Efraim Kion

Da li je to bila eva?

Preveo: Eugen Verber

LIC:

ROMEO MONTEKI, uitelj baleta .... - 49 godina

LORENCO, franjevac .......................... - 92 godine

JULIJ KPULETI ............................... - 43 godine

LUKRECIJ, njena ki .......................... - 14 godina

DOJILJ ................................................. - 75 godina

VILIJEM EKSPIR, umrli pisac ...... - 52 godine

Mesto radnje: Verona, 1623. godine

Prvi deo

(Stan branog para Monteki u Veroni, tanije to je jedna bedna

odaja za spavanje koja ujedno slui i kao kuhinja i trpezarija.

Razapet konop za rublje koji deluje i kao zadnji zid. Levo u

prostoriji stoji nezgrapni krevet za dvoje. S obe strane kreveta

noni ormarii na kojima su svakakvi mezetluci. Desno je

kuhinjski sto, dve stolice, korpa za ve, gvozdeni poret i vedro

za pranje suda sa gomilom prljavih suda. Sve ostavlja utisak

zaputenosti, iz koje po koji znak nekadanjeg dobrog

materijalnog stanja. Sa desne strane drvena rezbarena krinja

sa razbacanim stvarima. Glavni ulaz je u pozadini, desno i levo

su prolazi koji levo u Lukrecijinu sobu, drugi u kupatilo. Pored

toga u oba bona zida su ostavljeni kairani otvori, kroz koje

ulazi i izlazi ekspir.

Kada se zavesa digne, jutro je. Odaja je jo u mraku, samo se

zrak sunca probija u krevet s obrisima Montekija, koji se

zamotao u pokriva. Lagana muzika se mea Romeovim

glasnim hrkanjem. uje se kukurikanje petla, scena sa

dizanjem arava. Hrkanje i muzika se prekidaju, Romeo se

pridigao baca papuu na petla, sedi i zeva. Nona kapica je

skliznula a preko ramena mu je arapa. Zatim sklanja sa

kreveta termofor, ljubi ga, izlazi iz kreveta, nogom pipka ne bi

li naao papue, pospan odlazi do prozora, na italijanskom

jeziku psuje petla. Romeo poinje u jednoj gomili odee i vea

da trai svoje arape, ali nalazi samo jednu)

ROMEO: Gde su moje arape ... Santa madona ... Ma ce

stupida porca miseria. Julija ne mogu nai svoje arape! (Julija

ostaje pod pokrivaem i ne odgovara, on se spotie preko maa

koji lei na podu, leei kao da nije pao nego trai arape) Gde

su moje arape? Jo jue su bile ovde ... (rei) Gde su moje

arape, Julija?

JULIJ (ispod pokrivaa, rei): Ne znam, Romeo. Zaista, ne

znam.

ROMEO: Oprosti, ptiu moj. Nisam hteo da te probudim. Spavaj

dalje, janje moje ... Dakle jednu smo nali ... oh! (otkrije drugu

na vratu, pone da kija, obrie se arapom, ide desno u

kupatilo i pone da se iskaljava i roke, Julija se naglo die i

pada (pritisak), na glavi joj raupana plava perika, s viklerima

u kosi, stavlja naoare, uzima nekoliko slatikia sa ormaria,

ustaje vaui, skida spavaicu, ispod ostaje dnevna haljina,

dolazi do krinje, trai periku bez viklera, stavlja je na glavu,

vadi ogledalo, uju se uzdasi i izlivi zadovoljstva iz kupatila.

JULIJ: Romeo! Ti e ponovo potroiti svu vodu! (ide ka

poretu) Hoe li dorukovati? (sklanja robu sa stola)

ROMEO (iz kupatila): Hou. Malo vina ...

JULIJ: Dobro. Vino.

ROMEO (dolazi iz kupatila i plee oko Julije sa termoforom):

On, du, tre, on, du, tre.

JULIJ: Prestani, molim te, mali! Mora li me svako jutro

zaboleti glava? Hoe li da probudi sirotu Lukreciju? ( u

meuvremenu stavlja ae i bokal sa vinom na sto)

ROMEO: Zato sirotu?

JULIJ: Zato to je tvoja erka, a i zato to bi htela da spava.

ROMEO: Mogla bi da doe kui malo ranije, a ne u tri, etiri

ujutro.

JULIJ: Kada?

ROMEO: Pijana ko...

JULIJ: Je li sama?

ROMEO (ide levo ka sobi i zaviruje): Naalost to se ne bi moglo

ustanoviti, jer je pod krevetom. Sino je opet na zid u dvoritu

napisala ivelo nita!

JULIJ: ta je to?

ROMEO (vraa se): Verovatno neto protiv roditelja... ili vlasti.

JULIJ: Hoe li ti celog dana nositi taj idiotski termofor?

ROMEO: to da ne? (baca ga na krevet)

JULIJ (ide ka poretu i pokuava da zatvori vrataca koja se

stalno otvaraju - tokom cele predstave): Porca miseria! Romeo,

kad e ve jednom popraviti ta prokleta vrata.

ROMEO (priao joj je s lea i obrglio je): Sutra!

JULIJ (pokuava da se oslobodi): Ostavi me, mali... ta ti je

odjednom palo na um... sada, u rano jutro... Ti zna da ne

mogu u ovo vreme... prestani! Romeo, ta je sa tobom?

ROMEO: Nita. Samo sam dobro raspoloen. Zar je zabranjeno

biti radostan? Imam divnu porodicu, enicu, lepoticu koju

volim, kao onda na gozbi, kada me tvoj pogled prvi put ustrelio.

Kako li sam onda rekao? (uzima vino, pomera sto, staje na

stolicu i recituje)

Zublja sama

nek od nje ui sjati. Deva ta

na crnom platu mrke noi sja

ko alem-kam na uhu crne ene

i nije vredan svet krasote njene

(slua odjek svojih rei) Nije loe!

JULIJ (sklanja robu sa stolice, seda za sto dok govori stihove,

uzima jabuku i ljuti je i jede): Da, da, znam to Romeo...

lepo... lepo

ROMEO: Govori jote, svetli anele! Opa! (prospe vino po sebi,

skae i isti mrlju)

JULIJ: Romeo, o Romeo! Zato si Romeo?

Zato nisi u stanju popiti vino belo,

a da svaki put ne uprlja odelo.

ROMEO: Nije belo, nego crno.

JULIJ: Ovo mi se rimuje.

ROMEO (brie se): To se ne vidi... Izgleda kao ornamentika ili

grb... renesansa, razume?

JULIJ: Ti po ceo dan neto dere, a ja moram po ceo dan da

perem i istim za tobom. Sama. Nema ko da mi pomogne,

nemam ni sluavku. Uvuci taj trbuh!

ROMEO: Ve sam ga uvukao! to se tie vina, njegov miris

me podsea na otrov (klekne pored nje, obrgli joj nogu i stavlja

glavu na nogu) kojim sam se hteo otrovati, to mi ga je prodao

onaj apotekar, sea li se?

JULIJ: Opet ti sa tom tvojom starom priom?

ROMEO: Koji je danas datum?

JULIJ: Utorak!

ROMEO: Naa godinjica braka. Venali smo se ravno pre 30

godina. (eprka po gaama traei poklon)

JULIJ: Samoubistvo smo izvrili 16. oktobra 1594 -te. Tano?

ROMEO: Tano!

JULIJ: koji je danas datum?

ROMEO: Utorak! (vadi ruku iz gaa i rauna) U redu, neto

manje... svega 29 godine jedan mesec i...

JULIJ: I jedan dan. (nastavlja da jede) Ha, godinjica braka!

ROMEO (nastavlja da eprka po gaama i teatralno vadi

upakovan poklon): sea li se kako je bilo na groblju? Da si

se probudila samo minut kasnije, ja bih ispio onaj otrov i otiao

na onaj svet! Ti me ne slua.

JULIJ (nezainteresovano otpakuje poklon): Sluam, groblje,

otrov, onaj svet. (uzdah) Da sam se samo minut kasnije

probudila ti bi... boe sauvaj...

ROMEO: Pfft!

JULIJ: Pfft! (uzvik) Iiii! (vidi da su pokon velike gae, za ono

vreme suvie male, udara ga poklonom i baca ga) Konju!

ROMEO: Ja sam bio zaljubljen u tebe. (teatralno pokazuje "do

preko glave", Julija odlazi do poreta) Do uiju. Ti me ne

gleda.

JULIJ (ponavlja pokrete "do preko glave", ne gledajui ga):

Dovde!

ROMEO(uzima au vina):

O, ljubavi! eno moja! Smrt!

to med je tvoga daha sisala,

lepotu tvoju nikad skrit nije mogla.

O, gledajte je oi, zadnji put!

I zadnji put je, ruke zagrlite!

Za moju ljubav (otpije gutljaj vina i pada)

Lekaru vrli, tvoj otrov ba je brz.

JULIJ: Daj prestani! (nezainteresovano ide do stola, preskae

"le" i vraa sto na mesto)

ROMEO: Bila si tako lepa... tada na otvorenom grobu... Onda si

naglo trgnula i poeala ovde (pokazuje koleno) i uspravila si

se. Mislio sam da e me kap udariti, bio sam tako nervozan.

tome je kriv onaj tvoj ljubavnik, Paris, koji se uunjao u

grobnicu.

JULIJ: Paris, to je bio ovek (odjednom zainteresovano).

ROMEO (ustaje): O tome da ne govorimo - vai? (uzima ma i

mauje se) Ubio sam ga u divovskoj borbi prsa u prsa, dvoboju

nad tvojim otvorenim grobom. uvaj me se, mome. Jedan

pasado... zatim udaram punto reverso...

JULIJ: Ma nemoj! Ubio si ga s lea!

ROMEO (besan): Pa to kaem: punto reverso. Ili si ve

zaboravila italijanski? (ne zna ta da kae u besu) Vino ti je...

mlako!

JULIJ: Na sto sam ga stavila hladnog. (ona ga podbada, on

besni)

ROMEO: Mlako je.

JULIJ: Nije.

ROMEO: Jeste, jeste, jeste, jeste, jeste!

JULIJ (ide ve - krevetninu da skupi, Romeo ide za njom i

upetljava se u ve): I da sam se probudila jedan minut kasnije,

ti bi...?

ROMEO: Pfft! (teatralno, odjednom raspoloeno)

JULIJ: teta. (vidi da ve nije suv, rastresa ga i prevre na

konopcu)

ROMEO (opet ljuto, shvativi seda): ta je teta?

JULIJ: O, nita. (Romeo odjednom zauti i gleda preda se) O

emu razmilja?

ROMEO: O tome, ta mi je te noi rekao moj pokojni otac: I

zbog te kurvice, moj sin, poinio samoubistvo! (on podbada,

ona sike)

JULIJ: moj otac, laka mu crna zemlja, rekao je: Sada je u

porodicu Kapuleti uao prvi degenerik!

ROMEO: nije se setio da da miraz. Jedino to mi je dao bila je

ona tvoja dojilja.

JULIJ: I meni je kasno puklo pred oima, da sam se udala za

jednog prosjaka (uzima korpu).

ROMEO: Gde e? (zabrinuto)

JULIJ: Na trg, da kupim rotkve. Da dere. ti dotle operi

sude.

ROMEO: Zato uvek ja?

JULIJ (dere se): Jer nemamo sluavku, zato. Svaka domaica

ima neku sluavku, samo je ja nemam.

ROMEO: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri

JULIJ: Zato to nema para da je plati. ta e za veeru?

ROMEO: Ne znam. Bilo ta.

JULIJ: Hvala na obavetenju. Namerava li izlaziti veeras?

ROMEO: Moda.

JULIJ: Kad se vraa?

ROMEO: Na vreme.

JULIJ: dio! (izlazi na srednji izlaz, a Romeo uzima kecelju,

pere tanjire i pevui neku italijansku pesmicu. Koreografija.

Ulazi s leva Lukrecija, sa kikama, ogrnuta u krevetninu,

promukla, mamurna iz svoje sobe)

ROMEO: Ve si ustala, kerkice moja? Tako rano? gde si bila

cele noi? Opet sa onim gorilama?

LUKRECIJ: Smara me! (mrmlja)

ROMEO: ta?

LUKRECIJ: Smara me! (dere se)

ROMEO: tako. Sad e verovatno da uradi domai zadatak?

Ili si ga zavrila sino?

LUKRECIJ: Moron. (ide desno u kupatilo, Romeo se prikrada i

prislukuje pesmu koju peva iz kupatila Lukrecija)

(moe refren Govedine' ili jo bolje neki klasik na gitari uz

Romeov komentar "Boe ta ova omladina slua?"), ulazi sa

sredine dojilja, buno tako da se Romeo prestravi. Dojilja je

starija, marama na glavi, hroma, nagluva, tako da glasno pria)

DOJILJ: Je li Julija kod kue?

ROMEO: Nije. Sedi, odmori Matrona.

DOJILJ: ?

ROMEO: Sedi. (dere se)

DOJILJ (teko diui seda na krevet): Sramota! Njena stara

dojilja koja je hranila i podizala i prala joj ruiastu...

ROMEO: Pink!

DOJILJ: ? (Romeo mahne rukom) posipala je puderom i uvek

joj se nalazila pri ruci, sada mora tajno da ulazi u njenu kuu.

(Romeo prestaje da pere sude i brie ruke) Kao da je moja

krivica to se udala za vas. Kaite, sinjor Romeo, je li to moja

krivica?

ROMEO: U redu, u redu. Kako je moja draga tata?

DOJILJ: ? (Romeo opisuje je rukama, debelu enu, grudi

pokazuje nisko) Sinjora Kapuleti?

ROMEO: Hvala bogu imam samo jednu? Je li bolesna?

DOJILJ: Je li - ta?

ROMEO: Bolesna? (dere se)

DOJILJ: ?

ROMEO: Da li je bolesna? (klekne od nemoi)

DOJILJ: O gospodine Romeo, ja vam kaem, ta mala vetica,

koju ste uzeli za enu, Julija, je li kod kue?

ROMEO: Nije. (tiho)

DOJILJ (uje): Ke merda!

ROMEO: Sad uje!

DOJILJ: Kaem vam, ta Julija je oijukala sa mukarcima ve

od svoje jedanaeste! Satima je znala stajati na balkonu i gledati

mukarce... Ne vas, mukarce.

ROMEO: Je li tata bolesna ili nije?

DOJILJ: Koooo? (Romeo lupa glavom o pod, Dojilja gleda

okolo ko kuca) Ui sinko, raznesi je!

ROMEO (dere se): Sinjora Kapuleti?

DOJILJ (nastavlja po svome, ustaje ide do stola i uzima

jabuku i jede, ispada joj iz usta, skuplja mrve): Kaem ja maloj

vetici. 'Juli' - kaem ja.

ROMEO (tiho, obeshrabren): Hou da znam je li stara vetica

bolesna?

DOJILJ: Jeste.

ROMEO (oduevljeno): Jeste. ta joj je? (ide ka babi kleui)

DOJILJ: Reuma.

ROMEO (razoarano): Je li to sve?

DOJILJ: Kad god doem kod vas, vi me pitate isto. , evo ja,

moje noge, (zadie suknju) evo vidite... vene...

ROMEO (udara ga miris): Verujem vam na re... reci mi...

ima li jo sinjora Kapuleti onoliko para?

DOJILJ: To jeste, bogata je, puna para!

ROMEO: moja ena nije progovorila sa njom ni rei od kad

smo se venali.

DOJILJ: Naravno, ljuta je na nju, to je nije spreila da se uda

za vas.

ROMEO: Je li to neki tei oblik reume?

DOJILJ: ? (Romeo ustaje ide da golica dadilju, ona se smeje

ide do kreveta Romeo za njom)

ROMEO: Reuma je li teka? (na krevetu su)

DOJILJ: Teka je, nosim je uz i niz stepenice, ne moe da

hoda. Ima reumu, znate.

ROMEO: Pria se.

DOJILJ: ko jednom sinjora, ne daj Boe, umre, vi i Julija ste

jedini naslednici.

ROMEO: Ne brini i tebi e neto ostaviti... (pria za sebe,

razmiljajui, publici) Uz stepenice, niz stepenice, baba je

matora, moe i da se oklizne.

DOJILJ: da, to se moe dogoditi. (njemu iza lea)

ROMEO (uzima krevetninu, prebacuje prako njih, koprcaju se

tako da svako naredne replike govori provirujui glavom ispod

krevetnine sa razliitih strana): Dojiljo, ja sam lud za tobom.

DOJILJ: Za ime sveta, Romeo!

ROMEO: Volim punake i okrugle.

DOJILJ: Madre mia santisima! ta e rei Julija?

ROMEO: Ona je frigidna.

DOJILJ: Pa nije udo posle svih tih mukaraca.

ROMEO: Kai mi ko je bio prvi? Ti sve zna.

DOJILJ: Dobro, sinjor Romeo, li strogo meu nama. Julija

nije ovde? (osvre se) Nije. Dakle, jednog dana, pre mnogo,

mnogo godina...

ROMEO: Skrati!

JULIJIN GLS (ispod arava, kao spolja): Romeo! Zar ja

moram sama sve vui?

DOJILJ: O, Boe... Pa to je Julija. (ide levo desno) ako nas

uhvati... (hoe pod krevet)... ona je tako nepoverljiva.

ROMEO (odvodi je do izlaza na sredinu): Ne tu! Ovuda. (izlazi

Dojilja, on je leima okrenut publici) Inae e opet da pone da

me presliava. I ne zaboravi da se oklizne jednog dana na

stepenitu (okree se nazad tie pria) i moju tatu, ne daj

Boe, ispusti iz ruku, to e biti mnogo, mnogo para, dovoljno

za... (uje se pesma iz kupatila, ponovo 'Govedina' ili klasik

Romeo slua i krsti se, uje Juliju i iskrada se levo sa scene)

JULIJ (ulazi sa punom korpom, jo se uje Lukrecijina pesma):

ta ti si Lukrecija jo u kupatilu? 14 ti je godina, a ti ne zna

nita pametnije raditi. U tvojim godinama, ja sam bila udovica.

Izlazi napolje, pljunuti otac, ne na ta vrata, na druga! li od

jednog degenerika Montekija, nita bolje se nije ni moglo

oekivati. (neko kuca na vrata) Joj, to je otac Lorenco. Na

njega sam zaboravila. Uite, oe na, Romeo nije kod kue.

LORENCO (U mantiji, s kapuljaom na glavi, senilan): Utoliko

bolje i ne elim ga videti.

JULIJ: Raskomotite se, asni oe! (seda, izuva se i stavlja

noge sa na drugu stolicu, Julija se krsti)

LORENCO: Od dana kada sam vas tajno venao po vaoj elji,

on me mrzi. Imam oseaj da bi me najradije ubio, taj... kako se

ono zvao?

JULIJ: Romeo! (stavlja korpu kod poreta)

LORENCO: Tano. nekad je bio drag i zgodan mladi, jo ga

vidim u onom crnom odelu s knjigom u ruci vie 'To be, or not

to be'

JULIJ: Oe na, to je bio jedan drugi. (skida mu kapuljau)

LORENCO: Onaj s mrtvakom glavom, to nije on.

JULIJ: Nije.

LORENCO: Kako to?

JULIJ: To je duga pria...

LORENCO: Nego zato si me zvala keri?

JULIJ: Htela bi se ispovediti, oe. (klekne i pokuava da mu

kae da se eli ispovediti)

LORENCO: Lepo, hodi blie keri. (pokuava je milovati)

Ispovest je neto sveto ili kako sam ja rekao u jednom

izvornom tekstu, drugi in, trea scena, strana 36....

(odjednom glasno) Na istoku se sivo jutro smeka

na mrklu no i zlatni oblak mreka...

JULIJ: ta to znai?

LORENCO: Pojma nemam. Meteoroloki izvetaj valjda. Trai

neto dole?

JULIJ: Htela bih se ispovediti oe.

LORENCO: to ne kae? (baca mantiju preko njene glave)

Ispovedi se, Ofelija.

JULIJ: Julija.

LORENCO: Ni to nije loe.

JULIJ: asni oe, ja vie ne volim svoga mua.

LORENCO: Ne voli mua? I za to si me zvala?

JULIJ: Da

LORENCO: Oproteno ti je. (skida mantiju s glave, Julija dolazi

do vazduha) bsolute in nomine patris... et fili.. et... et... uh,

zaboravio sam mu ime.

JULIJ: Ne podnosim ga!

LORENCO: Koga?

JULIJ: Romea! (besno)

LORENCO: Onog u crnoj odori, s mrtvakom glavom?

JULIJ: Ne, da, dobro. (ustaje i donosi mu vino) Kako sam se

razoarala, nekad mi je govorio:

O, ako mi je ruka tako zla,

te pusti tvoju svetaku milinu

nek moje usne, poklonika dva

taj greni dodir celovima skinu.

LORENCO (halapljivo pije vino i prosipa po sebi): I ti si njemu

svata lupetala:

Ne, poklonie, vaa ruka nije

ni zla ni grean, nego pobona je

poklonik svecu ruku dirat sme...

ili neto slino tome... Je li tako?

JULIJ: li on je tada bio mlad, lep, zgodan, danas je debeo,

mlohav, s arapom na glavi, jede rotkve i zaljubljen je u

termofor.

LORENCO: On je zaljubljen? (ponovi sipa vino i prosipa)

JULIJ: Prava telesna, seksualna ljubav s bocom za grejanje.

Spava sa njom svake noi i tepa joj i zove je Liza.

LORENCO: ta sve danski prinevi nee sebi dopustiti...

JULIJ: On je od Montekija, Romeo Monteki.

LORENCO: da, da. (zagleda se u nju) ta ti radi, klekni i

priaj. (Julija krene da klekne kod njega, seti se mantije,

predomisli se i klekne iza kreveta, naslonjena rukama na

krevet) Dakle, ta je bilo sa tvojim muem? (eta)

JULIJ: On je impotentan.

LORENCO: Zar ti sine Brute? (gleda dole)

JULIJ: Ne, to je iz druge predstave.

LORENCO: ta?

JULIJ: Dugako.

LORENCO (gleda dole): Pa i nije.

JULIJ: Pria je duga!

LORENCO: teta, to bi me ve zanimalo. Ti ima seksualnih

problema? (legne na krevet) E pa danas ih svako ima. Ni ja vie

nisam ono to sam bio kad mi je bilo 20 sant... ovaj godina...

JULIJ (otro): Oe na, sada se ja ispovedam, a ne vi.

(Lorenco ustaje, ona skrueno) Uvek mi kae Nemam ja glavu

za te stvari'

LORENCO: Kome treba glava za to?

JULIJ: Ja ne mogu vie izdrati. (Lorenco joj prilazi iza lea)

LORENCO: On te vie ne ljubi.

JULIJ: On ljubi sebe, rotkve i Lizu.

LORENCO: Stara pria o ljubavnom trouglu.

JULIJ: Treba mi va... savet.

LORENCO: Moj savet... hm... (zaskoi je s lea i prebaci

mantiju preko nje)

JULIJ: Lorenco... Lovre... pusti me! Je si li poludeo? Moj mu

e svakoga asa stii. Ja sam od tebe traila samo savet

LORENCO: Savet... ah, da... Ofelija idi u samostan!

JULIJ: U samostan?

LORENCO: Tamo, ima dosta zagorelih.

JULIJ: Molim?

LORENCO (stenje): Moliti se, sinko, moliti se. Po jedan

Oena... (pokazuje na sebe) tri puta dnevno.

JULIJ: Pre ili posle jela? (stenje)

LORENCO:... i jo pet Zdravo Marija... Benedico te i nomine

patris et matris et spiritus sancti et medicine doctoris... men!

(pada mrak, u mraku se uje)

JULIJ: Dosta, pao je mrak. Ma prekini, kraj je scene! Kada se

ponovo pali svetlo na sceni je Julija koja sprema veeru igrajui

i pevuei na neku renesansnu muziku, koreografija, posle

odreenog vremena ulazi Romeo.

ROMEO: Jesam li te pozdravio ili ne? (prilazi termoforu i ljubi

ga, Julija se krsti) Je li to sve to ima da mi kae? (Julija seda

i ljuti jabuku) Posle ovako napornog dana, mu se vraa kui,

a ena... bar da ga upita ta se desilo danas.

JULIJ (nezainteresovano): ta se desilo danas?

ROMEO: Danas, (uzima novine, obuje cipele koje je ostavio

Lorenco i legne na krevet) nita!

JULIJ (plane, ustaje): I to je ono to sam te trebala pitati?

ROMEO: Boe moj, treba pokuati.

JULIJ: Romeo, zna ta si ti?... Ti si nesnoljivi idiot, greka

prirode, talog ljudskog drutva, intelektualna ljutura, lapidarni

skarabeju, ti si... bibliotekar.

ROMEO (plane, ustaje): Ja bibliotekar. Onda si ti esencija

narcisoidnosti, neopisivi smrad, zmija otrovnica, kao i tvoja

majka koja je pokuala da me otruje.

JULIJ: Naalost bez uspeha! (deru se jedno drugom u facu)

ROMEO: Naalost!!! Dakle tako (sledee replike do pojave

ekspira, govore u glas, pri kraju se hvataju za grlo, dave i

padaju na pod) Jel' se tako razgovara sa glavom porodice? Malo

pristojnosti eno ili u sve po kui razbiti u paramparad. Ja

sam ti mu. Zapamti.

JULIJ: to se mene tie, moe uzeti svoju Lizu pod ruku i

nestati. Neu za tobom plakati. Ovako se ponaati sa jednom

slabom enom, koja ima visok pritisak, prostaino jedna (kako

se dave svetlo se smanjuje i pali top gde ulazi ekspir, sa

ramom koji dri tako da ono to je u ramu lii na ekspira po

minci, kostimu, a van rama obuen normalno, tako da odudara

od kostima tog vremena, stoji i slua svau, suprunici se

utiaju)

ROMEO I JULIJ: ekspir!

ROMEO: Ona je poela!

JULIJ: Nije istina, on je!

ROMEO: Izvolite sesti! Pali to svetlo! (pali se puno svetlo)

EKSPIR (ekspir muca kod slova m i to samo kod tog slova

sem kad je na kraju rei, dok recituje ne muca): Ne,

Mmmonteki. Sauvaj svoju ljubaznost za ulijetu. Dooh jer na

ponaanje da vas opommmenem hou, jer isto nanosi mmmi

srcu zlo.

JULIJ: Samo nam je ovaj jo falio.

ROMEO: Ti si tome kriva.

JULIJ: Ne budi smean.

EKSPIR (Sputa ram dole, Julija gleda u sliku):

Od asa kada predivno sunce

utone u zlatno more zapada,

i duge sene platom svojim

obaviju sve na ovom svetu

u grobu mome zahvata me nemir...

JULIJ: Sad ne muca.

EKSPIR (otrije): ...jer moje uvo prepuno je vae,

svae zle, te tako moram u

prebivalitu svom veitom,

hteo ja to ili ne -

okretati se kao... kao...

ROMEO: Ventilator.

EKSPIR: Okretati se kao ventilator... premmmda ne znam ta

je to. Valjda se taj... tilator lepo okree. (vidi gde Julija gleda i

sklanja ram)

Nek ne bude nebo obazrivo i blago

jer meni samo plamen - bes je vodi

ne mogu vie podnositi prizor taj

kako vi moje ljubavne drame najlepe

u lakrdije olako pretvarate, u jedno

nita, u jedno lako pero koje seljak

guetu iz uva istrgne...

ROMEO: Guske nemaju ui.

JULIJ (ustaje, uzima ekspira pod ruku i vodi ka srednjem

izlazu): Dragi mister ekspir, nama je uvek drago kad nas

posetite i mi veoma cenimo to se blagoizvoleli potruditi se da

skoknete do nas, ali danas ste nas neto zatekli u urbi.

ROMEO (ustaje i isti se): Doite nam za par nedelja, kad

budemo imali vie vremena. (vraa se do Romea, Julija ide do

kreveta po slatki)

EKSPIR: Vremena, kae? Da bi i dalje

izvrtali stihove moje, koje vam

na jezike i usne stavljah, kako bi

nedostojni, bacili ih u prainu ulinog

govora, koji plemenito uvo vrea?

ROMEO (uzima ekspira pod ruku i vodi ga ka izlazu):

Dopustite mi maestro, da i ja doem do rei. Vama ne pristoji

da nas grdite, jer ste nas vi stvorili onakvim, kakvi smo.

JULIJ (jedui): Vi ste krivi za celu priu... (ekspir se ponovo

vrati i sede na stolicu desno) Dragi maestro dolo je vreme da

nauite neto iz ivota, iz stvarnosti.

EKSPIR: ta e mmmeni stvarnost, ja sam pesnik.

Ja sam pesnik, znajte!

a pesnikovo oko kovitlano

bezumljem divnim, iba pogledom

as s neba zemlji, as sa zemlje nebu.

JULIJ: Citati, citati, svaki put iz drugog komada.

ROMEO (stavlja korpu na sto i jede rotkvu): ta e! utorska

prava su njegova. Copyright je copyright.

JULIJ: Jeste li ikad prebrojali koliko je leeva u vaim

komadima? Vi ste jedan masovni ubica. (Ustaje, skida torbu i

lupa po rukama ekspira koji hoe da uzme da jede)

EKSPIR: Takav gorak kraj, tovana gospo, znak je

kobi! Konac zakoniti jednoj tragediji,

koji se zaustaviti ne moe,

kao to niko nikad zvezda hod

ustaviti nee.

I jo k tome:

Nastojanje moje uuvati

jedinstvo mesta, vremena i radnje,

a ne namerno ubistvo, bee moj cilj!

ROMEO: ta ste uradili s nama Romeom i Julijom? kako ste

sredili ntonija i Kleopatru?

JULIJ: Otelo i Dezdemona?

ROMEO: Ili jadna Ofelija.

JULIJ: Terorista.

EKSPIR (poinje da cmizdri): Ne govorimo vie o tome!

Ne, molim vas, nemojte

me vie koriti, mene starog

pesnika mlade due, koji vam se kune:

Hteo sam dobro.

ROMEO: Eto ti sad.

JULIJ: Dobro, ne smete to sve uzimati tako k srcu.

ROMEO: Sve je ovo samo pozorite... I to ne ono najgore,

verujte mi. Da vidite samo one iz... Ma, nije vano. Ma igrae

se vai komadi jo pedesetak godina. (Julija koluta oima)

EKSPIR: Jeste li sigurni?

ROMEO: Ma jo sto godina. Nego kada ste vi zapravo umrli?

EKSPIR: Pre sedam godina, pokoj mmmi dui.

JULIJ: Pa dobro se drite. (uje se gitara) Naa ki Lukrecija

Marija Benvolia. Veba svoje prste, to dete je tako muzikalno.

(Odjednom promeni ton i vikne) Prekini! (Gitara ide glasnije)

EKSPIR: ko me slabo pamenje ne vara

u izvornom tekstu nisam predvideo

ker da rodi, ulijeta.

JULIJ: Kad bi ste znali koliko ste bili u pravu, mister ekspir.

Izvinite me na trenutak. (Naglo odjuri u Lukrecijinu sobu iz

sobe se uje vika) Hoe li ve jedanput prekinuti sa tom

galamom. Puna mi je glava onog idiota preko puta, jo samo mi

ovo fali. (ekspir se uvredi, a Romeo gestom pokazuje da se

odnosi na njega, a ne na ekspira, Romeo ponovo stavlja korpu

sa voem, jedu obojica)

ROMEO: O, Vilijeme, zar nas ne biste mogli izvui iz ovog

pakla?

EKSPIR: Kako, o, Romeo?

ROMEO: Napiite nas ponovo!

EKSPIR (jedui): Previe traite prijatelju dobri

jer uknjieno to je perom

naknadnu, novu dopustiti sebi nee

dovoljno je to od prevodilaca

o moja duo proroka, patim i trpim.

ta vi hoete od mene: ivot

u novom i dopunjenom izdanju?

ko bi i od ekspira bilo,

bilo bi mnogo!

ROMEO: Psst! Evo je dolazi! (Progutaju na silu, ekspir se

zagrcne)

JULIJ (pojavi se u Lukrecijinoj haljini): Romeo, doi da

porazgovara s Lukrecijom, ja vie ne mogu!

ROMEO: Ne mogu sad, priam.

JULIJ (vraa se u sobu i vie): Dii se, dii se kad ti kaem!

(Lukrecija odgovara: Neu! - Nakon toga, Julija se ponovo

pojavi na vratima, ekspir se gui od kalja, Julija ga udari po

leima) Recite mi, mister ekspir, moramo li mi sve vreme

igrati vie uloga?

EKSPIR: tedljivost nam na to nalae, milostiva gospo!

Elizabetansko doba, znajte

u pozoritu znai: glumaca malo,

(Julija ulazi u sobu) a plaa jo manje.

LUKRECIJ (izlazi iz sobe pospana, sa kikama i vakom): Lezi,

knjavaj, samo to i zna. Haos. Mrzim te kao nikoga na svetu

(pogleda Romea) Dobro moda, tebe mrzim vie.

ROMEO: Jesi li uradila domai? (Kae to jer zna da je nervira)

LUKRECIJ: O fuck! Koji moron!

ROMEO: Kako to govori sa mnom?

LUKRECIJ: emu trebanje?

ROMEO: Da bi napredovala u ivotu.

LUKRECIJ: Ludilo. Pa, ko je napredovao od uenja danas.

ROMEO: Julijaaaa!

EKSPIR (Od prvog trenutka zaaran Lukrecijom, prelazi u

stranu, na proscenijum, Lukrecija i Romeo nastavljaju svoju

svau u pozadini kao pantomimu, ponavljajui iste pokrete i

tekst kao u prethodnom delu):

Nebesa i zemljo, vrhunci divote, gle!

Mnogo sam gospoa stvorio,

mnogo ih gledao i zavolio,

al' od ove mi staje dah,

srce mi burno lupa,

jer to je ista ulijeta

kad joj behu etrnaest leta!

(Peva 'O, Juli, Julijana' sa koreografijom)

LUKRECIJ (prekida svau i gleda ekspira, reaguje na

pesmu): Ko je meso?

ROMEO: Turista iz Londona. Julijaaa! Gde si da vidi ta mi

radi? (Odlazi u sobu)

LUKRECIJ: Nee doi! (Ide ka ekspiru, obilazi ga, merka, na

kraju baci maramicu na pod, koju on hitro die i ukoi se i

ukoen igra do kraja scene)

EKSPIR: h, milost, koja ast!

Rupi ovaj uzmi - o, anele slatki,

i uvaj ga bolje od Dezdemone!

LUKRECIJ: Zovem se Lukrecija. Haj!

EKSPIR: Ime mi je Vilijam ekspir. Nisam Haj. moete me

zvati i Vili. Free Willy.

LUKRECIJ: Deluje vrlo seksi, zna! (Baca maramicu malo

dalje, ovaj die i naguzi se, ona ga utinu)

EKSPIR: h, gospoice!

LUKRECIJ: Zovi me Luki.

EKSPIR: ko je muzika hrana ljubavi

iz imena tvoga neka ona zrai

LUKRECIJ: to voli tako utirkano da govori? Jesi li ti neki

manijak?

EKSPIR: Pesnik sam, milostiva Luki!

Piem drame, ali i sonete

Komedije, tragedije

to u ljubavi zbore.

LUKRECIJ: Vili hou da zbriem. (ekspir ne shvata) Hou da

kidnem od kue.

EKSPIR: O, shvatam gospoice. (Znoji se i brie)

LUKRECIJ: Umirem za tim da budem glumica. ak ni SD ne

nosim. (ekspir ne shvata, ona die grudi) Sisodr.

EKSPIR: h, da! (Znoji se i brie)

LUKRECIJ: Hajde da kidnemo, da se stutimo u neku rupu.

EKSPIR: Potresa me, o slatki cvete,

moje zene ari skladnost tela

pod ruhom devianskim. Od prizora tog bi se

i zidine Verone poljuljale

ako ne i pale.

LUKRECIJ: ?

EKSPIR: Hajde da se stutimo u neku rupu.

LUKRECIJ: Faca si! (Zagrli ga i prebaci preko kolena, dug

poljubac, ulazi Romeo)

ROMEO: Santa Maria! Ce vecchio impudico! Funcola

Shakespeare! (Prilazi im i razdvaja, ekspir pada, Romeo ga

hvata iznosi napolje)

LUKRECIJ: ale, mi smo se zatelebali!

ROMEO: S tobom u kasnije govoriti... bludnice! (Die ekspira

koji je u oku od poljupca, blesavo nasmeen i izbacuje ga)

dio, labude!

LUKRECIJ (navaljuje na srednji izlaz, Romeo ne da): Ja u s

njim da se stutim u neku rupu.

ROMEO: Ne dolazi u obzir. Taj tip je zamalo ubio i mene i tvoju

majku.

LUKRECIJ (legne na krevet besna): Ja u se s njim da se

stutimo u neku rupu i tamo emo se bubati.

EKSPIR (pojavi se na ulazu): Mi emo se stutiti u neku rupu i

tamo emo se bubati. (Tri mu u susret Lukrecija, ispred

preneraenog Romea izlaze)

Drugi deo

(Isti ambijent kao u prvom delu. Kada se zavesa digne, jutro

je. Odaja je jo u mraku, samo se zrak sunca probija u krevet s

obrisima Montekija, koji se zamotao u pokriva. Lagana muzika

se mea Romeovim glasnim hrkanjem. uje se kukurikanje

petla, scena sa dizanjem arava. Hrkanje i muzika se

prekidaju. Romeo se pridigao baca papuu na petla, sedi i zeva.

Nona kapica je skliznula a preko ramena mu je arapa. Zatim

sklanja sa kreveta termofor, ljubi ga, izlazi iz kreveta, nogom

pipka ne bi li naao papue, pospan odlazi do prozora, na

italijanskom jeziku psuje petla. Romeo poinje u jednoj gomili

odee i vea da trai svoje arape, ali nalazi samo jednu. Sve

se ponavlja kao u prvom delu s tim da se vraa u krevet,

rukom miluje Juliju, prevrne se na nju)

ROMEO: Kako bi sada palo jedno jutarnje milovanje, eno?

(neno)

JULIJ (Julija se naglo die, na glavi joj raupana plava perika,

s viklerima u kosi): Jedno bi jutarnje milovanje palo sasvim

dobro, muu! (dubokim glasom)

ROMEO (zbunjen ustaje sa nje i ide na kraj kreveta): ta to

znai?

JULIJ: Da pristajem. (Ide za njim)

ROMEO: Pardon... a ta ti hoe od mene?

JULIJ: Ja? Pa jesi li se ti ispentrao na mene i rekao (neno)

'Kako bi sada palo jedno jutarnje milovanje, eno?', a ja sam

rekla (dubokim glasom): 'Jedno bi jutarnje milovanje palo

sasvim dobro, muu!'

ROMEO: li ti uvek kae: 'Ostavi me, stoko!... ta ti je

odjednom na um palo?... sada je rano ujutro... (obara ga na

lea i uzjahuje) Prestani, Romeo ti zna da je ne mogu u ovo

vreme...

JULIJ: Tako je bilo pre. Sad su nastale promene. Od sino kad

si mi obeao sluavku, od tada sam sasvim tvoja.

ROMEO: , tako. I - ta emo sad?

JULIJ: ta emo sad? Pa, ovaj, zaista... ta emo?... Pa

prisetiemo se mladosti, prve brane noi. (Legne na lea)

Izvoli.

ROMEO (povlai se): Ne mogu da se setim kako je to bilo.

(Ustaje i prekorauje je)

JULIJ: Zar ide ve? Jo nee svanuti

I nije bila eva, nego slavuj

to probio je teskobno ti uvo!

ROMEO: Gde su moje arape?

JULIJ: U onom ipku peva svaku no

Da, veruj, dragi, slavuj je to bio...

ROMEO: Bila je to eva.

JULIJ: Nije bila eva, nego slavuj... (skida spavaicu, ispod

ostaje dnevna haljina)

ROMEO: eva! (odlazi u kupatilo iz kog se uskoro uju

iskaljavanje i mrktanje)

JULIJ: Nisi bio u pravu ni pre tri decenije nisi ni sada. (dolazi

do krinje, trai periku bez viklera, stavlja je na glavu, vadi

ogledalo) Nije bila eva, nego slavuj. Jel' jasno?

ROMEO (istri iz kupatila sa pekirom): Jasno je samo jedno:

da ni onda ni sada nisi bila muzikalna. Ne razlikuje gakanje

gusaka od cvranja cvr... cvr... zrikavaca (dere se) Bila je to

eva! (vraa se u kupatilo)

JULIJ (dere se): Slavuj! (pojavljuje se ekspir sa knjigom u

ruci) ekspir!

ROMEO (ponovo istri i vraa se posle replike): eva, nije

ekspir!

JULIJ: ekspir! (dere se, kad progovori ekspir Romeo se

trgne) Molim vas objasnite onom maloumniku koja je ptica

pevala, tada u predskozorje, pred kraj treeg ina.

EKSPIR (lista): Mnoge ptice prooe kroz ruke moje

li sam toga puta, ako me seanje slui

u tekstu napisao, perom laganim:

(ita) It was the nightingale and not the lark

ROMEO (Romeo kad uje ekspirov glas izlazi iz kupatila

zbunjen): ?

JULIJ: Prevod!... (trai prevod u knjizi) Mister ekspir, u ovom

vaem komadu je situacija ovakva: ova budala je ubila moga

brata od strica, pa je pobegla u Mentovu.

EKSPIR (brzo lista): Ko je pobegao?

JULIJ: Ova budala! Mi se grlimo poslednji put u mojoj sobi, mi

ljubavnici veka i zauje se ptica. Je li to bio slavuj ili eva? ta

je to? Dramaturgija? (ide do poreta)

EKSPIR (ne nalazi nita u knjizi i izmilja):

Ptice su simboli ovekove udnje

tenje due da se oslobodi gliba

da se lepetom krila domogne zvezdanih putanja

(publici, ide na rampu levo)

'Za sebe.' ini mi se da tako neto

proitah iz neke knjige mudre.

ROMEO (i on ide na rampu desno): I ja isto 'za sebe'. Nikad mi

nee biti jasno kako pisci i glumci misle da ga oni u poslednjem

redu uju dobro, a da ga mi glumci koji se nalazimo iz njegovih

lea, ne ujemo.

EKSPIR (publici): Napraviu se da ovo nisam uo.

JULIJ: Mister ekspir kau da kao glumac niste loi, ali ta e

vam to pisanje. (Uzima jabuku i sede na stolicu desno

prethodno sklanjajui robu i jede)

ROMEO: Da. I - ta e vam stalno to 'o' 'ah' 'oh' 'vaj'? (Dolazi

do stola, seda na stolicu levo i jede rotkve)

EKSPIR: To je i mmmeni smmmeno (smeje se).

JULIJ: I ovaj je napisao Hamleta???

ROMEO: Kau da on nije napisao ni jedan od svojih komada.

EKSPIR (besan): Kleveta! Uvrede, lai, sve same lai!

Ve odavno znam za njih i pitam se

jel' dinije sve strelice i metke

silovite sudbine u srcu podnositi,

Il' zgrabit oruje i odupret se

i moru jada kraj uiniti?

JULIJ: To je pozorini tekst.... Samo je li njegov?

ROMEO: Biti li ne biti - pitanje je sad (ekspiru) Kako to da iza

sebe niste ostavili nijedan tekst?

EKSPIR: ta se tu immma objanjavati? (Romeo ustaje i trese

nogavicu)

JULIJ: Pa, na primer ko je napisao vae komade?

ROMEO: Hajde, Vili! Ko je bio? Frensis Bejkon? (zavlai ruku u

gae)

JULIJ: Kristofer Marlou? (Romeo mirie ruku) Prati ili ne prati?

Pitanje je sad.

ROMEO (trgne ruku u razdere se na ekspira): Hou da znam,

jesu li ekspirova dela od ekspira ili nisu? Da ili ne?

EKSPIR (slomljen): Ne!

JULIJ: No. Najzad.

ROMEO: To sam i mislio. (ekspir zine da neto kae) Samo

nemoj u pesmi (ekspir ponovo zine) I skrati.

EKSPIR (pria normalno): Ionako sam se ummmorio od

jammmba. Vi ne slutite koliko sam od te javne kammmpanje

blaenja mmmog ugleda jo za ivota propatio. tek nakon

smmmrti... ekspirova dela je pisao neko drugi. Taj drugi je

ummmesto njega vodio teatar Gloub, ummmesto njega

nastupao. On je bio ekspirov dvojnik.

ROMEO: ko je to bio?

EKSPIR: I on se zvao Vilijem ekspir. Nezgodno. Dva

mmmommmka sa istim immmenom. (Uzima ma)

JULIJ: ko ste vi?

EKSPIR: Vilijem ekspir.

JULIJ: Onda ih trojica.

EKSPIR: Jesam i nisam on. To bi mogao rei

Zovite me laov, varalica i vetropir,

nazivajte me bardom ili Labudom sa jvona,

ostajem, ko sam bio, i Vilijem i ekspir

Ostalo je samo tiina, ko zna, koji put

i tako u sada umreti drugi put. (Umire tako to se probada

maem)

(Romeo se savija nad njim oslukuje srce, aplaudira i klanja,

Julija prihvata aplauz ekspir ustaje, klanja se teatralno i

nestaje u zidu)

JULIJ: Kako mira! (sprema se da ide)

ROMEO: gde e? (zabrinuto)

JULIJ: Na trg, da kupim rotkve. Da dere. ti dotle operi

sude.

ROMEO: Zato uvek ja?

JULIJ (dere se): Jer nemamo sluavku, zato. Svaka domaica

ima neku sluavku, samo je ja nemam.

ROMEO: Zato to nijedna ne moe pored tebe da izdri

JULIJ: Zato to nema para da je plati. ta e za veeru?

ROMEO: Ne znam. Bilo ta.

JULIJ: Hvala na obavetenju. Namerava li izlaziti veeras?

ROMEO: Moda.

JULIJ: Kad se vraa?

ROMEO: Na vreme.

JULIJ: dio! (izlazi na srednji izlaz, a Romeo uzima kecelju,

pere tanjire i pevui neku italijansku pesmicu. uje se glas

Julije, vraa se besna) Mrzim ovu scenu! (Romeo se udi, ona

prolazi bez rei i odlazi u Lukrecijinu sobu. Romeo igra sa

termoforom, koreografija)

ROMEO: Seam se one noi, kada sam te prvi put punio vodom.

Napolje je lila kia, unutra hladno, strpao sam te u moj krevet,

pa me istog asa uhvatila neka toplina, nisam vie bio sam.

(uje se svaa Lukrecije i Julije van scene, Romeo ostavlja

termofor na stolici i izlazi)

JULIJ (vraa se na scenu): Radi svoj domai! (ponovi izlazi)

LUKRECIJ (van scene): Mrzim te! Mrzim ovu kuu! Ponovo u

otii sa Vilijem!

JULIJ (van scene): O tome nema ni govora! Jesi li ula? (uje

se amar, Julija se dotetura na scenu) Guju sam u nedrima

gajila! (zadihano) Uh, umorih se! (opet se vraa u lik) Digla si

ruku na roenu majku. Bestidnice! (seda na stolicu gde je

termofor) to vai i za tebe, zavodi mua, otima mi njegovu

ljubav, ta to ti ima, a ja nemam. ekaj samo, nauiu te ja

pameti (baca termofor na pod i skae po njemu) Tako, tako,

tako (ulazi Lorenco)

LORENCO (u ritmu njenih skokova joj prilazi i on skae): Hop,

hop, hop!

JULIJ (trgne se, prie ruci, pomirie je i brzo odbaci):

Oprostite veleasni. Zanela sam se.

LORENCO: to si tako ljuta?

JULIJ: Hou razvod.

LORENCO: Kakva grena pomisao, keri moja, moja... Kako se

zove?

JULIJ: Ofelija! (klekne na kolena) asni oe, jesi li siguran da

je moj brak sa Romeom pravno u redu?

LORENCO: Kako da nije kad sam ga ja sklopio!

JULIJ: ta ako je impotentan? Vai li takav brak?

LORENCO: Vai, malo je jadan, ali pravovaljan. (Vidi jabuke na

stolu, seda i jede, izuje se i noge stavlja na drugu stolicu)

JULIJ: Mora mi pomoi!

LORENCO: ekaj da nije tvoj mu pre nekoliko godina udavio

jednu plavuu... Dezdemonu

JULIJ: To je opet druga pria. Ovaj je jurio maloletnice. (Tek

sada se okree Lorencu)

LORENCO: Ko? (jede)

JULIJ: Romeo... onaj u crnoj odori, s lobanjom u ruci.

LORENCO: aa. koga je zaveo pre venanja?

JULIJ: Mene. I nije pre venanja, ve prve brane noi.

(ustaje)

LORENCO: Ne pomae. Snoaj u braku nije dovoljan razlog za

razvod.

JULIJ: da vam nije ostalo otrova iz izvornog teksta? (Ide

koketno ka njemu)

LORENCO: ta ti pada na pamet? Brzo tri Zdravo Marije!

JULIJ (na uvo mu se dere): Zdravo Marijo ...

LORENCO: Dosta! (baca jelo)

JULIJ: Molim te (mazi ga) samo dve kapi. (uje se glas

ekspira)

EKSPIR: Makbet, etvrti in, prva scena...

JULIJ: To je onaj idiot. (Lorenco bei puzei ka sredini, ulazi

ekspir obuen kao Riard III)

EKSPIR: Makbet, etvrti in, prva scena:

Zimu moga neraspoloenja

u leto e pretvoriti sunce Jorka

vreme je dolo da drame potok

(Julija ga presee sa 'Budala' i izlazi)

potee i zaubori, kako ja predvideh.

(ulazi Romeo, ekspir se obraa njemu - odjednom zadihano)

Blage ti vesti donosim, o, Romeo!

Skorotea mi neki stavi do znanja,

u asu znanom - neznanom, kada

zemaljske vesti primati mogu.

ROMEO: Ne okoliaj, Vili, ta hoe? (Obuva se i dok ekspir

pria naslanja se na njega i gura ga desno)

EKSPIR: Govorim o sinjori Kapuleti

plemenitoj doma sjajnoj ledi (ekspiru smrdi iz usta, Romeo

reaguje)

koju je dojilja dobra, godinama

uz i niz stepenice nosila

sve dok danas siroto eljade

nije koraknulo u stranu, sluajno

te plemenitu vam tatu pustila

gde je ona svoju duu ispustila.

ROMEO: Treba li to da znai... da je matora... da je Julijina

majka...

EKSPIR: Umrla...

Stavi novac u tobolac, Monteki!

neka te u alosti tei,

veliko imanje, koje ti

po zakonu i pravu pripada

jer tvoja ena drugih roaka nema.

ROMEO: ja budala hteo da se razvedem od nje.

EKSPIR: Sila boga ne moli. Uzmi ovu boicu.

ROMEO: ta je to? Za sve dah?

EKSPIR: Doneo sam ga iz uva Hamletovog oca! (odlazi od

njega ljut) Uvek nosim boicu otrova za sobom.

ROMEO: Ima li uputstvo za upotrebu? (ide za njim)

EKSPIR: U kakvu god ga tenost uspi

i da ima snagu deset ljudi, slomit e te.

ROMEO: Mene?

EKSPIR: Juliju!

ROMEO: Ona je ipak majka moje dece.

EKSPIR: Znam, znam, samo: ko je oac? (pokazuje rogove)

Je li o tom ve mislio Romeo?

(Romeo zamiljeno izlazi levo napolje sa boicom u ruci,

ekspir zove planim glasom)

ulijeta, ulijeta!

JULIJ (izlazi desno s metlom u ruci): ta je?

EKSPIR (uplai se): aaa!!!

JULIJ: ?

EKSPIR: Ja sam duh oca tvoga.

JULIJ (nezainteresovano, ostavlja metlu, ide i skuplja ve):

Zaista?

EKSPIR: Osuen da nou lutam

a danju u ognju ednim.

JULIJ: Vrlo dobro, to ste i zasluili (narednih replika ekspir

dolazi do nje, Julija ga tovari sa prljavim veom idu do trika sa

istim veom i prljavi samo prebacuje preko ice uz mirisanje i

selekciju)

EKSPIR: Zar u tebi nema nimalo saoseanja?

JULIJ: Saoseanja? Da ste vi malo imali oseanja za

predvianje budunosti, ne bi ste me uvalili u ove brane muke.

li ne, gospodin je hteo da zblii dve neprijateljske porodice -

(ruga se) politika zbliavanja, ljubav pobeuje sve. I to preko

mojih lea.

EKSPIR: Nisam se doao ovamo svaati

ve vest vam doneti.

JULIJ: U redu, samo brzo, urim.

EKSPIR: ulijeta, keri, ti se od Romea

Rastaviti mora, i to odmah.

JULIJ: Ma nemoj, a to?

EKSPIR: On je... homo.

JULIJ: Ko je homo?

EKSPIR: Pa Romeo.

JULIJ: E, ako je i od ekspira mnogo je! (krene da ga

izbacuje)

EKSPIR: Ima jo neto, Julija. Mati tvoja,

sinjora Kapuleti, nesreno pade

te ona sad u carstvu mrtvih obitava.

JULIJ (ravnoduno): Pokoj joj dui. Sprovod u joj lep

spremiti. i vama ako ne odete odavde.

EKSPIR: Sinjore nema vie, li blago njeno

zlato njeno je ostalo, Tebi ostalo.

Odnosno ostalo bi tebi, da nema

Romea, s kojim deliti mora.

(daje joj boicu sa otrovom, ova uzima i ide u Lukrecijinu sobu,

ekspir ostaje na sceni osvre se)

Lukrecija! Luki! Zar nisi kod kue?

LUKRECIJ: Priekaj me samo da se presvuem! (Dere se)

EKSPIR (izlazi na rampu):

Zabrani suncu jasnu da sja

zabrani eni, koja ti se obea

da jo koji asak na oblaenje da.

Iskoristiu to vreme uz

zahvalnost upravniku pozorita

to veeras napokon postavi ekspira

da se spustim u publiku

(silazi u publiku i rukuje se i pria sa gledaocima)

Dobro vee, gospodine. Kako ste?... Mmmilo mi je. Dabl-ju

ekspir. Ve sam vas odavno hteo upoznati. Znate kontakt sa

publikom je veoma vaan za pisca. Pri tom, ovaj kommmad,

kao to znate, nisam ja napisao. Ja sam samo duh, kao gost,

k.g.... Kako vam se, gospoo svia. Svia vam se. To mmme

udi. vammma? I nije neto?

LUKRECIJ (izlazi u dinsu): Vili! Gde si?

EKSPIR: Evo dolazi moj problem. Priznajte, sjajno izgleda! Zar

ne?

LUKRECIJ: Hej Vili.

EKSPIR: Kamo te vodi put deae!

LUKRECIJ: Jesi li otkaio? Koji deak, to sam ja Luki. Ovo su

farmerke. Idemo li?

EKSPIR (mui se da skoi na binu):

Jo samo tren Luki, spremio sam

reenje problema tvog. Sad e kraj.

LUKRECIJ (pomae mu da se popne): Ne Vilijeme! Sada! Ne

mogu da ekam kraj predstave! Ve sam napisala oprotajno

pismo moronima. (Ostavlja pismo na sto) Idemo u lajf, piemo,

puiemo vutre, malo ekstazija, bie krvavo. Idemo!

EKSPIR: Duh se predaje! (izlaze zajedno na glavni izlaz)

ROMEO (ulazi s desna): Julija? Jesi li kod kue? Ne. Utoliko

bolje... (sipa vino u au i otrov posle) Tako. I to smo zavrili.

ta sada? ta se radi, kad hoe da otruje roenu enu?...

(seda na stolicu levo) Luki! (vie) Luki! Gde je ta balavica?

Sigurno jo crkava. Jesi li uradila domai?

JULIJ: Ne vii toliko. Boli me glava.

ROMEO: To je iz druge predstave... Luki je otila (otkrije

pismo) Oh! (ita) Mojim odvratnim roditeljima. Briem sa

Vilijemom u ivot, jer hou da saznam ta je ljubav. Naputam

vas zauvek. elim vam sve najgore. Vaa Luki.

JULIJ: Ovaj ekspir od svaega pravi tragediju. (prilazi stolu)

ROMEO: Moda su ve na putu za meriku... Je li otkrivena

merika?

JULIJ: Smiri se mili. (toi mu otrov u drugu au sa vinom)

Evo ti, jadni moj Romeo. Bie ti bolje. Pij!

ROMEO (nudi joj au koju je on otrovao): Samo s tobom,

ljubljena! (kucaju se i piju)

JULIJ: Za Lukin povratak!

ROMEO: Kua e biti prazna bez nje. (plano) Ona me je

napustila. (teatralno) Ja je se odriem. Ona vie nije moja ki

(otro) Je li ona moja ki?

JULIJ: ta je sad opet? emu podgrevati stare prie?

ROMEO: Ko je otac?

JULIJ: h! Nas dvoje oajnih roditelja ne znamo gde nam je

ki otila, a ti bi hteo da zna odakle je dola. (prasne u pijani

smeh)

ROMEO: ta se smeje? Zna ta?

JULIJ: ta?

ROMEO: Lukrecija nije tvoja ki...

JULIJ: Kako?

ROMEO: Lepo, napravio sam je sa drugom enom.

JULIJ (pone da se smeje, za sebe kae): Boe, sad mi je ao

to e ova budala poiveti samo jo par minuta.

ROMEO: ta se ja preganjam sa njom ionako e biti mrtva za

par minuta.

(Pauza, dugo se gledaju, prvo stidljivo, pa otvoreno i prasnu u

smeh i krenu jedno drugom u zagrljaj, Romeo je u daljem

tekstu nosi do kreveta gde zavravaju, svetlo - top na krevet)

JULIJ (kroz smeh): Dalje od mene, ti si pijan!

ROMEO: I ti si, janje moje. Pa i uprkos tome, ja te volim. Kao

ono pod balkonom... (uzima arav i prebacuje preko njih)

(pauza)

JULIJ: Romeo!

ROMEO: Draga? (pauza) (Julija skida arav i seda na krevet)

JULIJ: Romeo, ja sam te otrovala. (Ustaje na krevetu)

ROMEO: I ja tebe.

JULIJ: h! Mi emo umreti. (ustaje i okree se Romeu)

ROMEO: Bar emo umreti zajedno.

JULIJ: Volim te kao prvog dana. (grle se)

ROMEO: I ja tebe do smrti.

JULIJ: Ovo nas je moglo i manje kotati.

ROMEO: Jo pre trideset godina.

JULIJ: Onako kako je ekspir napisao.

ROMEO: Taj je znao ta pie... Otrov (pada na krevet)

JULIJ: Deluje mili... (pada preko Romea)

(Umesto da se gasi top pale se ostala svetla, glumce se

ponaaju kao da je sputena zavesa)

ROMEO: Hoe li neto da popije?

JULIJ: Ne, hvala. Nego kakva je to odvratna stvar koju si mi

sipao?

ROMEO: Sok od maline. ta e kad je upravnik cicija.

JULIJ: !

SUFLER (ulazi sufler, estita Juliji): Bila si divna, neponovljiva.

JULIJ: Hvala ti duo. (Julija izlazi)

SUFLER (estita Romeu): Ti sve to si stariji sve si bolji?

ROMEO: Jel' da? (zagrli ga)

SUFLER (zbuni se): Kao glumac.

ROMEO: Kako ti se ini predstava?

SUFLER (vatreno): Ja se uvek oduevim. S ovom predstavom

emo uda napraviti. (izlazei) Posebno me oduevljava kako je

reeno...

(Scena ostaje prazna par trenutaka, mrak, pa se vraaju glumci

da se poklone)