7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

1/8

: 069.01:316.722

37

Bojana Spasojevi

spasojevicbojana@gmail.com

MUZEJ KAO LEGITIMACIJSKI DISKURS

U radu se tumai nastanak i uloga institucije nacionalnog muzejakorienjem tri referentne koordinate: interpretativne, koja se tie

pomeranja unutar istorije umetnosti i muzeologije; legitimacijske, koja setie problema prirode legitimacije same institucije i njene unutranjelogike; i institucionalne, koja govori o mehanizmima funkcionisanja samemuzejske ustanove, o njenoj prirodi i svrsishodnosti. Razmatraju semodeli nacionalnog muzeja na primerima Muzeja Luvr i Narodnogmuzeja u Beogradu i istie se njihova specifina pozicija u okviru dravnekulturne politike.

Kljune rei: muzeji, institucija, legitimacija, interpretacija, kulturnapolitika, Luvr, Narodni muzej u Beogradu.

KONTEKST

Rad o znaaju istorije nastanka nacionalnog muzeja treba poeti primerom,i to ne bilo kojim. Treba uzeti neku paradigmu neupitne sakralnosti, obremenjenuznaenjima. Treba je uzeti kao beskrajni govor nejasne strukture, koja podrhtava navetru izazvanom velikim promenama. Taj je vetar svojim intenzitetom umnogomerazorio postojee strukture, pokidao njihova vezivna tkiva i naposletku ih,sistemskim osporavanjem, uinio vidljivim.

Na poetku istorije umetnosti stoji Mona Liza.1 Ona svojim, kako zastrunjake tako i za laike zagonetnim osmehom sve tumae stavlja pred dvaiskuenja.

Prvo se iskuenje tie hodoaa. Gomile vernika, preplavljenih oseanjemdunosti, svrsishodno obavljaju obred poklonjenja u stavu adoracije. To iskuenje

povlai sa sobom ono koje se javlja prilikom nagovetaja dovoenja u pitanje samepravovernosti, skrnavljenjem svetog ina. Re je, dakle, o sintezi hrianskedunosti i straha od posledica njenog potencijalnog neizvrenja. Drugim reima,razliitost motiva posete Luvru, sa ciljem da se razmenjuju pogledi sa Mona Lizom,mogu se pojednostavljeno svesti na oseanje obaveze, dunosti. To oseanje

1

U ovom radu se Mona Liza uzima kao sinegdoha istorije umetnosti, dok se njen ivot posmatraretrospektivno, polazei od njene kapitalistike konotacije kao brenda, pa, idui unazad, sve donjenog bezgrenog zaea denotacije.

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

2/8

M2__________________________

38

dunosti se moe, sasvim bojaljivo, uporediti sa srednjevekovnim modelomhodoaa.

Ova iznuena analogija krije u svom jeziku neto to bi moglo bitikonotirano kao vie od ironije, a manje od Istorije. Ironija je, zapravo, u tome to je

smena srednjevekovne paradigme suvereniteta (fundirane iskljuivo zaradkraljevskog pozicioniranja unutar pravnog poretka), arheoloki posmatrano,omoguila nastanak muzejskog hrama, koji sa sobom povlai hodoae. Tohodoae bremeni ubeenje ne manje od onog teolokog, srednjevekovnog. Kralj iBog su nekada davno Reju prevodili svoju imaginarnu mo u faktiku ineprestanim razgovorima stvarali i propisivali hrianske dunosti, za ije jeizvrenje garancija bila jaka volja natopljena strahom. Valja podsetiti da svakaeshatologija i teleologija operiu unutar dunosti, moranja, potrebe, istorijskeneophodnosti i svrhovitosti, radi dostizanja odreenog predestiniranog ishodita. Ta

je metanaracija o zajednikom kretanju sa svrhom na mikroplanu imala svoju

analogiju u hodoau.Pratei model, dolazimo do mesta koje se ini prelomnim za nastanak

Istorije. To je u pamenju ono neizbrisivo obezglavljivanje Kralja. Taj je trenutak upotonjoj refleksiji porodio dva uvida, koji su ukazali na predrasude koje svetlucajudo danas na obzorjima sveukupnog naeg znanja. Prvi se tie upozorenja da se lemrtvog (obezglavljenog) oca (Kralja) ne moe stalno vui sa sobom. Drugi ukazujena nau nemogunost istog uvida u taj veliki diskontinuitet, usled naegsveprisustva u njemu. I danas, kada govorimo o smrti Kralja, govorimo pomalo vaniskustva njegovog stvarnog odsustva. Istorija nastaje, dakle, onog trenutka kada je

Kralj mrtav, kada je smrt Boga potonja izvesnost, u trenutku kada

ovek jo nijeroen. To je trenutak u kome istorija ustupa mesto Istoriji. Jueranja samorazum-ljiva asocijativnost (analogija je ocrtavala predstavu; postojanje je uvek bivaloDrugde) prerasta u apstraktni mizanscen porekla i Poretka (merljivost nikada nije

bila difuznija, istovremeno i operativnija). Muzej je jedna od institucija nastalih uvihoru jedne Istorije, na horizontima njene uslovnosti, u produecima njenog traja-nja. Roenje Luvra u takvoj konstelaciji duboko je uslovljeno istorijskomsimultanou dogaaja. Tu, na samom poetku naeg dananjeg iskustva, stojiinstitucija Drave, iju smo jednu od moguih predstava (hodoae) gore naslutili.Muzej od tog trenutka svoju punokrvnost crpi od Drave, ispitujui okvire njenog

vaenja, krijui se iza njenih sablasti. Luvr, geneaoloki posmatrano, kao prva unizu tih institucija,2svedok je dogaaja koji su je neposredno iznedrili.3

2 Luvr nije prva kraljevska kolekcija pretvorena u javni muzej, ali je njena transformacija naj-znaajnija i najuticajnija paradigma po konsekvencama koje je ostavila na itavu potonju istorijukolekcionarstva. Ne misli se, dakle, na genealogiju u smislu porekla nastanka vena genealogijuu kontekstu porekla (i poretka) znaenja. O znaaju Luvra kao paradigme vidi u: C. Duncan,From the princely gallery to the public art museum: The Louvre museum and the National

gallery, London, u: Grasping the world: the idea of museum, edited by D. Preciozi and C. Farago,Ashgate, Aldershot, 2004, 250-262. i opirnije u E. Hooper-Greenhill, The disciplinary museum,u: Museums and the shaping of knowledge, London and New York 1992, 167-191.3U obilju literarure posveene Francuskoj revoluciji preovlauje ona tzv. marksistika, koja svojuinterpretaciju temelji na klasnim dihotomijama i koja, sudei bar po reima nekih njenih kritiara,

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

3/8

Bojana Spasojevi, MUZEJ KAO LEGITIMACIJSKI DISKURS__________________________

39

OVDE I SADA

Francuska revolucija dekretom je ustanovila potpuno novi tip muzeja, koji kako to kae ermen Bazen nije vie bio ni kraljevski, ni privatni, ni crkveni,

venacionalni i narodni, anticipiraju

i tako kulturnu politiku koja

e kasnije, u tokuXIX stolea, dovesti do formiranja niza nacionalnih, dravnih muzeja.

Ovdanji reit primer za to jeste Narodni muzej u Beogradu,4 za iju segodinu osnivanja uzima 1844, iako na osnovu izvora saznajemo da je ideja onjegovom ustanovljavanju postojala i ranije.5Osnivanje muzeja oznaava poetakinstitucionalizovane, sistematske zatite kulturnih dobara u Srbiji. Sam poetak

predstavlja period slabe definisanosti pozicije muzeja i njegovog traganja za jasnokoncipiranom politikom. Vreme uprave Mihaila Valtrovia (1881-1906) smatra secentralnim periodom razvoja samostalne institucije, jer 1881. Zakonom o

Narodnom muzeju i Biblioteci dolazi do razdvajanja ovih institucija.

6

Nakonizdvajanja etnografske i prirodnjake zbirke, epitet narodni nije bio podoban, te jestoga 1930, nakon vie pokuaja, nekadanjiNarodnimuzejkonano preimenovanu Historisko-umetniki muzej. Marseljski atentat i vreme namesnitva kneza PavlaKaraorevia, osnivaa Muzeja savremene umetnosti, dali su podstrek realizacijiideje spajanja u jedinstvenMuzej kneza Pavla.7To je vreme nezaboravnih izlobi unaoj kulturnoj istoriji.8 Tako e, po Miodragu Kolariu, 1938. godina bitizapamena zauvek po velianstvenoj izlobi Italijanski portret kroz vekove. Autorkratkog istorijata Narodnog muzeja (praktino jedinog pokuaja pisanja istorije oveinstitucije), koji je ujedno bio i njegov direktor u periodu od 1969. do 1980. godine,

sa aljenjem konstatuje da je na njoj [izlobi] bila umesto oficijelnih portretaitalijanskog kralja i diktatora nekim udom stavljena Leonardova okonda, bila bito izloba kakvu svet jo nije video, i kakvu sigurno nee nikad videti.9

pokazuje linearnu koncepciju napredovanjoveanstva, premetajui teite problema revolucijeka ekonomskom i socijalnom. Istaknuti predstavnik te struje u francuskoj istoriografiji jedan jeod predstavnika kole Anala, Albert Sobul. Revizionistiki istoriar Fransoa Fire, koji se odriemarksistike formacije, za koju se inicijalno opredelio, ukazuje na odreene nekoherentnostimarksistikih istoriara (posebno kritikuje pomenutog Sobula) i promatra Francusku revoluciju nadrugaiji nain, postavljajui tokvilovsko pitanje nije li taj diskurs o rezu (uobiajeno shvatanjerevolucije kao reza) moda samo iluzija o rezu. Neka od dela pomenutih autora: A. Soboul,Francuska revolucija (historijski pregled), Zagreb 1966; F. Fire, O francuskoj revoluciji, SremskiKarlovci 1990; F. Fire. i M. Ozuf, Kritiki renik Francuske revolucije, Sremski Karlovci, NoviSad 1996.4 O Narodnom muzeju u Beogradu: M. Kolari, Narodni muzej u Beogradu 1844-1944, kratakistorijat, Beograd, 1991.5Arhivska graa za istoriju Narodnog muzejaI, Beograd 1969, 125, 184.6M. Kolari, n. d., 6.7 M. Kolari, n. d., 11, 17. (Tek e u posleratnom periodu, 1952. godine muzej konano bitipreimenovan u Narodni muzej.)

8Isto, 19.9Isto, 19. (Hipostaziranje ovakve enje jedina je izvesnost ovog rada.)

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

4/8

M2__________________________

40

Danas je Narodni muzej u Beogradu ustanova kulture koja obavljadelatnost zatite kulturnih dobara u skladu s Zakonom o kulturnim dobrima(Slubeni glasnik Republike Srbije br. 71/1994). Na osnovu lana 74 muzej vridelatnost zatite umetniko-istorijskih dela. Prema lanu 23 istog zakona,

umetniko-istorijsko delo (deo ireg pojma pokretnog kulturnog dobra), odnosnoumetniko delo i istorijski predmet, jeste predmet, odnosno grupa predmeta, koji

samostalno ili zajedniki imaju poseban znaaj za upoznavanje istorijskog,kulturnog, naunog i tehnikog razvitka, kao i prirode i njenog razvitka bez obzira

na to kad i gde su nastali i da li se nalaze u ustanovama zatite ili izvan njih.

Narodni muzej u Beogradu je lanom 79 pomenutog zakona nedvosmislenodefinisan kao jedna od pet centralnih ustanova zatite kulturnih dobara.10 Shodnonavedenom, Narodni muzej materijalizuje nadnacionalno-progresivistiko htenjezaodenuto u nacionalno ruho.

Ideja muzejske institucije zaeta je u doba prosveenosti.11Muzej koji je,kao takav, postuliran iz uma, roenjem je podveden pod njegovu regulativu.Zasnivajui sva svoja nastojanja na bezgraninom poverenju u ljudski um imogunost njegovog potpunog ostvarenja, prosveenost je, samim tim,

pretpostavila ideju napretka ljudskog roda.12Verom u jedinstvo i nepromenljivostuma, koji je isti za sve mislee subjekte, sve nacije, sve epohe i sve kulture,13

potcrtan je univerzalistiki diskurs, koji je kontekst samog nastanka muzeja. Sdruge strane, Narodni muzej u Beogradu, kao ustalom i Lurv (nacionalni muzejFrancuske) predstavlja centar dravne (nacionalne) kulturne politike praksomuvanja i interpretiranja, primarno nacionalnog (preteno umetnikog) blaga, on

stvara iluziju identifikacije, simulirajui ogledalo. Nikada se ne sme smetnuti sauma injenica da briga o prepoznatoj vrednosti, jednom imenovanoj, stvara

sugestivnost predmeta kojom on ne prestaje da upuuje na sebe. A razgovetnostnjegove govorljivosti inicijalno je uslovljena jednostavnim hic et nunc.

SHEMA

Nastanak muzeja je mesto na kome se sueljavaju tri referente koordinate.

10 Pored Narodnog muzeja u Beogadu, u tu grupu spadaju i: Republiki zavod za zatituspomenika kulture, Arhiv Srbije, Narodna bilioteka Srbije i Jugoslovenska kinoteka.11 Nasuprot prostornoj situiranosti na teritoriji Francuske, svoje najlucidnije poreklo u tekstu,uprkos brojnim elaboracijama od strane francuskih teoretiara, prosvetiteljstvo ima u uvenomKantovom Odgovoru na pitanje: ta je prosveenost? iz 1784. godine (I. Kant, Odgovor napitanje: ta je prosveenost?u: Um i sloboda, spisi iz filozofije istorije, prava i drave, Beograd1974, 41-49).12Jedva da je neko drugo stolee, kae Kasirer, bilo tako duboko proeto i tako entuzijastikipokretano idejom duhovnog napretka kao stolee prosveenosti u: E. Kasirer, Filozofijaprosvetiteljstva, Beograd 2003, 19.13Isto, 20.

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

5/8

Bojana Spasojevi, MUZEJ KAO LEGITIMACIJSKI DISKURS__________________________

41

Prva se tie pomeranja koje se deava unutar istorije umetnosti i njenogpodvostruavanja. Naime, jedan njen tok mimoilazi muzejsku instituciju i svojpredmet posmatra van artificijelnog muzejskog konteksta, dok drugi uzima ivotmuzejskog predmeta za svoju podsvest. Zajedniko za oba toka jeste ignorisanje

stvarnosti muzejskog konteksta zarad evaluacije ivog predmeta. Istorija umetnostine trguje mrtvim predmetima, iako njeni protagonisti na putu svog istraivanjaleinarski obleu oko muzeja radi neposrednog uvida, neprestano prenebregavajuismrtno stanje predmeta. Stoga je muzejski predmet uvek potrebno animirati. Uistoriji umetnosti, polje njegovog vaenja istovremeno je polje njegovog stalnogvaskrsavanja.

Pored pomeranja koje se deava unutar okvira istorije umetnosti, pitanjeinterpretacije nije izbegla ni muzeologija. Moda bi dekonstrukcija muzeoloihfunkcija, shvaenih po modelu muzejskih teorija (u onom smislu u kom to iniStranjski),14 mogla odrediti dalji pravac kretanja. Muzeoloke funkcije zatite,

istaivanja i komunikacije (utemeljene 1983. godine), Stranjski interpretira kaoteorije muzejske dokumentacije (selekcije), tezauracije i komunikacije.Dokumentarna vrednost predmeta je, po Stranjskom, temelj muzealnosti. Muzejski

predmet koji se inom selekcije dovodi u jednu artificijelnu konstelaciju, postajeotuen. Istovremeno gubi jednoznanost robe ulazei u realitet koji mu obezbeuje

zatitu od potencijalnog propadanja i u kom, nakon podvrgnutosti temeljnimistraivanjima, napokon biva izloen,15sa ciljem da posreduje i svedoi stvarnost.Zatitom materijalnosti predmeta, u muzejskom kontekstu, uva se informacijski iznaenjski potencijal (muzealnost). Muzejska selekcija otvara veliko pitanjeinterpretacije stvarnosti (muzejske, muzeoloke, totaliteta stvarnosti16), jer je

kriterijumselekcijepredmeta, odnosno identifikacije muzealnosti, duboko uslovljendrutvenim faktorima. Muzejske teorije takoe otvaraju pitanje funkcije muzeja,istovremeno ga nadilazei17 uspostavljanjem jedne teorije koja intencionalnoopravdava postojanje predmeta muzeologije. Prezentacija muzeolokih teorijaStranjskog imala je za cilj fundiranje opte muzeologije, koja unutranjom logikomnaunog znanja, istorinou i druvenom svrsishodnou legitimno polae pravona svoj predmet. Dijalektika povezanost triju teorija uslov je mogunosti saznanjau muzeju. Pomenuta uslovljenost drutvenim faktorima navodi Stranjskog da

potencijalnu bojazan od relativizma izbegne, zakljuujui da je i nae saznanjerelativno. Problem kriterijuma identifikacije muzealnosti ini se centralnim za

legitimaciju institucije muzeja. Sa tim problemom interpretacije u inu selekcije i,

14Z. Stransky, Temelji ope muzeologije, Muzeologija 8, Zagreb 1970, 37-74.15 Teoriju muzejske komunikacije Stranjski posmatra prevashodno u kontekstu muzejskeprezentacije. Muzejska izloba je najreprezentativnija forma muzejske prezentacije, ija jefunkcija upravo inicijacija razgovora.16 D. Bulatovi, Muzeologija i/kao hermeneutika, Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore, Novaserija, II knjiga, Cetinje 2005, 109-121.17Muzeologija se radi involviranja irih teorijskih diskursa mora odrei iskljuivog predmetnogodreivanja spram muzeja.

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

6/8

M2__________________________

42

posledino, inu prezentacije (ekspozicije) muzeologija se sistemski jo nijesuoila.

Prva se koordinata, stoga, moe oznaiti kao interpretativna.

Druga se tie problema prirode legitimacije same institucije i njeneunutranje logike, koja svoje odreenje dobija spolja. Uslove njene legitimacijetreba traiti izvan njenih okvira, usled njenog nacionalnog konotiranja. Problemlegitimacije muzejske institucije treba posmatrati na dva nivoa. Prvi se odnosi nasama umetnika dela, njihovo vrednovanje posredstvom institucije, i odgovara na

pitanja ta su umetnika dela bez muzeja, kakav je njihov ivot, da li je on mogu.Drugi se tie Drave kao patrona, koji tu legitimaciju multiplikuje, uveava i kojiitavu strukturu prevodi na teren politikog delovanja, koji ju je, u poetnojinstanci, i uslovio. Shodno navedenom, drugu koordinatu moemo oznaiti kaolegitimacijsku.

Trea koordinata u neposrednoj je vezi s pomenute dve. Ona je poetaksvakog govora o muzeju. Ona govori o mehanizmima funkcionisanja samemuzejske ustanove, njenoj prirodi i svrsishodnosti. Nju emo oznai kaoinstitucionalnu.

Muzejska aura, koju smo ironizovali komparirajui je sa modelomsrednjevekovnog hrama i hrianskim ritualom hodoaa, povezuje ove trikoordinate u jedinstvenu strukturu.

Ovo mapiranje (pojednostavljeno zarad optosti u kojoj je jedino moguaanaliza konstitutivnih uslova za roenje institucije muzeja, njene legitimacijske

moi i ispitivanje njenih interpretativnih mehanizama) treba da poslui kaodijagnoza muzejskog stanja u kontekstu muzeolokog diskursa. Jer sakupljanje

predmeta, do trenutka nastanka Drave, govori o individualnoj moi pojedinaca, oeksploataciji predmeta unutar privatnog korpusa, o univalentnosti i linearnosti moi.Reprezentacija moi pojedinca smenjena je reprezentacijom moi Drave. Moje,dakle, deflorisana posredstvom institucije. Roenjem muzeja relikvije dobijajuhramu koji se smetaju. Pitanje je sledee u kom su stepenu relikvije bez hrama relikvije? Muzejski skelet natkriva jednu ivu i otvorenu strukturu, koja svojurealnost permanentno obogauje u interakciji sa spoljnom, spram koje se definiekao muzejska. Uprkos tim translacijama, beivotni skelet, poput hrama, svojim

utanjem legitimie procesiju. Dakle, muzejsko tkivo je dinamino i ivo, samo jenjegova ljutura petrifikorna. Tu je ljuturu potrebno razbiti, a njenu sakralnostispitati. Neupitnost te sakralnosti sama podriva recepciju muzejske institucije.

Njena krhkost je posledica njene netransparentnosti.

Ako se nakon uspinjanja ka problemu legitimacije muzejske institucije,osvrnemo natrag ka Mona Lizi, time simboliki zatvaramo polje istorije koje jereferentno za nau temu. Od Mona Lize to je vremenska i simbolika ravan nae

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

7/8

Bojana Spasojevi, MUZEJ KAO LEGITIMACIJSKI DISKURS__________________________

43

operativnosti. Mona Lizin osmeh je refleksija naeg inteligibilnog saznajnogpotencijala, istovremeno i njegova granica.18

Na kraju, koji, u stvari, nije nita drugo do sam poetak, treba dapriznamo da muzeji ne slue samo graanima jedne nacije ve ljudima svih

nacija.19Ovaj iskaz svoju duboku politiku uslovljenost prikriva prosvetiteljskimhumanizmom. Nostalgija za prosvetiteljstvom i njegovim simulacijama slobodom, jednakou i bratstvom pretoena je u kapitalistiki in pranja ruku,koji je uvek iskljuivo retoriki. Za njegovo ispravno iitavanje potrebno je

pozicioniranje na teren politike konotacije. Moda bi tek tada progovorile sveprotivrenosti muzejske institucije, koje bi se, stoga, indirektno prenele i namuzeologiju, koja beei od muzeja, s ciljem da proiri i obogati svoj predmet i

pronae sopstvenu legitimaciju, ostavlja mnoga pitanja bez odgovora, a koja prednju postavlja sam njen predmet. Sa druge strane, istorija umetnosti mora dareflektuje svoje interpretativne mehanizme i, to je jo vanije, svoje inherentne

legitimacijske potencijale. Dok se ti antagonizmi ne rasredite, muzej epermanentno odlagati svoju smrt, muzeologija e samozadovoljnost nalaziti beeiod relativizma, a itava e se istorija umetnosti ogledati u osmehu Mona Lize.

18 Ukoliko je postvarenje direktna posledica kapitalistikog diskursa, onda je kapitalizam sarazlogom prigrlio Mona Lizu i, eksploatiui je, obezbedio joj istaknuto mesto meu relikvijamahrama u kome obitava. Vreme reprodukcije jo vie potcrtava njenu autentinost. Jer od svega tose moe kapitalizovati, neprocenjiva prolost preciznom kalkulacijom daje merljivu veliinu najkonkurentniju na tritu. Dakle, njena je sudbina duboko odreena njenim renesansnim

poreklom, autorstvom genija i mestom roenja Luvrom. Da ne bude sve duboko prora

unato,Mona Liza svoju slavu duguje i sluaju, ali to je znaenjski irelevantno za ovaj rad.

19 Iz deklaracije samozvanih univerzalnih muzeja. Naime, u decembru 2002. godine, osamnaestvodeih svetskih sakupljakih institucija meu kojima su Rijks muzej, Ermita, Luvr, Berlinskidravni muzej, Metropoliten muzej i jo devet drugih U. S. muzeja potpisalo je dekleracijukojom se izjanjavaju kao univerzalni muzeji. Iako ove institucije priznaju i podravajumeunarodne konvencije protiv ilegalne nabavke kulturnih predmeta umetnosti, one su izjavile danee vratiti umetnike predmete koji su zaplenjeni tokom kolonijalne vladavine ili tokom slinihranijih perioda u istoriji. U odbranu ovakvog stava iznose tezu da su predmeti i monumentalnadela koji su u muzeje irom Evrope i Amerike doneseni pre nekoliko decenija ili nekoliko vekova

nabavljeni pod uslovima koji se ne mogu uporediti sa sadanjim. (K. Mller, The Culture ofGlobalization. Can museums offer a new version of globalized society?, Museum News, May/June 2003, Vol. 82, No.3, American Association of Museums, reprinted in www.kmlink.net).

7/26/2019 1a696c572151428dbd053f95647bf7cf

8/8

M2__________________________

44

Bojana Spasojevi

MUSEUM AS DISCOURSE OF LEGITIMISATION

This paper deals with the origin and role of the institution of nationalmuseum through three referent coordinates: of interpretation which is related tothe moving inside the history of arts and museology; of legitimisation which isrelated to the nature of legitimisation of the institution itself and its inner logic; and

of institution that reveals the mechanisms of functioning of the museum asinstitution, its nature and expediency. Paper also treats the models of the nationalmuseums through the examples of Louvre and National museum in Belgrade, withthe particular emphasis on their specific position in the frame of state cultural

politics.

Key words: museums, institution, legitimisation, interpretation, culturalpolitics, Louvre, National museum in Belgrade