Ishrana visokoproizvodnih krava0Ishrana visokoproizvodnih krava1UVODSelekcijomgovedatokomposlednjihdecenijadobijenisugenotipovi sposobnizaveomavisokuproizvodnjumleka.Takvuproizvodnjumogueje ostvaritisamouzodgovarajuuishranu.Potosekodtihgrlajavljaproblem mogunosti konzumiranja dovoljno velikih koliina hrane, od vitalnog je znaaja da njihov obrok bude optimalno sastavljen. Celulozapredstavljanajzastupljenijiizvorenergijeuprirodi.Onotoje posebnovanojedaseonaobnavljadelovanjemmikroorganizama.PremaVan Soest-u(1982)85milijarditonaCO2sestvorigodinjenaZemljizahvaljujuimikrobiolokoj razgradnji celuloze. Od tog CO2u prisustvu vode i suneve energije procesom fotosinteze biljke stvaraju novi biljni materijal. Usled toga, celulozni biljni materijalpredstavljajedanodnajznaajnijihizvoraenergijenaZemlji.Potoseu organimazavarenjenestvarajuenzimikojirazlaucelulozu,preivarisustvorili simbiotskiodnossaveomaspecifinompopulacijommikroorganizamakojite enzime stvaraju. Tako su se oni kroz evoluciju razvili u najznaajniju grupu ivotinja koje koriste ovaj izvor energije. Preivari, za razliku od nepreivara, imaju tri predeluca (burag, mreavac i listavac)ipravieludac(sirite).Tajsistemimaciljdausporiprolazhranekroz digestivni trakt i omogui da mikroorganizmi razloe one delove hrane koje ivotinja nemoe.Listavacpredstavljaupravomsmislufizikubarijerukrozkojumoeda proe samo dovoljno usitnjen materijal. Da bi se ovaj proces potpomogao obavlja se ipreivanje-ponovnovakanjeiusitnjavanjehrane.Zahvaljujuisvemutomeu buraguimreavcumikroorganizmirazlaunajveideohranekojuivotinja konzumira. U procesu varenja hrane kod krava kao i ostalih preivara postoje dve faze, prva u kojoj mikroorganizmi koji nastanjuju burag i mreavac razlau vei deo hrane idrugaukojojkravausirituitankimcrevimavarimikroorganizmeionotoje ostaloodhrane.Zadobrosastavljanjeobrokaneophodnojepoznavanjeobaova procesa, a posebno je vano shvatanje onoga to se dogaa u buragu. Ishrana visokoproizvodnih krava2GRAA ORGANA ZA VARENJE Varenjehraneuorganizmuivotinja,zavisnoodvrste,jerazliito,iakoje rezultat priblino isti: razlaganje sloenih jedinjenja na prostija koja se mogu usvojiti. Meudomaimivotinjamaposebnomestozauzimajupreivari,zbogspecifinognaina obrade hrane unesene u organizam, to je uslovljeno karakteristinom graom njihovihorganazavarenje.Preivarimajezajednikotodaimajusloenieludac koji se sastoji od predeludaca i pravog eluca. Sistem organa za varenje krave sastoji se od sledeih osnovnih delova: 1. usta (oris),2.jezik(lingua),3.zubi(dentes)4.pljuvanelezde(glandulaeparotis, mandibularis i sublingualis), 5. drelo (pharynx), 6. jednjak (oesophagus), 7. eludac (ventriculus),8.tankocrevo(intestinumtenue)i9.debelocrevo(intesitinumcrassum). Slika 1 daje prikaz celog digestivnog trakta krave. Slika 1 Prikaz digestivnog trakta krave Deodigestivnogtraktakojizahtevaposebanopisjeeludackojijekod preivaravelikiizauzima3/4trbuneduplje.Onsesastojiodsledeihdelova:1. burag(rumen),2.mreavac(reticulum),3.listavac(omasus), 4. sirite (abomasus).Pojednostavljen prikaz je dat na slici 2. Ishrana visokoproizvodnih krava3Prvatridelasupredeluci(proventriculi),dokjesiritepravieludac. Jednjakulaziueludacnakupolizvanojatriumventriculi.Siriteprelaziutanko crevo.Proseankapacitetgoveegelucaje135do180L.Odukupnogkapaciteta buragupripada80%,mreavcu5%,listavcu7-8%isiritu7-8%.Predelucisu prekriveni slojevitim epitelom iji je povrinski sloj keratinizovan. Sirite predstavlja izuzetak jer ima lezdani epitel i lui digestivne sokove. Slika 2 Prikaz pojedinih delova eluca krave Burag je podeljen na dorzalnu i ventralnu slepu vreu (saccus cecus ventralis et dorsalis). On ima oblik slova S a na njegovom prednjem kraju (kranijalno) nalazi se otvor u mreavac. Na zidovima buraga se nalaze jake miine invaginacije (pilaecranialisetcaudalis).Drugeinvaginacijeseuoavajunakaudalnimkrajevima ventralneidorzalnevreeipoznatesukaopilaedorsalisetcoronaris.Oneimaju vrlorazvijenumuskulaturu.Pilaecranialisetcaudalissenastavljajunalateralnii medijalniziduvidumiinihpojaanja.Ovapojaanjaseobinozovu longitudinalnepilerumenaideleburagnadorzalnuiventralnuvreu.Invaginacije muskulatureokootvoraizmeuburagaimreavcaineretikulo-ruminalninabor. Jednjak se uliva u podruje iznad proksimalnog ruba ovog nabora.Mreavac ima oblik kruke. U njemu je sluzokoa formirala nabore u obliku vieugaonika, pa je po tome dobio ime. Otvor izmeu mreavca i listavca je mali dok jeotvorizmeulistavcaisiritasrazmernoveliki.Ovadvaotvorapovezanasu kanalom koji se naziva i ljeb omazusa. Ishrana visokoproizvodnih krava4Slika 3 Prikaz predeludaca sa leve strane*Slika 4 Prikaz predeludaca sa desne strane *Listavaciliknjiavacimaoko100listova(laminaeomasi)razliiteveliine. Kod goveda je ovaj predeludac srazmerno vei nego kod ovaca i koza.Siritejepravilezdanieludacsaslinomfunkcijomkaotoimaeludac kod nepreivara. Sirite ima dva dela: fundusni i atrium pilori. Sluzokoa fundusnog *Legenda:1.Kardija(Cardia),2.Otvorizmeumreavcailistavca(Ostiumreticuloomasicum),3. Mreavac(Reticulum),4.Kranijalnavreaburaga(Saccusruminiscranialis),5.Dorzalnavreaburaga (Saccusruminisdorsalis),6.Kaudo-dorzalnaslepavrea(Saccuscecuscaudodorsalis),7.Ventralnavreaburaga(Saccusruminisventralis),8.Kaudo-ventralnaslepavrea(Saccuscecuscaudoventralis),9.ljeb izmeumreavcaiburaga(Sulcusruminoreticularis),10.Kranijalniljeb(Sulcuscranialis),11.Desni uzduniljeb(Sulcuslongitudinalisdextris),12.Kaudalniljeb(Sulcuscaudalis),13.Ventralnikoronarni ljeb(Sulcuscoronarisventralis),14.Listavac(Omasus),15.ljeblistavca(Sulcusomasi),16.Sirite (Abomasus),17.Jednjakiljeb(Sulcusoesophagicus),18.Dvanaestopalanocrevo(Duodenum).(adaptirano: Sellers and Stevens 1966, prema Van Soest-u, 1982) Ishrana visokoproizvodnih krava5dela je karakteristina po veem broju nabora. Ima 12 ili vie spinalnih nabora gde se nalaze fundusne lezde. Atrium pilori je vie muskulozan i sadri pilorine lezde. Tokomivotagoveetamenjasemeusobniodnospojedinihdelova digestivnogtrakta(tabela1).Uvremeteljenjafunkcionalnojerazvijensamo jedan deo eluca - sirite. Ostali delovi (predeluci: burag, mreavac i listavac) su slaborazvijeni.Unjimanijezastupljenapopulacijamikroorganizamakaokod odraslih grla. U uobiajenim uslovima dranja i ishrane funkcije predeludaca su sasvim razvijenesaoko3meseca.Onezapoinjuveudrugojnedeljiivota,asa6 nedelja u populaciji mikroorganizama zastupljene su sve vrste kao i kod odraslih grla.Uprvimmesecimaivotateletapredelucisebrerazvijajuodsirita,tako da je sa etiri meseca odnos skoro isti kao kod odraslih grla. Ishrana najvie utiena brzinu ovih promena. Tabela 1. Udeo pojedinih delova digestivnog trakta goveda u razliitom uzrastu, % (Church, 1971) UzrastDeo eluca (nedelje)Burag i mreavac ListavacSirite 0381349 4521236 8601327 12641422 16671815 20-26642214 34-38642511 Slika 5 Uporedni prikaz digestivnoga trakta teleta i krave Ishrana visokoproizvodnih krava6VARENJE HRANE Proces varenja hrane kod preivara sastoji se iz nekoliko faza: 1. vakanje, 2.natapanjehranepljuvakom,3.preivanje,4.fermentativnorazlaganjeu predelucima, 5. varenje u siritu i 6. varenje u crevima. Posle hidrolize proteina, masti i ugljenih hidrata do sastojaka koji su rastvorljivi u vodi, obavlja se resorpcija hranljivihmaterija.Resorpcijamoedaseobavljaizsvihdelovaelucapreivara, kaoiutankimidebelimcrevima.Smatrasedauonometosedaljedogaasa hranljivim materijama u organizmu (intermedijarni metabolizam, ugradnja u tkiva organizma i proizvode) nema vee razlike izmeu preivara i nepreivara.Osnovnarazlikaizmeupreivarainepreivarajeuputevimakojimase dolazi do materija podesnih za usvajanje, odnosno u toku varenja. Ono zapoinjevakanjemhrane.Ciljvakanjajedaprimarnousitnihranu,pomeahranusa pljuvakomistvorizalogaj(bolus)kojiivotinjamoedaproguta.Kompletno vakanjehranesezavravakasnije,krozprocespreivanjauperiodimakadase ivotinjaodmara.Obimvakanjavarirapoddejstvommnogihinilaca.Kravau toku dana naini 40-45 hiljada pokreta vilicama. Luenjepljuvakejeizuzetnoznaajnozavarenjehranekodpreivara. Njime se pomae vakanje i gutanje hrane i obezbeuju soli kalijuma i natrijuma koje imaju puferno dejstvo u buragu (neutralizuju kiseline koje nastaju u procesu fermentacije). Pored ovoga, kroz pljuvaku se obezbeuju neke hranljive materije (urea,fosfor,magnezijumihlor)zamikroorganizmeuburagu,kaoisupstance (mucin) koje deluju protiv stvaranja pene i time spreavaju nadun. Preivanje je fizioloki proces koji je toliko karakteristian da je po njemu ovagrupaivotinjadobilaime(Ruminantia).Onosesastojiuvraanjusadraja buragauusnuduplju,odvajanjaigutanjatenogdelasadraja,ponovnog vakanja vrstogdelasadraja(ostatakahrane)uzdaljenatapanjepljuvakomi gutanja novostvorenog zalogaja. Na ovaj nain se hrana veoma efikasno usitnjava ime se olakava delovanje enzima koje stvaraju mikroorganizmi u buragu. Uburaguseodvijaveomaburnafermentacijahranljivihmaterijahrane poduticajemenzimakojestvarajumikroorganizmi.Populacijamikroorganizama seuveavastvarajuiprotein(sadrajsvojihelija),isparljivemasnekiselinei nekedrugesupstance(vitamini)kojeivotinjamoedaiskoristi.Uburaguse odrava temperatura od 38 do 40 C i pH izmeu 5,5 i 7,0, uz udeo vode od 50%. Tosuoptimalniuslovizaivotpopulacijemikroorganizama-odnosnoza aktivnostenzimakojimaonivarehranu.Uemi1prikazanisuosnovnitokovi fermentativnog i hidrolitikog varenja kod preivara. Procesfermentacijepraktinokontinuiranoteetokomcelogdana, meutim,paralelnoseodvijaiprocesodlivasadrajaizburagaimreavcakroz listavacdosirita.Nesvarenidelovihrane,mikroorganizmiirazniproduktifer-Ishrana visokoproizvodnih krava7mentativnograzlaganjahranedospevajuusiritegdenanjihdelujehlorovodo-ninakiselina(pH 50> 18< 55< 33 Poetak klasanja40-5013-1855-6033-38Klasanje30-408-1261-6539-41Posle klasanja20-30< 8> 65> 41 Leguminoze Pre cvetanja40-50> 19< 40< 31 Poetak cvetanja35-4517-1940-4631-35Sredina cvetanja25-4013-1647-5136-41Puno cvetanje< 30< 13> 51> 41 Uticajvremenskihuslovamoeznaajnodasmanjikoncentraciju hranljivih materija hraniva koja se uvaju napolju. Pri rukovanju ovim hranivima javljajuseznatnigubiciusledrastura.iniocikaotosukia,oblikiraspored kamara i trajanje uvanja utiu na gubitke hranljivih materija u hranivu. Uticaj klime moe da bude znaajan inilac. Visoka temperatura, posebno tokomnoi,ubrzavasazrevanjebiljakauporastu.Privisokojtemperaturise manje svarljivih ugljenih hidrata deponuje u biljkama, a stvara se vie vlakana. U hladnijim klimatskim uslovima biljke akumuliraju vie svarljivih ugljenih hidrata iproteina,takodajenjihovahranljivavrednostvea.Sunceimaznaajanuticaj na razvoj biljaka. Pri sunanom vremenu dobija se biljni materijal vee hranljive vrednosti nego pri oblanom odnosno vremenu sa malo sunca. Grad, mraz i druge vremenske nepogode mogu da ozlede list i da umanje hranljivu vrednost biljaka. Snabdevenostbiljakavodomtakoeimauticajananjihovrazvoj.Akoje nedostatak vode izraeniji, to moe da dovede do stresa i zastoja u razvoju biljke, tozarezultatimapoveanjeudelavlaknaismanjenjehranljivevrednosti hraniva.Ishrana visokoproizvodnih krava23Sastavzemljitaobinonemavelikoguticajanaenergetskuvrednost biljaka,aliimanaudeopojedinihmineralnihmaterija.Poveanudeoazotau zemljitu moe da povea sadraj ukupnih proteina u biljkama i ubrza sazrevanje trava,aliimamaliuticajnasvarljivosttrava.Visoknivoubrenjaazotommoe da dovede do poveanja udela nitrata u biljkama.Mnogebolestibiljaka,koroviiinsektimogutakoedautiunanjihovu hranljivu vrednost.Optimalno korienje kabaste hrane VrednostbiljnehraneuishranigovedaodreujenjenprinosSMpo jedinici povrine i hranljiva vrednost te SM. Sa zrenjem biljke raste ukupan prinos SM,alinjenahranljivavrednostveomabrzoopada.Najveahranljivavrednost SMjeuvegetativnojfazirazvojabiljaka.Meutim,utomperiodujeprinosSM mali. Kako biljka ulazi u reproduktivnu fazu i poinje da cveta, ukupan prinos SM rastealinjenasvarljivostiiskoristivostopada.Usledtogasemaksimalniprinos svarljive SM postie ranije nego maksimalni prinos ukupne SM. Kod trava maksi-malniprinossvarljiveSMostvarujeseprikrajufazeklasanjainapoetkufaze metlienja, dok je kod leguminoza to u fazi butonizacije (stvaranja pupoljaka). U tabeli 8 prikazan je uticaj faze razvoja lucerke i vremena koenja na kvalitet sena i mogua primena takvog sena u ishrani goveda. Nemoesemnogouinitidasespreiopadanjehranljivevrednosti hraniva u kasnijim fazama razvoja. Posle dostizanja optimalne faze za korienjebiljnemasesvakimdanomkanjenjakorienjasmanjujeseikoliinamleka krave hranjene takvom hranom. Postoji vie strategija za postizanje maksimalnog iskorienja hranljive vrednosti hraniva. To su: ispaa, sa takvim brojem ivotinja napregonu,kojiodgovarabrzinirazvojahraniva,sejanjemeavinetravaile-guminozakojeimajurazliitubrzinurazvojautokusezone(usklaivanjetih brzina), koenje biljne mase u ranim fazama razvoja i njeno konzervisanje u formi senailisilae,ishrana,sjednestranehranivimamanjehranljivevrednostikrava nakrajulaktacijeiliuzasuenju,asdruge,davanjekvalitetnijihhranivaufazi poveane proizvodnje mleka. Postupakspremanja,posebnokonzervisanihhraniva,imavelikiuticajna njihovkvalitet.Pritomesemoraobratitipanjanavepomenutedetalje:fazu razvoja u vreme koenja i postupak konzervisanja sa ciljem dobijanja hraniva koja eivotinjemoiviedakonzumiraju,inatajnainuorganizamunesuveukoliinu hranljivih materija. Ishrana visokoproizvodnih krava24Tabela 8. Kvalitet sena lucerke koene u razliitim fazama razvoja sa preporukama za korienje (Anderson i sar. 1994) FazarazvojaADFNDFSSMKSMRVHMogua primena u ishrani pri koenju%SM%SM%TM%TMgoveda pre cvetanja> 31> 40> 65> 3,0 > 151 Visokoproizvodne krave isve krave na poetku laktacije poetakcvetanja31-3540-4662-652,6-3,0 125-150 Prosene krave i mlade junice,odlino za popravku kondicijesredinacvetanja36-4047-5358-612,3-2,5 103-124 Junad u tovu, starije junice,retko za krave (nie proizvodnje) kraj cvetanja41-4254-6056-572,0-2,2 87-102 Junad ili zasuene krave, uzdrni obrok poslecvetanja43-4561-6553-551,8-1,9 74-86 Kvalitet kojine zadovoljava *Izraunavanje pokazatelja:Svarljivasuvamaterija(SSM)jeprocenadelahranivakojijesvarljiv.Izraunavaseuz korienje ADF vrednosti.SSM (%) = 88,9 [%ADF 0,779]. Konzumiranjesuvematerije(KSM)jeprocenamaksimalnekoliinesuvematerijeiz kabastog hraniva koju krava moe da pojede (obraun na bazi udela NDF). KSM (% TM) = 120 : %NDF Relativna vrednost hraniva (RVH) je procena vrednosti hraniva u ishrani preivara RVH = (SSM KSM) : 1,29 Koncentrovana hraniva Meukoncentrovanahranivakojasekoristeuishranikravaspadaju:1. zrnastahraniva,2.sporedniproizvodiprehrambeneindustrije,3.hraniva animalnog porekla, 4. industrijski proizvedene smee koncentrata. Zrnasta hraniva Uovugrupuspadajuitarice:kukuruz,sirak,ovas,jeam,penicaira; leguminoze:soja,graak,lupina,stonibob,kikirikikaoidrugebiljnevrste: suncokret, pamuk, uljana repica i dr. Zrnevlje itarica moe da se koristi u obliku suvog zrna ili kao visoko vlano silirano zrno.Zrnevlje itarica predstavlja najvaniji izvor energije pogotovo u obrocima zavisokoproizvodnekrave.Onoseobinonedajeceloveobraeno, imese *Ovajkvalitetsenazahtevaznaajnijudopunuobrokaenergetskimhranivimainajverovatnije drugimhranljivimmaterijama.Unekimsluajevimamoedasedajezasuenimkravamatovnih rasa.Ishrana visokoproizvodnih krava25poboljavastepennjegovogiskorienja.Najeioblikobradepredstavlja mlevenje,imeserazbijaomotazrnaiolakavadelovanjeenzima.Grubo prekrupljenozrnevljekravenajradijejedu.Suviefinosamlevenozrnomoeda prouzrokuje odreene probleme, kao to su: snienje procenta masti i acidoza.Zrnokukuruzajenajrasprostranjenijekoncentrovanohranivokojese koristiuishranikravakodnas.Ovohranivoimavisokudeoenergijeiutom pogledu je bogatije od bilo kog drugog zrna itarica. Usled visokog udela skroba potrebnojepaljivobalansiratikoliinuzrnakukuruzauobroku,kakobise izbegli problemi u varenju. Proteini kukuruza su tee razgradivi i imaju relativno nepovoljan amino-kiselinski sastav. Klipkukuruza(zrnoikoanka)jebogatizvorenergijeuishranikrava. Iakosadrioko10%manjeenergijenegozrno,veazastupljenostvlakanaovog hraniva moe da bude veoma korisna u nekim obrocima.Zrnoovsasadrioko15%manjeenergijealiima20-30%proteinavie nego zrno kukuruza. Takoe, vei sadraj vlakana u ovsu moe da bude koristan pri formulisanju obroka za krave. Zrno jema je dobar izvor proteina i energije. Ako se jeam vie koristi u ishranikrava,potrebnojedaseivotinjamaomoguiperiodadaptacije.Najbolji vid obrade jema je gnjeenje. Ukoliko je zrno jema finije mleveno, ne treba da bude zastupljeno sa vie od 50% u koncentrovanom delu obroka. Zrnopenicetakoesadridostaenergije.Akosekoristizaishranu krava,ononetrebadainivieod50%koncentrovanogdelaobroka.Pri njegovom uvoenju u obrok ivotinje treba da se postepeno prilagoavaju.Sve pomenute itarice mogu se koristiti i u obliku vlanog siliranog zrna. Ta praksa ima nekoliko povoljnih strana: etva vlanog zrna je 2-3 nedelje ranije, smanjujusegubiciuzrnuuvremeberbekaoigubicipriuvanjuirukovanju hranivom,mogusekoristitiureajizaautomatskohranjenje,nematrokova suenjazrna,ivotinjeveomaradokonzumirajuvlanozrno,utroakenergijeza mlevenje zrna je manji (Zeremski i sar. 1982). Vlanozrnokukuruza,celoiliprekrupljeno,moedasesilirasaudelom vlageod25do30%.Prekrupljeniklipkukuruzasilirasesa28-32%vlage. Procesommleno-kiselinskogvrenjastvarasemlenakiselinakojasluikao konzervans. Ukoliko se zrno ili klip silira u silo-trenevima i drugim slinim silo-objektimapotrebnojedabudegruboprekrupljeno.Akoseraspolaeobjektom kojiobezbeujehermetikozatvaranjemoesekoristitiicelozrno.Propionska kiselina moe da se koristi kao dobar konzervans za vlano zrno itarica.Zrnosojejeveomadobarizvorproteinaienergijeuishranikrava.Zrno ima manji udeo proteina od same soje, ali sadri oko 18% ulja. Dnevna koliinakoja se kravama preporuuje je do 2,5 kg ili do 20% u smei koncentrata. Krave trebapostepenoprilagoditinaishranuzrnomsoje,kakobiseizbeglapojava Ishrana visokoproizvodnih krava26proliva ili pada u konzumiranju. Sirovo zrno soje pored tripsin inhibitora sadri i enzim ureazu koji omoguuje razlaganje uree pri emu se stvara amonijak. Zbog toga, kada je ono zastupljeno u obroku, ne treba koristiti ureu kao dopunski izvor azota.Ovajproblemnepostojikodkorienjatermikiobraenogzrnasojei sameilipogaekojesutakoetermikiobraene.Termikimtretmanomse inaktiviratripsininhibitoriureaza.Termikomobradomzrnasoje(iakoonau ishrani krava nije neophodna) poboljava se konzumiranje i iskoriavanje zrna, a ujednopoveavaudeonerazgradivihproteinasojetojeprednostsaaspekta normiranja ove frakcije proteina u obrocima visokoproizvodnih krava (Nei i sar. 2001).Zrnosuncokretamoedapredstavljaveomadobarizvorproteina, energije (ulja) i vlakana u ishrani krava. Ono je vrlo ukusno i krave ga rado jedu. Moe se ukljuiti do 15% u smei koncentrata. Sporedni proizvodi prehrambene industrije U ovu grupu spadaju sporedni proizvodi: a. industrije ulja (uljane same i pogaesoje,suncokretaiuljanerepice);b.mlinskeindustrije(mekinje,obinopenine,reedrugihitarica);c.industrijeskroba(gluten,najeekukuruzni); d. industrije piva (pivski trop i pivski kvasac); e. industrije eera (rezanci eernerepe svei, suvi ili silirani i melasa).Sama soje je hranivo koje se veoma esto koristi kao izvor proteina i to ne samo u ishrani krava. Najee se koristi sama sa 44% sirovih proteina. Pored toga koristi se i sama od oljutenog zrna soje sa 48% UP kao i pogaa koja ima oko42%UP.Ovohranivosebezposebnihogranienja(izuzevcene)moe koristiti u ishrani krava. Samasuncokretamoeusvomsastavudaimaod28do45%sirovih proteina.Tozavisiodudelaljuskeusami,takodaonakojaimaveiudeo proteinaimamanjevlakna.Ovasamajeveomadobarizvorproteinaifosforai moedasekoristipraktinobezogranienjauishranikrava.Kadasedaje odvojenoodostalihhraniva,moedasedesidajenekekraveneradouzimaju, stoga je najbolje da bude ukljuena u smeu koncentrata. Samauljanerepicejesporedniproizvoduprocesudobijanjauljaiz uljanerepice(Brassicanapus).Obinosadri27-34%sirovihproteina.Zbog zastupljenosti nekih nepoeljnih glukozida (eruka kiselina), ovo hranivo se koristi umanjimkoliinamauishranimlenihkrava.Smatrasedauishranikravaovo hranivo ne treba da bude zastupljeno vie od 15% od koncentrovanog dela obroka. Peninemekinjesedobijajuuprocesupreradepenice.Bogatesuu vlaknima,sirovimproteinimaifosforu,poboljavajuukusobrokaiimajublago Ishrana visokoproizvodnih krava27laksativnodejstvo.Zbogtihosobinamekinjesetradicionalnokoristeuishrani krava u vreme teljenja. Peninostonobranosastojiseodraznihprodukataprocesamlevenja zrnapenice.Zbogtogajesastavovoghranivaestovrlovarijabilan.Stonobranoimaznatanudeoproteinaienergije,alisesmatradanebitrebalodau smeama koncentrata za krave bude zastupljeno sa vie od 20%. Ima sluajeva da je proizvodnja mleka opala kod krava hranjenih smeama u kojima je bilo vie od 20% ovog brana.Kukuruzniglutenjehranivokojesedobijatokomprocesavlane ekstrakcijeskroba.Obinopostojedvakvalitetakukuruznogglutenasa40isa 60%sirovihproteina.Ovohranivojekarakteristinoponiskojrazgradivosti proteina.Onose,meutim,nepreporuujekaodopunskiizvorproteinau obrocimakojisezasnivajunakukuruzu(silaailivei udeo zrna). Zastupljenost energije u kukuruznom glutenu je neto nia nego u zrnu kukuruza. Smatra se da ovo hranivo ne treba da bude zastupljeno u obroku sa vie od 2 kg jer se javljaju problemi u konzumiranju. Pivskitrop(treber)jesporedniproizvodindustrijepiva.Koristisekao sve ili osuen (dehidriran). U suvoj materiji trop sadri znaajan udeo proteina i energije.Farmekojesenalazenedalekoodpivaramogudaganabavljajuu sveemstanju-tojejeftinije.Sadrioko20%suvematerijeizatoseuletnjim mesecimaveomalakokvari.Davanjeveihkoliinaovoghranivauobrokuza kravesenepreporuuje.Smatrasedapivskitropmoedainido20%SMob-roka.Rezancieernerepesemogukoristitikaosvei,osueniilisilirani.U svojojSMsadredostaenergijeisvarljiveceluloze.Kraveihradojedu,bilo sveeilisuve.Granicazaukljuivanjeuobrokevisokoproizvodnihkravajedo 35% SM obroka. Melasa je sporedni proizvod industrije eera. U tenom je stanju. Bogata je u rastvorljivim eerima i mineralima. Moe da se koristi za popravljanje ukusa obroka.Potojelepljivakoristiseizasmanjenjepranjavostiobroka.Moeda poslui kao dobar izvor brzo dostupne energije za mikroorganizme buraga kada se u obrok dodaje urea. Hraniva animalnog poreklaUovugrupuhranivaspadaju:ribljebrano,mesnoimesno-kotano brano, ree brano od krvi, perja ili neko drugo hranivo animalnog porekla. Mesno-kotano brano je veoma bogato u proteinima (sa velikim udelom NP),CaiP.Obinosesastojioddehidriranihisamlevenihsporednihproizvoda klanineindustrijekaoiodivotinjakojesuuginule.Potosemesnokotano Ishrana visokoproizvodnih krava28brano proizvodi od razliitih vrsta ivotinja, njegov sastav je veoma varijabilan. Kravamoednevnodakonzumirado1kgovoghraniva.Trebavoditiraunao tome da goveda nerado konzumiraju sva hraniva animalnog porekla. Unovijevremesekaoograniavajui inilaczakorienjemesnogi mesno-kotanog brana, kao i drugih hraniva animalnog porekla u ishrani goveda javila pretpostavka da se preko ovih hraniva prenosi BSE* ili bolest "ludih krava". U veini zemalja sa razvijenim stoarstvom ovo je dovelo do zakonom propisane zabranekorienjauishranigovedamesnogimesno-kotanogbrana proizvedenog od svih vrsta sisara. Kod nas za sada ovakav zakon nije donet, ali je najbolje drati se ove preporuke. Zahvaljujui ovoj meri, uestalost ove bolesti u Velikoj Britaniji je znatno smanjena.Brano od krvi se proizvodi dehidracijom i mlevenjem svee krvi koja se dobijaprilikomklanjaivotinja.Tojeproizvodveomabogatproteinimakojise odlikuju malom razgradivou u buragu. Ovo hranivo je jedan od najboljih izvora lizina koji se mogu koristiti u ishrani krava. Branoodperjajesporedniproizvodklanicakojiimamaluhranljivu vrednostusirovomobliku.Termikaobradaperjapoddejstvomvodeneparei povienogpritiska(tzv.hidrolizacija)poveavadostupnostproteina.Branood perjajebogatoamino-kiselinamasasumporomimoedapredstavljaveoma pogodan izvor nerazgradivog proteina. Smatra se da se ovo hranivo veoma dobro dopunjujesabranomodkrvi,aunekimsluajevimasekrviperjezajedno obrauju.Ribljebranojeveomadobarizvorproteina,aposebnoesencijalnih amino-kiselina.Moedasekorisitiuishranikrava.Meutim,tojeproizvodijikvalitetveomavarira.Postojetriosnovnakriterijumazaocenukvalitetaovog hraniva: zastupljenost ukupnih proteina, razgradivost proteina i stepen oteenostiproteina.Udeoproteinavarirazavisnoodkvalitetamaterijalakojisekoristiza proizvodnju brana, zatim od udela ulja i pepela. Razgradivost zavisi od vrste ribe (ili delova tela ribe) i od duine uvanjaribepreobrade.Poredtoga,uprocesuproizvodnjeribljegbranaodvajase rastvorljivideoproteinakojimoedasedehidrirainaknadnovratiubrano. Poveanjemudelaovekomponenterasterazgradivostproteinaribljegbrana. *Bolestludihkrava(Bovinespongiformencephalopathy-BSE)jedegenerativnabolest centralnognervnogsistemagovedakojasespororazvija.Oboleleivotinjepokazujupromenu temperamenta, nervozu i agresivnost, gube koordinaciju i teko ustaju, njihova proizvodnja mleka itelesnamasasesmanjuje,iakoseapetitzadrava.Ovabolestjeneizleivaisvaobolelagrla uginjavaju.Smatrasedajeperiodinkubacijeizmeu2i8godina,dokakutna(zavrna)faza bolestitrajeoddvenedeljedo6meseci.UVelikojBritaniji,gdejepojavaovebolesti najmasovnija, najee obolevaju grla stara 3-5 godina. Ishrana visokoproizvodnih krava29HusseiniJordon(1991)navodedaserazgradivostproteinarazliitihproizvoda koji se nude na tritu pod imenom "riblje brano" kree od 30 do 70%.Oteenjeproteinanastajeusledsuenjanavisokojtemperaturi-zbog togasepoveavaudeoNPalisepritom,jednovremeno,smanjujeiskoristivost amino-kiselina. U vie istraivanja kod nas i u svetu utvreno je da je riblje brano jedan od najboljih dopunskih izvora NP zbog ega se i najvie preporuuje u obrocima visokoproizvodnih krava (Combs, 1991, Waltz i sar. 1989, Jovanovi, 1996). Tabela 9. Preporuke za zastupljenost pojedinih koncentrovanih hraniva u obroku krava(adaptirano prema Oraskovich-u i Linn-u, 1988) HranivoMogue ukljuenje u obrok Zrno jemado 50% koncentrata Rezanac eerne repedo 35% SM Zrno sojedo 20% koncentrata Sama sojenema ogranienjaZrno suncokretado 15% koncentrata Sama suncokretanema ogranienjaSama uljane repicedo 12% koncentrata Zrno lupinedo 0,8 kgLanena samado 25% koncentrata Sladne klicedo 20% SM obroka Pivski trop, suvdo 4 kg ili 25% koncentrata Pivski trop, svedo 18 kg ili 20% SM Kukuruzni glutendo 2 kgMesno-kotano brano5% smee ili do 0,7 kg Riblje branodo 0,5 kg Brano od krvido 0,2 kg Hidrolizovano perjedo 0,7 kg Svea surutkado 2/3 potreba u vodi Industrijski proizvedene smee i predsmee Uovugrupu,premaPravilnikuokvalitetustonehrane,spadaju industrijskiproizvedenesmeezaishranukravaito:kompletne,dopunske proteinskesmeeipredsmeemineralaivitamina.Smeekojeseproizvodeza ishranukravaikojesemogustavljatiuprometpremaPravilnikuokvalitetui Ishrana visokoproizvodnih krava30drugimzahtevimazahranuzaivotinje(SlubenilistSRJ,2000i2001)su:1. Potpuna smea za krave muzare (12% UP), 2. Potpuna smea za krave muzare do 20Lmlekanadan(15%UP),3.Potpunasmeazakravemuzareiznad20L mlekanadan(18%UP),4.Dopunskasmeazakravemuzare(30%UP),5. Potpunasmeazavisokosteonejunice(14%UP).Uslovinjihovogkvaliteta prikazanisuuprilogu10.Premaposebnimproizvoakimspecifikacijamakod nekihproizvoaamogusesrestiismeedrugaijegsastavakojeseradeza poznatog naruioca (odnosno ne prodaju se na tritu).PredsmeemineralaivitaminapremaPravilnikunajeeseugraujuu smee koncentrata u koliini od 1 do 2%.Zasastavljanjeobrokaismea,danassesveviekoristeodgovarajuikompjuterskiprogramikojimaseputemlinearnogprogramiranjadobijaju najekonominije smee ili itavi obroci (Negovanovi i sar. 1992, Adamovi i sar. 1993)Ishrana visokoproizvodnih krava31HEMIJSKE OSOBINE HRANIVA KOJA SE KORISTE U ISHRANI KRAVAFrakcije proteina u stonoj hrani Hemijskaprirodaproteinapojedinihhraniva,odnosnooblikukomesu azotnematerijezastupljene,jenajznaajniji inilackojiodreujestepenibrzinu razlaganjauburagu.Neproteinskaazotnajedinjenjabreserazgraujuodpravih proteina, a meu pravim proteinima podloniji razgradnji su albumini i globulini od prolamina i glutelina. Prema Sniffen-u (1974 i 1987) to nije povoljno - s obzirom da upravoalbuminiiglobuliniimajunajveubiolokuvrednost.Vezani-lignificirani proteinjepraktinonerazgradiv,kaoionajkojijeoteenvisokomtemperaturom. Proteini sa disulfidnim vezama otporniji su na razgradnju od ostalih (Ha i sar., 1984, Holzer i sar., 1986, Hume, 1974).Ukupniproteinhranivaimaveomavarijabilansastav.StogasuSniffeni sar. (1979) doli do zakljuka da iskoriavanje proteina od strane preivara zavisi odvarijacijausastavuproteina.Oviautorinavodedasastavproteinavarirane samoizmeu,veiunutarpojedinihhraniva,kaoidapostojevelikerazlikeu pogleduudelarastvorljivog,razgradivoginedostupnog(vezanog)proteinau hranivima.Grubiisar.(1993)navodepodeluukupnihproteinahranivanafrakcije: A) NPN, B) pravi protein razgradiv u buragu i C) pravi protein u vezanom obliku koji je nerazgradiv i nedostupan za ivotinju. Frakciju A, odnosno neproteinska azotna jedinjenja ine amonijak, peptidi i amino-kiseline. Ona se u buragu veoma brzo hidrolizuju do amonijaka. Sav rastvorljivi protein u pokoenoj zelenoj masi i silaama je u obliku NPN.Povezanostrastvorljivostiproteinasarazgradivouuburagui odgovarajuimpromenamauperformansamapreivarauoenajeodstraneveegbrojaautora(Chalmersisar.,1954,Glimpisar.,1967,SherrodiTillman,1962, Tagari i sar., 1962). Rastvorljivost proteina hrane je jedan od osnovnih inilaca koji odreujestepenrazgradnjeproteinauburagu(Aitchinsonisar.,1976,Evansi Biddle1971,Krishnamoorthyisar.,1982,Krishnamoorthyisar.,1983,Sniffen, 1974iWohltisar.,1973).Pritomerastvorljivostproteinanajee,iakoneuvek, oznaavainjihovupristupanostdejstvuproteolitikihenzima(Macgregorisar., 1978). Rastvorljivi pravi protein se najee veoma brzo razlae u buragu, ali neka hraniva (riblje brano, dehidrirana lucerka) u ovoj frakciji mogu da imaju znatan deo pravih proteina ija razgradivost tee manjom brzinom.FrakcijuBinepraviproteinikojisezavisnoodbrzinerazlaganjau buragudelenapodfrakcijeB1,B2iB3(Sniffenisar.1992).PodfrakcijaB1 iniIshrana visokoproizvodnih krava32malideorastvorljivihproteinakojiiznosioko5%kodkabastihioko10%kod koncentrovanih hraniva.PodfrakcijaB2jedeliminorazgradivauburagu.Obimrazgradnjezavisi od brzine prolaska hrane kroz burag. Ona se odreuje kao razlika izmeu frakcije rastvorljivih proteina i podfrakcije B3.PodfrakcijaB3sespororazlaeuburagupotojeineproteinivezaniza elijskizidbiljnogmaterijala.Hemijskiseodreujekaoproteinkojije nerastvorljivuneutralnomdeterdentu(neutraldetergentinsolubleprotein- NDIP).FrakcijuCiniproteinpovezansaligninom,kompleksitaninaiproteina kao i produkti Maillard - ovih reakcija. Proteini ove grupe ne mogu da se razloe ni u buragu niti u tankim crevima tako da su za ivotinju nedostupni. Ova frakcija jenajeezastupljenauhranivimakaotosu:senaa,dehidriranobrano lucerke,pivskitropiostatakoddestilacijekukuruza.Udeoovefrakcijese odreujekaoproteinkojijenerastvorljivukiselomdeterdentuodnosnoacid detergentinsolubleprotein(ADIP).Zastupljenostpojedinihfrakcijaproteinau nekim hranivima prikazana je u tabeli 10. Proteini zastupljeni u stonoj hrani mogu da se klasifikuju prema njihovoj rastvorljivostinaonekojisurastvorljiviu:vodi(albumini),rastvorusoli (globulini), alkoholu (prolamini) ili rastvoru baza (glutelini). S druge strane mogu daseklasifikujupremanjihovojfunkcijiubiljci(enzimi,sturkturniprotein, rezervniprotein).Usveimzelenimhranivimaoko70-90%ukupnogazotainepravi proteini, a 10-30% neproteinska azotna jedinjenja (NPN).Van Straalen i Tamminga (1990) navode da se u kabastim hranivima sreutri osnovne frakcije proteina: 1. proteini lista (proseno oko 75% UP),2. proteini lista(25%UP),i3.proteinimembranehloroplasta.Frakcijaproteina1sastojise pretenoodenzimahloroplastakojiseveomabrzorastvarairazlaeuburagu. Frakcijaproteina2jemeavinarazliitihproteinahloroplastaicitoplazme.Brzina njenerazgradivostiuburagumoedabudeveomarazliita.Proteinimembrane hloroplasta (preteno hlorofil) nisu rastvorljivi i u buragu se razgrauju veoma sporo. Mali deo ukupnih proteina smeten je u mitohondrijama i elijskom jedru - njihova razgradivost nije poznata. Konano, deo proteina je inkorporiran u elijske zidove pa je stoga sporo razgradiv i veim delom nedostupan za ivotinju.Tabela 10. Zastupljenost pojedinih komponenata proteina nekih hraniva za preivare* (Sniffen i sar. 1992), g/100 g * Skraenice: UP - ukupni protein, RAP rastvorljivi protein, NPN - neproteinska azotna jedinjenja, ADIP-proteinnerastvorljivukiselomdeterdentu(aciddetergentinsolubleprotein),NDIP- protein nerastvorljiv u neutralnom deterdentu (neutral detergent insoluble protein).Ishrana visokoproizvodnih krava33HranivoUPRAPNPN ADIPNDIPU SMuUPuRAPu UPu UP Zelena lucerka u prolee28462210 Zelena lucerka u leto24462312 Seno lucerke - sredina cvetanja1728961425 Silaa lucerke - sredina cvetanja17451001832 Brano dehidrirane lucerke19281001725 Zelena masa trava u prolee24412215 Zelena masa trava u leto15425224 Zelena masa trava u jesen22432216 Seno trava - sredina cvetanja92596631 Silaa biljke kukuruza, 25% zrna855100916 Silaa biljke kukuruza, 45% zrna945100816 Zrno kukuruza101170515 Sama suncokreta26303758 Sama soje50205525 Pivski trop298501038 Riblje brano6712011 U zrnastim, koncentrovanim, hranivima, zastupljen je preteno pravi protein i touljusci,perikarpuilisamomsemenu.Uljusciiperikarpudominirastrukturni proteindokjeusemenunajveimdelomzastupljenrezervniprotein(80-90%)u aleuronskom sloju i endospermu. U klici se sree jo i protein enzima.Uzrnevljuitarica10-20%proteinainealbuminiiglobuliniaostalih80-90% su jednako rasporeeni izmeu prolamina i glutelina. U tom pogledu odstupaju pirinaiovaskodkojihje70-80%proteinauoblikuglutelinaisamo5-20% prolamina.Uzrnevljuleguminoza85-100%proteinainealbuminiiglobulini, prolamina gotovo da nema, a 0-15% ine glutelini.Uhranivimaanimalnogporeklaproteinjezastupljenuenzimima, membranama, krvi (transportni proteini, na primer albumini) i miiima (mioglobin). Zavisno od porekla hraniva proteini animalnog porekla mogu znaajno da variraju u pogledu razgradivosti u buragu.Premazastupljenostipojedinihfrakcijaproteinahranivasemeusobnoznatno razlikuju. Kombinovanjem razliitih hraniva moe da se utie na udeo neraz-gradivihproteinauobrokuidasetimeispunezahtevikojisepostavljajupri sastavljanjuobroka.Takonaprimernovijepreporukenalaudaobrok visokoproduktivnih krava u periodu najvee proizvodnje treba da sadri 18-19% UP. Od toga 60-65% treba da bude RP i 35-40% NP. U okviru RP oko 50% (ili 30-32% od ukupnih) treba da bude rastvorljivih (Grubi i sar. 1994). Ishrana visokoproizvodnih krava34Frakcije ugljenih hidrata u stonoj hrani Ugljenihidrati,kaoosnovneenergetskematerijekojesuzastupljeneu hranivimakojaineobrokpreivara,premafunkcijikojuvreuorganizmu biljakaaliihranidbenojvrednosti,sedelenadveosnovnegrupe:strukturnei nestrukturne.Strukturniugljenihidrati(ilikakosedrugaijezovu"vlakna")se sastojeodceluloze,hemicelulozeiligninaizastupljenisunajvieuopnama biljnih elija.PremaVanSoest-u(1982)vlaknatrebasmatratibiolokomjedinicom,a nehemijskomcelinom.Kompleksnastrukturazidabiljnihelijasastojiseod lignina,celuloze,hemiceluloze,pektina,delaproteina,lignificiranihazotnih materija,voskova,kutinaimineralnihkomponenti.Tajmaterijalmoedase podeli na: supstance matriksa koje su nerastvorljive i obuhvataju lignin, celulozu i hemicelulozu koji su meusobno unakrsno povezani i rastvorljive materije kao to su pektini, voskovi i proteini. Vlakna utiu na fizike osobine hraniva i smanjuju njihovu energetsku vrednost. Iako moe u znatnoj meri da bude svaren od strane mikroorganizama u buragu, elijski zid praktino nikada ne biva potpuno svaren. Enzimikojeusvojimorganimazavarenjeluesisarinemogudavarevlakna. Stogajesaishrambenetakegleditakompleksvlakana(dietaryfibercomplex)definisankaogrupasupstancikojesuotpornenadelovanjeenzimakojestvaraju sisari.OOOOOOOSlika 6 Deo lanca celuloze Nestrukturniugljenihidrati(NUH)sesastojeodeera,skroba,pektinai drugihrezervnihugljenihhidrata.Onipredstavljajuveimdelomsadrajbiljnih elija. Njihov udeo u obroku izraunava se preko sledee formule:NUH = 100 - (% sirovog proteina + %NDF + % masti + % pepela). Ugljeni hidrati, slino kao i proteini, mogu da se klasifikuju prema brzini razlaganjauburagu(NocekiRussel,1988,Sniffenisar.1992).FrakcijuAkoja se brzo razgrauje ine eeri, frakciju B1 ini skrob koji se razgrauje srednjom brzinom, frakciju B2 ine sporo razgradivi ugljeni hidrati (dostupni deo elijskogzida).FrakcijuCininedostupnideoelijskogzida.NajveimdelomfrakcijuC inilignin,kojijezaivotinjunedostupan.Njegovazastupljenostubiljnom Ishrana visokoproizvodnih krava35materijaluvariraod5do25%odelijskogzida,priemugavieimau leguminozama nego u travama. Zastupljenost pojedinih frakcija ugljenih hidrata u nekim hranivima prikazana je u tabeli 11. Zastupljenosteerauveiniobrokazapreivarejeveomaniska,sa izuzetkomhranivakojasusporedniproizvodieeranaizelenetravnemase. eeriseveomabrzorazlauuburagu.Skrobjeosnovnakomponentazrnevlja itaricaazastupljenjeumanjojmeriiukabastojhrani.Skrobizsiliranogili termikiobraenogzrnevljaitaricarazgraujesetakoeveomabrzo.Meutim, vetaki sueno zrnevlje moe da sadri znaajan deo nerastvorljivog skroba koji se sporo razlae.Pektinisekoditaricaitravasreuuzanemarljivimkoliinama,aliu zelenoj masi leguminoza, njihovom zrnevlju i rezancima eerne repe njihov udeo moe da bude vei. Oni brzo bivaju fermentisani u buragu.Brzinarazgradnjepojedinihfrakcijaugljenihhidratajeveomarazliita.TakosesmatradajeonakodfrakcijeAoko300%/h(Sniffenisar.1983),to znaidapraktinosaveerbivafermentisan.Sporijerazgradivi,alidostupni ugljenihidrati(frakcijeB1iB2)serazgraujubrzinomizmeu2i50%/h. Meutim, Sniffen i sar. (1992) navode da je ova brzina najee izmeu 3 i 8%/h.Mikroorganizmiburagarazlaueeriskrobkaoiirokspektar polisaharidakaotosuceluloza,hemicelulozaipektini.Veomaznaajnoza iskoriavanjehranekodpreivarajetotoseuburagurazlaeelijskaopna biljnih tkiva ime sadraj elija postaje dostupan za varenje. U normalnim uslovima osnovni produkt svih procesa varenja ugljenih hidrata su tri nie masne kiseline - siretna,propionskaibuterna.Poredtogastvarajuseigasovimeukojimasu ugljendioksidimetan,kaoimanjekoliinekiseonika,vodonikaiazota. Komponenteelijskihzidova(hemicelulozaiceluloza)seunajveojmeri fermentiuusiretnu,amanjimdelomipropionskukiselinu.Ugljenihidrati poreklomizelijskogsadrajasepretenofermentiuupropionskukiselinu. Jovanoviisar.(1995a)navodedasepektiniizzidovaelijafermentiugotovo isto kao skrob ili eeri, to je bitno kada se ivotinje hrane mladom biljnom ma-som leguminoza.RelativnaproporcijaIMKkojesestvarajuuburaguvarirazavisnood zastupljenostinestrukturnihistrukturnihugljenihhidratauobroku.Obinoje udeosiretneuukupnimIMK60-70%,propionske15-20%abuterne10-15% (Obraevi,1975).Viesiretnekiselinesestvaraakoseivotinjehranesuvom kabastomhranom(seno,slamaisl.).Propionskekiselineimavieakojeuobroku zastupljena vea koliina eera ili skroba. U sluaju da obrok sadri vee koliinelakosvarljivihugljenihhidrata,moedadoeidostvaranjamlenekiselinei pojaveacidozeburaga.Potojesiretnakiselinaprekursorzasintezumlenemasti obroci za krave treba da budu tako formulisani da stimuliu njeno stvaranje.Ishrana visokoproizvodnih krava36Tabela 11. Zastupljenost pojedinih komponenata ugljenih hidrata nekih hraniva za preivare * (Sniffen i sar. 1992), g/100 g HranivoNDFLigninNUH Skrob u SMu NDFu SMu NUH Zelena lucerka u prolee33808 Zelena lucerka u leto38908 Seno lucerke - sredina cvetanja4619710 Silaa lucerke - sredina cvetanja4619710 Brano dehidrirane lucerke4524790 Zelena masa trava u prolee50615 Zelena masa trava u leto55715 Zelena masa trava u jesen487105 Seno trava sredina cvetanja67816 Silaa biljke kukuruza, 25% zrna52100100 Silaa biljke kukuruza, 45% zrna4170100 Zrno kukuruza911290 Sama suncokreta403000 Sama soje143290 Pivski trop42120100 Riblje brano20090 Tabela 12. Frakcije proteina i ugljenih hidrata u hranivima (Nocek i Russel, 1988) FrakcijaProteiniUgljeni hidratiDostupnost u buragu Aamonijani azot, rastvor-ljive amino-kiseline i proteinieeri, deo skroba, fruk-taniVisoka - od 4%/min do 2%/h (rastvorljivi) B1vrlo brzo razgradivi prote-ini, oligopeptidibrzo razgradiv skrob, pektini i oligosaharidi svarljivi(nerastvorljivi)B2brzo razgradivi proteiniSporo razgradiv skrob od 1 do 30%/h B3proteini koji se razlau srednjom brzinom brzo razgradiva vlakna B4sporo razgradivi proteini, delimino vezani za ADF Sporo razgradiva vlakna Cproteini vezani za ADFLigninnesvarljivo (0%/h) KodivotinjakojesehraneuskladusasvojimpotrebamaIMKse: oksidiu za energetske potrebe organizma, deponuju u tkivima (masne rezerve) ili troezasintezukomponenatamleka.OdbrzinestvaranjaIMKzavisipHtenog*Skraenice:NDF-vlaknanerastvorljivauneutralnomdeterdentu(neutraldetergentfiber),NUH nestrukturni ugljeni hidrati Ishrana visokoproizvodnih krava37sadraja buraga. On zavisi i od prisustva pljuvake koja sadri puferne supstance. Zavisnoodobrokakojidobija,kravadnevnomoedaizluiido170litara pljuvake, to predstavlja veoma efikasan sistem za neutralizaciju velikih koliinakiselina koje se u buragu stvaraju (Perry, 1988).inioci od kojih zavisi razgradivost proteinai ugljenih hidrata u buragu Unovijevremepostalojeopteprihvaenomiljenjedaprocesikojise odvijaju u buragu predstavljaju osnov za uspeno korienje hranljivih materija u organizmukrave.iniocikojiodreujuobimrazgradnjehranljivihmaterijau buragumoguseklasifikovatiunekolikogrupakojeseodnosenahranuimikroor-ganizmekojiiveuburagu(Grubiisar.,1993i1995). Njihov meusobniodnos ini svojevrsnu interakciju izmeu hraniva i ivotinje koja odreuje koliko i kako esehranljivematerijeobrokaiskoristiti.Dobropoznavanjeoveinterakcijeiprimena tihznanjausastavljanjuobrokaomoguujepunoiskorienjepotencijalahraniva, kaoizvorahranljivihmaterija,ikravekojakoristeitehranljivematerijastvaraza ljude veoma vredne proizvode. inioci koji utiu na razgradivost proteina SmanjivanjemudelarastvorljivihproteinailiRPnajeesepoveavakoliinaamino-kiselinakojeseusvajajuutankimcrevima.Uobiajenipostupci kojimasetomoepostiisu:termikailihemijskaobradahraniva,kaoi ukljuivanje u obrok hraniva koja imajuprirodno vei udeo NP. Na razgradivost proteinakabastihhranivamoeseuticatiputemuslovagajenjapriemunajveiuticaj imaju: unoenje azota u formi ubriva, zrelost biljke i sezona gajenja.ubrenjeazotnimubrivimadovodidosmanjenjaudelaNPuzelenoj masihranivatoznaidasepoveavarazgradivostnjihovogproteina.Sdruge strane zrelou biljaka njihov protein postaje manje razgradiv. Stepenzrelostibiljnehranejeznaajan inilac,sobziromnalignifikaciju kojanastupasazrelou,akojavezujejedandeoazota(5-15%)iiniga nepristupanim(VanSoest,1982).Drugimreima,stepenukomejeprotein kabastihhranivaintegrisanustrukturubiljkeutienanjegovudostupnostza dejstvo proteolitikih enzima.VanStraaleniTamminga(1990)navodedajesuenjezelenemasena suncu,biloprispremanjusenailikaoprovenjavanjematerijalazasiliranje rezultiralousmanjenjurazgradivostiproteina.Usledproteolizekojasedogaatokomsuenjautravnomsenuobinoimavierastvorljivihproteinanegou Ishrana visokoproizvodnih krava38zelenojmasiodkojejenastalo.PoredtogasuenjesenarezultiraupoveanjuudelaNPismanjenjubrzinerazgradnje.Senotravaobinoimamanje rastvorljivih proteina od silae, ali vie NP (Van Straalen i Tamminga, 1990).Neproteinskeformeazotnihjedinjenjasuuvekprisutneuveojmeriu siliranimhranivimanegokodzelenemase.Toseobjanjavaspontanom hidrolizomproteinausleddezorganizovanogdelovanjabiljnihenzimaposle odumiranjaelija.Ovakvaaktivnostbiljnihenzimajenajveauprvihnekoliko danaposiliranju,dopostizanjaoptimalnepHvrednosti,alijeumanjojmeri evidentnajonekolikomeseci(uperloviisar.1980i1983,Fairbarnisar. 1988). Na raun produkata njihovog delovanja (slobodne amino-kiseline, peptidi i amonijaniazot)poveavaseueefrakcijeAkojaseuburaguvrlobrzo hidrolizuje,aijiveiilimanjideomoebitinepovratnoizgubljen.Usledtoga, pri korienju silae zapaa se na nivou duodenuma smanjenje koliine dostupnih amino-kiselina (Flores i sar. 1986). Uporedosadelovanjembiljnihenzimaodvijaseiproteolitikaaktivnost razliitihmikroorganizama,priemunajveiproblempredstavljajuproteolitikisojevibuternihbakterija,umanjojmeriikvaevegljivice,dokveinamleno-kiselinskih bakterija ne ispoljava ovu aktivnost (Skljarov i Zakaurin, 1984). Pridirektnomzakieljavanjusiliranemasemineralnimiliorganskim kiselinamadelovanjekakobiljnihenzimatakoiproteolitikihmikroorganizama sezaustavljavrlobrzoitimesmanjujugubiciproteinaienergije.Znaajnesui neutralnesupstance,kaotojenaprimerformaldehid,kojiprotektiraproteinei smanjuje njihovu razgradivost u buragu (Waldo i sar. 1973, Zafrem, 1977), a to seodraavakrozpoveanjebilansaazota.Provenjavanje,odnosnopoveanjeudelasuvematerije,takoesmanjujeaktivnostbiljnihibakterijskihproteaza (Muck i sar. 1987). Poveanjem temperature u siliranom materijalu intenzivira se i proteoliza. PoMuck-uiDickerson-u(1988)temperaturaprisiliranjuimaveiznaajza stepenproteolizenegoudeosuvematerije.Popov(1989)navodidaprisiliranju temperaturanesmedaprelazi37-38C.Ukolikotemperaturadostignevisoke vrednosti(prislabomsabijanjusiliranogmaterijala)dolazidodenaturacije proteinaismanjivanjanjihovesvarljivosti.Slinosedeavaikodbaliranjaili lagerovanjemisuvievlanogsena(Jovanovi,1988).Utomsluajudolazido oteenjaproteinasenausledzagrevanjabiljnemasena95paivie C. Natako visokimtemperaturamanastajupromeneijijerezultatsmanjenadostupnost proteina za ivotinje (Maillard-ove reakcije). Privetakomsuenjukoncentrovanihikabastihhranivatakoese smanjuje udeo razgradivih proteina usled interakcije funkcionalnih grupa ostataka amino-kiselinaumolekulimaproteinainastankanovihjedinjenjasaumreenim vezama (Popovi i sar., 1988). Ishrana visokoproizvodnih krava39Narazgradivostproteinauburagumoeuticatiitehnikahranjenja ivotinja, odnosno promene u pogledu rasporeda davanja, nivoa i odnosa kabastih ikoncentrovanihhraniva.Inainishrane,odnosnodavanjekompletnogobrokaili pojedinanih hraniva ima takoe odreenog uticaja. Odnos kabaste i koncentrovane hraneuobrokudirektnoutienaaktivnostmikroorganizamaisastavmikrofloreu buragu(Ili,1990).Poveanimudelomkabastihhranivausporavaseprolazak hraniva kroz burag, a time se poveava razgradivost. Po pravilu davanje obroka sa vie kabaste hrane dovodi do poveanog obima razgradnje proteina. Takvi obroci omoguujuviipHtenogsadrajaburagatopovoljnodelujenaaktivnost mikroorganizama.Uokvirupretenokabastihobrokarazgradivostproteinaje vea kod ivotinja hranjenih sveom zelenom masom nego ako dobijaju seno. To je verovatno zbog aktivnosti proteaza koje su zastupljene u sveem materijalu, to se dopunjuje delovanjem enzima mikroorganizama.Uticajuestalostihranjenjatakoemoedaimaodreenoguticajana razgradivostproteinauburagu.eedavanjehranestabilizujefermentacijuu buraguipoveavakonzumiranjesuvematerije.Viekratnodavanjeobrokasa veimudelomkoncentratadovodidoubrzanjaprolaskahranekrozpredeluce. Kod obroka koji se preteno sastoje od kabastih hraniva ovakav efekat poveanjabroja hranjenja nije zapaen (Robinson i Sniffen, 1985). Razliitimmetodamaobrademoedasepostignezatita(protektiranje) proteinahraneodrazgradnjeuburagu.Postojiveibrojpostupakakojiomoguujuda se to postigne kod hraniva u kojima dominiraju razgradivi proteini. Primer za to je termika obrada sojine same i sirovog zrna soje. Lynch i sar. (1987), Waltz i Stern (1987) i Nocek (1985) su utvrdili da neobraena sama soje ima 14% NP, obraenauobiajenim postupkom 45%, na 120 C - 59%, na 130 C - 71%, na 140 C - 82%. Grubiisar.(1995)ustanovilisudajeudeoNPbiozasirovozrnosoje23%, termikiobraenozrnosoje(60C)-21%,samusoje31%,oljutenozrnosoje tostirano 35 minuta na 95-105 C - 63% i oljuteno zrno soje tostirano 35 minuta na 105-115C-72%.Slianefekatsepostieidelovanjemsupstancikaotosu formaldehid, tanini, izopropanol, propanol, etanol i dr.inioci koji utiu na razgradivost ugljenih hidrata Najvanijiinilacodkogazavisikakoikolikoesehranljivihmaterija iskoristitiiznekogbiljnoghranivajefazarazvia, odnosno zrelost. Odmicanjem fazerazviazastupljenostproteina,dostupneenergije,kalcijumaifosforase smanjuje, dok se udeo vlakana poveava. Istovremeno se poveava i zastupljenost lignina.Poredtogatojesamnesvarljiv,ligninoteavarazgradnjucelulozei hemicelulozekojebimogledabuduiskoriene.Tojeosnovnirazlogtoiz biljaka u kasnijim fazama razvia ivotinje mogu da iskoriste manje energije.Ishrana visokoproizvodnih krava40Kodtravaileguminozaveinahranljivihmaterijasenalaziulistu.Kako biljkarasteproporcionalnoueelistovasesmanjuje,arasteudeostabljike. Ukolikosebiljkavieputakosi,svakisledeiotkosimaveiudeolistaamanji stabljike.Stabljikeusebisadrevievlakana,takodajenjihovasvarljivost manja.Kaorezultattogaubiljcisesmanjujeudeoproteinaarasteprocenat strukturnih ugljenih hidrata. Pored toga, u elijskim zidovima zrelijih biljaka ima svevielignina.Wattiaux(1994)navodidadosmanjenjarazgradivostiugljenih hidrata,atimeihranljivevrednostibiljaka,dolaziusledsmanjenogudelalista, manjezastupljenostiproteina,poveanogudelastabljikeiveezastupljenosti strukturnihugljenihhidrata,poveanelignifikacijestabljikeiopadanja razgradivostinjenesuvematerijeuburagu,tozaposledicuimasmanjenu energetsku vrednost hraniva. Prilikom pripremanja silae dolazi do promena u biljnom materijalu. Posle koenjamaterijalanamenjenogsiliranjuproduavasedisanjetesemono-i disaharidi oksidiu do ugljendioksida i vode. I jedan deo skroba se hidrolizuje do mono- i disaharida i troi. Obim hidrolize celuloze je zanemarljiv. U anaerobnim uslovimapoinjeimleno-kiselinskafermentacija.Svemleno-kiselinskebakterijelakofermentiuglukozu,fruktozu,galaktozuimanozu,doksamoneke mogu da koriste ksilozu i arabinozu, a delimino metil pentozu. Buterne bakterije upovoljnimuslovimatroeheksozeipentoze,mlenukiselinu,skrobicelulozu stvarajuipritomebuternukiselinu,acetaldehid,vodonikiugljendioksid (orevi i sar. 2000 i 2002). Skrobseprisiliranjuunormalnimuslovimanemenja,jergamleno-kiselinske bakterije osim u retkim izuzecima, ne mogu koristiti. Pektini i celuloza setakoenerazlauprisiliranju.Ukolikoseprisiliranjuleguminozaislinihkulturakoristeugljenohidratnidodacikoji sadreskrob(prekrupaita,krompir), neophodnojedaprvobiljnienzimihidrolizujuskrob,patektadaprodukte razlaganja mogu da koriste mleno-kiselinske bakterije.Sastanovitarazgradnjehranljivihmaterijasilaeuburaguinjihovog korienjauorganizmuivotinje,ovepromenenemajuposebnovelikiznaaj.Zbog toga se s pravom smatra da je silaa hranivo koje je najblie sveoj zelenoj hrani.Prilikomspremanjasenamogudasejavepromenekakonaproteinskom takoinaugljenohidratnomkompleksuhraniva(VanSoest,1982).Seno,kaoi silaa, moe da dobije neprijatan ukus koji na ivotinju deluje odbojno tako da ga onaneradokonzumira.Posebnovelikepromenemogusejavitiakodoedo zagrevanjasena.Zagrevanjesenamoeznatnodaumanjinjegovuhranljivu vrednost,potodeoproteinaiugljenihhidratausledtogapostajenedostupanza ivotinju.Ugljenihidratisupodlonitermikomrazlaganjuireakcijamasa aminimailiamino-kiselinamauprisustvuvode.Ove,tzv.Maillard-overeakcije Ishrana visokoproizvodnih krava41obuhvatajuvezivanjereziduaeerasaamino-kiselinama.Posletogaseodvija polimerizacijaidobijasmeasupstancakojajeslinaligninu.Praktinonije mogue u potpunosti predvideti obim i ishod ovih reakcija. Ugljeni hidrati koji su najpodlonijiovimreakcijamasuhemicelulozairastvorljivieeri,doksu celuloza i skrob neto otporniji. Ishrana visokoproizvodnih krava42POTREBE KRAVA U HRANLJIVIM MATERIJAMA Postojeprilinovelikeindividualnerazlikemeukravamaupogledu konzumiranja hrane i potrebama u hranljivim materijama. Svi, pa i ovde prikazani normativi,sainjeni su na baziprosenihvrednosti. Treba oekivati da neka grla odstupaju od toga. Zato normative treba shvatati samo kao orijentacione vrednosti kojepopotrebitrebakorigovatiiprilagoavatirealnomstanjunafarmi. Visokoproizvodnekravekojednevnodajuod50paakiblizu100kgmleka, predstavljaju poseban problem, jer njihove potrebe nisu dovoljno dobro prouene.Uovomtrenutkujouveknijejasnokojijeprvilimitirajuiinilaczamaksi-malnu proizvodnju mleka: protein, energija, minerali ili neto drugo. Verovatno je da se to razlikuje od grla do grla. Stoga su potrebna dodatna istraivanja - a pose-bnonagrlimavisokeproizvodnjeradiutvrivanjaadekvatnihnormativa primerenih stvarnim potrebama ovakvih ivotinja. Potrebe u energijiEnergijasedefiniekao"sposobnostzaobavljajerada"iizraavaseu dulima (J) dok se ranije izraavala u kalorijama (1 kalorija = 4,184 J). U ishrani krava obino se energija izraava u mega dulima (MJ) to je 106 J.Postojivienainapomoukojihseizraavaenergijauishranigoveda: ukupnesvarljivematerije(Totaldigestiblenutrients-TDN),ovsenehranljive jedinice (OHJ), svarljiva energija (SE), metabolika energija (ME) i neto energija (NE). Osnovni putevi korienja energije u organizmu krave prikazani su u emi 3 a primer koji se odnosi na kravu visoke proizvodnje dat je u emi 4. Ukupnaenergijanekoghranivajeonakojamoedaseoslobodikao toplotakadasenjegovaorganskamaterijaucelostioksidiedougljendioksidai vode.Onasemeripomou"kalorimetrijskebombe"gdesehranivospaljujeu istomkiseoniku.Imamnogoinilacakojionemoguavajudaivotinjapotpuno iskoristi energiju hraniva.Energijakojasenalaziufecesusastojiseodnesvarenogdelahranei produkatametabolizmakrave.Kadaseodukupneenergijeoduzmeenergija fecesa dobija se svarljiva energija.Odsvarljiveenergijedostupnezaivotinjujedandeosegubiuvidu gasova (najveim delom metana) koji nastaju tokom fermentacije u buragu. Jedan deo energije se izluuje putem urina - ona vodi poreklo od hranljivih materija koje subileusvojenealinisubileiskorieneuorganizmu,takoeodkrajnjih produkatametabolikihprocesaiendogenihsupstanci.Preostalideoenergijeje Ishrana visokoproizvodnih krava43metabolika energija. To je ona energija koja preostaje za metabolizam i dobija se tako to se od svarljive oduzmu energija urina i gasova.Tokomvarenjahranestvarasetoplotausledodvijanjametabolikihprocesauorganizmukrave.Oduzimanjemovetoplotneodmetabolikeenergije dobija se neto energija koja izraava produktivnu vrednost hraniva.Unaojzemljiseenergetskavrednosthranivaiobrokazaishranukrava izraavaumega-dulimanetoenergetskevrednostizalaktaciju-MJNEL (Obraevi, 1990). Sistem izraunavanja NEL jedinica prikazan je u prilogu 4. Dnevne potrebe u neto energiji za odranje organizma krave izraunavajuse pomou sledee formule: MJ NEL/dan = 0,9752 (0,293 T0,75)gde T predstavlja telesnu masu u kg. Potrebe kojima se podmiruje proizvodnja mleka zavise od dnevne koliinemleka i njegove energetske vrednosti. One su prikazane u tabeli 13. Tabela 13. Dnevne potrebe u energiji za kravu od 600 kg u zavisnosti od proizvodnje mleka i % mlene masti (Obraevi, 1990) MlekoMasnoa mleka u % kg/dan3,503,754,004,254,504,755,00 034,634,634,634,634,634,634,6 1063,264,265,666,668,069,070,1 2092,594,297,399,8102,2104,6107,0 30122,9126,7130,1133,9137,7141,5- 40154,0159,1164,3169,5--- Priishranimladihkravakojejonisuzavrileporasttrebaobezbeditii energiju za podmirenje tih potreba. Prema Obraeviu (1990) ove potrebe iznose oko4MJNEL/danuprvojlaktacijia2MJ NELudrugoj.Viedetaljasemoe nai u tabeli 14. Potrebezaishranuzasuenihkravazaviseodnjihovekondicijeibrzine porasta ploda. Ukoliko je kondicija slabija, utoliko vie treba obezbediti energije u ovom periodu. Smatra se da u prosenim uslovima, kod grla normalne kondicije uosmommeseculaktacije,prekouzdrnihpotreba,potrebnojeobezbediti energiju koja je potrebna za proizvodnju 2-5 kg 4%MKM a u devetom mesecu za 5-10 kg 4%MKM.Odvelikogznaajajeformaukojojseenergijanalazizastupljenau obroku.Osnovneenergetskematerijeuobrokupreivarasuugljenihidrati.Za optimalnoiskorienjehranljivihmaterijapotrebnojedapojediniugljenihidrati budu u obroku zastupljeni u odgovarajuem odnosu. Ishrana visokoproizvodnih krava44Tabela 14. Dodatne dnevne potrebe za krave (Obraevi, 1990) PrirastMJ NELUPCaP (g/dan) Laktacija zasuenje(g)(g)(g) Porast1002,22,441 3,01,3 mladih 2004,34,783 6,52,6 krava 3006,57,1124 9,53,8 4008,69,5165 13,05,1 50010,811,9207 16,06,4 BremenitostMesec 7.6,4-127 9,03,0 8.-11,3213 16,05,5 9.-18,4327 25,08,5 Kodkravapostojeprilinovelikepotrebezaglukozom,potoseodnje stvaramlenieer(laktoza).Tepotrebeuekstremnimsluajevimamoguda iznosei2,5-3kgnadan.Praktinosvaglukozauorganizmukravenijedirektno poreklomizhrane,vejenastalaprocesomglukoneogenezeujetri.Potrebeu glukozi za metabolike procese preivara i nepreivara su sline.Najvanijiizvorizkogasekodpreivarastvaraglukozajepropionska kiselina(30-60%),aliutusvrhumoedaposluivelikibrojdrugihorganskih jedinjenja. Drugi po vanosti izvor su amino-kiseline (do 20%). U sluaju kada se 20%potrebauglukoziobezbeujeizamino-kiselina,kodkravekojadaje40kg mlekanadan,ak1/3ukupnogproteinaizobrokasepotroikaoizvorenergije. Ova injenicaukazujedajebalansiranjeobrokazavisokomlenekraveveoma sloen i odgovoran zadatak.Ishrana visokoproizvodnih krava45ema 3. Korienje energije u telu krave UkupnaenergijaSvarljiva energijaEnergija fecesaEnergija gasovaEnergija urinaMetaboli~ka energijaToplota NetoenergijaEnergijaza odr` anjeToplotaEnergijakojase akumulirailiizlu~ujeMeso MlekoIshrana visokoproizvodnih krava46ema 4. Korienje energije krave u laktaciji 600 kg TM koja konzumira 17,9 kg SM/dan i proizvodi 30 kg mleka na dan(Danfaer, 1990) Ukupnaenergija=328MJ(100%)Svarljivaenergija=231MJ(70,0%)Energijafecesa=97MJ(30,0)Energijametana=21MJ(6,4%)Energijaurina=15MJ(4,6%)Metaboli~kaenergija=195MJ(59,0%)Toplotnaenergija=78MJ(23,0%)Ukupnaprodukcijatoplote=113MJ(34,0%)Netoenergijazaproizvodnju=82MJ(25,0%)Netoenergijazaodr` anje=35MJ(11,0%) Energijamleka=69MJ(21,0%)Energijatelesnogprirasta=13MJ(4,0%)Ukupnanetoenergija=117MJ(36,0%)Potrebe u proteinima Potrebeuproteinimazakraveulaktacijipremaamerikimnormativima (NRC,1989)suprikazaneutabeli15.Najnovijudopunuovihnormativadaoje Barmore (1993) to je prikazano u prilogu 1. Te preporuke su nastale kao korekcija NRC preporuka na bazi zapaanja iz prakse. Kao orijentaciono pravilo moe se uzeti da obrokvisokoproduktivnih krava uperiodu najvee proizvodnje treba da ima 18-19%sirovihproteina(Grubiisar.1994).Odtoga60-65%trebadabude razgradivog i 35-40% nerazgradivog. U okviru razgradivog oko 50% (ili 30-32% od ukupnih)trebadabudeuformirastvorljivihproteina.Pritomejenajboljeda pojedine frakcije proteina ne budu zastupljene ni u viku niti u manjku. U tabeli 16 prikazanjemeusobniodnospotrebauproteinimakraveimikroorganizamau zavisnosti od snabdevenosti azotom.Ishrana visokoproizvodnih krava47Tabela 15. Potrebe u proteinima za krave u laktaciji prema normativima NRC (1989)Proizvodnja4% mleka Ukupniprotein(%SM)Nerazgradiviprotein (%SM) 10124,4 20155,4 30165,7 40176,0 Rana laktacija197,2 Tabela 16. Poreenje potreba u proteinima mikroorganizama buraga i krave (prema Van Soest, 1982) ParametarPotrebe krave manje od potreba mikroorganizama Potrebe krave vee od potreba mikroorganizama Nedovoljno azota, za kravu i za mikroorganizme Povoljno dodavanje RP i NP; dodavanje skroba nepovoljno Dodavanje RP korisno ali je bolje dodavanje NP; dodavanje skroba vrlo nepovoljno Osrednji nivo azota, Dovoljan za osnovne ali nedovoljan za dodatne potrebe Povoljno dodavanje RP. NP nema efekta; dodava-nje skroba kao energetske materije poeljno Dodavanje RP nema efekta; NP daje dobre re-zultate. Skrob potreban za aktivnost mikroorganizama Previsoka koliina azota, Iznad potreba krave i mikroorganizama Dodavanje RP nema efekta ili je nepovoljno; NP nema efekta; dodavanje skroba kao energetske materije poeljno Dodavanje RP je nepoeljno; dodavanje skroba kao energetske materije za kravu i mikroorganizme poeljno Neki obroci, iako ispunjavaju kriterijum odnosa razgradivog i nerazgradivog proteina, ne obezbeuju dovoljno esencijalnih amino-kiselina za sintezu one koliineproizvodakojaseoekujekodvisokoproduktivnihgrlaulaktaciji(Grubiisar. 1996).Odreenahraniva,kaonaprimerkukuruznigluten,iakosudobarizvor nerazgradivog proteina, nemaju i odgovarajui amino-kiselinski sastav, pa zbog toga njihovokorienjeponekadnedovodidoveihpoboljanjauproizvodnji.Prema tome,nijedovoljnosamonasuminouobrokinkorporiratinekohranivokaoizvor nerazgradivog proteina i time uticati na odnos razgradivog i nerazgradivog proteina u obroku, ve se mora voditi rauna o njegovom amino-kiselinskom profilu (Grubi i sar. 1996).Kadasekravehraneobrocimakojisezasnivajunakukuruznojsilaiilije viezastupljenozrnokukuruza,kukuruzniglutennepredstavljapodesanizvor Ishrana visokoproizvodnih krava48nerazgradivog proteina za obezbeenje potencijalno limitirajuih amino-kiselina, kao tosulizinimetionin.Kodtakvihobrokatrebakaoizvornerazgradivogproteina koristiti termiki obraene proizvode od soje, dehidrirani pivski trop ili druga hraniva sa veim udelom NP. Kao posebno dobar izvor nerazgradivog proteina istie se riblje brano kod koga su u najboljoj meri zastupljeni lizin i metionin. Potrebe u amino-kiselinama Normiranjeproteinauobrokukodsvihvrstadomaihivotinjaimaza krajnjiciljobezbeenjeodgovarajuekoliineamino-kiselina(AK)kojeezadovoljitinjihoveuzdrneiproizvodnepotrebe.Uishraninepreivarajeutom pogleduvedostauinjeno,takodazaAKpostojestandardninormativi.Kod preivara,uovomtrenutku,tonijesluaj.Ipak,poslednjihgodinaostvarenje znaajan napredak u pogledu poznavanja, s jedne strane potreba preivara u AK, a s druge puteva zadovoljenja tih potreba (Schingoethe, 1996).Izvori amino-kiselina Sutina optimalnog balansiranja proteina u obroku je u tome da se obezbedi s jedne strane RP za zadovoljenje potreba mikroorganizama buraga, a s druge da, kada je to potrebno, bude i dovoljno NP koji e dopuniti mikrobijalni i obezbediti one AK koje su neophodne za proizvodnju.AK dostupne za apsorpciju i proizvodnju kod goveda obezbeuju se iz tri izvora:1.Proteinsintetisanuburaguodstranemikroorganizama(mikrobijalni protein - MIP), 2. Protein hrane koji mikroorganizmi buraga nisu razloili (NP), 3. Proteinendogenogporekla.Ovajtreijeunormalnimproizvodnimokolnostima zanemarljivomali,pajeverovatnozbogtoganajmanjeispitan.Premajednom istraivanju(rskov,1982)kodkraveod600kgdnevnakoliinaendogenog proteinaiznosisamo51,9g.Zavisnoodsastavaobrokainekihdrugihinilaca,zastupljenost MIP i NP, kao najznaajnijih izvora AK, moe znatno da varira.Potrebeuproteinimanajefikasnijesepodmirujuakosunanivoutankih crevaivotinjesnabdeveneesencijalnimAKukoliini i odnosu koje odgovaraju onima u proizvodu (meso ili mleko). Da bi se to ostvarilo mora da se uzme u obzir zastupljenostMIPiNP,odnosnoAKkojeihine.UdeopojedinihAKu miinom tkivu, mleku i keratinu (dlaka, rogovi, papci i koa) goveda prikazan je u tabeli 17. Iakosenekiproteinskisistemizasnivajunaproceniopskrbljenosti preivarauesencijalnimAK(INRA,1987,MadseniHvelplund,1990,ARC, Ishrana visokoproizvodnih krava491984 i NRC, 1989) oni nisu dovoljno razvijeni da bi uzimali u obzir pojedine AK, to bi trebalo da bude krajnji cilj.Danassenemoereidasusviproblemiuovojoblastireeni,alise znatnonapredovaloodvremenakadajeZeremski(1988),posleveomaiscrpne analizedotadanjihsaznanjazakljuiodapotrebepreivarauAKiputevi njihovog zadovoljenja nisu u dovoljnoj meri poznate da bi se ta saznanja koristila pri sastavljanju obroka za krave.Sinteza mikrobijalnog proteina u buragu U osnovi pravilna ishrana krava u laktaciji treba da stimulie to veu sintezu MIP.Tosuproteiniizuzetnovisokevrednostiigotovoidealnoprilagoenipotrebamaivotinje.Priniojproizvodnjimlekailimesa,MIPmogudazadovolje celokupne potrebe ivotinje. NasintezuMIPutievieinilacakaotoje:snabdevenostenergijom (ugljenimhidratima),rastvorenostsupstratauburagu,koncentracijaNusupstratu (obinouformiamonijaka),vrednostpH,tipmikroorganizamakojisuzastupljeni (bakterije,protozoeigljivice)injihovimeusobniodnosi.Trebanapomenutidaje sinteza MIP u buragu vie povezana sa prisustvom dovoljne koliine energije u vidu ugljenihhidrata(kakonavodiHungate,1966),negosakoliinom(ikvalitetom) konzumiranih proteina. Anaerobnomfermentacijomsesupstrattenogsadrajaburagapretvarau sadraj elija mikroorganizama buraga (MB). Gubici u toploti pri tome su relativno mali(5-7%).Efikasnostmikroorganizamasedefiniekaoproporcijaenergije supstratakojaseinkorporirauelijeiprematomeobrnutojeproporcionalna produkcijiisparljivihmasnihkiselina.Njunetrebadirektnopovezivatisa efikasnouivotinje.PrinosMBdeterminieMIPkojijedostupanivotinji.Neto metaboliki protein koji ivotinja dobija je suma svarljivog MIP i proteina hrane koji jeizbegaorazgradnjuuburagu.PritomejesvarljivostelijaMBvarijabilna. ObraunprinosaMBseponegdeizraavana100gfermentisanehraneilimol glukoze.Izraavanjeuodnosunamasuhranejeprilinonepreciznoinajeedovodi do velike greke u proceni. Poto veliki broj inilaca utie na prinos MB, za sadanijemoguesvenjihpovezatiiobjasnitisamoprekofizikihilihemijskih osobina hraniva. NocekiRussel(1988)istiudabakterijeuburagukoristeenergijuza "odranje" kao i za "porast". "Uzdrne funkcije" bakterija nisu jasno definisane ali se smatra da je u osnovi to slino sa uzdrnim potrebama viih klasa ivotinja. Porast ne moedaseostvariakouzdrnepotrebenisuzadovoljene,aoneineznaajandeo kada je porast nizak. Prinos MIP zavisi od brzine porasta (k), uzdrnih potreba MB u energiji (m = g ugljenih hidrata/g MB/h), kao i teorijskog maksimuma u prinosu za Ishrana visokoproizvodnih krava50dateuzdrnepotrebe(Yg=gMB/gugljenihhidrata).Nabaziovihparametara jednaina za izraavanje mikrobijalnog porasta glasi: 1/Y = m/k + 1/Yg Tabela 17. Zastupljenost pojedinih esencijalnih amino-kiselina u miinom tkivu, mleku i keratinu goveda, g/100g proteina(OConnor i sar. 1993, Ainslie i sar. 1993) Parametar MetioninLizinArgininTreoninLeucinIzoleucinValinHistidinFenilalaninTriptofanMiino tkivo2,0 6,4 6,63,9 6,7 2,8 4,0 2,5 3,5 0,6 Protein mleka2,7 7,6 3,43,7 9,2 5,8 5,9 2,7 4,8 1,5 Keratin1,0 3,2 3,87,2 10,0 5,0 6,0 1,0 3,7 1,4 Uzdrne potrebe bakterija buraga (BB) su nie nego kod mnogih drugih vrsta bakterija.Meutim, prosean porastBBje nizak, to znai da uzdrne potrebe ineipakznaajandeoodukupnih.Sauzdrnimpotrebamaod50mgglukoze/gBB/h, teorijskimaksimalniporastje40gBBna100gOMkojajefermentisana,abrzina porastaje5%/h.Utomsluajuje29%odukupneenergijeotpadanauzdrne potrebe.Prinos mikroorganizama se obino nalazi u rasponu od 20 do 45 g elija na svakih 100 g ugljenih hidrata koji su fermentisani u buragu. Van Soest (1987) navodi daobrocisavisokimudelomkoncentrataisilaeobinodovodedoniegprinosa MB,dokkabastahranivaimeaniobrocidovieg.HvelplundiMadsen(1990) takoeistiudakabastiobrocimogudaimajudo60%veiprinosMBod koncentrovanih.UpraksiobrocikojidovodedonajveesintezeMIPsenajviei konzumiraju a istovremeno njihova fermentacija u buragu je relativno brza. Postupci procene mikrobijalne sinteze proteina U veini novih sistema normiranja proteinske ishrane preivara sinteza MIP vezana je za energiju ili organsku materiju obroka. Tako ARC (1980 i 1984) navodi daonaiznosi1,33gazotaMB/MJMEuobroku,INRA(1987)-135gMIP/kg svarljiveorganskematerije,aMadsen(1985)-125gamino-kiselina/kgsvarljivih ugljenih hidarata. I u veoma kompleksnom Cornell sistemu (Fox i sar., 1990) jedan od osnovnih inilaca koji se koriste za obraun sinteze MIP je raspoloivost ugljenih hidrata.Uosnovisveoveprocenesutakvim(obraunskim)izraavanjem ujednaene,toupotpunostineodgovaraonometosestvarnodeava.Upraksi Ishrana visokoproizvodnih krava51dolazidoveihvariranja(poduticajembrojnihinilaca),paprimenajednog koeficijenta u svim sluajevima ne moe da obezbedi tanu procenu sinteze MIP. Efikasnost sinteze MB zavisi od uzdrnih potreba i obezbeenosti supstratom iznadtihpotreba(VanSoest,1987).Usledvarijabilnogodnosaizmeuuzdrnih potrebaipotrebazaporastelijaprinosMBuburagunijekonstantan.Usledtoga obraunskipostupciprocenesintezesuvezivanjemsamozaenergijuiliorgansku materijupreviepojednostavljeni,testoganeomoguujuzaistapouzdanuprocenu mikrobijalne sinteze proteina. Oni mogu da predstavljaju prelazno reenje, dok se ne razvije metod kojim bi na dovoljno jednostavan nain mogla da se meri mikrobijalna produkcija proteina do koje dolazi pri ishrani odreenim obrocima ili hranivima.DosadasukorienirazliitipostupciocenesintezeMIP:1.metod preienihobrokaukojimanijezastupljenazot;2.metodukomeseprinosmeri pomou diaminopimelinske kiseline; 3. metod u kome se mere nukleinske kiseline iz MB;4.metodukomesemerisastavamino-kiselinausadrajusiritailitankih creva; 5. metod u kome se mikrobijalni protein obeleava izotopima (35S,15N,32P).Sveovemetodeprimenjivanesukakoinvivotakoiinvitroikodsvihsefrakcije azota koje dospevaju do duodenuma dele na: mikrobijalni, onaj iz obroka i endogeni. Najtanijimsesmatrajumetodeukojimasekoristeizotopi,alioneimajuveibroj nepovoljnih osobina koje umanjuju mogunost ire primene. Metode koje se izvode in vivo nisu pogodne za iru primenu jer zahtevaju specijalno pripremljene ivotinje (fistuliranenaburaguiduodenumu).Dobijenirezultatipodlonisuznatnim varijacijama. Zbog toga se radi na razvoju metoda koje bi prevazile takve probleme. Iz tih istraivanja je proizaao i postupak koji se svodi na merenje krajnjih produkata metabolizma purinskih baza izluenih u urinu (alantoin, mokrana kiselina, ksantin i hipoksantin).Amino-kiselinski sastav mikrobijalnog proteina Iakojeovaoblastrelativnoprouena,nepostojijouvekdefinitivno usaglaen stav o AK sastavu MIP. Razlog za ovo lei u tome to se odreene vrste mikroorganizamaburagarazlikujuupogleduudelapojedinihAK,aueepojedinihvrstadeterminisanojeobrokomimnogimdrugiminiocima.Dabise uspeno procenila koliina mikrobijalnog proteina (odnosno AK) koja se stvara u predelucimapotrebnojepoznavanjesledeihparametara:procenamase (koliine) mikroorganizama i amino-kiselinski sastav MIP.Prosean AK sastav prikazan je u tabeli 18. Umikroorganizmimaburagaprosenoima62,5%proteina(ili10%N). Odtoga25%predstavljajuproteinielijskogzida,15%proteinnukleinskih kiselina a 60% su pravi proteini. Ishrana visokoproizvodnih krava52Tabela 18. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u proteinu mikrobijalnog porekla, g /100g proteina (OConnor i sar. 1993) ParametarMetioninLizinArgininTreoninLeucinIzoleucinValinHistidinFenilalaninTriptofanelijski zid2,45,63,8 3,3 5,9 4,0 4,7 1,7 4,2 1,6elijskisadraj 2,78,27,0 5,6 7,5 5,9 6,2 2,7 5,2 1,6Bakterije2,67,95,1 5,8 8,1 5,7 6,2 2,0 5,1 - KoliinanekeAKmikrobijalnogporeklakojadospevadoduodenuma moe da se izrauna:AK= (A B + C D) 0,01 gde je A - udeo AK u elijskom zidu (g/100g), B - koliina elijskog zida koji kao rezultatfermentacijedospevadoduodenuma,C-udeoAKuelijskomsadraju (g/100g) i D - koliina elijskog sadraja koja dospeva do duodenuma kao rezultat fermentacije. Od toga apsorbujusesamo AK elijskog sadraja i smatra se da je njihova svarljivost u tankim crevima 100% (Russell i sar., 1992).Jedinjenjakojiineukupniproteinnekoghranivarazgraujuseuburagu razliitom brzinom. To znai da AK sastav proteina koji se ne razgradi u buragu nije sasvimistikaouoriginalnomhranivu.Ganevisar.(1979)suustanovilidasukod nekih proteinskih hraniva biljnog porekla (same soje, suncokreta i kikirikija) razlike u AKsastavu posleinkubacijein situ od 9 h vrlo male. Nasuprot tome, kod ribljeg branasupostojaleznatnoveerazlike.Varvikkoisar.(1983)navodedase koncentracijaAKuuzorcimahranivaposleinsituinkubacijebitnijenemenjau odnosu na poetni uzorak. Izvesno odstupanje su ustanovili samo kod same uljane repice tretirane formaldehidom. Tabela 19. Udeo vezanog proteina amino-kiselina u proteinu hraniva koja se koriste u ishrani preivara, g/100g proteina(Sniffen i sar., 1992) HranivoADIPHranivoADIPZelena masa trava2,2Zrno kukuruza5,0 Seno trava6,5Pivski trop dehidriran12,0 Zelena masa leguminoza3,0Sama soje2,0 Seno leguminoza14,0Sama suncokreta4,8 Silaa leguminoza18,0Suvi rezanac eerne repe11,0 Silaa kukuruza8,0Riblje brano0,9 Zrno jema6,4Mesno-kotano brano0,8 Ishrana visokoproizvodnih krava53Tabela 20. Zastupljenost esencijalnih amino-kiselina u nerazgradivom proteinu hraniva koja se koriste u ishrani preivara, g/100g proteina (OConnor i sar. 1993) Hranivo Metionin Lizin Arginin Treonin Leucin IzoleucinValinHistidinFenilalaninTriptofanZelena masa i seno trava0,72,82,82,85,52,83,81,03,54,5 Zelena masa i seno leguminoza0,76,06,45,09,36,07,12,66,31,8 Silaa leguminoza1,23,22,43,36,43,10,00,64,21,8 Silaa kukuruza0,82,11,92,16,42,43,21,12,90,1 Zrno jema0,83,14,83,26,83,94,92,35,61,3 Zrno kukuruza1,11,71,82,810,7 2,73,82,13,70,4 Suvi rezanac eerne repe0,73,04,43,24,62,74,51,92,81,1 Pivski trop dehidriran1,32,22,62,88,53,53,81,54,81,1 Sama i zrno soje1,05,46,63,57,24,75,12,84,91,6 Sama suncokreta2,24,39,94,56,94,36,92,44,91,9 Riblje brano2,87,17,24,27,04,54,82,34,31,5 Mesno-kotano brano1,35,16,43,46,43,04,61,93,50,5 Susmelisar.(1989)navodedaupogleduprofilaAKodreenoghranivau buraguimadostanejasnoa.Premanekimautorima(Macgregorisar.,1978, Tamminga 1979, Crooker i sar. 1981 i 1986, Stern i sar. 1983) dolazi do promena u AK sastavu na proteinima koji ostaju nerazgraeni u buragu, dok drugi navode da je zastupljenost AK praktino ista pre i posle mikrobijalne razgradnje (Varvikko, 1983, Setala i Syrjala-Quist 1984-5, Crooker i sar., 1987). Novija istraivanja su pokazala da se AK profil rastvorljivog i nerastvorljivog dela proteina znaajno razlikuje i da to dovodi do kontradiktornih rezultata. Pri tome OConnor i sar. (1993) zakljuuju da AKprofilnerastvorljivogproteinaostajemalopromenjenposlefermentacijeu buragu.TopraktinoznaidaseiAKprofilNPnerazlikujeznaajnijeodAK profila nerastvorljivog dela proteina obroka.KoliinanekeAKporeklomizhraniva,odnosnoNP,kojadospevado duodenuma moe da se izrauna:AK= A NP 0,01 gdejeA-udeoAKunerazgradivomproteinuobroka(g/100g)aNP-udeo nerazgradivih proteina u obroku (g/dan). Da bi se dobila slika o tome koliko AK jeizovefrakcijedostupnozaivotinju,moraseodvrednostiNPoduzetivezani (neusvojivi)proteinkojiseodreujekaoADIP.Zastupljenostovefrakcije proteina u nekim hranivima prikazana je u tabeli 19. U tabeli 20 prikazana je zas-tupljenostvanijihesencijalnihAKunerazgradivomproteinuistihhraniva,au tabeli 21 primeri obroka kod kojih je izvren proraun AK. Ishrana visokoproizvodnih krava54Tabela 21. Procena snabdevanja amino-kiselinama iz obroka za razliite faze proizvodnog ciklusa krave PokazateljiLaktacija danaZasuenje 0-6061-150151-250251-30560-2020-0 Telesna masa, kg572593650650650650 Mleka po kravi, kg/dan34,230,822,317,2-- Mlena mast, %3,683,753,823,90-- Sastav obroka, kg Seno lucerke3,003,002,502,502,501,50 Slama----3,002,50 Silaa kukuruza (35-40%SM)15,0015,0015,0015,008,008,00 Senaa lucerke (40-60%SM)6,006,006,006,002,003,00 Suvi rezanac eerne repe2,002,002,002,000,501,00 Pivski trop3,003,003,003,00-1,50 Silirani klip kukuruza (65%SM) 4,004,003,503,002,002,00 Soja, prekrupa zrna (140C)2,001,5---- Zrno kukuruza0,950,800,630,420,320,53 Penine mekinje0,610,510,410,270,200,34 Sama suncokreta2,121,791,410,940,711,18 Kukurizni gluten0,450,380,300,200,150,25 Dikalcijum fosfat0,150,150,150,100,080,13 So0,070,070,060,030,020,04 Premiks za krave0,100,100,100,100,100,10 Aminokiseline (g/dan) Metionin48,044,837,133,621,725,1 Lizin151,5140,3109,2101,165,973,0 Arginin154,1140,2105,295,461,370,1 Treonin111,3103,382,375,248,454,7 Leucin197,6179,6136,8121,877,290,4 Izoleucin125,1115,189,181,451,859,0 Valin140,0128,499,390,157,265,5 Histidin62,156,542,238,224,528,0 Fenilalanin123,5112,585,176,949,056,3 Triptofan28,727,424,222,214,516,3 Ishrana visokoproizvodnih krava55Potrebe u ugljenim hidratima Aspekti normiranja vlakana u obrocima kraveEfektivna vlakna Najadekvatnije merilo udela vlakana u obroku predstavlja NDF (Fox i sar. 1990,Grubiisar.1999b).Oviautorinavodedajenjegovznaajustimulisanju preivanjaivakanja,upuferisanjusadrajaburaga,zaodravanjezidaburaga kao i za odravanje procenta masti u mleku. Od udela NDF u obroku zavisi odnos kabaste i koncentrovane hrane. Kako to praktino izgleda prikazano je u tabeli 22. Tabela 22. Uee SM iz kabaste hrane zavisno od udela NDF u obroku, % (Hutjens, 1993) Faza laktacijeUdeo NDF u obroku, %404550556065 Poetak laktacije655852474340 Sredina laktacije807164585349 Kraj laktacije958476696358 Zasuenje100100100918377 ZastupljenostNDFkojaefektivnomoedazadovoljavaovepotrebe(tzv. efektivna NDF) zavisi pre svega od veliine estica hrane. U tabeli 23 je prikazan udeoNDFusuvojmaterijinekihhranivakaoizastupljenostefektivneNDFu njihovoj ukupnoj NDF.U tabeli 24 prikazane su potrebe krava i junica u efektivnoj NDF. Pri tome uzimase uobzir da75% NDF trebada bude iz kabaste hrane, to znai da bi se dobila koliina iz kabaste hrane dobijene vrednosti treba da se mnoe sa faktorom 0,75.IakogrubaNDFvlaknaobezbeenaizbilokogizvoramogudazadovolje potrebezapreivanjem,kvalitettihvlakanaimaznaajnoguticajanaproceseu buraguiefikasnostpopulacijemikroorganizama.Poredveliine esticai zadovoljavajuih nivoa NDF u obroku mora se povesti rauna i o drugim faktorima koji se odnose na hraniva. To su: puferni kapacitet i kapacitet razmene katjona, kao i brzina fermentacije (Grubi i sar. 1997).Ishrana visokoproizvodnih krava56Tabela 23. Udeo NDF i efektivne NDF (ENDF) u hranivima(Fox i sar. 1990) Hranivo%NDF ENDF Hranivo%NDF ENDF %SM %NDF %SM %NDF Seno leguminoza, rano koeno4234Silaa kukuruza, 30-50% zrna5581 Seno leguminoza, proseno4692Kukuruz, prekrupa948 Zelena masa leguminoza u prolee 3341Kukuruz, celo zrno9100 Zelena masa leguminoza u leto3841Penina slama7098 Silaa leguminoza, rano koeno4234Jeam, prekrupa1934 Silaa leguminoza, proseno4641Ovas, prekrupa3234 Seno trava, proseno6798Sama soje (44%UP)1423 Zelena masa trava, prolee5041Sama suncokreta4023 Zelena masa trava, leto5541Dehidrirana lucerka456 Zelena masa trava, jesen4841Rezanci eerne repe5433 Tabela 24. Dnevne potrebe u efektivnoj NDF za krave i junice(Fox i sar. 1990) Kategorija% TM Krave do 100 dana posle partusa0,8+(0,004DL*)Krave od 100 dana posle partusa do 160 danabremenitosti1,2 Krave posle 160 dana bremenitosti1.2-[0,4(DB*-160)/120] Junice u porastu0,8 Sistem ocene efektivnosti vlakanaMertens (1998) je definisao sistem kojim se, na osnovu usitnjenosti hraniva moepreciznijeprocenitiefektivnostvlakanakabastihikoncentrovanihhraniva. OvajautorefektivnostvlakanadefiniekaodeoNDFvlakanakojiutiena vakanje i funkcije buraga i naziva je fizika efektivnost. Ta frakcija vlakana utienaregulisanjepHvrednostitenogsadrajaburagaprekoprodukcijepljuvaketokom vakanja i preivanja. Takoe, znaajna je za stvaranje spleta vlakana koji omoguuje selektivno zadravanje estica hrane u buragu. Zapaeno je, kako je i prikazanoutabeli25.daneusitnjenosenoizazivanajveuaktivnostvakanja, preivanjaiukupnuaktivnostvakanjapokgkonzumiranihNDF,stogaje Mertenskoristioovohranivokaostandardpremakomesuobraunavanifaktori fizike efektivnosti za sva ostala hraniva.* DL = dani laktacije, DB = dani bremenitosti Ishrana visokoproizvodnih krava57Tabela 25. Faktori efektivnosti (FE) vlakana za kabasta i koncentrovana hraniva (Mertens, 1998) Fizika forma (stepen usitnjenosti) FESeno travaSilaatravaSilaakukuruzaSenolucerkeSilaalucerkeKoncentrati Kabasta hraniva Neusitnjena1,00Dugo----- Grubo usitnjena0,95Grubo Grubo Dugo--- Srednjegrubo usitnjena 0,90Srednje SrednjeGruboGrubo -- Srednje usitnjena0,85FinoFinoSrednje Srednje Grubo - Srednje fino usitnjena0,80--Fino-Srednje-Fino usitnjena0,70---FinoFino- Mlevena0,40Mleveno--Mleveno-- Koncentrati Gnjeeni0,80-----Visokovlano zrno kukuruza Gnjeeni0,70-----Jeam Grubo0,60-----Grubo mleveni kukuruz Srednje0,40-----Srednje mleveni kukuruz Fino0,30-----Fino mleveni ili peletirani kukuruzKapacitet vlakana za razmenu katjona Puferni kapacitet hraniva zavisi od kapaciteta za razmenu katjona vlakana, aumanjojmeriiodfermentativnograzlaganjaproteinadoamonijaka.Meugrupekojerazmenjujujoneuelijskimzidovimabiljnogmaterijalaspadaju: karboksilni,amino,slobodnialifatinihidroksilniifenolnihidroksilnijoni.Sve oneimajusposobnostvezivanjametalnihjona.Stogasuosobinevezaneza povrinuvlakana,higroskopnostikapacitetzarazmenukatjonameusobnopovezane, a od njih zavisi i brzina fermentacije elijskog zida.Postojiviemetodakojimasekapacitetzarazmenukatjonamoemeriti (McBurney i sar. 1981, Allen i sar. 1985, McBurney i sar. 1986), meutim, poto jetoprilinokompleksnaproblematikaonjojovdeposebnoneebitirei.Vrednosti odreene za hraniva koja se koriste u ishrani krava prikazane su u tabeli 26.Razmenajonajeosobinavlakanadavezujumetalnejonenasvojoj povrini. Ona slui kao rezerva jona, gde se K+, Ca++, Na+, i Mg++ menjaju sa H+kadasepHsmanjiazatimseponovovezujukadanovikatjonipostanudostupni usledmeanjapljuvakeisadrajaburaga.Vlaknakojasuprolakrozproces preivanjaprolazeinizdigestivnitraktvreulogupuferaiucrevima.Zrela kabastahranaleguminoznogporeklaimanajveikapacitetzarazmenukatjona. Silaa kukuruza ima tri puta manji kapacitet od lucerke. Zrela travna masa takoeima mali puferni kapacitet Ishrana visokoproizvodnih krava58Pufernikapacitetzavisiodfizikogefektakojinekohranivoizazivau buragu kao i od procesa preivanja. Poto fermentacija ugljenih hidrata dovodi do stvaranjavelikihkoliinaisparljivihmasnihkiselina,njihovouklanjanjeputem apsorpcijeirazmenejonajeneophodnozaodranjeoptimalnepHvrednostiu buragu. Vlakna spadaju u hranljive materije koje se najsporije vare ime znaajnodoprinoseouvanjunormalnihuslovauburagu.Zbogsvegatoga,kadaseu obrokukravenaetravnamasazajednosakoncentratombogatimuskrobu(koji serazlaebrzoidovodidostvaranjamlene kiseline) poveavaju se anse dase javi acidoza. Tabela 26. Kapacitet za razmenu katjona pojedinih hraniva*HranivoCECCCECCE Meq/ 100gkg NDF Kg SMSeno lucerke5049 Seno jeevice30711 Slama penina131519 Silaa trava25819 Silaa kukuruza441330 Ljulj engleski24820 Ovas, zrno171231 Rezanac eerne repe7035 Sama soje41540 Sama suncokreta37529 Sama uljane repice10028 Suvi pivski trop29711 Usledtogatousporavaizlazaksadrajaizburaga,razmenajonaje povezanasagrubimlignificiranimvlaknima.Vezasaligninompomaedase odridovoljnakoliinakatjonauburagu.Zbogsvegatogasesmatradalignin, iakojenesvarljiv,imaodreenepozitivnefunkcijeuprocesuvarenjahraneu buragu. Van Soest i sar. (1991) navode da verovatno postoje i izvesne potrebe za ligninom u buragu, ali da one za sada jo uvek nisu ozbiljnije razmatrane. * Kapacitet za razmenu katjona (cation exchange capacity - CEC) i ekvivalent kalcijum karbonata (calciumcarbonateequivalent-CCE)kojipredstavljakoliinuNDFilisuvematerijehraniva (SM) koja ima kapacitet razmene ekvivalentan sa 1 mol (100 g) kalcijum karbonata (McBurney i sar. 1981) Ishrana visokoproizvodnih krava59Brzina fermentacije vlakana Postoji jaka veza izmeu brzine fermentacije ugljenih hidrata i produkcije mikrobijalnogproteinapojedinicimasehranivakojesevariuburagu.Brzina fermentacijeodreujekoliinuenergijekojajedostupnamikroorganizmima buragaujedinicivremena.Veabrzinafermentacijeomoguujebriporast populacijemikroorganizama.Kadaseuobrokunalaziveakoliinaskroba, brzinafermentacijeraste.Usledtoganekimikroorganizmikojikoristeskrob prestajudaprodukujusiretnuipoinjudastvarajumlenukiselinu.Timese sniavapHvrednosttenogsadrajaburagatousporavarastsvih mikroorganizama, a posebno negativno dejstvo ima na celulolitike vrste. Brzina fermentacije skroba nekih hraniva prikazana je u tabeli 27. Potencijalna brzina fermentacije ugljenih hidrata nekog hraniva ili obroka odreujenjihovusudbinuuorganimazavarenjeiefikasnostsakojomemikroorganizmi moi da ga iskoriste. Ona varira kod polisaharida koji se sreu u biljnoj hrani, pa zbog razlike u sastavu postoje i razlike u brzini razlaganja NDF u buragu.Pektiniserazlaubrzo,doksucelulozaiskrobutompogleduvrlo varijabilnizavisnoodizvora,odnosnohraniva.Prisastavljanjuobroka usklaivanje razliitih izvora ugljenih hidrata moe da bude veoma korisno. Treba imatiuvidudabrzorazgradiviskrobieeriutiunepovoljnonavarenjece-luloze,dokprisustvopektinamoedaumanjiovajproblem(potosepri fermentacijipektinakaokrajnjiproduktnestvaramlenakiselina).Pektinaima dostaulucerkiirezancimaeernerepe,amalosuzastupljeniukukuruzui travama.PoznavanjebrzinerazgradnjeistepenavarenjaskrobaiNDFuburagu (tabela28)jeznaajnozaformulisanjeobrokakojiobezbeujukonstantnu fermentacijuuburagutokomcelogdana.Timesesmanjujudnevneoscilacijeu pHvrednostitenogsadrajaburagairizikdaunekimmomentimaonapadne ispodoptimalne.Pravilnomformulacijommogudasedobijuobrocikojiipored togatosadreviiudeokoncentrovanihhranivanedovodedoveihproblema. To je jedno od moguih reenja za poveanje proizvodnje mleka.Ishrana visokoproizvodnih krava60Tabela 27. Brzina fermentacije skroba zrnevlja itarica u buragu odreena metodom in situ (Nocek i Tamminga, 1991) HranivoSkrobBrzina razgradnjeNerazgradivi skrob %SM%/h% od ukupnog skroba Kukuruz67,64,040,6 Pirina84,87,629,4 Ovas46,618,80,8 Penica66,618,86,7 Jeam56,124,26,5 Funkcionalna vlakna Funkcionalnavlaknaopisujufizikuosobinuvlakana.Hemijskom analizom(npr.NDF)dobijasesamozastupljenostvlakanaunekomhranivuili obroku.Aliteanalizenepraverazlikuizmeuneusitnjenogiusitnjenogsena. Uticajnaproceseuburagu,varenjeicelokupnozdravljekrave,ovedvefizikirazliiteformehraniva,jesasvimdrugaiji.Dugavlaknastimuliuvakanjei preivanjekaoiluenjepljuvake.Usitnjenavlakna,meutim,delujusasvim obrnuto, to je nepovoljno za proces varenja.Tabela 28. Brzina razlaganja NDF nekih hraniva u buragu odreena metodom in situ (Hinders, 1995) HranivoNDFBrzina razgradnjeRazgradivost %SM%/h%NDF Lucerka, seno48,20,7834,6 Detelina crvena, seno54,30,6839,2 Jeevica, seno70,00,6247,1 Silaa biljke kukuruza79,30,8232,3 Kukuruz, zrno16,70,5142,3 Kukuruzne koanke92,10,3427,5 Jeam, zrno28,01,4558,0 Ovas, zrno36,72,7026,4 Penino stono brano40,01,4452,1 Penine mekinje38,00,7747,9 Sama soje18,10,5478,0 Kukuruzni gluten39,00,6542,1 Pivski trop65,00,7150,8 Suvirezanaceernerepe55,70,5568,9 Poveanjemobimakonzumiranjakabastehrane(odnosnofunkcionalnih vlakana)udugojformi,produujesevremeprovedenouvakanjuipreivanju. Ishrana visokoproizvodnih krava61Krava koja konzumira dnevno 4-6 kg NDF (to bi odgovaralo njenim potrebama) provede 3-5 sati uzimajui hranu i 4-7 sati preivajui. Fino seckanje, mlevenje ili peletiranje kabaste hrane smanjuje vreme provedeno u vakanju i preivanju - to se negativno odraava na iskorienje ovih hraniva. Smatra se da je za optimalno odvijanje varenja hrane potrebno da minimalno 30% mase kabastih hraniva bude sa duinom odseaka veom od 1 cm, a 15% duih od 4 cm. Aspekti normiranja skroba u obrocima za krave Iporedtogatojeopteprihvaenodaseveideoskrobarazlaeu buragu,imaindikacijada,kadasekravehranenekimobrocima(ukojima dominirakukuruz),znaajandeoskrobamoedaizbegnerazgradnjuuburagu, kod visokomlenih krava ak 3-5 kg na dan (McCarthy i sar. 1989). Takvi podaci donekle osporavaju teoriju da je praktino sva glukoza u organizmu krave nastala u procesu glukoneogeneze. Nekoliko kilograma skroba koji se razloi do glukoze u tankim crevima predstavlja znaajan doprinos ukupnoj koliini glukoze koja se nalaziuorganizmukrave(tzv."pool"glukoze).Pritomekodskrobasvarenogu crevimanejavljajuseprilinovelikigubici(uvidutoplote)kojisupovezanisa fermentativnim razlaganjem u buragu. Poto se smatra da je nedostatak glukoze u mlenojlezdiosnovniograniavajui inilacproizvodnjemleka,ovakvo poveanje"poola"glukozemoedaimapozitivanuticajnaukupnuproizvodnju mleka. iniocikojiutiunaobimrazgradivostiskroba,atimeinakoliinuNS koja dospeva do tankih creva su: 1. prirodne osobine skroba pojedinih hraniva, 2. nainobradezrnevljaitarica(izlaganjetemperaturi,finoameljave),3.brzina usitnjavanja estica u buragu i 4. brzina prolaska sadraja kroz burag.Varenje skroba u tankim crevima Pitanjekojesenajeepostavljakadajereovarenjuskrobautankim crevimajedalikravauspenomoedasvariskrobkojiizbegnerazgradnjuu buraguidospedotankihcreva.Ovopitanjesebaziranarezultatimanekih istraivaa(Owensisar.1986)kojiukazujunanedovoljnuaktivnostamilazei izomaltaze u tankim crevima. Danas se, meutim, smatra da takvih ogranienja u pogledusposobnostikravedavariskrobutankimcrevimanema(Noceki Tamminga, 1991). Ovi autori su ustanovili pozitivnu povezanost izmeu NS i skroba koji se vari u tankim crevima. To znai da je svarljivost skroba vea to njegov veideo dospeva do creva.Nekiautori(Kreikemeierisar.1991)smatrajudahidrolizaskrobasvojim obimom moe da prevazie kapacitet apsorpcije glukoze u tankim crevima. Iz jedne Ishrana visokoproizvodnih krava62podrobne analize koju je uradio Nocek (1996) zapaa se da efikasnost iskoriavanjaskrobauorganizmukraveopadasapoveanjemudelaNS.Poveanjemkoliineskroba koja dospeva do tankih creva smanjuje se njegova svarljivost u crevima. To je uskladusanekimranijimzapaanjima-dasvarljivostenergijeopadakadakrave konzumiraju obrok koji prevazilazi uzdrne potrebe (Conrad, 1966).Usvajanje glukoze od strane mlene lezde je glavni inilac od koga zavisi brzina luenja mleka (Kronfeld, 1976). Usvajanje glukoze je linearno povezano sa dostupnouglukozezamlenulezduinjenomkoncentracijomukrvi.U organizmukravepostojeprilinovelikepotrebezaglukozom,potoseodnje stvara mleni eer (laktoza). Mlena lezda krave koja daje 40 kg mleka na dan imadnevnepotrebeuglukozioko3kg.Odnjesesvaramlenieer(laktoza). Prema tome, svako dejstvo kojim se putem ishrane utie na snabdevenost mlenelezde glukozom moe da povea proizvodnju.Postoje dva mogua puta poveanja procenta glukoze u krvi: obezbeenjeugljenihhidratakojisvojomfermentacijomuburagudovodedostvaranja glukogenih materija (iz kojih e glukoneogenezom jetra stvoriti glukozu) i ishrana obrocimasapoveanimudelomNS.Teorijskigledanoovajdrugibitrebaloda budeefikasniji(jersetakoizbegavajugubiciuenergijikojinastajupri fermentaciji)-ukolikoistovremenoimadovoljnougljenihhidratakojisu razgradiviuburagu,takodaseneumanjisintezamikrobijalnogproteina.Ipak, pitanjejekolikosenaovajnainmoestvarnodovestidopoveanjaprocenta glukozeukrvi.Iakoseovimpomeranjemmestavarenjapostiepoveanasvarljivostskroba,izgledadapostojimehanizamkojiograniavaobimusvajanja glukozeutankimcrevima(Nocek,1996).Zasadanemapravogobjanjenjaza ovu pojavu.Svaglukozauorganizmukravenijedirektnoporeklomizhrane,veje nastalaprocesomglukoneogenezeujetri.Potrebeuglukozizametabolikeprocesekodpreivarainepreivarasusline.Najvanijiizvorizkogasekod preivara stvara glukoza je propionska kiselina (30-60%), ali u tu svrhu moe da poslui veliki broj drugih organskih jedinjenja. Drugi po vanosti izvor su amino-kiseline (do 20%). U sluaju kada se 20% potreba u glukozi obezbeuje iz amino-kiselina,kodkravekojadaje40kgmlekadnevno,ak1/3ukupnogproteinaiz obroka se potroi kao izvor energije. Efikasnostiskoriavanjaskrobautankimcrevimamoedabudeveanegokadaseonkoristiuburagu.Meutim,kadasenekeneophodnepotrebeu energiji zadovolje (oksidativni metabolizam), posebno na poetku laktacije, skrob koji se razlae u crevima koristi se za utedu u endogenoj sintezi glukoze. Takoe,taj skrobmoe da omogui utedu nekih amino-kiselina (lizina i metionina) koje se koriste za oksidativne svrhe, odnosno kao izvor energije. Nocek (1996) smatra daje,ukoliinamaukojimaskrobmoedabudeukljuenuobrokekrava, Ishrana visokoproizvodnih krava63isplatljivije (jeftinije) da se ove amino-kiseline obezbede putem poveane sinteze mikroorganizamauburagunego(kakojedanasuobiajeno)dodavanjem nerazgradivihproteina.Trebaimatiuvidudaobradaitarica(osnovnihizvora skroba) omoguuje veu dostupnost skroba u buragu, a