkrivanje ubistva mladog Francuza Tatona, ali i kampanje protiv B92 i pretnji smru novinarki ove medijske kue, Brankici Stankovi. Razotkrivena je itava mrea koja je uestvovala u ubistvu Tatona, kao to je uhapen odreen broj navijaa koji su prepoznati da su sa stadiona upuivali pretnje Brankici Stankovi. Meutim, pripadnici pomenutih ultradesniarskih i neonacistikih organizacija jo uvek su aktivni i nesmetano deluju. Moe se rei da drava reaguje pre na posledice nasilja nego na uzorke, imajui u vidu da navijako nasilje jeste produkt propagande i delovanja njihovih ideolokih istomiljenika. Tuilatvo je pokrenulo postupak za zabranu ovih organizacija, ali jo nije jasno kakav e biti ishod.32 Neophodno je da se vri pritisak u zemlji,32 Liga socijaldemokrata Vojvodine je jo 2005. traila zabranu nekih od ovih organizacija ali nije bilo reakcije.

50


a iz EU, kako bi se dravni organi trajno angaovali u borbi protiv nasilja. Sudei prema zaokretu koji je vlada napravila prema EU, moe se oekivati takva orijenatcija dravnih organa. Imajui u vidu da je odnos snaga u drutvu jo uvek neizvestan, neophodna je aktivna podrka civilnog sektora i stalno identikovanje svih pojava iza kojih se kriju pripadnici ovih grupacija. Zakon o zabrani manifestacija neonacistikih ili faistikih organizacija i udruenja i zabrani upotrebe neonacistikih ili faistikih simbola i obeleja je stupio na snagu 10 juna 2009. Shodno Zakonu sve navedene organizacije moraju biti zabranjene ili sankcionisane.33

33 Imajui u vidu lan 3: Zabranjuje se proizvodnja, umnoavanje, skladitenje, prezentacija, velianje ili na bilo koji drugi nain irenje propagandnog materijala, simbola ili obeleja kojima se izaziva, podstie ili iri mrnja ili netrpeljivost prema slobodnim opredeljenjima graana, rasna, nacionalna, ili verska mrnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacistike i faistike ideje i organizacije ili se na drugi nain ugroava pravni poredak i 4: Zabranjuje se proizvodnja, umnoavanje, skladitenje, prezentacija, irenje ili na bilo koji drugi nain upotreba simbola kojima se propagiraju ili opravdavaju ideje, radnje ili postupci lica za koje su ta lica osuena za ratne zloine.

51

II Mehanizmi dravne prinude

52

53

Transformacija u profesionalnu vojskuNajvei reformski pomaci u 2009. godini napravljeni su u Vojsci Srbije (VS) i u policiji. Reforme u vojsci nisu poele 2009. godine, ve su one rezultat zahvata koje je zapoeo prethodni naelnik Generaltaba Zdravko Pono. Mada je Pono smenjen, iskorak vojske ne bi bio mogu bez njegovih reformskih poteza. Vojska Srbije je uinila prvi iskorak ka reformi tek poetkom 2007. godine, kada je na elu Geraltaba bio gotovo anonimni general Zdravko Pono. On je bio arhitekta reforme Vojske Srbije. Ideju reforme i njene teorijske postavke izloio je u studiji objavljenoj u asopisu Vojno delo34, koja je bila i vodi u realizaciji teorijskih postavki: priprema i donoenje nekih strategijsko-doktrinarnih i planskih dokumenata, priprema i usvajanje nekih zakonskih i podzakonskih akata, i, povlaenje odgovarajuih praktinih transformacijskih poteza u jedinicama. Za samo 13 meseci (poev od janura 2007), zavrena je reorganizacija Vojske Srbije, to je bila jedna od neophodnih pretpostavki za poetak njene transformacije. Tada je po prvi put uspostavljena tzv. kadrovska piramida, to jest, i prema formaciji i praktino, u njoj je bilo manje majora nego porunika, manje potpukovnika nego majora, manje pukovnika nego potpukovnika 35 Izvrena je i radikalna promena u platnom sistemu, a . sam Pono je to tumaio ovako: Reformom sistema plata dobili smo skalu po kojoj svako unapreenje u slubi, ne samo po inu nego pre svega po poloaju, nosi ozbiljno poveanje plata. Uspostavili smo mnogo manju kvotu za upis na vie oblike kolovanja komandnotabnog i generaltabnog: mora postojati sasvim jasna projekcija ta e ti ljudi raditi kad zavre kole. ekaju nas veliki poslovi na reformi vojnog kolstva: Vojna akademija e proizvoditi samo ono to Vojsci treba 36 .34 Zdravko Pono: Transformacija Vojske Srbije izazovi i odgovori, Vojno delo 3/2007, str. 9-30. 35 Dragana Markovi: Reforme su ili nepopularne ili neuspene, magazin Odbrana br. 58, 15. februar 2008, str. 8-12. 36 Isto.

54

srbija 2009 : ii mehanizmi dravne prinude

Najvaniji Ponoev zahvat jeste njegov pokuaj da u Vojsci, pa i u Ministarstvu odbrane, nametne nove socijalno-politike, profesionalne i moralne vrednosti. On je jedan od veoma retkih srpskih generala, koji je izjavio da je oruana sila Srbije u ratovima devedesetih prologa stolea bila upotrebljavana i zloupotrebljavana Meutim, ovaj njegov . pokupaj je ostao usamljen, jerVojska Srbije i Ministarstvo odbrane nisu pokazali spremnost da se ovim pitanjem ozbiljno pozabave.

Strategija nacionalne bezbednosti i odbraneNajznaajniji reformski uspesi u proloj godini su usvajanje dva kljuna strategijsko-doktrinarna akta Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane.37 Te dve strategije i est vojnih zakona (Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi; Zakon o civilnoj slubi; Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o odbrani; Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije i Zakon o Vojnoobavetajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji), Narodna skuptina Srbije usvojila je 26. oktobra 2009.38 U taj set doktrinarnih, zakonskih, podzakonskih i programskih dokumenata spadaju i Strategijski pregled odbrane (usvojila ga Vlada 19. marta 2009),39 dve uredbe vrlo vane sa stanovita kadrovske politike i profesionalizacije Vojske Uredba o stanjima u slubi profesionalnih vojnih lica i o unapreivanju ocira i podocira, i Uredba o prijemu u profesionalnu vojnu slubu.40 Reforma Vojske Srbije poela je bez adekvatne nasijske podrke, bez navedene strateke dokumentcije i zakonske regulative, i odvijala se vie ili manje, na idejama i entuzijazmu vodeih ljudi u oruanim snagama. Otuda i injenica da kljuni dokumenti nisu doneti na poetku tog procesa.37 Radenko Mutavdi: Zakoni, magazin Odbrana br. 99, 1. novembar 2009, str. 5. 38 Slubeni glasnik 88/09, 26. oktobar 2009. 39 Redakcijski tekst: Odgovor na promene i izazove, magazin Odbrana br. 85, 1. april 2009, str. 9. 40 A. Petrovi: Putokaz za vojnu slubu magazin Odbrana br. 81, 1. februar 2009, str. 30-31. ,

Transformacija u profesionalnu vojsku

55

Dok su Srbija i Crna Gora bile u dravnoj zajednici kao poslednjoj fazi raspada SFRJ, nije bilo mogue osmisliti bezbednosnu ili odbrambenu strategiju ili doktrinu zato to je i ta dravna tvorevina bila puka improvizacija. Analizirajui mogunosti vojnih reformi odmah nakon pada Slobodana Miloevia, dr Miroslav Hadi, na primer, vidi neto drugaije uzroke usporenom procesu reformi, pa pie sledee: ... Povrh svega, DOS bi trebalo da zapone radikalan preobraaj Vojske. Za taj poso on sad nema dovoljno vremena i para, ali ni valjanog programa. Nije iskljueno da DOS eli da izbegne eventualni sukob sa generalskim elitama i delom ocirskog kora, nesklonog promenama 41 Ili: Vlast Srbije je ve dugo zaokupljena . ouvanjem svoje dravnosti, kao i sanacijom ekonomsko-socijalnih posledica dosadanjih reformi radi njenog nastavljanja. Predstoji joj, istovremeno, reforma institucija sistema, kao i delova oruanih snaga policije, tajne slube i parapolicijskih snaga. Odatle reforma Vojske nije meu prioritetima mesnih elita i parlamentarnih stranaka 42 . Jedan od vojnih analitiara mlade generacije, Aleksandar Radi, jo je u fazi kakve-takve javne rasprave o nacrtima dveju strategija tvrdio da se posle usvajanja tih dokumenata moe raunati na daleko stabilniji pristup u reorganizaciji i mogunosti daljeg preciznog normativnog i organizacionog ureenja sistema bezbednosti, sistema odbrane i Vojske 43 Ali, . veoma je upitno u kojoj meri ta

izvestaj2009

Documents

Transcript of izvestaj2009