S A D R A J

Biznis plan: Opremanje i voenje proizvodnje brze hrane u radnji Tornado potato

S A D R A J

1. Rezime biznis plana1.1. Podaci o preduzetniku kao investitoru1.2. Podaci iz sainjenog biznis plana

2. Opis firme2.1. Karakter i motiv preduzetnika2.2. Raspoloiva materijalna osnova2.3. Rukovodei tim

3. Analiza trita3.1. Analiza okruenja3.2. Analiza trita nabavke3.3. Analiza trita prodaje3.4. Ocena proizvodnog potencijala

4. Program proizvodnje i proizvodni plan4.1. Opis tehnologije4.2. Faze tehnolokog procesa4.3. Lokacija predvienog poslovanja4.4. Struktura poslovnih objekata4.5. Struktura potrebne opreme4.6. Struktura potrebnih zaliha materijala4.7. Proizvodni plan

5. Plan ljudskih resursa5.1. Izbor unutranje organizacije5.2. Potrebna struktura zaposlenih

6. Prodajni plan6.1. Analiaza prodaje6.2. Formiranje cene proizvoda

7. Marketing plan7.1. Proizvod7.2. Ciljna grupa7.3. Ciljno trite7.4. Cena7.5. Konkurencija7.6. Kanali distribucije7.7. Promocija8. Plan realizacije biznisa

9. Finansijski plan9.1. Predraunska vrednost investicije9.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja9.3. Analiza plana prihoda9.4. Analiza plana rashoda9.5. Projekcija bilansa uspeha9.6. Plan potrebnih obrtnih sredstava9.7. Finansijski tok9.8. Projekcija bilansa stanja

10. Ocena efektivnsti biznisa10.1. Ekonomska ocena biznisa10.1.1. Statika ocena biznisa10.1.2. Dinamika ocena biznisa10.2. Ocena rizika biznisa10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano-u evrima)10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivosti10.3. Drutvena ocena biznisa10.4. Zakljuna ocena biznisa

11. Plan budueg razvoja

12. Dodatak12.1. Prilozi12.2. Pratea dokumentacija

1. Rezime biznis plana

1.1. Podaci o preduzetniku kao investitoru Tabela T_1 Podaci o preduzetniku kao investitoruPrezime, ime i zanimanje preduzetnikaBuanovi Dijana, ekonomski tehniar

Adresa stanovanja preduzetnikaDimitrija Tucovia 6, Majdanpek

Naziv i sedite planirane firmeRadnja Tornado potato, Kralja Petra I, Bor

Obezbeena osnovna sredstva za biznis10.000 evra

Naziv odabrane poslovne idejeUsluga brze hrane- tornado potato

Kvalifikovanost preduzetnika za biznis (poslovni bonitet)Pozitivan, (preduzetnik struan i bez dugova)

Motiv (cilj) bavljenja biznisomPorodino prihodovanje preko samostalne firme

Konsultanti u pripremi biznis planaDr Jovanovi Ivan, dipl. ing., Pirot

Menadment tim1) Buanovi Dijana ekonomski teh. vlasnik i direktor firme (bez iskustva) 2) Lazarevi Marko, elektrotehniar multimedijezamenik direktora (bez iskustva)

1.2. Podaci iz sainjenog biznis planaTabela T_2 Podaci o sainjenom biznis planuNaziv biznis planaBiznis plan opremanja i voenja proizvodnje brze hrane u radnji Tornado potato

Datum registrovanja firmeDecembar 2012. godine

Period organizovanja firmeIX XII 2012.

Osnovni proizvodi/usluge firmeTornado potato i osveavajuih pia

Godinje koliine proizvoda/usluga18.780 kom. Tornado potata i 18.720 kom. pia

Ciljno trite prodajeObezbeeno (lokalni kupci-graani)

Ciljno trite nabavkeObezbeeno (domae trite)

Period praenja poslovanja5 godina (od 2013. do 2017. godine)

Broj zaposlenih u firmi1 radnik

Cene u biznis planuevro (1 = 100,00 din)

Prosean godinji prihod i rashodPrihod: 37.520 ; rashod: 22.714

Predraun ukupnih ulaganja4.653

Uee preduzetnika u investicijama4.653 (100%)

Uee kredita/pozajmica u ulaganjima/

Ekonomska ocena biznisa (statika)Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 133,26 % ; vreme vraanja ulaganja 0,75 god.-9 meseci)

Ekonomska ocena biznisa (dinamika) [slike: R_1 i R_2]Pozitivna (rok vraanja: 0,75 god; neto sadanja vrednost za i=10% je: 9.923 ; interna stopa povraaja: 346 %

Ocena rizika novog biznisaPozitivna (prag rentabilnosti: 15,7 % ili 5.895 ; osetljivost na promenu cena: 59,15%; )

Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) [slika: R_3]Pozitivna (pad ukupnog prihoda mogu do 20%; poveanje materijalnih trokova malo utiu na projekat, mogue poveanje i do 60%)

Drutvena ocena novog biznisaPozitivna (sa ekolokog i socijalnog aspekta)

Zakljuna ocena novog biznisaPozitivna (sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti)

Slika R_1. Ekonomski novani tok

Slika R_2. Interna stopa povraaja

Slika R_3. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)

2. Opis firme

2.1. Karakter i motiv preduzetnika

Ja, Dijana Buanovi kao autor ovog Biznis plana i osniva budue Radnje Tornado Potato sa seditem u Boru, o sebi istiem sledee podatke: Rodena sam 1992. godine u Majdanpeku. Tokom kolovanja stekla sam diplomu ekonomskog tehniara. Nakon toga, zapoela sam studiranje na Tehnikom fakultetu u Boru. Tokom ovog perioda prouavala sam razvoj potreba u Boru za brzom hranom i s tim sam odluila da uvedem novi proizvod.

2.2. Raspoloiva materijalna osnova

U odabranu proizvodnju spremna sam da ukljuim odgovarajuu linu uteevinu, ija vrednost iznosi oko 1.703 evra.

Nomenklatura imovineJ. mereKoliinaVrednost ()

Friider za namirnicekom1250

Dostavno vozilokom12.500

Fritezakom1200

--2.950

2.3. Rukovodei tim

Rukovodei (menadment) tim, budue preduzetnike radnje Tornado Potato, e sainjavati:1. Buanovi Dijana, ekonomski tehniar vlasnik i direktor firme, bez iskustva,2. Lazarevi Marko, elektrotehniar zamenik direktora, bez iskustva.

3. Analiza trita

3.1. Analiza okruenja

Analizirajui razne mogunosti za nameravanu proizvodnju brze hrane, u konsultacijama sa odabranim ekspertima, opredelio sam se za proizvodnju brze hrane kreativnog izgleda, jer je ovaj proizvod na lokalnom i irem tritu veinom deficitaran. Naime, re je o tome da je potranja za novim proizvodom na tritu brze hrane poveana, kao veoma cenjena vrsta proizvoda od krompira na inostranom tritu. Pored toga, za ovu proizvodnju sam se opredelio zato to sam prethodno izvrio konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje, koja je pokazala punu ekonomsku i drutvenu opravdanost ovog biznisa.

3.2. Analiza trita nabavke

Za planiranu proizvodnju neophodno je godinje obezbediti sledee repromaterijale: Povre; kao glavni sastojak proizvoda koristi se krompir, za salate koje koristimo kao prilog su zelena salata, paradajz, paprika, argarepa, luk, kupus. Kobasice; koje e se koristiti u sklopu glavnog proizvoda. Ostali dodaci; koje koristimo za pripremanje i sluenje proizvoda; ulje, zaini, prilozi, papirne salvete, plastine ae, papirne porcije i tapii. Pia: Alkoholna i bezalkoholna; kafa, gazirani i negazirani sokovi, pivo, voda.

Domae trite je dobro snabdeveno ovim repromaterijalom, pa sa te strane ne treba oekivati osetnije zastoje u proizvodnji. T_4 Nabavka repromaterijala sa domaeg tritaR.brojPreduzeeSediteVrsta proizvoda

1.PijacaBorpovre

2.PiljarniceBorpovre

3.Lokalni marketiBorOstali dodaci

4.Diskont LavBorpia

5.Mesara AntiBorKobasice

6.Mesara MatijeviBorkobasice

7.

8.

n

3.3. Analiza trita prodaje

Planirane koliine Tornado krompira, kontinuirano e se plasirati graanima grada kao brza hrana. Pri tome se rauna da e se plasman nesmetano realizovati, obzirom na oekivani rast potreba za ovim proizvodom i na slabu lokalnu konkurenciju..

Na osnovu preliminarnih rezultata istraivanja, trite za plasman Tornado krompira obuhvatao bi potencijalne kupce tj. fizika lica.

3.4. Ocena proizvodnog potencijala

Polazei od ispitane lokalne konkurencije u oblasti brze hrane, lino cenim da sa svojim individualnim i materijalnim potencijalima u ovoj oblasti mogu biti veoma konkurentna i uspena.

4. Program proizvodnje i proizvodni plan

4.1. Opis tehnologije

Tehnologija planirane proizvodnje zasnivae se na pruanju usluge brze hrane. Nju, u procesnom smislu, karakteriu sledei faktori: Na proizvod dobijamo spiralnim seenjem krompira na aparatu predodreenim za tu funkciju koji se zatim pri u fritezi. U zavisnosti od potreba i elja kupaca proizvodu se dodaju eljeni prilozi, kobasica ili povre. Proizvod se slui na tapiu u papirnim porcijama, ili samo na tanjiru.

Time se, uz dobru organizaciju, omoguava ostvarivanje 313 proizvodnih turnusa godinje, pri emu jedan turnus traje 1 dan.

4.2. Faze tehnolokog procesa

Gledano sa aspekta celine proizvodnje, nju karakteriu odredene faze koje se meusobno nadovezuju, kao to je prikazano na slici 4.

NabavkarepromaterijalaObrada repromaterijalaPakovanje proizvodaServiranje proizvoda

Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji brze hrane

4.3. Lokacija predvienog poslovanja

Planiranu proizvodnju brze hrane realizovau na lokaciji starog Fresha (Bor, Kralja Petra 1) ,kao to je prikazano na slici 5. Na pomenutoj lokaciji, praktino postoje svi potrebni graevinski objekti i neophodna infrastruktura: elektrina, vodovodna i kanalizaciona instalacija, telefonska linija i dobra putna veza. Time su obezbeeni glavni uslovi za ovu proizvodnju.

Slika 5. Lokacija i objekat za proizvodnju brze hrane

4.4. Struktura poslovnih objekata

Proizvodnja glavnog proizvoda vrie se u kuhinji.Taj proizvodni objekat, nakon adaptacije, sluie za proizvodnju brze hrane. Radi kontinuiteta proizvodnje, deo proizvodnog objekta e se podeliti na 7 komora gde e se vriti spremanje,i posluivanje,kao to je prikazano na slici 6. Poslovni objekat bie klimatizovan tj. bie automatizovano regulisana unutranja temperatura i vlanost vazduha.

Slika 6. Struktura proizvodnog objekta

4.5. Struktura potrebne opreme

Pored obezbeenih objekata, za uspenu proizvodnju brze hrane neophodno je nabaviti respirator, aparat za spiralno seenje krompira i klimatizacionu opremu.

4.6. Struktura potrebnih zaliha materijala

Planirana proizvodnja, za potrebu njenog kontinuiteta, u svakom momentu zahteva raspolaganje sa trajnim zalihama repromaterijala za 6-15 dana. U tabeli T_7 prikazane su potrebe trajnih zaliha za repromaterijalima.

Tabela T_7 Potrebne trajne zalihe repromaterijalaNomenklatura zalihaVreme potronja (dani)J. mereKoliina

Krompir 15dak5

Povre 6kutije12

Pie 6gajbe12

Pribor za posluivanje15pakovanje6

Prilozi 6kantice21

Kobasice 6kg6

Ulje 6l48

4.7. Proizvodni plan

Prema zakupljenom objektu koju u staviti u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim potrebama obuhvaenog trita u ijem zadovoljavanju nameravam da uestvujem, procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2012 godine. Iza toga, u funkciji ocenjivanja i unapreivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 5-ogodisnji period, tj. razdoblje od 2013. do 2017. godine.

Na osnovu toga, specificirao sam zakupljeni objekat koju u ukljuiti u biznis i opredelio sam se za godinji obim brze hrane od 18.780 porcija godinje, s tim to e u tome dodatni artikl biti pie, kao to je prikazano u tabeli T_8.

NomenklaturaproizvodaJed.mereKoliina proizvoda za trite Bora

Brza hranaKom.18.78018.780

Pie Kom.18.72018.720

5. Plan ljudskih resursa

5.1. Izbor unutranje organizacije

Saglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremio sam adekvatan model unutranje organizacije u radnji, kao to je prikazano na slici 7.

Direktor radnjeProizvodni radnikI smeneProizvodni radnikII smeneKomercijalista

Slika 7. Projektovana unutranja organizacija proizvodnje brze hrane

5.2. Potrebna struktura zaposlenih

Analizirajui dosadanju praksu u oblasti proizvodnje ampinjona, doao sam do ocene da planiranu proizvodnju moe uspeno da realizuje grupa od 4 radnika, kao to je prikazano u tabeli T_9.

Tabela T_9. Struktura zaposlenih u planiranom biznisuRadno mestoNivostrunostiBroj radnika po godinama

201320142001520162017

DirektorSSS11111

KomercijalistaSSS11111

Proizvodni radnikSSS22222

44444

Funkciju direktora lino u obavljati kao vlasnik radnje. Komercijalne poslove realizovae zamenik direktora kao elektrotehniar. Proizvodne poslove, u dve smene, realizovae 2 radnika tehnike i veterinarske struke.

Za potrebe proizvodnje brze hrane i posluivanja, angaovae se zaposleni radnici.U sklopu naeg preduzea imamo etvoro radnika koji se odriu plata u korist profita preduzea. .6. Prodajni plan

6.1. Analiaza prodaje

Polazei od navedenih potreba, raspoloivog poslovnog prostora, preliminarnog ispitivanja trita nabavke repromaterijala i trita prodaje, sainila sam odgovarajui plan prodaje, za koji verujem da e se dostii, kao to je prikazano u tabeli T_10. Prodajni plan ima porast, tj. nivo proizvodnje je rastui.

Tabela T 10. Plan prodaje proizvoda u projektovanih pet godinaPlanirani finalni proizvodiJed.mereKoliine po godinama

20132014201520162017

Brza hranakom18.78018.78018.78018.78018.780

Pie kom18.72018.72018.72018.72018.720

6.2. Formiranje cene proizvoda

Procenjena jedinina cena prodaje proizvoda je utvrena na tritu i iznosi 2 evra/kom.

7. Marketing plan

7.1. Proizvod

Obzirom da je na proizvod nov na tritu, pa je takav proizvod veoma traen na domaem i inostranom tritu. Trite je mnogo vee nego to bi proizvodnja mogla da podmiri. Ukoliko i finansijski pokazatelji budu pozitivni, u planskom periodu, moglo bi se razmiljati i o poveanju proizvodnih kapaciteta.

7.2. Ciljna grupa

Ciljnu grupu ini stanovnitvo iz urbanog i ruralnog podruja, odnosno svi koji imaju potrebu za tim proizvodom, jer je to hrana svih uzrasta stanovnitva.

Ukupan procenat biznisa: Maloprodaja 100%

Na kupce emo ciljati pre svega: dobrim kvalitetom proizvoda, realnim trinim cenama, i dobrom i brzom uslugom.

7.3. Ciljno trite

Za poetak, prodaja bi se ograniila na lokalno trite:

tj.na teritoriji grada Bora.

7.4. Cena

Prodajna cena zavisi od svih trokova uslovljenih postojanjem Radnje i njenih poslovnih kapaciteta. Cena od 2 evra/kom porcija tornado krompira i pia. Proizvodi bi se pakovali u porcijama iste teine, dostavljali bi se maloprodaji, pa od toga zavisi i visina cene. Ukoliko bi se usvojila sopstvena proizvodnja krompira znatno bi se smanjili direktni materijalni trokovi proizvodnje. Na taj nain bi se poveao prihod i stvorili uslovi za eventualno obaranje prodajne cene proizvoda, ukoliko bi se pojavili nepovoljni trini trendovi.

7.5. Konkurencija

Pitanje konkurencije je ono to ovaj projekat posebno ini perspektivnim, i u najveoj meri mu daje izglede da ostvari veoma visoke pozitivne efekte. Naime, u okruenju ne postoje proizvoai ovog proizvoda, tim nemamo ni konkurencije. Ovakav trend i poveanje tranje izraeni su i van pomenutog lokalnog okruenja, tako da praktino ne postoje prepreke za ulazak na prodajno trite.

7.6. Kanali distribucije

Kanali distribucije su direktni. Direktni kanali distribucije bi bili za lokalno stanovnitvo.

7.7. Promocija

Promocija ili prezentacija proizvoda bi se odvijala u naem lokalu, sa dobrom organizacijom koja treba da prikae sve dobre strane proizvoda. Reklamiranje proizvoda e se obavljati preko lokalnog lista Timoki oglasi, lokalnih televizijskih i radio stanica (RTV Bor, RTV Sezam, Radio Istok, Radio Bor), dostavljanjem letaka, odgovarajue sadrine, u potanska sandueta, preko dnevne tampe itd.

8. Plan realizacije biznisa

Obzirom na svoju odluku o organizovanju proizvodnje Tornado krompira, u nadlenoj optini Bor, registrovau svoju radnju pod nazivom Radnja Tornado potato, to predviam da u zavriti do kraja 2012. godine. Predviene investicione aktivnosti u zavriti do kraja 2012. godine, i to:

adaptaciju proizvodnog objekta, do kraja XI meseca; nabavku i ugradnju klimatizacione opreme, do kraja XII meseca; i zapoljavanje dva proizvodna radnika sa proizvodnom instruktaom, u XII mesecu.

Prva proizvodna godina bie 2013., u kojoj e se teiti uhodavanju proizvodnje i uvrivanju veza sa kupcima i dobavljaima. Iza toga, saglasno razvoju trita, brinuu da kvalitet i cena budu konkurentni. Ukoliko bude potrebno, opredeljenja iz ovog biznis plana u adekvatno menjati.

Glavne faze procesa realizacije biznisa su:

1. Predprojektne aktivnosti20 dana2. Analiza trita20 dana3. Marketing istraivanja30 dana4. Izrada biznis plana25 dana5. Obezbeenje sredstava 6 dana6. Priprema lokacije30 dana7. Formalno pravne aktivnosti15 dana8. Adaptaciju proizvodnog objekta25 dana9. Nabavka i montaa opreme25 dana10. Nabavka prve koliine repromaterijala 15 dana11. Uredno pruanje usluga 313 dana.

Termin plan realizacije biznisa, osnivanja preduzetnike firme Tornado potato za proizvodnju brze hrane, prikazan je tabelarno, u tabeli T_11, i korienjem MS Project programskog paketa, kao to je prikazano na slici 8.

Tabela T_11. Termin plan realizacije biznisa za Radnju Tornado potatoR.br.Glavne faze20122013

9101112123456789101112

1.Predprojektne aktivnosti

2.Analiza trita

3.Marketing istraivanja

4.Izrada biznis plana

5.Obezbeenje sredstava

6.Priprema lokacije

7.Formalno pravne aktivnosti

8.Adaptaciju proizvodnog objekta

9.Nabavka i montaa opreme

10.Nabavka prve koliine repromaterijala

11.Uredno pruanje usluga

Slika 8. Termin plan realizacije biznisa za Radnju Tornado potato

9. Finansijski plan

9.1. Predraunska vrednost investicije

Predraunska vrednost ove investicije iznosi 4.653 evra, u sklopu ega obezbeeno 2.950 evra i neobezbeeno 1.703 evra, to se vidi u tabeli T_12. Pri tome nisu uzeti u obzir trokovi registracije firme, jer su oni neznatni u odnosu na izloena ukupna ulaganja.

Tabela T_12. Predracunska vrednost investicije (PVI)VrstaulaganjaNomenklatura ulaganjaJedinicamereKoliinaVrednost()Obezbe.(+,-)

1.Ulaganja uosnovna sredstvaNametajkom5630-

Friider za pie kom1300-

Friider za namirnicekom1250+

Dostavno vozilokom12.500+

Fiskalna kasakom185-

Maina za rezanjekom1150-

Friteza kom1200+

Svetlee reklamekom1100-

(1)--4.215+ -

2. Ulaganja uobrtna sred.Trajna obrtna sredstva--438-

(2)--438-

3. UkupnoulaganjeObezbeeno ulaganje--2.950+

Neobezbeeno ulaganje--1.703-

(1+2)--4.653+ -

9.2. Konstrukcija finansiranja ulaganja

Razmatrajui rezultate sainjene predraunske vrednosti investicije, ocenila sam da nedostajua sredstva u iznosu od 1.703 evra moemo pokriti iz linih izvora. Izvori finansiranja prikazani su u tabeli T_13.

Tabela T_13. Izvori finansiranja investicije (evro)Uesnici u finansiranjuObezbeenasredstvaNeobezbeenasredstva

%

Vlasnik radnje2.9501.7034.653100%

2.9501.7034.653100,0

9.3. Analiza plana prihoda

Obzirom na ranije utvrenu kontinuiranu godinju koliinu finalnih proizvoda i na procenjene njihove jedinine cene prodaje (JCP), dobijen je pregled ukupnih godinjih prihoda u planskom periodu, koji je isti za sve godine, kao to je prikazano u tabeli T_14.

Tabela T 14. Pregled ukupnog godinjeg prihoda u planskom perioduVrste proizvodaJed.mereKoliinaJCP()God. prihod()

Brza hrana kom18.7801,018.780

Pie kom18.7401,018.740

Ukupan prihod---37.520

9.4. Analiza plana rashoda

Pratee trokove ine: direktni materijalni trokovi, trokovi amortizacije, i nematerijalni trokovi.

Direktni materijalni trokovi dobijeni su preko empirijskih procena imajui u vidu njihove jedinine cene nabavke (JCN) i godinje koliine proizvoda, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao to je prikazano u tabeli T_15.

Tabela T_15. Direktni materijalni troskovi proizvodnjeVrste trokovaJed. mereKoliinaJCN ()Godinji rashod ()

Krompirdak104181.872

Povre kutije6242.51.560

PieGajbe624106.240

Pribor za posluivanjepakovanje1251125

Elektrina energijakW--500

PriloziKantice1.09222.184

KobasiceUlje kgl3122.496329364.992

---18.409

Trokovi amortizacije su dobijeni saglasno strukturi predvienih osnovnih sredstava i pripadajuim stopama otpisa, tj. amortizacionoj stopi kao to je prikazano u tabeli T_16.

Tabela T_16. Godinji trokovi amortizacijeVrsta sredstavaNabavna vrednost ()GodineotpisaStopaotpisa (%)Godinjiiznos ()Ostatakvrednosti ()

Nametaj630101063315

Friider za pie 300520600

Friider za namirnice250520500

Dostavno vozilo2.5006,6715375625

Fiskalna kasa85520170

Maina za rezanje150520300

Friteza 200520400

Svetlee reklame100520200

ukupno4.215--655940

Nematerijalni trokovi su dobijeni primenom adekvatne empirijske analize, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao to je prikazano u tabeli T_17.

Tabela T_17 Nematerijalni trokovi ()Vrsta trokovaGodinji iznos

Trokovi osiguranja imovine250

Trokovi reprezentacije200

Trokovi platnog prometa500

Ostali trokovi700

1.650

Ukupni godinji trokovi su isti za svaku plansku godinu i iznose kao to je prikazano u tabeli T_18.

Tabela T_18. Ukupni godinji trokovi ()Vrsta trokovaGodinji iznos

Materijalni trokovi18.409

Trokovi amortizacije655

Nematerijalni trokovi1.650

20.714

9.5. Projekcija bilansa uspeha

Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu je sainjena primenom knjigovodstvenih propisa uz korisenje prethodno dobijenih iznosa prihoda i rashoda. Dobijeni krajnji rezultati pokazuju da se u svim planskim godinama oekuje jednaka vrednost neto dobiti, s obzirom na iste godinje prihode i rashode, kao to je prikazano u tabeli T_19.

Tabela T_19. Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu ()Stavke / godineIznosi po godinama

2013.2014.2015.2016.2017.

1. Ukupni prihodi37.52037.52037.52037.52037.520

2. Ukupni rashodi22.71422.71422.71422.71422.714

- Materijalni trokovi18.40918.40918.40918.40918.409

- Amortizacija655655655655655

- Zakup 2.0002.0002.0002.0002.000

- Nematerijalni trokovi1.6501.6501.6501.6501.650

3. Bruto dobit14.80614.80614.80614.80614.806

4. Porez na dobit1.4801.4801.4801.4801.480

5. Neto dobit13.32613.32613.32613.32613.326

6. Kumulativna neto dobit13.32626.65239.97853.30466.630

Neto dobit (ND) se obraunava tako to se bruto dobit (BD) pomnoi sa poreskim koeficijentom (PK), koji kod nas sada iznosi 0,9.

9.6. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Obraun potrebnih obrtnih sredstava izvren je radi preciznijeg izraunavanja predraunske vrednosti investicije za startnu 2013. godinu. Plan je izvren u skladu sa planiranim prihodima i rashodima, s jedne, i predvienom poslovnom politikom prema kupcima i dobavljaima, sa druge strane, kao to je prikazano u tabeli T_20.

Tabela T_20. Plan potrebnih obrtnih sredstava Vrste stavkiVrste obrtnih sredstavaGodinjiIznos ()Dani vezivanjaGodinji broj obrtaPotrebno obrtnih sredstva ()

1.SabirneStavkeZalihe materijala17.9091031578

Zalihe nedovrene proizvod.----

Zalihe gotovih proizvoda22.7142156146

Potraivanja od kupaca37.5202156241

Sredstva na iro raunu37.5202156241

(1)---1.206

2.OdbitneStavkeDobavljai materijala17.7091031578

Amortizacija655301066

Obaveze iz dobiti1.4802412124

(2)--768

3. Potrebno obrtnih sredstva(1-2)--438

9.7. Finansijski tok

Na osnovu izraunatih prihoda i rashoda, mogue je dobiti projekciju finansijskog toka gotovine u planskom periodu od 2013. do 2017. godine, to je prikazano u tabeli T_22. i grafiki na slici 9.

Tabela T_22. Finansijski tok za projekat Radnje Tornado potato ()

Slika 9. Finansijski tok za projekat Radnje Tornado potato

10. Ocena efektivnsti biznisa

10.1. Ekonomska ocena biznisa

Ocenu efikasnosti mog biznisa, otvaranje radnje brze hrane, donela sam na osnovu statikog i dinamikog pristupa.

10.1.1. Statika ocena biznisa

Kao kriterijume za statiku ocenu svog biznisa koristio sam: prosenu neto dobit (PND), stopu akumulativnosti (SA), i vreme vraanja ulaganja (VVU).

Kod izraunavanja prosene neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha. Koristi se obrazac (2). Poto su neto dobiti tokom planskog perioda od 5 godina konstantni, tj. isti, vrednost prosenog neto dobitka iznosi 13.326 .

(2)

=13.326(evra) >GND=0()

Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (3), kao odnos prosene neto dobiti (PND) i predraunske vrednosti investicije (PVI), iznosi:

= 286,39 % > GSA = 15 %(3)

Vreme vraanja ulaganja (VVU) izraunato je tako to je iznos ukupne investicije (PVI) podeljen sa prosenom vrednosti neto dobiti (PND), kao to je prikazano obrascem (4), i iznosi:

= 0,35 god < GVVU = 6,7 god(4)

Vrednosti ovih pokazatelja se ubedljivo nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granine vrednosti, zbog ega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ.

10.1.2. Dinamika ocena biznisa

Kao kriterijume za dinamiku ocenu svog biznisa koristila sam kriterijime: Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t). Neto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value). Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return).

Za dinamiku ocenu biznisa potrebno je odrediti ekonomski novani tok (Cesh flow) projekta. Ekonomski novani tok prikazan je tabelom T_24.

Tabela T_24. Cesh flow za projekat Radnje Tornado potato ()

Dinamiki rok vraanja uloenih sredstava (t) je na kraju prve proizvodne godine, tj. krajem 2013. godine. To se moe videti u tabeli T_24, u redu koji oznaava kumulativni neto ekonomski novanig tok, kao i na slici 10. gde se uoava taka prelaska kumulativa sa negativne u pozitivnu novanu oblast.

Slika 10. Ekonomski novani tok

Neto sadanja vrednost NSV (NPV - Net Present Value), za diskontnu stopu i = 10 %, moe se proitati iz tabele T_24 i iznosi 55.928.

Interna stopa rentabilnosti-povraaja ISP (IRR Internal Rate of Return) je oko 346 %, to se moe uoiti u tabeli T_24 kada je NSV = 0, ili sa slike

Slika 11. Interna stopa povraaja

10.2. Ocena rizika biznisa

Za ovu ocenu iskoristiu izraunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve teke rentabiliteta (MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraenog u evrima i procentualno) i osetljivosti biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika.

Takoe sam izvrila i tzv. senzitivnu analizu (analizu osetljivosti) po kojoj sam izraunala uticaj smanjenja i poveanja ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada na ekonomsku efikasnost biznisa.

10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) izraen u procentima

Izraunava se kao kolinik izmeu ukupnih fiksnih trokova (FT) i razlike izmeu ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih trokova (VT) u prosenoj godini.

Za fiksne trokove uzeti su: amortizacija, bruto zarade, nematerijalni trokovi, 3% od materijalnih trokova.

U varijabilne spadaju svi ostali trokovi (ostatak materijalnih trokova i porez na dobit).

Na osnovu toga prag rentabilnosti iznosi, kao to je izraunato pomou obrasca (5):

= 15,7 % < GPR = 80 % (5)

Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 15,7 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih prihoda od 84,3 %.

10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) izraen vrednosno (novano - u evrima)

Izraunava se kao to je dato obrascem (6):

= 5.895 (6)

Iz obrauna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 5.895 , ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena

Osetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastinost) se izraunava kao kolinik ukupnih trokova (UT), gde je obraunat i porez na dobit, i ukupnih prihoda (UP), kao to je dato obrascem (7):

(7)

100 = 59,15 %

Iz obrauna sledi da je donja granica pada cena 59,15 %, to znai da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 40,85 %.

Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) osetno manji od granine vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 5.895 i dozvoljen pad prodajne cene od 40,85 %, zakljuujem da je rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

10.2.4. Senzitivna analiza analiza osetljivosti

Analiza osetljivosti ovog biznisa je izvedena preko analize osetljivisti interne stope povraaja ISP (IRRInternal Rate of Return) za varijaciju ukupnih prihoda, materijalnih trokova i bruto zarada. Rekapitulaciju analize osetljivosti prikazao sam tabelarno i grafikom, kao to se moe videti u tabeli T_25 i slici 12.

Tabela T_ 25. Analiza osetljivosti

Slika 12. Analiza osetljivosti (Senzitivna analiza)

Kao to se vidi ovaj biznis je najosetljiviji na varijacije ukupnog prihoda, ali ne toliko dramatino. Smanjenje od oko 20% ukupnih prihoda smanjuje internu stopu rentabilnosti (povraaja) sa 346% na 273%. Daljim trendom se moe uoiti da se ukupni prihodi mogu smanjiti i do 30% a da je interna stopa povraaja pozitivna.

Poveanje materijalnih trokova veoma malo utiu na smanjenje interne stope rentabilnost. Poveanje materijalnih trokova od 30% dovodi do smanjenja interne stope rentabilnosti sa 346% na 304%.

10.3. Drutvena ocena biznisa

Posmatrano sa ekolokog stanovita, planirana proizvodnja brze hrane nema nikakvo negativno dejstvo na radno i drutveno okruenje. Zbog toga se sa tog vanog drutvenog aspekta moe konstatovati da je ova proizvodnja ekoloki prihvatljiva. Svi ovi faktori, kao pozitivni, upuuju na zakljuak da je planiran biznis sa drutvenog aspekta pozitivan.

10.4. Zakljuna ocena biznisa

Prethodno izvedenim pozitivnim ocenama treba dodati i to da je planirani biznis realno izvodljiv. Iz svih tih razloga zakljuujem da je predvieni biznis sa svih aspekata pozitivan, pa donosim odluku da ga prihvatim. Na osnovu ovog biznis plana osnovau i zatim voditi samostalnu radnju Tornado potato - Bor.

11. Plan budueg razvoja

Ukoliko se, u planskom periodu, pokae da je projektovani biznis isplativ, da je potranja za ovim proizvodom brze hrane poveana, da se ostvaruju planirani prihodi od prodaje proizvoda, plan budueg razvoja Radnje Tornado potato u Boru bi se ogledao u: poveanju proizvodnog kapaciteta, modernizaciji proizvodnje, upoljavanju nekoliko radnika, pojaanim marketinkim nastupima, prodaji proizvoda putem kataloga i preko sajta na internetu nastupu na okolne regione, ...

12. Dodatak

12.1. Prilozi

a) Tehnika dokumentacija.b) Spisak potencijalnih dobavljaa.c) Spisak potencijalnih kupaca.d) Receptura za proizvodnju brze hrane(tornado potato).

12.1. Pratea dokumentacija

a) Reenje o registraciji firme.b) Predraun za adaptacione radove.c) Predugovori o plasmanu proizvoda.