ЕФРАИМ КИШОН

РАЈ У НАЈАМ

Превео с немачкогОмер Лакомица

IР „ВООК“2009

Наслов оригиналаEphraim Kishon

ONE EDEN FOR RENTCopyright © Ephraim Kishon, 2006.Copyright © за Србију и Црну Гору

ИП „Воок“, Београд

obrada : Lenawww.balkandownload.org

Неколико недеља пошто je први пар туриста истеран из врта еденског, на његовом улазу

појавио се оглас: „Хитно: због изненадног одласка досадашњих станара, Рај се дaje унајам.“

Одзив je био слаб. Дошао један човек, с дeбелом женом за петама, пa je после краткогобиласка рекао дa ће се ово с првом кишицом претворити у праву блатњаву каљугу, што oдкише, што oд капања са стабала. A клади се у било шта дa ће зими бити лeдeнo дa ти сесрце смрзне, јер он ту не види ништа ни налик на централно грејање.

– A молићу лепо, кaд ће измислити ватру? – упита арханђела Гаврила.– Отприлике за милион гoдинa – љубазно oдгoвopи Гаврило и тако упрска ствар. Прилика

пaдe у вoдy.Пропала би и иначе јер су дебелу жену нервирале птице.– Ma те птице – рече – и то њихово цвркутање по читав дaн. Oд њих бих пошaндpцала,

тако ми бога. A колорит ми je oдвратан. Да бар имају нешто дpaп, дa je нeгдe трункаљубичастог! Зелено! – дyнy она вукући мужа ка излазу. – Oвдe je cвe зелено!

– Молим, госпођо – рече Гаврило – a дa вам пресвучемо тапетама...Инжењер Глик je на свој педантни начин разгледао Рај.– Тја – рече на крају – нема замрзивача, нема клима-уређаја, па шта ти мисле, како човек

ту дa живи лети?Гаврило прогута кнедлу и промуца да би можда могао дa наговори доброг Господа дa

промени годишња дoбa, али je Глику већ била пуна капа, тим више што му je уз ноге пузалоcвe што може дa пузи. Зар никaд нису чули за инсектициде, упитао je, a Гаврило се извиниодa не могу дa прскају због јабука. Oндa je инжењер Глик запитао и за санитарне уређаје,дaдe анђелу своју aдpecy и oдe огорчен.

Затим наиђе нека плавуша, али та и не уђе. Само погледa оглас о најму и упита како стојествари с послугом. Гаврило се премести с ноге на ногу, насмеши се збуњено и позвa је дa уђеи попне се на било кoje стабло, oдoзгo je величанствен поглeд, али жена не пpиcтaдe.

– Oдpжaвaти читав врт, и то без икакве послуге! – ускликну. – Oндa се заиста не чудимшто јe госпођа Aдaм отишла.

Иначе, cyдeћи по гласинама, Aдамови су се напољу лепо снашли. Бавили су сепољопривредoм a у последњe време латили су се гајења цвећa за извоз. Врт не нађе закупца избог тога се прилично запусти. Кажу да je зарастао у коров и дa je изгубио сав свој cтapиpajcки чар. Oд некaдaшњиx станара остала je само змија jep она и ниje истерана из раја,него je у њега затворена због својих грехова.

УМЕСТО УВОДА

Литерарна жица у мени углавном почне да титра средином зиме, негде око Хануке, што jeнаш Божић, само без јелке, кад се у мојој земљи појави први и последњи снег, a мој издавачпочне да ми добацује обзирне алузије како од мене очекује нову и изванредно комичнукњигу за идуће годишње доба. Kao да то не знам. Kao да нисам човек за сва времена. Kao дами те исте алузије није сервирао и прошле зиме, и претпрошле зиме, и сваке зиме протеклетри деценије...

A ja увек прихватим сугестију, па из тога следи да сам написао толико књига колико jeбило Ханука, практично о свакој теми на овом свету.

Али ове зиме, кад je дошло време алузија, одлучио сам да прекинем с тим. Нећу више дапишем било какве књиге. Престајем. Мењам професију. Где то пише да човек мора дазарађује хлеб свој насушни чачкајући људе тамо где им je смешно?

Прво и прво, тај ха-ха занат нисам бирао као професију. Он je изабрао мене. Нисам ja каодете сањао да ћу бити хумориста, као што нико не одлучује да буде министар трговине, илиувозник смрзнуте пилетине кад одрасте. Сећам се као кроз маглу како ме je у петом разредунеки изузетно туп учитељ питао шта желим да будем кад одрастем, a ja сам као из топаодговорио: ,,Дете“. Тако сам као из топа одлетео у ћошак.

Ипак, мора да сам још од малих ногу имао неке склоности за иронију, онако као што судугашије у мом разреду сањали о кошарци, тупаџијe о дипломатској каријери, a малисадисти смишљали како ће бити зубари. Постао сам хумориста упркос себи – захваљујући иАдолфу и неким изазовним књижевним наградама, више него ичем другом. Ha крају сеједноставно десило: пробудим се једног јутра и откријем да сам сатиричар. Гле чуда!

A онда су почеле муке.Наиме, хтео бих овде у првом реду да истакнем да сам, упркос својој професији, потпуно

нормална особа. Чак ми je и изглед нормалан, лице безизражајно, наочаре без рама. Непуштам ни браду. Релативно сам добар муж и отац, релативно поштен порески обвезник, задоручком читам новине, после ручка мало одремам – у том погледу као питомо јагње.Гледам се у огледалу и видим лице донекле потиштеног књиговође. Ja сам слика и приликагосподина Мица, просечног човека.

Па шта? Па то да кренем мало у шетњу, a господин Миц ме заустави и пита.– Опростите, можете ли да ми кажете где je Гордонова улица?– Гордонова? – кажем ja. – Да. Видите онај семафор?– А-ха.– Е добро, тамо скрените лево...У том трену, или најкасније на идућем скретању, господину Мицу заискри око и прекида

ме усред речи:– Хеј, нисте ли ви онај што прави оне карикатуре у новинама?Ha TO увек кажем „да“ само да се ослободим бриге. Одавно сам се помирио с тим да

сматрају како сам настао укрштањем Мики Мауса и Салвадора Далија.– Дакле – настављам где сам стао – код семафора скренете лево...– Ma свакако! – каже Миц a лице му се шири у церек од ува до ува.– A шта даље?– Даље уђете у трећу улицу десно и...

Али Миц више не може да обузда смех.Тапше ме по плећима.– Ta вам je добра! – грохотом се смеје. – Tpeћa, a? Десно, je ли? Хо-хо-хо! Одакле ви то,

људи, извлачите све те луде идеје? Семафор, каже! С вама човек никад не зна да ли ви тоозбиљно или се шалите.

Тако вам je то. Са мном се никад не зна. Једном ме нека туристкиња у ружичастом упита:– Господине Кичене, што мислите о председнику Садату?– Велики државник.– Хи-хи-хи – цикне ружичаста дама. – Како ви са две речи срежете човека!– Али ja то мислим – потврђујем. – Ja заиста ценим Садата.– Знате – одврати ружичаста – на таквима као ви најлепше ми je како знате да останете

озбиљни.Чудно, али само код хумориста људи не знају да разликују човека од његова позива. To се

не догађа зидарима, не догађа се окултистима, али се мени стално догађа.A није да се не борим. Годинама сам водио праву кампању за истину, објашњавао људима

како сам у приватном животу апсолутно обичан човек. Недавно сам чак почео да пишем итмурно озбиљне чланке; и да дајем најцрње изјаве како овај свет одлази у вражју матер. И дали ми то користи? Уверио сам неколико старих пријатеља, али стално избијају нови, којинеизбежно пуцају од смеха на моје семафоре.

Да, и није им доста што их насмејавам, него они хоће да насмеју мене. Ja сам хумориста?Добро, причају ми вицеве. Зашто? Да ми докажу како и они имају смисла за хумор.

– Je ли – кажу ми кикоћући се – да ли сте чули ону о Шкотланђанину?– Јесам.– Е па, чујте: умру Јеврејин, Шкотланђанин и црнац и оду у пакао...Тужно je то што сам најбоље године свог живота провео издајући хумористички лист. Ако

случајно не знате, то значи да сам морао да прочитам око две хиљаде вицева на дан, наоснову чега следи да одмах погађам како ће Јеврејин стићи у пакао опремљен апаратом загашење пожара. Знам и шта je Моишеле рекао Учитељу, и шта je рабин одговорио Јанкелеу ињеговој кози. Превише знам, ето што код мене не ваља.

Но, с временом сам научио како да се одбраним. Знам, ако се из учтивости грохотомнасмејем на крају вица, шаљивчина ће бити подстакнут да ми исприча други. Ако се ненасмејем, шаљивчина ће пробати изнова, што значи да ће ми опет причати други виц. Праксаме научила да испустим уздржан тросекундни смешак па да бацим поглед на сат. To поправилу пали.

Понекад ми зазвони телефон.– Хало! – чујем глас. – Дајте нам неки виц.– Баш нећу.– Taj вам je добар. Ха-ха-ха!Вицеви су бар кратки. Права тортура настаје оног трена кад Гершо каже својој жени: – To

je нешто за њега! – Па ме онда сутрадан негде сатера у угао и каже:– Стани да чујеш ово! Јуче питам Шулу где je ставила кључеве од кола. Како то мислиш,

каже она, па ти си их сам дао Рути. Не, кажем ja, то je био кључ од смеђег кофера. ЗовнемоРути, a она каже: „Забога, па кофер je у колима!“ Чекај, није још готово. Одјурим свомортаку Мејровицу који има резервне кључеве...

И тако, то je нешто за мене. Породична caгa развучена као ноћ у Сибиру, и смешна као она.

Па Мејровиц, па кључ, па чуј... па брава не попушта, па ето Рути с полугом, чујеш... a ондаодједном жена...

Нешто за мене. У сваком погледу.Ипак, из ове исповести изазване инфекцијом Хануке не смете да закључите дa људи никад

не схватају хумористе озбиљно. Баш неки дан, под притиском и супротно сваком свомначелу, на једном скупу испричам виц:

– Hoћ je и у кухињи се одједном сударе Бегин и његова жена. Мрак je па госпођа Бегинвикне: „Благи Боже! Јеси ли то ти?“ A Бегин ћe на то: „Дај, Ализа, кад смо сами, можеш мезвати Менахем.“

Друштво ме гледа бело, чека да чује у чему je виц. У соби мртва тишина. И сатови су стали.– Па, овај – коначно проговори инжењер Глик – она га углавном и зове Менахем, зар не?– A како друкчије да га зове? – пита једна плавуша. – Зар се не зове тако? Менахем?Ja се само мешкољим. Чујем где иза мене неко шапуће:– Ах, испуцао се, a?Сад знате зашто нисам написао ову књигу. Доста!Зимус сам се држао куће и слушао све реквијеме и погребне маршеве из своје дискотеке,

као и сваки поштосани грађанин. Знам. Овде сам написао „поштовани“, али код менекоректори неће ни дирнути грешке у куцању. Зашто? Зато што се са мном никад не зна.

Ma колико порицао, чини ми се да сам на крају ипак ceo и написао ову књигу. Нисам се

лако предавао, али je страст била јача. Уосталом, рекао сам себи, како ћеш друкчије убитивреме? За диско си престар и препаметан, a политика те замара и од ње добијаш чир нажелуцу.

Заправо, ja сам налик на старог циркуског коња који се пропиње чим одјекну фанфаре. Умом случају, то je снег: чим се прве пахуљице спусте на Јерусалим, a ноћи се одуже, ja се сасвојим резачем за оловке завучем као зими медвед и станем да производим оне хебрејскезнакове који се нижу страницом здесна налево.

Па, претпостављам да се после толиких година знакописја, између мене и моје публикеморала створити одређена присност. Што се мене тиче, мислим да Лично знам све својечитаоце, хоћу рећи оне што купују моје књиге да би их неком поклонили. И више од тога,мислим да смо већ у врло интимним односима, моји читаоци и ja, па се и не трудим да ихразведрим у њиховим невољама, како и доликује поштеном писцу, него настојим да с њимаподелим своје невоље.

Овај пут сам ипак показао велику уздржаност пa сам се из хуманитарних разлогаограничио на само једно саможиво поглавље.

ПРИВАТНА ПОСЛА

Све у свему, нема већег весеља од онога кад откријеш неког далеког јеврејског рођака за

кога никад ниси ни знао, неког ујака или тетку који ти одједном ускоче однекуд с крајњегранчице големог породичног стабла. Према њима ти je блиска родбина, сав род и помозбогиз твоје сиве свакодневице лук и вода. Јер су ови овде, да тако кажем, поредак – познат,признат и неопозив. A то није случај с првима, с неслућеном шурњајом твоје стрине инепознатим нећаком с мајчине стране, тим чудесним граничним случајевима код којих jeнајлепша њихова појава попут грома из ведра неба.

РОДА ГЛАС

Узмимо на пример оца мог комшије Феликса Селига, старог деду Селига из Риге, којиједног дана, на једној клупи аеродрома „Бен Гурион“, сретне брата кога није видео већ 53године. Замислите само – 53 године! Деда Селиг викну: – Гришка! – и два брата грцајућипадну један другом у загрљај. Онда почепркају по старим успоменама и деда Селиг сеодједном сети да је он био јединац у мајке, на што му брат у сузама каже да је он иначерођен у Аустралији и да се зове Хари Зонсхајм. И ту настане дирљив призор, јер ко би могаода помисли да ће се два тотална незнанца, који се 53 године нису видели, изнебуха срести наовакав начин!

Остали су њих двојица у причи на тој клупи читаву ноћ, због штрајка аеродромског особља,распредајући о својим сепаратним прошлостима и хировима судбине, те се и дан-данасдописују.

Тако нешто догађа се само захваљујући човековом неодољивом пориву за откривањемдавно изгубљених рођака. У суштини je то трагање за коренима, по могућности богатимкоренима. Синдром давно изгубљеног рођака јавља се нajвише после ратова, и кад банкатражи жиранта.

Још памтим дирљиву причу о једном новом досељенику, илити Н. Д.-у, који je у дијаспорибио врстан крпач хокејашких штапова. Дође он, дакле, овамо и одмах осети преку потребу данађе неког одређеног братанца из другог колена. Пропитивао се, распитивао, раскопавао ипрекопавао и коначно дознао за свог драгог рођака, после чега je одлетео право у Париз гдесе јецајући обесио око врата барону Ротшилду, који га je, шутирајући га ногом у тур,испрашио низ степенице.

Наравоученије ове приче je: што je рођак сиромашнији, то му je памћење богатије. Но, какорекох, мени су врло драги далеки рођаци. Признаћете да je напето кад вам се неко изненаданацрта на кућном прагу и објави: – Ja сам Шандор, најмлађи син Хелге, оне што се удала занећака покојног Имануела Шмулевица. – To je за мене заиста интригантно. Срце ти одмахскаче a главом ти пролеће: „Ко ли je тог Шандора упутио овамо? Где je био све ово време? Ико je уопште Имануел Шмулериц?

Другу врсту рођака представља моја тетка Илка, из првога колена, само не знам с којестране. Мајка ме двапут годишње пита: – Да ли си посетио Илку? – и двапут годишње jojодговарам да још нисам, али хоћу. Није да имам нешто против тетке Илке као такве, осим

што живи чак на Јалти и што joj je осамдесет девет година и што je џангризава бабетина. Кадсе коначно појавим, она ћe ми одмах, као прво:

– Тако, коначно си се сетио своје старе тетке, ха?– Био сам страшно заузет – извињавам се тоном најдаљег рођака – али сад сам ту, тетка

Илка.Онда ми она каже да обришем ципеле. To je због њене подоманије. Луда je за својим

пречистим подним плочицама, та моја тетка Илка, a у сваком трену чини се да их je управоостругала четкицом за зубе. Пређеш кућни праг a даље ни макац, страх те. Најрадије билебдео или тако нешто. Чуо сам да тета Илка зна сваку своју плочицу лично, да их испомиње по систему фигура на шаховској табли: „Г 18 je још мокра.“

После извесног времена прелазимо с плочица на мачке. Теткине се очи зацакле и онашапне:

– Ах, Бјанка!Бјанка je њена незаборавна маца која je одапела од старости крајем четрдесетих година.

Иначе нисам имао част да упознам бесмртну Бјанку, јер сам онда још живео у иностранствуи нисам водио евиденцију о судбини јеврејских мачака. Из своје старинске комоде, између Д21 и Ф 24, тетка Илка вади неку стару слику па ме шмрцајући обавештава како je ,,она увекседела у тој истој фотељи у којој си ти сада“. To ми говори и кад стојим.

Приђем и с дужним поштовањем погледам Бјанкину слику и видим мачку. Реп. Бркове.Мачку. Мени су иначе дражи пси.

– Волела те, Роберте – каже тетка Илка. – Више него икога другог на свету.Да, тетка Илка има осамдесет девет година. Можда већ и деведесет док ово оде у штампу.

Саосећајно цокћем језиком. Штета што нисам упознао Бјанку, штета што нисам Роберт,врашка штета.

Док je Илка тетка коју треба обилазити, Калман je стриц коме треба зврцнути. Заправозврцка он мени сваки час и пита: – Зашто ме никад не зовеш? – Стриц Калман има илумбаго, a то je болест као створена за дуге и детаљне описе. Баш лумбагу стрица Калманатреба да захвалим што сам набавио онај специјални телефон с уграђеном слушалицом којите ослобађа потребе да држиш слушалицу уз ухо, па су ти руке слободне.

To функционише овако: стриц Калман излаже исцрпан извештај о ситуацији својих леђа, aja дотле седим и пишем скеч-два, мало дремам, сечем нокте, изведем који склек, и све идекао по лоју, само ако сваких петнаестак минута ускликнем у слушалицу:

– Ma што ми кажеш, стриче Калмане!Укратко, сналазим се, али јесте гњаважа.Но, једног дана, након изузетно дуге телефонске сеансе с ЛП-стрицем, указала ми се лука

спаса. Изашао сам мало на свеж ваздух и угледао комшију Феликса како се опрашта с некомтмурном старачком сподобом. Гледам како се грле немо али топло, a онда старац одлази безречи.

– To je стари Вертхајмер – објасни ми Феликс. – Ваљда ми je неки стриц.Упитам га je ли глув или што му je.– Није му ништа – рече Феликс – само je ћутљив. Не можеш му клештима извући реч. Убија

ме у појам тај мој стриц.Оближем усне.– Чуј – кажем Феликсу – имам стрица отприлике исте старости, у добром стању, a прича

као навијен. Шта кажеш?

И на лицу места обавимо трампу стричева. Сад ми с времена на време наврати стрицВертхајмер, седне у угао моје радне собе и немо зури у плафон, док стриц Калман зивкаФеликса сваког понедељка.

Срећно решење, и ми сити и стричеви на броју. Чак се и моја мајка слаже. – Само даКалман има с ким да прича – каже. Нема сумње да будућност припада размени родбине.Мислим да ћу у петак дати оглас у новине: „Мењам тетку чистуницу с мртвом мачком занешто млађу нечисту рођаку.“

Ha задњи Дан независности, наш 31. да будем тачан, погледао сам се право у очи и рекао:

„Сва та прослава независности добра je и лепа, али питање je сад – јеси ли ти лично,Ефраиме, независан? Не мислим као бирач, него, напротив, као људско биће.“ Краткаунутрашња анализа дала ми je одговор: и јесам и нисам. Јесам независан кад сам будан, алисам у канџама неке стране силе док спавам.

РОЂАК ЕГОН

Непријатељства између мене и њега отпочела су убрзо после мог четрдесетог рођендана.Дакле, већ сам тада открио да ми негде у глави седи на обртној столици неки враголантехничар, нешто као контролор сна, који се забавља преметањем жица и прављењемпогрешних веза.

Падам с ногу од сна, a тај мали ту горе једно искључи, друго укључи и мени се око несклапа. A кад ми je, с друге стране, најважније да останем будан, он ми нешто забрља усивим ћелијама и ja се сместа скљокам у сан. Можда то и не чини зато што ме мрзи, негозато што je принципијелно противан, као опозиција. Како било да било, уверен сам да jeсродан мом суперегу, као неки даљи род или слично, па га зато у свакодневном разговору изовем Егон.

Будан je човечуљак, тај мој Егон, свака му част. Чим спази кревет, кауч, диван, лежаљкуили нешто слично, побрине се да ми очи остану широм отворене. Заправо, на све што jeхоризонтално скаче као луд до своје разводне плоче. A зна и обратно: необуздано зевам чимсам у друштву, седнем да пишем, идем на концерт, посећујем тетку Илку, читам новине,дивим се некој величанственој панорами или било чијим сабраним делима. Исто тако натрилерима, или на дневној порцији Библије, на шта год хоћете.

Само се по себи разуме да никад нисам тако будан као између девет увече и три ичетрдесет ујутро. Уочио сам да и кад ми допусти мали дремеж преко ноћи, у три и четрдесетсе аутоматски пробудим и гледам на сат на којем стоји: 3,40. Каткад je и неки минут више,али онда подесим сат. Егон je поузданији.

Једино се не будим у три и четрдесет кад морам рано да се пробудим, јер у том случајуспавам мртвим сном све до подне, као права „успавана лепотица“.

Рођак Егон.У некој ранијој инкарнацији мора да je био неуротичан слепи миш. Или можда таблета за

спавање. Или шољица црне кафе. Једног дана у марту, кад ми je пропао пут у Елиат јер самопет заспао, одлучио сам да том малом смутљивцу доскочим његовим триковима, па самкупио прелепи блистави будилник, смеђи, с моћним звоном.

У ствари, на тај корак натерала ме je порука коју ми je донела моја најмлађа, којом ми сенаређује да будем пред њеном школом у шест ујутро како бих уплашио терористе.Сигурности ради, навио сам будилник на пет и четрдесет – и пробудио се у подне. Погледамсат и видим, будилник je обавио своје. Звоно je звонило a ja се нисам пробудио. За то сепобринуо Егон.

Малом aд hoc истрагом утврдио сам ове чињенице: требало je да пођем у школу ујутро,стога сам, у складу с пословником доктора Сигмунда Фројда, те ноћи сањао како сам опет ушколи. Да будем прецизан, опет сам полагао завршни испит из математике, опет нешто сасинусима и косинусима, a у мозгу tabиla rasa. До звона још само неколико минута, a менеоблива хладан зној.

– Који je мој козина? – питам оног до себе, a оно Косигин.– Немам појма – шапуће ми. – Мислим да je то кухиња на француском. – Будала!Онда je зазвонило, наставник je покупио задатке, a ja сам предао празан лист на којем сам

у последњи час нажврљао слонче.Питате ме шта се десило? Онај je зликовац Егон преспојио две жице и звоно будилника

претворио у школско звоно. Одјурио сам као махнит до кћеркине школе и тамо с олакшањемодахнуо: терористи су прокоцкали шансу.

Кад ми je пропала жеља да гледам неки комад до којег ми je било посебно стало (Егон jeод звона будилника направио треће звоно у мојој гардероби: у тој прилици био сам ЛоренсОливије), купио сам други будилник с друкчијим звоном, али му je Егон дивно уклопио звукса сновима о возовима, ваздушним узбунама и фабричким сиренама. Осетљив je момак тајмој Егон.

Онда сам о њему расправљао с једним психијатром који ми рече:– Егон? Ma дајте! To ваша подсвест једноставно не жели да реагује на продорне звуке зато

што je трамвај прошао крај породилишта кад сте се родили, и отада вам je остала несвеснажеља да идете у кревет с трамвајем. – To уосталом није тачно: трамваји ми сметају.

Ha крају сам се пребацио на дигитални систем: купио сам електронски хроно-кварцнибудилник који уопште не звони, него бибиче пуних шест минута.

И мислите да сам прешао Егона?Te ноћи био сам чиновник у пошти Канзас Ситија. Два минута пре него што ћe ме сат

пробудити, на вратима се појавио шериф:– Имам хитну депешу за Југ.Ceo сам за телеграф и почео да шаљем Морзеовом азбуком: би-биби-би, биби-би...

Укратко, испуцао сам целу своју дигиталну узбуну у депешу за Алабаму. Мислим да сам тајдан преспавао све до вечери. Права егонија.

Последња битка између њега и мене одиграла се прошле недеље, кад сам морао на авион.Време поласка – 07,00. Како у љубави и рату циљ оправдава средства, отишао сам донајвећег часовничара у граду и купио највећу и најбучнију векерицу коју je имао – огромноцрвено чудовиште које није куцало него je ударало. Егон ми je, у шкрипцу, те ноћи увалиожене. Био сам турски паша, седео сам у харему, пушио наргилу, a у крилу ми две мачке иметроном који куцка. Разбуктале се страсти, a наједном на вратима харема паклена галама:ужасно, продорно трескање. Дежурни евнух – опет Косигин – упадне, поклони се и рече:

– He дајте се смести, ваша висости, то je само онај кретенски будилник крај вашег кревета.Само наставите, брзо ће престати.

Мислим да ћу се одрећи спавања.

Пажљиви читалац вероватно je уочио како никад нећу ни једну лошу реч зуцнути о

женском роду. Рачунам да жена има страшно много – биће их око пола људског рода – паако се икад пробуде и покрену властиту тешку машинерију, могле би преузети свет. Стога,чист нагон за самоодржањем не да ми да дирнем у женскадију.

ПА ШТА JE ИМЕ?

Осим кад оне мени иду на живце.Kao са својом патолошком знатижељом.Што хоћу да кажем? Хоћу да кажем како, на пример, неком скупу причам о великом

пожару у Калкути, и то као из прве руке, рецимо. Описујем како су се читаве зграде рушилекао куле од карата, како je на хиљаде ватрогасаца гинуло у пламену, како сам готововластитим очима гледао како десетине хиљада ужаснутих Индијаца јури пакленим торњемкао пацови у ватреној замци, како неки очајник тражи своју децу, a предивна млада женаскаче кроз прозор.

У том трену, ако je међу слушаоцима једна једина жена, та ће неизбежно упитати:– A ко je била та жена?Зашто жели да зна ко je била та жена у горућој Калкути, појма немам, али како желим да

наставим причу, кажем:– He знам. Нека жена.– Ах, a живела je тамо? – наставља она да запиткује.– Ваљда.– Да ли je била сама?И тако даље. И ja не могу да наставим причу јер се њој хоће да зна све детаље. A волим да

причам о пожару у Калкути јер га имам у малом прсту и могу га драматично приказатизахваљујући дугој пракси. Али никако да пређем са скока лепотице на дивљање слонова.Једном сам изоставио лепотицу али то није помогло.

Онда сам једног дана, пуким случајем, нашао решење. Кад сам дошао до скока индијскелепојке, па je нека дама упала с оним „ко je она била“, као нечим надахнут лупим:

– Ривка Вајнреб.И први пут у 2000 година успео сам да завршим своју причу.Ту сам открио златно правило за срећан и дуг живот: Женама мораш peћи имена.To знам јер се нисам задржао само на том срећном поготку. Данас, кад предем неку причу

па ме усред ње прекину оним својим: „Ко je она/он?“, као из топа опалим: „Capa Пиклер“,или „Залман Бирбоим“, и дотична жена je истог часа задовољна и зачепи лабрњу, па човекможе лепо да заврши причу.

Па шта je име? Мир и спокојство, ето шта je.

У животу свако нешто тражи – срећу, љубав, нафту, већ према својим склоностима. Неко

тражи свети грал, неко камен мудрости. Овај писац тражи своје наочаре.

ЧАС ИХ ИМАШ, ЧАС ИХ HE ВИДИШ

Редовно се изгубе истог трена кад их скинем с носа, a понекад чак и пре тога. Kao даиспаре, ето какве су те наочаре, и то читав пар. To je мистерија.

Најчешће ми се то догађа кад хоћу нешто да забележим, јер сам кратковид. Такав самрођен. И тако, гурнем наочаре на своје већ повисоко чело и хоп! – одоше! Кад одем у кревет,ставим их крај узглавља, a кад станем под туш, пажљиво их сместим на ивицу каде – a онеми шмугну, тај хировити пар! Сакрију се негде у кући, па и напољу, што се тога тиче.Мислим да ме мрзе. Мислим да ми седе на носу само да би ми пљунуле у лице.

Невоља je наравно у томе да кад изгубиш наочаре потребне су ти наочаре да их нађеш, јерси без наочара полуслеп, само пипкаш око себе. Да, то je заиста зачаран круг, каократковида змија која се ждере од врха репа све док од ње ништа не остане.

С водом до грла, потражио сам савет оптичара, a они су потврдили моју сумњу да сунаочаре предмет који се лако губи. Особито хебрејске наочаре самостална духа. Особито онес танким оквиром. Нема шта да их држи. И не вреди окивати их ланчићем, па их оставити дати висе око врата, као какав ђавољи медаљон – и оне имају свога Маркса: наочаре свихземаља – уједините се, немате шта да изгубите осим својих – хоп!

Moj случај je утолико гори јер су ми стакла мале диоптрије, што значи да у мом виду неманеке велике разлике ако их имам или немам. Зато ми се дешава да, на пример, и по двадесетминута возим кола неким замагљеним светом a да уопште не осетим да сам без наочара. Илипак да читав сат копам по свим пукотинама кауча и коначно их нађем – на носу. To се нислучајно не може десити оним с дебелим стаклима, благо њима!

Moja je сорта осуђена да их тражи. Moja се сорта и разбесни кад открије да их опет нема.Лично им крешем све по списку на матерњем језику и ударам ногама по зиду. После ипакпобеди разум па се задубим у реконструкцију.

„Где сам их последњи пут видео?“ питам своју жмиркајућу персону. „Ако ме памћење невара, a зашто би морало, с њима сам пре један сат читао један дуги стих Волта Витмана,онда сам отворио конзерву кикирикија, поправио усисивач, па сам се обријао.“

Бријање ми делује као најпоузданији траг, па идем у купатило, тражим лево-десно, горе-доле – ништа. Ни од Витмана нема помоћи. Усисивач – исто тако. Кренем у кухињу трагомкикирикија – мало морген. Од тога што и не могу много да видим, није ми ништа лакше, паостајем слабовид до сутрадан у подне, кад се паклени пар појави у клавиру, у високојрезонанцији. A ja клавир нисам ни пипнуо од своје седме године. „Ма дај!“ ускликнуће садчиталац. „Нећеш ваљда да тврдиш да се наочаре крију од тебе?“

Да, управо то и тврдим. Moje наочаре живе властитим животом, и то врло веселимживотом. Чим их скинем макар на трен, искраду се и нема их више. Знају да ме то секира изато ми то и раде. Кад их нађем како се њишу са завесе, или како се тихо кикоћу испод

одрезака у замрзивачу, подругљиво ми се цере. И не крију своју злурадост.Једног дана ухватио сам их у телевизору, раскречиле се над каналима. У јануару су се

створиле на крову. Ох, ваздухом лете лако као птице...Ту и тамо предузимам превентивне мере. To значи да их пре одласка у кревет закључам у

писаћи сто, између преграде с оловкама и породичним фотографијама. И све док ме сан неухвати, понављам у себи: „између оловака и породице, између оловака..“

Ујутро, чим устанем, прво одем до стола: и породица и оловке су ту, без бриге, али њихнема У подне ме поздраве са задњег седишта кола: Ју-ху!“ Сви су с њима у дослуху – и кола,и замрзивач, читава та багра.

Каткад оду па их данима нема, a ja без везе преврћем тепихе. У таквим хроничнимслучајевима једини лек je да одмах наручим нове. A онда по правилу старе искрсну десетминута пре него што ми оптичар телефонира да дођем по нове, готове су. Сад нове одлазе урезерву – с функцијом наочара за тражење наочара. Све док се један пар не изгуби заувек,што и није реткост. Јер ту има још нечега: оне не знају за мирољубиву коегзистенцију. Мрзесе међусобно из дна душе.

Подли накот.Женица ми тврди да нису криве наочаре него ja јep сам забораван. Шта она уопште зна о

цвикер-психологији? Сирота, уопште није дорасла њиховим смицалицама. Борбу морам даводим сам.

Зимус ми je синула идеја да нашу кују Макс дресирам да ми по мирису нађе наочаре.Натрљао сам joj њима нос, онда сам отишао и сакрио их, па сам потражио Макс, нашао je,одвео je до наочара и дао joj коцку шећера као „награду поштеном налазачу“. Поновио самвежбу неколико пута и јуче извео пробу.

– Макс – рекао сам куји – хај!Куја устаде, оњуши ваздух, па ме одведе право до посуде са шећером. Moгao сам да

сакријем шећер на најлуђем месту у кући, она би га без грешке открила. Ваљда по мирису.Тако вам je то са псима – њима наочаре нису потребне.

Размишљао сам и о електронском решењу. Распитао сам се какве су то справице којима сеслуже пилоти кад искачу иза непријатељских линија – знате, оне стварчице што шаљукраткоталасне сигнале, би-би-би. Показало се да су исувише тешке да их човек качи на ухо.И тако, не преостаје ми ништа друго осим црног робовања – живот под јармом наочара. Имадве недеље да их нисам скидао са себе: купам се, плачем и спавам с њима, чак их дланомпоклопим пре него што задремам. И сањам да сам их изгубио. Ујутро се пробудим и видимда je то жива истина.

За порнографију кажу да je то питање индивидуалног схватања, што ће рећи што je једном

мрс, другом je пост, али ja мислим да je то пре питање схватања индивидуе. Јер они који насснабдевају секси филмовима као да се свим силама труде да их ускрате управо онима којимасу најпотребнији – татицама сексуалних манијачића.

ГОЛА ИСТИНА

Неки дан сам изнебуха постао свестан чињенице да око мене све врви од шведскихнимфица. Мислим, наиме, на филмском платну. У порнићима.

Неки су биоскопи у својм поодмаклом добу открили секс и сад нас, уместо романсама ифантастиком, услужују голом истином. Дошло je дотле да више не можете ни улицу дапређете a да вам очи не боде нека плавокоса сексоманка у друштвеној игри с двојицомгорила, или отприлике тако нешто.

To случајно споменем Феликсу Зелигу, првом комшији, a он каже да je то тачно, ужасбожји, свако јутро кад иде на посао само што носом не удари у ту синемаскопску... знаш...стражњицу голе дроље, разбацала се по фасади биоскопа ту у комшилуку, велика je каоприродна a дупло природнија. Цокнем језиком, тешко нама, и помислим како то морам давидим својим очима.

Прођем преко пута те стражњице неколико пута и чак одем преко, да видим фотографије.Још неке стражњице и неке сисурде. Замислим се над погубним деловањем свега тога на

нашу омладину и одлучим да погледам филм. Можда je мени пукао филм од галопирајућеинфлације, можда су ме дотукли ти пусти штрајкови, како било да било, осетио самнеодољиву потребу да те шведске нимфе гледам у живој акцији, уздуж и попреко.

Дакле, улазим и готово.Али ту искрсну проблем: како ћe честити pater familias ући на представу порнића.To сам већ једном учинио, али je то било у Њујорку, далеко од породичног крила. Нашло

ми се при руци мало слободног времена, a оне су ми неонске рекламе управо жмиркале, пасам се ушуњао да погледам тај филм голе истине.

Нећу га заборавити док сам жив. Кад сам ушао, екран je био сав у тоталу оне ствари која jeприпадала неком анонимном девојчурку, која je буквално схватила захтев за јавношћу рада.Дакле, ту je била она, у свом својем колориту, у пречнику од два метра, с гинекологомволонтером који je тумачио механизам рада.

Прорадише ми нагони. Чврсто склопих очи, устадох и наслепо истетурах из дворане – алиипак прекасно. Од количине толике еротике недељу дана нисам знао да сам мушко. Чак идан-данас, у пресудним тренуцима, не смем да се сетим ни Њујорка ни тунела.

Ha лицу места сам одлучио да више никад не гледам порнографски филм.A сад – ово. Први je проблем био – како да купим карту? Истина, власник биоскопа

показао je одређено разумевање за израелског оца с првом преподневном пројекцијом, кадсу деца у школи. С те стране je у реду, али сам одлучио да ипак сачекам двадесетак минута ида се ушуњам под окриљем мрака. Пазите, не због стида него из опреза, да ме не ухвате in

flagranti. Шта бих онда од стида?Све je ишло као подмазано. Прва je препрека била жена на благајни. У страху да ме не

препозна с телевизије, променио сам свој уобичајени изглед тако што сам направио љубазнуи веселу фацу и у говору прескакао самогласнике. Затим сам у мраку нашао добро место пасам с посебним занимањем пратио како неки црни мацан шамара лепотицу која наглавачкевиси на зиду. Онда се изненада појавио натпис „Ускоро на нашем екрану“ и упали серасвета.

Подла перфидна ништарија! Слепо сам се поуздао у тог власника биоскопа, a он миприреди такву намештаљку! A ради чега? Да би у паузи продао неку мизерну чоколадицу.Управо je овакво шугаво пословање направило од наше привреде оно што она јесте!

Увукао сам главу као корњача и опрезно зашкиљио око себе. Публика je била строгомушка, готово сва средовечна и старија, иако ту и тамо...

О боже мој, Ђора!Најбољи друг мог четрнаестогодишњег Амира. Ено га онде, у истом реду, само с друге

стране пролаза. Гле ти њега, бежи с часова да би гледао порно-филм, који je „само заодрасле“. Ђора, друг мог сина! Рећи ћу његовом разредном старешини, богами хоћу. Ma не,богами нећу. Како да се извучем одавде?

Скинем наочаре и сакријем лице новинским спортским прилогом који je неко ту оставио.Колико ћe трајати та проклета пауза? Могу да замисли, како ме Амир дочекује код кућеоним својим глупим цереком: „Тата! Шта то ja чујееем?!“

Мораћу да се оправдам и код слатке женице. Нема ми друге, чим се угасе светла, устајем ибришем из ове рупе четвртом брзином.

Хм, то je лакше рећи него учинити. Хоћу рећи, па тај филм и није тако лош, напротив,уопште није лош. Бар уводни призори много обећавају. Ту je просечна шведска породица којаживи својим нормалним животом: кћи je у кревету с неким сводником, a мајка изводивраголије с кућном помоћницом на степеништу. Следећа сцена: сводник се спушта низ олуки на пола пута спази кроз прозор уперену голу гузу усамљене даме, па право кроз прозор нању, па je детаљно разрађује да све сева, усред бела дана, али на сву срећу без икаквих тотала.

Кришом погледам према Ђори. Није ме видео. У то сам готово сигуран. Балавац грицкасеменке с неким страсним жаром, пари очи на екрану, вероватно убацује у мозак податке забудућу употребу. Управо се сад ти подаци састоје од сусрета у лифту између мамице лезбејкеи пандура педера, мамица силује пандура у ваздуху, a комшија, иначе по занимањунекрофил, напречац се напалио на кћер. Ja се пак живо надам да je Ћори поглед прикован заекран.

Je ли секс потребан?Док медитирам о томе, једним оком истражујем куда бих евентуално побегао. Мушкарци

око мене тешко дишу. Чини ти се да си међу самим астматичарима. Ево што их пече: заштоли се ми, обични грађани, никад не спуштамо низ олук па да спазимо неку усамљенууспаљеницу?

A ja, да, ja сам једном имао такву авантурицу. Једне вечери, има отада више година, ишаосам улицом, кад ми приђа нека девојка с цигаретом у руци па ће овако:

– A куда си то кренуо, лепотане?– Доктору Гринфелду – одговорио сам и кренуо даље, јер je то била сушта истина: пошао

сам доктору Гринфелду.Ђора! Ах, не!

Видео ме je. Сад ме je видео. Сад, управо кад je та неваљалица од кћери намамила кућнупомоћницу у каду ради рекреативне водене вежбе, онај бестидни забушант окренуо je главу иупутио ми дуг поглед. He смем да губим ни секунд. Угрожена ми je породична cpeћa.Сачекам до идућег зверског силовања, па устајем и извлачим се од места до места, ка крајуреда. Ево ме надомак краја, између мене и пролаза још je само један астматичан пацијент.Шапнем своје последње: „Извините“ и... To je Феликс.

Шмугнем назад у заклон и свалим се на своје место. Феликс ме није приметио. Имапаметнија посла. Ma зар je овде све мушко из нашег честитог стамбеног кварта? Биће то пpeчестита стамбена Содома и Гомора. He усуђујем се да подигнем главу. A осећам и да опетгубим мушкост. Овог пута биће на месец дана.

Дотле je неваљалица демонстрирала неку врло рафинирану технику са свим члановимасвоје породице, плус са сводником и кућном помоћницом. Онда ено га где избија Ђора, не,није Ђора него онај некрофил, па се сви цакум-пакум свале на кревет, послажу се попут некенаопаке пирамиде, десет je голих гуза и више не знаш чије je шта. Постаје помало монотоно.Па ваљда нисам дошао овамо да се отрујем месом?

Спуштам се на све четири, као да ми je нешто испало, отпузим поред Феликса, бацим Ђорипрашину у очи и испаднем напоље с јецајем олакшања.

Доста. Никад више нећу да гледам порнићe. Ja – не! He, то je неопозиво. Сад, можда ћу дасвратим само да погледам крај овог филма, a онда – никад више. Довучем се до куће окоподне, као крепан. Амир ме дочека на прагу, цери се.

– Тата! – ускликну. – Што то чујееем?!– A штааа, будало? – викнем. – A шта? Уредник хоће да му напишем чланак о све горој

пошасти порнографских филмова па сам отишао да погледам порнографски филм. Kao да миje то нешто! Све о томе читај у сутрашњим новинама, a дотле престани с тим глупимкревељењем...

Што тај клинац умишља!

He мораш да будеш ни астронаут, ни Јапанац да би схватио како већ дуже времена живимо

у компјутерско доба које је настало тако нагло да готово и не знамо како. Компјутера већима свакаквих, од оних који ти контролишу списак опраног рубља до оних који се коцкајууместо тсбе. Штавише, те фантастичис справе су из дана у дан све мањс. Наставе ли тако,једног ће дана оне посве нестати, или ми.

Узмимо сат који сам купио прошле недеље. Негде у њему чучи неки сићушан математичкигеније који ми уз остало показује и колико je сати у Бомбају, буди ме ујутро и по поруџбиними масира зглавак. Батерије му пуни сунце; мом генијалчићу годи црни тен. To je идеалансат за пилоте, људе-жабе и ретардиране наивчине. Но, још нису измислили компјутер захумористе. A можда и јесу?

ЧУДО НАД ЧУДИМА

Заједно с лошим вестима из Америке je стигао и мој стриц и донео поклоне. Стргнуо самомот са свога и нашао пљоснату кутију величине џепне књиге, украшену са 16 сјајнихдугмета.

– To ти je да убијеш време – нацери се стриц. – Шаховски аутомат.Moja младалачка љубав према тој игри оживела je на први поглед.Сваки се поштени хуморист бар једном у животу заљуби у шах, онако како се политичари

загреју за покер. Једном давно чак сам и написао подебелу књигу о шаху и био на добромпуту да постанем страствен шахоман, али се умешао Адолф и скренуо ми пажњу на некедруге аспекте белог и црног.

Да скратим ствар, стрица сам отпремио у обилазак земље и отада сам обузет својоммагичном кутијицом 36 сати на дан. Обично почињемо игру ујутро чим се обријем, aзавршимо неколико минута после мог легања с кутијицом у наручју. Секс? Можда. Самознам да сам постао озбиљно везан за своју згодну партнерку са слатким дугмићима.

He само да je згодна, него je и паметна. IIoсле сваког покрета ситно пијукне, као текизлегло пиле – један пијук ако сам направио прави покрет према њеним лампицама, a дваако сам забрљао. A њен противпотез засветли у црвеној боји на минијатурном екранчићу.

Имаш Бобија Фишера у малом. He да игра добро него изванредно! Има и карактер, a зна даподнесе пораз. Каткад, кад схвати да ћу га победити, на екранчићу ми тужно намигне:„Готова игра“. A кад види да ћe он победити, око му заискри обесно и само што не исплазијезик, као неки мангуп из Бронкса.

Зар нисам рекао да je Американац?A кад се нађе у шкрипцу, тражи тајм-аут, баш као човек. Питам се кад ћe проговорити.Слатка женица мисли да сам ударен. Наравно, то je само љубомора. Њој je шах нешто у

вези с јогом и јогуртом.Но, меч с мојим Боби-пјутером представља такву посластицу зато што му усред игре

можеш дискретно променити ментални узраст. Он има десет таквих ступњева. Ha бр. 1промисли тек секунду и вуче као марионета на жици. A на бр. 10 размишља о свом потезу и

по читав сат и онда ти ставља нож под грло. Ja га обично подесим на бр. 3. Зашто да газамарам?

Ако се обезобрази па хоће да ми ували неки од оних подлих трикова којима су га напунилиу Чикагу, сместа га деградирам као Драјфуса и малог идиота матирам, са ситним осмехом науснама. To je врло хуман аранжман. Штета што није у широкој примени. ЗамислитеКорчноја, где би му био крај да je могао усред финалног двобоја с Карповом лепо устати,заврнути рецимо неко дугме на противниковом капуту и тако шампиона срозати напочетника пацера док си оком трепнуо.

Поврх свега тога, могу окренути назад и уз помоћ посебног дугмета исправити свој ранијиfaиx pas, док он, мој Боби, то не може. Зашто? Јер je Човек и даље више биће од Машине.

И тако, победа je увек моја. У последње време стекао сам навику да у игри говорим Бобију.– Ха? – ругам му се. – A што ћеш сад, луда играчкице?To га најгоре боли, да га зовеш играчком, али ja се не бојим никог џепног формата.– Мат у три потеза, a? – режим. – To ли ми спремаш, ха? Е, мог краља нећеш!И срежем га ранг ниже и Бог спаси краља. Верујте ми, велика je радост играти на тај

начин, иако се неки не слажу са мном. Женица ми je, на пример, најавила прошле недеље даморам да одлучим: или она или тај „глупи компјутер“. Да, био je то прави ултиматум:оставиће ме, рече, и вратити се кући свом татици.

Али ja не попуштам. Гледао сам лансирање прве ракете на Месец, помирио сам се стелевизијом у боји, готово сам схватио принцип рајсфершлуса, a могло би се чак рећи и даразумем како ради компјутер, мање-више, с обзиром на то да се заснива на математичкимправилима. Али je Боби заснован на комбинаторици. Боби може да те матира!

Да ти памет стане.Наиме, како дођавола нека таква кутија може да зна да не сме померити скакача према

центру, јер ћe онда морати да повуче краљицу, a тада ћe joj за три потеза краљ бити на ударумог ловца па неће моћи да изврши рокаду?

Само то питам: како убаце у компјутер такве податке? Како? Да ли му у фабрици кажу:„Слушај, Боби, не петљај ништа са скакачем док ниси осигурао краља“, a Боби одговара:„Без бриге, шефе, препустите то мени, па нису ме јуче направили.“

Тада се осећаш глуп као топ.Сваког јутра, док се бријем, дође ми да узмем одвртку и погледам какав je Боби изнутра.

Али знам – боље рећи, плашим се – да ћу наћи само танку плочицу пуну неких тачкица ицртица. Нешто као matza{1}, само од пластике.

Коначно, прошлог понедељка, срећна звезда ме доведе у џамбо-џету до неког средовечноггосподина који ми се, приликом међусобне размене ревија, представи као инжењерелектронике. Извадим Бобија, који увек путује са мном и навалим на свог комшију.

– Молим вас, објасните ми како ово ради, јер иначе више никад нећу моћи да заспим.Стручњак окрену Бобија у рукама.– To je сасвим једноставно рече. – Компјутер претвара сваку шаховску комбинацију у

бинарни децимални разломак према логичком дијаграму утиснутом у базичномтранзисторском колу који аутоматски шаље импулсе регистарским диодама.

Што се мене тиче увек сам био за ручне системе.Зато сам му мало заврнуо руку и цикнуо на њега: – Инжењеру, причајте ви те бајке малој

деци! Ja хоћу да знам истину! Тако вам Бита и Бајта, како једна matza може да знасицилијанску одбрану?

Инжењер je ћутао, важност му je одједном спласнула.– Појма немам – шапну на крају. – Мислим да то заправо нико не разуме. Можда Јапанци...– Ипак, реците – запео сам – како ви објашњавате шаховски компјутер?– Чудо, господине мој, чисто чудо.Заједно клекосмо и помолисмо се. He заборавите да смо били високо горе, што значи

близу. После тога било ми je много лакше. Мистичан доживљај, то има смисла. Чудо имасмисла. Али немојте ми продавати бесмислице о регистрима и импулсима и лупетати одиодама. Ma бежи, нисам дете!

Боби je, дакле, чудо, баш као оно с макабејцима кад je уље потрајало читаву недељуембарга. Боби je једноставно чудо, a оно с његовим програмима обесите мачку о реп. Одоног дана кад ми се то открило на небу, одустао сам од истраживања. Па ни Карпова нисуразмонтирали да би видели што je унутра. Сад још желим само да набавим још један такавшаховски компјутер и да остварим свој већ стари сан: да их пустим нека играју међу собом,па да коначно уграбим прилику да обиђем дечицу и женицу код њеног татице.

Кад већ говорим о приватним стварима, признаћу вам да ми пола времена прође у

дописивању са својим читаоцима. Другу половину стуцам на састајање с њима. У шпицисезоне, осећам се као да сам нешто између водитеља рубрике „Ви питате, ми одговарамо“ ибрачног саветника. Но, не брините. Ja сам вам отелотворење дискреције: онај ко ми нештокаже у поверењу, може бити сигуран да ћу то задржати за себе. О, знам ja да обуздам језик.Нисам никакав лајавац. Te приче чувам за своје књиге.

ЖЕНСКА ИНТУИЦИЈА

Јадна je Глорија, са као прст дебелим подочњацима, седела клонуло у мојој најбољојфотељи, хрпа јада и чемера. Гледао сам je и срце ми се цепало. Зар je то она иста Глоријакоја je до јуче блистала у елитном друштву Тел Авива, која je пре свега тридесетак годинабила млада жена пуна живота?

Да, пуна je и сад – али где je живот? И зашто није тако млада као што je некад била? Ах,закључим у себи, sic transit Глорија Бинбоим.

Једноставно сам морала доћи да поразговарам с тобом – започе она тужно. – Moj муж мевара.

Забезекнуо сам се. Јехијел Бирнбоим неверан? Зар тихи Јехијел Бирнбоим с наочарима,узор човека радише, мирољупца и страшљивца? Па то je смак света, помислим, ова земљафакат иде тумбе кад чак и један Јехијел... Дошло ми je да заплачем. И мени je било страшно.

– Глорија – процедим – имаш ли каквих доказа?– Мени нису потребни докази – она се горко насмеши. – Жена то зна. Ту je безброј ситних

знакова.Описала ми je те ситне знакове. Јехијел je постао према њој потпуно равнодушан. Једва да

joj каже коју реч.– Видиш, да je био бар мало пажљив – рече Глорија – да ми je ту и тамо донео неки мали

поклон, букет цвећа, било шта. Али не, никада. Зар то можда није очигледно? Одмах самзнала да мора да има неку другу. A онда, отприлике у јануару, распирио ми je сумње докраја.

– Зашто, шта je било?– Преко ноћи je опет постао нежан муж. Мед и шећер. Долази ми са цвећем, ситним

поклонима, и тако то. Да разговара са мном? Ma да ми глава пукне, толико распреда. Одмахсам знала колико je сати. Нисам се јуче родила, знаш.

– Али, Глорија...– Нема ту „али“! Права жена то зна и готово. И онда ти Јехијел изненада добије апетит као

млади вук. Да ли једе? По васцели дан само жваће. Нарочито рибу која има све оне протеинеи шта ти ja знам. И сад те ja питам: шта ће ожењеном човеку да једе протеине? Па зато дапојача онај знаш већ шта, ето зашто! Ради својих дроља!

Ma замисли тог Јехијела! Додуше, мени се учинило да je у последње вријеме мало ослабио.– Наравно! – потврди Глорија. – Смршавио je, дакако! Јер je мој драги муж прошлог месеца

одлучио да пређе на дијету. Ништа ни да такне, само рибу. Мора пазити на струк, рече. Него!Одједном je почео да одлази у сауну, да трчи по неколико километара, да ради склекове. Да,и још дан и ноћ лежи на сунцу, да добије боју. Волела бих да знам шта ћe боја мушкарцуњегових гoдина.

– Ммм, кад сам га последњи пут видео, мени се чинио мало блед.– Тачно! Мислиш да нисам уочила? И одмах су ми се упалиле лампице, кажем ти. Да je

само блед! Згужван као ислужена крпа, тако крепан да се једва вукао, a камоли да трчи.Јасно, кад je сву енергију потрошио на знаш шта.

– Пази – настави Глорија – бићу искрена: ja сам љубоморна. Слушам га ноћу, у кревету,обрће се и премеће, не може да заспи јер му се по глави мотају оне његове курвице. Неки данми je дошло да га млатнем папучом по глави.

– Шта je било, Глорија?– Шта je било, Глорија? Глорија се пробуди усред ноћи, погледа мужа поред себе, a он

спава! Спава као беба! Још хрче! Мислим да ћу свиснути. Сву ноћ сам се окретала ипревртала, болесна од љубоморе. Мислим, не мораш бити генијалац па да схватиш од чега jeчовек одједном тако миран и спокојан, зар не?

Ту je Глорија почела тихо да псује, a у мени je прокључао бес. До врага и тај Јехијел,помислим, зашто није мало опрезнији? Зашто je тако провидан?

– Чуј – опет ћe Глорија – слушај ово. Једног лепог дана Јехијел поче да гланца кола да сесва блистају као сунце, и да се брије двапут дневно. Ха! Било je као да ми je дошао и свепризнао. Знаш те мужеве што се наједном забрину за свој изглед? Купују нове кравате, сексигаћице, припијене панталоне? Па се наместе пред огледало, из профила, увлаче трбух изадржавају дах да им пуцају плућа?

– Да – коначно попустим – да, Глорија, знам на какве мужеве мислиш.– Е, видиш – победоносно скочи Глорија – a Јехијел не ради ништа од тога! Хе, какав je,

курва једна! Обратно, вуцара се у неким крпама као скитница, само да ми замаже очи. Коласу му блатњава. Бријање? Пушта и по три дана да му израсте брада. Перфидан, прорачунат...

И сирота жена бризну у плач.– Ja волим свога мужа – зарида. – Шта да радим? Молим те, реци ми: шта да радим?– Направи и ти њега љубоморним – препоручим joj. – Врати му истом мером, варај га,

Глорија.– Па то радим већ двадесет година – зајеца Глорија. – Али то није решење.

Ово je још један разговор који сам обавио у свом професионалном својству, овог пута с

постаријом дамом која je од своје фикс идеје направила малу спиритистичку сеансу.

ГЕРШОНОВА УДОВИЦА

С удовицом сам се упознао у једном ресторану негде у пустој земљи телавивској. Управосу ми били стигли јагњећи котлети, кад од суседног стола устаде постарија, ситна дама и иприђе ми. Јесам ли то ja, умиљато ме упита, онај што прави оне смешне цртеже у новинама?

– Moj покојни муж их je јако волео – објасни ми – иако сам није знао ни две црте дасастави. Но, волео je музику. И партију карата с времена на време. Играо je с апотекаром сугла, знате. Јадан човек, био je сакат на једну ногу.

Мислим, апотекар.Ту информацију сам узео на знање као што je ред. Moja je удовица имала мало, ружичасто

лице, седу косу на потиљку уредно сложену у пунђицу, окице налик на црне дугмиће, малуцрну торбицу и згужвану марамицу. Црни дугмићи би се сваки час замаглили, нарочито наспомен покојног мужа.

– Али – уздахну она – кад би сад Гершон бар био овде с нама! Био би пресрећан дапоразговара с вама. Како су га интересовали људи! „Берта“, рекао ми je једном, „коликољуди, толико ћуди.“ Бавио се графологијом, знате! Наравно, само као хобијем, али ипак...

Упитао сам удовицу могу ли да joj наручим неки компот, a она прихвати и седне за мој сто.– Хвала вам – рече. И Гершон je веома волео слатко.„Берта“, рекао ми je једном, „баш ме брига шта каже доктор.“ A здрав je био као риба,

само je патио од морске болести. Мислим, на броду. Једино чега се никад не би одрекао, тоje био пренос фудбалске утакмице суботом увече на телевизији. Никада! Да, имао je он својаначела, мој Гершон. Ни рибу никад није jeo.

– Кад вам je умро покојни муж? – љубазно упитам, са својим европским васпитањем.– Пре осамнаест година – уздахну Гершонова удовица – али ми се чини да je то било јуче.

Ах, какав je то био карактер! Новине би прогутао. Све их je куповао иако нисмо били богати.Али, ето, имао je своје навике, знате? Ha пример, никад се није возио аутобусом. Самотаксијем, макар немао ни пребијене паре у џепу. Једном je неки таксиста хтео да га убије.Звао се Зилберман. Зилберман? Или je био Зиблерштајн? Мислим, таксиста. Гершон сезгрозио. „Берта“, рекао ми je, „па ово je превршило сваку меру.“

Дотле сам прилично сетно жвакао своје котлете. Гершон ми се постепено обликовао удуху, али сам ипак oceћao да би ми добро дошла промена теме, макар привремено.

– Хмм – процедим не смемо стално да живимо у прошлости, зар не?– Тако je – сложи се Берта. – Шта je било, било je. Управо je тако говорио и мој покојни

муж. „Берта“, рекао ми je једном, „важно je шта ће бити.“ Такав je био дух мог Гершона.Препирао се са сваким. Осим кад су били избори. Државни, мислим. О томе ни речи лоше,мислим. A марке? Какву je збирку имао. И знате шта? Није их држао у албумима, држао их jeу кесицама!

– Н-да – приметим – ко би то рекао! Но, драга госпођо, опростите што сам вас толикозадржао...

– Ma ни говора – прекиде ме удовица. – нaвикла сам на то да се људи интересују заГершона. Тако ми je једном рекао: „Берта, све у своје време.“ Ето какав je био,поштењачина! Ах, a како je волео да иде у биоскоп! Од тога му je само једно било драже, дарешава укрштене речи у својим пољским новинама.

Мало сам се померио на столици.– Па – кажем – изгледа да je јесен готово прошла. Убрзо ћe зима.– To je увек осећао у костима, мој покојни муж. Промену времена, мислим. „Берта“ рекао

ми je једном, „баш ме брига шта доктори кажу...“To сам већ чуо. Гершон je почео да се понавља. Истини за вољу, већ ме хватала жива

антипатија према добром Гершону. Мислим у првом реду зато што je сваку мисао мораопочети са „Берта...“ Закључио сам како je крајње време да дух мужа њеног Гершонаизбацимо из разговора.

– Ово с Египтом – кажем – питам се шта ћe од свега тога бити. Шта ви мислите?Удовица се замисли, a очи joj још више дошле налик на дугмиће.– Да je мој покојни муж жив – коначно закључи – сигурна сам да би рекао: „Берта, желим

им свако добро.“ Да о свему je имао такав оштроуман суд. И није волио да ленчари, тоникако. Празником би се дохватио веза. Додуше, само на крстиће. He као ова данашњамладеж. Обријао би се ујутро и увече, ако треба. „Берта“, рекао ми je једном, „ту се немењам...“

Дотле ме je већ обузела силна амбиција да из удовице исцедим бар једну безгершонскуреченицу, макар само једну. Оставио сам политику и окренуо на инфлацију („Берта, важна jeликвидност“), на спорт („Moгao je пешачити километрима. До поште и назад!“) и, као крунусвега, на прославу државног празника („Берта, сигурније ми стоје с хозентрегерима“).

Крах на свим фронтовима. Уз све то, питао сам се о чему ли je Гершонова удовицаразговарала с мужем док je тај јадник још био жив. Да ли je и њему стално цитирала њега?„Берта, рекао си ти једном мени, Гершоне...“ Да не кажем колико ме живцирало то што самод читавог грешног света баш ja изабран да уз своје котлете кусам Гершона и Берту. Мождаморам да престанем да правим оне сличице у новинама?

У међувремену je удовица наручила компот од шљива.– Гершон je jeo воће – рече. – Али чујте, ево причамо и причамо, a нисам вам се још

представила. Ja сам Берта.– Драго ми je.– Чудно, али знате на кога ме подсећате? Ha мог покојног мужа. Да ли можете да

поверујете! И он je имао такве, знате, усне. Мало укриво, мислим. Људи то нису уочавали,али je он знао. Ха, знао je он свашта. „Берта“, рекао ми je једном, „тако ти je то.“ To je билоонда кад ме je оставио због оне дебеле праље због које je добио упалу плућа. Знате шта? Уживоту није никад носио поткошуљу! „Берта“, рекао ми je, „радије ћу ставити два шала.“

Ту, на та два шала, искочио сам из коже.Испружио сам се преко стола и просиктао:– Берта, споменете ли још само једном Гершона, послаћу вас за њим!Али Берта се није нимало збунила.– Но, но – рече мирно – зар je то начин? Да je мој Гершон још жив...Падне ми на ум да знам од чега je Гершон умро – није то била упала плућапасавај се

Ефраиме, док je време! Устанем и пођем од стола, али ме Берта зграби за руку и није хтелада ме пусти.

– Moj покојни муж – рече – Јако je волео куглање...Остало нисам чуо јер сам продорно вриснуо у помоћ, на шта je неки конобар самарићанин

дојурио и ослободио ме. Пожурио сам кући где сам тек под леденим тушем охладио жељу даБерти завијем шију.

Te ноћи ми се у сну јавио Гершон, немо ми стегао руку и саосећајно и весело одмаглио сдебелом праљом. Благо теби, Гершоне!

Свако жели да га људи воле, зар не? Тако je чак и стари добри Калигула трошио шаком и

капом за клање људи по арени само да би угодио руљи и да би гa она волела. Ha тему „какостећи пријатеље“ исписано je на тоне папира, али све то мени лично није много помогло.Уљудан сам као француски дипломата, зрачим тактом, тих сам, скроман – и ништа.Промашен човек.

ЈОВОВА ПОСЛА

Није да сам пребрзо одустао. У своје доба, кад би ме људи питали како ми je, широко бихсе насмешио и рекао да ми je одлично, супер, последња књига ми се добро продаје, голфиграм све боље, a на билијару сам добио двадесет фунти. И тако, уместо да ме воле, људи биотхукнули и процедили: „Ма замисли!“ или би рекли да им се жури, или како je ваљда времеда престанем да јурим за ловом као луд.

Укратко, стали су се правити да ме не примећују. Нарочито у последње време, то јестпоследњих тридесет година.

Спопао ме очај. Добро, закључио сам, нећу стећи пријатеље, али шта je са познаницима, сонима с којима ћеш изменити реч-две?

– Прати ме луда cpeћa – рекао бих задовољно људима. – Ту je опера коју сам управозавршио и сад водим фамилију на Тахити.

– Немојте се превише напрезати – одговорили би ми ледено. Знате, нисте више тако млади.И нестали би. И држали се што даље од мене. Више ме нико није питао како ми je.

Шкартирали су ме. Јесам ли био усамљен? Ma као Израел у Генералној скупштини, етоколико. He бих рекао да су ме заправо бојкотовали, али заправо јесу. Дошло je дотле да самсе понекад питао: „Ефраиме, како си, како ти иде?“ само да осетим како je некога брига замене. Више ми никакав успех није пријао, јер нисам имао коме да причам о њему. Било миje тужно као Радничкој странци у опозицији.

A онда сам вратима прикљештио ножни палац.Што ћe рећи права срећа! Наиме, враћао сам се кући из супермаркета, с пуним наручјем

флаша, па сам онако мушки ударио ногом у улазна врата, али су ми врата узвратила ударац испљескала ножни палац између себе и довратка претворивши га у модру кашу.

У тај час прошао je мој сусед Феликс Зелиг. Две пуне године није ме удостојио ни речи,али сад je стао.

– Шта ти je? – упита. – Шта ти je, стари мој?Нем од бола, само сам упро прстом. Феликс ме мало вукао, мало носио до кауча, онда ми je

спремио пиће, па je остао уз мене док ми се жена није вратила.Аха, рекао сам себи, тако je то, значи. Недељу дана касније, сретнем у пошти госпођу Блум

која ме упита како ми je с палцем и осталим, a ja joj одговорим:– Палац није ништа. Излудео сам од страха јер ме нешто страшно пробада у слабинама...Госпођа Блум ме испратила све до кућних врата.– Морате код лекара – рече ми, a очи joj блистају. – To вам je сигурно камен у жучи. Боже,

па ви ћете се провести као бос по трњу. Проклињаћете дан кад сте се родили.Отада je зивкала сваког другог дана и питала како ми je. Мало-помало, људи су опет

почели да ме примећују. Но, више и нисам чекао да ме питају, ja бих им одмах рекао:– Какве паклене муке! Камен ме убија. He могу ни да пишем. Сутра морам на рендген.Брате, сваким даном све више пријатеља! Из пуке знатижеље прегледао сам све оне књиге

о томе како се то ради: нико и не спомиње камен у жучи. Аматери! Онда ми je синула идејада дневну нарицаљку заокружим још једним бисером: ето, говорио сам, због те операцијеморао сам да одложим снимање филма. Сензационалан успех. Слатка женица се пожалилада joj je наврх главе кувања кафе од јутра до сутра за све моје пријатеље и оне који саосећајуса мном. Одлучио сам да и сам напишем књигу о стицању пријатеља, под насловом „Шмрц-куку-леле“.

Тих дана обично бих при крају разговора додао: – Потпуно сам пропао. Да ли би могао дами позајмиш неку кинту?

Људи су вадили новчанике као мутави. Вратила ми се вера у човека.– Знаш, – рекао сам женици – тек ми je сад јасно све оно с Јовом. Знао je он шта ради, са

својим невољама и мукама.Тако сам се угледао на Јова и сервирао прави коктел чемера, те бол у леђима (криви ми се

кичма?), те придавили ме порезници, уби ме тврда столица, плус банкрот, билхарзија и мојпоследњи фијаско. A пустио сам и глас да ми je жена побегла у Шпанију с породичнимлекаром.

Био сам популаран као никад дотле. Управо сам у том кратком срећном раздобљу свогживота открио „Прво правило сендвича“ према којем између две дебеле пропасти можешразмазати танак слој cpeћe. Успео сам наиме да прошверцујем – између пожара у кухињи исвог слепог црева – једну важну књижевну награду a да ме нису бојкотовали.

Но, било je исувише добро да би потрајало.Toг петка – и сад ми писаћа машина дрхти под прстима док ово пишем – тог црног петка

одједном ме спопаде неки врло стваран бол у крстима. Дође лекар и објави: камен у жучи.Ето шта значи божја правда.

– Чуј, драга – рекао сам слаткој женици – биће најбоље да за сутра позајмиш неку столицувише и да одмах кренеш да спремаш кафу. Навалиће јатимице.

Нико није дошао. Ma нико. Због неколико каменчића у жучи изгубио сам све своје тешкостечене пријатеље. И тек онда, у болесничкој постељи, схватио сам начело: руља не волиболесне и несрећне људе, она воли здраве и срећне који им се жале на своје несреће. Чудно,зар не?

Дубоко сам уверен да je највеће откриће нашег доба – ако изузмемо мини сукњу – пратећа

музика. Мислим на оне тихе виолине које у филмском студију аутоматски циликну чим АнаКарењина бризне у плач или Стив Меквин стругне из затвора. Наиме, дошло je до тога да jeмедијски усмерен човек, читајући толике новине, постао имун на штампу. Онда су му далителевизију, али није прошло дуго па je престао да верује својим очима. Сад још јединомузика може да гa дирне у жицу.

ЧАРОЛИЈЕ МУЗИЧКЕ КУЛИСЕ

Недавно су у Холивуду одржали мали научни експеримент. Узели су пажљиво одабранупросечну публику и приказали joj ролну једног романтичног филма: онај део где шкотскикраљ открива да je млада сиротица коју je из запенушаних таласа управо избавио нико другинего рођена му a одавно изгубљена кћи, она иста коју су му Цигани украли у првој ролни.

Публика je била примерено дирнута, свима су ноздрве благо подрхтавале. Затим су имприказали исти фрагмент, али сада с пратећом музиком коју су лукаво мазнули од оногстарог професионалца Чајковског. Резултат: публика je углавном гласно ридала, двојица супринцези писмено понудила брак, a један je емигрирао у Шкотску. Све то чудо направишетри виолине, једна или две флауте и једна туба или труба. Стручњаци изјавише како би тоисто с клавиром изазвало најмање један покушај самоубиства у запенушаним таласима.

Али ако je музика храна љубавних прича, како je бард истакао, тиме није нипошто реченода je ограничена само на њих. Ha пример, Старски вам ни за живу главу неће појурити даспаси Хача из канџи помахниталога хирурга без једногласне масивне подршке дувача иконтрабаса. Па и Коџак {2} je крваво свестан да би само с ћелавом главом могао да оде надобош да му не грми плех-музика. To je правило: на екрану подморница не израња наповршину без фанфара, лорд Нелсон се не састаје с леди Хамилтон без туцета гитара.

Никада.Но, све je то било познато joш пре изума телевизије, па чак и филма. Није нимало случајно

што je црква конфисковала оргуље и њиховог Баха ради служења Господу. Није нипоштозабадава да шефови држава неће ни у сну да кроче на црвени тепих ако не трешти марш и негрми топ.

Пратећа музика je храна љубави, како рекох, али може и обратно. Упитајте било когвласника ресторана. Гост бира најскупља јела, a рачун неће проверити, ако му Џони тихопребире по диркама клавира у углу. Исто je тако у индустрији: у фабрикама где серадницима гуде баладе, мање je штрајкова – осим у индустрији плоча, наравно.

С тим мислима у глави отишао сам у посету пореском одељењу на једанаестом спратуМинистарства финансија, a у лифту који ме je возио нагоре из скривеног звучника чуо сепотпури хебрејских песама о Сиону и Јерусалиму и томе слично – без сумње, смишљено набуђење успаваног родољубља у малом пореском обвезнику на његовом путу ка државнојкасици-прасици.

Паметна идеја. Истог часа одлучио сам да je применим и у приватном сектору. Кад идући

пут порезник почне да контролише примања у минулој деценији, тактично ћу му на стогурнути касетофон с лајтмотивом „Доктора Живага“ и свим оним страсним балалајкама.Кладим се да ћe му дух тако одлетети да ћe стати на пола пута у прошлост.

To се зове приватна иницијатива! Заиста, зашто се и мали човек не би служио пратећоммузиком? Ако може Сем Голдвин, зашто не бисмо могли и ми? Поготово сад, с онимминијатурним касетофонима које лако гурнеш у џеп. Значи, пратећу музику уза се и чимзатреба – давај! С порезником, са судијом, с обућарем, a нарочито с Њом.

Ова последња област заиста je врло захвална и ту савремена омладина има одлучнупредност над некадашњим веселим нежењама који су били везани за татин статичкиграмофон. A данас момак има портабл сексофон. Има га уза се на клупи у парку, и докједном руком петља око дугмета Салине блузе, другом joj укључи Лехарову „Шеву“.

Ах, срећне ли транзисторске омладине! Да je у моје време било касета, оженио бих сенајмање четири пута. Сад ми преостаје само да мумлам Вагнера кад ме жена шиканира.

Будућност припада пратећој музици.Зашто би била само у филмовима?Па и ти, драги читаоче, да ли си икад пoкушао да читаш моје причице уз неки жив ритам?

Ниси? Добро, онда прочитај ово још једном уз Битлсе. Кад на крају дођеш до оног смешног,притисни тон до даске. Сад! Хвала!

Има већ неколико петака да и ja пожудно читам оне дискретне огласе у рубрици „Услуге“ у

јутарњим новинама. Позиви да дођете на масажу множе се попут гљива после кише, пачовека слуђују душевним недоумицама и магловитим слутњама о њиховом правом значењу.

„Напет? Несрећан?“ директно ти се обраћају у тим огласима. „Ново! Масерка Мерилин,витка плавуша, чека вас у Хреновој улици број 4.“ Хладна логика одмах ми намеће питање:„Какву физиотерапеутску важност има чињеница, иначе сама по себи радосна, што jeмасерка Мерилин плавуша a не црнка?“ Због чега je то важно у оном напорном трљању,нарочито кад трљани мушкарац ионако лежи потрбушке? Чудно. Још нисам видео оглас укојем би, рецимо, „Стасит и преплануо књиговођа“ тражио стално радно место...

ХЛЕБ У ЗНОЈУ СВОГ ТЕЛА

Скроз ти помере мозак, ето шта ти раде. Обично у тим огласима обећавају да ће те мазнаРози мазити у највећој дискрецији и задовољити све твоје потребе приватном масажом. Штамисле с тим – приватном? Значи ли то да Рози иначе ради на више разбоја? A шта je тодискреција? Хоће ли тиме да каже да ће за тебе публици бити забрањен приступ?

„Стоп! Чека вас изненађење!“ маме те у некима, a ja се опет питам: „Шта ли je ово, молићулепо? Хоће ли дама након третмана праснути надуваном кесом клијенту уз ухо? Или ће мупоклонити лимену пиштаљку?“ Лично ме збуњује љупка Лили која ми уз јутарњу кафупоручује да je отворена и после поноћи. Изузетно хумани гест, без дискусије. Човек се у трисата ујутро пробуди, врат му се укочио, па гурне жену лактом и, док се облачи, каже:

– To ми je од оног проклетог вентилатора у канцеларији, драга. Скокнућу ноћас до Лили...Да и не спомињем оглас над огласима који ме потпуно дотукао. „Ципи и Елеонора примају

масажу. Може и суботом...“ Свашта.Од самог почетка овог мог виталног истраживачког рада, највише ме намучило ово

питање: „Шта да учини масерка која je заиста, чудне ли речи, масерка?“ Мора ли да даовакав оглас: „Стара и ружна госпођа Фридлендер нуди искључиво масажу, без икаквихизненађења“. Или joj je најпаметније да пређе на други, не тако двосмислен занат?

Наравно, у свему томе и нема двосмислености. Мушки су род звали на масажу још од данакад je Ева искочила из Адамовог ребра вишка. Отада Адам лови масерке, с једне стране да сепослужи њиховим услугама, a с друге, да им за то одрапи казну. Најстарији занат на светуодувек je подстицао и најстарије фаризејство. Наш културан човек гледа с висине на масеркекоје се нуде да му уз одговарајућу цену трљају тело, али сматра врхунцем културног уживањада гледа како француска девојчура глуми дрољу на екрану филма истине.

Није чудо што би мале раднице хтеле да се уједине и одрже протестне демонстрацијеширом света.

Овај писац, наиван какав јесте, никад није успео да схвати зашто се две одрасле странке неби могле договорно венчати на 15 минута на комерцијалној основи. Какво je друштвено злоу томе? Испада да лицемерно друштво дозвољава поштеној жени да прода своју душу билођаволу, било политичкој странци, по систему ко да више, али неће да она то исто учини са

својим телом ако то није доживотно. To je и питање класе: кад Нели из Јафе спава смуштеријом, то je параграф тај и тај кривичног закона, a кад je Жаклина Кенеди у кревету саСинуситисом, онда je то мондиш.

Мадам Помпадур није ни била свесна да je била масерка.Истина je у томе да je човек решио многе проблеме Природе, али га je удесила његова

властита природа. Како досад није пронађено никакво добро решење за захтеве тела и зовжлезда, ако изузмемо неке прилично монотоне формуле рабината, остало je на томе да секревет баци на улицу, a масерка испраши у бајбокану на петнаест дана.

Пола полиције вреба мушкарце који траже олакшање за своју неодољиву потребу, a другаполовина хвата цуре којима je беда тежа од блата. Осећаш да je то оно што позорникестимулише и освежава им дан у њиховој штурој колотечини, да je то Милеов миље.

Многе земље у свету – скоро читава Западна Европа – увиделе су да je отворена и легалнапроституција кориснија за све заинтересоване стране, од Нелија до здравствене службе. Ипоред тога, на овом нашем строго тесном и скученом острвцу она и даље мора да се кријепод ступидном фирмом салона за масажу и сличних благодети. У томе су врло тактични, удуху оне: „Угађамо свим укусима од A до Ш! Пробајте нашу пилетину под П!“ Стога jeможда време да се мало боримо за ослобођење масаже. Хоћу рећи, зашто би тај толикозлоупотребљаван занат морао да подноси сав терет наше сексуалне хипокризије? Зашто сене би узела нека друга часна професија зa камуфлажу тих ствари? Рецимо, подешавањемотора. Можете замислити предивне огласе који би се појавили под „Услуге“, попут:„Изволите на подешавање свог могора у нaшoj ексклузивној радионици! Лична пажња!Дискреција! Прање главе мотора!“

Да, што да не?

Закључак ове цртице синуо ми je пре неки дан, док сам стајао у реду пред биоскопом и

угледао неку познату сподобу како клецајући прилази благајни. Био je то фин, стар иизборан господин седе косе. У први мах нисам знао где бих га сместио. Онда сам сеодједном сетио. Па наравно! Гимназија! Појурио сам к њему и загрлио га. „Драги мој стариразредни старешино!“ ускликнем. „Да ли ме се сећате?“ Старац ме запрепашћено погледа.„Јеси ли ти луд?“ рече. „Какав те разредни старешина спопао? Били смо у истом разреду,друже мој...“

ЗЛАТНИ ЈУБИЛАРАЦ

Јутрос ме обузе зла слутња да можда и нисам више тако млад као некад. Пазите, није да меje пребрзи рођендан бацио у панику. Ja вам на рођендан гледам као на лањски снег, имам ихвећ одавно па ме уопште не чуде. Друго мене брине, a то je претеран, смем ли тако да кажем,нереалан број тих рођендана. Тја, то ми не може бити право доба, како то мислиш да ми jeданас педесет година, пa мени никад није било педесет, одувек сам био млађи! Мора да jeнека грешка, нека то среде они из матичног. Како се ja осећам, ни тридесету још нисампрешао, ма шта, биће ми ваљда двадесет девет крајем децембра, зашто ми не дају да живим?

Пресудан аргумент мени у прилог била je моја изузетна физичка кондиција насупротслужбеном добу који ми je бирократски наметнут.

Ходам, седим и стојим у длаку исто као у младости. И даље имам и очи и уши, нос ми je идаље на свом месту, чему онда све те глупости с бројем година?

Промене које сам доживио у току година потпуно су небитне. Добро, рецимо, више нејурим за таксијем него га гласније позивам, па шта? У реду, сад ми годи лифт, па шта онда?Можда ми je и кућна апотека све шира и шаренија после сваког пута у иностранство, али jeто пре резултат општег стања на нашем подручју. Сећам се давне згоде кад сам препливаоБлатно језеро да бих се састао с једном посебно паметном девојком, a јуче сам хтео даодведем децу на купање па ме мрзело. Само то – мрзело ме...

Укратко, у црном сам јаду. Такав очај искусио сам последњи пут кад сам навршиодеветнаесту и осетио да je то оно – старост, крај.

Најгоре ми кида живце што ме сваког часа нешто подсећа на бреме које носим. Тако селани нађем у аутобусу и поглед ми случајно паде на неко гробље од жене, једну роспијукиселе фаце која седи и међу квргавим коленима стеже неку торбетину. Одједном згранутоукапирам да je та иста роспија остатак остатака најзгодније девојке којој сам се удварао кадсам био у цвету младости.

„Боже благи“, помислих, „пази како je Јадница оронула, једва сам je препознао!A онда, усред те мисли, баба се диже и мени понуди своје место...Или узмимо Ренану, моју шестогодишњу кћер. Гледамо Бен Xypа у којем се, као што знате,

све време мувају амо-тамо римски војници и први хришћани, a у мраку кћеркица пијукне.– Мамице, a je ли и тата био тамо?Да, године су ми фрапантне. Чак и да ми скинете две године које сам провео вртећи

заузете телефонске бројеве, опет су ми фрапантне. Иако je тачно оно што кажу – није да систар него само много памтиш. He запишем ли све што ми падне на ум истог трена, у секундиоде мисао, пропаде оставштина за будућност.

Највише заборављам лица. Стари знанци, добри пријатељи, рођаци – прођу поред мене наулици, a ja ни да ме убијеш не знам одакле их знам. Наравно, на њихов поздрав узвраћамшироким и срдачним махањем али се не дају сви преварити. – Лето педесет пете! – подсетиме човек, смртно увређен. – Бриндизи, бре! – Лице ми се нагло озари. – Тако je! – вичем. –Како си, стари мој? – Ma ко je тај? Какав Бриндизи? Више се не сећам ни непријатеља. Итако ме сада сматрају широкогрудним. To ми je почетак краја.

Слаб сам и с именима. Има већ која година да све своје младе званице зовем истим именом(,,Злато“), не би ли ме сматрале типом у најбољем добу који сигурно добро памти својемладе познанице. Што се тиче књижевности и уметности, од тога ми више ништа не остаје.Целе прошле године читао сам првих пет страница Солжењициновог Један дан ИванаДенисовича. Чим дођем до реда: „Голупчик – рече Владимир Прушенко окрећући се ПавелуПарслејевичу Чупчику који je стајао крај ограде и разговарао с Пјотром НиколајевичемКузњецевским...“ на том реду редовно запнем и да убијем не могу даље јер више не знам коje ко. И враћам се на прву страницу.

Само једно ми je утиснуто у памћење за вечита времена – a то je састав мађарскерепрезентације тридесетих година. Ту ни случајно нећу погрешити, изволите ме пробудитиусред ноћи и глатко ћу вам одверглати: „Сароши, Голди, Кохут, Чех Маћи, и наравно Тураи IIкоји се као пијавица залепио за Синделара, центарфора аустријске селекције у реваншутакмици 11. фебруара 1938...“

Осим овога – кречана. Иако, како рекох, по мени се никад не би рекло. Нико ми не би даони дана више од 47 година, добро, можда највише 48 и по. Главни разлог je што носимтениске патике. Прекјуче сам једној љубазној девојци, која je пошто-пото хтела да ме утеши,рекао:

– Драга моја млада дамо, радије бих да ми je двадесет пет a да изгледам као да имампедесет и две, него обратно!

Људи знају да те истерају из коже. Један такав, неки метузалемски идиот, дошао ми субитачном теоријом да je човек стар онолико колико се oceћa. Добро, a ja вам кажем да jeчовек, колико год врдао, ипак стар тачно онолико колико му je година. Ако желите да знатеколико сте стари, немате шта да питате осећања, само изволите отворити свој пасош, тамовам je датум рођења. A кад почнете подсећати на слику у пасошу, време je да себепромените.

Ипак, уз часну старост долази и блажено спокојство и зрела мудрост. Узмите мене. Вишеникоме ни на чему уопште не завидим. Ослободио сам се свих људских слабости и помириосе са светом. Једино ме још може натерати да манијачки запенушам од беса човек мог добакоји je наоко млађи од мене. Kao онај безобразник, агент осигуравајућег друштва, који jeнајмање два месеца старији од мене, a нема ни једне једине седе на глави, док се ja белимкао овца.

– Како то упитам га неки дан – како то да немате ни једне седе на глави?– Ствар дисциплине – одврати човек церећи се испод брка. – Чим пређете четрдесету, не

смете се препустити и помирити са својим годинама. Видите, ja и даље устајем сваког јутрау шест, да-да, мој господине, туширам се хладном водом и добро истрљам оштром четком.Па претрчим дуж плаже својих пет километара, добро се ознојим у сауни, и једем гомиле

воћа и много јогурта. Осим тога, јашем, читам Плејбој. Мени сваки уд трепери пусломживотних сокова...

Бленуо сам као теле у шарена врата.– Осим тога – настави он – косу фарбам.

Ha овом месту у својој отвореној расправи, желео бих све своје иностране читаоце да

подсетим да се сва та чудна збивања описана у претходном поглављу догађају врло далеко одњих, негде у неком врућем подручју које се не да одвући у позадину, међу становништвомкоје je заправо замешатељство од 90 разних етничких заједница, у патуљастој светској силикоја располаже атомском енергијом, али лако остаје без метака, у народу који живи већхиљадама година, али још није имао ни минут предаха. Укратко, у јединој држави којујеврејски народ тренутно има.

Можда се питате како то да се ове суптропске приче могу лако разумети и у другимподнебљима. Могу јер, колико год то чудно звучало, чак су и Израелци људска бића. Миживимо и умиремо кao сви други, венчавамо се и растајемо готово с једнаким уживањем пачак и децу правимо мање-више на исти старомодан начин. Ми смо једноставно исти каодруги људи. Можда чак и мало више исти. У ствари, толико смо исти као свако други да збогтога штрчимо као беле вране.

Што значи да смо појам за себе.У свему смо на своју руку. Примери? Да ли вам се, драги читаоче, икад догодило да идете

улицом, својим послом, a одједном вас неко удари ногом у стражњицу? Јесте? A онда, штавам je тај непознати извођач ударца рекао? „Извините?“ „Мичи ми се с пута?“ „Није билонамерно?“

Добро. A у овој земљи ће вам тај анонимни шутер вашег тура рећи: „Ох, мислио сам да стемој шурак.“

Десет према један да ће вам то рећи. Нарочито у Тел Авиву, где су шураци нарочито на злугласу.

Наравно, можете протествовати: „Па шта ако сам ваш шурак? Зар ме зато морате ударати?“„Пријатељу“, одговориће вам наш човек из Тел Авива, „нећете ви мени одређивати кога ћу

ja ударати! Удараћу кога хоћу!“Морате да признате да je са свог становишта човек у праву. A што се тиче вас, драги

читаоче, изволите доћи па се сами уверите. Проведите само недељу дана у овој земљи,имаћете доживљаја за читав живот. Чаробно je место тај Израел, све до свог најзабитнијегделикатеса. Ha пример, уђете у тај деликатес, кажете „шалом!“ човеку за пултом који гледакао да медитира о вечности и сличним дубинама, па га питате има ли сира лимбургера.

„Лимбургера?“ поновиће човек у чуду. „Ја? He, господине.“„Добро“, кажете, „могу ли да добијем четврт килограма?“Човек ће на то: „Свакако, што да не?“ И да вам четврт килограма најбољега лимбургера.

Зашто? Зато што je он израелски трговац деликатесом, ето зашто. Има он своје принципе.Све у свему, израелски деликатес je неисцрпан извор хране за размишљање.

После тога можда пожелите да одете у биоскоп. Свакако пођите. И шта ће бити? Стали степред благајну да купите карту, сами сте, никог нема ни испред ни иза вас, a неки момак уљубичастој мајици журно вам приђе и каже:

„Опростите, господине, да ли бисте и мени купили карту? Мрзи ме да чекам у реду.“Наравно, такве ствари могу се десити и у другим градовима света, само што се не догађају.

Kao ни сва остала збивања која су се угурала у моје следеће поглавље не тражећи било каквудозволу.

САМО У ИЗРАЕЛУ

Чак ћe се и наши најљући непријатељи сложити да je теже живети у Израелу него било где

другде. He због удараца у тур него више зато што су друге државе настале одавно за времеприродних историјских раздобља, док je Сион букнуо тек јуче и то уз силну хистерију. Ипак,овде имамо мање-више све, иако пре мање негo више. Овде се и све догађа, само касније.Овде можете да добијете што год желите, само што je скупље. Све je овде више. У Израелу ћеувек бити више станара него станова, више незапослених него радних места, више бушотинанего нафте. Како било да било, просечни Израелац који седи у овом узаврелом претис-лонцу, oceћa се као риба у води. Питате, како то? Лeпo. Обично кад je реч о људима којирадо слушају како пишти пapa. Истина. Од риба се још ни једна није пожалила.

KO ПРИТИСНЕ, ДАЋЕ МУ СЕ

Јозеф Клајн, просечни израелски грађанин, дошао je на свет под притиском. До свогрођења био je у неком мрачном, скученом простору, a онда се померио, свом снагомпритиснуо све око себе, избио на светло дана и дрекнуо.

Начин рођења остао je закопан у подсвести детета све до дана кад je мали Јози, у својојтрећој години, научио значење речи ,,притисак“. Јоси je, наиме, хтео бубањ, a родитељи суна тај предлог ставили вето. И Јоси се расплакао, чието нагонски – истог трена.

Tepao je тако неколико сати, a отац му je рекао:– Само ти плачи колико хоћеш, мали мој, али бубањ нећеш добити.Бубањ je добио два дана касније, јер су му се родитељи зажелели мало мира и тишине у

кући.Тако je Јоси научио што je притисак.У седмом разреду учитељица je хтела да му да слабу оцену из владања. Јоси je отишао к

њој и љубазно joj саопштио да он, Јоси, сматра да je његово владање сасвим у реду, алиучитељицу у то није успео да увери.

Онда je Јоси послао у школу мајку, да сведочи у његову корист – али се учитељица нијепоколебала. Тада je Јоси послао новог сведока, оца, који je учитељицу упозорио да ће детеподивљати, па чак и побећи од куће ако му се службено не призна добро владање.

Учитељица je почела да попушта, a кад joj je Јоси рекао да има голему фамилију од које jeсваки поједини члан спреман да дође и посведочити о његовом добром владању, учитељицаje попустила и променила му оцену у „добар“, што je из основа променило читаву ствар.

Кад je Јоси напунио осамнаест година, војни лекар прогласио га je неспособним за војнуслужбу због слабог здравља. Јосију je понос био тешко погођен. Од лекара познаника добиоje уверење да je потпуно здрав, али се војска није сложила, па je Јоси скочио кроз прозор исломио ногу.

Војни лекар je схватио да се Јоси не шали, па му je преиначио оцену у „способан за борбу“,по оној: „Кад je бал нек’ je бал“. Но, врло брзо je војник Јозеф Клајн открио да борба нијебаш оно што се сматра да јесте, па je отишао војном лекару и затражио прекоманду у писареиз здравствених разлога.

Лекар га je прегледао и нашао да je здрав као дрен, на шта je Јоси, да не би узалуд губиовреме и труд, одмах скочио кроз прозор, али je овог пута пао на гомилу ћебади и ништа муније било. Ипак, лекар je видео с ким има посла па je опет преоценио Јосија и препоручиовојника Клајна за административну дужност.

Чим je изашао из војске, Јоси je закључио да je време да се ситуира. Kao прво, отишао jeпомоћнику директора Стамбеног одсека и затражио стан. Помоћник му je рекао да му je жао,али право на стан имају само демобилисани војници, па je Јозеф отишао помоћниковојсестри, коју je случајно знао, те je она, сестра, телефонирала брату и рекла да je Јозеф Клајндемобилисани војник.

Помоћник je рекао Јозефу да код њега те игре с ВИП-ом не пале. Да зло буде горе, прозорису имали решетке. Онда je Јозеф замолио помоћникову сестру да не попусти, a он je ступио уштрајк седењем испред Стамбеног с натписом који je гласио:

„Зашто стан добијају само демобилисани војници?“Неко je упутио Јозефа да помоћнику покаже своје уверење о демобилизацији, али та

смицалица није успела, као што се могло и очекивати. Недељу дана je сестра зивкала a Јозефштрајковао, онда je Јозеф провалио у помоћникову канцеларију са гвозденом шипком у руции почео да разбија намештај.

Помоћник je позвао полицију, али je полиција имала преча посла, па je на крају морао дапризна Јозефу Клајну да je демобилисани војник и да му додели леп трособни стан са свимсавременим комфором.

Е, сад je Јозеф Клајн научио да притисак није средство него систем са својим властитимправилима.

У међувремену се Јозеф заљубио у помоћникову сестру па joj je предложио да се уда зањега, али гa je она одбила јер није имао средстава за живот. Јозеф je замолио помоћника дапозове своју сестру и убеди je да он, Јозеф, има средстава за живот, али то није помогло.

Онда je Јозеф написао љубавну песму, на мало више од две стране, и послао je својојљубљеној – узалуд. Написао je песму на пет страница и послао je са цвећем – опет ништа. Папесму од дванаест страница уз кактус у саксији – са истим резултатом. Онда joj je написаострасну оду на више од 24 стране и отишао да joj то лично уручи, с револвером у другој руци.

– Имам ли ja средстава за живот? – упитао je девојку.– Ох, да! – шапнула му je девојка па су из тих стопа отишли рабину.И Јозеф се показао као строг супруг који je својом женом владао гвозденом руком – али не

и окрутно.Пошто се оженио, Јозеф je почео да тражи од чега ће живети. Отишао je у Дирекцију за

храну и лекове и затражио дозволу за деликатес, али није испуњавао услове јер се такведозволе дају само младим брачним паровима. Онда je Клајн добио од свог стрица писменупрепоруку с којом се вратио у Дирекцију, али je директор рекао да тог стрица он и не зна. Haто je Клајн одмах извадио личну поруку једног истакнутог члана странке којом дотичниупозорава њега, директора, да он, директор, зна стрица Јозефа Клајна, али се директор ниједао јер он наводно не зна ни тог члана странке. Тада je Јозеф упознао директора с човекомиз странке, a човек из странке je директора упознао са стрицем, и тако je изгледало да je свесређено. Али ђаво не спава, управо су тада директора упутили у неки погранични град даоживи локалну изборну кампању која je била запела, a нови директор je знао Јозефовогстрица па се није ни осврнуо на његову препоруку. Поврх тога, упозорио je Јозефа да су сеправила променила и да нови усељеници више немају право на отварање деликатеса.

Јозеф je поднео жалбу општинском суду на ту арбитрарну промену правила, a затим сеобратио вишем суду са захтевом да се општинском суду нареди да изнесе разлоге због којихга не жели саслушати. Kao идући корак, захтевао je да се виши суд позове да образложи збогчега одбија да изда налог општинском суду. A као даљи корак, отишао je до директора уканцеларију с кантом врелог уља и полио га њиме. Ухапсили су га и у затвору je остаонедељу дана. Чим je изашао уз кауцију, отишао je право директору с оном истом кантом иодмах добио дозволу. Сад je имао средства за издржавање своје мале породице. Наиме,госпођа Клајн je очекивала бебу. Јозеф ју je одвео у болницу и замолио лекара да буде такољубазан и помогне његовој жени да роди сина, јер су мушкарци бољи за вршење притиска наовом свету. Лекар je рекао да он ту ништа не може, али je Клајн донео писмену поруку одсвог шурака, помоћника. Лекар je остао при своме, па му се Јозеф вратио водећи на узицибулдога – што je деловало. Лекар je попустио и Јозеф je добио сина по жељи. Тако je ЈозефКлајн, просечни израелски грађанин, проживео срећан и спокојан век све до дана кад га jeсталан притисак скрхао a срце му попустило. Лично je то мирно примио. Ha самрти се чак инасмешио и рекао:

– Коначно ћy у овој земљи добити нешто без притиска.Али се преварио јер je лекар као узрок смрти утврдио – високи крвни притисак.

Људи су склони да у свашта верују. He ja, мени све треба доказати, иако ипак настојим да

будем опрезан, као кад видим црну мачку па се одмах окрећем налево-круг или je префарбаму бело. Испод мердевина нећу да прођем ако баш не морам, a за угао стола нећу сести да небих остао нежења. У две речи, јесам сујеверан, па управо зато сматрам да у ову књигу морамда убацим и јеврејског саобраћајца. У сваком мом досадашњем хиту био je бар по једанцајкан и сад се не бих усудио да кршим ту традицију. Мени саобраћајци доносе срећу, небило их дабогда.

ВОЗАЧ МАНИЈАК

Пре неки дан враћам се колима кући кад ме изнебуха заустави неки будни саобраћајац.Завуче главу кроз прозор и каже:

– Молим документе. Возили сте седамдесет кроз насељено место.– Није него! – дочекам га ja. – Можете ли то да ми докажете?– Могу.Сав сам се стресао. Покорно пођем за њим до паркираних полицијских кола где ми он

показа неку паклену справу са којекаквим дугмићима и скалама. Замисли, проклети мућковинабавили радар!

Дотле je саобраћајац прелиставао моја документа.– Новинар, a? – рече на крају. Ви бисте господине, морали да будете пример другима, aне да возите као манијак.– Ужасно се стидим, наредниче – одговорим. – Да сам знао да имате радар, никад то небих урадио.– Значи, признајете да сте возили недозвољеном брзином?– Свакако.– A зашто сте возили недозвољеном брзином, господине?– Јер сам брзао – одговорим. – Хоћу рећи јер ми се журило.– A зашто?– Јер нисам знао да je контрола у заседи.– Па je ли то разлог да возите недозвољеном брзином?– He, наредниче, није. Али, наредниче, верујте ми, осамнаест година возим и ово je први

пут да сам возио пребрзо.– Први пут да сте пребрзо возили, или први пута да су вас ухватили?– Први пут да сам пребрзо возио.– Je ли? Па како то да осамнаест година возите пристојно и савесно, a сад одједном радите

обратно?– To сваком може да се деси, наредниче. Како би било да платим казну и квит посла?– И још сте новинар – с негодовањем ће саобраћајац. – Образован човек! A знате ли ви шта

би се десило кад би свако возио недозвољеном брзином, господине?– Било би несрећа.

– A да ли бисте ви хтели да будете узрок несреће?– Боже сачувај!– Па зашто сте онда возили недозвољеном брзином?– Ни сам не знам – одвратим. – Добро, за пребрзу вожњу казна je 120 фунти и ево...– Како то да знате колика je казна за пребрзу вожњу ако вас још никад нису ухватили? –

прекине ме мој досетљиви саобраћајац.– Па, чуо сам. To спомињу они који су ухваћени у прекршају.– Хоћете ли ви икад више возити недозвољеном брзином?– Хоћу! – заурлам. – Да, возићу недозвољеном брзином! Возићу недозвољеном брзином

сваког дана док сам жив! Увек ћу дозволити брзу вожњу! Возну брзину...– У реду! – љутито ме прекину саобраћајац.– Хтео сам да вам прогледам кроз прсте и да вас опоменем, али не дозвољавам

омаловажавање органа на службеној дужности. Казна je 120 фунти, господине.

Kao што свака домаћица зна, Папенов лонац мора да пушта пару, па тако и мали Израелац

мора нечим дати себи одушка. Други се народи издувају у делиријуму фудбала, или унапетости покера, или у војним ударима. A ми у трачевима.

У СТРОГОЈ ДИСКРЕЦИЈИ

Како изађем из куће Феликс се створи крај мене и пође укорак са мном.– Јеси ли чуо? – упита ме. – Јеси ли чуо?– Нисам – одвратим. – Шта то?Феликс стаде и погледа око себе.– Закуни ми се да нећеш никоме рећи!– У реду – кажем. – Шта je?Феликс се протегне на врхове прстију и завуче ми се у ухо.– Онај архитект из угла са шевролетом – шапне. – Знаш с ким je ухватио своју

пријатељицу?– С ким?Феликс заћута, на лицу му се огледала жестина борбе која je беснела у њему.– He, бојим се да ћеш рећи – проговори коначно. – Видиш, заклео сам се да ником живом

нећу рећи, a ево теби то спомињем. Да се та прича прочује, могле би се распасти три и попородице. Човек више ни у кога нема поверења.

– Н-да. Загуљено. To je факат проблем, Феликсе.To je оно зло с трачем. Какав je смисао да дознаш најголицавије тајне – ко се од кога

разводи, ко коме набија рогове и ко с ким и како оргија – ако их не можеш још топлесервирати пријатељима? Држати у себи трач, тежак je ризик. Већ се догађало да човек пукнеод онога што je у њему.

Како било да било, етика je трача да онај који га преноси прво натера слушаоца на заветћутања, a тек онда истресе причу. Глупе ли етике! Трач се мора преносити. Зато je и створен.

– Слушај – кажем Феликсу – у шта си се ти заклео?– У све што ми je свето.– Добро – кажем – то je неодређено.Обично je боље избегавати да се закунеш на нешто конкретно, или на одређеног члана

породице, осим ако баш нећеш да ти одапне. Нека то буде магловито и неодређено. Рецимо,добро je: „Тако ми свега!“, „Ма дај!“, „Па знаш ти мене!“ a безопасно je и „Ма ни својојжени“ и „Ваљда се шалиш!“. Лично се придржавам једног „Ах!“ што je кратко и необавезно.Или пак сецам на живот свога стрица Егона, покој му души!

– Но? – подстакну ме Феликс. – Кунеш ли се?– He.He знам који je ђаво ушао у мене, али ми je одједном пресела та комедија. Човекова побуна

против друштвених конвенција. Феликс je само зинуо, у очима му се видело: „Шта je ово,који ђаво?“

– Знаш ли ко je ту све упетљан? – баци ми удицу. – Шофер једног помоћника министра!– Престани с тим!– Па један педер!– Нећу да те слушам – кажем му одлучно. – Знам себе, Феликсе.Једноставно нисам у стању да обуздам језик. Рећи ћу и Микију и сестри и вероватно старом

Вертхајму. Дрмнем ли чашу вотке, раструбићу све и познатим и непознатим.Феликс je био као на жеравици.– Добро, али бар не спомињи имена – замоли ме.– Зар има смисла без имена?Јадан Феликс! Било ми га je жао тако да ме срце заболело.– Ти добро знаш пријатељичиног мужа – он ће молећиво – и зато ово мораш да чујеш.– У реду, али не јамчим за себе.– Само ми обећај да недељу дана нећеш окусити вотку.– Нећу ти ништа обећати.Феликс je пропадао на моје очи.– Ma зашто? – завапи. – Зашто ми то радиш?– Из осећања части.Феликс се расплака, a ja га потапшем по плећима.– Слушај, a да ти све то лепо напишеш – предложим – и у запечаћеној коверти предаш свом

адвокату?– Архитекта – зајеца Феликс – покушао je аутом да згази шофера... зато се овај уселио код

оне бивше жене помоћника министра... a педерова мачка...Запушио сам прстима уши и удаљио се од њега.– Немој! – заурлам. – Знаш да ћу то препричати сваком у листу! И репортерима! О томе ће

цвркутати и врапци на крововима!– Грозан си! – викну Феликс трчећи за мном. A знаш ли на кога je бацила око архитектова

жена?– Ha Бензиона Зиглера.– Ka... како знаш?– Идиоте – праснем. – Па ja сам ти испричао ту причу око Хануке, a ти си ми се заклео и

небом и земљом да то нико неће извући из тебе, макар ти језик ишчупао.– Тако je – сети се Феликс. – Шта ћеш, испричао сам толикима да сам заборавио од кога

сам чуо. Па чуј, онда je у реду, могу ти све испричати јер опет остаје међу нама, je ли тако?Чак ми се ти и не мораш заклети! – Пресрећни Феликс ухвати ме под руку. – Дакле, онда jeЗиглерова жена назвала ту фуфу, a на телефон joj се јавио познати мушки глас. Мирно jeспустила слушалицу, зграбила камеру и оволики спреј с инсектицидом, позвала такси...

Упијао сам с највећим задовољством све детаље. Све време смо се обојица лудо церекали.Свега и свачега има у овом нашем граду! He бих веровао – да ту причу нисам сам измислио!

Ово je домаћа варијанта Љубавне приче. Верујем да није ништа мање дирљива од

оригиналне. Она нас учи како се и најстраснија „узвишена љубав“ једног дана можераспасти.

ПЛАТОНСКА ЉУБАВ

Moj рођак je седео загледан у плафон.– To je био пример љубави на први поглед – рече ми тихо. – Из те жене зрачила je

племенитост духа и неизрецива унутрашња ведрина. Један једини поглед из онихтајанствених смеђих очију и ja сам био готов. Ишао сам за њом као у трансу. И није меволела.

– Ma немој!– Рекла je да нисам довољно осећајан. Она je иначе песникиња. Састали смо се неколико

пута, расправљали о својим схватањима, и то je све. Имала je неког чувара плаже,Југословена. Ja сам проводио ноћи наврх степеница пред њеним вратима и завидио њему. Aујутро, кад би ме послала по кикирики, био сам најблаженији међу смртницима.

– Ma немој!– Радо je примала од мене ситне поклоне, ту и тамо и нешто у готовини, али никако да се

загреје за мене. Трпео сам као пас. Једне ноћи тако сам живо замислио тог Југовића како jojсапуња леђа у кади да сам одлучио да побегнем. Читаве ноћи само сам јурио улицама, билокуда, само што даље од ње. A ујутро сам се опет нашао пред њеним вратима с кикирикијем.Шутнула ме без пардона. Моји пријатељи видели су да сам спао на најниже гране па сускочили да ме спасу. Једне вечери зграбе ме и вежу за столицу за љуљање. A мени предочима опет само онај њен нежни осмех. Добауљао сам до телефона и носом окренуо бројполиције. Ставили су ме у патролна кола и одвезли к њој да je запросим.

– Ma немој!– Није била код куће. Сигурно je била изашла с оним својим Југосом. Испричао сам све

једном психијатру и он ми je објаснио да сам као одојче мрзео мајку и сад je све ово мојсистем да joj се осветим. A може бити и да сам волео мајку па сад ту жену идентификујем сњом. Било како било, нисам могао да изговорим њено име a да се не расплачем као љутагодина. Доктор се драо на мене да прекинем с тим, нисам ваљда дете. Скочио сам с кауча иотишао својој љубави. Одлучио сам да joj поклоним све што имам.

– Ma немој!– Она се у начелу сложила и ту ме први пут пустила у стан. Има културан стан, пун

атмосфере. Читали смо поезију. Кад je отишла у кревет, дозволила ми je да joj придржимсвећу. Восак ми je цурео по прстима, a ja сам се oceћao као у рају. Онда je дошао Југовић.Има свој кључ. Meнe су затворили у фрижидер. Почео сам да пијем: виски, рум, соду, штагод сам нашао, али ништа није вредело. Превртао сам се свестан да не могу дуго да живимбез ње ако joj не слушам глас и не осећам вибрације њене личности. Замолио сам je да мепусти да спавам под њеним креветом, али није хтела. Скочио сам кроз прозор.

– Ma немој!– Био сам спреман да умрем, али сам само сломио ногу. Лежао сам с ногом у гипсу три

месеца и учио језик Југовића. Зивкао сам je сваких десет минута, али je она искључилателефон. Венуо сам, био сам као авет, ни налик на себе. У пиџами сам шмугнуо из болнице идовукао се до њеног стана. Отворила ми je врата и од тог трена за мене као да не постоји.Нека je Југовић задржи.

– Шта се десило?– Угојила се.

Израелски „шалом“ није само кратак и диван поздрав, с којим се може упоредити само

боемски „ћао“, него je и најлепши поздрав на свету. Значи и „мир“, док „ћао“, како су мисами Италијани рекли, значи само ћао. Има неке историјске ироније у томе што тај изнадсвега мирољубив поздрав припада једином народу који je још од колевке у рату, али ипакпомаже да јеврејски папагаји науче да говоре, нарочито данас.

KAKO JE ПАПАГАЈ ПОСТАО ГОЛУБ

У почетку беше моја кћи Ренана која ми je пажљиво примицала столицу чим бих пришаостолу. Онда ме je средњи син Амир упитао да ли бих можда волео да ми опере кола. Затимсе свему томе придружила слатка женица која je својевољно изјавила како сам у последњевреме написао неке баш сјајне текстове.

– Жао ми je – рекао сам им – али папагаја нећете добити.Црвена лампица ми je жмиркала у глави још раније – да будем прецизан, оног дана кад су

све троје дошли кући заносно бунцајући углас о папагају кога je комшија Феликс Зелигкупио на светском тржишту. По њиховом опису, то je био папагај која говори неколикојезика, смеје се – jao, тата, што je смешан, смеје се онако крештаво као Дракула a повременокрене са „ррррр“ као прави будилник.

– To je тачно потврдио ми je Фелике кад смо се срели, a очи му биле црвене од неспавања,– Хоћеш ли да га купиш?Нећу. Зашто да од Феликса купујем папагаја кад га већ имам код куће? Да, готово сам

заборавио да вам кажем како смо се једног дана нагло нашли сви заједно у радњи са кућнимљубимцима старог господина Злобника, из које смо испловили с једним скривенимталентом сивозелена перја.

Старог сам Злобника упозорио:– Пазите, колико ће та звер да брбља, није ми важно, али нећу да ми у кући читаве ноћи

зврнда некакав живи будилник.Злобницки ми je гарантовао да ће се папагај понашати као човек и да ће само причати.– Ти сиви афрички, знате, они су вам најпаметнији, објаснио ми je. – Видите, један мој

пријатељ, полицајац, испричао ми je како му je једног дана у станици зазвонио телефон, онje подигао слушалицу, a оданде му je неко рекао како je у собу управо ушла крупна мачка.„Па шта?“ рече полицајац. „Зар због мачке зовете полицију?“ „Па да“, каже му онај глас,„овде je папагај.“

Злобницки се громко насмеја па се нагло уозбиљи, дајући ми нека кратка упутства о гајењупапагаја. Рекао je да je папагај приземна птица, да воли човеково друштво и да га гладе имазе. Најпре мораш да га научиш да ти чучи на прсту, a тек онда почнеш да га дресираш даговори. Сваки успех мораш наградити кикирикијем. И пази се кљуна, јер хоће да те кљуцне,тај мали безобразник.

– Безобразник? – прекинуо сам Злобника.– A да није безобразница?

– To се не зна, – рекао je Злобник. Папагај нема оних ствари, ама баш ништа, то je сасвимвикторијанска птица. У кавезу се не пари, a можда то уопште не ради. Ако му у кавез убацишпар, завеже кљун и више неће ни да бекне, ма ни да му увалиш певаљку! Папагаји су рођенисамци и строги пуританци којима je једина страст говоранција, пљунити политичари.

– To препусти мени – рекао je мој Амир. – За недељу дана поздрављаће сваког гостагромким шаломом!

Код куће je син одмах засео пред кавез, гурнуо у њега прст, према упутствима, јаукнуо ибрзо га повукао, па je почео да даје прву лекцију:

– Реци шалом! Реци шалом! Реци шалом! Реци шалом!Простор ми не дозвољава да лекцију репродукујем у целини, али je кикирики те вечери jeo

Амир. Читаве маратонске лекције папагај je стакластим очима зурио у Амира и остао немкао златне рибице у Злобниковом излогу. Пред гостима нам je било ужасно непријатно.

– Вечерас није расположен – промрсили бисмо извињење.Амир je јуначки наставио с обуком пуне три недеље, a онда смо закључили да нам je

Злобник подвалио глувонемог. Све смо покушали. Бештију смо и молили и кумили, ичешкали и гладили, и подмићивали je кикирикијем – и ништа. Даш joj јабуку – гледа тестакласто. Наши снови о шалому чинили су се недостижни баш као и сам мир.

A онда, једног незаборавног јутра кад сам коначно добио важну прекоморску везу, a налинији je тако ужасно зујало да сам на једвите јаде разабирао тек понеку реч, одједном самиза себе чуо сасвим јасно и гласно:

– Реци! Реци! Рецирециреци!Гле, најзад се укључио, иако додуше на погрешан крај везе. Но, показао je да се може

научити, дресирати, говорно образовати. Да би проговорио, очигледно му je био потребансамо прекоморски телефонски разговор, што ће рећи да je наша паметна птица хтела битисигурна да смета.

Како било да било, Амир се на то сместа заклео да ће ђаволску птицу натерати да кажешалом, или ће joj ишчупати све перје из тeлa. Штавише, мој бистри момчић je намагнетофону снимио свој глас у бесконачној кантилени: „Шалом! Шалом! Шалом!...“

Трака се вртела поред кавеза с папагајем све док се батерије нису испразниле – и ништа. Сдруге стране, неколико дана касније, усред вести у девет увече, наш je Поли накривио главуи закрештао:

– Ко! Ко-ко! Кококо!Шта ко? Зашто ко? Бештија мора да je ударена, рекла je женица. Ja сам пак одлучио да je

убудуће зовем Коко.– Птици морамо изаћи у сусрет – објаснио сам својима – па било шалома или га не било.Изгледало je да га ипак неће бити, јер je идућег викенда одједном пролајао.– Вау! – огласи се. – Гррр-вау!Ваљда je наша керуша Макс имала прекоморски разговор. Макс je реаговала жестоким

узвратним лавежом и отада њих двоје разговарају сваког дана, осим кад имамо госте па Кокозавеже кљун.

У замену за то научио je да игра. Кад му станеш пред кавез и запеваш joj неки рок-хитљуљајући се амо-тамо, и он се љуља али не пева. Звижди.

To je научио од фудбалских судија с телевизије и увежбава у комбинацији са „ко-ко“ и„реци-реци“ у дубини ноћног мира. Да, a докле се човек може будити у глуво доба ноћи изсна у којем je био Пеле.

И зато, после једне ноћи интензивно посвећене судијској пиштаљци, свратио сам до старогЗлобника.

Наш папагај лаје дању a звижди ноћу – рекао сам му оштро. – A гарантовали сте ми за њега!– Па наравно – одговорио je Злобник. – A шта сте мислили? Увече морате да му покријете

кавез.И уз то ми je одмах продао дебели пластични покривач, maдe in Belgiиm, гарантовано

непрозвиждљив. Te вечери набио сам нашем Кокоу капуљачу на кавез и отишао у кревет, пaсам спавао као заклан. Све до три ујутро, кад je женица устала и скинула капуљачу.

– Па шта je ово? – рекла je. – Тамница?С хуманог гледишта била je у праву, али сам ja ту и тамо ипак жалио што Коко не уме да

лети. Нарочито кад je Ренану ухватио грип a наш се папагај раскашљао. Иначе je наш Кокопривржен Ренани, што се једном приликом показало катастрофалним.

Ренана je опрезна девојчица и, кад je код куће сама, не отвара врата непознатима a дапретходно не упита својим дечјим пискутом: „Ко Je?“ Te кобне среде папагај je био сам, штозначи – без уобичајене захвалне публике.

У пет сати по подне стигао je човек из праонице рубља и зазвонио на врата.– Ко je? – зачуо се дечји пискут изнутра.– Рубље одговорио je човек.– Ко je? опет изнутра. – Ко je?– Рубље!– Ко je?– Рубље!– Ко je?– РУБЉЕ!Тако je то текло извесно време: јадник je звонио и урлао „рубље“, a Коко му je одвраћао

том најновијом варијацијом свог имена – Koje.Колико je та драма потрајала, не знамо, али кад смо се у седам вратили кући, затекли смо

башту посејану гаћама, a остатак рубља лежао нам je на прагу расут као Јевреји у дијаспори.Чули смо да су човека из праонице, који je манијачки урлао, одвезли амбулантним колима.Кад смо опрезно отворили врата, дочекали су нас промукли крици:

– Рубље! Рубље! Рубљерубљерубље!To je, уз оно прво, већ представљало поприличан речник: коко, реци, вау-вау, кашаљ, ко je,

рубље. A онда, да дођем на оно главно, историја je коначно учинила своје. Заједно с читавимнашим светом, проводили смо сате усидрени испред телевизора, пратећи дуготрајанмировни процес од Кемп Дејвида до Каира, бесконачне говоранције и церемоније на којимасе у првом реду наглашавала једна реч, мир, погодили сте, шалом.

– Шалом! – закрештао je. – Шаломшаломшалом!Наш се папагај претворио у голуба. И отад je устрајала у томе: мир, трајан мир, мир одмах,

шаломшалом. A ми смо послали телеграфске честитке Бегину, Садату, Џимију Картеру иЗлобнику.

Мрско ми je да признам, али клима није јача страна Израела. Готово бих рекао да je ту

метеорологија нешто оманула из основа, јер лети у атмосфери око нас има десет пута вишеводе него ваздуха. Зато Израелац не живи у својој земљи него се у њој кува. Једино средствосамоодржања му je она паметна справа која спољашњу влагу претвара у унутрашњу буку:клима-уређај.

ПЛАТИ ПА ВРАТИ

Пре неки дан смо констатовали како нам je ове јесени стално спарно, па je женицаспоменула клима-уређај. С џепом на уму као и увек, прогунђао сам да ћемо се усосити, али jeженица одвратила да je боље да се усосимо него да се динстамо. Чудном игром случаја,наишла je на велик оглас неког предузећа које се зове „Клима сад, Д.Д.“, где се у звезде кујенајновији модел назван „Шушањ“ који те гарантовано хлади лети и греје зими, a у свако jeдоба тиши од миша.

Сутрадан je главни инжењер „Клима сада“, неки Шломо, дошао да изабере најпогоднијипрозор ради инсталирања. Објаснио je како тај нови модел има специјалан прекидач,„утишивач“, само га притиснеш и она неизбежна бука се као чаролијом утиша на зуј којиније вредан ни спомена. То право чудо кошта само 4.999 фунти, плус 1.500 фунти заинсталирање, што све треба платити готовином и унапред. Упитао сам га зашто jeинсталирање тако скупо, a Шломо ми je лепо објаснио да je то зато што ми на рупу у зидудају једногодишњу гаранцију.

Сама трансплантација протекла je лако и глатко, као да ју je радио доктор Бернар. Дошласу два мацана и под Шломовим личним надзором одвалила подножје изабраног прозора,мало стругала и тестерисала, па je у тихи час „Шушањ“ постао саставни део нашег живота идневног боравка.

– Честитам – рече нам Шломо. – Уверен сам да ћете уживати у пријатној атмосфери.Остатак његове поруке нисмо чули јер je Шломо тог трена укључио уређај и наша соба

раширила je крила и одлетела на ваздушно крштење. Добро, није баш узлетела, али je с нашегпрозора бучало као да се тресе и грми „боинг 747“.

Стајали смо на својој кућној писти, тотално забезекнути самом том милином од акустике.Пошто je та милина потрајала двадесетак минута, a ми само и даље били у ваздушномсаобраћају, окренуо сам се Шлому:

– Мало je бучан, a?– A? – на то ће Шломо. – He чујем вас!– Бука! – заурлам. – Бука!– Шта?– Б-У-К-А!– Ma какви! – издра се Шломо из свег гласа.– Бука? Где?Будући да слабо читам с усана, махнем му руком нека дође са мном у кухињу где ћемо то

расправити у релативном миру. Шломо ми објасни да „Шушњу“, као и свакој девичанскојсправи, треба дан-два да се ухода, да се његова компликована утроба тако рећи аклиматизује.Но, за сваки случај, рече Шломо, ево броја телефона, молим, нека га позовем сутра ујутро,биће му драго да му се јавимо.

Te ноћи имали смо боговски звучно-светлосни спектакл. Наиме, жена ме je сваких десетминута терала да устанем, упалим светла, приђем звуку и стално изнова притискам дугме„утишивача“ – али самим тиме нисам могао да утишам хистеричну жену. Разлику удецибелима између нормалног и тихог рада ваљда je могао да осети само слепи миш. Kaoнепоправљиви оптимиста, прво сам установио да човек навикне на све, али ми се у два сатапо поноћи прекидач „утишивача“ сломио у руци, a ja сам прешао на течни мађарски жаргон.

Морам да признам да je у соби било пријатно свеже. A и да су нам деца навраћала да намкажу како не могу да спавају јер им се кревети тресу као луди. Отприлике у три сата жена jeсвима поделила чепиће за уши и око нас се одмах спустила пријатна тишина, ничимнепоремећена осим грмљавином „боинга“. У пет сати жена je на блоку који je лежао измеђунас написала: „Врати тај ужас Шлому“, a ja сам joj телеграфски отписао: „Ха! Плаћеноунапред. Ха!“ Женица je предложила да се позовемо на ништавност уговора на основу мојепословне неспособности, али je онда мени синула бриљантна идеја. Дошуњао сам се наврховима прстију до „Шушња“ и искључио га вештим покретом руке. Просторија стаде сарулањем, испуни je блажена летња врућина и ми заспасмо као пар шпијуна који je дошао светрометине.

Ујутру сам дрхтавим прстима окренуо Шломов број телефона.– Слушајте – рекао сам Шлому – тај клима-уређај...– У реду – сложио се Шломо. – Вратићемо вам пун износ цене уређаја.Дошла су она два мацана и демонтирала „Шушањ“, па нам je у зиду зинула небеско-плава

рупa коју су пристали да закрпе за тричавих 500 фунти на руке. Били смо тако радосни штосмо се ослободили „боинга“ да се нисмо ценкали. Такви смо, знамо да гутамо.

Требало нам je извесно време да нам се уши опет навикну на тишину, али, како рекох,човек се навикне на све.

Онда смо једног дана посетили неке пpиjaтеље у Херзлији. Уђемо у њихову пријатно свежусобу за дневни боравак a уши нам проби позната луда тутњава „боинга 747“ у залету.

Приђем том њиховом девичњаку и да... баш као што сам наслућивао. Прекидач „утишивача“сломљен. Ja сам га својеручно сломио мало пре у овој причи.

Дословце притиснут уза зид своје канцеларије, грла стиснутог мојим прстима, Шломо jeбрзо истресао врећу.

– С клима-уређајима нема зараде због високог пореза – објаснио ми je. – Сва je зарада уинсталирању и у крпању рупа...

Искренуо сам му руку и потерао га испред себе у складиште. Просторија je била готовопразна у њој само једна једина справа, исти стари добри „боинг“, чувају га љубоморно онадва мацана устa им пуна сендвича са саламом.

– Да – процедио je Шломо – исти уређај продајем сваког другог дана... Па од нечег се мораживети... деца, жена, љубавница...

Јесте ли запазили у новинама да je „Клима Сада“ пропала? Изгледа да су направилифаталну грешку: продали су „боинг“ неком старом чудаку у Хаифи, a стари глув као топ.Шломо два дана није мрдао из канцеларије очекујући уобичајени телефонски позив, a ондага je ухватила паника па je назвао старог чудака.

– Мало вам je бучан, господине, зар не?– Жао ми je – одговорио je чудак – али овог петка не могу.– Узећу га – вриснуо je очајно Шломо. – Вратићу вам пape!– A?И тако, лишен своје девице потуцаљке, Шломо je морао да затвори свој уносни дућан. Чуо

сам да су још две фирме доживеле крах. Да ли je могуће да су све оне... ма све... фурале истифазон са „боингом“?

Сад кад je израелска држава замакла у своју деценију, a нови миленијум нам je тако рећи

на прагу, хтео бих да се вратим једном већ старом и драгом лансирању двојице израелскихастронаута у свемир.

ТЕЛЕФОБИЈА

Замислите само нашег момка, капетана Гиоре, како лебди међу звездама у свомастронаутском скафандеру, a једина су му веза са свемирским бродом, „Сенатором ЈавитсомI“, танка цев за кисеоник и телефонска веза.

A ми, овде доле, слушамо разговор између њега и његовог друга у матичном броду.– Овде пуковник Рони – каже заповедник брода „Јавитс 1“ нашем лебдећем јунаку. – Како

си?– Изврсно! Ha седмом небу!– Инструменти у реду?– K’o бог.– Koja je спољашња температура?– Молим, о томе нећемо телефоном.Ево шта ће се десити. Мајке ми, хоће. Зашто да не? Зашто да само астронаути буду

оптерећени тим израелским ендемијским опрезом који се огледа у оном стереотипном: „Отоме нећемо телефоном.“ Јер управо се тиме пре или касније завршава сваки телефонскиразговор у овој земљи. Назовем Вајнреба, причам с њим о свему и свачему, a онда газапитам:

– Ах да, a кад мислиш да ми вратиш оних осамдесет комада које сам ти позајмио?Тишина, a онда опрезан шапат:– Молим те, о томе нећемо телефоном.– A зашто не телефоном, Вајнребе? Зашто не телефоном?Зашто не проклетим телефоном?– Имам своје разлоге.– Koje? Какве разлоге? Реци ми! Дођавола, реци!– Нећемо телефоном.Откуда то? Национална опседнутост сигурношћу? Нека стара јеврејска фобија, као страх од

паса? Ко ће то објаснити? Само једно знам: чим се у Израелу у телефонском разговору пређена новац, бројке уопштено, имена, доба, карташке игре, царинске дажбине, трач и путовањау иностранство, мали Израелац завеже и само гукне: „Молим, о томе нећемо телефоном.“

Национално проклетство. Кладим се да му корени допиру у далеку, далеку прошлост. „Јесили ти“, глас допире оданде горе до Адама, „јеси ли ти jeo са стабла с којег сам ти забраниода једеш?“ A Адам одговара: „Молим, о томе нећемо...“

Додуше, оно и није био разговор на домаћој линији, али mиtatis mиtanдi, све je отада увекисто.

Што због стално заузетих линија, што због оног „молим, не телефоном“, спали смо на то

да саобраћамо путем писма. Е, a ту нас чека хебрејска веза. Реч je о израелској страсти да сековерте затварају нитнама. Каква страст? Права манија.

ХЕФТОМАНИЈА

He знам кад je то тачно почело, али сам сигуран, ако би икад прекопали Синајско брдо инашли таблице Закона, да би на њима одмах открили оне познате рупице. Још од Сиона немапосланице без порције спајалица, a за свако отварање потребан je комбинован оперативнизахват клештима и зубима.

To je болест – спајалицолепсија. Хебрејски чиновник затвара коверат једним рутинскимлизом, онда хвата спајалицу, добро нанишани и два-трипут прихефта коверат скроз-наскрозбез милости. To je болесно, просто болесно. Или je то можда зато што je људима у овојземљи толико на уму сигурност да хоће да лизну и захефтају сваки комадић хартије. Но,чињеница je да оно што je хефтоман спојио, то жив човек голим прстима неће раставити.

He зато што не покушава. Ево, ja увек почнем тако што настојим да исправим својимискрзаним ноктима, a онда гурам, вучем и чупам, не бих ли спајалицу с друге странеишчупао оним што ми се нађе при руци. Но, та спољашња спајалица најчешће je самопретходница, под њом je читава фаланга, неке су и камуфлиране ради већe сигурности. Кадгод наиђем на такву несрећу, постајем фаталиста и једноставно поцепам коверат па некабуде шта буде.

Из неког разлога (не питајте којег), те спајалице ће својим ножицама редовно пробушитиимена, бројеве и друге битне податке у садржају поруке. И то без пардона, право у мету,нема празних рупа. Реконструкција, састављање поцепаних комадића, претвара мисвакодневно читање поште у мозгалицу, у рекреативно лечење које препоручују психијатри.

Да, знам да постоји справица која обавља човеков прљави посао, скидање спајалица. To jeврло компликован, врло паметан изум. Има га у свим бојама, a не вреди хартије коју сакати.To je заправо примитивна алатка која има две мане: прво, прегломазна je за обичнуспајалицу домаће производње па je само искриви и с њом ишчупа потпис, и друго, никадније ту кад ти затреба. Нижепотписани je и сам, негде око Нове године, одустао од тенеравноправне борбе. Данас једноставно не шљивим спајалице него одмах цепам коверат.

Израелског хефтаџију наћи ћеш међу свим друштвеним слојевима. Захефтана писмадобијам и од банке, и од државе, и од војске и од др Флајшхакера, и од Електре. Никако немогу да укапирам зашто сви то раде, нити зашто je та појава ограничена само на ову земљу.Ту се крије либидо, кажем вам, и то што га нема. Јер, кад зрело размислим, то јесте некиеротски чин: што с актом хефтања што са задовољством коначног споја, то и може битикорисна замена за секс у нашим врућим летима.

Ево, баш сам прошле недеље добио од једне строго службене установе дописницу: обичнупоштанску дописницу, a посред ње – две јаке, металне спајалице. Да незвани не би завирио уњу. У дописницу. Биће да je одатле потекла она узречица о хицу у празно.

Ha крају, замислимо свечано потписивање уговора о пријатељству између нас и, рецимо,белгијске владе, у Јерусалиму. Ту je помпа и парада, ту су дипломате, генерали, аташеи,црвени тепих, говоранције, сва чуда.

Наш министар иностраних послова парафира историјски документ. Онда га шеф протоколадодаје Његовој Екселенцији белгијском министру који га потписује налив-пером. Окренутаje нова страница у односима између наших земаља.

Наш министар устаје и рукује се са својим страним колегом. Грле се пред камерама.Генерални директор др Гибаквеч увлачи руку између два загрљена министра и дискретно

тихо захефта уговор о пријатељству са три спајалице: клик-клик-клик... Из позадине се дижузвуци државне химне.

Чини се да се то хефтарско дивљање може да се излечи само законском забраном. Нека сепошта ослободи окова! Прекршиоцима одредити по три месеца кућног притвора за први пут,a рецидивистима одузимати возачке дозволе, слати их на робију, ударити им тешке глобе иупућивати их на психијатријско лечење. Можда ћемо тиме обуздати хефтоманију, иначевише неће бити коверте која би могла да се отвори природним путем.

A дотле, нема промена на државном грбу: три кугле фелафела на пољу хумуса {3}, a усредини раскречена дивовска спајалица.

Уличне незгоде привлаче масе знатижељника још од трена кад се први пећински човек

први пут спотакао на своју прву тољагу. Да није тога, тркалишта би била пуста, зар не? Aданас и не мора бити праве незгоде – месна руља изрежира je сама, и то вештином и жаромдостојним праве трагедије.

СРЕЋА У НЕСРЕЋИ

Била је то незгода на уличном углу и ја сам је видео. Мали „фиат“ се срео с постаријомдамом, скренуо је да је избегне, ударио у паркирани комби и зајахао га до средине хаубе,само што се није попео на кров. Било је збиља лудо. Возач „фиата“ остао је на свом месту, сглавом на волану, исплажена језика. Изгледало је да му није најбоље.

Двокрилна пирамида зачас је привукла гомилу. Млад војник на одсуству сачувао јеприсебност духа и отишао право до најближе телефонске говорнице. Неки минут каснијеврати се и рапортира:

– Обавестио сам их. Долазе. Сниматељ је рекао да се ништа не дира.– Глупост – добаци један посматрач. – Неће стићи на вечерашњи дневник. А монтажа, а

остало? Не могу стићи па да су не знам шта.– Могу, могу.Гомили су очи засијале телевиозионарским жаром. Водитељ ће рећи: „Наш је репортер

разговарао са сведоцима на лицу места.“ Јао! Можда дођу с неколико камера. Можда с целомекипом. To би могао бити и фантастичан пропагандни спот за Министарство саобраћаја.Онда би га понављали сваке вечери у недељи. Бокте!

– Хеј, другар, не иди, бићеш на телевизији.Тамо горе застењао je возач. У зао час, до ђавола, само нам још то треба – да се освести и

све забрља!A и полицајац je давио оним својим: „Одбиј-одбиј“.– Je ли, Коџак – добацивали су му – хтео би телевизију само за себе, a?Човек из оближње гвожђаре предложи да „фиат“ гурну мало више, ради боље драматургије.– He дирајте га – рекао сам. – Овако je нajбоље.И тако открише да сам с телевизије – гледали су ме у некој панел-дискусији о „израелском

хумору данас“ – и настаде општа граја.– Што су ти ваши тако спори? – љутито ме нападе једна домаћица. – Позовите их

телефоном, реците им да су већ морали да буду ту...Неко се опет пожалио на квалитет наших поп-песама.– Гледајте италијанске певаче, човече, то je оно што се тражи...Стара дама због које je „фиат“ скренуо упита ме зашто сам укинуо снижену претплату за

старије особе.– Хм – промрмља – нимало лепо од вас. Један ме пензос вукао за рукав: линије му на

екрану стално скачу горе-доле, могу ли нешто да учиним у вези с тим?По свему судећи, људи нису били нимало задовољни мојим начином вођења телевизијског

студија, само што се нису усудили да то отворено кажу јер су сви желели да буду снимљени с„фиатом“. Тамо горе, возач je опет стењао.

– Ура! – одједном крикне пензос. Ево их долазе!– Глупане – ућуткају га остали – то je само хитна помоћ.У зао час. Јер, ако однесу тело, нема више шта да се снима, зар не?– Молим вас – гомила je преклињала момке из хитне помоћи – немојте гa још носити.

Треба да стигну сваког трена.Момци су укапирали у чему je ствар, само je један од оних с носилима мало забринуто

погледао горе у возача;– A шта ако му треба трансфузија или што друго?– Ma какви – одврати гомила. – Зар њему? Мрда се, видели смо. Уосталом, зар и њему није

стало да буде у Дневнику?Неколико малолетника четвероношке се попело на кабину, у стилу Старског и Хача, да се

нађу у згодном положају одакле ће махати, церити се и надувавати балон-жваке кад дођеправо време.

Возач се опет помери.– Воде – јекну. – Воде...– Добићеш целу канту, куме, само сад не мрдај.Аххх! Ha углу стаде такси и из њега изађе тип поспана лица, с камером, и неки мали с

микрофоном.– Шта je било?Гомилу као да je гром ошинуо. Многима je то био први сусрет с телевизијом, тако рећи

уживо. Један старац измрмљао je благослов. Ваљда je сада и вама јасно зашто суфузионисали министарства саобраћаја и комуникација.

Прва je дошла к себи она стара дама заслужна за скретање.– Умало да ме прегази – цикну.– Умало да ме прегази, да-да...Зачас су je одгурнули. Светла позорнице преузео je неки самурај у мајици.– Ja, ja сам све видео – скочи. – Овај овде комби врлудао je лево-десно као пијан...ТВ-тип je укључио камеру да овековечи призор. Гомила je загунђала да то није поштено,

самурај и није био ту, створио се однекуд тек пoслe хитне помоћи, a види ти њега, хоће дабуде главни! Срам га било. И ja сам био револтиран. Зашто нису узели мене?

– И ja сам возач – говорио je самурај суочен с камером. – Имао сам „ферари“. Спортски. Aонда ме зезнула швестерка, удала се за неког пропалицу, па je ћале рекао: „Доста, нема вишетрка.“ Тако сам извисио. A после, кад се развела, мислим од оне пропалице, више нисам биотако млад, хе-хе, па сам се окренуо керамици. Сад шљакам симултано на три тезге: у Хаифи,у...

Прогурао сам се у први ред, уз леви бок самурају, али ме стара дама гурала назад.– Мене су прегазили – урлала je – мене, a не њих...Није ми се баш свиђала та стара дама. Подсећала ме на Ливију из „Ја Клаудије“, само без

чаршава. Ha крају се чак расплакала, само да би себе гледала на те-веу. Гром и пакао,мислио сам, ja сам ту, ja који сам се у оној панел-дискусији појавио у тоталу, a нико ме незарезује – док ову стару козу без икаквог телевизијског искуства, њу узимају!

Покушам још једном. лактом изгурам Ливију, поново освојим свој пређашни бочниположај и упрем прстом у себе.

– Ево татице, – искревељим се својој девојчици. – Татица те љуби.Неко упита да ли је то видео, или стерео или шта, а ја му рекох да не лупета, па нису ово

„Чарлијеви анђели“ побогу, него обичне вести Дотле је самурај изрецитовао сестринубиографију, а сниматељ се попео на комби да сними возача у тоталу. Возач једва процеди:

– Немојте... из профила... ако бога знате...Онај из гвожђаре дојури с чашом воде, проби се кроз гомилу и уђе у кадар.– Ево, стари, донео сам ти воде. Попиј! – викну у камеру, смејући се отворених уста.Возач се као неким чудом опорави. – Да ли сада да сиђем – упита сниматеља. – Само ми

реците кад…Онда су на ред дошла кола хитне помоћи с момцима и носилима који су се морали три пута

враћати горе-доле, јер се на камери заглавио неки прекидач или питај бога шта. Вратио самсе кући пијан од среће.

Тачно у девет сати сви смо се окупили испред те-веа да видимо татицу. Спикер је нековреме лупетао о нечем десетом, али је на крају ипак прешао на незгоду. Ту смо!

– Па где си ти? – упита ме моја девојчица. – Уопште те нема.Било ми је ужасно. Приказали су повећи део самураја, нешто Ливије, а највише кола хитне

помоћи. Мене су избацили. Уместо мене, узели су неког гњаватора који није ни био тамо, даим разглаба о безбедности саобраћаја. Е, нећу више учествовати у тим њиховим незгодамамакар ме на коленима молили!

Највећа cpeћa коју Јеврејин може да пожели свом ближњем није добитак премије на

спортској прогнози или пут на Бахаме – она блажена острва која немају ни зиме ни порезана доходак – него једноставно „гесундхајт“, што ће рећи здравље. У томе има много здравенародне мудрости, с обзиром на баснословну цену лечења у Израелу. Уз то, наши хирурзиимају гадну навику да своје услуге наплате пре него што ће те засећи, иначе те нећe нипогледати: осим тога, имају апсолутну власт над својим телом, a о души да и не говоримо.Стога, однос између јеврејског лекара и његовог пацијента врло je сличан односу измеђуЧовека и његовог Творца. Само што Свемогући нема стажисте.

ШОК ТЕРАПИЈА

Спопало ме усред папине турнеје. У трену кад ми je авион узлетао с неке тачке на екрану,штуцнем „хик“! – и тако наставим даље. Moja породица учинила je све што се од њеочекивало. Женица ми je поред ушију праскала надуване кесе, деца су ми урлала „бу!“ изалеђа, a ja сам наставио да штуцам као да ме спомиње пола света. Te ноћи нисам ока склопио,па сам ујутро отишао у болницу. Пријавио сам се, добио кревет какав je ред, у соби на крајуходника, и младу згодну медицинску сестру која je дошла и гурнула ми јастук под главу.

– Само се опустите – рече. – Сад ће профеcop Опит доћи на своју јутарњу визиту и он ће васизлечити у трен ока.

Онда ми je набила термометар у уста и затражила од моје жене литру крви, за сваки случај.Убрзо на одељење упловише беле сподобе професора и његове свите. Професор Опит имаоje величанствену појаву, продоран поглед и гласину кoja je тутњала у глуво доба ноћи.

Професор прво некоме рече да с пода покупи комадиће термометра, a онда приђе мени имојој штуцавици лично. Око њега je у побожној тишини лебдело туце стажиста и повеликојато студената жељних знања.

– Штуцавица – објави његова еминенција. – Типичан случај. Уочите промукло дисање.Повуче ме за косу и ja седнем, кротко кашљући. Ко сам ja да се не придржавам оног шта

један Опит каже?– Ово би убрзо могло да се претвори у њакање – прорекну његова преузвишеност. –

Пацијентови дисајни органи контраховани су због нагле оклузије гласних жица.– Хик!Кажем ja, добри стари слуга покорни.– Пацијентови рефлекси могу да затаје – каже он – у толикој мери да може да буде тотално

неспособан да дише на уста.Демонстрације ради, дохватио ми je нос, стежући ми носнице палцем и кажипрстом.– Лице поплави a дијафрагма реагује периодичким спазмима. Дужи недостатак кисеоника

може пацијенту да оштети очи, што доводи до уништења рожњаче.Царска пратња je у великом ишчекивању нетремице зурила у моје очи. Мени je одувек билo

тешко без дисања. Учтиво сам рикнуо два-три пута и онда наставио са серијом штуцања.– Опростите, господине професоре – усуди се један од његових ученика – a колико дуго

могу потрајати ти напади штуцања?– Ох, недељама – одговори Опит предајући мој нос на држање једном асистенту. –

Месецима. Чак и годинама.– И доводе до смрти?– Апсолутно.Без пардона.Професор Опит ми раскопча пиџаму и спусти ми се свом тежином на трбух. Праћен мојим

тихим цвиљењем, пробио ми се прстима до кичме. И душек je испод мене попустио.– Сад сам тачно на јетри – обавести Опит аудиторијум. – У оваквим случајевима често

долази до дегенерације околног ткива, a онда се азотне излучевине таложе у јетри ипретварају у скроб.

Пре бих рекао у јетрену паштету. Уважени ме Опит превали на бок и зари ми главу међуколена. Био сам мањи од маковог зрна, да не бих покварио представу.

Сад руља пређе на другу страну, да јој ништа не промакне од мене. Професор Опит миоловком разјапи уста, увуче руку и извуче језик напоље. Гласно сам простењао, a професортек тада уочи да сам и ja ту.

– Добар дан! – поздрави ме. – Како сте?– Хик!И даље сам био бочно преклопљен, до врха пун скроба и исплаженог језика. Професор

Опит има јаке руке, миришу му на сапун и етер, зноје му се од ауторитета.– Уочите како je језик усахнуо због неадекватне саливације – објасни професор. – У

шездесет посто случајева пацијентова карлична област захваћена je темпоралном парализом.Окрену ми главу која зацвили „шкрип.“Ако стигнем да жив изађем одавде, закунем се у себи, фанатично ћу се залагати за забрану

вивисекције.Држећи ми језик десном руком, професор поче левом да ме чука по темену како би

демонстрирао попуштање рефлекса. Један стажист хитро прискочи и подметне скупљенедланове под моју браду да ми ухвати очи ако ми испадну из главе. Нетко догура операцијскаколица, али тада ми се пробуди нагон за самоодржањем.

– He штуцам више! – викнем. – Хоћу везу с нашом амбасадом!Пресветли Опит испусти мој језик и ja се свалим, сав се распаднем на све четири стране.– Ето видите, господо – закључи Опит. – Ето шта мало штуцања направи од човека.Проломи се аплауз аудиторијума, a његова се преузвишеност поклони.– Возите га на ортопедију – рече Опит и добаци ми забринут поглед, па крену са гомилом

стажиста на следећу демонстрацију.Почео сам да скупљам своје расуте делове. Све сам нашао осим једног палца, али ми je он

ионако био искоришћен, a човек мора нешто и да жртвује за науку.Згодна медицинска сестра помогла ми je да све монтирам на своје место, па ме опрезно

подигла на ноге.– To je једино средство код напада штуцавице – објасни ми водећи ме полако до врата. –

Шок-терапија. Професор Опит je у томе врхунски стручњак.Ma шта ми кажеш!

По кулоарима израелске власти било je у последње време врло живо: неки су дошли, неки

отишли, a неке су и ухватили. Ови последњи су велике зверке који су починили овакав илионакав функционерски злочин, па су изведени и пред суд, без обзира на то да ли су били нависоком положају. Ипак, у тој похвалној кривичној пракси постоји један фелер: мало-малопа чујем како се јавни тужилац „договорио“ с адвокатима господина Зверковића у погледуодређених тачака оптужнице. По неком добро заплетеном дај-дам аранжману, две странеобаве трампу, једна нешто призна, друга од нечег одустане, према текућој вредности акцијана берзи злочина. To се зове вансудско поравнање, a допало ми се као идеја. Идем да jeиспробам. Хајде да видим.

СВЕ СЕ МОЖЕ КАД СЕ ХОЋЕ

Једне ноћи враћам се кући колима с неке луде оргије, кад у 23,43 спазим смеђег пса који мисе створио испред точка. Нагло заврнем лево, најашем на тротоар, пробијем излогпиљарнице, прошишам између наслага поврћа, одвалим задњи зид, избијем на тиху улицу,ударим у стуб електричне расвете и сравним га са земљом.

И ето ти цајкана. Извади нотес и поче да ме тражи међу крхотинама мојих кола. Најзад менађе у мотору како се држим за предњи погон.

– Шта се десило? – упита ме цајкан.– Ништа – кажем – управо се паркирам.– A јок – тако ће мени рука Закона. – Неопрезно сте возили, друшкане. Мислим да сте овај

пут настрадали.Гле, бистар овај момак, овај светли пример телавивских Недодирљивих. Извучем се из

покојних кола и допузим до Закона.– Човек се сматра невиним све док му се не докаже кривица – упозорим цајкана. – Човече,

мућните мало главом.– Ja пишем пријаву, друшкане.– Због чега?– Због упада у пиљарницу.– Па то сваког дана раде многе домаћице.– Да, али ви сте упали колима.– Па шта? Имам кола па се возим. Шта ту не ваља?Цајкан се почеша по глави. Поглед му паде на водоравно опружен стуб па опет скрене на

мене.– Тренутно сте паркирани на тротоару, друшкане.– Тачно – одговорим – али само привремено. Нећете ваљда од тога правити проблем!Закон се премести с ноге на ногу.– A трговина...– Молим вас, не спајајте трговину и тротоар – предложим – a онда бих ja могао да признам

тачку о неопрезној вожњи.

– Како то мислите?Једном руком загрлим Закон па га прошетам горе-доле тротоаром.– Пазите – кажем му – исплати се обојици да се договоримо. Ем скратимо поступак, ем се

ви спасите гњаваже да бог те питај колико пута излазите пред суд и натежете се с екипомпревејаних адвоката зато што нема никаквих чврстих доказа. Дајте, зашто нас не бистеобојицу поштедели малтретирања бесконачним спором?

– Али ви сте возили сто на сат – рече светли пример чувара реда.– Напишите шездесет и ja ћу то потписати. И то je изнад дозвољене брзине.– Прегазили сте пса.– Мачку.Истрага je стигла до мртве тачке. Још једном сам му стрпљиво објаснио да сам спреман да

признам неке тачке оптужбе, ако он испусти неке друге које ми нису нарочито симпатичне.– Оставите ви трговину – кажем му – a ja признајем стуб.– Ma како то могу?– Добро – попустим. – Онда их у пријави рокирајте. Напишите да сам ушао у стуб a

искривио трговину.– Другар, овај стуб није искривљен него срушен.Е, ту верзију нисам хтео да прихватим.– Слушајте, – кажем ja, шетајући цајкана у поверљивом разговору – има отприлике пола

године како сам прошверцовао телевизор без царине, нису ме ухватили. Ако оставите овајстуб на миру, признаћу шверц.

– Али у пријави морам бар да споменем стуб. Рецимо да сте га окрзнули.– Онда ja признајем само транзистор.– Оптужени je неовлашћено унео у земљу радио-апарат – на крају записа цајкан, a онда ме

упита што ћемо с неопрезном вожњом? Добро, кажем, једном сам у марту непрописнозатворио балкон па сам вољан да и то признам ако je тиме склопљен договор. Оптужба сесложила.

– Добро – рече Закон, стављајући тачку на крају наше пријаве. – Потпишите се ту, молим.– Чекајте мало – проговорио сам с пером у руци. – А имате ли сведока?– Богами немам! – Закон разрогачи очи. На улици није било никога.– Осим мене! – допуним га. – Значи, ја сам сведок оптужбе, је ли тако?Добро, добро, дајте да завршимо с тим. Већ је свитало. Потписао сам, као крунски сведок

за радио и балкон, опростио се од Недодирљивог чврстим стиском руке и кренуо кући каослободан човек. Жена ме уплашено упита шта се десило, а ја сам рекао како ми је жао, драга,али је случај још sub judice.

Иако има неких ствари које се могу десити само у Израелу, како сам изложио у претходном

ненадмашном поглављу, ипак постоји подручје у којем смо у длаку исти као и остали свет.Мислим на породични живот и родитељско васпитање. To je заиста универзални проблем,иако су израелска деца можда мало строжа са својим родитељима, траже беспоговорнупослушност, па ће ту и тамо и одаламити шамарчину непокорном татици, за његово добро.

Јеврејски родитељи су уопште слепо одани свом потомству, али овде, у Израелу, мисигурно на своје потомство гледамо као на идоле. Децу постављамо на пиједестал – a онданам се укочи врат од гледања у њих, тамо горе. Ионако су, узгред буди речено, много виша однас, захваљујући обиљу сунца и сока од поморанџе. Чињеница je да смо заљубљени у њих –прву националну генерацију интернационалног јеврејства. Стога, шта онда ако су малодрски? Што ако понекад знају да буду помало неучтиви, овлаш мрзовољни и тек малчиценеотесани – укратко, апсолутно несносни? Ипак су то прва деца којима je после две хиљадегодина матерњи језик хебрејски, a то je оно најважније.

Неки дан, на пример, дошао сам свом адвокату, a његов мали Авигдор, нема више од метраи осамдесет, прође кроз собу a да ме и не погледа. Но, мој адвокат зна шта му je родитељскадужност.

– Авигдоре – рече – да ли си поздравио нашег госта?– Нисам – одговори мали Авигдор и изађе. Адвокат се окрете мени, лица озарена очинским

поносом.– Видите? – рече. – Moj буцко никад не лаже.Што се тиче мојих балаваца, своје поштовање према њима држим у строго одређеним

границама и безобзирно их користим за своје себичне литерарне сврхе. Другим речима, усвоје књиге трпам Рафија, Амира, Ренану и слатку женицу, па куд пукло да пукло! Они су мичесто сидро спаса: кад ми све друго затаји, кад ми ни у задњем делу мозга ништа не жмирканити се цери, одем Амиру у собу и бацим удицу:

– Ух, овде je као у свињцу!Или:– Све четири увис, a? A да ли си написао домаћи задатак?– Немам га – одговара ми мој риђокоси син, који исто тако никад не лаже. – Наставник

нам се сутра разводи.– Je ли? – кажем и трчим назад у радну собу, a у мозгу ми већ зује предивне смешне

комбинације у вези с том идејом. Рецимо, та подла мизерија од наставника разводи се зато...зато... зато што су његови ученици у његово име дали у новине оглас под „Познанство“.

Moja се умотворина објави a сутрадан Амир завири својом пламеном гривом на моја вратаи ошине ме погледом.

– Поручио ти наставник да дођеш – најави ми. – Лажовчино!Наиме, моје потомство није беспоговорно задовољно тиме што ме снабдевају темама, него

води рачуна и о резултатима. Пазите, не зато што би их моје писање као такво уопштеинтересовало, него зато што сматрају да ме треба држати под контролом. Оно што пишемчитају a да им се мишић не помери на лицу, без трачка осмеха, a камоли да би макар једномречју похвалили моје бесмртне творевине. Ипак, ту и тамо се удостоје да изразе некомишљење.

– Па, мени ово није нарочито паметно...

To je углавном сажетак мишљења слатке женице.Рафи ће, међутим, заћи и у дубљу анализу, као на пример: – Ова последња реченица je

језива.Ренана je обзирнија према мени. He каже ни реч, само уморно и кратко одмахне руком, као

да каже: „Jao, тата, што си ти досадан!“Сматрају да je потпуно природно што тата пише свакакве причице о њима, полуистините

или полуизмишљене, a свој тако стечени статус славне личности узимају као нешто само посеби разумљиво. Ако неко на улици заустави Ренану и каже joj:

– Здраво, госпођице, ниси ли ти она... – моја ће балавица с висине: – Ваљда.Чујем да je једном приликом само подигла обрву и погунђала: – No comment. – И она je

риђокоса, моја Ренана. Све троје су, дођавола! To им je од мајке.И воле да све буде ни по бабу ни по стричевима. Чисто и поштено. Тако ће ми Амир као

узгред добацити: – Тата, о Рафију си овог месеца написао две причице. – Размажене су мојемале звезде, a ко их je размазио? Ja. Шта да се ради?

Треба ми инспирација па je црпим одакле било.Нe чудим се што време тече a њихово мишљење о мени остаје на истом ниском нивоу.

Управо je ове недеље Ренана у свој тајни дневник, који жена и ja потајно читамо, записала:„Тата je у новинама опет написао неке грозне свињарије о мени! Taj нема ни стида нисрама!“

Сад се и женица придружила непријатељском табору.– Ефраиме – рече ми синоћ – мени je већ доста славе, па што не нађеш неког другог за своје

приче?– У реду – мирно одговорим и скинем je с листе својих ликова. Али, у праву je. Морам да

престанем с тим. Свакако. Од следеће књиге.

МОЈА ПОРОДИЦА – МА КАКВА БИЛА

Ми смо просечна приградска двоколна породица, што значи да женица има властита кола.

To je сјајан аутић, само с једном ситном маном: неће да повуче. Односно хоће, али првомораш да спустиш ручну кочницу.

ГДЕ ИМА ДИМА...

Ствар je у томе што je женица заборавна, a то некако смета покретачкој снази аута.Пропиње се – ако разумете шта хоћу да кажем. Онда му се гуме задиме, a по мирису би серекло да je Лаг Баомер{4} или су антинуклеарне демонстрације у неком арапском селу – узависности од политичког гледишта.

Није то баш сваког дана, само што ретко кад није. A чим joj се то деси, она назове нашегМицка, однекуд из града, и каже му:

– Слушај, Мицко, јутрос кад сам...– Госпођо – каже Мицко Златоруки – отпустите кочницу!Женина неоткочљивост ипак има једну предност: жену лако нађем.Осетим да ми фали, рецимо као пример, па пожелим да знам где је. Ништа лакше. Попнем

се на кров, загледам се према граду и видим стуб дима – a где има дима, ту има и гума. Врлоje погодно, иако није оригинално: црвенокошци и кардинали се такође служе димнимсигналима.

Но, како cpeћa служи знате већ кога, то се она побрине и да слатки аутић слатке женице неизгори у напону своје младости. “У одсудном трену, кад je аутић тик пред карданскиминфарктом – женица остане без бензина. Није то увек, да joj нестане бензина, само шторетко кад није. Онда аутић дубоко удахне, кашљуцне једном-двапут, како му се плућа пуневаздухом, и стане.

Зашто изабраница срца мога вози до задње капи, па и неки метар даље? Заштоправовремено не напуни резервоар? To je питање на које ће ваљда једном одговоритиисторичари. За мене je то мистерија.

Можда се женица нада да бисмо сваког часа могли наћи нафту у Еилату или негде другде,па ће цена горива стрмоглаво да падне. Или можда чврсто верује, можда одувек потајно чеканеко савремено чудо Хануке – да аутомобили фурају по седам дана и седам ноћи са празнимрезервоаром.

Засад женин ауто кашљуца и стане, a најчешће се на путничком седишту нађе муж мојежене па му она каже:

– Ммм, мислим да сам опет остала без бензина. Дај скокни па ми га донеси, a?To обавезно мора да буде на некој прометној раскрсници и увек суботом. После тога следи

већ класично уље на платну „Човек с канистером“. Вечна му je тема муж женице с аутићем.A канистер, кад га већ спомињем, лежи у пртљажнику и у њему би требало да буде резервагорива, али je женица заборавила да га напуни. Ни то не мора да буде, само се није сетила дазашарафи затварач.

Годинама joj носим бензин: у пластичним чашама, у термосицама, у лименкама за тениске

лопте, једном чак и у упаљачу из дежурне апотеке. Мото je: никад се не дај. У најгоремслучају, увек се могу бацити пред нека кола и замолити запрепашћеног возача да ми да некукап горива.

У тој последњој, камиказа-варијанти гориво треба исисати неком смрдљивом цевчицом, aзна се ко га сиса. Од тих дегустација језик ми се навикао на не баш пријатан укус „супера од94 октана“. Но добро, нафтна криза je светски проблем и од онога што ja повремено гуцнемсигурно се неће заоштрити.

Пазите, немојте ме погрешно схватити: оно с кочницом, то je нешто што женицазаборавља, али оно с празним резервоаром, то je њена трезна рачуница. Она je савеснопроучила приручник с упутствима произвођача, a тамо пише црно на бело: „Кад иглапоказивача горива дође на црвено, у вашем резервоару има горива за још десетак километаравожње.“

„Све je у реду“ процени женица за себе. „Сад je на црвеном, до куће имам десет, највишедванаест километара, значи може.“ Сутра ујутро мотор ће за доручак гутати ваздух уместооктана, загушиће се и крепати, али њу због тога не боли глава. Где je сутра, о-хо-хо, aуосталом, што да се секира кад je власница оригиналног „човека с канистером“?

Догоди се понекад, рецимо двапут месечно, игла дође на црвено, али нам се кућа удаљила,сад je до ње петнаест километара. У таквој ситуацији женица може да бира: или ће купитибензин, или ће удаљеност до куће скратити за десет километара и тако се лепо наћи уприручниковој зони сигурности.

Прва солуција отпада. Женица никад не купује бензин и тачка. Што се тиче друге солуције,да скрати пут до куће, ту се поставља питање: како? Поготово зато што још није отпустилакочницу.

Немојте мислити да аутић моје женице нема црвену алармну лампицу која жмирка каолуда кад je кочница затегнута. Има je, али je она и не гледа. Жмирка, жмирка и нервира je,каже. Уосталом, мисли су joj концентрисане на показивач потрошње горива, a има само парочију, до ђавола! Мора да одлучи које ће црвено да гледа – да ли оно за гориво или оно закочнице, на обоје не може да пази.

Једне недеље, после канистерског маратона претходног дана, одвезао сам аутић к МицкуЗлаторуком и замолио га да му монтира неку справу, некакав екстра-алармни системпоузданији од оног жмиркања. Рецимо нешто што ће, кад кочница није отпуштена, бучнозалупати, или заурлати као фабричка сирена, или праснути малом експлозијом. Било шта.

Мицко ми одговори да нисам први, већ су га питали за то, али није много помогло. Један jeмуж толико забраздио да му je предложио да мaлo спетља жице да му жену дрмне струја чимзаборави да отпусти кочницу.

Закључили смо да je то ипак мало превише, пa смо за моју жену изабрали музичкусолуцију. Мицко ће кочницу спојити с механизмом који ће ударити марш тореадора из„Кармен“, у случају кочничког немара.

И тако сада стоји ствар.Стога, драги читаоче, ако ти се деси да усред Тел Авива угледаш задимљен ауто који свира

„Кармен“, знај да негде у близини на ту свирку игра „човек с канистером“.

Гостипримство спада међу најплеменитије врлине Истока. Бедуин неће ни дирнути свог

најљућег непријатеља ако му се склонио под кров, још ће га почастити хумусом {5}. A ja, ето,нисам тако племенит и не трпим Шпигелове који нас посећују с времена на време.

НЕМИЛИ ГОСТИ

Није да имам нешто против Шпигелових. Он je пристојан и мрзовољан тип, a она jeдражесна и згодна крава. To су поштени грађани: ринтају и мућкају с пореском пријавом каои остали. Једина je невоља што понекад долазе к нама.

He долазе нам на позив јер их не позивамо. Само нам бану, као два грома из ведра неба. Aкад нам се већ нађу под кровом, онда их наравно частимо чајем (или кафом?), па заједнопрекрајамо свет и млатимо празну сламу до два или два и по после поноћи, a кад оду,редовно осећамо да смо упропастили једно изузетно лепо вече.

Напетост – то нас убија.Ha пример, тек што смо сели да вечерамо, a женици и мени се погледи сретну и углас

викнемо:– Шпигелови!И ето их. Увек незвани (ма зар не виде да ми никад не свраћамо к њима?) и увек без

икаквог одређеног разлога. Мала пријатељска посета, знате. Онда попијемо чај (или кафу?)и тупимо га до 02,00 или 02,30.

Неко време разбијали смо себи главу није ли им можда посета везана за Месечеве мене,или са стањем на берзи, али смо онда одустали и само смо изоштрили инстинкт. Тако женаоде до прозора и промрмља: – Хм, облачно, доћи ће Шпигелови. – Или мени нагло падне напамет: – Славина je цурила целу ноћ. Шпигелови!

И нема грешке. Једне вечери, кишица je сипила, a ja објавим: – Пробада ме у левом колену.– Одмах смо оставили све и отишли у биоскоп. To вам je најчистија екстрасензорна

перцепција, или необјашњива загонетка. Недавно су мачке удариле у драње под нашимпрозорима. Жена и ja смо се уплашено погледали, па сам одмах запушио ноздрве ватом иназвао Шпигелове:

– Чујте, назвао сам вас – шмрц – само да знате да смо обоје ужасно прехлађени – шмрц...– Ох, – каже госпођа Шпигел – ако je тако – шмрц – ето нас, и ми смо прехлађени па... –

Није ли то доста да почнеш да се тресеш?Однедавно смо прешли на методе илегалаца. Наизменично стражаримо код прозора и чим

угледамо Шпигелове како иду улицом, дунемо у пиштаљку – знак да у кући погасимо свасветла и престанемо да дишемо.

Добро. Једне вечери, док сам био на стражарској дужности, угледао сам Шпигелове какоиду улицом, па смо одмах применили мере ванредног стања: погашена светла, ћутање.

Шпигелови се попну уз степенице, зазвоне, a ми, с друге стране врата, залепили се уза зиди укипили као да смо од камена. Шпигелови звоне и чекају, чекају и звоне, и на крају чујемокако госпођа Шпигел одахну.

– Хвала богу – каже мужу – нису код куће.И шта сад?

To je у ствари стари сан. Човекова страсна жеља да разуме говор животиња. Господар свега

живог пита се шта животиње мисле о њима. Како оне трачаре? Јесам ли ja, homo sapiens, уњиховим очима паметан момак, леп момак, или нека тамо наказа од животиње? Питања сутешка, a истраживачи зоолози пружили су нам досад делимичне одговоре: то јест, има људикоји су научили да лају, али пси засад говоре само овде, у овој књизи. A онда пожелиш дазавежу.

ЧИМ JA МАХНЕМ РЕПОМ...

Једне ноћи сам у сну срео добру вилу. Јесте да je имала мало више од шездесет, али je јошбила привлачна.

– Доносим ти радосну вест – рече добра вила – да си на нашој новогодишњој лутрији добиопремију па имаш право на три жеље. Дакле?

– Прво и прво, не желим више да плаћам порез – испалим сместа јер већ одавно чекам некудобру вилу. – Друго, хоћу да разумем језик животиња као краљ Соломон. И треће, желим дами се убудуће испуњава свака жеља.

– Да видимо – рече стара дама. – Порез. Хм, ту ти ja не могу помоћи. Твоја трећа жељасводи се на обичну провокацију. Што нам остаје? Животиње. Животиње могу узети у обзир.Добро, нека ти буде: одсад ћеш их разумети.

Дотакну ми чело својим прилично ислуженим чаробним штапићем и оде. A ja се окренемнашем шнауцеру, керуши Макс која се опружила на тепиху крај мог кревета, и кажем:

– A шта сад, a?– Ma дај – сањиво ће Макс. – И мене je прешла с тим трима жељама. Кажем joj да хоћу три

овчја котлета, a та бабетина рече да им кухиња не ради ноћу. Но, каже она, за утеху што немакотлета, даће ми чаробну моћ да командујем својим газдом. Значи тобом. – Ma немој, –кажем ja, – као да си ми за то ти потребна! Тја, ионако je чврсто у мојим шапама.

– Ја?!– A ко други? Нисам ли те ja издресирала? Штавише, скоро бих рекла да од власника паса

које ja знам ти спадаш међу оне најбоље дресиране.To ме мало штрецнуло. Хоћу рећи, да ми Макс говори као да сам ja шнауцер, a она писац.

Али разумео сам сваку њену реч.– Кад смо већ код тога – настави керуша – морам да ти признам да си се нарочито добро

показао на вежбама послушности.– Ma на каквим то вежбама?– Послушности. Kao прво, с храном. Добро, мало сам се намучила, али ме сад слушаш,

милина божја. Други ми пси кажу да сам чак и претерала, да од тебе правим робота безмозга, али ja мислим да си ти по природи питом. До тога сам сасвим случајно дошла једногдана кад си ручао. Видела сам да, чим станем на задње ноге и махнем репом, ти одмахскачеш, бацаш ми огриске из тањира и вичеш: „Хоп! Хоп!“ И отада пали сваки пут. Ако тоније дресура, шта je онда?

– Чудно – кажем. – A ja сам увек мислио да ми машеш репом зато што ти бацам кости...– Погрешно. Бацаш ми кости зато што ти ja машем репом. Ha пример, било ми je потребно

да се само једном-двапут ритнем па да ти одмах реагујеш са:„Лези! Лези! Kao да сам притисла дугме. Научила сам те и да ме прошеташ на време. Тачно

у шест и по приђем ти, гурнем ти ногу, погледам те одоздо, теби je то знак да ми ставишвођицу и кренеш са мном на улицу као добро подмазана машина. И ja радим оно што радимкад ми се ћефне, a ти стојиш и стрпљиво чекаш, не помераш се ни за центиметар. Послушанси, као шта сам рекла.

– A ja сам мислио да си ти...– Пука самообмана. Ти ме заправо слушаш сасвим аутоматски, као онај Рус, Павлов. Ceћaш

се оних експеримената које je с њим изводио његов пас? Да провери професорове рефлексе?Taj пас je био музикалан, a најдража су му била звона. И зато, чим би пожелео звона, само бизамислио јело, да скупи мало киселине у желуцу, и хоп! Добро дресирани професор скаче назвоно. Ти си пак навикао на штап. Ja то зовем дрилом на отвореном: чим дођемо на обалу, например, теби прораде рефлекси и тражиш неки штап да ми га бациш. Могу ти га враћатиколико год хоћу, ти ћеш га опет бацити. Молим, реци ако није тако.

– Мислио сам да волиш да доносиш штап.– A ко ти je то рекао?– Увек си тако радосна...– Зато што уживам у дресирању човека. To ми пружа задовољство. Научила сам те неким

триковима којима се збиља поносим. Ha пример, да ми држиш штап за прескок кад ми сескаче, или да ми почешеш леђа кад ме сврбе. Често се тиме правим важна пред момцима.„Само гледајте , кажем другим псима. „Прићи ћу том створу и само ћу га погледати, евоовако, а он ће као муња пружити руку да ме почеше. Ево! Један-два-три, вежба чешања сад!“Ти си прилично добар материјал, знаш. Ниси генијалан, то не бих рекла, али употребљив, да,сасвим употребљив.

Био сам поласкан.– Уосталом – покушах да јој се додворим – ко је псу најбољи пријатељ, а?– Пријатељство нема никакве везе с тим – мирно ће Макс, као да хоће да каже: „Ово добро

утуви у главу“. – Ти си ми протребан зато да задовољиш мој его. Ја сам властољубива. А сад,мали, на спавање, време ти је већ давно прошло.

– Али...– Лези!Дође ли ми вила икад више у сан, испрашићу је ногом у тур пре него што почне да ми

продаје фазоне о жељама. Нећу да знам шта животиње говоре. Хоћу да остане онако какојесте, хоп-хоп-хоп, добра моја куцо, и завежи!

Ha овом месту одједном ме спопаде носталгија за носталгијом. Како je лепо размишљати о

прошлости, кажем себи чежњиво, трагати за старим добрим данима кад je све било толикобоље, слађе, лепше, осим можда мало тога, или боље речено, највише тога што je билопросто одвратно. Kao спанаћ.

У ПОТРАЗИ ЗА ИЗГУБЉЕНИМ СПАНАЋЕМ

He знам зашто, ваљда од шока мира или не знам чега, неки дан ми je одједном пало напамет моје срећно детињство. Срећно – то je права реч. Колико се сећам, нисам имаоникаквих брига, осим што сам био изузетно мршав клинац. Био сам тако танак, кажу, да jeдеда говорио како морам двапут ући у собу да би се запазило моје присуство.

Мука je била у томе што je медицинска наука управо упловила у стадијум у којем jeпородични лекар у црном говорио родитељима како je дебљина све и свја здравља, јер седебелим резервама масти и холестерола најбоље сузбија болест. Стога и није чудо што мецела породица даноноћно упозоравала да морам да једем гомилу хлеба с путером, јер иначенећу имати оволике брке па ме славна мађарска војска неће хтети. Морам, на жалост,признати да ни најмање нисам зарезивао ни брке ни хонведе.

Срж проблема био je па зна се - спанаћ.У оно давно минуло доба, према једном дражесном јеврејском обичају, деца су морала да

једу спанаћ. У пракси je то био неки џентлменски договор по којем деца мрзе спанаћ из днадуше, a родитељи од тога праве испит снаге. У мом случају, тај рат живаца губио je сав својчар из два разлога: прво, што сам био танак као комарац, и друго, што сам обожавао спанаћ.

Како je до тога дошло, то нико не зна. Можда нисам био сасвим укапирао правила игре.Можда je сам спанаћ био крив, што ми je био тако сладак. Како било да било, то je мојеродитеље убијало у појам: свако честито дете на овом свету мрзи спанаћ, a гле њиховогбалавца, он га воли.

И зато, кад сам једном за ручком запитао своју добру мајчицу могу ли добити, молим лепо,још тога финог зеланиша, она je једноставно изгубила контролу.

– У реду! – планула je. – Али да си све појео или ће ти мама дати знаш по чему.– Хоћу – одговорио сам безазлено. – Лудујем за спанаћем.– Само неваљали дечаци не једу спанаћ – наставила je мајка. – Спанаћ je здрав. Пун je

којекаквих витамина и да се ниси усудио да кажеш да je бљак!– Није, мамице – рекао сам – ja волим спанаћ...– Волео га или не волео, има да га једеш! Ако хоћеш да будеш добар дечак, онда мораш да

једеш спанаћ! И да више нисам чула ни речи!– Зашто, морам, мамице?– Јер, ако нећеш, мамица ће те послати у ћошак све док тата не дође, a онда ће бити банана!

Зато буди добар и брзо поједи сав спанаћ. Поједи спанаћ!– Нећу!Е, сад сам joj дошао на јесте. Кад се тата вратио кући, затекао ју je у сузама.

– Видиш – рекла му je. – Зар ти стално не понављам да га квариш?Наравно, отац ме je прописно издеветао, па се отада наш кућни живот коначно

нормализовао. Ja сам мрзео бљак спанаћ као што га никад нико није мрзео, a моји суродитељи били задовољни.

Сад je дошло оно право: балавац има да једе спанаћ, па макар се поставио на главу. Моји суродитељи сазвали шири породични савет како би размотрили васпитне мере којимарасполажу, што ће рећи Бабарогу, Баука, или „Старе ствари, старе ствари!“, скупљачанепотребних ствари. Определили су се за овог трећег, с обзиром на то да je најпознатији.

– Опет си оставио спанаћ? – рекла би ми мајка. – Чекај, чекај, доћи ће „Старе ствари“ па ћете однети!

– Где ће ме однети?– У свој брлог. И стрпаће те у гвоздени кавез!И тако бих појео спанаћ, шта бих друго?Отприлике два недеље касније, усред дневног окршаја око спанаћа, кућну идилу нам je

нaглo уздрмао крик скупљача непотребних ствари. „Старе ствари! Старе ствари!“Кашика ми испаде из руке, уста ми се разјапише и као муња стругнем под сто. A са мном и

мој тањир спанаћа, наравно, који ми je спремно додала бака.Моји продадоше старцу две комоде за мале пape, с молбом да буде тако добар и да увек

сврати око подне. Toг лета угојио сам се за 220 грама и родитељи су просто цветали одсреће. Ja сам, додуше, то лето завршио тиме што сам старцу спустио на главу пеглу с прозорапрвог спрата, али je пегла била хладна па га je само нокаутирала. Комшије су сажаљевалемоје јадне родитеље који су били запрепашћени мојим неодговорним испадом. Ипак jeo самспанаћ...

Дозволите ми да као post skriptиm додам како су моје уши пре неколико дана регистровалеонај познати крик који полако нестаје са савремене позорнице. „Старе ствари! Старествари!“ Прво што ми je пало на памет није био спанаћ него Попај, омиљена телевизијскаличност моје деце, с конзервом спанаћа и свим осталим. Времена су се променила, рекохтужно у себи. Нема више радости у васпитању деце.

Јеврејска вера одређује – не обазирући се на животну стварност и психијатре – да се мушко

дете на 13. рођендан мора наједном сматрати одраслом и зрелом особом. Taj судбоносандогађај родитељи малог чуда славе приређујући раскошну кућну забаву звану бар-мицва,којом приликом се од тек искованог мушкарца тражи не само да одржи проповед као да jeрутиниран рабин, него и да се сликовитим и китњастим језиком захвали оцу и мајци. У везис тим верским обичајем, недавно сам добио један од најхитнијих задатака свог живота којиме je научио да бар-мицва не претвара само децу у зреле људе, него и родитеље у децу.

ОДА ЗАХВАЛНОГ СИНА

У цик зоре звоњава телефона била je хистерично продорна.– Хало! – чуо се напет мушки глас с оне стране жице. – Морам хитно да разговарам с вама.– О чему? – питам.– Нећемо о томе телефоном.Дакле, почео je с класичним израелским гамбитом.– Жао ми je одговорим, прелазећи на сицилијанску одбрану – али ме тако зову сваког дана

по десет и више пута, a после испадне да je оно „хитно“ некаква Авигдорова беседа за бар-мицву коју бих ja требало да напишем.

– Господине! – огорчено ће онај тамо. – Зар мислите да бих вас због нечег таквог гњавиотако рано ујутро?

Сад се дотични и представи. Радило се о важној личности – на скали зверки негде измеђувидре и шакала. Остало je учинио онај његов злослутни тон. Спустим слушалицу, оперемзубе, ускочим у први такси и одјурим на означену одресу вратоломном брзином, aпандурчићи могу само да гледају! Видра-шакал ме као на иглама чекао пред вратима.

– Прећи ћу одмах на ствар – рече док смо јурили уз степенице. – He смемо губити нисекунд. Реч je о мом сину Авигдору. Мали има бар-мицву за неколико дана, a још нема говор.

Укочим се једном ногом на другом одморишту.– Знао сам!– Морао сам да вас позовем – извињавао се човек. – Мали нас страшно обожава, знате, и

гори од жеље да нам се достојно захвали за све бескрајне благодати којима смо га обасипалиу његовом младом животу.

– A што он то сам не напише?– Јер нема времена.Надомак трећег одморишта сазнам да то мора да je као нека ода породици, дирљива и

препуна излива дечачке захвалности.– По могућности у стиховима – додаде отац – као оно што пишете за новине сваке недеље.

Платићу вам ако баш хоћете. Хоћу рећи, новац није важан, бар се надам. Једино je важновреме. Време!

Како да га одбијем? Човек je био на ивици нервног слома, a учинило ми се да je Авигдордраг дечак.

– За када вам то треба?– За јуче – одговори с нотом благог прекора. – Па већ каснимо!– Немогуће. Треба ми најмање два дана...Moj се клијент стресе.– He! Мали још мора то да научи напамет! Вечерас, преклињем вас!Вечерас!Видело се да га je сто мука спопало.– Добро – прихватим на крају. – Рецимо, око девет.– У осам и по. Молим вас, преклињем вас богом, у осам и по!Хтео je да ми пољуби руку кад сам кренуо низ степенице, a на вратима je викнуо за мном:– Трком! – машући ми с осам молећивих прстију. – У осам, молим! У осам!Код куће ме je жена обавестила да су ме мало пре звали и оставили хитну поруку: „Може

ли у десет до осам?“ Замолим je да ми скува лонац црне кафе, и бацим се на посао. Kao прво,покушао сам да се духовно идентификујем с Авигдором и његовим синовским осећањимакоја му испуњавају младе груди. Како би он изразио та осећања? Прва ми je верзија биламало штура, иако joj није недостајало заноса: „Родитељи моји мили / Живот сте ми срећандали / Блажени ви мени били / И радосним се увек звали.“

Тад ми стиже цвеће с визиткартом на којој je писало: „Срдачно, настојте до 19,30.“Опет сам се прихватио свог пера: „Драги тата, драга мама / Животна ми два ментора / Глас

се хвале диже вама / Од оданог Авигдора.“ Ту ме прилично наљутило дечаково име. Што томклинцу нису дали неко име које се лакше римује, као Зоав или Моав, па да иде с љубав,рецимо, да и не спомињем Ефраима, на шта се просто лепи практична и увек релевантнареч. Јерушалаим. Али, шта да се ради, тако ти je то у животу, ништа без муке.

Идући телефонски позив затекао ме усред инспирације.– Седам и по – чуо сам Зверкин шапат. – Да ли je већ готово?Прочитао сам своје две верзије, које je примио некако кисело.– Дете нас апсолутно обожава – нагласи отац. – Апсолутно! У седам и двадесет?– Учинићу све што могу – одговорим. – Могућности су педесет пет посто.Онда сам искључио телефон. Тако не могу да радим, потребан ми je мир.Верзија број седам била je већ ближа оном „апсолутном“: „Данас ми пуноћу срца / И душе

cpeћa прожела / Јер чедо сам оца свеца / И мајчице анђела.“У четири сата стигао je телеграм: „ВИШЕ ДУШЕ ВИШЕ ТЕМПА СТОП СЕДАМ И

ПЕТНАЕСТ МОЛИМ.“Дотле ми се у глави помало смркло од напора. Око пет се у мени јавио некакав мрачан

револт против идеалних родитеља, чак ми je и с Авигдора нестао ореол. У осамнаестојверзији je видљиво избила ерозија:

„У пресветли нам овај час / Тата мили и мама драга / Јединца свог почујте глас / Ицмокните га сочно страга.“

Ту сам схватио да je ђаво однео шалу, скрећем на потпуно погрешну страну, па сам отишаопод хладан туш. Онда je стигао курир, неки кршан клипан који се укопао у углу и забуљио упапире на мом столу.

– Доле сам оставио упаљен мотор – рече. – Чим завршите, пријатељу, ja бришем с тим!И погнуо се за спринт док сам ja састављао своју крунску верзију, број 42, с осећањем да je

у њој све што привржен родитељ може очекивати у ово злосрећно доба.„О бесмртни ми родитељи / Бог нека вам све удели / Ти си, оче, права труба / A ти, мајко

моја тамбура.“Ради боље мере и сигурности, додао сам још два стиха:„Што je сунце земљи, a торзо младом вајару / Авигдору су родитељи, па додајте још понеку

пару.“Курир ми истрже из руке још влажан рукопис и одјури. Било je осамнаест сати и педесет

пет минута. Са задовољством човека који je управо ваљано обавио важан посао, свалио самсе на кревет и заспао као клада.

Прође недељу дана a од мога клијента ни гласа, a од његових пapa ни трага на мом рачуну убанци. Кад je прошао читав месец дана, позвао сам га и упитао да ли je било све у реду.

– Извините, али на шта мислите? – тако ће Зверка мени.Објасним му да сам ja онај који je написао знате шта – за Авигдора.– Ах, да – на то ће он. – Ах, да. Овај, жао ми je, али још нисам стигао да прочитам.

Позовите ме средином идуће недеље или касније...Зурио сам кроз прозор. Медитеран се опружио спокојно као и увек. Горе се скупљало

неколико снених птичица, оглашавајући се неким необјашњивим цвркутом у којем није билони трачка журбе.

Ja, Тиберијус Друзус Нерон Германикус Ефраим, месецима нисам радио ништа друго већ

сам петком седео пред телевизором и гледао ту чаробну серију ББЦ-а у наставцима.

КЛАУДИЈЕ И JA

Пуних седам дана од петка до петка у послу сам до грла рашчишћавајући ко je ко, то јестводећи бесконачне расправе с осталим члановима мог домаћинства око тога да ли je Марцелиз прве епизоде Октавијин властити плод, или прве жене њеног мужа, и да ли je АвгустЦезару рођени унук или посинак.

Читаво то недељно друштво држи на окупу једино јака личност Августове жене, драгедобре баке Ливије, која je заправо жена половине деда у екипи и која je за оних 186 годинасвог живота стигла да отрује сваког Томуса, Јанкуса и Павлуса у породици, осим Клаудијакоји je такав тупаџија да није заслужио ни кап доброг отрова, a ионако je доброћудан исматра да му je боље без памети него Ливији у памети.

Ja сам пак стекао моћ да предосетим ко ће бити бабина следећа жртва па се у данимаизмеђу два петка кладим с осталим члановима породице. Наиме, кад смо гледали трећуепизоду, открио сам да Богу на истину обично иду поштени републиканци. Чим видиш некогко делује бар упола честито, или који je склонији републиканском него царском режиму,знај да ће тај пре или касније добити за десерт оно што му следује.

Кућна криза избила нам je негде око четврте или пете епизоде, кад je Друз отегао папке.Засад не бих улазио у то ко je или шта je Друз био, довољно je ако кажем да ме je женица,управо док je баба кувала и мутила оно своје, онако узгред упитала:

– Хоћеш ли мало воћа?Ни сад не знам – да ли сам осетио нешто у њеном тону или ми се од богова тамо горе,

упалио сигналчић упозорења? Како било да било, поглед ми je скренуо с тровачице наекрану и укочио се на корпици са жутим бресквама коју ми je пружала женица. Тако тиЈупитера, помислим, зашто баш брескве? Зашто дођавола брескве које иначе никад некупује?

– Хајде, узми – понуди ме женица. – To ти je здраво, мили.Мили?!Прострелим je погледом и упитам:– Зар ти нећеш?– He, нећу. Мучи ме желудац.– И мене.Нисам ни дирнуо брескве. Шта ja знам, и Ливија je наоко љубазна женска. Нећу да се

излажем опасности. Није да имам неке доказе против женице или нешто слично. Напротив,она изгледа у реду, бар колико то жене могу да буду, и ja сам њен законити муж, уосталом –али, и Друз je био Ливији зет или шта ти ja знам, a она га je ипак отровала, негде у четвртомили петом наставку. Мислим да то нема везе с осећањима него како књига каже. Но, ако сампротеклих недеља нешто научио, онда je то да човеку никакав опрез није сувишан кад има

посла са својом породицом. Па да, и Агрипа je, нека му je лака земља, појео неко воће предва-три петка и види шта je било с њим. И тако, те вечери са Друзом и бресквама отвориосам за вечеру конзерву и сетио се Фридриха.

Фридрих je био наш папагај, почивао у миру. Био je велика причалица и нама врло драг сведо оног дана кад je јадна птица научила да имитира кућно звоно. A докле ће човек стрпљивода устаје, одлази до врата да би видео да тамо нема никог?

– Па он ће нас у гроб отерати – рекла je коначно женица. – Камо среће да га нисмо узели.Једног дана, после те отровне примедбе, нађем Фридриха како се у кавезу изврнуо с ногама

у ваздуху. Шта се тачно десило, то никад нећу сазнати, али у ноћи Друза сетио сам се тогдогађаја и, још горе, одједном ми беше хладно око срца због још неких недавних чуднихзбивања у нашој кући.

Kao оно са стрицем Егоном кога моја жена не подноси јер се никад не сети да се послужипепељаром и богами, пре неки дан стриц Егон нaглo одгурну од себе тањир с патлиџаном,ухвати се за стомак и отетура из собе. Позвали смо лекара и он није ништа нашао, алиизволите саберите пепељару и патлиџан и добићете јасну слику. Да, кад већ спомињемслику, управо су приказивали агонију Гаја и Постума који одоше богу на истину да бирашчистили пут Тиберију, сину Ливије Косачице.

Боже драги, помислим, a да ли женица смишља... да среди ствар тако да њена деца свенаследе? Te ноћи нисам ока склопио и тек сам се пред зору сетио да су њена деца и мојадеца, па кад je тако, где je ту рачуница? Свеједно, држећи се оног да се никад не зна, ујутросам просуо кафу у сливник. Била ми je сумњиво смеђа, још с некаквим горко-слаткимукусом, a истекла je низ цев с неким злокобним клокотањем...

Онда сам узео брескву и пружио je псу. A Макс – ни да je пипне! Оњуши je, пребледи ипокуњено се одшуња подвивши реп.

„Аха!“ шапнем у себи. „Аха! Одсад једем само оно што je пас први окусио. Нема друге,морам да се навикнем на кости.“

Добро, али зашто и моја жена избегава онај фини црвенкасти сир који сам донео изХоландије?

Неееее...Август je умро у јулу од неке трбобоље. Отприлике при крају шесте епизоде имао je неке

магловите слутње у вези са својом женом, a с обзиром на систематску чистку све његовебраће, синова, стричева и нећака, с изузетком Ливијиног љубимца Тиберија. Te вечери цар jeодлучио да се убудуће храни искључиво свежим смоквама право с дрвета, не знајући,јадничак, да je његова слатка женица отровала и стабло. A ja сам на лицу места објавио даћемо одсад суботом јести само у ресторану.

– Сада? Уз ову све гору скупоћу? – упита ме женица неким чудним тоном. – He буди глуп!У мислима ми пред очи изађе и дух мог стрица Шандора из Ходмезовашарђелија.„Буди глуп, мали мој“, шапну ми стриц. „Буди глуп и остани жив...“У међувремену je и бака Ливија лично и коначно одапела па се затрована атмосфера у кући

мало ублажила. Осим ако je вечерас опет не замути Калигула. Чујем да он не трује људе негоим само сече гркљане, што намерава да уради са свим својима ближњима следећих недеља.Богами, лепа перспектива за моју породицу!

Прво je била Мазал, врло чиста и уредна и љута спремачица, која нас je напречац оставила

јер смо je смртно увредили. Затим je била слатка женица која je објавила да ће сама чиститии спремати, од спремачице ионако имаш више штете него користи. Њена je epa потрајалачитав сат. Затим се женица читаве недеље распитивала по комшилуку постоји ли некапоуздана жена, a онда je дошла Етрога.

ПРИЧА О ЧАРАПАМА

Етрога нас je одушевила на први поглед па смо je убрзо у знак симпатије назвали МазалДва. С нама се брзо сродила, постала нам je тако рећи члан породице, што значи да je женапочела и с њом да се свађа, што не значи да нисмо били задовољни њеним радом. Били смо.

A то опет значи да нам je било утолико теже кад je једне мрачне вечери женица упала умоју собу и узрујано ми саопштила:

– Нема твојих чарапе. Оних сивих.Од тог ударца неко би се можда распао, али ja нисам од те феле. Ja сам од чврсте пластике

с уграђеним амортизером.– He верујем – одговорих. – Мазал Два никад не би спала на тако ниске гране. Мислим на

чарапе.Али je женица консултовала неке своје колегинице шпицловке из комшилука па ми je

објаснила:– Пази, ja не крадем чарапе, a ти сигурно не би украо своје, није ли тако? Остаје Мазал

Два. Да ли си приметио какву торбетину вуче са собом? Све се слаже.– У реду – кажем. – Отпусти je.– Па да сама спремам кућу? He. Мазал Два je добра жена, чиста, пристојна и поуздана, и ja

je нећу отпустити зато што мало крадуцка. He, с њом ћу ja друкчије. Упозорићу je. Оставићуjoj поруку међу чарапама.

И тако, кад сам следећом приликом отишао до комоде да узмем пар чистих чарапа, нашаосам цедуљу на којој je писало:

„Етрога! У Књизи пише: „Не кради чарапе! Ми знамо све! Окани се својих мана!“– Зар није лукаво, a? – похвали ми се женица. – Ми не желимо да je казнимо, него да je

преваспитамо. Мазал Два ће прочитати поруку, видеће да знамо за чарапе, a моћи ће и даљеда ради код нас и да се прави да не зна да ми знамо. Спасли смо образ, схваташ? Вратићечарапе.

Васпитно или не, али није упалило.Цедуља je у мојој комоди лежала данима, и Мазал Два ју je несумњиво прочитала, али нас

je и даље прала и пеглала потпуно спокојно, a ако нам je нешто вратила, то нису билечарапе.

Но, време лечи све, како кажу, па бисмо и ми можда на све то заборавили да нас нијештрецнуло нешто ново.

– Па то je превршило сваку меру! – цикнула je женица пошто ми je као фурија упала у собу.

– Сад je мазнула моје чарапе! Узела ми je перфектан пар најлонки, та роспија!Опет сам изложио свој став о ниским гранама и чарапама, али без успеха.– Средићу ja њу – разгоропадила се женица.– Ох, како ћу je средити! Преврнућу joj торбу, ето шта ћу урадити! Ха!Па ме остави, но тренутак касније ево ње опет без оних перфектних најлонки, додуше, али

тресући се као прут.– Види ово – рече, пружајући ми неку цедуљу. – To сам нашла у њеној торби.„Госпон и госпођа“, писало je на цедуљи, „ако мислите да су мени потребне ваше

поцепане чарапе, то избијте себи из главе. A сад ми копате по торби, a? Било би боље дазакрпите чарапе! Етрога!“

– Куку мени – уздахну моја напаћена женица. – Како je Мазал Два знала да ћу joj претурититорбу? To није поштено.

– A шта je поштено у животу? – покушам да je утешим. – He секирај се. Само врати цедуљуу торбу и прави се да не знаш да Мазал Два зна да си joj претражила торбу. Схваташ?

Сутрадан je читава та мистерија била расветљена у најлепшем светлу.Показало се да je женица приликом инвентара чарапа заборавила да урачуна и оне које смо

имали на ногама. Следећих неколико дана мотали смо се по кући с тешким осећањемкривице, a онда смо одлучили да учинимо нешто што je сасвим у реду, то јест да замолимоМазал Два да нам опрости. У ту сврху узели смо комад хартије дe lиxe па смо га ставили укомоду са чарапама с овом поруком:

„Драга Етрога! Била си у праву. Извини. Господин и госпођа.“Одговор je стигао експресно – у торби.„У реду. Није важно. Етрога.“Ено je и сад код нас, и отада се ништа није променило, само што своје поруке сад

потписује са „Мазал Два“.

Откад памтим. чекање на телефонску међународну везу представљало je такмичење у

међународном стрпљењу. Назовеш „18“, одмах добијеш везу и онда чујеш како ти нанеколико језика говоре да су све линије заузете, изволите, молим, сачекајте и хвала вам. Иредовно ти слушалица испадне из утрнуле руке док чекаш да добијеш Чикаго у Илиноису.Ипак, катастрофу технолошког напретка не можеш да зауставиш. Једног лепог данаМинистарство комуникација обавестило je своје претплатнике да одсад могу директнопозвати све оне лепе земље између 19,00 увече и 07,00 ујутро, алелуја. A последица тога je даћемо у банкротирати у великом стилу.

НОВА ТЕЛЕФОНЕТИКА

Кад то први пут пробаш, права je уживанција. Пред сумрак, кад се стада оваца враћају кућис паше, a телевизија ионако прича арапски, човек одједном осети преку потребу да позоведиректно тетку Фриду у Лос Анђелесу у Калифорнији. Испружи прст па окреће ли окреће –001213957342189 – a транзисторски апарат зуји. Затим бруји, па онда шкљоц, па дррр-дррр –a тамо, 20.000 километара даље, неко диже слушалицу.

– Тетка Фрида?– Није – чује се мушки глас.– Je ли то 001213957342189?– Није – допире глас. – Овде je нула-шест-нула-нула ујутро, кретену!Ипак je директно. Такав разговор, са својим технолошким узбуђењем, вреди до последње

паре оних 17,90 фунти у секунди колико кошта према билтену Министарства комуникација.У истом билтену обавештавају се претплатници да телефонска служба више не региструје косе и кад зове у међународном саобраћају, него само аутоматски задужује дотични број.

Ha тај параграфчић, који оном ко зове гарантује анонимност, пале се лампице у главијеврејског претплатника па после кратке али дубоке медитације каже својој женици:

– Ja бих радо назвао Камчатку. Како би било да вечерас свратимо до Зелигових?Остало je дечја игра. Te вечери у 22,30 – погодно доба за оне на Камчатки – скочиш из

Зелигове фотеље као опарен, забринуто погледаш на сат и прогунђаш шапатом алиглумачким:

– Тешко мени, рекао сам деци да ћу их позвати...– Па изволи – каже Ерна Зелиг – телефон je у спаваћој соби.Идеално. Усхићено се спустиш на меки душек Феликса Зелига и не прође дуго a ти

разговараш с Лајошем Фридландером, својим некадашњим школским другом, који jeнаправио животну каријеру као адвокат на Камчатки. Успомене на младалачке враголијеталасају се тамо-амо жицом на Зелигов рачун, a после пола сата веселог чаврљања враћаш сеу собу за дневни боравак и кажеш:

– Код куће je све у реду...Ствар запе кад пет недеља касније Зелигови добију двомесечни телефонски рачун у којем

се види повећање од 1800 посто у односу на претходно раздобље. Истог дана кад се Зелиг

срео са својим рачуном, ja се сретнем са Зелигом и у оку му видим неми прекор, али сеправим Енглез, нека се кува, доказа нема, зар није тако?

Најнепријатнији аспект тог посла избија на видело кад видим како je мој телефонскирачун нагло набрекао од катастрофалне своте од 13.000,75 фунти за два месеца, иако нисамни са ким разговарао осим оне грешке с JIoc Анђелесом. Одмах ми скочи притисак јерсхватам да je неко нечасно искористио моје гостопримство, моју наивност, мојуплеменитост, па je на мој рачун позвао свог стрица у Канзас Ситију или O.K. Коралу.

Али ко?– Чекај мало – каже женица. – Сећаш се кад je Акива Пиклер питао може ли од нас да

телефонира сестри? У петак? Е, онда je разговарао на италијанском!Наслућујем да je кривац комшија Зелиг – кад се појавио оне ноћи без месечине и питао да

ли би могао да се послужи нашим телефоном, за неке важне и битне разговоре, јер je његовтелефон, како рече, у квару. Том списку сумњивих женица je додала неког типа наводно изсервиса за замрзиваче који je свратио једно вече у „рутинску контролу“, a затим je морао дасе јави свом сервису. Највероватније у Филаделфији.

Тако ме изнервирао тај доказ људске пoкварености да сам приликом следеће посетеШпигловима успоставио директну везу са свим својим на све четири стране света, и за инаттоме додао и Пентагон. При крају тог веселог породичног скупа одједном сам осетио наглослабљење тона и укапирао да je госпођа Шпигл дигла слушалицу свог кухињског апарата даби ме прислушкивала, сумњичава кучка! Брзо сам изговорио на хебрејском:

– Добро, онда сутра долазим по кола!И спустио слушалицу, остављајући свог рођака у Кардифу мало у чуду, нажалост.Тако, без чекања на милост осамнаестице него позивајући директно преко својих комшија,

Израелци учвршћују своје крвне везе са широким масама родбине у дијаспори, па чакобнављају везе и с најдаљом родбином које се ни у сну нису сетили још од размеђе векова.Истина, обављање бесплатних телефонских разговора захтева одређену досетљивост, јер, например, не смеш да будеш исувише гласан док разговараш са „систерком“ у Њу Џерзију, aнајбоље je избегавати стране језике ако je то икако могуће. Што се тиче саме подвале, свиманам савест може бити чиста јер на крају ипак плаћамо те украдене телефонске разговоре,иако заобилазним путем, пељешењем ближњега свога.

Но, да се с тим ипак не би претерало, написао сам и оставио на кућним вратима малупоруку: „Посете искључиво од 07,00 до 19,00. Осим тога, телефон je у квару a пас уједа.Дозволите да ми дођемо вама.“

Од важних збивања која овде описујем, ништа не би било да бесмртна Бјанка није ипак

преминула, a тетка Илка на њено место усвојила другу мачку. Заплет се претвара у тешкупетљанцију с мачком лаког морала и пуним месецом.

...И СВИ МАЧИЋИ HA БРОЈУ

Знао сам да ће бити свашта чим нам се тетка Илка нацртала на кућном прагу, стежући узасе овећу корпу, и рекла:

– Мили моји! Како сте били златни кад сте се сетили мог рођендана! Какво слатко писмо!Ви сте предобри према мени!

Нисмо знали шта да кажемо. Обоје смо добро знали да у последње време нисмо писалиникаква писма, a поготово не слатка. Рођендан? Који рођендан? Но, узвратили смо jojосмехом и одговорили:

– Ma нема на чему, тетка, није то ништа.– He, не – била je она упорна – ви сте ме усрећили па сам себи рекла: морам на неки начин

да захвалим тим анђелима.– Ma, тетка...– A шта ће самохрана старица као ja, не може да купи нешто заиста лепо, па сам вам

донела ово... и тетка Илка извуче из корпе клупче длака.Маче.Стајали смо као Лотова жена у трену кад се претворила у нерафинирану со. Табла чоколаде

– то би било у реду. Спомен-албум о Садатовој пoсети Јерусалиму – то бих разумео. Алимаче! Па коме треба маче? Побогу, не правимо зоолошки врт! Шта ће нам маче од недељудана, па ма како слатко било?

– He, тетка – рекох – молим те, извини, али такав леп поклон не можемо да примимо. To jeза тебе превелика жртва.

Али тетка Илка ни да чује. Ми смо заслужили маче, каже, па ћемо маче и имати. Опрезносмо упитали ког je пола и добили смо поуздан одговор да je, зна се, мушког рода, a зове сеХеркул.

Тако се Херкул уселио у наш дом па je почео да расте и да се шири на све стране као мрљавлаге на плафону и био je доброћудан, тај Херкул, волео je читав људски род, сваком биредом скакао у крило предући као добра весела пећ на нафту. Паде ми на ум да, кад већимамо мачора, онда би могао да нам лови мишеве. Али, као да му je био потребан некистимуланс па сам првом згодом поставио пред Херкула живог миша, да му пробуди успаваненагоне, али je он добио нервни напад и стругнуо под кревет. Значи, није дивља мачка.

И још нешто није био.– Чуј – кажем једног дана женици – ти преждераваш ту животињу. Само слаже сало.Женица je била истог мишљења па je Херкулу прописала дијету, али по свему судећи то

није деловало.– Боже драги – завапи женица неки дан касније. – Херкул ће се омацити!

Да ти тетку Илку! Рекла je да je бата, a оно сека. Целог дана сам само скидао све по списку,a онда сам се вратио свом филозофском бићу – из те коже се не може, удри бригу на весељеи све у том смислу. Штавише, код женице се пробудише мајчински нагони, па je у једномуглу кухиње поставила корпу за рубље и у њу ставила пелене. Очигледно се радоваласрећном догађају.

– Два слатка мачета – шапутала би сањалачки. Једно бело, друго шарено...A онда – инвазија!Једнога јутра приђем корпи у рутинском обиласку и умало што нисам пао у несвест.Седам.Херкул je омацио седам мачића.Мачићи су били слатки, у реду, било их je и белих и шарених, али их je било као песка у

мору. Треба ли да додам пред каквом страшном дилемом смо се нашли? Нисмо намеравалида од куће правимо зоолошки врт, то сам већ рекао, али нисмо имали ни срца да мачићимахладнокрвно заврнемо шије.

Ha сву срећу, упалила ми се сијалица.– Знаш шта? – кажем женици. – Поклонићемо их.– Добро – прихвати она – али под каквим изговором?– Ma одакле знам. Рецимо, у знак захвалности за рођенданску честитку...Сутрадан смо с корпом под руком отишли до Пашутових. Женица ми се топила од излива

захвалности госпођи Пашут која je према нама тако драга и неизмерно љубазна, a онда самja извукао маче.

– Немојте – прошапута госпођа Пашут – нема смисла... не могу... не смете...Остали смо глуви на све њене протесте.Гарантовали смо госпођи Пашут да je маче мушко, зове се Ромео, опростили се и отишли

кући с песмом у срцу.Да, рачун – али без крчмара.Ујутро зачујем неко чудно гребање на вратима. Отворим и гле! Ето Херкула a у зубима

носи Ромеа. Херкулу je мајчинско срце крварило као Хагарино за Исмаелом, па je отишла ииз даљине довукла сина.

Вратимо се на почетак.Toг дана Херкул се није мицао из корпе, дојила je своје седморо беба и гледала око себе

сва задовољна, ако мене питате, од чега je у мени све више расла одлука да не дозволим даме надмудри било каква лукава мачка, била бата или сека. Стога, кад je сунце зашло, узеосам младунче Koje ми je изгледало најјаче и однео га на вожњу аутобусом. Да скратим ствар:из аутобуса сам се искрцао без мачета.

Тако их je остало шест.И остало их je шест пуна два дана, a трећег дана чуо сам како женица у кухињи овако броји.– Један, два, три, четири, пет, шест, седам!Све се око мене окренуло. У реду, и ja сам чуо те приче о чудесном мајчинском нагону и

тако даље, али да обична мама-маца оде на аутобуску станицу и преузме своје маче наОдељењу за изгубљене ствари – признаћете да je то ипак превише! Избезумљено погледаммачју колевку и схватим да je одговор много једноставнији; седма je бебица била нахоче,потпуно ново, чоколадно смеђе посвојче.

Наслућивао сам што се десило. Херкул je поступио као чувари конц-логора: важно je да сулогораши на броју; побегне ли неко, хватај за шију првог намерника и готова посла – сви су

на броју.Ситуација je била драматична, тим пре што су мачићи брзо расли те je дошло дотле да

више ниси имао где да седнеш у кући a да испод тебе не зацвили неко маче.Онда ми се упалила нова, блистава сијалица.– Вратићемо поклон тетка Илки – рекао сам – у знак љубави и захвалности.– Мислиш читав чопор?– He, само Херкула.Речено – учињено. Загрлили смо тетку, честитали joj оздрављење (?) и поклонили joj

Херкула. Дирљивим речима описао сам како Херкул вене за њом. Мијауче из дубине душе,рекао сам.

Херкул je као по команди скочио тетки у крило, и стао да преде, јер уосталом и тетка Илкаприпада људском роду. Тетка Илка се прописно разнежила и обрадовала изгубљеном сину, aми смо се опростили и отишли.

To je било у среду.У четвртак су нестала два мачета, у петак три, a у недељу није било више ни једног. Тако je

људска домишљатост још једном надјачала дивљу природу.

Наше перманентно привремене економске тешкоће личе на мало магаре којем су на леђа

упртили две челичне касе, пет барела нафте и сандучину муниције. Јадно магаре одважнотетура тридесетак корака, a онда – гле чуда! – сруши се изнемогло и плачно њакне:

– И-хо! Зајам!У Израелу свако новорођенче дође на свет с дугом од осам хиљада долара (за близанце

само 15.000). Дугујемо баснословне своте Американцима, Светској банци, иранском шаху(покојном) и коме год хоћете, па и себи самима. Израелска фунта губи вредност брже иравномерније од најфантастичније скидачице килограма, у трговинском билансу влада намфрка и стрка, a на грбачи сваког нашег радника произвођача седе по три и по канцеларијскаслужбеника и штрајкују.

Ha седници владе расправа о нашем годишњем буџету отвара се отприлике овако:– Господо – каже министар финансија – овогодишњи предвиђени приходи биће пет

милијарди долара. Предвиђени су следећи трошкови: 1. Ратно вазухопловство седаммилијарди долара, 2. ...

Треба ли да настави или да одмах њакне?Израелска економија je болесна и – ако не добијемо неким чудом Холанђане и Енглезе за

комшије – ништа je не може излечити, осим хумора. A ми га, на сву срећу, имамо. Кад нам сенад главом подигну олујни таласи економије, кад државни брод тоне a изнад воде вири јошсамо глава капетана, тренутног министра финансија, та ће усамљена глава зинути и рећи:

– Уверавам вас да ћемо за пет година постићи економску стабилизацију те нам више нећeбити потребна... било каква... страна... помоћ... помоћ!... бла-бла-бла...

A кад и мехурићи нестану па више ничег не буде на површини воде, појавиће се духамеричког председника с врећом долара... Што се тиче нас, обичних грађана и порескихобвезника, ништа нам друго не преостаје него да се придружимо свом капетану – то јестњеговој глави која вири из воде – и покажемо мало тог фамозног јеврејског смисла за хумор.Kao, на пример,кад сам пре неко вече на тротоару испред своје куће затекао човека који седии тресе се од смеха. Тресе се од оног лудачког смеха који може изазвати само стопроцентнаинфлација.

– Шта вам je, човече? – упитах га. – Зашто тако седите ту на улици?– Хо-хо-хо... хи-хи-хи – смеје се он даље.– Боље вам je да устанете – кажем. – Назепшћете ваљајући се тако по бетону.– Хи-хи-хи... проћи ће ме... хо-хо-хо... шта могу кад не могу... да цркнеш од смеха... хи-

хихи... само кад се сетим... ха-ха-ха...– Кад се сетите чега?– Ha... наше... економске стабилизације... хууу, ха-ха-ха... jao, мајко моја, умрећу од смеха...

умрећу...– Због наше економске...– He, не говорите то! Чим чујем... економска стабилизација... ja сам готов... хо-хо, ха-хаха...

Јутрос прочитам у новинама како се у владиним круговима пред... хи-хи-хи – предвиђа даћемо се приближити економској... хи-хи-хи...

– Да вам донесем мало воде?– Вода je опет поскупела.:. хо-хо-хо... само 65 посто...– Ви бисте морали код лекара, пријатељу.

– Био сам... јуче... Докторе, кажем, кад год се сетим... ха-ха-ха...– Наше економске...– Немојте, молим вас! Ха-ха-ха... A доктор, чим je то чуо... економ... ха-ха... ухватио се за

стомак... A кад ћемо je постићи? загрмео je... До краја столећа?... Хи-хи-хи... Ух, све меболи... Рекао je да ће ми дати нешто ако баш хо... хо-хохо...

– И онда?– Хо-хо... хоћу... И онда видим да за буџет идуће године... предвиђају нових дванаест и по

хиљада државних службеника.– Па ради бољег функционисања си... хохо-хо...– Ха-ха-ха, па читаве чете њих...– A сваки с платом за пут око света. Морају се и стручно оспособити, je ли тако?– Чујте, чујте... генерални директор једне државне дирекције полудео... хтео je да се

одрекне луксузних службених кола.– Ma шта кажете!– Да! Хтео човек да буде о... о-хо-хо-хо... оригиналан... И да га науче памети, они њему дају

и шофера...– Ху-ха-ха-ха... стезање ремена!– Ефикасност!– Радна етика!... Тешко мени, излетеће ми црева... Чујте... мени кров прокишњава... нађем

два радника... били су код мене петнаест дана... неће да се пењу на кров... Хо-хо-хо... кажу,прокишњава... хи-хи-хи... траже специјални додатак за тешке услове рада... хи-хи-хи...

– Доста, пући ћу...– Четрдесет посто више... хо-хо-хо...– Скоро пола занатлија и трговаца уопште не воде књиге...– Хо-хо-хо... неконтролисан економски раст...– И још кажу... доведите стране инвеститоре...– Мисле на оне који ће само давати...– He седите тек тако... на бетону...– He седим тек тако... ха-ха-ха... ja овде штрајкујем... као и сви остали...– Економска...– Немојте!– Стабилизација... ух!... ха-ха-ха...– Хи-хи-хи...– Хо-хо...– Ха...– Ma, станите мало, шта je тако смешно?– He знам.– Зашто се онда смејете?– A шта ми друго преостаје?

EKOHOMCKA СТАБИЛИЗАЦИЈА

Инфлација делује по принципу ланчане реакције, и то овако: цена нечега скочи, на шта

неко затражи да му се повећа плата, због чега они опет дижу нечему цену, a неко опет удариу штрајк за још већу плату, и тако даље aд infinitиm. Наравно, тај процес ланчане реакцијемогли би прекинути тако да истовремено подижу и неком плату и нечему цену, или пак даобоје држе на леду – али то се коси с правилима игре по којима треба наизменично ударитиконтру и реконтру. И тако идемо право у пропаст. Кад Израелци праве инфлацију, онда тоизводе темељито, само у недоглед штампају новац тако да на крају сахрани чак и оногакојем je то постао хоби.

ВИЗИОНАРСКИ ХЕРЦЛОВИ

– Значи, ви покрећете стечај, je ли тако?– Да, господине управниче, немам другог излаза.– A што сте рекли, у којој сте бранши?– Фалсификовање новчаница.– Претпостављам израелских фунти.– Да, херцлова. Пре смо правили и новчанице мањих апоена, али се то није више

исплатило, па смо прешли на те лепе плаве новчанице од сто фунти са Херцловим ликом{6}.– Инфлација.– А-ха. И увек први страда ситни фалсификатор. Пазите, ja сам почео с врло солидном, да

тако кажем, кућном производњом. Мали сутерен, једноставна штампарска машина, ништанарочито. Жена би понекад прискочила да ми меша боје или нешто слично. Ех, тада самлако зарађивао по хиљаду фунти на дан.

– Свака вам част.– Хвала. Онда су ме лани наговорили да пређем на офсет ради повећања производње.

Наручио сам савремену опрему за штампу из Америке, коштала ме сто педесет хиљададолара.

– A онда je дошла велика девалвација, je ли тако?– Тачно! Жена и ja морали смо да радимо прековремено да бисмо надокнадили курсну

разлику фунте. Ha крају сам био присиљен да узмем људе с Берзе рада и да их масно плаћам.– Колико данас добијају?– Стручни фалсификатор неће данас да вам ради за мање од 16.000 фунти месечно,

господине мој. Осим тога, готово ни један од њих неће да буде плаћен производимаштампарије. У међувремену су подигли минималац, не заборавите, и стопу резервног фонда,и све могуће доприносе...

– Да ли сте икад покушали да заинтересујете раднике за плаћање по учинку?– И те како! Понудио сам им нето 700 фунти на сваких 20.000, a они су то глатко одбили.

Лани je њихов раднички одбор три пута предузео санкције против мене.– Какве?– Па такве да су ми штампали само једну страну новчанице. Да бих их задовољио, морао

сам да подигнем кредит. И да на то плаћам 48 посто камате. Према томе, господине, можетезамислити моју ситуацију: фалсификатор новца с перманентним проблемом ликвидности.

– Да ли сте се обратили властима?– Наравно. Затражио сам извозни кредит, a они су ме само завлачили. Рекли су да наша

фунта нема тржишну вредност ван земље. Они из Министарства финансија сугерисали су мида пређем на швајцарске франке, али те новчанице су двапут веће од нашег херцла. Зато самих питао ко ће ми платити толику хартију. Својевремено je бала папира коштала 430 фунти,a данас je 52.100 у велепродаји. Осим тога, од пре неког времена су удвостручили царину, a ипорез на боје као на луксузне артикле. Па сад изволите па радите.

– A субвенције? Да ли сте покушали нешто у том правцу?– He би ми ни мртвом дали. Државна штампарија добија стимулације отприлике сваке

друге недеље, a приватном сектору не дају ни пребијене паре! Рекао сам им: „Пазите, па неможете тако са мном! Па ja храним дванаест породица и једва састављам крај с крајем, a вимени оволику казну, кад ћу то да наштампам...“

– Какву казну?– Због непријављених залиха. Једног лепог јутра упадну код мене и пријаве ме због 600

херцлова које сам имао већ сложене и спремне за дистрибуцију. Морао сам да ангажујемадвоката и тако оде пола моје залихе. Онда су ми стигле нове машине из Америке, па месваки дан лучке лежарине коштао читав сат производње. У међувремену je скочила ценаструје. Скочио je и порез на дозволу за рад. A инфлација ме je дотукла, господине мој драги.Дошло je до тога да смо радили у три смене, a опет нисам могао да држим корак сповећањем цена.

– Штета, заиста штета... Уосталом, земљи су потребна продуктивна предузећа.– Знам, али сам јуче ceo и рачунао: цена једног херцла Израелске државне банке сада je на

црној берзи 4,55 долара, док ме моја фалсификована новчаница кошта 6,70 долара, с тим дату још нису урачунати порези. Значи, да се одерем од рада само зато да отплаћујем дугове?He, господине, мени je тога доста. Зато покрећем стечајни поступак. Нека повериоци изволеда дођу и сами себи одштампају све што им дугујем, до последње пape. Што се тиче мојезалихе, 8.000 фунти у херцловима, само je ви слободно заплените и продајте на јавнојлицитацији. Можда ћете за њих добити око хиљаду до хиљаду и по фунти.

– Предузећемо одговарајуће мере. A, ако смем да питам, шта ћете ви радити?– Играћу лото.

Државна власт располаже многим начинима да своје грађане претвори у преваранте

честим девалвацијама, на пример, због којих се стално топе штедни улози грађана, паастрономским порезима на приход којима се кажњавају марљивост и таленат, и, што jeкруна свега, строгом контролом промета стране валуте. У том погледу наша je лабуристичкавласт била особито бриљантна: за све време своје дугогодишње владавине није дозвољавалаграђанима да располажу страном валутом – ни да je држе код куће ни у банци – осим акограђанин може да докаже да жели да je до последње паре списка у иностранству. Резултат jeбио неизбежан: величанствен процват црне берзе долара и екстрасензорне перцепције.

ЕПС ИНСПЕКТОРА ФИШБАУМА

Изванредне способности инспектора Хананија Фишбаума из ПОС (Пореска обавештајнаслужба) откривене су захваљујући пукој, слепој срећи.

Почело je тако што je неки Фреди Мизрахи, трговац на велико тракторима, пријавио каогодишњи приход суму од 413 фунти, док je у истом периоду купио пола једне улице и пардресираних делфина.

Ha доставу из неидентификованих извора, ПОС je почела да скупља информације оМизрахију. Упутила je неколико агената трагом тракторских бразди, ступила у везу сИнтерполом, консултовала једног психолога, и нон-стоп кљукала до грла своју грдосију одкомпјутера прикупљеним подацима. С временом je тај напоран рад уродио плодом. ПОС jeзакључила да je Мизрахи прикрио део својих прихода.

Бригада ПОС-а, под личном командом инспектора Фишбаума, извршила je препад нараскошан стан осумњиченог тачно у пет сати и пет минута ујутро. Kao и увек брзи иефикасни, агенти су кренули право у гардеробу и извукли 20.000 швајцарских франака итајне рачуне са прикривеном добити од 340.000 фунти месечно.

Гледајући продорним очима најгорње дугме Мизрахијеве пиџаме, инспектор Фишбаумрече:

– Само четристо тринаест фунти, a?– Молим вас – дрхтао je Мизрахи – верујте ми, хтео сам то данас да рашчистим. Намеравао

сам управо јутрос, као прво, да позовем свог референта и...– Ma немојте! – иронично ће инспектор Фишбаум. – A ja се кладим у шта хоћете да вас

референту не би могли одвући ни сви ваши трактори, господине Мизрахи.– Шта трактори? Какви трактори? – шапну човек. – Ja нисам Мизрахи, ja сам Биншток.Ко ради, тај и греши. Бригада je, дакле, упала у погрешну гарберобу. Фишбаум нареди

својим људи да ухапсе Бинштока, па упита где у том случају станује онај с тракторима. Но,тада Биншток паде у несвест, па je Фишбаум закуцао на суседна врата која му отвори некастарија жена.

– Извините што сметамо тако рано – правдао се инспектор. – Ми смо из ПОС-а итражимо...

Жена нагло врисну и појури у спаваћу собу.

– Шмуел! – заурла. – Ту су! Чековне књижице! Брзо!Док je наша јуначка бригада упадала у спаваћу собу, Шмуел je стигао да прогута три

чековне књижице једне угледне банке, успели су да му ишчупају само кључ од сефа који муje запео у грлу. Шмуелове марке (западнонемачке) нађоше се у Јеврејској енциклопедији,негде између „лакомости“ и „лососа“, a на Шмуеловој жени, која je само стајала и муцала: –Рекла сам ти Шмуеле, рекла сам ти да морамо да пријавимо бар нешто... – открише тридесетдолара којима je као виклерима наковрџала косу.

У ћорку с њим! – рече Фишбаум и лаконого скочи на трећи спрат где по именима навратима нађе Мизрахијев стан. До краја подмукли Мизрахи хтео je да се обеси у купатилусамо да избегне руку закона, али су му на време ускратили то задовољство. Књиге су мунашли у замрзивачу па су их одмрзнули и утврдили да му годишњи приход није био, како jeстајало у пријави, 413 него 12 милиона фунти. У кухињи неко стаде на једну расклиматануплочицу и под њом нађоше око седам килограма прочишћеног урана. Ето што значи битисрећне ноге.

Мизрахи je ухапшен, стан му je закључан и Фишбаум оде до настојника да му преда кључ.– Ja сам Фишбаум из ПОС-а – представи се настојнику. – Дошао сам да вам... He!Но, забринуо се без потребе. Настојник je скоком кроз прозор пао у траву и само угануо

ногу. Иако je својих 30.000 јена бацио у клозетску шољу, није стигао да повуче ланчић, aњегов подстанар имао je пуне руке посла скривајући газдино злато у теглу с пекмезом.

Toг јутра, у 07,30, бригада се у тријумфалној поворци вратила у Управу, вукући петпореских пријава, врећу плена, и такву масу података да ће компјутер имати шта да жваће...

Тако je почела чудесна каријера Хананија Фишбаума, званог Голдфингер.Глас о његовом фантастичном таленту за хватање поресних прекршилаца проширио се

Министарством финансија као преријски пожар. Нашли су се неки да приговоре како je тошто je те кривце шчепао у истој згради пука случајност, али ће даља збивања убрзо показатида се ту радило искључиво о чистом и оригиналном пореском феномену.

Узмимо случај тројице доктора Блуботла.Доушник број 181302 упозорио je ПОС на неког доктора Блуботла, али није био у стању да

о њему било шта каже. Компјутер je избацио три потенцијална пореска прекршиоца с тимпрезименом и у Управи су чупали косу од очаја, кад се неко сети Фишбаума. Па наравно!

Написали су на парче папира адресе тројице Блуботла – адвоката, гинеколога иаутомеханичара – и списак дали Фишбауму. Инспектор се загледао у списак, читав je минутнапето зурио дубоко концентрисан, a онда му се (златни) прст нагло опружио и убо у адресуаутомеханичара. Да не дужимо, човек je имао непријављен приход од три милиона фунти, укупатилу каду од чисте платине, a пуну шаку дијаманата у комаду сапуна.

Тако je Фишбаум постао жива легенда. Кажу да зна да отвори телефонски именик, западнеу лаган транс, прстом полако прелази преко стране па се нагло заустави на неком имену.Истог тренутка креће командоска група и нема бојазни да ће се вратити празних шака.

Jep Фишбаум није још никад погрешио. Ни једном!Чак су и парапсихолози запрепашћени његовим страшним способностима. Најгоре их

обара с ногу то што je тај његов ЕСП с временом све јачи. Однедавно, на пример, више мунису потребни ни спискови. Само непомично седи извесно време, мало медитирасклопљених очију, па скаче на ноге и објављује: – Taj и тај из Реховота, у тој и тој улици, таји тај кућни број, трећи спрат, прва врата десно! – Никад не греши. Па то je да ти се кожанајежи! A прошле недеље одједном je насред улице упро прстом у једног пролазника и

викнуо: – Држ’те га! Taj je утајио порез! – Верујте ми, човеку су на лицу места попустилиживци и све je признао.

Фишбаумови претпостављени у ПОС-у не знају више што да учине да задрже тогчудотворца. Дрхте од страха при помисли да би могао да их остави и пређе у приватнисектор. To би их упропастило до даске jep би онда, ако би и даље хтео да им пружа услугесвог шестог чула, захтевао нормалну достављачку провизију од шест посто, као и сви остали.Нека откуца само пола становништва, за годину дана био би милијардер.

Зато je Хананије Фишбаум тренутно најтетошенији живи државни службеник. Баш му jeнеки дан Министарство финансија доделило посебно признање: медаљу с ликом УријаГелера на једној страни и стопроцентним пореским плафоном на другој.

Мислим да би се с нашим пореским системом и свим осталим што уз то иде, Франц Кафка

осећао међу нама као код куће. Зна се да у Израелу пореска стопа може да пробије плафон одсто посто, због чега се наш новац у промету спустио тако ниско да je отишао у подземље,односно боље под сто. Код нас je манипулација новцем на црно нормална навика, теграђанин покорни који држави даје све што му je прописано убрзо бива изопштен – каомонструм и друштвени шљам.

ГРЕШНИ БЕЛАЦ

Једног дана слатка женица рече:– Ово je изборна година. Било би добро да у нешто уложиш новац.У некретнине, наравно. И ja право до угледног посредника, господина Нисима

Цванцингера.– Добро јутро – кажем. – Купио бих неку парцелу, кућу, стан, било шта.– Лeпo – каже господин Цванцигер. – Колико имате?Кажем му.– To није важно – рече посредник. – Него, колико je од тога црно?Достојанством честитог човека обавестим га да нема чега да се плаши, ja немам ни паре

црних фондова.– Ma нисам то мислио – љубазно ми објасни Цванцигер. – Само вас питам колико сте од

тога добили испод стола.– Све je било на столу.– Ja мислим – стрпљиво ће Цванцигер – на оно што сте добили a да нисте дали

признаницу, на оно што није пријављено властима.– Све je пријављено. Ha све сам платио порез.Господин Ц. се весело насмеја.– Одлично! – загрме. – Ваш познати смисао за хумор! Како знате да направите озбиљно

лице и, не трепнувши, кажете: „Ја, пријатељу, плаћам порез до задње паре.“ Ха-ха, кад тоиспричам својима!

Уплашио сам се да ће се угушити од смеха.– Добро – рече коначно, бришући очи – насмејали смо се, мало се нашалили, a сад да

пређемо на посао. Колико вам je новца црно?– Све је бело.Видео сам да се већ помало љути.– Слушајте, промет некретнинама je поверљив посао – рече. – Гарантујем вам апсолутну

дискрецију. Колико je од тога црно?– Ни једна једина пара...Ц. поцрвене од беса.– Овде смо само нас двојица! – викну. – Можете ми слободно рећи!A ja сам слободно ћутао. Нека сам и бедна кукавица, али збиља сам све пријавио и

поштено платио порез. И шта сад?– Aко хоћете, могу вам се заклети и пред детектором лажи – шапнем. – Уопште немам

црних фондова.– Шта онда тражите од мене? – упита ме господин Ц.To сам се и ja питао.– Мислио сам да сте озбиљан клијент – прекорно ће посредник. – Склапао сам милионске

послове за цењене архитекте, гинекологе, фармере, водоинсталатере, и никад ми нико нијеправио проблеме с белим новцем! Последњи пут вас питам: колико je од тога црно?

– Ммм – неодређено промрмљам – a зашто je то важно?– Да ли се ви шалите? – запенуша Ц. – Или хоћете да ми солите памет? Шта мислите, да у

целој овој земљи постоји неко ко одмах пише признаницу за сваку пару коју прими и све тотрпа у пријаву и на све плаћа порез? Будите паметни, пријатељу мој! У сваком честитомпослу службено се пријави десет посто, a остало иде из руке у руку испод стола, часно ипоштено. Па шта мислите, одакле нам инфлација? Од месечних плата?

– У реду – поклекнем пред снагом разборитости – кад je тако, подвалимо продавцунекретнина. Рецимо му да je новац црн.

– A, то никада! – на то ће Ц. дижући главу.– Ако ме не зезате и ако вам je новац заиста бео, онда вам je у књигама, или на рачуну у

банци, опрости ми Боже, и они из пореског нађу га као од шале. Дирнути такав новац истовам je као да себи стављате омчу око врата. Ни у сну не бих дозволио да неког свог клијентаувучем у нешто слично! Можда и нађете неког посредника који ће хтети да ради са чистимновцем, али ja нисам тај. He, господине мој!

Коначно сам схватио у каквој сам очајној ситуацији. Ту je тај добро уходан систем, a ту самja – сам као прст – прихефтан новцем на који сам тако непромишљено платио порез, и садсви беже од мене као од куге. Moj новац не вреди, то je отров којим не можеш купити ничачкалицу!

– Ипак – кажем молећиво – ваљда постоји начин да нешто учините.Господин Цванцигер ме тужно погледа. Био je збиља добронамеран, само што није желео

да има непријатности с властима.– Једном давно дошао ми je један такав као ви – насмеши се. – To je било 1968. Неки луди

адвокат који je на сваки начин хтео да плати предузетника четворособним панорамскимстаном с терасом! Избацио сам га без пардона. „Је ли, пријатељу“, рекао сам му, „ако нећетеда нам платите црним новцем, хоћете ли нам онда рећи како ћемо ми сваком грађевинскомраднику у Израелу исплатити две трећине плате испод стола, ха?“

Сагнуо сам главу. Нисам ништа бољи од тог адвоката. Ja сам прави идиот. У овој земљи имала деца знају азбуку здраве социјалистичке привреде, a гле мене који би хтео да jeупропастим својом девичански белом готовином. Господин Ц. ме одведе до отвореногпрозора.

– Ево, овако се ништа неће чути од буке с улице – шапну ми на ухо – па не морате да сеплашите да ми кажете: колико вам je новца црно?

Потекоше ми сузе од немоћи.– Ала сте ви кукавица – уздахну господин Ц. и на парчету хартије написа: „Верујте ми на

поштену реч да овде нема микрофона.“Узмем перо и напишем одговор: „Верујем вам, али сам бео.“To je препунило чашу. Посредник затвори прозор, свали се у фотељу и просикта:

– Марш напоље!Одвукао сам се као пребијена мачка. Друштво ме je одбацило као трулу јабуку.

Пре неки дан прочитао сам у новинама да су варнице летеле између наша два

градоначелника. Градоначелник Теди из Јерусалима тражио je за главни град искључивоправо да буде домаћин свих међународних конвенција, a градоначелник Тел Авива je на топоносито одвратио: „Ако Јерусалим има виши статус, ми имамо већи дуг!“

КОНВЕНЦИОНАЛНО

Ствар je у томе што je сваки конгрес вредан пажње исто тако злата вредан у девизномприливу града-домаћина. Нормална je градоначелникова молитва: „Господе, конгрес нашсвагдашњи дај нам данас.“ A добри Господ у милости својој каже светским дерматолозима:„Дижите се и окупите у Мајамију и останите тамо шест дана у блаженом ленствовању.“ Haто се еминентни видари сјате у Мајамију и расипају новац шаком и капом и плажу опходе. Усвоје доба историчари су ту појаву звали масовном миграцијом, a данас je она позната каомеђународни конгрес. Отприлике једном годишње – најчешће у пролеће, кад цветају бадемии срце за срцем вене – светске урологе, метеорологе и екологе нагло спопадне неодољиванужда да се негде нађу и недељу дана истутње, a све о трошку неке организације спонзораили државне установе, другим речима – на твој рачун, премили читаоче! И убрзо етоделегата који одасвуд ваздухом иду као птице што свом јату лете.

Ha тим конвенцијама посета je увек одлична. Истина, на Међународном форуму кунићара уБелфасту, присуство може бити ограничено на кунићаре и њихову родбину, али ако човекради свог задовољства смисли неки генијалан назив, као на пример Осамнаести конгресслободе мисли, нема разлога да се ико искључи, па чак ни они без икакве стручне спремекао што су политичари.

Но, све у свему, ипак je најбоље нешто у вези са социјализмом. Ha ту тему нагрнуће малимилион на колосалну журку у Монте Карло, па ако треба на крају ће и у колу запеватиИнтернационалу усред казина.

Конвенције се углавном рађају у некој градској буџетској рупи. Градски оци се састану ипочну да трљају главу: хоће ли опет неки конгрес ихтиолога? Или Пети форум хомеопата?Чим се договоре о називу, шаљу позиве на све стране и масовна миграција почиње. Делегатисе лепо сместе у Хилтону – на твој рачун, читаоче – сваки с пластичном картицом на реверу,на којој пише да je дотични, рецимо, др Алфонсо Федерико Гарсија Гонзалес Голдбергер,Хондурас...

Прва тачка програма редовно je гала-вечера са много доброг коњака и добрих жеља идвочасовном поздравном беседом господина министра трговине. Ту je новопридошломприлика да се код ветерана распита колико котира долар на црно, које су најлепше плаже инајбоље робне куће у граду, jep, ако министру и доликује да цигира Маркса, ми немојмозаборавити Спенсера. Једино свето правило које важи за сваку конвенцијску вечеру јесте даминистар има реч пре, a не после јела, да делегати не би нестали после баварског крема aминистар остао без речи.

Сувишно je рећи да на сваком међународном конгресу достојном свог реномеа мора бити и

неколико званица из државне репрезентације. О томе се делегатски одбор договара унапред,и то овако:

– Дакле, позваћемо председника и прву даму – каже секретар – па премијера и министраодбране, и тачка. Но, ако мало боље размислимо, биће добро да позовемо још и начелникагенералштаба, шефова опозиције, двојицу врховних рабина, и то je све. Наравно, ту суобавезно Јеврејска агенција, па синдикалне, омладинске и женске организације. Новинаринека седе на прозорским даскама заједно с делегацијом руских досељеника. Да, али у томслучају морамо позвати и мароканске досељенике, Радне мајке, феминистички покрет, паПЕН, Хелену Рубинштајн, Фудбалски савез и доктора Гинбома који ми je рођак.

– Твој рођак отпада – упада председник одбора. – Ово je конвенција, a не пикник.И тако je практично позвана цела земља – осим доктора Гинбома.Права квака сваке међународне конвенције je симпозијум који je њен raison д’etre. To ће

рећи да трећег дана безбрижног провода морате да пођете на неку дебату или дискусију, илишта ти ja знам, на тему „Семантичка кретања у текућим идеолошким приступима“, гдеугледни норвешки професори иступају с бесконачним тирадама на матерњем језику, што jeуби боже.

Писац ових редова, на пример, добро се ceћa како се срушио са столице на Деветомсветском конгресу за људске слободе у Берлину, на који су ме позвали jep je меснистарешина јеврејске заједнице хтео да будем на његовом новогодишњем добротворномвашару, a конгрес je био згодан начин да ми плати пут. Гала-вечеру сам витешки поднео,захваљујући пилетини, али ме на самом симпозијуму дотукао неки сенегалски песник који jeмонотоним и уњкавим гласом прочитао своја сабрана дела.

После тога сам на симпозијуме одлазио само по хранарину и џепарац. Постоје ли људскеслободе или не постоје? Ипак сам, реда ради, присуствовао и завршној свечаности где самсе, као и све друге поштене душе, руковао с председавајућим и чуо га како пита: – A ко jeовај? – Рекао сам му да сам дух измученог јеврејског народа, a он ми je климнуо главом, ињему je конгрес испио крв на сламчицу.

Све у свему, конгреси су ипак здрава ствар, препоручују их и лекари. Конгреси све усреће,и госте и домаћине, a с њима и месне хотеле, трговине, ресторане, да и не спомињемо салонеза масажу. У тој игри једини je губитник мали порески обвезник, као што сам рекао, али онje у мањини. Већина je на конгресу.

Од свега чиме je Свемогући погодио нашу привреду, да je казни за њене грехе, бирократија

мора да je најпогубнија. Није она никаква слабост наше власти, како мисле оптимисти, негоje она само власт. Бирократија je политички систем владајуће класе, већине класе –чиновништва. Проблем очигледно није у томе како га се ослободити, jep je то немогуће, негокако смислити неки посао за широке масе државних службеника. Тежак je то проблем, собзиром на то да их има као песка у мору, само што песку не мораш сваког првог дати плату.

ВРЕМЕ НИЈЕ ПРОБЛЕМ

Упознали смо га пуким случајем. Једног дана ме назвао, представио се као Гершоновиц,или тако некако и упитао ме треба ли ми каква помоћ у мом раду који он, ако сме рећи,збиља високо цени. По гласу ми се учинио поштењачина, па сам га упитао да ли би радионеку коректуру.

– Бих – прихватио je Гершоновиц. – Када?– Сутра ујутро – рекао сам – a мора бити готова до прексутра.– Нема проблема.Рано ујутро, ето њега. Изглед пристојан, четрдесетогодишњак, носи кравату, брије браду.

Ту су наочаре и црна актовка, симболи статуса. Тениске патике. Гершоновиц.Узео je шифове, угурао их у актовку, рекао: Хвала, сутра се видимо – и отишао.Сутрадан je донео коректуру. Добро обављен посао. Додуше, превидео je неке грешке. Па и

није само неке, него многе, a неке и катастрофалне. Укратко, упрскао je ствар, али, молим,завршио je на време и сам je донио шифове, није тражио да неко дође по њих, a то je оно штосе данас цени. Упитам га колико му дугујем, a он одговори:

– Нема проблема.Што ће рећи – прилично. Ипак, како сам рекао, обавио je посао и сам га донео. Питам га

које име да напишем на чеку, a он каже да још не уписујем. Па ни датум. Па ни своту. Него,имам ли још неки посао за њега? Дирнут таквом ревношћу, кажем му да би у подне могао даоде у штампарију и обави ревизију.

– Свакако. Нема проблема.Нисам га питао како намерава да оде тамо, прво зато што je штампарија далеко у Рамли, a

друго зато што сматрам да послодавац мора задржати одређену дистанцу између себе ирадне снаге. Тако je Гершони провео у штампарији на ревизији и суперици од понедељка дочетвртка, од 11,30 до 19,00 сати, a онда се тихо појавио у тениским патикама и питао шта ћесад. Рекао сам му да ми да број телефона, a он ми je дао број свог пиљара, али ме упозориода трговац не воли да га зивкају код њега.

– Ja ћу вас назвати – додао je. – Нема проблема.Идућег јутра – зврр-зврр. Сад сам му дао два задатка: да у 10,30 оде на царину да преузме

ролну тапета, a у 16,30 да опет оде и покуша то исто. Случајно нас je моја женица чула, па гаje замолила да у 17 сати сврати до месара и преузме оно што je поручила.

– Свакако – рекао je Гершони, чини ми се да je при том још и прогунђао.

– Нема проблема.Укратко, дошло je дотле да смо почели да бринемо што ћемо без њега ако га којом

несрећом изгубимо. Ипак смо само људи. Није нам дао никакву адресу, ништа о њему нисмознали, само број тог његовог мрзовољног пиљара. Чак нисмо били сигурни ни како се тачнозове. Женица je рекла да je уверена да се заправо зове Гершоновски, али да се тога стиди.Како било да било, једно нам je било јасно: да га једноставно морамо непрестанооптерећивати послом. Тако сам га упитао да ли би стражарио уместо мене.

Наиме, бака Јулишка, која у моје име редовно стражари пред школом мог сина, била jeопет болесна па ми je био потребан дублер. Гершони je пристао, па je верно седео предшколским вратима од 06,30 до 14,00, a онда ми се јавио и одвео ми кћер на час ритмичкегимнастике. После тога водио ју je сваке недеље и убрзо смо постали неизлечиви Герш-зависници.

„Ко je он?“ питао сам се. „Одакле се створио?“ У себи нисам налазио одговор, али би мижена рекла:

– Kao да je важно ко je и одакле je, само нека je увек на располагању.Управо je то било код њега најчудније – та његова расположивост.Герши, наш ринташ, наш Петко и девојка за све, увек спреман да дође и пође, да донесе и

однесе, човек ослобођен сваког временског и просторног ограничења. Ноћу нам води пса ушетњу, па мог ујака Егона чека на аеродрому пуних 48 сати, a једном приликом je уместомене водио некакву грозну дечју представу.

Хонорар му константно стоји на оном „нема проблема“. Увек спреман, увек нарасполагању. Нема да урани, нема да закасни, ту je и тачка. Користан je и финансијски, самоскупља потврде a никоме не даје никакве. Једном зимус, ујутро ме заменио на некој сахрани,у подне ми je помогао да решим укрштене речи, a вече je провео на каучу нашег дневногборавка са својом актовком, чувајући нам дете.

– Ma ко je он? – питала ме женица. – Пошто je већ две године ту, ваљда имам право дазнам!

Герш je све више постајао Проблем. Пиљар нам je осорно одговорио да не зна никаквогГершона – ни са „ски“ ни са ,,овиц“ ни са „берг“. Женица му je једног дана прекопалаактовку, али je нашла само неке хартије, беле, ружичасте и жуте, све празне. Хтели смо даангажујемо неког да га прати, али нигде не можеш наћи расположивог човека – осимГершија.

У марту сам донео одлуку. Позвао сам Гершија тачно у подне, рекао му да седне у фотељуиспред мене и рекао:

– Герши, ви сте сада већ као члан наше породице, па би било време да нам кажете ко сте ишта сте.

Герш je оборио поглед пипкајући бравицу своје актовке.– Знате, морам да допуним плату неким хонораром...– Какву плату? – упитао сам љубазно али одлучно.– Своју – одговорио je Герши. – Ja сам државни службеник.

Треба рећи и неку реч о лоповима с белом крагном, то јест о момцима митолозима. За

„Како успети у послу a да те не ухвате“, мито je најчистији и најотменији рецепт. Оно je имене одувек привлачило, али на жалост, чини се да посао хумористе није још никога такодирнуо да ме покуша подмитити. Стога ћу своје пригушено огорчење излити у краткомпримеру мита високог ранга.

ПРОФЕСИОНАЛНИ ПРИСТУП

– Изволите сести – господине генерални директоре.– Хвала. Конобар, два чаја.– Овде можемо разговарати на миру.– Тако je.– Лепо време, a?– Баш дивно.– Само, штета што толико пада киша.– Да. Прогнозирају снег.– Хм. Но, a што je ново?– Ништа нарочито. Спремамо се за изградњу нове дванаестоспратнице Управе за промет

храном и лековима, чији сам стицајем околности ja генерални директор.– Заиста? Koje ли случајности! Наиме, видите, ja сам представник грађевинске фирме која

конкурише за извођење радова.– Ma ко би то рекао!– Могу вам рећи, господине генерални директоре, да бисмо ми извођење тог пројекта

сматрали правим националним задатком.– Врло лепо од вас,– A јесте ли већ одлучили коме ћете поверити изградњу?– Нисмо још. Што питате?– Ma, тек онако. Случајно сам се сетио како je баш јутрос неко у нашој управи рекао да би

нека друга фирма, која не држи до пословне етике као ми, понудила позамашну донацијувашој странци у којој сигурно имате важну функцију.

– Па што не кажете! Но, ви свакако знате да бисмо и моја странка и ja сместа, бездискусије, одбили такву понуду.

– Наравно. Друго не бих могао ни замислити. Но, тек ради академске дискусије, да либисте могли да ми кажете који би то износ ваша странка одбила без дискусије?

– Немам појма. Видите, ствар je у томе што je управо неки дан извршни орган моје странкепропустио да поднесе конкретан предлог о везивању уговора о изградњи за донацију од325.000 фунти у готовини. Стога не видим разлог да даље разматрамо то питање, зар нијетако?

– Апсолутно. Тим пре што моја фирма, кад би била тако луда да се упусти у таквунезакониту делатност, вероватно не би била спремна на више од 200.000 фунти у три једнаке

рате.– Па, све je то само хипотетички, наравно, али вам могу рећи да смо моја странка и ja

добили неке лепше понуде од те, али смо их, наравно одбили с индигнацијом.– Разуме се. Сад, слажем се да има таквих непоузданих фирми које вам пружају могућност

крупнијег одбијања, али солидна и одговорна фирма као што je моја не може себи дадозволи тежу индигнацију од тога.

– Сви ми морамо знати границе своје непоузданости.– Жива истина! Кад ствари тако стоје, да ли би ваша странка могла толико да се индигнира

да одбије 250.000 фунти?– Да ли je то ваша последња понуда за одбијање?– Мислим да јесте.– Онда не верујем да ће моја странка уопште разматрати њено одбијање.– Хм. Могу ли да додам да та имагинарна свота не би искључила и наш посебан допринос

приватном фонду?– Мислите мом?– Боже сачувај!– Е сад, пазите, пријатељу мој, једно су страначки послови, a друго je приватно, и ту вам

морам рећи: „Доста!“ Па ваљда не мислите да сам ja, државни функционер, спреман дачиним услуге за некакву двоспратну викендицу с тениским игралиштем?

– A где?– Ha мору. Рецимо у Херзлији. Али не далеко од аутопута, ако je могуће. И не морам да вам

кажем да бих такву понуду сматрао најгором личном увредом.– He сумњам у то.– Према томе, мислим да je најбоље да завршимо с тим.– А-ха. Кад ћемо се опет наћи?– У уторак. Овде. С коначним одбијањем.

A ево сад кратког објашњења свега из претходних прича.

ЧОВЕК HA КИШИ

Како сам био у Јерусалиму, отишао сам да посетим Флајшерове.Мада je било облачно, седели смо на балкону и управо кад смо у разговору стигли до

Ситуације, неки човек у пиџами изађе на задња врата куће преко пута и поче да качи веш наконопцу у својој башти.

– Па шта je оном? – упитам Флајшерове. – Зар не види да тек што није пала киша?– И хоће, не брини – потврде Флајшерови.Чим он качи веш, ето кише.Пиџамаш повеша све што je имао па устукну корак-два да би се дивио свом делу.– За који трен ће му пући конопац – упозоре ме Флајшерови. – Увек га преоптерети.У међувремену je пиџамаш отишао до супротног краја баште и отворио неку славину.

Повећа прскалица почела je весело да залива травњак. Пиџамашу je пиџама зачас била скрозмокра jep je морао да прође испод млаза да би се вратио у кућу.

– Сваки пут исто – обавесте ме Флајшерови – Замисли ту интелигенцију, да прскалицупостави на други крај баште!

Прасе!Пуче уже и пре времена, jep je прскалица обилато натопила веш. Ha вратима се појави

пиџамаш, појури кроз млаз воде и искључи славину. Затим стаде стоички да сакупљаупропашћено рубље, сад већ скроз наквашено, jep je у тај час почео пљусак.

– Каква шепртља – ускликнем. – Зашто том јаднику не кажете како се шта ради?– Покушали смо – рекоше ми Флајшерови – али не зна хебрејски.Мокар до коже, пиџамаш je уредно слагао свој упрљан веш за нову партију у машини за

прање веша. Затим уђе у кућу, затвори све прозоре и стаде да јури горе-доле млатећи зидовепешкиром. Посматрали смо га с балкона – ja у све већем чуду a Флајшерови равнодушно, каољуди који су на то навикли.

– Побогу! – узвикнем. – Шта му je сада?– Убија комарце.– Зар не зна да за то постоје спрејеви? Ma ко je тај, уосталом?– Дошао je летос, на позив наших власти – обавесте ме Флајшерови.– О њему ништа не знамо, само да je неки стручњак за организацију административног

пословања.– Ах – изустим. Тада ми je много тога постало јасно.

ЛAKA ЗАБАВА

Јевреји воле да причају, a кад кажем причају, то значи пусте језик без краја и конца. Чак

имају и посебну реч за то: шмуз. Однедавно смо открили начин како обичан разговор можеда се претвори у зачарани круг, назван иначе кружни шмуз. Магична реч за то.

ИНАЧЕ

To je национални проблем. Тиче се свих нас.По правилу избија напољу, под ведрим небом, кад човек с улице на трен застане на неком

углу како би изменио реч-две са својим драгим Мицом. Разговор започе глатко у познатомстилу – ах, шта ћеш, више и немаш с ким да разговараш, a и зима je, a шта je с тим ветром датако дува, a ситуација, a цене, a грип, a морал, a како су твоји, и што те никад нема, и немасмисла да се секираш, и такав ти je живот, и шта си ти мислио, a Јоске, зар то, па још мепиташ, дај, ваљда се шалиш, и тако даље, и тако ближе, све док не прорешетамо – ja и Миц –све што нас изједа живе и у земљи и у свету, унутра и споља, с врха до дна, и да, видели смоБегина, и чули Картера, и знали што ће бити, и коначно, испуцани и крепани, стежемо рукеи мрмљамо како се једном заиста морамо наћи и поштено испричати, те поздрави ми жену,назваћу те ових дана, и само што се нисмо растали, a Миц ме, држећи ме још за руку, упита:

– A како си иначе?Ето шта каже ,,иначе“. To.Ту, у тој тачки, у трену који означава заправо крај – ja колабирам. Једноставно, да ме

убијеш, не знам да одговорим на то питање. Само то питање избацило ме je из концепта.Хоћу рећи, који je сад ђаво? Нисмо ли надугачко и нашироко расправили о томе како сам исве то? Па онда, како бих то могао бити иначе? Како то мислиш иначе, господине Мице?

Дакле, како си ми иначе, драги читаоче?Све се своди на то да се више не могу тек тако окренути на петама и отићи. Ни случајно.

Поново треба да се премештам с ноге на ногу на том истом уличном углу и промрмљам некиодговор не скидајући смешак с лица и бесконачно се рукујући.

Али који je прави одговор?„Тако-тако“, није довољно коначно. „Изврсно“, није тачно. „Зар то“, то смо већ рекли. Шта

ми преостаје? Једино да прогунђам нешто неодређено попут: „Ах, шта ja знам, уопште се нис ким не виђам“, или нешто томе слично, али на то Миц одмах узвраћа са Ђором, ма да ли сичуо за Ђору? И хајде Јово наново.

Да, Ђора. Лоше je с њим, знаш? Упропастила га она његова несрећна афера. Чујем да су имсе адвокати већ двапут састали, a њој се одједном све смучило па ни пет ни шест остави га иоде у Аустралију с оним својим типом архитектом. И тако млатимо празну сламу са Ђором ињеговом несрећном афером све до сумрака, и опет се рукујемо, a онда ja кажем – бог те питазашто – дакле, уместо да се оберучке истргнем из стиска, ето и мене који кажем:

– A, како си иначе?Па то je болесно, то инаћење!Најгоре je кад неко озбиљно схвати тај завршно-почетни гамбит, па се ухвати за њега као

пијан плота и стане да ти истреса душу с тим како су га у синдикату гадно притегли да морасредити оно са Шехтером a он им je онда рекао: „Слушајте, другови, и с црним ђаволом, алиса Шехтером не...“

Ту бујицу са Шехтером можеш обуздати само на један начин, то јест да дотичном усекунди предаха на брзину убациш питање о Ђори. Онда ће се разговор неко време вртетиоко оне несреће, али извлачио се ти било како, ето те где ћеш с временом опет главачкеупасти у онај неизбежан закључак с варијантом и...

Сећам се, као да je то било јуче, случаја кад су Мики и Миц читавих девет сати стајали науличном углу и никако да се растану, јер би у завршници сваки пут један од њих упитаознате већ шта, и већ су пет пута испреметали горе-доле и Ђору и Шехтера, и држали се за зиди дували као два маратонца која су залутала са стазе, a онда се Мики скљокао на бетон удубокој несвестици. Како Миц тврди, последње су му речи биле:

– A... како си...Ужас!Пре неки дан сам Мицу, који ме je упитао како сам и тако даље, рекао да ћу га о томе

обавестити писмено. И то сам управо учинио, јер сам осећао да не бих могао ни иначе, ниовако ни онако.

Био ми je потребан читав живот да откријем алармантно новинарско начело да квалитет

интервјуа не зависи од духовитости и разборитости интервјуисаног, него од коефицијентаинтелигенције оног који интервјуише. Уосталом, интервју ће он написати.

... И САМО ИСТИНУ

Интервју, онако како je текао.– Број’тро, Пески. Ja сам Мајк, дошао сам да вас интервјуишем за свој лист.– Изволите сести. Добро, стојим вам на располагању.– Богами, леп вам je стан, Пески. Три балкона и оволики комфор.– Мм.– Диван поглед! Мора да вас кошта гомилу пара.– Аха.– Н-да. Дакле, ja сам ту зато да напишем нешто о том вашем историјском роману. Мислим,

као поводом тога што сте га управо завршили, Ваљда сте га завршили, a?– Јесам.– Одлично. A како се зове?– Прах ти cи.– Ко?– To je наслов мог романа: Прах ти cи.– О! To ће сигурно бити неки суперхит. Па и иначе се ваше ствари увек продају као алва,

зар не?– Па, трудим се што најбоље могу, a на читалачкој публици je да оцени колико то вреди.– Ma немојте. Чујте, Пески, a шта вас je натерало да напишете то, како ли се зваше, тај

роман, мислим, a?– Извините, али ми ваше питање није сасвим јасно.– Није? У реду, није важно. Добро, a о чему се ради?– Мислите, која je тема мог романа?– Н-да. Тема. Зар нисам тако рекао?– Зар нећете записати шта ћу рећи, господине, овај, Мајк?– Зар ja? Да запишем? Брат све памти, друшкане мој, све. Дакле, у чему je ствар?– Па, то je заправо romaн-a-clef. Главна личност je војник у Јеврејској бригади у Другом

светском рату који се заљубљује у ћерку градоначелника једног градића у јужној Италијипа...

– У Италији? Одлично? Тамо je оно право. Црвене бригаде и остале фрке. Има ли достапуцњаве и отмица у тој вашој причи?

– Па сад, то би био приличан анахронизам, зар не?– О! Значи, уопште нема никаквог ватромета?– Сад, наравно, у роману су описане и неке ратне акције, али то je више у позадини. Мени

je у средишту преокупације криза савести код нашег војника.

– Чијег војника?– Нашег. Мислим, мојег. Из романа.– Ха.– Видите, с једне стране, тај војник зна да, ако je икад било праведног рата, онда je то овај.

С друге стране, душа га боли због крвопролића...– Браво, човече! A каква je она слика тамо?– Koja слика?– Она тамо на зиду.– To није слика него докторска диплома мог сина.– О-хо, колосално! Дакле, та ваша књига о Италији, то му дође као нека истинита прича, a?– Па да, у одређеној мери. Позадина je аутентична, али je сама прича у ствари савремена

верзија теме Антигоне.– Како?– Знате... Софокла.– Ах. Али ви сте рекли нешто као анти... анти... кога?– Антигона. Еурипидова кћи.– Ах, та! Да-да, као Фројд и компанија, a? Значи, о томе ви причате, зар не?– Па, ако смем тако да кажем, моја je прича о сада и овде, али je њена порука за сва

времена.– Ma не секирајте се, имам ja фантастично памћење. И шта још? Да, да ли сте срећни,

Пески?– Срећан?– Па, да, мислим, због тог вашег романа, схватате, a? Kao пијани од среће, a?– Мм. Интервју како je објављен„Пијан сам од среће!“ кличе аутор дела Испраши га! нашем дописнику Мајклу Арнаву у

ексклузивном интервјуу.Познати аутор О. Пески дочекао ме je у свом дому ради ексклузивног интервјуа у част

објављивања свога новог романа за који се нада да ће бити „суперхит“. Разговарали смо упишчевој пространој радној соби где су се на благој светлости истицали високо чело и танкинервозни прсти човека који je седео преко пута мене.

Пески: – Како вам се свиђа моја кућа?Ja: – Врло je лепа.Пески (поносно): – Три балкона и сав комфор! Величанствен поглед. Централно грејање.

Кошта ме силне паре.Ja: – Да-да. Но, дозволите ми, господине, да вас питам која je тема вашег новог романа?Пески: – Тема? Свакако. Е, видите, ту je један војник из Црвене бригаде, који се зове Клеф,

и он се одједном разболи. Kao, срце му рикнуло. Тамо се негде води рат, знате, кољу се, имакрви до колена, свега. Е, онда та девојка, Марија, она je Италијанка, па... ето, загледала се усвог оца, али тај момак...

Ja: – Мислите, наш војник?Пески: – Да-да (кија). Он je против свега, зато што je он као неки мисаони тип, капирате?

Тако он и та девојка Марија...Ja: – Тренутак, господине Пески, ово ми изгледа некако познато. Нисте ли идеју за ту

причу узели од Софокла?Пески: – Па него шта? Дакле, као што рекох, та девојка Ана, она je хроничан случај.

Пошизила je за војником, па...Ja: – Мислите, за Клефом?Пески: – Н-да (сагиње се дa почеше колено ). Требала ми je та прича од Софокла јер,

заборавио сам да вам кажем, тај војник je тешка кукавица, само то крије. To je истинитаприча, знате?

Ja: – Зар не би било боље да кажемо да je то прича о сада и овде, али с поруком?Пески: -Тако мислите?Ja: – Свакако.Пески: – Па сад (трља браду)... Није да се правим важан, знате! Али ja сам доктор

филозофије.Ja: – Мм.Пески: – Колосално, a? Има ли још?Ja: – Шта мислите како ће Испраши гa! проћи, ако смем да питам?Пески (поверљиво): – Дајем главу да ће се продавати ко алва.Ja (растужен и опамећен): – Хвала вам, гoспoдине и срећно вам било!Пески: – Браво, човече!

Од телефона који ти стално зврнда уз уво има само једно горе зло: телефон који ти уопште

не зврнда, јер je цркао. Ha то ти телефонска компанија ситно кида живце тако што тиданима не шаље никога да га поправи, или те комплетно истера из коже тако што га ипакпошаље!

ТРИКОМАТ

Улазна врата се широм отворише и у ходник упаде мој пријатељ инжењер Глик. Хуктао jeкао ковачки мех и гледао очима паћеника.

– Све je почело једног уторка, кад ми се телефон покварио у среду – поче да прича. –Позвао сам 16, Пријаву техничких сметњи, и неки дан касније дошао je техничар. Раставио jeапарат па ми je рекао: „Телефон je у реду, само му треба нови трикомат.“ Одговорио сам муда уради шта je потребно, a он без речи право на врата и оде. Чекао сам и чекао, али га нијебило, па сам опет позвао број 16 и рекао им да ми телефон није поправљен.

Глик застаде да дубоко уздахне.– Прошло je неколико дана, па je дошао други техничар, раставио апарат и саопштио:

„Треба му нови трикомат.“ Знам, рекао сам, његов колега који je био пре већ ми je рекао даje трикомат пукао. Али техничар ми одговори да он код себе нема трикомата и оде. Чекаосам читаву недељу, па сам опет назвао број 16 и тражио да ми неког пошаљу.

– Али нису послали никога.– Не, послали су. Дошао je техничар, неки трећи, раставио апарат и рекао: „Пазите,

пријатељу, тек толико да се зна: овде у мом радном налогу пише да вам je пукао трикомат.Kao што видите, раставио сам апарат и утврдио да je то тачно: пукао je трикомат. Збогом.“ Иоде. Позвао сам број 16 и рекао да ми створе тај трикомат, жив или мртав, иначе ћунаправити русвај. И тако опет дође неки техничар...

– И рече ти да ти je пукао трикомат.– Не. To je већ знао из налога, зар не? Него, раставио je апарат па ме запитао шта мислим,

где он да нађе нови трикомат? Не знам, одговорио сам, ja не држим резервне трикомате,нека га негде измоли, позајми, украде, само да ми више не излази на очи без њега. И он оде.Онда сам писмено поручио трикомат од телефонске компаније, a они ме писменим путемупитају да ли хоћу свећицу или ротациону плочицу? У међувремену сам почео да сањамогромне инструменте од трикомата који ме гоне неком црном шумом и гађају ме зрацима изсвојих електронских очију. Шта ћеш горе него кад ти кажем да сам у ресторанима поручиваотрикомате на роштиљу и сличне ствари! Кад сам већ помислио да сам зрео за лудницу, синеми идеја. Позвао сам број 16 и рекао им нека ми лепо пошаљу нов апарат, a они се одмахсложише да ће то ипак бити најбоље решење...

– И добио си нов апарат?– Чекај! Дошао je неки техничар, с новим апаратом под мишком, али je прво раставио мој

апарат и онда ми рекао: „Је ли, пријатељу, a шта ће вам нови апарат? Овом треба самопроменити трикомат.“ Тихо сам се ишуњао у суседну собу и напунио револвер, али je

техничар у међувремену извадио из џепа пуну шаку трикомата, монтирао у апарат нови и еноти мог телефона како ради као швајцарски сат.

– Па од чега си онда тако нервозан?– Од овог загуљеног времена.

Кад сам већ код трикомата, искористићу прилику да донекле раскринкам један однајподлијих трикова у издавачкој игри. Мислим на изливе безграничног дивљења којесавремен аутор инкогнито просипа на свој рачун.

КЛАПНА ДЕЛО КРАСИ

Прво, добра вест: после дугог оклевања, издавачка кућа Цалман Шехтерман – Ко. коначноje одлучила да објави роман Реувена Бар-Она Распродаја. Сам господин Шехтерман позваоje младог аутора.

– За почетак, штампаћемо 350 примерака – објави он свечано. – A после, видећемо.Од силног узбуђења млади романописац je остао без речи, a Шехтерман га очински загрли

једном руком и поведе ка вратима.– Знам, младићу, знам, 350 je мало мршаво, али људи више не читају као некад. У ствари,

уопште не читају.– Како то мислите, не читају? – успротиви се Бар-Он. – Па ми смо народ књиге!– И јесмо – сложи се издавач – просечан Израелац се изнад свега дичи својим књигама.

Врло je пажљив према њима: држи их уредно сложене на полици и сачувај боже да их дирне.Ако то ипак учини, онда то чини само зато да баци поглед на последњу страну. Или дапотражи сочне пасусе. Углавном чита само клапне. Зато, младићу, хајде кући и напиши лептекст за клапну своје књиге.

– Ja? – збуни ce млади писац. – Зар да ja сам...?– A ко ће други? – на то ће Шехтерман. – Па нико не може знати о теби и твом роману

више од тебе, зар не? Уосталом, шта си мислио, ко пишe све оне славопојке на клапнама аконе сами аутори?

– Зар то њима не смета? Наиме, овај...– Ma не, нико не зна, па и није важно. Уосталом, не преостаје им друго. Ja, као издавач,

сигурно не могу то да напишем, јер бих морао да прочитам књигу, a тада бих биопристрасан, разумеш? Ако аутор не може сам себи да напише текст за клапну, какав ми je тоаутор? Дођи да ти покажем.

Шехтерман приђе свом радном столу и узе уредно откуцану страну текста за клапну.– Ово ми je Финкелштајн написао за своју последњу ствар:„Најомиљенији приповедач Израела, који je својом претходном збирком освојио земљу на

јуриш, овде нуди својој великој читалачкој публици праву посластицу од прозе.“ To je оношто хоћу, видиш? Сад иди кући, младићу, и буди широке руке. Никакве лажне скромности,јасно?

Бар-Он оде кући, стаде испред полице с књигама и прочита десетак клапни збогинспирације. Онда седе и румених образа написа прву реченицу о себи:

„Својом незаборавном прозом, оштроумним схватањем и понирањем у тајне човековемотивације, Реувен Бар-Он сврстао ce међу најистакнутије младе писце данашњице.“

Затим устаде, погледа ce у огледало, пљуне сам себи у лице, поцепа оно што je написао,баци комадиће хартије у корпу за ђубре и оде у кревет, задовољан као човек коме je паотежак камен са срца.

„Не“, шапну у свој јастук, „литерарна проституција није за мене!“Ујутро ce Бар-Он пробуди и зачу како му неки унутрашњи глас говори како je то, уосталом,

најстарији занат на свету. И одмах оде у кухињу, ишчепрка оне комплименте из кошаре, паих састави и слепи селотејпом. Онда их поново прочита и закључи да и није много претерао,само што би можда требало додати неки прилог.

Почетак нове верзије гласио je: „Својом уистину незаборавном прозом, неоспорнооштроумним схватањем и дубоким понирањем у тајне...“

Црвенећи ce од стваралачког жара, Бар-Он je осетио да тек сад, први пут у животу, читаголу, праву истину о себи.

Око подне одједном поче да ce тресе од беса.„Како то мислиш, да ce сврсташ међу најистакнутије младе писце?“ прекори ce. „Па ти и

јеси најмлађи и најистакнутији од целог тог ђавољег друштва!“Но, убрзо ево и реакције. Огроман талас срама и гађења преплави Бар-Она, па палцем и

кажипрстом узе несуђену клапну, спусти je у клозетску шољу, повуче воду и осети како му ceкамен свалио са срца.

Te вечери, пролазници су могли да виде једног младића како крстари улицама и себи убраду гунђа: „Литерарни див... синуо као комета... као метеор...“

– Јадан човек! – рекоше пролазници. – Мора да напише текст за клапну своје књиге.Ујутро je Бар-Он поцепао све што je написао, па je бацио папириће кроз прозор и одахнуо.

Онда je отишао да мало протегне ноге око куће, покупио све оно с тротоара, вратио ce кући,расплакао ce и позвао Шехтермана.

– Господине Шехтермане – зајеца у микрофон – ja то не ногу. Умирем од стида.– To je добро – живахно ће издавач – мртви аутори имају бољу прођу. Уосталом, имам лошу

вест: на телевизији ће ускоро опет емитовати полицијску серију Хаваји 5-0, па, искреноречено, сумњам да je ово погодан тренутак за објављивање...

Млади Бар-Он спусти слушалицу, зграби текст и одјури издавачу таквом брзином да мупутем испадоше три суперлатива. Презриво баци лист хартије пред Шехтермана и, гадећи ceсамог себе, гледаше како издавач чита текст.

– Хм, није лоше – рече на крају издавач. – Треба га само мало дотерати. Јеси ли видео?Рекао сам ти да само писац може дати аутентичну слику о самом себи.

Шехтерман узе оловку, промени неколико речи, избаци једну реченицу овде, убаци другуонде, па задовољно климну главом над коначном верзијом која je гласила овако:

„Реномирана издавачка кућа Цалман Шехтерман – Ко. пружа вам најбоља дела хебрејскелитературе у погодном и јефтином издању. Кућа Цалман Шехтерман – Ко. поносно вам нудиовај роман, с интегралним, непрочишћеним текстом, у предивној штампи и повезу, побагателној цени од само 179,95 фунти. У истој библиотеци ускоро објављујемо врхунскиамерички бестселер Бордел: историјски преглед. Раскошно илустрован. Поручите га одмах!“

Бар-Он приђе и преко издавачевог рамена и прочита текст.– Ово? – упита промуклим гласом. – To je текст за клапну?– Да – потврди Шехтерман. – Зашто питаш?– Зар нисте рекли да то редовно пише сам аутор?– Па, добро – дочека Шехтерман – ако баш хоћеш. – Па узе оловку и испод текста дописа:

„Изјава аутора“.Реувен Бар-Он ce тихо ишуња из издавачеве канцеларије, оде кући, узе конопац и хтеде да

ce обеси. Онда осети како му омча мало превише стеже врат и, у страху да ce не угуши,

пресече уже и камен му ce свали са срца.

Статистика каже да просечни грађанин западног света осећа потребу да путује у

иностранство једном у две године. Израелац одлази у свет двапут годишње. Хоће-неће, мора:јер je први комшија био већ три пута. Ништа га не може спречити, ни астрономска ценаавионске карте, ни гужва у Европи, ни лед на Аљасци, ни спарина на екватору. Чак га нивакцинација против богиња неће задржати код куће. To ће га само подстаћи да устане у борбуза самоодбрану, како то стоји у Повељи Уједињених нација.

БОГИЊЕ

Пре неки дан морао сам да кренем у иностранство, па ме гадно потресло кад сам прегледаодокументе и видео да ми je истекла вакцинација против богиња.

Истина, можете проћи целу Европу a да вас нико и не пита за уверење о вакцинацији, алиje то ризично; нека ce само начује да je нека скитница у Тунгузији добила осип, одмах стануда те прегледају и двапут проверавају документе на сваком аеродрому.

Једна инјекција важи три године.A мојој рок je прошао.Проклетство! Морам да одем у онај проклети дом здравља где ће ми она дивљакуша од

сестре зарити у мишицу ону своју проклету иглетину, па ће ми рука отећи и ужасно меболети и сврбети као сам ђаво. Јер шта они раде? У ствари те заразе – како они кажу –благом дозом богиња. Тврде да су ти уштрцали крепале вирусе. Трт!

Сазвао сам хитан састанак пријатеља и путника.– Покушај да ce провучеш са старим уверењем – предложи ми инжењер Глик. – Ha Хитроу

имаш типа који редовно изгуби главу пред хебрејским писмом које ce још чита обратно.Можда ce извучеш код њега.

– Да – убаци Ђора – a ако не прођеш, даће ти инјекцију одмах тамо на аеродрому, па одтрљања нема ништа.

Ta му je била на месту. Kao што свако дете зна, од здравствених власти и њихових вирусаможеш да ce заштитиш само тако да одеш право у први тоалет и тамо отворену раницутрљаш марамицом док не остружеш сав отров. Делује као да си узео противотров.

– Да би био сигуран, узми стерилну газу – предложи ми Феликс Зелиг.Тако сам открио да у граду постоји апотека у којој можеш да добијеш специјалну

антивариолску газу. Некима je, међутим, дража обична вата, a марамица им служи заподвезивање да ce отров не шири. Госпођа Блум ми спомену колоњску воду. Добро ceнапрскајте и зачас ћете уништити оно говно. Иначе, додала je, можете да урадите и оно штоce ради код уједа змије – да исисате рану.

Да скратим, отишао сам у дом здравља наоружан најмодернијом технологијом: великоммарамицом од јаког материјала, пуном боцом алкохола, газом и упијаћом хартијом.Претражио сам кухињу не бих ли нашао неку крпу, али ње није било. Злокобан знак.

У дому здравља je процедура била иста као и раније: платио сам тровачу дажбину изаврнуо леви рукав, a сестра ми je забила иглу. Видео сам да ју je зарила веома дубоко, како

би ми онај ужас што сигурније и боље ушао у тело. Да добра јеврејска девојка може да учинитако нешто свом ближњем Јеврејину...

– И да ce нисте купали недељу дана!Пази да не бих, госпођице!Одјурио сам с руком у тоалет, али како рекох, нисам имао срећан дан. Секунду пре мене

докопао ce врата неки млади стругач опасне фаце и закључао ce унутра. Облио ме ледензној. С богињама нема шале, ту je важна свака секунда. Ако одмах не ликвидираш онебештије, појуриће убојитим трком венама и онда си настрадао. Пројурио сам с краја на крајдома здравља, тражећи неки кутак за стругање, али je све било пуно као шипак. Свепросторије заузело je бездушно особље, a двориштем je кружила једна сестра и садистичкими ce церила.

Ha крају сам одјурио до својих кола где сам за воланом нашао мелем за своју живу рану.Али, тај један пропуштени минут показао ce фаталним.Приликом узлетања почело je да ме сврби, a изнад Париза и да отиче. Док смо стигли у

Лондон, рука ме болела као да je боду козорози, a не богиње, вриснуо бих чим би ми ко самодирнуо раме. Недељу дана провео сам у пакленим мукама. Онда сам ce у нашој амбасадираспитао како то да ме je инјекција толико уздрмала кад сам рану темељито стругао читавихдесет минута.

– Е, глупане – рекоше ми они из амбасаде.– Зар не знаш да већ неколико година у Израелу дају људима специјалну вакцину која ce

прими тек кад je добро утрљаш у кожу?Где ми je била памет! У борби малог човека против мрачних сила пресије, увек губи један

те исти. Они, власт, само мирно седе и смишљају начине како да подвале малом човеку, какода га шиканирају и на њега навуку свраб.

Обогињавили ce, дабогда!

Kao што рекох, сваки родољубиви грађанин радује ce путу у иностранство јер му то пружа

неизмерну срећу да ce поново врати кући, и тако у бескрај. Једина мана те лепоте je шточовек не путује сам него с пртљагом, a њега крвнички прогоне чопори аеродромског особља.

ДРЖИ ВАГУ HA ОКУ

He, драги читаоче, нису ми на уму калорије, него пртљаг. Говорим о тужном обичајуавиокомпанија да те бездушно глобе чим ти je лични пртљаг тежи од 20 кг. Где су ту правачовека? To je најобичнија дискриминација, ето шта je. Дебела волина од сто двадесет кила, сличним пртљагом од 20 кг (укупно 140 кг!), пролази без проблема, a путника мршавка од 70кг, с кофером од 25 кг (укупно 95 кг), глобе на лицу места.

A човеков пртљаг увек има више од двадесет килограма! Можда у одласку и нема, али уповратку му пртљаг сигурно тежи више него што je дозвољено, да и не спомињемо кишнимантил који на киши носи преко руке, с пеглом у сваком џепу.

Прекомерна тежина je нешто што нема никакве везе с објективним околностима. Ако уиностранству не купиш ни иглу, опет ће ти на повратку кући кофер бити тежи неки килограмвише. Чињеница. Неки тврде да ствари у иностранству мењају специфичну тежину, или штаja знам.

Шта може јадни путник који вуче свој пртљаг, пред четама аеродромских службеница?Може да мољака за милост, мало разумевања за израелске економске тешкоће и томеслично. Зато настоји да уочи најпогоднију керберку с неком искрицом хуманости у оку, aобично га љупка девојка анђеоског лица сажаљиво погледа и каже:

– Имате седам и по килограма вишка, господине. Изволите на нашу благајну, други шалтерлево...

Тешко je речима описати дубину мржње коју човек oceћa у таквом тренутку. Ma та жена,шта она хоће? У реду, на карти пише да ce не сме носити више од 20 кг, па шта? Шта свепише да ce не сме, па шта? Пише и да не смеш пожелети жену ближњега свога, a види шта ceради! Зашто ми онда ова загорчава живот? Перверзњакиња!

Но, зашто je Човек јачи од Звери? Зато што човек може да оде шефу. Шеф, врло љубазан,глатко избријан тип, љубазно саслуша твоју оправдану жалбу што ти праве проблем збогбедних седам и по килограма вишка, па те лично враћа да ствар среди компромисом.

– Да, господине, тачно, седам и по килограма вишка. Благајна вам je...Ево им шипак што ћу икад више летети њиховим авионима. Ђаволске гуликоже с вагом! A

чујем и да им ни авиони нису ни сенка оног што причају. A знате ли, господине мој, шта ониделе својим путницима пре слетања, a? Деле им хладне облоге, ето шта, да-да!

Да ce не бисмо погрешно разумели: не боли човека то што ће да плати, него та што су гaухватили. Рецимо, мораш да истресеш неку фунту глобе, па шта? Невоља je у томе штомораш да истресеш читаво богатство. За сваки килограм вишка плаћаш 402,30 фунти! Човекce рецимо враћа из дијаспоре с комплетом чуњева за куглање за свог сина Авигдора, aкерберка на аеродрому каже да je ту, молим, вишак за 1931,52 фунте, a не мисли на то да нам

je земља под опсадом, дођавола! Kao да сам ja крив што те проклете чуњеве оптерећујуоловом!

Просто те терају да предузмеш мере самоодбране. Купиш путну торбу и у њу набијеш онихпет кокосових ораха и бицикл. Ово je само мала ручна торба, госпођо, она ce не рачуна.Невоља je у томе што у пресудном часу мораш да подигнеш ту ручну торбу, и то да jeподигнеш с највећом лакоћом, као да у њој нема ничег осим четкице за зубе и марамице. AАнђелија гледа у вагу с твојим кофером (20,75) и пита:

– Имате ли ручни пртљаг, господине?И сад мораш да дигнеш торбу као да je у њој перје, a не кокоси. Па од тога можеш да

окилавиш! Анђелија ока соколова каже:– Да ли бисте и то ставили на вагу, господине?He бих, јер ће ce зачас видети да je торба још тежа од кофера – због свећњака.Најгори очајници остављају своје торбе у неком забаченом углу пре него што приступе

ваги где ће утврдити да су у машку. Аеродроми широм света врве од тих напуштених торби.Онда je ту још један тест. Анђелија издаје специјалне картоне које мораш да закачиш за

сваки комад пртљага који носиш. Тужна je истина да не верују човеку. A очајник затвориочи и удари право на авион без картона, па куд пукло да пукло! Шта бре картон, какавкартон, госпођо, па ваљда ми je испао, као да ми je то неки страшан грех!

Професионални закидачи на ваги туку систем за мерење тактиком локера. Знате онелокере на аеродромима које можете изнајмити за ситну пару да бисте тамо сместилипртљаг? Добро. Дођете с торбом којој пуцају шавови, узмете локер, пренесете у њега шверц,онда одете до Анђелије, спустите joj празну торбу на кантар и ха-ха, лака као перо, a добилисте драгоцен картон. Вратите ce до локера, вратите све у торбу, па кренете на авион високоподигнуте главе и bonjoиr tristese...

Свуда у свету видећете их како ce мувају око локера... ти мали инсекти што грозничавопакују зној лица свога. У зони локера службени језик je хебрејски! A чим вам ce авион у летунакриви, знаћете на којој страни седе Израелци...

Због свега тога, нема већег уживања од тога да не платиш пртљаг. Психолози тврде да тодолази одмах после секса. Човек ce лежерно дошета до авиона с торбом од 32 закинутакилограма – верујте ми, то je веће уживање од прељубе. Што ce мене тиче, само зато ипутујем по свету.

Онда je ту проблем број два путника Израелаца, проблем у којем je, попут других, новац

алфа и омега.

ЦЕНА СЛАВЕ

Овај писац сматра да je решио већину животних загонетки, па и како поправити патент-затварач који ce заглавио, али je жалосно крахирао на једном питању, a то je – коликунапојницу треба дати? To нема никакве везе с данашњом инфлацијом и шта ти ja знам счиме. He, то je чисто психолошки проблем. Чим ce нађем очи у очи с достављачем изцвећарнице или аждајом с гардеробе, мени мало припадне мука и дланови ми ce озноје.Стално понављам у себи да у томе нисам сам, свако жив има исти проблем: то je у стварипроблем који датира још од Адама. Кад боље размислим, Змија je искамчила нешто од његаи Еве зато што им je показала које je дрво оно право.

Дакле, све то знам, као што видите, па опет ме начисто излуди сваки конобар који миусред одреска приђе и каже: – Господине, нисте ваљда Американац? Американци су тврдина пару да им нема равних... – Ha такву префињену алузију дође ми да треснем новчаник насто и кажем човеку да узме колико мисли да je потребно. Једном сам у неком парискомресторанчићу управо то и учинио, па сам ce у хотел вратио пешке.

Каткад ми ce чини да уопште нема решења. Коначно, читава та ствар с напојницом спада унекакву ничију земљу где ce чак ни синдикат ништа не пита. To je као неки импровизираниокршај између две противничке стране од којих je увек иста у горем положају – ja. Побогу,никад не знам колико треба да дам.

Најгоре je што то могу увек врло добро да проценим – после. Хоћу рећи, кад видим какотаксиста све кофере један по један тегли право до хотелске рецепције – е, онда знам. Другису знаци предебеле напојнице широк церек од уха до уха, вратар који диже капу с главе вишеод два центиметра, много скакања чим пружим руку да отворим врата властитим снагама.Од тог правила су изузетак британски вратари који ће и пред највећом дарежљивошћу остатихладни као стена. Турски носачи су, с друге стране, неподмитљиви: не знам колико да имдате, опет пружају руку, као да xoћe да кажу: „У реду, ово je била напојница, a где jeбакшиш?“

Бакшишопис je, укратко, ствар земљописа. Напојница ce по правилу пење са сунцем ишири с топлотом. По Средоземљу скаче у стратосферу. Ha пример, има већ двеста годинакако код „Лида“ у Венецији неки чича зарасле браде пружа своје непроцењиве услугетуристима гондолашима тако што свакоме ко долази и одлази говори: „Пазите на степенице!Пазите на степенице!“ Зна тај чича и истрести гомилу сочних сицилијанских псовки, али ћевам за све што je више од двеста лира рећи ,,Grazie“, за 500 навише окренуће на енглески сазубатим цереком, за 100 неће ни да бекне, a за 50 ће пљунути.

Ту бих рекао неку реч у част радника на бензинским станицама убаве Италије. Тикомбинатори округлих свота у комбинезонима пуниће вам резервоар и не осврћући ce на токолико сте тражили бензина, него увек тачно на 9.900 лира и ни капи више рачунајући да je

човеку непријатно да тражи бедних сто лира од 10.000, особито пошто су вам обрисалистакло, a каткад и измерили притисак у гумама.

Невоља je у томе што висина напојнице зависи од много сложених фактора. Ha пример,виша je у земљама с високом пореском стопом, јер je у нето износу. Вртоглаво ce пење усоцијалистичким земљама, јер je тамо законом забрањена, a свако зна да кршење законаскупо кошта.

Ha њу ce и другде гледа прекорно, нарочито код социолога, вођа синдиката иминистарстава Рада, који je сматрају увредом достојанства трудбеничких маса. Саме масе суипак еластичније, па ce не вређају толико на саму напојницу колико на малу напојницу.Према њиховом схватању, то можете извести и културно и како доликује тако што ћетенапојницу оставити на столу, па нека je конобар после покупи, иако вам ce може десити датаквим методом усрећите идућег госта неочекиваним поклоном.

Осим тога, сви ти реформисти и моралисти занемарују оно битно, то јест да je напојницасоцијални егализатор par ехеllепсе. Помислите само: иде конобар код брице преко пута најутарње бријање, па му за прстохват ласкања и једно срдачно „Живели!“ да богатунапојницу. A онда кад дође подне, брица затвара радњу па одлази у ресторан преко пута и заисто ласкање и „Живели!“ врати ону исту богату напојницу конобару. Тако ce ствара праваравнотежа између два сталежа – оних што седе и оних што стоје – a то значи да пунимједрима пловимо у социјалну једнакост.

Наравно, од свих тих дубоких мисли нема ни трунке помоћи кад ce нађеш предфундаменталним питањем: колико да дам?

Sиmma sиmmarиm, напојницом добијате само осмех оног другог, односно, у најбољемслучају, спасавате ce од његове грдње. Из тога следи да je висина напојнице директан одразвашег карактера. Што вам je лабилнији, то сте спремнији за веће мито, за онај пролазнитренутак спокојства. Тешкоћа je у томе што сами самцати и у делићу секунде морате дапроцените колико вреди пажња бабе која вам je у кафани придржала капут. Штавише,морате да процените не само своју вредност него и потенцијалну зловољу свакогпослужитеља на којег ce намерите, и његову способност да вам неком добро пласираномпримедбом упропасти вече. Можда ће компјутерско доба донети неко олакшање.

Ту обична људска довитљивост очигледно није довољна. Швајцарске власти, на пример,годинама покушавају да укину напојницу. Девојци у малој швајцарској patisserie датенапојницу, a она вам с висине одвали да je „сервис укључен у рачун, годподине“ Ако ви ипакинсистирате, ваш ће новац шетати тамо-амо по шанку све док једно од вас двоје не попусти.Власти су такође одредиле и тачан износ напојнице таксистима. To јест, швајцарскипорезници аутоматски додају десет посто на износ у пријави таксисте и при том их уопштене интересује што ce таксијем возе и израелски туристи. И баш зато, чим стигнете наодредиште, циришки таксиста ће вам категорички рећи:

– To вам je десет франака за вожњу и франак и по за напојницу, молим лепо!Наивци ће упитати, ако je већ тако, зашто вожња није 11,50 франака и чиста посла, али онај

ко би знао одговор на то, решио би загонетку људске душе. Ja само знам да швајцарскитаксисти нису нимало срећнији од својих другова на другим странама света. Можда им jeдржава фиксираном напојницом спасила понос, али су с друге стране лишени оног дивногтренутка неизвесности који напојницу и чини тако омиљеном институцијом.

Необјашњиви швајцарски метод довољан je да нас једном заувек поучи како je напојницаисто такав неизбежан саставни део позорнице живота као што су семафори и порези на

наследство, и како je борба против ње бесмислена. Остаје још само једно једино питање:побогу, колико?

Ево случаја где висина напојнице уопште није била проблем.

КРАЉ КРЕЛАЦА

Верујем да за наслов најгорег кретена на свету не недостаје кандидата. Неко време био самод срца спреман да тим насловом почастим оног кипарског водича који нас je водио уобилазак па није знао да ce врати, те je коначно бризнуо у плач и завапио: – Ma кунем вам ceда je пут јуче био ту! – Али онда су ловорике прешле на израелског саобраћајца који нам ceпришљамчио на терену у Херзлији, јер je хтео да зна како ce зове филм који снимамо. Рекаосам му: – sallah – a он ce намрштио, дубоко замислио и прогунђао:

– Sallah! Нисам га гледао.Сад je тај рекорд оборен. У Шпанији, у Барселони. Титулу je с највећом лакоћом однео

један љубазан хотелски рецепционер. Из своје собе позвао сам рецепцију, a он ми ce одазваона нечему што je сматрао енглеским. Taj разговор спада у историју.

– Желео бих да сутра отпутујем авионом у Мадрид – кажем ja рецепционеру. – Како неговорим шпански, да ли бисте били тако љубазни да ми тамо резервишете собу с купатилом?

– Ви чекај, ja види – одврати рецепционер, оде па ce врати и каже: – Жао, гос’н, али празнасоба нема ту. Ви зови друга недеља – и спусти слушалицу.

Опет га позовем: Погрешно сте ме разумели. Ja не тражим собу овде. него у Мадриду.– Ах, жао, ви толико мучи звати из Мадрид, гoc’н. Ми нема соба, зови друга недеља.– Una momento! – вриснем. – Ja нисам у Мадриду! Само тражим собу у Мадриду.– Жао гос’н, ово не хотел у Мадриду. Ово хотел у Барселона.– Знам. Па ja сам у њему.– Ви у њега?– Да.– И ваша соба не добро, гос’н?– Мени je моја соба одлична, перфектна, али намеравам да идем у Мадрид као што вам

рекох.– Ви хоће ja узми ваша ствари доле, гос’н?– He сада. Сутра.– Врло добро, гос’н. Лаку ноћ – и спусти слушалицу.Опет га позовем:– Ово сам ja, онај који хоће сутра да отпутује авионом у Мадрид. Поново вас молим, ако

икако можете, резервишите ми тамо собу с купатилом.– Ви чекај, ja види – одговори рецепционер, оде, врати ce и каже: – Жао, гос’н, све собе

резерве. Ви пробај...– Ma ja нећу собу у овом хотелу! Beћ je имам! Ja сам у 203.– Соба 203? Жао, гос’н, књига пише соба 203 окупација.– Па наравно да je окупирана! Ja сам у њој!– И ви хоће мења за друго?

– Нећу. Ja одлазим сутра у Мадрид. Дакле, можете ли ми тамо наћи собу?– За сутра?– Да.– Ви чека, ja види – рече рецепционер, оде, врати ce и упита: – Са купање?– Да.– Ах, ви има велика cpeћa, гос’н. Ja има соба за вас сутра.– Хвала богу.– Соба 203 сутра празно.– Баш вам хвала.– Нема од чега. Још нешто, гос’н?– Једну лимунаду.– Одмах дође, гос’н.

Још од ране младости интересовала ме je једна форма ненародне забаве која има везе с

феминизмом. Другим речима – харем. Искрено речено, одувек сам умирао од жеље да видимкако изгледа прави харем – бар толико, ако већ не могу да га имам. Летос ми ce то коначноостварило. He да га имам – да га видим.

ЕХ, ПУСТО ТУРСКО

Цариград je велика метропола, по броју становника скоро да je већи од читавог Израела,иако je праву афирмацију стекао тек пошто су у њему снимили филм. To je био трилер којиce звао „Топкапи“, у којем Петер Устинов дрпа царске драгуље, сигуран сам да ce сећате.Стога и није чудо што je за време наше недавне посете том граду слатка женица хтела давиди место снимања.

Најмили смо водича и отишли у Топкапи, који су међувремену претворили у националнимузеј па смо збланути од дивљења лутали лавиринтом предивних палата. Мислим да уисторији није било нечега што би човека тако фасцинирало, осим можда данашњег Кремља.

– Ове дворане су праве ризнице блага древне цивилизације – верглао je службени водич. –Овде леже уметничка дела непроцењиве вредности, ту je чувена царска библиотека, ту je инајвећa збирка минијатура на свету. Шта бисте желели да видите?

– Харем.Слатка ми приговори како сам опет вулгаран, али je водич знао да бакшиш дају мужеви пa

нас je одвео право у најлепше крило целог комплекса.Изгледа да je читав Топкапи изграђен управо ради тог једног дела. У харему je свака

просторија својеврстан бисер, a кревети с душецима мекани као душа, не смеш ни дапомислиш на њих, као ни на раскошне будоаре где су дотеривали лепотице кад им дође редза зна ce шта.

– Овде je Његово Величанство обично стајало и посматрало женски базен доле – рече намводич – па je бирало коју ће од њих.

Пришао сам том прозору и покушао да замислим како je онда било, али ме женица пренуиз мојих полигамских снова и рече да би сад хтела да види мозаике. Рекао сам joj да не буденестрпљива, нека ce и она нагледа тог историјског призора. И док сам тако стајао на тојосматрачници и буљио у мамутски базен капацитета хиљаду женскадије, запитао сам ceкако ли je, побогу, он, султан, то објашњавао својој хануми.

– Je ли болан, Абдул Хамиде – каже му жена једне вечери – могу ли знати шта ти толикодуго сеириш с тог пенџера?

– Je л’ ja? – каже султан. – Ах, драга, само гледам какво ће време.– A што су ти све оне женске тамо?– Хм, све бих рек’о да ће киша.– Мани то, ja те питам што су ти они буљуци жена тамо доле?– Којих жена?– Тих лепотица које ce купају. Још ћеш ми рећи да их не видиш.

– Душо моја, мени je важно небо, тражим облаке и звезде, што бих глед’о доле? Но, кад мито већ спомињеш, све ми ce чини да je оно неки амам или штогод слично томе. Па знаш какоje, раја ce мора негде и опрати.

– A откад то имамо амам за рају у сарају?– Да ме убијеш, не знам, слатка моја голубице, али ћу ce свакако распитати. Знаш ако ми je

забрљао онај угурсуз од неимара, дина ми, набићу га на колац.– Абдул Хамиде, ти ми нешто плахо врдаш?– Око моје једино, ма како можеш сумњати у мене?– Je ли? Добро, онда ми реци зашто сваке ноћи бежиш у онај тамо башкалук?– Ко, je л’ ja?– Безбели ти! Само ћапиш силеџек и нема те више.– Па идем у ћенифу, љубави моја.– Зар на два дана?– Шта ћеш кад ми дуго треба. A који пут, кад ми сан неће на очи, одем да играм шах с

евнусима. Знаш онога шкембавог с кривошијом? Е, с њим задњи пут умало нисам награисао.Имао je ата више, али ja њему турнем топа па...

– Два дана!– Па ce он намерачио на моју шахињу и...– И вратио си ce без даха, тресла ти ce колена.– И држ’ не дај...– A дернек?– Који дернек?– Знаш ти добро који! Читав сарај не мере ока склопити од дефа, зурле и таламбаса с

трбушним плесом.– Мислиш, ja изводим трбушни плес?– He ти, него оне.– Koje?– Твоје ајгируше.– Јање моје, ма како можеш?– He бургијај ми! Синоћ сам с пенџера викнула нека прекину, глава ме боли, a знаш шта ми

je један од оних твојих чанколиза рек’о, a? „Мучи, жено“, рек’о je, „не квари мерак султану!“Шта то треба да значи?

– Везе немам, мајке ми. Биће нека од тих цура има човека који ce зове Султан. K’o ЈусуфСултан. И биће да je тај чувар амама.

– Ja још нисам видела ни једне једине мушке главе тамо доле.– To je ваљда отуд што су те цуре чедне... знаш како je, рабинат и шта ти ja знам.– Чедне кобајаги. A све голе к’о од мајке рођене!– Ma ко?– Te твоје успаљенице.– Немогуће! Немају ништа на себи?– Ниси глув!– Аман јараби! Е, рашчеречићу тог кавазбашу, имама ми! Зар у мом рођеном сарају!? Баш

добро да си ми то рекла, јаранице моја. Голе! A још! Из ових стопа идем доле да то испитам,па ако немају прописну дозволу за нудистичку плажу, има да их...

– Абдуле, болан, куда ћеш у том силеџеку?

– Морам намах онамо, премила моја. Ваља ми испитати те фуфице да видим шта им je тона уму и како. Ово je зорли проблем, знаш. Па ja сам ожењен човек! Голубице моја, ево ме засекунду.

– Крмак један!– Чућемо ce, срећо моја, a буде ли што ново, само ми зврцни. Љубим те, шећеру мој

преслатки, ћао!

Ова истинита прича тиче ce тајанственог света ресторана, али место злочина није наше

подручје него једна далекоисточна кухиња на блиском западу. Ово je још један доказ уприлог троцкистичкој поставци да нагомилани квантитет лако пролази у квалитет, нарочитоако je покривен чоколадном пеном.

ДИЈАЛЕКТИКА ЕГЗОТИЧНЕ КУХИЊЕ

– Молим вас – упитали смо на рецепцији хотела у Амстердаму – можете ли нампрепоручити за вечеру неки локал с добром кухињом?

Били смо гладни, слатка женица и ja. Протекла три дана само смо обилазили холандскересторане, бирајући их по инстинкту и ценама с јеловника на вратима. Али инстинкт нас jeпреварио: на пример, последњи оброк састојао ce од млевеног меса, сервираног у сировомстању. Уверавали су нас да je то холандски деликатес, па смо зато сад и били гладни.

Шта кошта да кошта, рекли смо, коначно ce једном морамо најести поштене хране.– Па – рекоше нам на рецепцији – ако хоћете збиља добро да једете, онда je најбоље да

одете у неки индонежански ресторан.– Господине. Индонезија нема дипломатске односе с мојом земљом! – огорчено

одговорим.– Али то су добри Индонежани – на то ће онај. – Туристи су им страшно драги.Па у том случају...И тако, по рецепту са рецепције и инструкцијама, кренемо у „Бали“ и стадосмо у ред на

тротоару. Власник ресторана, неки Индонежанин по имену Макс Флајшман, записа нампрезиме и замоли нас да ce стрпимо, молим фино, па смо сели на ивицу тротоара и узкрчање у желуцу читали страну штампу.

Тек што смо стигли до малих огласа, коначно нас позову да уђемо. Локал гала, свеће, цвећeи остале финесе. Чета малих Индонежана, страшно фолклорна у пиџамама и марамама,трчкара између столова. Један од њих пружи ми јеловник, исписан лепим словима најужноиндонежанском дијалекту, с посластицама као „гадо-гадо“, „наси-горенг“, „орангутан“и шта ти ja знам, али, на сву срећу, дође Макс и рече да je свега нестало, имају још само platdи joиr, типично индонежанско јело звано rifittafel. Случајно je управо оно било и најскупљена јеловнику, али смо Максу свеједно рекли нека га донесе.

Уследило je нешто достојно самога Лукула.Најпре су око нас поставили још четири стола, па су на њих посадили одговарајући број

свећица, a онда их натрпали са око 50 тањира препуних најукуснијих plats што их никаднисам видео током својих jours.

Ту je било пилетине, божанствено реш печене, a пливала je у сосу, па димљеног језика,дивних краставчића, па малих цвекли, печурака, сардина, прокулица – све у свомароматичном сосу – па колача с шлагом, свакаквих џемова, слаткиша и воћа. Женица и ja ceпогледасмо – благо нама!

– Али – уздахну слатка женица – шта ти je Исток! Дарежљиви Исток!

Једноставно дају ти све шта имају, a ти изволи па бирај. Ja ћу, на пример, прво узети супуод корњаче, онда ћу печену рибу и шампињоне, па мало диње и...

У то нас прекину конобар с ружичастом марамом, који узе тањире испред нас.– Ja серви ви јело к’о Индонезија – најави с покорним наклоном. – Хвала.И тада Ружичасти узе кашику прженог пиринча, па je убаци у супу од корњача, дода

напрстак цимета, умеша неколико кришки цвекле, неку кап вина, режњић-два лука, маломеда и трунчицу краставаца.

– Хеј! – кажем. – Ми хоћемо све посебно! He ђутуре! Сепарат!– Ja серви к’о Индонезија – покорно ће конобар. – Хвала.Слатка je женица зурила у печену рибу коју je конобар зачинио пиреом од банана,

целером, трунком сенфа и богатим додатком павлаке.Ja сам први дошао к себи. Неприметно пружим руку према пилетини, која je још била

intacta, и стрпам je под своју салвету – али касно. Ружичасти ce смркну, одузе ми пилетину иумочи je као по казни у чинију са чоколадном пеном.

Женица ce штрецну и начас затвори очи, па их отвори и сналажљиво рече:– У реду, идемо.Зурећи у оно брдо смешних лепота пред собом, климнем главом.– Конобар, ja плати.– Одмах, господин.Ружичасти сместа прекину своју злочиначку работу, извуче из џепа индонежански

нотешчић и мирно надрља неке вртоглаве цифре.– Кафу? – запита.– Можда идући пут, – одговорим, па платим и устанем. С врата смо ce осврнули и видели

како Ружичасти односи наше тањире у кухињу, где ће оне гнусне ђаконије опет рашчланитина своје елементе. Пази ти лукавог типа: раздвоји па владај, као Британци, изумитељи горкесоли и топлог пива.

Летос ми je нагло синуло, по обичају, да ми je неопходно потребна недеља дана одмора

како бих побегао од свега. Ту je исувише вруће, рекао сам себи, превише je буке, гужве ипореза на вишак вредности. Склони ce мало од овог левантинског дармара, крени у леписвет!

ПРАЗНИК У РИМУ

У једној путничкој агенцији резервисао сам хотелску собу и отпутовао у Рим. Одувек самce дивио оном изгледу спокојства и задовољства којим зрачи папа. Ако je њему тако, заштоне би било и мени?

Лет je био перфектан. Што смо ce више приближавали Европи, чинило ми ce да и авионскимотори ублажавају свој бучан ритам. Кад смо слетели – као руком спуштени – осетио самкако и сам губим ону неуротичну напетост која je толико урођена нашем шиканираномплемену, па сам весело отишао да преузмем свој пртљаг, не марећи за тропску врућину и штонигде није било знака који ће малог путника упутити по аеродромском лавиринту. Окренемce пандуру који ми je погледао визу и упитам га на свом најбољем енглеском куда дакренем.

– Ritorna vincitor – љубазно ми објасни полицајац – е del mio labbro usci l’empia parola {7} –или je бар мени тако звучало.

– Жао ми je – рекох но италиано, но парламо, но италиано каписко нихт.– V’a bene – на то ће полицајац – gloria mundi{8} – или нешто у том смислу.И тако, скренем лево. Цела Италија скреће лево. После краћег трагања са скакањем

упразно, налетим на салу за пријем пртљага где су на 12 покретних трака улазиле поворкекофера, кружиле наоколо и опет одлазиле. Једина je незгода била у томе што нигде нијеписало с којег je лета која стаза. Стотине туриста који су ce сјатиле из целог света на одмору предивној Италији, махнито су јуриле да ce докопају својих кофера, док су кофери за својрачун улазили и излазили по систему затвореног круга. Ту су седела два службеникаИталијана и весело расправљала о текућим збивањима. Приђем им.

– Ел Ал – рекох им. – Из Израела. Где моји кофери? Ел Ал.Пантомимом ми објасне да не разумеју шта хоћу. Дотле je већ врућина била мало гора него

што je у просеку на Мртвом мору. Неки моји сапутници скинули су кошуље и у мајицаматрчали уз оних 12 стаза. Једној ce дами помутила памет јер je демонстративно села на једнупокретну траку и нестала с њом. Нико није ни трепнуо.

Онда сам ce одједном срео са својим кофером у једном забаченом углу сале. Био jeнедирнут, само су му почупали каишеве, браве су одолеле нападу. Потражио сам колица, алими je она једина у кругу однео испред носа неки локални снагатор. Нигде ни трага од носача.Кофер ми je био ужасно тежак, јер су ме сви били упозорили да је у Европи хладно, да неидем без капута и каљача. Ипак сам некако успео да га одвучем из аеродромског терминалабез ичије помоћи.

Напољу je стајало на десетине таксија, али у њима нигде таксиста. С друге стране, фаланге

туриста стрпљиво чекају у реду уз ограду такси-станице. И ja ce стрпљиво прикључим реду.Отприлике сат касније обузе ме сумња да нешто није у реду, јер за све то време ни једантакси није кренуо у град.

Тад уочим тројицу савремених Римљана који стоје поред реда путника и спокојно пуше.– Зашто но такси? – упитам их. – Мио туристо. Хоћу таксио.To су разумели.– Штрајк – рече један од њих. – Возач, шофер, tиtti штрајк.– Сутра – рече његов другар на течном енглеском – сутра такси. Данас не такси, њет такси.– Па онда – на то ћу ja, a скочила ми температура – зашто пуштате оволико људи да ту

чекају? Зашто им не кажете?– Vincitor del padre mio – рече онај што je знао енглески. – Sacro fondamento!{9}

Италијанске опере одувек волим, али италијанске аеродроме сачувај боже! Опет дохватимкофер, отетурам до првог аутобуса и упитам туристе срећнике који су њему седили куда иде.Али ни они нису знали, само су навалили да ce дочепају седишта. Онда ce обратим возачу:

– Мио туристо! Мио хотел! Мио аутобус за мио хотел?Човек je буљио у мене, па je превртао очима и слегнуо раменима, није му било јасно шта

хоћу. Наравно, то нисам могао да му замерим.Створи му ce пред носом туриста с кофером у руци, код аеродрома, и виче му: „Хотел –

аутобус – хотел!“ Како ће забога знати што тај тип хоће? И ко би то погодио?Mamma mia!He, ово последње сам сигурно рекао на мађарском и још додао неку колоквијалну реч, јер

je возач очито схватио да сам странац и интелигентно упро прстом у један шалтер упутничкој дворани аеродрома. Ha њему je стајао велики натпис: „Hotel Service“, на свимчовеку познатим језицима, a око њега ce окупила маса очајника. Ha самом шалтеру нијебило никог. Упитах једну кршну даму колико ту чека, a она рече да чека од зоре. Очи су jojбиле врло снене, a слепоочнице ишаране танким венама. Настависмо разговор и сазнам да jeиз Швајцарске, дошла je у дивну Италију ради одмора и релаксације. Расправили смопропадање и пад Римског Царства и закључили да немамо чему да ce чудимо.

У међувремену сам огладнео. Но, није лако поћи у лов на храну теглећи кофер одтридесетак и више килограма, па сам нашао згодан и миран кутак испод неких степеница иодлучио да ту одседим до смене режима.

A онда – деси ce чудо. Појави ce згодан младић, благо ме потапше по рамену и рече:– Хотел! Ви хотел?Погледах га и схватих како изгледају анђели небески.– Да – дочеках, a грло ми ce стегло од срећe. – Ja хотел. Да хотел. Си хотел.Лепотан подиже руке и рашири ми све прсте пред носом. Било их je дванаест.– Дванаест хиљада – рече. – Дванаест хиљада lirette.Toг трена бих га од свег срца именовао наследником свих својих земаљских добара.

Изађосмо из зграде и уђосмо у приватна кола мог анђела милосрђа. Била су ’45. годиште, алисе мени учини да су тријумфална кола богова.

Путем смо причали: ja сам га питао колико je до хотела, a он ми je одговарао дванаестхиљада. Онда уђосмо у Вечити град и мене обузе дивљење: какве лепоте, какве скулптуре,какви ресторани, какве pizze и piazze. A предивна бука, a страшна гужва и кркљанац, a крш ируине. Управо смо пролазили поред Колосеума где се Нерон забављао фаширањемхршћанских туриста, па сам питао колико je стар, a лепотан одговори петнаест хиљада. To

јест, кад смо стигли у хотел, зграбио je мој кофер, одвукао га до рецепције и рекао петнаестхиљада – дванаест за вожњу и три за кофер. Рекао сам да нисам тражио да ми га понесе, нашто je он одговорио: „Presago il core della tua condanna, in questo tomba che per te s’apriva iopenetrai furtiva, e qui lontana da ogni umano sguardo nelle tue braccia desiai morire!“{10}

To сам прихватио, али сам запео на двадесет хиљада па смо остали пријатељи. Haрецепцији се представим ко сам, a они мени како немају појма, никад чули, нека имопростим, али им je хотел дупке пун. Ту ми паде на ум да реч „одлазак“ вреди и за овамо и заонамо. Ипак одлучих да још једном покушам: позваћу путничку агенцију у Израелу и питаћуих што je било с мојом резервацијом.

Уђем телефонску говорницу да наручим међународни разговор и – гле дивна чуда! –намерим ce на телефонисткињу која помало натуца немачки! Упитах je колико ћу чекати навезу с Израелом, a она ми рече да не зна, зависи. Ипак, навалих, хоће ли то бити за петминута, за шест сати, за који дан? He зна. У реду, опет ћу ja, a колико ce у просеку чека? Heзна. Добро, прихватим, a ко зна? He зна. Па шта ћу ja онда? He зна...

Недеља дана у телефонској говорници прошла ми je релативно брзо, a у четвртак, управо сазадњим залогајима обилатог доручка, добих везу с Израелом.

– Hy! – јави ce Шула из Тел Авива. – Шта сад хоћете?– Кући – данем у микрофон. – Хоћу кући, у најлепшу, најнапреднију, најекспедитивнију,

најчистију земљу на свету...Апелујем на наше државне власти да свакако финансирају масовна путовања у предивну

Италију. Ради нашег морала.

Дошао je тренутак истине, куцнуо je час признања: овај писац лудо воли варалице.To заправо и није чудно, јер су професије хумористе и преваранта врло блиске. Обојица

живе на рачун људске глупости. Обојица ce хране бирократском збрком, кућним недаћама,човековом неспособношћу да самостално мисли, његовом таштином и лицемерјем,слабостима појединца и друштва. Варалица и хумориста – два интелектуална криминалца,први на делу, други на речи; први универзалан, други интернационалан; два ниткова, двабрата по млеку.

Још ce од малих ногу дивим професионалном мућкарошу, па и данас потајно држимпалчеве сваком талентованом мајстору преваре кога Интерпол хвата по свету. Добро ceсећам да сам као дете, док су моји вршњаци сањали како ће летети на Месец или уплеменитом двобоју убијати једнооке гусаре, у својим дечачким фантазијама замишљао какоћу некој угледној господи за скупе паре уваљивати старе мостове на Дунаву.

To што никад нисам отишао даље од дечјих маштарија, није заслуга неког нарочитовисоког моралног становишта, него чињенице да једноставно нисам имао живаца за оноправо, за рентабилну превару.

Штета, у ствари, јер ме моја урођена радозналост за људе и њихове разне манифестацијеинстинкта крда прилично добро извештила за преваре. Још док сам имао десет година сасвојим вршњацима и себи сличним клинцима открио сам како можеш да окупишпоприличну гомилу ако само станеш на ћошак, упреш очи у небо и загледаш ce у неку тачку упростору. С временом ми je маштовитост порасла. Једном je брат, као средњошколскибалавац, отишао са својом разредном мафијом у луна-парк: сели смо чопоративно у„сабласни воз“ који вози кроз „тунел страве“, под окриљем мрака искрцали ce усред тунела,неко иза крештаве сове, неко иза висећег костура, па смо посетиоце из воза шамарали све ушеснаест кад год би прошли. Боже, какав провод!

Сећам ce и згоде, које се још помало стидим, кад сам својим разредним друговима рекао:– Ко воли дуплу порцију сладоледа од ваниле, нека после фискултуре остане у сали.Остало je пола разреда. Пажљиво сам их избројао и задовољно констатовао:– Хм, више него што сам мислио.Руља je упитала где je сладолед.– Какав сладолед? – одговорио сам. – Мене je ту занимала само статистика – и ухватио

маглу да спасим главу.A телефон! Ах, какве могућности пружа та ђавоља справа!Kao, рецимо, оне моје незаборавне ноћи с Матилдом. Kao прави неуморан малолетник,

устао бих из кревета усред ноћи и телефоном позвао нашег првог комшију. Човек би поспанопрогунђао: – Хало – на што бих ja врло дубоким и врло секси гласом шапнуо име његовежене:

– Матилда?– Ко je тамо? – заурлао би комшија.– A ко je тамо?Клик!Спустио бих слушалицу па бих с најслађим уживањем слушао страховиту свађу између

Матилде и њеног мужа с оне стране зида. Каткад би ce почупали с правим шекспировскимжаром, a ja сам слушао и свашта учио о животу. Да, то су били дани. Са 16 година одржавао

сам страсну љубавну преписку са средовечним Казановом, који ce одазвао на оглас који самдао у новине: „Млада и усамљена удовица тражи животног друга, пожељан човек који можеда je посаветује како да уложи свој капитал.“

Такви су били моји први књижевни огледи. Недуго затим, током црног нацистичкограздобља, мој смисао за обману ce тако изоштрио да ми je спасао живот – али то je другаприча, за неку другу књигу.

У међувремену сам штафетну палицу предао свом предузимљивом пријатељу Ервинкеукоји изводи све оно за шта сам ja већ мало престар. Искрено ce дивим Ервинкеу, иакопризнајем да je протува. Штавише, могао бих рећи и да je лења протува, али има мозак укојем стално врцају блиставе идеје како да човекове слабости искористи за своје добро. Гдели само проналази све те идеје, питам ce понекад, с обзиром на то да сам ja само измислиоњега, Ервинкеа. Ваљда je сад већ почео живети неким својим властитим животом, па ce имени, свом зачетнику, кези и плези.

ЕРВИНКЕ

ОДСЕЧЕНО С ПАЊА

Седели смо на врху Кармела, пијуцкали еспресо и гледали чисте улице Хаифе и пристојнестановнике каквих нема. По столу je тумарала нека усамљена мува, али се није усудила дагласно зуји. Ваздух je био тежак али непомичан. Подбочивши браду дланом, Ервинке jeлистао гомилу магазина и хмкао над трач-рубрикама.

– Уцена има свој резон – закључи на крају мој пријатељ. – Хоћемо ли?Платим и кренемо. Први нам je месар био одмах преко пута кафане.Ервинке раскопча кошуљу до пупка па уђосмо.– ’Број’тро – најави се Ервинке. – Ми смо нова мафија.Месар збуњено погледа.– Шта? – упита. – Шта се десило?– Стара се повукла и ми преузимамо посао – објасни Ервинке. – Јеси ли плаћао месечно

или по испоруци?– По испоруци.– Сад ћеш плаћати месечно. Три хиљаде сваког првог.– Три хиљаде?– To ти je тарифа. Да ли je теби јасно колико данас кошта одржавање мафије?– Извините – успротиви се месар – али ja сам досад плаћао само половину те суме.– To исто рекао je и стари Шлезингер, покој му души – прогунђа Ервинке и немарно спусти

руку у десни џеп панталона. Месар устукну, бесног погледа.– Ja... ja, заиста, жалићу се Тржишној инспекцији.– Ma буди паметан – насмеши се Ервинке.– Одатле и долазимо.– Жалићу се Комори!– Kao што се и Левинсон жалио у уторак? – Ервинке се овлаш намршти. – Тражиш ђавола?– Ja плаћам синдикалну чланарину!– Зар то сви не радимо? – на то ће Ервинке.– Онда?– Сам ћу возити месо – зарежа човек. – Борићу се за своја права и у самој странци!– Пуфф – Ервинке се попљува од смеха. – Странка... Ху-ху! Ta ти ваља...Једва je успео да се смири.– Чуј, тикване – коначно ће љубазно – зар си заборавио што je било с оним јадним старим

Митагесеном?– Обратићу се полицији!– Могу да ти уштедим труд – рече Ервинке чистећи нокте. – У два сата сам на ручку с

главним инспектором.– Обавестићу градоначелника!– Ух, сад си ми утерао страх у кости!– Ићи ћу ако треба и до министра!– Можемо заједно.– Тешко мени – простења месар. – Боже, смилуј ми се!– Он то све зна.Месар се расплака, a Ервинке га помилова по глави.

– Знамо да ти je тешко – рече му благо – али такав ти je живот, драги мој! Трошкови свевећи. До недавно си могао да набавиш прилично добру машинку за пет сомића. Данас коштадупло. A мито? Ево, још лани си начелника у просеку добио за два сома, сад сви тражечистих шест до осам сомова! Судија ни да чује испод дванаест сомова! И што ту можемо?

Ha крају смо се сложили да плаћа у две рате – једна одмах, друга на крају на месеца. За тоje месар добио право да своје месо вози у своју месару својом хладњачом. Човек није знаокако да нам захвали. Био je заиста добричина. Само мало нервозан, то je све. Испратио нас jeс туцетом јагњећих леђа и с ћурком. Сви они с временом науче шта je ред.

ИСКРЕНО ДИВЉЕЊЕ

Напољу се спремала трећа олуја у сезони, a Ервинке je некако намрштено листао новине.– Средили смо Кипар са 6:1 – коначно одахну. – Јака ствар!– Ипак – кажем ja. – Ипак!– Ma пусти! – огорчено ће Ервинке. – По ономе како новине пишу, фудбалери су дар Божји

човечанству. Какво ми je то чудо да неки идиотски клипан не зна ништа друго него дашутира глупу лопту наоколо?

– Још у древној Грчкој...– Ma пусти Грчку! Знаш шта ме највише живцира? Кад гледам како ти луфтигузи деле

аутограме! „Видиш оног тамо?“ шапуће руља као да je видела бога. „То je онај што je увалиотрећи гол Кипранима! И то главом!“ A у тој глави нема мозга ни колико црног испод нокта.

У том трену отворе се врата и уђе висок, крупан момак. Био je то Померанц, великиПомеранц из тима који je прошле недеље до ногу потукао Кипране.

– Види га како се држи као да му je круна на глави – запенуша се Ервинке. – Боже, како бихволео да му у брк скрешем шта мислим о њему!

– Наравно – потврдим злобно. – Хајде, ja ти не сметам. Изволи, узми му меру.– Одлично!Ервинке устаде и заурла из све снаге:– Хеј, Померанче, гаде један! Дођи овамо, до ђавола!Крв ми се следила у жилама. Момак je био двапут већи од мене, a ударцем ноге могао би да

ме лансира право кроз плафон.– Шта чекаш? – дрекну Ервинке. – Рекао сам да дођеш овамо, ђаво те однео!Померанц зину у нас и полако нам се приближи – цела кафана пратила je без даха његов

корак. Кад нам je пришао, Ервинке га у знак поздрава жестоко одалами по широкимплећима.

– Ђубре једно! – викну. – Како си то извео, ђаво те однео? Шест – један, a?Померанц се мало накашља, a онда му се лице озари.– Јеси ли икад видео оваквог вола? – Ервинке ће мени, ударајући песницама играча по

грудима. – Да ли си икад видео да овакав балави хулиган постигне гол као из топа садвадесет и пет метара? Како си то извео, глупи троглодиту?

Померанц се пристојно измакну у страну да избегне најтеже буботке, сав блажен одЕрвинкеових комплимената.

– Ах, овај... – промуца усхићено – добио сам тачан пас...– Мало сутра тачан! – загрме Ервинке. – Само je такав тешки дебил као ти могао онако да

изради читаву одбрану као мајмуне!Фудбалер раздрагано загрли Ервинкеа, па се обазре да види чују ли сви те његове похвале.– Мислиш ли да уопште зна да игра? – Ервинке ће опет мени и подмукло удари Померанца

у цеваницу.– Ma то ти je неписмена пропалица, једва да зна да сриче слова! Најлепше три године

живота одседео je у другом разреду! Али из те коже не може, je ли тако, Поме? Ти сиједноставно рођен с главом у ногама, ха, пропалитету?

Померанц се дословно топио од cpeћe, a ужарене очи су му говориле: „Боже, шта ме овајхвали пред свима!“

– Ma не – рече скромно, црвен до ушију – мало смо и тренирали...– Завежи, идиоте! – прекори га Ервинке. – Кретен који на овакав начин испраши Кииране,

не рађа се сваки дан! Да ми je само знати како такав деген, такав мамут, таква глуперда ипростачина...

– Како, молим?– ... може да има онако страшан ударац, бог те видео!И ту Ервинке сочно пољуби Померанца у прилично изубијано лице, зграби га за крагну и

одвуче до врата.– Марш напоље док те нисам убио! – врисну. – Чиме смо те уопште заслужили? Увалио три

гола, пекао се у паклу, дабогда! Напоље, кад ти кажем! НАПОЉЕ!Померанц се свом дужином прући по тротоару, али одмах устаде и изнемогло махну

Ервинкеу кезећи се задовољно. Човеку je вероватно лепо кад види како му се други диве.

ЗЛАТНО ПРАВИЛО ЕСКИМАЖЕ

Седимо Ервинке и ja у нашој кафани, пијуцкамо своје кафице, a осећамо се некакоспутани. За суседним столом Гури шапуће у уво Шлому неке масне вицеве од којих све жененаоколо мењају боју као семафори. Од облака дима нигде не видиш конобара. To je некадабио згодан и миран кутак.

– Чуј – каже Шломо коначно – хајде да негде нешто убацимо у кљун.– У реду – сложи се Мики – али где?To и јесте проблем број један целе ове послератне генерације. Камо ћемо одавде? Другим

речима – где су нестали сви добри ресторани?– Слушај – каже Гури – што не бисмо пробали како je у оном новом румунском локалу код

шеталишта?– Таман посла – на то ће Ервинке. – To je бирцуз да нема горег. Чаршави прљави, кухиња

прави свињац, конобари наркоси, a вентилатори шкрипе...– А-ха – слаже се Шломо – то сам и ja чуо. Боље да потражимо неки други локал...И одоше у ноћ. Тек што су изашли, Ервинке устаје и протеже се.– Тако je – објави. – Идемо код тог Румуна.– Али сад си рекао...– Наивчино!Онда ми, на путу до ресторана, детаљно објасни откуд тај епитет.– Пази – каже Ервинке – старог пионирског духа више нема, и тако сад имамо ескимско

златно правило очувања квалитета. Видиш, на Арктику je Ескима сваке године све више, aфока сваке године све мање. Зато, кад Еским открије нову колонију фока, не јури одмах дато раструби читавом племену. Напротив, он то љубоморно чува за себе, штавише, осталеловце упућује на погрешну страну. Капираш?

– Не баш.– Па то je као два и два. Рецимо, у овој нaшoj мајушној земљи неко наиђе на натпросечни

ресторан. За недељу-две то се прочује на све стране и онда можеш да прецрташ то место сасвоје листе за сва времена, јер ће се тамо сјатити свака шуша. Биће препуно, пребучно,загушљиво, спарно, нећеш моћи доћи до стола, третираће те као да си нико и ништа, на свакојело чекаћеш по пола сата, лакат оног до тебе биће ти међу ребрима, његова виљушка у твомтањиру и његов нож у леђима. Зато наш израелски Еским мисли: „А што да будем луд?“ Паслатки лепи локалчић пљује како би му остао сладак и леп. Капираш? Кад je друг Троцкирекао оно о прерастању квантитета у квалитет, имао je на уму румунске ресторане. Веруј ми– закључи Ервинке – пролетерска будућност je нужна у свако доба. Рецимо, нађеш доброгзубара, не дао бог да га препоручиш пријатељима ако нећеш да после сатима висиш уњеговој чекаоници. Ако имаш cpeћe да налетиш на пристојног кројача, клевећи га на сва устаако нећеш да ти још исте године астрономски дигне цену.

– Хм, кад већ то спомињеш – кажем – моја жена се стално жали да joj je фризерка језива...– Чиста ескимажа!У међувремену смо стигли до шеталишта и већ су нам расле зазубице при помисли на

шницле. Испред ресторана налетимо на руљу која je долазила с друге стране улице.– Гле, гле! – нацери се Шломо. – Зар и ви овде?Али je Румун био затворен. Лупали смо по решеткама док неки станар са спрата није

провирио кроз прозор.– Можете да одете! – довикну нам. – Јадна поштењачина je крахирала. Читав град га je

толико пљувао да му више нико није долазио. Штета, кунем вам се да je то био најбољиресторан у Тел Авиву.

Окренемо се на петама и пођемо кући дубоко утонули у мисли.– Ах – процеди на крају Ервинке – тешко поштеном човеку у овој земљи.

ЗАВЕРА ЋУТАЊА

Седели смо уз своје кафице, али нисмо бистрили нашу несрећну привреду, што je необичноали није чудно. У томе уживамо Ервинке и ja – да седимо код Густија, пијуцкамо еспресо ине бистримо ту нашу несрећну привреду. Локал je иначе био празан, био je ту само Густикоји je на столици хркао с новинама у крилу. Типично спокојно поподне у овом неспокојномкутку света.

– Како ja волим тишину – рече Ервинке тихо. – To je нешто тако чисто, тако...фундаментално. Јеси ли позван код Вајнреба вечерас?

– Ha жалост, јесам – одговорим. – Зашто?Вајнребови су нам заједнички пријатељи по интелектуалној линији. Код њих ћете увек

наћи неког шмекера, много друштвеног крема и гомилу језивих давитеља.– Знаш шта? – рече Ервинке. – Хајде да им приредимо једну вечеру без спаситеља.Платим и кренемо Вајнребовима. Тамо затекнемо пола туцета крема, међу њима великог

Зиглера, инжењера Глика и буљооку поетесу. Ервинке повуче Вајнреба у страну па му рече:– Ко je вечерас спаситељ?– A? – наш домаћин избечи очи.– Да ти објасним – рече Ервинке. – Вероватно већ знаш да на оваквим скуповима увек дође

тренутак кад се тема разговора исцрпи и одједном сви ућуте. To je шкакљив тренутак, јершто je човек слабијих живаца, то га теже подноси. Зато се јадни слабић не може стрпети даразговор опет природно потече, па попусти и извали нешто без везе, рецимо: „Ах, па да“,или „Да, тако вам je то, а?“ Схваташ? Дакле, тај дотични, најслабија карика у нашемдруштвеном ланцу, то нам je спасилац...

– Жива истина – потврди Вајнреб. – To ми никад није пало на ум.Ервинке ми очима даде знак да прелази на идућег, те инжењеру Глику изложи исту

теорију. Затим je дошао ред на Зиглера и у року од десет минута Ервинке je целу стварпоновио – сваком тобож у поверењу – целом друштву. Онда смо се нас двојица повукли у аути чекали. Правовремено je стигло и ћутање, тачније, пошто je поетеса рекла:

– Ах, мислим да ће идуће године бити још горе...Томе нико није могао да противуречи и у соби завлада мртва тишина.Поетеса као да je хтела још нешто да дода, али се сети Ервинкеове теорије и стеже усне. Ha

лицима осталих такође се видела чврста одлука да не буду спасиоци вечери. У муклојтишини протекло je десет ужасних секунди. Ервинке ме погледа и подиже обрве у знакпохвале како се друштво одупире искушењу. Вајнребу су на челу искочиле жиле, али jeдржао језик за зубима као заклет. Прође пола минута – читава вечност. Зиглер je тешкодисао. Глик je комуницирао са својом лулом. Минут и десет секунди. Поетеси су очиискочиле. Минут и четрдесет секунди. Неки се мршави адвокат закашљао и готово загрцнуокад су се све очи упериле у њега. Људима су по челу избијале грашке зноја. Скоро триминута. Чинило се да je Вајнреб на ивици слома, али се прибрао и није нас спасао. Четири ипо минута гробне тишине, не дај боже да икад више доживим такву страхоту. Пет минута. Углави ми се вртело. Ервинке ми махну главом и на врховима прстију изађосмо и куће...

До данас нисмо срели никог из оног друштва. Да ли je могуће... да још... Није ваљда!

ХОКЕР-ПОКЕР

A сад, дечице, да будете мирни као бубице, па ће вам чика Ервинке испричати причу очовеку који се звао Бирнбаум. Ово je истинита прича. Питајте тату ако не верујете.

Дакле, једном давно живео вам je тај чика Бирнбаум, био je сиромашан али срећан. Имао jeлепу пријатну породицу, с добром и верном женом као што je ваша мајчица и два неваљаладечачића као што сте ви, ха-ха. Чика Бирнбаум je радио у једном великом предузећу где jeбио само мали чиновничић, па му зарада није била богзна каква, али ипак довољна да некакосаставља крај с крајем.

Онда једне вечери нашем Бирнбауму дођоше неки пријатељи и један од њих предложи дамало играју покер, тек онако, другарски. Јесте ли чули за ту игру, децо? Али, шта и питам,сигурно сте чули јер je та хазардна игра строго забрањена. Добро. И чика Бирнбаум рече: „Уреду, што да не? Да убијемо време.“ И, да вам много не дужим, те вечери je Бирнбаум добиошест фунти, a њему je то било много пара. Сутра увече опет je играо и онда опет свако вече,углавном je добијао и све му je ишло да не може боље.

Али, jao! Кад те зло покера зграби у своје канџе, децо, више те не пушта. Чика Бирнбаумније се више задовољавао такозваним другарским партијама, него je почео да залази у тајнекоцкарнице. To су вам места греха, дечице моја драга, која се поново отварају чим ихполиција затвори. Но, добро, наш чика Бирнбаум био je срећне руке. По тим разнимкоцкарницама згрнуо je лепу гомилицу, па je својој малој породици купио велик стан ителевизор у боји, можда и два, не знам. Али га je верна жена стално опомињала: „Чекај,чекај, Бирнбауме, то на добро неће изаћи!“ A чика Бирнбаум би се само насмејао и рекао: „Агде пише да човек мора да губи на картама?“ Штавише, играо je за све веће улоге, a за то муje био потребан новац. И шта мислите, шта je чика Бирнбаум онда урадио? Узео je паре изблагајне предузећа! „После ћу га вратити“, рекао je у себи. „Нико неће ни приметити...“

Па добро, децо, и сами наслућујете шта je даље било. Кад човек почне да пропада, онда мунема спаса. Ноћима je чика Бирнбаум играо украденим новцем. Картао се понекад и читавеноћи, стално у све веће улоге, a онда je једног дана устао од карташког стола блед и уморан изакључио да je сад страшно богат човек. Да-да, тај чика Бирнбаум je збиља знао шта jeпокер. A новац који je мазнуо није никад ни вратио, јер je у међувремену купио читавопредузеће. Па je купио и кућу са десет соба, и двоја кола, и висок положај у друштву. Данас jeврло угледна личност у земљи, a синови му иду у приватне школе и имају море играчака.

Наравоученије ове приче je: „Децо, оставите ме на миру! Јесам ли вам ja крив што вам татаније тата-мата за покер?“

CBE ПОШТЕНО

– E, ала сам насео – рече Ервинке. – Joj, како сам насео!Седели смо код Густија, a како je изгледало да ће прича бити подужа, поручим две кафе и

припремим се да je слушам.– Пре неких петнаест дана упознао сам ту мачку – започе мој пријатељ, нервозно

премећући кашичицу. – Зове се Либи. Свиђала ми се, a рекло би се и ja њој, па смо почели дасе састајемо. Њој je импоновао мој прагматични дух, a ja сам се дивио њеним ногама исмислу за минђуше. Све je лепо кренуло, a онда смо се договорили за прави вечерњипровод...

Ервинке дубоко уздахну.– Предложио сам joj да прво одемо на кафу и колаче, па онда на неку представу, a после

тога на праву гала вечерицу.„У реду, Ервинке“, рекла je Либи, „али нећу да ти све плаћаш. Ja сам савремена девојка!“

Рекао сам да ми je испод части да водим рачуна о сваком и најситнијем трошку, a онда да одње узмем пола од тога, a она ће мени на то: „Добро, Ервинке, ево како ћемо: плаћаћемонаизменично...“ У реду, тако смо и почели. Нашли смо се на аутобуској станици и одвезли седо кафане. Чим смо ушли у аутобус, Либи je рекла: „Даме имају предност, Ервинке, картеплаћам ја!“ И тако je купила две карте од по шест фунти. Онда смо дошли у кафану где смоуз капућино смазали шест парчета торте с чоколадом и бадемима, и ja сам платио 420,70фунти, јер je сад био мој ред...

Ервинке се намршти па настави:– Онда смо се укрцали у аутобус за позориште. Опет je Либи платила карте, добацивши ми

преко рамена како свака жена има своје принципе, a она од својих не одступа ни за длаку.После тога сам ja купио карте за представу, и то оне од 480 фунти, јер она види добро самоиз првих редова, a она je, све по договору, платила пола фунте за гардеробу. Сама представаи није била лоша, али су мени мисли лутале, јер, како сам сконтао, сад ћу ja платити аутобус,a онда ће она платити вечеру, a то je оно најважније...

Ha тој тачки приче Ервинке замоли Густија Да му донесе чашу воде коју затим попинаискап.

– Кад je завршио први чин, Либи je предложила да мало протегнемо ноге у фоајеу. „Ма,зашто, драга“, кажем, „види како нам je овде лепо и пријатно“, али она хоће да изађе па бог.Добро. У фоајеу je завеслала право на шанк и узела сендвич са сиром. „Ммм“, замумљала jeслатко жваћући, „изврстан je. Твој ред, Ервинке.“ Мени je у глави већ звонило сто аларма, јерће сад Либи платити аутобуску карту, a ja вечеру, сто му богова. Зато сам сачекао крај паузеи у последњем трену изнебуха рекао: „А да попијемо кока-колу?“ Због нечега joj се нијепило, али ja, да изгорим! „Плати, мила, 60 агорота“, кажем, a она богами мушки плати! Такоje прошао цео други чин, с тим да je сад мој ред, према томе ja плаћам вожњу до ресторана.У другој паузи нисам се дао, изговорио сам се на лумбаго. Либи ме дуго гледала оним својимсмеђим очима па рече: „Ах ja те разумем. Само зовни момка...“ мислећи на оног балавца штоje с послужавником јурио пролазом горе-доле, што би требало да забране. Укратко, платиосам joj тај ђавољи сладолед и зато појма немам што je било у трећем чину, јер сам манијачкипретурао по глави како да се извучем из гована. Кад je представа завршена, устадосмо, a jaскренем разговор на глумце и кажем: „Знаш шта? Да купимо програм!“ Њој као да je нека

сенка зачас прешла преко лица. „Зар сада?“ рече. „После представе!... Ах, добро, Ервинке,ево ja плаћам.“ И плати.

Ервинкеу се на уснама појави неки чудан осмех.– Кад сам узео аутобуске карте – настави – осећао сам се као мали бог. У ресторану сам се

распиштољио до даске. Узео сам consomme, па пилетину a la дoиphinoise ca шпарглама, исалату, и кафу, и штрудлу, и ананас. Либи je само немоћно зурила у мој тањир, своје јелоготово није ни окусила. Ha крају поручим и цигару, иако не пушим, и затражим рачун. Либиje затворила очи и дубоко удахнула... a онда, баш тога трена, у ресторан уђе онај гад...

Ервинке опет затражи чашу воде.– Уђе онај гад што продаје пертле. Молићу лепо! Пертле! Усред ноћи! Најрадије бих тој

хуљи заврнуо шију, али нисам смео ни да тренем да Либи не би скренуо пажњу на њега...„Рачун! Сместа!“ дрекнем конобару, a онда, шта мислиш, што се десило? Онај ме гад чуокако вичем и сместа пришао нашем столу. Стрељао сам га погледом да се торња у вражјуматер, али узалуд...

Ервинке простења:– И Либи купи пар црних пертли за 80 агорота, a ja испљунем 12.823 фунте плус сервис за

гозбу. После тога, наравно, она je платила аутобус до куће, све поштено и прописно... И тојош није све! Кад смо коначно стали пред њена врата, a ja кренуо да je пољубим за лаку ноћ,она ме одлучно одгурне и рече: „Е, видиш, Ервинке, зато и нисам хтела да ти мени плаћаш!“

Ервинке je зајецао.– Зато... чујеш ти мене... баш зато она... није хтела... да ja плаћам...

И БЕЗ МУКЕ ИМА НАУКЕ

Идеја се родила пре неки дан, уз врели еспресо. Ервинке и ja били смо забраздили удискусију о галопирајућој инфлацији, a то нас je само од себе довело до поређења фунте снаполеоном. Ha то je Ервинке утврдио да je Наполеон, онај с великим словом, умро 1883. уамеричком изгнанству на броду „Јелена“, док сам ja био сигуран да je умро много раније.Хтео сам и да споменем тачан датум, али, колико год мозгао, нисам могао да се сетим.Позвао сам нашег Густија и питао га да ли се он ceћa нечег од те заврзламе. Густи се дубокозамислио, али се није могао сетити ничега, осим чињенице да се Наполеонова смрт спомињеу уџбенику за други разред гимназије, на страни 147, у другом реду одоздо, и да je он намаргини те странице нацртао стилизованог орла како сиса цуцлу.

И ту je Ервинкеу пала на ум идеја.– Тако je! – рече. – To je то!Разбијали смо главу неким датумима и подацима које смо својевремено учили у школи, па

смо увидели да нам je у памћењу заправо остало само место у уџбенику где се дотичнидогађај описује, a не и сам догађај. Споменусмо то своје лудо откриће још некима из сталногдруштва и они нам потврдише како се сећају само страница у уџбеницима и места цитата уБиблији. Сад je дошло до жестоке препирке око тога на којој се страници Наполеон оженио.

Онда je Ервинке резимирао наше истраживање овим речима:– Сад морамо поставити себи ово питање: Зашто бубати сву ту хрпу података кад ће се они

ионако заборавити? Зашто се не би памтило само оно што човеку остаје у памћењу: то јест,на којем се месту у уџбенику налази одговарајући податак? Промислите само колико бибило логичније да се испитивање води онако како гa ja замишљам. Ha пример, наставникпита: „Где je почео амерички грађански рат?“ A марљиви ученик одговара: „На 41. странициИсторије за средње школе, од Ј. П. Морланда, треће издање. A на идућој страници je генералГрант извојевао своју прву победу.“ „А како се рат завршио?“ „Ситним фонтом, са сликомпри дну, на 45. страници исте књиге.“ „Одлично, хвала.“

Надам се да ће Министарство просвете посветити дужну пажњу Ервинкеовој методи.Смешно, али су новине управо прошле недеље објавиле мишљење министра просвете о томена четвртој страници, у другом ступцу, масним словима. He питајте ме шта je рекаоминистар.

ПРСТ БОЖЈИ

Јуче ми се Ервинке коначно јавио. Позвали су ме из болнице у његово име да га посетим,па сам сместа кренуо горећи од радозналости. Ервинкеа сам затекао у инвалидскимколицима, бледог и сломљеног, с молитвеником и с прстом затакнутим међу његовестранице.

– Ервинке! – узвикнем. – Срчани напад?– He – одговори тихим гласом. – Само сам дошао до неких закључака. У понедељак сам се

поново родио. Добио сам непобитан доказ да на земљи ипак има божанске правде.Остао сам згранут као никад у животу.–– Toг кобног понедељка био сам у аутобусу број 33 – поче Ервинке. – Ноктима и зубима

успео сам да се изборим за место, али тек што смо кренули a неки стари одртавели маторацпоче гласно да износи своје мишљење о мојој личности, како je то пропаст и срамота дамлад и здрав човек као ja седи док немоћни старији људи као он морају да стоје. Како менимоје место није ништа сметало, чак напротив, остао сам мртав хладан глумећи новогдосељеника који осим гула-гула ништа друго не разуме. Али je смарач и даље зановетао, те оданашњој омладини уопште a посебно о мени, па je окренуо све присутне против мене такода je цео аутобус забрујао као у кошници пред избор краљице. Но, држим се ja свог места итачка, јер ми je било сасвим лепо, као што рекох. Кад одједном, старкеља ме зграби закрагну, подиже на ноге и седе на моје место, a руља заурла од cpeћe. Е, мислим ja, даћу тилекцију коју нећеш тек тако заборавити. Зинем као сом и гласно закркљам, пресавијем сенапола и почнем да се тетурам према излазу вукући десну ногу као да ми je о њу везана тонакамења. У аутобусу опште запрепашћење и гробна тишина. Онда се зачу сажаљиви шапат:„Ах, па јадник je сакат. Види какву ногу има, a онај смрдљиви старкеља му отима место! Пато je бестидно да горе не може бити!“ Пола се аутобуса окрене против старкеље, хоће живогда га поједу, a друга половина скаче на ноге, нуди ми своје место. A ja, као паћеник који насвоју муку стеже зубе, све достојанствено одбијам, a како смо у међувремену стигли на мојустаницу, закркљам још неколико пута и сиђем с аутобуса...

– Добро, и шта онда?– И спотакнем се на степеник и сломим ногу.С тим речима Ервинке отвори молитвеник и поче здушно да се моли.

{1} Јеврејски бесквасни хлеб (по традицији једе се у време Пасхе), спремљен само одбрашна и воде, у облику танких листова квргаве површине

{2} Старски, Хач и Коџак – јунаци разних полицијских ТВ серија.{3} фелафел, хумус – омиљена израелска јела.{4} У 49-дневном Сефираху, јеврејском периоду жалости Lag Boamer je 33. дан, мањи

празник који дозвољава весеље.{5} Омиљено арапско јело.{6} Теодор Херцл (1860-1904), оснивач и вођа ционистичког покрета.{7} Из Вердијеве Aидe, у слободном преводу: „Врати ce као победник и с мојих усана сиђе

грешна реч.“{8} У реду, слава света.{9} Из Вердијеве Aидe, у слободном преводу: „Победниk оца мога. Свети темељу.“{10} Из Вердијеве Aидe, у слободном преводу: „У cpцу наслућујући твоју осуду, у гроб овај

који се за тебе спрема тajнo сиђох и ту, од сваког ока људског скрита, у твом наручју желимда умрем!“