205

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду – Оде ље ње за те о ри ју умет но сти и ме ди ја, Бе о град

DOI 10.5937/kultura1549205R УДК 821:004.55

прегледни рад

НА РА ТИВ НИ АСПЕК ТИ ХИПЕР ТЕК СТА

Са­же­так:­У­ра­ду­се­ис­тра­жу­ју­на­ра­тив­ни­аспек­ти­хи­пер­тек­ста­а­по­себ­но­ахро­ни­ја­и­фо­ка­ли­за­ци­ја.­До­во­ди­се­у­пи­та­ње­те­за­по­ко­јој­се­ба­за­по­да­та­ка­опи­ре­на­ра­ти­ву.­Су­прот­но­то­ме,­ба­за­по­да­та­ка­као­зна­ков­ни­али­не­у­ре­ђе­ни­си­стем,­стра­те­ги­ја­ма­на­ра­то­ло­ги­је­по­кре­ће­се­у­ко­ди­ра­ни­по­ре­дак­при­че.­На­ра­тив­не­ли­ни­је­мо­гу­би­ти­огра­ни­че­не­са­мо­од­стра­не­фо­ка­ли­за­то­ра­(ау­то­ра/чита­о­ца).

Кључ­не­ре­чи:­хи­пер­текст,­чи­та­лац,­ахро­ни­ја,­фо­ка­ли­за­ци­ја,­код

Увод

Пе­тер­ Лу­нен­фелд­ (Pe­ter­ Lu­nen­feld)1­ хи­пер­текст­ по­сма­тра­као­ ал­фа­ну­ме­рич­ки­ текст­ у­ ко­ме­ реч,­ је­дан­пут­ ди­ги­та­ли­зо­ва­на,­ плу­та­ у­ уни­вер­зу­му­ по­ли­ва­лент­не­ ба­зе­ по­да­та­ка.­Чи­та­ње­ по­ста­је­ ма­ње­ пра­ће­ње­ а­ ви­ше­ про­цес­ ци­ти­ра­ња,­екс­трак­ци­је­(ко­ди­ра­ња),­при­че­му­се­ско­ро­тре­нут­но­по­ве­зу­ју­одво­је­ни­по­да­ци.­Ја­као­атрак­тор­(хва­тач)­по­ста­је­је­згро­криста­ли­за­ци­је­по­да­та­ка­на­мре­жи.

Тед­Нел­сон­ (Ted­Nel­son)­ је­1960­те­де­фи­ни­сао­хи­пер­текст­као­не­се­квен­ци­јал­ни­текст­ко­ји­се­гра­на­та­ко­да­пру­жа­мо­гућ­ност­нај­бо­љег­чи­та­ња­на­ин­тер­ак­тив­ном­екра­ну.­То­омо­гу­ћу­је­ко­ри­сни­ку­да­на­пра­ви­соп­стве­ну­пу­та­њу­кроз­елек­трон­ску­ба­зу­по­да­та­ка­при­че­му­про­ду­ку­је­увек­но­ва­зна­че­ња.­Про­дук­ци­ја­зна­че­ња­у­ди­ги­тал­ном­окру­же­њу­нам­отва­ра­пи­та­ње­ау­тор­ства­o­ко­ме­го­во­ри­Ро­ла­н­Бар­т­(Ro­land­Bart­hes)­(пи­са­ње­ тек­ста­ кроз­ про­цес­ чи­та­ња).­ Ком­пју­тер­ је­ по­стао­ма­ши­на­ко­ја­кре­и­ра,­скла­ди­шти,­ма­ни­пу­ли­ше­и­ис­по­ру­чује­

1­ Lu­nen­feld,­ P.­ (2000)­ Snap­ to­ Grid,­ MIT­ Press­ Cam­brid­ge,­ Lon­don:­­Mas­sachu­setts,­p.­44.

206

ПРЕДРАГ РОДИЋ

ал­фа­ну­ме­рич­ки­текст.­Чи­та­ње­је­увек­ли­не­ар­но­та­ко­да­ни­за­ње­ре­чи­у­низ­да­је­зна­че­ње.­Не­ли­не­ар­ност­се­огле­да­у­то­ме­што­ је­ма­те­ри­јал­пре­зен­то­ван­не­ли­не­ар­но­и­ ко­ри­шћен­не­ли­не­ар­но­од­стра­не­ко­ри­сни­ка.­То­ме­ња­кон­цепт­ре­то­ри­ке­(због­ на­чи­на­ по­ве­за­но­сти­ чво­ро­ва­ ин­фор­ма­ци­ја)­ јер­ ни­је­фик­си­ра­но­ где­ ће­ про­по­зи­ци­је­ до­ћи­ у­ ре­ла­ци­ју­ са­ дру­гим­про­по­зи­ци­ја­ма.­Хи­пер­текст­та­ко­по­ста­је­ме­сто­нео­д­ре­ђе­но­сти­ про­по­зи­ци­ја­ (квант­ни­ ефек­ти)­ на­ру­ша­ва­ју­ћи­ фи­зич­ко­је­дин­ство­књи­ге,­као­и­по­зи­ци­о­ни­ра­ње­про­по­зи­ци­ја­уну­тар­хи­пер­тек­ста.­Лу­нен­фелд­ис­ти­че­да­иа­ко­на­но­ми­шље­ње­ре­пре­зен­ту­је­ ин­фор­ма­ци­ју­ (или­ про­из­вољ­но­ ма­ле­ је­ди­ни­це­тек­ста­лек­се­ме)­то­не­зна­чи­ком­плет­ну­ато­ми­за­ци­ју­дис­кур­са­јер­су­mul­tum­in­par­vo­(мно­го­у­ма­лом)­и­фрак­та­ли­за­ци­ја­(mi­se­en­­ab­yme­)­са­став­ни­де­ло­ви­хи­пер­тек­сту­ал­ног­си­сте­ма.­Мise­en­abyme­ је­ ми­ни­ на­ра­тив­ ко­ји­ пред­ста­вља­ огле­да­ње­тек­ста­у­суб­тек­сту,­али­оно­што­од­ли­ку­је­хи­пер­тек­сту­ал­но­на­но­ми­шље­ње­су­на­ра­ти­ви­без­уна­пред­да­тог­пла­на.

Ма­ри­на­Гр­жи­нић2­де­фи­ни­ше­хи­пер­текст­као­мул­ти­ли­не­ар­ни­и­ви­со­ко­ин­тер­ак­тив­ни­об­лик­елек­трон­ског­тек­ста,­до­во­де­ћи­га­у­ве­зу­са­ком­пју­тер­ски­ге­не­ри­са­ном­ствар­но­шћу­тј.­вир­ту­ел­ном­ре­ал­но­шћу.­Док­је­за­хи­пер­текст­ва­жна­екс­трак­ци­ја­ин­фо­р­ма­ци­ја,­за­вир­ту­ел­ну­ствар­ност­кон­сти­ту­тив­но­је­по­та­па­ње­у­син­те­тич­ко­ис­ку­ство,­пре­ци­зни­је,­хи­пер­текст­се­де­фи­ни­ше­пу­тем­ин­тер­ак­тив­ног­ екра­на.­Вир­ту­ел­на­ тех­но­ло­ги­ја­де­ве­де­се­тих­до­ве­ла­нас­је­до­ин­тро­вер­зи­је,­ис­тра­жи­ва­ња­не­че­га­што­је­до­са­да­би­ло­не­ви­дљи­во­чо­ве­ко­вом­оку,­као­што­је­улаз­у­уну­тра­шњу­ди­мен­зи­ју­пред­ме­та­(мо­ни­тор).­Ма­ри­на­Гр­жи­нић­на­гла­ша­ва­ме­сто­ раз­ли­ко­ва­ња­ хи­пер­тек­ста­и­вир­ту­ал­не­ствар­но­сти­твр­де­ћи­да­вир­ту­ел­на­ре­ал­ност­пот­пу­но­ис­кљу­чу­је­ текст­ (од­ри­чу­ћи­се­ је­зи­ка­да­би­мо­гли­до­зва­ти­ки­не­тич­ко­по­ље­те­ле­сног­кре­та­ња­и­ме­та­мор­фо­за),­док­је­хи­пер­текст­у­це­ли­ни­из­гра­ђен­на­је­зи­ку­те­же­ћи­сим­бо­лич­кој­ре­пре­зен­та­ци­ји­(док­ВР­те­жи­фе­но­ме­но­ло­ги­ји­не­по­сред­ног­ис­ку­ства).

Про­ме­на­ кул­тур­не­ па­ра­диг­ме­ де­ве­де­се­тих­ пре­ма­ Мај­клу­Хај­му­(Mic­hael­He­im)­зна­чи­да­се­ми­шље­ње­на­ви­ка­ва­на­не­ли­не­ар­ност­хи­пер­тек­сту­ал­но­сти,­са­ње­ним­дис­кон­ти­ну­и­ра­ним­тек­сту­ал­ним­про­сто­ром.­Хи­пер­текст­та­ко­по­ста­је­за­ви­сан­од­про­стор­них­ме­та­фо­ра,­тј.­ре­то­ри­ка­про­стор­но­сти­де­фи­ни­ше­струк­ту­ру­хи­пер­тек­ста­(чи­та­лац­се­кре­ће­кроз­мре­жу­тек­сто­ва,­и­сл.)­до­во­де­ћи­под­знак­пи­та­ња­и­та­кве­је­зич­ке­еле­мен­те­као­што­су:­ре­че­ни­це,­це­ло­ви­те­ми­сли,­крај­тек­ста.­Хи­пер­текст­на­гла­ша­ва­ак­тив­ну,­кре­а­тив­ну­и­сло­бод­ну­уло­гу­чи­та­о­ца­ко­ји­не­сле­ди­са­мо­текст,­већ­сло­бод­но­по­ве­зује­

2­ Gr­ži­nić,­M.­(1998)­U­re­du­za­vir­tu­al­ni­kruh,­Za­greb:­Me­an­dar,­str.­100.

207

ПРЕДРАГ РОДИЋ

тек­сту­ал­не­је­ди­ни­це.­Хи­пер­текст­бри­ше­гра­ни­це­из­ме­ђу­пи­са­ња­и­чи­та­ња,­уво­ди­у­оп­ти­цај­де­цен­три­ра­ни­дис­курс,­мул­ти­а­у­тор­ство,­и­не­ли­не­ар­ност.

Џорџ­ Лан­доу­ (Ge­or­ge­ P.­ Lan­dow)3­ хи­пер­текст­ де­фи­ни­ше­као­ин­фор­ма­ци­о­ну­ тех­но­ло­ги­ју­ ко­ја­ се­ са­сто­ји­ од­ бло­ко­ва­тек­сто­ва­(лек­си­ја)­и­елек­трон­ских­лин­ко­ва­ко­ји­им­се­при­дру­жу­ју.­ Елек­трон­ски­ лин­ко­ви­ ко­је­ де­фи­ни­ше­ хи­пер­текст­ве­зу­ју­ се­ за­ те­о­риј­ске­ кон­цеп­те­ ин­тер­тек­сту­ал­но­сти­ Кри­сте­ве­ (Ju­li­ja­ Kri­ste­va),­ мул­ти­во­кал­но­сти­ Бах­ти­на­ (Ми­ха­ил­Бах­тин),­Фу­ко­о­вим­(Mic­hel­Fo­u­ca­ult)­мо­де­лом­мре­жа­мо­ћи­и­ Де­ле­з–Га­та­ри­је­вим­ (Gil­les­ De­le­u­ze/Fe­lix­ Gu­at­ta­ri)­ мо­де­лом­ ри­зом­но­мад­ског­ ми­шље­ња4.­ Хи­пер­текст­ мо­же­ да­ се­по­сма­тра­и­као­про­ста,­ди­рект­на­ве­за­ра­зних­де­ло­ва­тек­ста,­тј.­озна­ча­ва:­не­ли­не­а­ран­тек­сту­ал­ни­обје­кат­ко­ји­је­„не­ста­би­лан”­и­у­син­так­сич­ком­(гра­на­ње­ри­зо­ма)­и­у­се­ман­тич­ком­сми­слу­(чи­та­лац­сам­кон­стру­и­ше­зна­че­ња)­и­ко­ји­озна­ча­ва­им­пле­мен­та­ци­ју­иди­о­син­кра­тич­ког­кон­цеп­та.­Лан­доу­за­ми­шља­хи­пер­текст­као­ма­три­цу­ко­ја­са­др­жи­бес­ко­на­чан­број­на­ра­ци­ја­ (Ландоу­ је­ једно­ поглавље­ своје­ књиге­Hyper­text­2.0­назвао­Re­con­fi­gu­ring­nar­ra­ti­ve).

Те­о­ре­ти­ча­ри­ хи­пер­тек­ста­ че­сто­ упо­тре­бља­ва­ју­ про­стор­не­ме­та­фо­ре­да­би­опи­са­ли­мо­гу­ће­ре­ла­ци­је­из­ме­ђу­лин­ко­ва­и­тек­сто­ва­ (је­ди­ни­ца­чи­та­ња):­ на­ви­га­ци­ја,­ма­пи­ра­ње,­ тро­ди­мен­зи­о­нал­ност,­то­по­гра­фи­ја­и­сл.­Упр­кос­то­ме­глав­на­цр­та­хи­пер­тек­ста­ је­ дис­кон­ти­ну­и­тет:­ ско­ко­ви,­ из­не­над­на­ по­ме­ра­ња­по­зи­ци­је­чи­та­о­ца­уну­тар­тек­ста.­Не­ли­не­ар­ност­елек­трон­ског­тек­ста­пу­тем­пој­мо­ва:­алу­зи­је,­ре­фе­рен­це,­ци­та­та,­по­ве­зу­је­се­са­ин­тер­тек­сту­ал­но­шћу.5­

Не­ли­не­ар­ност­елек­трон­ског­тек­ста­ни­је­жа­нр,­ни­тип­по­е­ти­ке,­ни­дис­курс,­ни­ти­троп­(јер­троп­де­лу­је­на­ни­воу­зна­че­ња­а­не­ре­чи)­ ,­ већ­се­кла­си­фи­ку­је­као­тип­ре­то­рич­ке­фи­гу­ре­са­ под­вр­ста­ма:­ ра­чва­ње,­ ве­зи­ва­ње/ско­ко­ви,­ пер­му­та­ци­ја,­

3­ Lan­dow,­G.­P.­(1994)­Hyper­/­Text­/­The­ory,­Bal­ti­mo­re­&­Lon­don:­The­Johns­Hop­kins­Uni­ver­sity­Press.

4­ Хи­пер­текст­се­до­во­ди­у­ве­зу­са­пој­мом­ри­зо­ма­Де­лез­–­Га­та­ри­ја.­Текст­је­кон­ци­пи­ран­као­ма­три­ца­не­за­ви­сних­али­и­укр­ште­них­дис­кур­са­ко­је­чи­та­лац­ма­ње­или­ви­ше­слу­чај­но­по­ве­зу­је­(де­ло­ве­тек­ста­или­„рав­ни”).­Ме­диј­ска­кул­ту­ра,­код­Де­ле­за­и­Га­та­ри­ја­озна­че­на­је­као:­кул­ту­ра­но­ма­да,­де­те­ри­то­ри­ја­ли­за­ци­је,­ли­ни­је­ле­та,­„ме­ких”­про­сто­ра,­су­пер­по­зи­ци­ја,­тј.­кул­ту­ре­ко­ја­се,­пре­ма­Ли­о­та­ру,­пре­ба­зи­ра­на­па­ра­ло­ги­ји­(је­зич­ке­игре)­не­го­на­па­ра­диг­ми­(ме­та­на­ра­ци­ји).­

5­ Ако­ по­сма­тра­мо­ МУД­ (mul­ti­user­ dun­ge­ons­ тј.­ ви­ше­ко­ри­снич­ке­ ка­та­ком­бе,­има­ги­нар­ни­ход­ни­ци­у­ко­ји­ма­ се­ гру­пе­ за­ди­ску­си­ју­ су­сре­ћу­у­ре­ал­ном­ вре­ме­ну)­ као­ ли­те­рар­ни­ објект­ ко­ји­ пр­ко­си­ сва­ком­ кон­цеп­ту­ли­те­рар­не­ те­о­ри­је,­ на­и­ла­зи­мо­на­при­мер­ри­зо­мал­не­ струк­ту­ре­ко­ја­ се­од­ли­ку­је­ не­стал­но­шћу,­ ди­на­ми­ком,­ нео­д­ре­ђе­но­шћу,­ пре­тра­жи­ва­њем,­игра­њем­уло­га,­ко­ри­снич­ком­функ­ци­о­нал­но­шћу­као­по­е­ти­ком.­

208

ПРЕДРАГ РОДИЋ

рачуна­ње.­Кла­се­ових­фи­гу­ра­при­па­да­ју­ сле­де­ћој­ хи­је­рар­хи­ји­не­ли­не­ар­ног­тек­ста:­ра­чва­ње,­ко­је­се­на­ла­зи­у­про­стор­но­не­ли­не­ар­ном­тек­сту;­ве­зи­ва­ње­/­ско­ко­ви,­ко­ји­при­па­да­ју­сло­ју­хи­пер­тек­ста;­пер­му­та­ци­ја,­ра­чу­на­ње,­по­ли­ге­не­за,­ко­ји­се­на­ла­зе­ка­ко­у­де­тер­ми­ни­са­ном,­та­ко­и­у­не­де­тер­ми­ни­са­ном­елек­трон­ском­тек­сту.­

На­ра­тив­ни­еле­мен­ти­хи­пер­тек­ста

Пи­та­ње­не­ли­не­ар­но­сти­хи­пер­тек­ста­до­во­ди­се­у­ве­зу­са­на­ра­то­ло­ги­јом­и­ре­то­ри­ком.­На­ра­тив­у­се­би­са­др­жи­дво­стру­ку­вре­мен­ску­се­квен­цу­пре­ма­Же­ра­ру­Же­не­ту­(Ge­rard­Ge­net­te):­вре­ме­ од­ре­ђе­них­ до­га­ђа­ја­ и­ ства­ри­ и­ вре­ме­ ка­да­ се­ о­њи­ма­го­во­ри­(вре­ме­озна­че­ног­и­вре­ме­озна­чи­те­ља).­Же­не­то­ва­рас­пра­ва­о­ахро­ни­ји,­по­рет­ку,­тра­ја­њу­и­фре­квен­ци­по­ма­же­при­вре­мен­ском­раз­ли­ко­ва­њу­из­ме­ђу­при­че­као­фа­бу­ле,­на­ра­ти­ва­и­дис­кур­са­(ли­не­ар­на­ор­га­ни­за­ци­ја)­тј.­при­ча­ње­при­ча­о­„пу­то­ва­њи­ма­ак­те­ра”.­Ко­ре­спон­ди­ра­ње­та­ча­ка­на­ли­ни­ји­фа­бу­ле­и­та­ча­ка­на­ли­ни­ји­дис­кур­са­(при­че)­мо­же­да­бу­де­1­–­1,­као­што­ је­то­у­слу­ча­ју­те­ле­ви­зи­је,­но­ви­на,­на­учних­тек­сто­ва.

По­ре­дак­ под­ра­зу­ме­ва­ ве­зе­ еле­ме­на­та­фа­бу­ле­ и­ дис­кур­са­ у­вре­ме­ну,­али­та­ко­ђе­опи­су­је­ве­зе­из­ме­ђу­чи­та­ња­хи­пер­тек­ста­и­по­рет­ка­по­ко­ме­ин­фор­ма­ци­је­по­сто­је­ускла­ди­ште­не­и­не­за­ви­сне­од­чи­та­ња.

Тра­ја­ње­ као­ вре­ме­ по­треб­но­ да­ се­ ис­при­ча­ју­ до­га­ђа­ји­(елемен­ти­фа­бу­ле)­на­ни­воу­дис­кур­са­ (при­че),­ де­ли­ се­на:­ре­зи­ме,­ елип­су,­ сце­ну,­ из­ду­же­ње­ и­ па­у­зу.­Ре­зи­ме­ и­ елип­са­има­ју­кра­ће­тра­ја­ње­од­тра­ја­ња­фа­бу­ле.­Код­хи­пер­тек­ста­ин­тер­ак­тив­ност­хи­пер­ме­ди­ја­до­зво­ља­ва­ко­ри­сни­ку­да­иза­бе­ре­бр­зи­ну,­кван­ти­тет­и­ква­ли­тет­ин­фор­ма­ци­ја.­Скок­са­ јед­ног­чво­ра­(лек­се­ме)­на­дру­ги­омо­гу­ћу­је­ко­ри­сни­ку­да­кре­и­ра­ре­зи­ме­и­елип­су.­Кад­се­ко­ри­сти­ка­те­го­ри­ја­сце­не,­вре­ме­при­че­и­дис­кур­са­је­иден­тич­но­по­тра­ја­њу.­

Из­ду­же­ње­се­ја­вља­кад­је­вре­ме­дис­кур­са­ду­же­од­вре­ме­на­фа­бу­ле­(slow­mo­tion­на­фил­му­или­ток­све­сти­у­ли­те­ра­ту­ри).­Код­хи­пер­тек­ста­чи­та­лац­кре­и­ра­из­ду­же­ње­по­мо­ћу­лин­ко­ва­ко­ји­нас­во­де­до­ви­ше­ин­фор­ма­ци­ја­у­окви­ру­исте­те­ме.­

Па­у­за­при­ме­ње­на­на­хи­пер­текст­мо­же­да­се­од­но­си­на­фо­то­граф­ску­или­не­ку­дру­гу­илу­стра­ци­ју­ко­ја­не­ре­пре­зен­ту­је­ни­је­дан­до­га­ђај­фа­бу­ле.­

Фре­квен­ци­ја­ је­ Же­не­то­ва­ тре­ћа­ ка­те­го­ри­ја­ на­ра­то­ло­ги­је­ко­ја­ се­ ти­че­ бро­ја­ ре­фе­рен­ци­ из­ме­ђу­ ли­ни­је­фа­бу­ле­ и­ ли­ни­је­ дис­кур­са,­ ко­ја­ може­ бити­ по­је­ди­нач­на,­ ре­пе­ти­тив­на,­мултиплицирано­син­гу­лар­на­и­ите­ра­тив­на.­

209

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Под­по­је­ди­нач­ном­(син­гу­лар­ном)­фре­квен­цом­се­под­ра­зу­ме­ва­да­је­дан­еле­мент­дис­кур­са­од­го­ва­ра­јед­ном­еле­мен­ту­фа­бу­ле­(син­хро­ни­на­ра­тив).­Код­хи­пер­тек­ста­син­гу­лар­ност­мо­же­да­се­од­но­си­на­јед­ну­лек­си­ју­ко­ја­озна­ча­ва­је­дан­догађај­ко­ји­се­по­се­ћу­је­са­мо­јед­ном.­

Ре­пе­ти­тив­ност­ под­ра­зу­ме­ва­ да­ се­ исти­ до­га­ђај­ у­ вре­ме­ну­фа­бу­ле­по­ја­вљу­је­ви­ше­пу­та­у­дис­кур­су­(нпр.­у­ку­би­зму­сли­кар­ре­пре­зен­ту­је­не­ки­објект­ви­ше­пу­та­из­раз­ли­чи­тих­углова).­ Код­ хи­пер­тек­ста­ ре­пе­ти­ци­ја­ се­ по­ја­вљу­је­ кад­ се­иста­лек­си­ја­по­ја­вљу­је­ви­ше­пу­та.

Мул­ти­пли­ци­ра­на­син­гу­лар­ност­под­ра­зу­ме­ва­ин­ди­ви­ду­ал­не­али­слич­не­еле­мен­те­у­вре­ме­ну­дис­кур­са­ко­ји­од­го­ва­ра­ју­ин­ди­ви­ду­ал­ним­ али­ слич­ним­ еле­мен­ти­ма­ у­ вре­ме­ну­фа­бу­ле.­Екви­ва­лент­но,­код­хи­пер­тек­ста­мул­ти­пли­ци­ра­на­син­гу­лар­ност­до­би­ја­об­лик­се­лек­ци­је­слич­них­лек­си­ја­ко­је­од­говарају­слич­ним­до­га­ђа­ји­ма.

Ите­ра­ци­ја­ под­ра­зу­ме­ва­ да­ не­ко­ли­ко­ раз­ли­чи­тих­ ула­зних­до­га­ђа­ја­фaбуле­од­го­ва­ра­јед­ном­еле­мен­ту­дис­кур­са­(при­че).­Код­хи­пер­тек­ста­ите­ра­ци­ја­се­огле­да­у­то­ме­што­јед­на­лек­си­ја­са­жи­ма­чи­тав­хи­пер­текст,­као­што­је­ ta­ble­of­con­tents,­na­vi­ga­tion­to­ols­и­сл.­

Пра­те­ћи­Же­не­то­ву­ ка­те­го­ри­за­ци­ју­ кроз­ два­ ни­воа­ (фа­бу­ле­–­дис­курс)­мо­же­се­го­во­ри­ти­о­тре­ћем­ни­воу,­ни­воу­ди­ги­та­ли­зо­ва­ног­тек­ста.­Овим­се­на­ме­ће­пи­та­ње­ста­ту­са­хи­пер­тек­сту­ал­не­фик­ци­је­ (Бо­дри­ја­ро­ви­си­му­ла­кру­ми­и­си­му­ла­ци­је)­ко­ја­се­раз­ли­ку­је­од­тра­ди­ци­о­нал­не­фик­ци­је­јер­се­и­по­јам­чи­та­о­ца,­чи­та­ња­и­пи­са­ња­про­ме­нио­у­хи­пер­тек­сту.­Са­хи­пер­тек­сту­ал­ном­фик­ци­јом­чи­та­лац­(ки­борг­као­спој­чо­ве­ка­и­ма­ши­не)­је­по­зван­да­пре­у­зме­ин­тер­ак­тив­ну­уло­гу­у­опе­ра­ци­ји­ко­ја­се­мо­же­на­зва­ти­„на­ра­тив­на­ма­ши­не­ри­ја”.

Ми­ке­Бал­ (Mi­e­ke­Bal)6­ раз­ра­ђу­је­ те­о­ри­ју­ ко­ја­ се­ ти­че­ раз­ли­чи­тих­ по­зи­ци­ја­ су­бјек­та­ у­ на­ра­тив­ним­ тек­сто­ви­ма.­ За­раз­ли­ку­од­Же­не­та­(ко­ји­прет­по­ста­вља­нул­ти­ни­во­фо­ка­ли­за­ци­је)­Ми­ке­ Бал­ прет­по­ста­вља­ да­ у­ сва­ком­при­по­вед­ном­тек­сту­по­сто­ји­фо­ка­ли­за­тор.­Осим­про­бле­ма­фо­ка­ли­за­ци­је,­по­треб­но­је­уо­чи­ти­и­дру­ге­еле­мен­те­на­ра­то­ло­ги­је,­пре­све­га­ахрони­ју­(и­сло­бод­ни­ин­ди­рект­ни­го­вор).­

На­ра­то­ло­ги­ја­је­те­о­ри­ја­при­по­вед­них­тек­сто­ва;­те­о­ри­ја­при­че­и­при­по­ве­да­ња.­Гра­ни­це­те­о­ри­је­су­да­те­обе­леж­ји­ма­ко­ја­ука­зу­ју­на­на­чин­ко­јим­је­текст­скло­пљен­и­ка­ко­функ­ци­о­ни­ше.­Под­тек­стом­се,­пре­ма­Ми­ке­Бал,­под­ра­зу­ме­ва­за­вр­ше­на­це­ли­на­је­зич­ких­зна­ко­ва,­а­при­по­вед­ни­текст­је­онај­текст­у­

6­ Bal,­M.­(2000)­Na­ra­to­lo­gi­ja,­Be­o­grad:­Na­rod­na­knji­ga.

210

ПРЕДРАГ РОДИЋ

ко­јем­јед­на­ин­стан­ца­при­ча­при­чу.­При­ча­је­на­је­дан­од­ре­ђе­ни­на­чин­пре­зен­то­ва­на­фа­бу­ла.­Фа­бу­ла­је­се­ри­ја­ло­гич­но­и­хро­но­ло­шки­ме­ђу­соб­но­по­ве­за­них­до­га­ђа­ја,­ко­ји­су­про­у­зро­ко­ва­ни­или­тр­пе­од­стра­не­ак­те­ра.7­Зна­чај­на­ди­стинк­ци­ја­ко­ју­пра­ви­Ми­ке­Бал­ је­ та­да­ текст­ни­је­при­ча­ (при­по­вед­ни­текст­је­текст­у­ко­ме­се­при­ча­при­ча).­По­сто­је­раз­ли­чи­ти­тек­сто­ви­у­ко­ји­ма­је­ис­при­ча­на­иста­при­ча­те­је­ди­стинк­ци­ја­оправ­да­ни­ја.­По­ла­зна­тач­ка­за­те­о­ри­ју­при­по­вед­них­тек­сто­ва­је­раз­ли­ко­ва­ње­три­ни­воа:­текст,­при­ча­и­фа­бу­ла­(фа­бу­ла­−­ма­те­ри­јал­ко­ји­је­пре­ра­ђен­у­при­чу,­тј.­низ­до­га­ђа­ја,­где­су­еле­мен­ти­фа­бу­ле:­до­га­ђа­ји,­ак­те­ри,­вре­ме­и­ме­сто­пре­ра­ђе­ни­у­при­чу).

Текст­увек­има­на­ра­тив­не­и­не­на­ра­тив­не­де­ло­ве­(опи­сни­и­ар­гу­мен­та­тив­ни)­ко­ји­се­раз­ли­ку­ју­по­то­ме­што­је­ди­но­про­це­си­(се­лек­ци­ја­до­га­ђа­ја)­мо­гу­би­ти­са­др­жај­на­ра­тив­ног­де­ла­ тек­ста.­Оста­ли­ еле­мен­ти­ (ак­те­ри,­ме­ста­и­ ства­ри­−­као­објек­ти)­ да­ти­ су­ у­ опи­си­ма.­ Тек­сту­ал­на­ ин­тер­фе­рен­ци­ја,­по­ли­фо­ни­ја­Бах­ти­на,­mise­ en­ abume­ (текст­огле­да­ло),­ про­ши­ру­ју­зна­че­ње­при­мар­ног­тек­ста­али­и­отва­ра­пи­та­ње­при­по­вед­не­ ин­стан­це.­При­по­вед­на­ ин­стан­ца­мо­ра­ да­ ис­при­ча­при­чу­у­ко­јој­су­при­ка­за­ни­до­га­ђа­ји,­и­од­су­штин­ске­је­ва­жно­сти­за­ана­ли­зу­на­ра­тив­ног­тек­ста.­При­по­вед­на­ин­стан­ца­и­фо­ка­ли­за­ци­ја­(оку­ла­ри­за­ци­ја)­су­уско­по­ве­за­ни­и­спа­да­ју­у­при­по­вед­ну­тех­ни­ку.­Ин­ди­рект­ни­го­вор­и­сло­бод­ни­ин­ди­рект­ни­го­вор­су­од­раз­раз­ли­чи­тих­при­по­вед­них­ни­воа­и­раз­ли­чи­тих­ сте­пе­на­ тек­сту­ал­не­ ин­тер­фе­рен­ци­је­ (ин­тер­фе­рен­ци­ја­при­по­ве­да­че­вог­и­ак­те­ро­вог­тек­ста).­

При­ча­се­мо­же­ви­де­ти­и­као­про­из­вод­уре­ђе­ња,­а­ка­рак­те­ри­сти­ке­при­че­Ми­ке­Бал­на­зи­ва­аспек­ти­при­че.­Под­аспек­ти­ма­при­че­под­ра­зу­ме­ва­ју­се:­ре­до­след,­ри­там,­фре­квен­ци­ја,­лико­ви­про­стор­и­фо­ка­ли­за­ци­ја.

Ри­там­је­пред­ста­вљен­од­но­сом­ко­ли­чи­не­вре­ме­на­ко­је­до­га­ђа­ји­за­у­зи­ма­ју­у­фа­бу­ли­и­ко­ли­чи­не­вре­ме­на­ко­је­се­утро­ши­на­пре­зен­то­ва­ње­у­при­чи.­Сва­ку­при­чу­мо­же­мо­из­де­ли­ти­у­ритму­елип­се,­са­жи­ма­ња,­сце­не,­успо­ра­ва­ња­и­па­у­зе).

Ре­до­след­је­онај­аспект­при­че­у­ко­ме­је­пред­ста­вљен­од­нос­из­ме­ђу­ре­до­сле­да­ја­вља­ња­до­га­ђа­ја­у­при­чи­и­хро­но­ло­шког­ре­до­сле­да­до­га­ђа­ја­у­фа­бу­ли.­Раз­ли­ка­у­рас­по­ре­ду­до­га­ђа­ја­у­при­чи­и­хро­но­ло­ги­ји­фа­бу­ле­на­зи­ва­се­од­сту­па­ње­од­вре­ме­на­или­ахро­ни­ја.­По­сто­је­три­аспек­та­од­сту­па­ња­од­вре­ме­на:­пра­вац­(ука­зи­ва­ње­уна­зад­или­ре­тро­вер­зи­ја­и­ука­зи­ва­ње­уна­пред­ или­ ан­ти­ци­па­ци­ја),­ дис­тан­ца­ (екс­тер­на,­ ин­тер­на­

7­ До­га­ђај­је­пре­лаз­из­јед­ног­ста­ња­у­дру­го­ста­ње.­Ак­те­ри­су­ин­стан­це­ко­је­усме­ра­ва­ју­рад­њу.­Они­не­мо­ра­ју­без­у­слов­но­би­ти­људ­ска­би­ћа.­Вр­ши­ти­рад­њу­зна­чи­про­у­зро­ко­ва­ти­не­ки­до­га­ђај.­

211

ПРЕДРАГ РОДИЋ

и­ ме­шо­ви­та­ ре­тро­вер­зи­ја­ или­ ана­леп­са)­ и­ ра­спон­ (исе­чак­вре­ме­на­ ко­ји­ по­кри­ва­ ана­хро­ни­ја­ мо­же­ бити­ пот­пуна­ и­непотпу­на).

Ахро­ни­ја­ се­ у­ овом­ ра­ду­ ја­вља­ као­ хе­у­ри­стич­ко­ сред­ство­по­мо­ћу­ко­јег­се­мо­же­об­ја­сни­ти,­са­на­ра­то­ло­шког­аспек­та,­рекур­зив­ност­хи­пер­тек­ста.

Ахро­ни­ја­је­та­кво­од­сту­па­ње­где­је­не­мо­гу­ће­ја­сно­од­ре­ди­ти­пра­вац,­дис­тан­цу­и­ра­спон­од­сту­па­ња­у­хро­но­ло­ги­ји­ (сук­це­си­ји­у­вре­ме­ну).­То­је­за­то­што­има­мо­по­сла­са­пре­ви­ше­по­да­та­ка­ко­ји­се­не­мо­гу­раз­вр­ста­ти,­или­их­је­пре­ма­ло.­Ми­ке­Бал­ука­зу­је­на­још­јед­ну­осо­би­ну­ахро­ни­је,­а­то­је­да­се­она­раз­ли­ку­је­од­слич­них­од­сту­па­ња­ко­је­са­мо­ли­че­на­њу.­Слич­на­њој­је­фор­ма:­ан­ти­ци­па­ци­ја­у­ре­тро­вер­зи­ји,­ука­зи­ва­ње­ на­ бу­дућ­ност­ из­ про­шло­сти.­По­сле­ди­ца­ је­ кон­фрон­та­ци­ја­ из­ме­ђу­ оче­ки­ва­ња­ и­ оства­ре­не­ са­да­шњо­сти.­ Дру­га­мо­гућ­ност­ је­ ре­тро­вер­зи­ја­у­ан­ти­ци­па­ци­ји,­ где­ се­ уна­пред­об­ја­ви­на­ка­кав­на­чин­ће­се­чу­ти­ка­ко­је­би­ло­у­са­да­шњо­сти.­Тре­ћа­мо­гућ­ност­ана­хро­ни­је,­ко­ја­је­бли­ска­ахро­ни­ји,­на­ста­је­он­да­кад­је­до­га­ђај­ко­ји­тек­тре­ба­да­се­да­у­хро­но­ло­шком­ре­досле­ду,­већ­при­су­тан­у­при­чи.

По­сто­је,­ пре­ма­ Ми­ке­ Бал,­ још­ две­ мо­гућ­но­сти­ „пра­вих”­ахро­ни­ја­ (од­сту­па­ња­ ко­ја­ се­ не­ мо­гу­ од­ре­ди­ти­ због­ не­до­стат­ка­по­да­та­ка):­не­да­ти­ра­на­(кад­не­ука­зу­је­на­пра­вац,­дис­тан­цу­или­ра­спон)­и­ слу­чај­ ка­да­про­стор­не­ ве­зе­ за­ме­њу­ју­хро­но­ло­шке.­Упра­во­ је­то­мо­гу­ћи­крај­њи­слу­чај­кад­услед­про­стор­них­ и­ асо­ци­ја­тив­них­ ве­за­ текст­ ни­је­ ви­ше­ при­по­вед­ни­текст.­Хи­пер­текст­по­ла­зи­од­ахро­ни­је­овог­ти­па­као­по­ла­зи­шта.

Кад­се­та­кви­про­стор­ни­кла­сте­ри­уба­це­у­при­чу­у­ко­јој­су­да­те,­ на­да­ље,­ хро­но­ло­шке­ ве­зе,­ ахро­ни­ја­ је­ по­стиг­ну­та,­али­ ли­не­ар­ност­ фа­бу­ле­ ни­је­ пред­ста­вље­на­ ли­не­ар­но­шћу­при­че.­ Ри­зо­мал­на­ не­ли­не­ар­ност­ елек­трон­ског­ тек­ста­ је­на­ра­то­ло­шки­екви­ва­лент­ахро­ни­ји,­у­ко­јој­про­стор­не­ве­зе­за­мењују­хро­но­ло­шке.­

Фо­ка­ли­за­ци­ја,­као­сле­де­ћи­аспект­при­че,­игра­глав­ну­уло­гу­у­про­це­су­раз­от­кри­ва­ња­ме­ха­ни­зма­ко­ји­ма­мит­и­иде­о­ло­ги­ја­ко­ло­ни­зу­ју­сми­сао­и­на­ту­ра­ли­зу­ју­зна­че­ња.­Мит­и­иде­о­ло­ги­ја­се­ов­де­ра­зу­меју­у­ду­ху­Ро­ла­на­Бар­та.­Да­би­се­раз­ли­ко­вао­онај­ко­ви­ди­од­оно­га­ко­ји­ка­зу­је,­Ми­ке­Бал­ин­си­сти­ра­на­раз­у­ме­ва­њу­фо­ка­ли­за­ци­је­као­од­но­са­из­ме­ђу­ви­зи­је­и­оно­га­што­се­ви­ди­(уо­че­ног).­Фо­ка­ли­за­ци­ја­као­ви­зи­ја­фа­бу­ле­од­стра­не­су­бјек­та­при­по­ве­да­ча.­Те­о­ри­ја­фо­ка­ли­за­ци­је­је­до­ста­ши­ро­ко­за­ми­шље­на­као­од­нос­ко­ји­не­при­па­да­са­мој­при­чи­(са­ма­при­ча­сто­ји­из­ме­ђу­тек­ста­и­фа­бу­ле).­Сли­ка­мо­же­би­ти­ви­ђе­на­као­(ви­зу­ел­ни)­текст,­а­еле­мен­ти­фа­бу­ле­(де­лови­

212

ПРЕДРАГ РОДИЋ

слике)­не­фор­ми­ра­ју­са­ми­по­се­би­ко­хе­рент­но­зна­че­ње.­Из­ме­ђу­тек­ста­и­зна­че­ња­(фа­бу­ле)­ус­по­ста­вља­ју­се­од­но­си­је­ди­но­ уче­шћем­ сло­ја­ ко­ји­ сто­ји­ из­ме­ђу­њих,­ а­ то­ је­ при­ча­(ви­зи­ја­до­га­ђа­ја).­Гла­го­ли­рад­ње­ука­зу­ју­на­до­га­ђај,­ гла­го­ли­пер­цеп­ци­је­на­фо­ка­ли­за­ци­ју.­Од­нос,­ко­ји­ је­на­гла­шен­у­де­фи­ни­ци­ји­фо­ка­ли­за­ци­је­упу­ћу­је­на­од­нос­су­бјек­та­фо­ка­ли­за­ци­је­ −­ фока­ли­за­то­ра­ и­ фо­ка­ли­зо­ва­ног­ објек­та.­ Ва­жно­је­ да­ зна­мо­ ко­ји­ лик­фо­ка­ли­зу­је­ ко­ји­ обје­кат,­ јер­ се­ сли­ка­ко­ју­до­би­ја­мо­о­не­ком­објек­ту­од­ре­ђу­је­фо­ка­ли­за­то­ром.­Ва­жи­и­обр­ну­то,­сли­ка­ко­ју­фо­ка­ли­за­тор­да­је­о­објек­ту­го­во­ри­не­што­о­фо­ка­ли­за­то­ру.­Ли­ко­ви,­пре­де­ли,­објек­ти,­до­га­ђа­ји­су­пред­мет­ин­тер­пре­та­ци­је­ (ми­шље­ња)­фо­ка­ли­за­то­ра.­При­то­ме­ни­је­ва­жно­да­ли­објект­по­сто­ји­у­ствар­но­сти­или­из­ми­шље­ној­фа­бу­ли­или­гла­ви­ли­ка.­Сно­ви,­фан­та­зи­је,­ми­сли,­осе­ћа­ња­мо­гу­би­ти­део­ка­те­го­ри­је­ „не­у­оч­љи­вих”­обје­ка­та.­За­ни­вое­фо­ка­ли­за­ци­је­Ми­ке­Бал­утвр­ђу­је­да­„ка­да­по­ку­ша­ва­мо­да­ти­тач­ку­ гле­ди­шта­не­ког­дру­гог,­ то­мо­же­мо­ је­ди­но­ура­ди­ти­у­то­ли­кој­ме­ри­ко­ли­ко­ту­тач­ку­гле­ди­шта­по­зна­је­мо­и­раз­у­ме­мо.­Не­ма­раз­ли­ке­у­фо­ка­ли­за­ци­ји­из­ме­ђу­тзв.­при­ча­у­пр­вом­ли­цу­и­при­ча­у­тре­ћем­ли­цу.”­Ни­вои­фо­ка­ли­за­ци­је­упу­ћу­ју­на­то­да­зна­мо:­ко­до­зво­ља­ва­ко­ме­да­на­ко­га­гле­да­и­ка­кав­је­од­нос­су­бјек­та­и­објек­та­фо­ка­ли­за­ци­је.

Зна­ци­ко­ји­ука­зу­ју­на­по­ме­ра­ње­ јед­ног­ни­воа­фо­ка­ли­за­ци­је­на­дру­ги­су­тзв.­спој­ни­зна­ци­(гла­го­ли­„ви­де­ти”,­„чу­ти”­и­сви­дру­ги­гла­го­ли­ко­ји­ука­зу­ју­на­пер­цеп­ци­ју).­Још­јед­на­ва­жна­мо­гућ­ност­у­про­ме­ни­ни­воа­фо­ка­ли­за­ци­је­ је­упо­ре­ди­ва­са­сло­бод­ним­ин­ди­рект­ним­го­во­ром­где­се­при­по­вед­на­ин­стан­ца­при­бли­жа­ва­ре­чи­ма­ли­ка,­али­не­до­зво­ља­ва­ли­ку­да­се­он­ди­рект­но­обра­ти.­То­је­сло­бод­на­ин­ди­рект­на­фо­ка­ли­за­ци­ја­или­дво­сми­сле­на­фо­ка­ли­за­ци­ја,­ка­да­екс­тер­ни­фо­ка­ли­за­тор­мо­же­гле­да­ти­за­јед­но­са­ли­ком,­али­фо­ка­ли­за­ци­ју­не­да­је­у­пот­пу­но­сти­ли­ку­фо­ка­ли­за­то­ру.­Код­хи­пре­тек­ста­је­то­ јед­но­ од­ основ­них­по­сту­па­ка­ град­ње­ин­тер­тек­сту­ал­них­зна­че­ња.8

Фо­ка­ли­за­тор­(Чи­та­лац­/Ау­тор)

Чи­та­лац­ ни­је­ ви­ше­ кон­тро­ли­сан­ и­ ли­ми­ти­ран­ од­ стра­не­ау­то­ро­ве­од­лу­ке­ко­ја­ се­ ти­че­ струк­ту­ре­или­успе­шно­сти­у­погле­ду­раз­у­ме­ва­ња­тек­ста.­У­хи­пер­тек­сту­фи­зич­ки­ста­тус­

8­ На­пе­тост­у­ВР,­ви­део­игра­ма,­Ин­тер­не­ту­упра­во­се­по­сти­же­та­ко­што­фо­ка­ли­за­тор­ (ка­ме­ра)­ снаб­де­ва­ин­фор­ма­ци­ја­ма­чи­та­о­ца­и­ли­ко­ве.­По­сто­је­че­ти­ри­мо­гућ­но­сти:­1.­ни­чи­та­лац­ни­лик­не­зна­ју­од­го­во­ре­ко­је­то­ура­дио,­шта­се­де­си­ло,­ка­ко­ће­се­за­вр­ши­ти­(за­го­нет­ка­де­тек­тив­ске­при­че,­ис­тра­ге);­2.­чи­та­лац­зна­од­го­вор,­али­лик­не­зна­(прет­ња);­3.­чи­та­лац­не­ зна­ од­го­вор,­ док­ га­ ли­ко­ви­ зна­ју­ (тај­на);­ 4.чи­та­лац­и­ лик­ су­оба­ве­ште­ни­(не­ма­на­пе­то­сти).­Нај­бит­ни­ји­аспект­фо­ка­ли­за­ци­је­је­ње­на­об­у­хват­ност,­ве­за­ност­за­зна­че­ње,­и­мо­гућ­но­сти­ма­ни­пу­ла­ци­је.­

213

ПРЕДРАГ РОДИЋ

и­ по­зи­ци­ја­ сва­ког­ тек­сту­ал­ног­ еле­мен­та­ (лек­се­ме­ или­ но­да)­мо­же­би­ти­пред­мет­ма­ни­пу­ла­ци­је­и­од­стра­не­при­мар­ног,­и­од­стра­не­се­кун­дар­ног­ау­то­ра.­Ли­не­ар­ни­ла­нац­ко­ји­је­био­обез­бе­ђен­ин­тер­вен­ци­јом­ау­то­ра­у­ тра­ди­ци­о­нал­ном­тек­сту­ (штам­па­не­књи­ге)­ је­ за­ме­њен­не­ли­не­ар­ном­кон­сте­ла­ци­јом­ тек­сту­ал­них­ еле­ме­на­та­ од­ ко­јих­ во­де­про­из­вољ­но­иза­бра­не­ве­зе­ка­дру­гим­лек­си­ја­ма­од­стра­не­чи­та­о­ца.­Хи­пер­текст­има­мо­гућ­ност­да­осло­бо­ди­чи­та­о­ца­од­ли­не­ар­не­до­ми­на­ци­је­ фи­зич­ки­ ста­бил­ног­ ме­ди­ја.­ Као­ по­сле­ди­ца­ те­чи­ње­ни­це,­ути­цај­ (при­мар­ног)­ ау­то­ра­ је­осла­бљен,­шум­ је­уве­ден­у­ла­нац,­а­пред­ви­дљи­вост­у­ко­му­ни­ка­ци­ји­је­ре­ду­ко­ва­на.­Ин­тер­ак­тив­ност­по­ста­је­ једна­од­ре­то­рич­ких­фи­гу­ра­(inventio,dispositio,­memoria).­ У­ је­згру­ ин­тер­ак­тив­но­сти­ се­на­ла­зи­ре­то­рич­ка­фи­гу­ра:­се­лек­ци­ја­(in­ven­tion),­ком­би­на­ци­ја­(dis­po­si­tio)­и­су­штин­ска­ре­ла­ци­ја­из­ме­ђу­оса­по­ру­ке­и­оса­ко­да.­Из­ ре­то­рич­ке­ пер­спек­ти­ве­ се­кун­дар­ни­ ау­тор­ екс­тра­ху­је­лек­се­ме­(до­ку­мен­те)­са­Wеb­а­опе­ра­ци­јом­in­ven­tio­при­ка­зу­је­их­на­дис­пле­ју­као­ви­дљи­ве­лек­си­је­опе­ра­ци­јом­dis­po­si­tio,­док­ је­це­ло­куп­на­струк­ту­ра­Wеb­про­зо­ра­гра­фичка­ме­та­фо­ра­за­тре­ћу­ре­то­рич­ку­фи­гу­ру­me­mo­ria.

Цен­трал­но­ пи­та­ње­ је­ до­кле­ се­ не­ли­не­ар­ност­ хи­пер­тек­ста­и­хи­пер­ме­ди­ја­про­сти­ре­и­ко­ли­ко­ је­об­у­хват­на­њи­хо­ва­не­ли­не­ар­на­струк­ту­ра,­тј.­на­ко­јим­ни­во­и­ма­ор­га­ни­за­ци­је­ко­му­ни­ка­ци­је­не­ли­не­ар­ност­по­сто­ји.­Ди­стинк­ци­ја­ли­не­ар­но­–­не­ли­не­ар­но,­мо­же­се­пре­не­ти­на­ни­во­раз­ли­ко­ва­ња­про­стор­них­и­вре­мен­ских­ди­мен­зи­ја­тек­сту­ал­но­сти­и­ко­му­ни­ка­ци­је­(пу­тем­ опе­ра­ци­ја­ се­лек­ци­је­ и­ ком­би­на­ци­је).­Ком­пју­те­р­ски­екран­се­по­зи­ци­о­ни­ра­из­ме­ђу­три­ди­мен­зи­је­про­сто­ра­и­јед­не­вре­мен­ске­ди­мен­зи­је,­ма­ни­фе­сту­ју­ћи­са­да­шњост.­Ди­зајн­и­уре­ђе­ност­еле­ме­на­та­на­екра­ну­су­од­цен­трал­не­ва­жно­сти­за­сва­ку­сту­ди­ју­хи­пер­тек­ста.­Сли­ке­че­сто­пред­ста­вља­ју­се­квен­це­ак­ци­ја­у­вре­ме­ну­и­на­ра­тив­на­пра­ви­ла­за­сук­це­сив­не­ре­ла­ци­је­ви­зу­ел­них­еле­ме­на­та.­На­ра­то­ло­шки­се­пре­ла­же­ње­не­ли­не­ар­но­сти­ про­сто­ра­ у­ ли­не­ар­ност­ вре­ме­на­мо­же­ ана­лог­но­име­но­ва­ти­као­ге­не­ри­са­ње­(елек­трон­ског)­при­по­ве­да­ња­ (di­sco­ur­se­as­­di­sco­ur­sed)­ из­ лек­се­ма­ (при­ча)­ (di­sco­ur­se­as­­sto­red).­

Чи­та­ње­и­пи­са­ње­су­ли­не­ар­ни­фе­но­ме­ни,­се­квен­ци­јал­ни­и­хро­но­ло­шки,­усло­вље­ни­ду­жи­ном­вре­мен­ске­уре­ђе­но­сти.­У­про­сто­ру,­чи­та­ње/пи­са­ње­мо­же­би­ти­не­ли­не­ар­но­ор­га­ни­зо­ва­но,­но­про­чи­та­на­реч­или­ре­че­ни­ца­из­ла­зи­из­не­ли­не­ар­ног­кон­тек­ста­и­по­зи­ци­о­ни­ра­се­у­се­квен­ци­јал­ни­ли­не­ар­ни­ла­нац­(упр­кос­ско­ко­ви­ма­и­дис­кон­ти­ну­и­те­ти­ма).­Тем­по­рал­на­ ли­не­ар­ност­ чи­та­ња­ је­ нај­ви­дљи­ви­ја­ у­ ко­ри­снич­кој­ гра­фи­ци­Wеb­Vi­ew­про­зо­ра,­где­су­ви­дљи­ве­по­зи­ци­је­и­оп­ци­је­ко­ри­сни­ка.­Тре­нут­на­по­зи­ци­ја­ко­ри­сни­ка/чи­та­о­ца­на­не­ком­

214

ПРЕДРАГ РОДИЋ

од­до­ку­ме­на­та­(лек­се­ма)­пу­тем­ни­за­лин­ко­ва­во­ди­га­ка­мо­гућ­но­сти­да­се­по­ве­же­са­јед­ним­од­сле­де­ћих­до­ку­ме­на­та­(у­тач­но­од­ре­ђе­ном­вре­мен­ском­ре­жи­му).­Рас­по­ред­лек­се­ма­у­про­сто­ру­је­не­ли­не­а­ран,­док­је­из­бор­јед­не­од­ал­тер­на­ти­ве­у­тач­но­од­ре­ђе­ном­вре­мен­ском­тре­нут­ку­по­ве­зан­са­сле­де­ћом­у­ на­ред­ном­ тре­нут­ку­ вре­ме­на.­ У­ тре­нут­ку­ када­ ко­ри­сник­иза­бе­ре­јед­ну­од­ико­на­на­гра­фи­ку,­не­ли­не­ар­ност­(про­сто­ра)­се­ре­ду­ку­је­на­ли­не­ар­ност­(вре­ме­на).­Мо­же­се­ре­ћи­да­не­ли­не­ар­ност­ни­кад­ни­је­ак­ту­е­ли­зо­ва­на­у­ис­ку­ству­ди­рект­но­већ­ег­зи­сти­ра­са­мо­као­ло­гич­ка­не­га­ци­ја.

Те­о­риј­ски­став­Ро­ла­на­Бар­та­да­је­је­зик­онај­ко­ји­го­во­ри,­а­не­Ау­тор­(ко­ји­је­мо­дер­на­по­ја­ва)­од­из­у­зет­не­је­ва­жно­сти.­Ау­тор­ је­пре­ша­ман,­пре­при­ча­ва­лац­чи­јој­се­из­вед­би­(вла­да­њу­на­ра­тив­ним­ко­дом)­ди­ве,­али­је­зик­је­тај­ко­ји­из­во­ди,­ко­ји­ го­во­ри,­ а­ не­Ау­тор.­Да­ју­ћи­ на­гла­сак­ на­ чи­та­о­цу­ ко­ји­„ожи­вља­ва”­ текст,­ Барт­ нас­ под­се­ћа­ на­ ве­ро­ва­ње­ у­ то­ да­Ау­тор­„хра­ни­књи­гу”,­да­по­сто­ји­пре­ње.”­(...)­У­пот­пу­ном­кон­тра­сту,­ мо­дер­ни­ скрип­тор­ ро­ђен­ је­ у­ исто­ вре­ме­ као­ и­текст,­ он­ни­је­ ни­на­ ка­кав­на­чин­ снаб­де­вен­би­ћем­ко­је­ би­прет­хо­ди­ло­или­пре­ла­зи­ло­ње­го­во­де­ло,­он­ни­је­су­бјект­ко­ме­ је­ књи­га­ пре­ди­кат,­ не­ма­ дру­гог­ вре­ме­на­ осим­ вре­ме­на­ис­ка­зи­ва­ња,­и­сва­ки­текст­је­пи­сан­ту­и­са­да.(...)”­Пи­са­ње­је,­пре­ма­Бар­ту,­по­ста­ло­пер­фор­ма­тив­ним­(у­сми­слу­Ости­но­ве­и­Сер­ло­ве­те­о­ри­је­пер­фор­ма­ти­ва­као­гла­гол­ског­об­ли­ка­ко­ји­по­сто­ји­са­мо­у­пр­вом­ли­цу­и­у­пре­зен­ту).­Текст,­пре­ма­истом­ау­то­ру,­је­сте­тки­во­ци­та­та­из­ве­де­них­из­сре­ди­шта­кул­ту­ра,­мул­ти­ди­мен­зи­о­нал­ни­про­стор­на­ко­јем­се­ме­ша­и­су­ко­бља­ва­ра­зно­вр­сност­пи­са­ња,­та­ко­да­текст­не­про­из­во­ди­те­о­ло­шко­зна­че­ње.­Пи­са­ти­зна­чи­ме­ша­ти­пи­са­ња,­ин­тер­тек­сту­ал­ност­у­ко­јој­је­дан­текст­„упи­ја”­дру­ги­ре­чи­ма­ко­је­су­об­ја­шњи­ве­кроз­дру­ге­ре­чи.­Књи­га­као­тки­во­зна­ко­ва,­као­опо­на­ша­ње­жи­во­та­је­из­гу­бље­на.­Вла­да­ви­на­Ау­то­ра­би­ла­је­и­вла­да­ви­на­кри­ти­ча­ра­ко­ји­ је­од­го­не­тао­ текст­кроз­ гра­ни­цу­ тек­ста,­ тј.­Ау­то­ра­и­ње­го­ве­хи­по­ста­зе:­дру­штво,­пси­ху,­исто­ри­ју.­Од­би­ја­ње­зна­че­ња­у­тек­сту­зна­чи­и­од­би­ја­ње­пред­ра­су­да,­те­се­пи­са­ње­ ја­вља­као­стал­но­пре­вред­но­ва­ње­зна­че­ња,­си­сте­ма­вред­но­сти­ме­та­фи­зич­ког­по­ре­кла­(Бо­га,­и­ње­го­вих­хи­по­ста­за­−­ра­зу­ма,­на­у­ке,­за­ко­на).­Барт­је­ро­ђе­ње­чи­та­о­ца­прет­по­ста­вио­смр­ти­Ау­то­ра,­чи­та­о­ца­као­про­сто­ра­„на­ко­јем­су­сви­ци­та­ти­ко­ји­чи­не­пи­са­ње,­за­пи­са­ни,­а­да­при­то­ме­ни­је­дан­од­њих­ни­је­из­гу­бљен;­је­дин­ство­тек­ста­не­ле­жи­у­ње­го­вом­по­ре­клу­не­го­у­ње­го­вом­од­ре­ди­шту”.

Чи­та­лац­по­ста­је­опе­ра­тер,­ди­ги­тал­ни­ал­хе­ми­чар,­ка­ко­га­на­зи­ва­Ти­мо­ти­Ли­ри.­Ком­пју­тер­ски­ екра­ни­ су­ча­роб­на­огле­да­ла,­ко­ја­на­ко­ман­ду­(ин­во­ка­ци­ју)­при­зи­ва­ју­мо­гу­ће­све­то­ве.­Миш­по­пут­ча­роб­ног­шта­пи­ћа­кон­тро­ли­ше­мо­ни­тор­ски­

215

ПРЕДРАГ РОДИЋ

дисплеј­и­спро­во­ди­кре­а­тив­ну­моћ­опе­ра­те­ра.­Ди­ско­ви,­ис­пи­са­ни­сим­бо­ли­ма,­тек­сто­ви­ма,­ожи­вља­ва­ју­на­до­дир­опе­ра­те­ра­Пе­ри­од­ни­Си­стем­Мо­гућ­но­сти­ РАМ­ме­мо­ри­је.­ Де­таљ­не­ ба­зе­ по­да­та­ка­ су­ свет­ска­ он­лајн­ хи­пер­текст­ мре­жа­ин­фор­ма­ци­ја,­ки­бер­пр­о­стор­„ма­три­ца”­Ви­ли­ја­ма­Гиб­со­на.

Текст­са­да­по­ста­је­хи­пер­текст­тј.­елек­трон­ске­фу­сно­те­ко­је­бу­квал­но­иска­чу­на­ екра­ну.­Гра­фич­ки­при­каз­ по­да­та­ка­ из­ву­че­них­из­свих­ком­пју­те­ра­у­чо­ве­ко­вом­си­сте­му­Ви­ли­јем­Гиб­сон,­у­свом­ро­ма­ну­Не­у­ро­ман­сер,­на­зи­ва­ки­бер­про­стор.­Не­у­ро­ман­сер­је­ма­три­ца­(по­да­та­ка)­ко­ја­се­би­ства­ра­лич­ност­а­ лич­ност­ је­ње­гов­ме­диј.­Ма­три­ца­ ки­бер­про­сто­ра­ је­ дра­стич­но­по­јед­но­ста­вљен­људ­ски­си­стем­чу­ла,­пре­ма­Гиб­со­ну.­„Ки­бер­про­стор.­Све­чул­на­ха­лу­ци­на­ци­ја,­сва­ко­днев­но­до­жи­вље­на­од­ми­ли­ја­р­ди­ле­ги­тим­них­опе­ра­те­ра,­у­сва­кој­на­ци­ји­(...).­Гра­фич­ки­при­каз­из­дво­је­них­по­да­та­ка­из­сва­ке­ком­пју­тер­ске­бан­ке­у­људ­ском­си­сте­му.­Не­за­ми­сли­во­сло­же­но.­Ли­ни­је­све­тло­сти­пру­же­не­кроз­не­про­стор­ума,­ја­та­и­са­зве­жђа­по­да­та­ка.”

Шта­би­зна­чио­го­вор­ко­ји­има­функ­ци­ју­Ау­то­ра­уну­тар­ки­бер­про­сто­ра?­Пре­ма­Фу­коу­при­пи­си­ва­ње­јед­ног­го­во­ра­по­је­дин­цу,­Ау­то­ру­мо­гу­ће­је­ако­су­ис­пу­ње­на­че­ти­ри­свој­ства­по­ко­ји­ма­се­Ау­тор­пре­по­зна­је:­кон­стан­тан­ни­во­вред­но­сти,­пој­мов­на­ или­ те­о­риј­ска­ ко­хе­рент­ност,­ сти­ли­стич­ко­ је­дин­ство,­ исто­риј­ски­мо­ме­нат.­Фу­ко­ за­кљу­чу­је­ да­ су­бјект­ ни­је­ви­ше­из­вор­на­осно­ва­већ­је­функ­ци­ја­го­во­ра.­Барт­и­Фу­ко­се­из­јед­на­чу­ју­у­ста­во­ви­ма­по­пи­та­њу­ау­тор­ства.­

На­ра­ци­ја­у­ди­ги­тал­ним­ме­ди­ји­ма­­(Лев­Ма­но­вич­и­Ма­ри­Ло­р­Ри­ан)

У­ди­ги­тал­ном­хи­пер­тек­сту­уну­тар­истог­фај­ла­мо­же­се­до­ћи­до­би­ло­ког­де­ла­истог­фај­ла,­или­би­ло­ког­дру­гог­тек­сту­ал­ног,­ау­дио­или­ви­зу­ел­ног­фај­ла.­У­том­сми­слу­мо­гу­се­разлико­ва­ти­две­вр­сте­хи­пер­тек­ста:­

1.­Ис­тра­жи­вач­ки­хи­пер­текст:­текст­као­фик­си­ран­пеј­заж­кроз­ко­ји­се­кр­ста­ри­(ис­тра­жу­је)­ко­ри­сте­ћи,­од­стра­не­чи­та­о­ца,­ко­на­чан­низ­из­бо­ра.­Ка­рак­те­ри­за­ци­ја­хи­пер­ли­те­ра­ту­ре­ове­вр­сте­углав­ном­се­сво­ди­на­„при­чу­с­фу­сно­та­ма”­или­„на­ра­ци­је­као­ви­део­игре”,­тј.­чи­та­о­че­ве­мо­гућ­но­сти­из­бо­ра­су­ма­ле.

2.­ Кон­струк­тив­ни­ хи­пер­текст:­ под­ра­зу­ме­ва­ чи­та­ње/писање­у­ ко­ме­чи­та­лац­ сам­до­пи­су­је­ елек­трон­ски­ текст­(раз­ви­ја­ју­ћи­ лич­ну­ тех­но­ло­шку­ кон­тро­лу).­ Текст­ ни­је­ри­гид­на­збир­ка­пра­ви­ла­већ­по­је­дин­цу­омо­гу­ћу­је­да­ме­ња­„рас­ту­ће­те­ло­зна­ња­ко­је­на­ред­ни­чи­та­о­ци­мо­гу­да­ље­про­ши­ри­ва­ти.­ Као­ тех­но­ло­шки­ про­ши­ре­на­ ли­те­ра­ту­ра,­

216

ПРЕДРАГ РОДИЋ

кон­струк­тив­ни­ хи­пер­текст­ ни­ка­да­ не­ мо­же­ пред­ста­вља­ти­це­ло­ви­ту,­по­тро­ша­чу­на­кло­ње­ну­ро­бу,­већ­је­он­не­што­што­ће­увек­би­ти­у­ста­њу­пре­тва­ра­ња­у­ре­во­лу­ци­о­нар­ну­умет­ност­ко­ја­спа­љу­је­са­му­се­бе­истом­бр­зи­ном­ко­јом­се­об­на­вља­у­пр­вим­ре­до­ви­ма­кре­а­тив­но­сти.­Он­не­мо­же­би­ти­ели­ми­ни­сан,­при­сво­јен,­ни­ти­’те­ле­ви­зи­ран’­од­стра­не­оних­иде­о­ло­шких­си­ла­ко­је­су­ис­ко­ри­шће­не,­ис­тро­ше­не­или­по­тро­ше­не.”­

На­ра­ци­ја­ се­ тран­сфор­ми­са­ла:­ од­ усме­не­ тра­ди­ци­је­ (кад­ је­би­ла­жи­ва­ор­ган­ска­ствар­ко­ја­се­у­пре­да­ји­тран­сфор­ми­са­ла),­пре­ко­штам­па­не­ре­чи­у­Гу­тен­бер­го­вој­га­лак­си­ји­ко­ја­је­ути­сну­ла­текст­у­вре­ме­пре­тва­ра­ју­ћи­на­ра­ци­ју­у­дис­кре­тан­ре­до­след­до­га­ђа­ја,­до­ан­ти­на­ра­ци­је­хи­пер­тек­ста.­Ан­ти­на­ра­ци­ја­ је­фраг­мен­тар­на­и­рас­пр­ше­на,­са­ни­зом­из­о­ста­вље­них­де­ло­ва.­Та­мо­где­је­тра­ди­ци­о­нал­на­на­ра­ци­ја­ли­не­ар­на,­ком­пакт­на­и­је­згро­ви­та,­ан­ти­на­ра­ци­ја­је­екс­пан­зив­на,­са­мо­ар­ти­ку­ли­шу­ћа­и­вар­љи­ва.­Од­и­гра­ва­се­из­ван­гра­ни­ца­стра­ни­ца,­екра­на­или­би­ло­ко­је­дру­ге­де­ли­ми­ти­ра­ју­ће­струк­ту­ре.­Чи­та­лац­мо­ра­да­по­ве­же­ра­штр­ка­не­фраг­мен­те,­да­се­усме­ри­на­мно­штво­атрак­то­ра­да­би­до­био­на­кнад­ну­(вир­ту­ал­ну)­сли­ку­на­ра­ци­је­у­се­би.­Ан­ти­на­ра­ци­ја­се­ре­а­ли­зу­је­кроз­ћа­ска­ње,­но­мад­ско­лу­та­ње­по­ме­кој­по­вр­ши­ни­Мре­же,­са­уоч­љи­вим­тек­сту­ал­ним­са­се­ца­њем­и­ко­ла­жи­ра­њем­ко­ме­по­не­кад­пре­ти­не­пре­ста­на­анар­хи­ја­спе­мо­ва­ња­(сла­ња­јед­не­исте­по­ру­ке­ве­ли­ком­бро­ју­гру­па­за­ши­ре­ње­ве­сти).­

Лев­Ма­но­вич9­су­прот­ста­вља­хи­пер­текст­(у­об­ли­ку­ба­зе­по­да­та­ка)­и­на­ра­тив.­Док­су­ро­ман­и­филм­при­ви­ле­го­ва­ли­на­ра­тив­ (као­при­чу­ко­ја­ се­раз­ла­же­на­ениг­му,­ те­му,­мо­ти­ве,­ли­ко­ве,­ хро­но­топ­ и­ прин­ци­пе­ ком­по­зи­ци­је,­ тј.­ као­ це­ли­ну­ко­ја­се­мо­же­ар­ти­ку­ли­са­ти­и­ана­ли­зи­ра­ти­ре­чи­ма)­,­ком­пју­тер­ско­ до­ба­ уво­ди­ свој­ пан­дан­ −­ ба­зу­ по­да­та­ка­ (струк­ту­ри­са­на­збир­ка­по­да­та­ка).­Објек­ти­но­вих­ме­ди­ја­не­при­ча­ју­при­че,­ти­објек­ти­„не­ма­ју­кра­ја­ни­по­чет­ка;­за­пра­во,­у­њи­ма­не­ма­ни­ка­квог­раз­во­ја,­те­мат­ског,­фор­мал­ног­или­би­ло­ког­дру­гог,­ко­ји­би­њи­хо­ве­еле­мен­те­ор­га­ни­зо­вао­у­низ.­Уме­сто­то­га,­у­пи­та­њу­су­збир­ке­по­је­ди­нач­них­еле­ме­на­та,­у­ко­ји­ма­је­сва­ки­за­пис­јед­на­ко­зна­ча­јан­као­и­би­ло­ко­ји­други.”­

При­мер­ су­ по­пу­лар­не­ мул­ти­ме­ди­јал­не­ ен­ци­кло­пе­ди­је­ ко­је­су­и­са­ме­збир­ке,­као­што­су­ЦД­РОМ­ме­ди­ји­ко­ји­скла­ди­ште­по­дат­ке­(ре­цеп­ти,­ци­та­ти,­фо­то­гра­фи­је,­фил­мо­ви­и­сл.).­Ко­ри­сник/чи­та­лац­на­осно­ву­ба­зе­по­да­та­ка­струк­ту­ри­ше­ис­ку­ства­ све­та­ и­ се­бе­ на­ нов­ на­чин,­ а­ на­ра­тив­ по­ста­је­ са­мо­је­дан­од­не­ко­ли­ко­ме­то­да­при­сту­па­по­да­ци­ма.

9­ Ma­no­vič,­ L.­ (2001)­ Me­ta­me­di­ji,­ iz­bor­ tek­sto­va,­ Be­o­grad:­ Cen­tar­ za­savremenu­umet­nost,­str.­103.

217

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Ком­пју­тер­ске­ игре­ пред­ста­вља­ју,­ су­прот­но­ ба­зи­ по­да­та­ка,­објек­те­но­вих­ме­ди­ја­ко­ји­се­до­жи­вља­ва­ју­као­на­ра­тив­(об­лик­при­че­је­ти­пи­чан:­ти­си­спе­ци­јал­но­тре­ни­ран­ко­ман­дос­ко­ји­је­сле­тео­у­ба­зу­и­тво­ја­ми­си­ја­је­да­се­про­би­јеш­до­глав­не­ко­ман­де­ко­ју­су­за­у­зе­ли­му­тан­ти).­Ком­пју­тер­ске­игре­не­пра­те­ло­ги­ку­ба­зе­по­да­та­ка­већ­ло­ги­ку­ал­го­рит­ма,­тј.­да­би­играч­по­бе­дио,­мо­ра­да­из­вр­ши­ал­го­ри­там.

Свет­но­вих­ме­ди­ја­(свет­ме­диј­ске­кул­ту­ре)­се,­с­об­зи­ром­на­ње­го­ве­на­ра­тив­не­мо­ћи,­сво­ди­на­две­вр­сте­ком­пле­мен­тар­них­софт­вер­ских­обје­ка­та:­струк­ту­ре­по­да­та­ка­и­ал­го­рит­ме.­Оба­објек­та­ими­ти­ра­ју­већ­по­сто­је­ће­жан­ро­ве,­али­ства­ра­ју­и­но­ве.­Лев­Ма­но­вич­су­прот­ста­вља­ба­зу­по­да­та­ка­и­на­ра­тив,­јер­ овај­ дру­ги­ од­на­из­глед­не­у­ре­ђе­них­по­да­та­ка­ (до­га­ђа­ја)­гра­ди­пу­та­њу­по­прин­ци­пу­узро­ка­и­по­сле­ди­це.­Рад­у­но­вим­ме­ди­ји­ма­по­сма­тра­се­као­кон­стру­и­са­ње­ин­тер­феј­са­пре­ма­ба­зи­по­да­та­ка,­ко­ја­је­у­цен­тру­кре­а­тив­ног­про­це­са.­Уко­ли­ко­се­кон­стру­и­ше­са­мо­је­дан­ин­тер­фејс,­ре­зул­тат­је­сли­чан­тради­ци­о­нал­ним­ме­ди­ји­ма.

Раз­два­ја­њем­са­др­жа­ја­у­ра­ду­про­гра­ма­и­ин­тер­феј­са­ре­де­фи­ни­ше­се­кон­цепт­на­ра­ти­ва.­Хи­пер­на­ра­тив­је­ин­тер­ак­тив­ни­на­ра­тив­ко­ји­пред­ста­вља­ збир­ра­зно­ли­ких­пу­та­ња­кроз­ба­зу­ по­да­та­ка.­ Тра­ди­ци­о­нал­ни­ ли­не­ар­ни­ на­ра­тив­ са­да­ по­ста­је­ јед­на­од­мо­гу­ћих­пу­та­ња­−­од­ре­ђе­ни­из­бор­на­чи­њен­уну­тар­ хи­пер­на­ра­ти­ва­ тј.­ по­се­бан­ слу­чај­ хи­пер­на­ра­ти­ва.­Про­из­во­љан­низ­за­пи­са­из­ба­зе­не­зна­чи­да­пред­ста­вља­на­ра­тив.­Да­би­то­био­мо­ра­да­пред­ста­вља­се­ри­ју­(ло­гич­ки­и­се­ман­тич­ки)­по­ве­за­них­до­га­ђа­ја­ко­је­ак­те­ри­ини­ци­ра­ју­или­до­жи­вља­ва­ју.­Тра­ди­ци­о­нал­ни­ли­не­ар­ни­на­ра­тив­по­ста­је­је­дан­од­мно­гих­мо­гу­ћих­пу­та­ња­ко­је­сто­је­на­рас­по­ла­га­њу­ба­зи­по­да­та­ка.­„Мо­гу­ћи­све­то­ви”,­да­се­по­слу­жи­мо­Крип­ке­ом,­су­до­ступ­ни­и­опи­си­ви­елек­трон­ским­хи­пер­на­ра­ти­вом­ко­ји­ни­је­ви­ше­ли­не­а­ран­на­ра­тив.­

Ми­ке­Бал­де­фи­ни­ше­усло­ве­ко­је­мо­ра­ју­за­до­во­љи­ти­ли­не­ар­ни­на­ра­ти­ви,­а­то­су­да­са­др­же:­

­­ак­те­ра­и­на­ра­то­ра­

­­текст,­при­чу,­фа­бу­лу­

­­се­ри­ју­по­ве­за­них­до­га­ђа­ја­ко­је­ак­те­ри­ини­ци­ра­ју­или­до­жи­вља­ва­ју.

Ма­но­вич­ при­ме­ћу­је­ да­ у­ ло­ги­ци­ но­вих­ ме­ди­ја­ не­ по­сто­ји­ни­шта­што­би­под­сти­ца­ло­на­то­да­ба­за­по­да­та­ка­по­др­жа­ва­на­ра­тив­пре­ма­гор­њој­схе­ми.­За­чу­ђу­је­што­на­ра­тив­уоп­ште­оп­ста­је­ у­ но­вим­ ме­ди­ји­ма­ (ути­ца­ји­ фил­ма­ или­ инерт­ност­по­сма­тра­ча).­ Због­ то­га­ је­ за­но­ве­ме­ди­је­по­тре­бан­кре­а­ти­ван­ ко­ри­сник,­ или­ бо­ље­ ре­че­но­ (ин­тер)ак­ти­ван­ ко­ри­сник.­

218

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Хи­пер­на­ра­тив­ ба­зе­ по­да­та­ка,­ ко­ји­ су­ по­ку­ша­ли­ при­ме­ни­ти­фил­мо­ви­Џо­на­Вит­ни­ја­(у­фил­му­„Пер­му­та­ци­ја”­(1967),­„Ара­бе­ска”­(1977)),­за­тим­Пи­те­ра­Гри­не­ве­ја­(у­фил­му­„Про­спе­ро­ва­ књи­га”,­ „Цр­та­чев­ уго­вор”­ (1982)),­ Дзи­га­ Вер­тов­­(у­„Чо­век­са­филм­ском­ка­ме­ром”)­на­го­ве­шта­ва­по­сма­тра­ње­фил­ма­као­ба­зе­по­да­та­ка,­ тј.­фил­ма­без­ли­не­ар­ног­на­ра­ти­ва­ .­Пре­ци­зни­је­ре­че­но,­на­ве­де­ни­фил­мо­ви­су­илу­стра­ци­ја­чи­ње­ни­це­да­по­сто­је­ме­ста­укр­шта­ња­ба­зе­по­да­та­ка­и­на­ра­ти­ва.­Ка­ко­то­де­фи­ни­ше­Кри­сти­јан­Мец:­„у­слу­ча­ју­фил­ма­ме­диј­скла­ди­ште­ња­по­др­жа­ва­на­ра­тив­ну­има­ги­на­ци­ју.”­

Но­ви­ме­ди­ји­син­таг­му­(на­ра­тив)­де­ма­те­ри­ја­ли­зу­ју,­док­па­ра­диг­ма­(ба­за­по­да­та­ка)­по­ста­је­ствар­на.­На­ра­тив­се­кон­стру­и­ше­та­ко­што­се­по­ве­зу­ју­еле­мен­ти­ба­зе­(ди­зај­ни­ра­њем­пу­та­ње­ко­ја­во­ди­од­јед­ног­до­дру­гог­еле­мен­та­ба­зе).­На­ра­тив­је­на­ни­воу­елек­трон­ског­сиг­на­ла­скуп­лин­ко­ва,­да­кле­вир­ту­е­лан­скуп.­При­ви­ле­го­ва­ност­ба­зе­по­да­та­ка­је­у­то­ме­што­су­ сви­ еле­мен­ти­ оста­ли­у­ ба­зи,­ а­ ин­тер­ак­тив­ни­ин­тер­фејс­(екран­са­ви­ше­ико­на)­је­ти­пи­чан­при­мер.­Пред­ко­ри­сни­ком­се­на­ла­зи­ком­плет­на­па­ра­диг­ма­(ба­за),­ме­ни­са­свим­мо­гу­ћим­ из­бо­ри­ма,­ од­ ко­јих­ ко­ри­сник­ би­ра­ јед­ну­ пу­та­њу.­Ма­но­вич­о­ба­зи­и­на­ра­ти­ву­раз­ми­шља­као­о­две­кон­ку­рент­ске­има­ги­на­ци­је­ко­је­на­сто­је­да­от­кри­ју­зна­че­ња­о­све­ту,­као­што­то­чи­не­и­њи­хо­ви­без­број­ни­хи­бри­ди.­Од­пе­ри­о­да­Мо­дер­не­ме­ди­ји­су­под­руч­је­над­ме­та­ња­ба­зе­и­на­ра­ти­ва.­Фо­то­гра­фи­ја­да­је­пред­ност­ба­зи,­филм­на­ра­ти­ву,­ЦД­РОМ,­ДВД,­ди­ске­те,­ди­ско­ви­по­но­во­при­ви­ле­гу­ју­ба­зу­по­да­та­ка.­Ком­пју­тер­је­по­стао­са­вр­шен­ме­ди­јум­за­ба­зу­по­да­та­ка,­тј.­ба­за­по­да­та­ка­је­кул­тур­на­фор­ма­ка­рак­те­ри­стич­на­за­ком­пју­тер.

Пре­ма­По­лу­Ри­ке­ру10­(Paul­Ri­co­e­ur)­ди­стинк­тив­но­обе­леж­је­на­ра­ци­је­пред­ста­вља­гра­ђе­ње­за­пле­та,­за­пле­та­ко­ји­се­раз­у­ме­ва­као­спа­ја­ње­ра­зно­род­них­еле­ме­на­та­у­„не­са­гла­сно­са­гла­сну”­це­ли­ну,­ при­ че­му­не­ма­ огра­ни­че­ња­на­ ка­у­зал­ни­и­се­квен­ци­јал­ни­по­ре­дак.­На­и­ме,­по­Ри­ке­ру­се­увек­ра­ди­о­не­ка­квој­при­чи­ко­ја­се­за­тва­ра­у­мен­тал­ној­пред­ста­ви­чи­та­о­ца/гле­да­о­ца,­ко­ји­све­из­ло­мље­не­на­ра­ти­ве­ре­фи­гу­ри­ше.­Мо­же­се­ри­ке­ров­ски­ре­ћи­да­се­у­хи­пер­тек­сту,­на­пре­фи­гу­ра­ци­ји­као­прет­ход­ном­раз­у­ме­ва­њу­се­ман­ти­ке­и­сим­бо­ли­ке­рад­ње,­за­сни­ва­ про­цес­ кон­фи­гу­ри­са­ња­ при­по­ве­сти­ и­ ње­на­ ре­фи­гу­ра­ци­ја­у­по­сма­тра­чу/гле­да­о­цу.­Пре­ма­Же­не­ту,­на­ра­тив­ни­ис­каз­се­од­но­си­са­јед­не­стра­не­пре­ма­при­чи­(као­пред­ме­ту­при­по­ве­да­ња,­ствар­ним­или­фик­тив­ним­до­га­ђа­ји­ма­о­ко­ји­ма­се­при­по­ве­да),­а­са­дру­ге­по­сто­ји­од­нос­из­ме­ђу­ис­ка­за­и­иска­зи­ва­ња,­тј.­чи­на­при­по­ве­да­ња.­

10­Ri­ker,­P.­ (1993)­Vre­me­ i­ pri­ča­ I,­ Srem­ski­Kar­lov­ci­ i­No­vi­Sad:­ Iz­da­vač­ka­knji­žar­ni­ca­Zo­ran­Sto­ja­no­vić.

219

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Ре­кур­зив­ним­по­гле­дом­но­вих­ме­ди­ја­пра­ти­мо­„ка­та­ло­шку”­при­чу­ ко­ја­ ви­ше­ ни­је­ се­ћа­ње­ на­ ствар­ност,­ већ­ ствар­ност­по­ста­је­се­ћа­ње­на­при­чу.­Но­мад­ску­на­у­ку­(на­ра­тив)­ка­рак­те­ри­ше­стал­но­кре­та­ње,­без­за­по­се­да­ња­те­ри­то­ри­ја.­Свет­се­по­ја­вљу­је­као­ри­зом­(мно­штво­та­ча­ка­ко­је­су­у­ме­ђу­соб­ним­од­но­си­ма),­као­про­стор­на­мре­жа­у­ко­јој­су­упле­те­ни­и­до­ве­де­ни­у­ве­зу­ана­лог­не­и­ди­ги­тал­не:­сли­ке,­зву­ци,­фо­то­гра­фи­је,­му­зи­ка;­текст­и­хи­пер­текст,­и­те­ла­(ор­ган­ска­и­тех­но­те­ла).­Од­ли­ке­ри­зо­ма­у­умет­но­сти­ви­де­ се­у­од­су­ству­ сре­ди­шта,­не­по­сто­ја­ње­хи­је­рар­хиј­ске­ком­по­зи­ци­о­не­струк­ту­ре,­ви­ше­знач­но­сти,­ши­ре­ње­зна­че­ња­(ме­та­фо­ра,­але­го­ри­ја)­ко­је­мо­гу­да­се­до­ве­ду­и­у­ли­не­ар­ну­струк­ту­ру­у­сва­ком­иде­о­ло­шки­им­прег­ни­ра­ном­на­ра­ти­ву.­Иде­о­ло­ги­за­ци­ја­се­мо­же­од­ви­ја­ти­и­у­ла­ка­нов­ски­ре­че­но:­Сим­бо­лич­ком,­Има­ги­нар­ном­и­Ре­ал­ном,­хи­пер­на­ра­ти­ва.­Игра­мањ­ка­и­ви­шка­зна­че­ња,­тј.­лака­нов­ски­ре­че­но­Не­це­лог­и­(при­вид­но)­Це­лог­у­вир­ту­ел­ном­на­ра­ти­ву­увек­је­при­сут­на.

Ма­ри­Ло­р­Ри­ан­(Ma­rie­La­u­re­Ryan)11­ин­те­ре­су­ју­ћи­се­за­по­ве­зи­ва­ње­ тех­но­ло­ги­је­ и­ ве­шти­не­ при­ча­ња­ при­ча,­ ко­ри­сти­на­ра­ци­ју­да­би­раз­вр­ста­ла­ди­ги­тал­ни­текст­на­три­жан­ра­(хи­пер­текст,­сре­ди­не­ВР­ти­па­и­ком­пју­тер­ске­игре)­и­че­ти­ри­на­ра­тив­не­мо­гућ­но­сти­ме­ђу­њи­ма­(че­ти­ри­мо­де­ла­ин­тер­ак­тив­но­сти­отва­ра­ју­раз­ли­чи­те­мо­гућ­но­сти­на­ни­воу­на­ра­тив­них­ те­ма­ и­ за­пле­та):­ екс­тер­но­екс­пло­ра­тор­на,ин­тер­но­екс­пло­ра­тор­на,­ екс­тер­но­он­то­ло­шка,­ ин­тер­но­ он­то­ло­шка­интер­ак­тив­ност.­

Пре­ма­Ма­ри­Ло­р­Ри­ан,­ди­ги­тал­на­тех­но­ло­ги­ја­не­мо­ра­ну­жно­да­до­ве­де­до­уна­пре­ђе­ња­на­ра­тив­но­сти.­Об­лик­уче­шћа­ди­ги­тал­них­тек­сто­ва­у­на­ра­тив­но­сти­спе­ци­фи­чан­је­за­сва­ки­од­три­глав­на­сај­бер­текст­жан­ра:­хи­пер­текст,­сре­ди­не­ВР­типа,­и­ком­пју­тер­ске­игре.

Хи­пер­текст,­ функ­ци­о­ни­ше­ као­ сла­га­ли­ца:­ чи­та­лац/читатељка­ по­ку­ша­ва­ да­ кон­стру­и­ше­ на­ра­тив­ну­ сли­ку­ из­фраг­мен­тар­них­лек­си­ја­ко­је­до­ла­зе­у­слу­чај­ном­ре­ду,­укла­па­ју­ћи­сва­ку­лек­си­ју­у­оп­шти­обра­зац,­мен­тал­ну­сли­ку.­Сва­ки­пут­кад­отво­ри­про­грам,­ко­ри­сник­хи­пер­тек­ста­до­пу­њу­је­и­по­пра­вља­за­те­че­ну­сли­ку.­Хи­пер­текст­не­мо­ра­би­ти­успе­шан­ у­ ства­ра­њу­ ко­хе­рент­ног­ на­ра­тив­ног­ сми­сла,­ али­ ка­да­то­чи­ни,­он­при­ча­при­чу­у­ди­е­ге­тич­ком­об­ли­ку­(ди­е­ге­тич­ка­на­ра­тив­ност,­као­у­ро­ма­ну­или­крат­ким­при­ча­ма).

11­Ryan,­М.­L.­ (­ 2002)­Pi­ta­nje­na­ra­ci­je­u­di­gi­tal­nim­me­di­ji­ma,­Kul­tur­tre­ger­broj­3,­No­vi­Sad.

220

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Сре­ди­не­ ВР­ ти­па,­ ну­де­ драм­ску­ или­ ми­ме­тич­ку­ на­ра­тив­ност,­ ко­ја­ на­ста­је­ као­ ре­зул­тат­ ин­тер­ак­ци­је­ ко­ри­сни­ка­ са­пред­ме­ти­ма­и­ли­ко­ви­ма­вир­ту­ел­ног­све­та.

Ком­пју­тер­ске­ игре­ чи­не­ про­бле­ма­тич­ну­ на­ра­тив­ну­ гру­пу­јер:­не­ко­ри­сте­увек­на­ра­тив­не­те­ме­(осим­кад­се­ак­ци­је­игра­ча­сво­де­на­ре­ша­ва­ње­по­зна­те­вр­сте­про­бле­ма­−­уба­ци­ва­ње­лоп­ти­це­за­голф­и­сл.),­а­на­ра­тив­ност­оба­вља­ин­стру­мен­тал­ну­функ­ци­ју­ (на­ра­тив­не­ те­ме,­ ли­ко­ви,­ме­сто­ рад­ње­и­ ци­ље­ви­ се­ за­по­ста­ве­ ра­ди­ на­ма­мљи­ва­ња­ игра­ча­ у­ свет­игре).­На­ра­тив­ни­мо­да­ли­тет­ком­пју­те­р­ске­игре­од­сту­па­од­ди­е­гетич­ког­и­драм­ског­об­ли­ка­на­ра­ци­је.

Као­што­је­драм­ска­на­ра­ци­ја­по­тен­ци­јал­но­ди­е­ге­тич­ка,­та­ко­са­игра­ма­мо­же­мо­про­ши­ри­ти­вир­ту­ал­ност­још­да­ље­оне­оте­ло­тво­ру­ју­ вир­ту­а­ли­зо­ва­ну,­ или­ по­тен­ци­јал­ну­ на­ра­тив­ност,­ко­ја­опет­са­ма­за­ви­си­од­вир­ту­ал­не­ди­е­ге­тич­ке­на­ра­тив­но­сти­по­нов­ног­при­по­ве­да­ња­ко­је­се­мо­жда­ни­ка­да­не­ће­ни­де­си­ти.

Свр­ха­ова­квог­при­сту­па,­пре­ма­Ма­ри­Ло­р­Ри­ан­је­да­по­ка­же­ ка­ко­ раз­ли­чи­ти­ ти­по­ви­ ин­тер­ак­тив­но­сти­ отва­ра­ју­ раз­ли­чи­те­ мо­гућ­но­сти­ на­ ни­воу­ на­ра­тив­них­ те­ма­ и­ кон­фи­гу­ра­ци­ја­ за­пле­та.­ Ма­ри­Ло­р­ Ри­ан­ за­сту­па­ те­зу­ да­ на­ра­ци­ја­(као­апстракт­на­ког­ни­тив­на­струк­ту­ра)­има­сво­је­раз­ли­чи­те­кон­крет­не­ма­ни­фе­ста­ци­је­у­раз­ли­чи­тим­ме­ди­ји­ма,­ко­ји­на­ра­ци­ју­при­зи­ва­ју­у­свест­на­раз­ли­чи­те­на­чи­не.­Од­ре­ђе­ни­ти­по­ви­ли­ко­ва­и­за­пле­та­су­по­вољ­ни­за­ро­ман,­дру­ги­за­филм,­по­зо­ри­ште­и­слич­но.­Ко­ја­вр­ста­при­ча­је­од­го­ва­ра­ју­ћа­за­ди­ги­тал­не­ме­ди­је,­ за­ви­си­ће­ од­ основ­ног­ ди­стинк­тив­ног­ обе­леж­ја­ових­ме­ди­ја­–­ин­тер­ак­тив­но­сти­(ин­тер­ак­тив­ност­као­спо­соб­ност­ди­ги­тал­ног­тек­ста­да­од­го­во­ри­на­про­мен­љи­ве­усло­ве­ин­пу­та).

У­екс­тер­ном­мо­де­лу,­чи­та­лац­„кон­цеп­ту­а­ли­зу­је­сво­ју­де­лат­ност­као­кр­ста­ре­ње­ба­зом­по­да­та­ка”­си­ту­и­ра­ју­ћи­се­бе­из­ван­вир­ту­ел­ног­све­та.

Код­ин­тер­ног­мо­де­ла,­чи­та­лац­је­део­вир­ту­ел­ног­све­та,­би­ло­иден­ти­фи­ка­ци­јом­се­бе­као­ава­та­ра­или­схва­та­ју­ћи­тај­свет­из­пер­спек­ти­ве­пр­вог­ли­ца.

У­екс­пло­ра­тор­ном­мо­де­лу,­ко­ри­сник/чи­та­лац­је­сло­бо­дан­да­се­кре­ће­кроз­ба­зу­по­да­та­ка­али­без­ути­ца­ја­на­суд­би­ну­вир­ту­ел­ног­све­та­ (ак­тив­ност­ки­бор­га­не­ства­ра­исто­ри­ју­ни­ти­ме­ња­за­плет).

У­он­то­ло­шком­мо­де­лу,­од­лу­ке­ко­ри­сни­ка­усме­ра­ва­ју­исто­ри­ју­вир­ту­ел­ног­све­та­јер­се­(сход­но­из­бо­ру)­он­то­ло­шки­ства­ра­мо­гу­ћи­свет,­тј.­раз­ви­ја­при­ча­на­осно­ву­да­те­си­ту­а­ци­је.

221

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Екс­тер­но­екс­пло­ра­тор­на­ин­тер­ак­тив­ност­се­са­сто­ји­у­сло­бо­ди­из­бо­ра­пу­те­ва­кроз­тек­сту­ал­ни­про­стор,­али­овај­про­стор­не­ма­ по­ве­за­ност­ са­ све­том­ рад­ње­ у­ при­по­ве­ци.­ Ло­гич­ка­струк­ту­ра­при­по­вет­ке­и­слу­чај­не­крет­ње­кроз­текст­су­не­ком­па­ти­бил­ни.­ Екс­тер­ност­ је­ ис­по­ље­на­ кроз­ „не­у­ра­ња­ње”­у­текст,­док­је­екс­пло­ра­тор­ност­ин­тер­ак­тив­но­сти­из­ра­же­на­кроз­текст­сла­га­ли­цу,­тј.­ко­ри­сни­ков­пут­кр­ста­ре­ња­не­ути­че­на­са­ме­на­ра­тив­не­до­га­ђа­је­већ­„на­на­чин­на­ко­ји­се­гло­бал­ни­на­ра­тив­ни­обра­зац­(уко­ли­ко­уоп­ште­по­сто­ји)­ја­вља­у­све­сти.”­Мо­дел­о­ко­ме­је­реч­сто­га­про­мо­ви­ше­ме­та­фик­циј­ски­став­и­ау­то­ре­флек­сив­ну­фик­ци­ју.­Сма­њу­је­ва­жност­са­ме­при­по­вет­ке­афир­ми­шу­ћи­игру­ње­ног­от­кри­ва­ња­(баш­као­што­сла­га­ли­ца­под­ре­ђу­је­сли­ку­про­це­су­ње­не­кон­струкције).

Ин­тер­но­екс­пло­ра­тор­на­ин­тер­ак­тив­ност­до­зво­ља­ва­не­ко­ли­ко­вр­ста­за­пле­та:­ми­сте­ри­ју­(два­на­ра­тив­на­ни­воа­су­по­ве­за­на­−­рад­ња­де­тек­тив­ке­и­при­ча­ко­ју­би­тре­ба­ло­ре­кон­стру­и­са­ти),­ при­по­вет­ке­ усред­сре­ђе­не­ на­ од­но­се­ ли­ко­ва­ (чи­та­тељ­ка­се­пре­ба­цу­је­са­вер­зи­је­при­че­јед­ног­ли­ка­на­вер­зи­ју­дру­гог),­про­стор­ну­при­по­вет­ку­(глав­на­те­ма­је­ис­тра­жи­ва­ње­и­пу­то­ва­ње),­при­по­вет­ку­ме­ста.­

Екс­тер­но­он­то­ло­шка­ин­тер­ак­тив­ност­до­зво­ља­ва­ко­ри­сни­ку­да­бу­де­„све­мо­гу­ћи­бог”­си­сте­ма,­јер­упра­вља­ли­ко­ви­ма­спо­ља,­и­у­од­но­су­на­вре­ме­и­у­од­но­су­на­про­стор­из­ми­шље­ног­све­та­(до­но­си­од­лу­ке­за­ли­ко­ве,­ста­вља­пре­пре­ке­на­њи­хов­пут­и­ме­ња­њи­хо­ву­око­ли­ну).­Јед­но­став­но,­то­је­„на­ра­ци­ја­вир­ту­ел­не­исто­ри­је”.­

Ком­би­но­ва­ње­он­то­ло­шке­и­екс­тер­не­ин­тер­ак­тив­но­сти­илу­стру­је­ раз­у­ме­ва­ње­хи­пер­тек­ста­ као­Але­фа12­ и­ чи­та­о­ца­ као­ко­а­у­то­ра­за­пле­та­уко­ли­ко­би­би­ло­мо­гу­ће­про­на­ћи­на­ра­тив­ну­ко­хе­рент­ност­у­сва­кој­по­себ­ној­тран­свер­за­ли­хи­пер­тек­сту­ал­не­мре­же.­Пи­о­ни­ри­хи­пер­тек­ста­по­сма­тра­ли­су­хи­пе­р­текст­као­тек­сту­ал­ни­објект­ко­ји­се­чи­ни­ве­ћим­не­го­што­он­за­пра­во­ је­сте­за­то­што­чи­та­лац­мо­же­про­ве­сти­са­те­од­го­не­та­ју­ћи­но­ве­при­че­из­ње­га.­Ма­ри­Ло­р­Ри­ан­су­ге­ри­ше­да­је­на­ра­тив­ну­ко­хе­рен­ци­ју­не­мо­гу­ће­одр­жа­ти­у­ком­плек­сном­си­сте­му­ ве­за.­По­треб­не­ су­ јед­но­став­ни­је­ струк­ту­ре­ са­ма­ње­гра­на­и­ма­ње­та­ча­ка­од­лу­чи­ва­ња,­ка­ко­би­„ау­тор”­мо­гао­да­ ди­зај­ни­ра­ пу­та­њу­ при­че.­ Ком­би­на­тор­на­ екс­пло­зи­ја,­ и­па­да­ње­у­слу­чај­ност­мо­гу­да­по­ста­ну­смрт­ни­не­при­ја­те­љи­наратив­не­ко­хе­рент­но­сти.

12­Алеф­ је­ мали­ ограничени­ предмет­ који­ се­шири­ у­ бескрај­ призора­ и­бескрај­временских­секвенци.­Актер­би­могао­да­посвети­читав­живот­његовом­ проучавању,­ иако­ се­ читав­ његов­ живот­ огледа­ у­ једном­тренутку.­Мит­о­Алефу­је­преузет­из­кратке­приче­Хорхеа­Луиса­Борхеса.

222

ПРЕДРАГ РОДИЋ

При­мер­екс­тер­не­он­то­ло­шке­ин­тер­ак­тив­но­сти­је­игра­си­му­ла­ци­је­ са­ са­мо­ јед­ним­ „ли­ком”­ у­ гра­ду­ (Sim­city)­ или­цар­ству­ (Ca­e­sar).­Мо­гу­ћи­ раз­вој­ до­га­ђа­ја­ у­ сва­кој­ да­тој­ тач­ки­усло­вљен­ је­ тре­нут­ним­ ста­њем­ из­ми­шље­ног­ све­та,­ а­ не­чи­та­вом­про­шлом­исто­ри­јом­све­та­као­у­кла­сич­ном­при­по­ве­да­њу­(где­је­из­бор­оп­ци­ја­су­жен­јер­рад­ње­мо­ра­ју­оста­ти­кон­зи­стент­не­са­про­шло­шћу).­У­по­ме­ну­тим­игра­ма­дра­ма­тич­ност­ се­по­сти­же­ та­ко­што­ је­ ко­ри­сник­ вла­дар­Рим­ског­Цар­ства­или­Гра­до­на­чел­ник­ко­ји­по­сто­ји­у­про­сто­ру­из­над­„по­да­ни­ка”­(они­не­де­лу­ју­у­си­му­ла­кру­му­ре­ал­ног­вре­ме­на­јер­има­ју­бес­ко­нач­но­вре­ме­на­рас­по­ла­га­њу­да­до­не­су­од­лу­ку).­Ов­де­су­при­сут­ни­и­ин­тер­ни­еле­мен­ти­ин­тер­ак­тив­но­сти­јер­ће­Це­сар­би­ти­зба­чен­са­тро­на­уко­ли­ко­вар­ва­ри­по­ро­бе­цар­ство­и­сл.

Ин­тер­но­он­то­ло­шка­ ин­тер­ак­тив­ност­ пред­ста­вља­ју­ игре­ак­ци­о­ног­(ro­le­pl­ayin­g)­и­аван­ту­ри­стич­ког­ти­па.­Њи­хов­те­мат­ски­и­ струк­ту­рал­ни­ре­пер­то­ар­ је­ огра­ни­чен­ јер­при­ме­њу­ју­ар­хе­тип­ски­за­плет:­хе­рој­тра­га­про­ла­зе­ћи­кроз­опа­сне­пре­де­ле,­ по­ра­жа­ва­ си­ле­ зла­ и­ осва­ја­же­ље­ни­ циљ.­ Глав­но­од­сту­па­ње­ је­у­то­ме­што­хе­рој­мо­же­да­из­гу­би­и­аван­ту­ра­се­ни­кад­не­за­вр­ша­ва.­Еле­мент­на­ра­ци­је­ко­ји­пру­жа­мо­гућ­ност­ва­ри­ја­ци­је­ је­оквир­рад­ње­(ак­ци­о­не­игре­ин­си­сти­ра­ју­на­уз­бу­ђе­њу­при­кре­та­њу­кроз­пре­део­и­че­стим­при­ли­ка­ма­за­ак­ци­ју­−­пу­ца­ње).­

На­ра­тив­ност­ак­ци­о­них­ига­ра­функ­ци­о­ни­ше­као­по­др­шка­у­игри­ пре­тва­ра­ња,­ као­ под­стре­кач­ ма­ште.­ Ин­тер­ак­тив­ност­ни­је­свој­ство­ко­је­омо­гу­ћу­је­ства­ра­ње­сми­сла­на­ра­ци­је­ јер­је­игра­чу­по­треб­но­при­вре­ме­но­од­у­зе­ти­кон­тро­лу­да­би­се­ус­по­ста­вио­на­ра­тив­ни­оквир.­

Ин­тер­но­он­то­ло­шка­ ин­тер­ак­тив­ност­ сво­ју­ иде­ал­ну­ ре­а­ли­за­ци­ју­на­ла­зи­у­мит­ском­ме­сту­три­јум­фа­на­ра­ци­је­у­пр­вом­ли­цу­(Ho­lo­deck)13.­Не­из­ве­сност­кон­цеп­та­Хо­ло­дец­ка­као­об­ли­ка­ ди­ги­тал­не­ на­ра­ци­је­ има­ сво­је­ не­из­ве­сне­ аспек­те­ и­ у­тех­но­ло­шком,­ал­го­ри­там­ском­и­пси­хо­ло­шком­сми­слу.­

Уме­сто­за­кључ­ка

По­ку­ша­ли­смо­да­у­овом­ра­ду­от­кри­је­мо­ма­ње­екс­пли­ци­тан­на­ра­то­ло­шки­ аспект­ хи­пер­тек­ста,­ ар­гу­мен­ту­ју­ћи­ то­ на­ на­чин­Шло­мит­Ри­мон­Ке­нан.­Го­во­ре­ћи­о­од­но­су­на­ра­то­ло­ги­је­и­де­кон­струк­ци­је­Ри­мон­Ке­нан­(Shlo­mith­Rim­mon­Ke­nan)14­

13­Холодек­је­врста­ВР­пећине,­дигитална­мултисензорна­нарација­(потиче­из­ТВ­серије­Звездане­стазе)­где­корисник­постаје­лик­у­компјутерски­генерисаном­свету­ликова­и­учесник­у­првом­лицу.

14­Ке­нан,­Ш.­Р.­(2007)­На­ра­тив­на­про­за,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га,­Ал­фа,­стр.­163.

223

ПРЕДРАГ РОДИЋ

за­кљу­чу­је:­„Уме­сто­да­раз­ли­ку­је­на­ра­тив­ну­про­зу­од­дру­гих­ти­по­ва­при­по­ве­сти­ (као­што­ сам­ ја­по­ку­ша­ла­да­учи­ним),­де­кон­струк­ци­ја­ је­ за­ин­те­ре­со­ва­на­ упра­во­ за­ оне­ еле­мен­те­ко­ји­су­за­јед­нич­ки­за­ро­ма­не,­фил­мо­ве,­стри­по­ве,­плес,­но­вин­ске­из­ве­шта­је,­исто­ри­о­граф­ске­књи­ге,­пси­хо­а­на­ли­тич­ке­се­си­је­и­фи­ло­зоф­ске­ди­ску­си­је­−­ кул­тур­не­про­из­во­де­ ко­ји­се­тра­ди­ци­о­нал­но­сма­тра­ју­не­вер­бал­ним,­не­фик­ци­о­нал­ним­и­не­на­ра­тив­ним.­Као­што­сам­по­ка­за­ла­у­дру­гом­по­гла­вљу,­на­ра­то­ло­ги­ја­ се­ та­ко­ђе­ ба­ви­ за­јед­нич­ким­ име­ни­те­љем­ ра­зних­ти­по­ва­при­по­ве­сти.­Тај­за­јед­нич­ки­име­ни­тељ­је­’при­ча’­–­не­вер­бал­на­тво­ре­ви­на­ко­ју­на­ра­то­ло­ги­ја­ап­стра­ху­је­из­вер­бал­них­ тек­сто­ва,­ као­ и­ из­ дру­гих­ си­сте­ма­ зна­ко­ва.­ Са­дру­ге­ стра­не,­ де­кон­струк­ци­ју­ за­ни­ма­ју­ вер­бал­не­ пре­ не­го­не­вер­бал­не­слич­но­сти­из­ме­ђу­свих­вр­ста­при­по­ве­сти.­Уме­сто­ да­ из­дво­ји­ за­јед­нич­ки­ аспект­ раз­ли­чи­тих­ ти­по­ва­ при­по­ве­сти,­аспект­ко­ји­је­не­за­ви­сан­од­ме­ди­ја,­она­ис­тра­жу­је­на­ра­тив­не­еле­мен­те­у­са­мој­ре­то­ри­ци­исто­ри­о­граф­ских,­фи­ло­зоф­ских­и­пси­хо­а­на­ли­тич­ких­тек­сто­ва­ (Де­ри­да,­де­Ман,­Ла­кан­Фел­ман,­Но­рис).­Због­тен­ден­ци­је­да­при­вла­че­па­жњу­на­соп­стве­ну­ре­то­рич­ност­и­фик­ци­о­нал­ност,­књи­жев­не­при­по­ве­сти­по­ста­ле­су­не­ка­вр­ста­па­ра­диг­ме­ко­ја­се­ко­ри­сти­да­би­се­от­кри­ли­на­ра­тив­ни­еле­мен­ти­у­тек­сто­ви­ма­у­ко­ји­ма­је­та­ вр­ста­ све­сти­ обич­но­ма­ње­ екс­пли­цит­на.­ Та­ко­ схва­ће­но­про­у­ча­ва­ње­при­по­ве­сти­пре­ста­је­да­бу­де­огра­ни­че­но­ са­мо­на­по­е­ти­ку,­и­по­ста­је­по­ку­шај­да­се­опи­шу­фун­да­мен­тал­не­опе­ра­ци­је­сва­ког­си­сте­ма­зна­ко­ва.”­

Хи­пер­текст­смо­по­сма­тра­ли­као­зна­ков­ни­по­ре­дак­ко­ји­екс­трак­ци­јом/чи­та­њем­ увек­ из­но­ва­ при­ча­ при­че.­ Чи­та­ње­ хи­пер­тек­ста­мо­гу­ће­је­спро­ве­сти­на­рав­ни­лек­се­ма­(ко­ја­мо­же­би­ти­све­–­од­јед­не­ре­чи­до­кра­ћег­ни­за­ре­че­ни­ца)­као­нај­ма­ње­мо­гу­ће­је­ди­ни­це­чи­та­ња,­ка­ко­то­де­фи­ни­ше­Барт­у­С/З.­Је­ди­ни­це­ чи­та­ња­ раз­дво­је­не­ и­ раз­вр­ста­не­ до­би­ја­ју­ раз­не­функ­ци­је­на­ви­шим­рав­ни­ма­ор­га­ни­за­ци­је.­Устрој­ство­лек­се­ма,­пре­ма­Бар­ту,­од­ви­ја­се­у­пет­ко­до­ва­ко­ји­омо­гу­ћа­ва­ју­чи­та­ње­тек­ста.­Раз­вр­ста­ти­лек­се­ме­зна­чи­да­ти­им­ме­сто­уну­тар­на­шег­ ис­ку­ства­ са­ дру­гим­ тек­сто­ви­ма­и­ са­ дис­кур­сом­о­ све­ту.­Ко­до­ви­ су­ хо­мо­ге­ни­ –­ свр­ста­ва­ју­ за­јед­но­ чла­ни­це­јед­не­вр­сте­сво­јом­екс­пли­ка­тор­ном­функ­ци­јом.­Ум­бер­то­Еко­де­фи­ни­ше­код­као­кон­вен­ци­ју­ко­ја­утвр­ђу­је­еле­мен­те­­пла­на­из­ра­за­и­од­сут­них­еле­ме­на­та­пла­на­са­др­жи­не.15­Пет­ко­до­ва­ко­је­Барт­у­С/З­из­два­ја­ни­је­ни­пот­пун­ни­до­во­љан­јер­број­ко­до­ва­мо­же­да­ва­ри­ра­у­скла­ду­с­ода­бра­ним­углом­ви­ђе­ња­и­са­ме­при­ро­де­тек­ста­ко­ји­се­ана­ли­зи­ра.­Про­је­ре­тич­ки­код­упра­вља­чи­та­о­че­вим­кон­стру­и­са­њем­за­пле­та­као­и­хер­ме­не­у­тич­ки­код­(ко­ји­у­се­би­укљу­чу­је­ло­ги­ку­пи­та­ња­и­одговора,­

15­Еко,­У.­(2004)­Код,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га,­Ал­фа,­стр.­86.

224

ПРЕДРАГ РОДИЋ

ре­ше­ња­ и­ за­го­нет­ки),­ кон­стру­и­са­њем­ ли­ко­ва­ упра­вља­ се­мич­ки­ код­ (он­ пру­жа­ мо­де­ле­ ко­ји­ма­ чи­та­лац­ са­ку­пља­ се­ман­тич­ке­ од­ли­ке­ ко­је­ се­ од­но­се­ на­ ли­ко­ве­ тј.­ иде­о­ло­ги­ја­ли­ка­упра­вља­ода­би­ром,­сре­ђи­ва­њем­и­име­но­ва­њем­ни­зо­ва­се­ма),­ кон­стру­и­са­њем­те­ма­и­ сим­бо­ла­упра­вља­сим­бо­лич­ки­ код,­ док­ ре­фе­рен­ци­јал­ни­ код­ чи­не­ кул­тур­на­ тра­ди­ци­ја­и­сте­ре­о­тип­но­зна­ње­(­на­пр.­уз­ре­чи­це­и­дру­ги­„без­и­ме­ни”­гласови­ко­лек­ти­ва).

Упит­но­је­да­ли­по­сто­ји­код­на­ра­ци­је.­Код­на­ра­ци­је­ко­ји­би­омо­гу­ћио­да­ чи­та­лац­по­ста­ви­ хи­пер­текст­ у­ вр­сту­ ко­му­ни­ка­тив­ног­ко­ла.­На­ра­тив­ни­уго­во­ри­ко­ји­вла­да­ју­из­ме­ђу­чи­та­о­ца­и­хи­пер­тек­ста­и­ко­ји­омо­гу­ћу­ју­да­се­пре­по­зна­свет­ко­ји­хи­пер­текст­гра­ди,­за­сни­ва­ју­се­на­ра­зли­ци­ди­на­мич­ких­пре­ди­ка­та­(функ­ци­је)­и­ста­тич­ких­пре­ди­ка­та­(ква­ли­фи­ка­ци­је).­Про­је­рек­тич­ки­и­хер­ме­не­у­тич­ки­ко­до­ви­до­при­но­се­пре­по­зна­ва­њу­ди­на­мич­ких­пре­ди­ка­та,­док­еле­мен­ти­се­мич­ког­и­сим­бо­лич­ког­ко­да­обра­зу­ју­ста­тич­ке­пре­ди­ка­те­ко­ји­се­ком­би­ну­ју­на­ви­шим­рав­ни­ма.­Дру­штве­ни­дис­курс­јед­ног­раз­до­бља­чи­ни­из­ве­сне­рад­ње­зна­чај­ним­и­вред­ним­при­че.­Уло­гу­ ди­на­мич­ког­ пре­ди­ка­та­ мо­же­ игра­ти­ би­ло­ ко­ји­ еле­мент­ко­ји­је­узет­из­хи­пер­тек­сту­ал­ног­про­сто­ра­а­од­го­ва­ра­до­ми­нант­ним­твр­ђе­њи­ма­дру­штве­ног­дис­кур­са­ко­јем­хи­пер­текст­­in­po­ten­tio­при­па­да.­Ко­је­рад­ње­ће­при­па­да­ти­за­пле­ту,­осим­дру­штве­ног­дис­кур­са,­ то­ће­од­ре­ди­ти­ струк­ту­ра­ за­пле­та­и­струк­ту­ра­на­ра­ци­је­.

ЛИ­ТЕ­РА­ТУ­РА:Абот,­Х.­П.­(2009)­Увод­у­те­о­ри­ју­про­зе,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гласник.­

Bal,­M.­(2000)­Na­ra­to­lo­gi­ja,­Be­o­grad:­Na­rod­na­knji­ga.

De­le­u­ze,­G.­and­Gu­at­ta­ri,­F.­(1987)­A­Tho­u­sand­Pla­te­a­us,­Min­ne­a­po­lis.

Еко,­У.­(2003)­Шест­шет­њи­по­на­ра­тив­ној­шу­ми,­Бе­о­град:­Народ­на­књи­га,­Ал­фа.

Еко,­У.­(2004)­Код,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га,­Ал­фа.

Fu­ko,­M.­(1975)­Šta­je­au­tor?,­Iz­raz­br.­11­12,­Sa­ra­je­vo.

Gib­son,­V.­(2001)­Ne­u­ro­man­ser,­Be­o­grad:­Pla­to.

Gr­ži­nić,­M.­(1998)­U­re­du­za­vir­tu­al­ni­kruh,­Za­greb:­Me­an­dar.­

Ka­ler,­Dž.­(1990)­Struk­tu­ra­li­stič­ka­po­e­ti­ka,­Be­o­grad:­Srp­ska­književna­za­dru­ga.­

Ke­nan,­S.­R.­(1983)­Nar­ra­ti­ve­Fic­tion:­Con­tem­po­rary­Po­e­tics,­London­–­New­York:­Ro­u­tled­ge.

225

ПРЕДРАГ РОДИЋ

Ке­нан,­Ш.­Р.­(2007)­На­ра­тив­на­про­за,­Бе­о­град:­На­род­на­књи­га,­Ал­фа.

Lan­dow,­G.­P.­(1994)­Hyper­/­Text­/­The­ory,­Bal­ti­mo­re­&­Lon­don:­The­Johns­Hop­kins­Uni­ver­sity­Press.

Lu­nen­feld,­P.­(2000)­Snap­to­Grid,­MIT­Press­Cam­brid­ge,­Lon­don:­Mas­sac­hu­setts.­

Ma­no­vič,­L.­(2001)­Me­ta­me­di­ji­–­iz­bor­tek­sto­va,­Be­o­grad:­Cen­tar­za­sa­vre­me­nu­umet­nost.

Принс,­Џ.­(2011)­На­ра­то­ло­шки­реч­ник,­Бе­о­град:­Слу­жбе­ни­гла­сник.

Ri­ker,­P.­(1993)­Vre­me­i­pri­ča­I,­Srem­ski­Kar­lov­ci­i­No­vi­Sad:­Iz­da­vač­ka­knji­žar­ni­ca­Zo­ran­Sto­ja­no­vić.

Ryan,­М.­L.­(2002)­Pi­ta­nje­na­ra­ci­je­u­di­gi­tal­nim­me­di­ji­ma,­Kul­tur­treger­broj­3,­No­vi­Sad.

We­not,­L.­(2000)­Na­ra­ci­ja­i­svet­ska­mre­ža,­Gu­rui­di­gi­tal­ne­pu­sti­nje,­Be­o­grad:­Mo­no&Ma­na­na­Press.

Že­net,­Ž.­(1985)­Fi­gu­re,­Be­o­grad:­Vuk­Ka­ra­džić.­

Predrag­RodićUniversity­of­Arts­in­Belgrade­–­­

Department­for­Theory­of­Arts­and­Media,­Belgrade

NARRATIVE­ASPECTS­OF­THE­HYPERTEXT

Abstract

The­ paper­ discusses­ narrative­ aspects­ of­ the­ hypertext,­ with­ special­emphasis­on­achrony­and­focalisation.­It­also­questions­the­thesis­that­the­database­offers­resistance­to­narrative.­On­the­contrary,­a­database­as­a­symbolically­unorganised­system­is­arranged­into­an­encoded­order­of­the­storyline­owing­to­narratological­strategies.­The­narrative­lines­can­

only­be­limited­by­the­focaliser­(author/reader).

Key­words:­hypertext,­reader,­achrony,­focalyzation,­code