Универзитет у ПриштиниЕкономски факултетКосовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет : Банкарски менаџмент

Тема : Организациона структура банака и могућност ибора банкарских услуга

Ментор : Студент :Др Јелена Божовић Милена Орлић Бр. индекса М-12/14

Мај, 2015.Косовска Митровица

Садржај:

УВОД..........................................................................................................................3I ПОГЛАВЉЕ - ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА БАНАКА

1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ.............................................................42. ФОРМИРАЊЕ САВРЕМЕНИХ БАНАКА ТРЖИШНОГ ТИПА.............53. ВРСТЕ БАНАКА У САВРЕМЕНОМ БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ.........64. ОСНИВАЊЕ БАНКЕ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА..................85. КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ ПОСЛОВНОМ

БАНКОМ.........................105.1. Скупштина акционара банке...........................................................135.2. Управни одбор банке........................................................................135.3. Извршни одбор банке.......................................................................135.4. Одбори на нивоу банке.....................................................................145.5. Руководећи (менаџмент) тим банке.................................................15

II ПОГЛАВЉЕ - БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ1. AКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ........................................................17

1.1. Кредитне услуге.................................................................................171.2. Хипотекарни кредити........................................................................181.3. Акцептни кредит................................................................................181.4. Конзорцијални кредит.......................................................................191.5. Рамбусни кредит.................................................................................191.6. Ломбардни кредит..............................................................................191.7. Реломбадни кредит.............................................................................191.8. Есконтни кредит.................................................................................201.9. Кредит на основу хартија од вредности...........................................201.10. Стенд-бај кредити...............................................................................20

2. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ................................................. .......202.1. Новчани депозит..................................................................................212.2. Уговор о депоновању хартија од вредности......................................212.3. Улог на штедњу....................................................................................212.4. Банкарски текући рачуни....................................................................222.5. Емисиони послови...............................................................................222.6. Неутрални банкарски послови............................................................222.7. Уговор о сефу........................................................................................232.8. Банкарске гаранције.............................................................................232.9. Инкасо послови....................................................................................232.10. Послови платног промета....................................................................242.11. Послови акредитива.............................................................................262.12. Врста услуга у Интернет банкарству..................................................26

2.12.1. Услуге за грађане......................................................................272.12.2. Услуге за правна лица..............................................................272.12.3. Специјализоване и напредне услуге.......................................28

Закључак........................................................................................................................29ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................................30

2

УВОД

Предмет истраживања овог рада је организациона структура банака и могућност избора банкарских услуга. Рад је подељен у два поглавља. У првом поглављу приказан је појам банке као и њен развој у периоду између XIX и XX века и модели и структура савремене пословне банке. Такође оснивање и структура банке у савременом банкарском систему. У другом поглављу су приказане банкарске услуге које стоје на располагању како физичким тако и правним лицима.

3

ОРГАНИЗАЦИОНА СТРУКТУРА БАНАКА

1. ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА БАНКЕ

У економској литератури се реч „банка“ најчешће везује за италијанско порекло (итл. банцо, клупа, тезга на којој су први банкари-мењачи држали и излагали разне врсте новца). „Лингвистика указују да је реч банка (итл. банцо, фр. банqуе, нем. и енгл. банк) коришћена током више од 2000 година постојања у значењу „клупа“ или „пулт за промену новца“, што само потврђује да је мењачки посао међу првим пословима карактеристичним за банку“.1

Обзиром да у данашње време постоји велика разноврсност послова и функција које обављају банке, у различитим државама односно у различитим политичко-економским системима, практично је немогуће дати једну свеобухватну и јединствену дефиницију банке. Банке су се развијале у различитим државама под различитим условима, што је довело до стварања различитих дефиниција појма банке. Постоје бројне дефиниције банке, домаћих и страних аутора, које се мање или више разликују. Из скоро сваке од тих дефиниција се може извести закључак да је банка институција чија је основна делатност узимање и давање кредита или посредовање у новчаним плаћањима. „Банка је новчано предузеће и кредитна установа чија је основна активност депозитни посао, узимање и давање кредита, посредовање у области кредита и обављање других новчаних послова за рачун својих клијената“.2

Скупштина Републике Србије је донела 2005. године нови Закон о банкама („Службени гласник РС“ број 107/05 ) којим се, поред осталог, дефинише појам банке: „Банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом (члан 2. став 1. Закона о банкама). Банка у свом пословном имену мора имати реч „банка“. Нико осим банке не може у свом пословном имену имати, односно у обављању своје делатности употребити, односно користити реч „банка“ или изведеницу од те речи. Нико осим банке не може се бавати примањем депозита, давањем кредита или издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен законом“.3

1 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 6.2 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 6.3 Бабић И. – Привредно право, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008. године, стр. 206.

4

2. ФОРМИРАЊЕ САВРЕМЕНИХ БАНАКА ТРЖИШНОГ ТИПА

Од првих банкарских послова, као што су мењачки, кредитни и заложни послови, током историје банкарства формираће се основни банкарски послови: депозитни (прикупљање депозита и прибављање средстава), кредитни (креирање секундарног новца и одобравање кредита) и посредовање банке у новчаним пословима (прибављање и усмеравање средстава и обављање платног промета).

Депозитни и кредитни послови ће бити главни банкарски послови и током друге половине XIX и прве половине XX века. За овај период је карактеристично постојање тзв. традиционалних банака, а банкарство тог периода се назива традиционално банкарство. „Традиционално банкарство је доминирало данас развијеним тржишним привредама од друге половине XIX до друге половине XX века, а за њега се вежу и термини класично или конзервативно банкарство. У данашње време, овакав приступ присутан је још само у земљама у развоју и транзиционим привредама. У то време банке су са функционалног, институционалног и организационог аспекта могле да се разликују релативно лако и то као: инвестиционе и депозитне, хипотекарне и универзалне банке. Оваква традиционална банка се најчешће дефинише просто као важна и специфична банкарска институција, чији је садржај посла прикупљање депозита и одобравање кредита“.4

Инвестиционе банке – спадају у групу специјализованих банака, јер се баве само специфичним врстама банкарских послова. Инвестиционе банке свој финансијски потенцијал користе за средњорочне, а најчешће за дугорочне пласмане у пољопривреду, индустрију, стамбену изградњу и инфраструктуру. Ове банке могу бити одређена врста финансијског посредника на тржишту капитала (користе туђи капитал) или могу користити сопствени капитал за дугорочне пласмане.

„У организационом погледу инвестиционе банке немају развијену мрежу, немају филијале или их има веома мало, што ограничава могућност адекватног приступа потенцијалним инвеститорима“.5

„Депозитне банке – примарни посао ових банака је прибављање средстава из депозита и улога на штедњу. С обзиром на краткорочни квалитет ових средстава, па отуда и карактер пласмана ове банке се називају комерцијалним банкама“.6

Хипотекарне банке – „Најстарији организациони облик инвестиционих банака јесу хипотекарне банке, које своје пласмане обезбеђују хипотеком којом се блокира право продаје непокретности ужника до истека кредита. У случају да дужник не врати кредит, хипотекарна банка своје потраживање намирује продајом

4 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Пословно банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 101.5 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 59.6 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Пословно банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 12.

5

блокиране непокретности“.7

„Универзалне банке – ове банке се баве највећим бројем послова из банкарске номенклатуре, а обим и ширина бављења одређени су величином и њеним потенцијалом. Основна потреба за формирањем оваквих банака потиче од интереса привредних субјеката да све банкарске услуге обављају код једне банке“.8

Традиционалне банке су 1960-тих година биле приморане да изврше промене у организацији рада, прошире и побољшају квалитет банкарских производа, промене начин руковођења и управљања банком и изврше и другепромене које су биле неопходне за повећање конкурентности на финансијском тржишту. Све ове промене су вршене са циљем да банке дугорочно обезбеде пословање засновано на тржишним принципима. Због наведених разлога, 1960-тих година, формирају се савремене банке тржишног типа.

Основна делатност савремене банке тржишног типа је емисија и пласман банкарских производа на тржишно – предузетничким принципима. Савремена банка тржишног типа је формирана као универзална банка, која има основну посредничку функцију при прибавјању и усмеравању средстава са сврхом узимања и давања кредита. За ову банку, у економској литератури, постоје више дефиниција које су мање или више сличне. Једна од тих дефиниција је: „Она би се могла дефинисати као банка која свој основни производ пласира на финансијском тржишту, где остварује добит или губитак, који зависе од квантитета и квалитета банкарских производа и организовања, управљања и руковођења. Из тога следе разлике у односу на традиционалну банку у тематском, мотивационом, организационом и функционалном смислу“.9

За савремене банке тржишног типа карактеристични су модели британског и америчког организовања банака.

Британски модел се заснива на малом броју великих банака са великим бројем филијала („branch banking“).

„Водеће британске банке најчешће имају следеће секторе: 1) банкарство на мало – сектор становништва са раширеном мрежом филијала – retail banking, 2) корпорацијско банкарство – сектор кредитирања привреде – corporate banking, 3) приватно банкарство – сектор за пословање са слојем људи који располажу великим капиталом,4) осигурање – афилијације банке за осигурање грађана и имовине, 5) сектор емитовања ХОВ и преузимања других компанија – merchant,6) међународно банкарство – сектор трансакција са иностранством“.10

7 Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Банкарски менаџмент: управљање савременим банкарством, Чигоја штампа, Београд, 1998. године, стр. 61.8 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Пословно банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 13.9 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Исто, стр. 103.10 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 87.

6

За разлику од британског модела, амерички модел организовања банака се заснива на великом броју пословних банака48 различите величине без филијала („unit banking“). „У банкарском систему без филијала постоји мноштво малих самосталних банака, на чијем се појединачном нивоу не могу појавити законитости великих бројева, а не постоји ни довољна диверсификованост клијената. Да би се у таквом банкарском систему обезбедило нормално функционисање банке, тј. да се манифестују ефекти закона великих бројева преко великог броја клијената и диверсификације клијената, банке се морају међусобно повезивати, на пример преко удела једне банке у капиталу друге банке, или тако што су исти тржишни трансактори сувласници обеју банака“.11

Поред ова два основна модела организовања банака, постоји и хибридни банкарски модел који је мешавина малих самосталних банака и великих банака са филијалама на територији једне државе. Овај модел се назива немачки модел и карактеристичан је за континенталну Европу.

Осим разлика које постоје између наведена три модела, постоје и разлике у организовању и финкционисању банака у зависности од: врсте банака (универзалне или специјализоване), величине банака (мале или средње), непостојања или постојања мреже филијала, правне форме (акционарске или инокосне банке).

3. ВРСТЕ БАНАКА У САВРЕМЕНОМ БАНКАРСКОМ СИСТЕМУ

Организација једне банке поред других фактора, као што су величина банке, обим њених послова, врсте послова, развијеност пословне мреже и сл., зависи и од врсте банке. За утврђивање врсте банака у савременом банкарском систему не постоји јединствени критеријум. Због тога се у економској теорији и пракси користи више критеријума, који се међусобно допуњују. „Најчешћи критеријуми су:

1. рочност послова (комерцијалне банке – краткорочни послови; инвестиционе банке – дугорочни послови); 2. привредна областили грана из које потичу предузећа оснивачи неке банке (индустријске банке, пољопривредне банке, трговачке банке, спољнотрговинске банке); 3. величина територије коју покрива нека банка (општинска банка, регионалне банке, националне банке–у случају федеративних држава)“.12

Други критеријум за поделу банака, који се често назива доминантним критеријумом, узима у обзир врсту извора и природу средстава и начин њихове употребе од стране банке, уз постојање међузависности између врсте средстава и њиховог пласмана. По овом критеријуму, уобичајена је подела (класификација) банака на:

11 Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Банкарски менаџмент: управљање савременим банкарством, Чигоја штампа,Београд, 1998. године, стр. 23.12 Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Исто, стр. 39.

7

„1. емисионе или централне банке, које се ређе називају новчаничне; 2. депозитне; 3. пословне;

4. инвестиционе; 5. универзалне и 6. остале врсте банака“.13

Подела (класификација) банака према критеријуму који уважава садржину послова којима се банка углавном бави, даје сличан резултат као и примена другог критеријума. „Основна класификација банака полази од садржине послова којима се банка претежно бави, па је могућа следећа класификација банака:

1. централна или емисиона банка, 2. депозитне банке, 3. универзалне банке, 4. специјализоване и гранске банке, 5. пословне банке, 6. штедно–кредитне организације, 7. остале банкарске и финансијске институције и 8. међународне и регионалне банке и међународне финансијске организације“.14

4. OСНИВАЊЕ БАНКЕ И ВРСТЕ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА

Законом о банкама („Службени гласник РС“ број 107/05) је уређено оснивање, пословање, организација и начин управљања банком. Такође, овим Законом је настављена реформа домаћег банкарског система, утврђена је контролна функција Народне банке Србије, као и мере које она предузима према банкама и дефинисани су разлози за престанак пословања банке. Овим Законом није детаљно утврђена организација банке (организациона шема, организација рада и начин управљања банком), већ је банци дата потпуна слобода да самостално Статутом банке (чл. 14 Закона о банкама), утврђује своју организацију.

„Банка се оснива као акционарско друштво уговором о оснивању, обезбеђењем средстава која представљају оснивачки капитал банке, техничких и кадровских услова за рад, као и обезбеђењем дозволе за рад Народне банке Србије“.15

Обзиром да је банка правно лице, на њу се примењују и одредбе Закона о привредним друштвима. Према овом Закону, банка може бити основана као затворено или отворено акционарско друштво. У оснивачком акту банке се назначава да ли је банка акционарско друштво отвореног или затвореног типа, а уколико то није назначено онда се сматра да је акционарско друштво отвореног

13 Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Исто, стр. 40.14 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 14.15 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 134.

8

типа. „Банка може бити акционарско друштво отвореног типа ако оснивачи учине јавни позив за упис и уплату акција у време оснивања друштва, а уколико је отворено може бити котирано и некотирано на берзи у складу са законом којим се уређује тржиште ХОВ“.16

„Затворено је акционарско друштво чије се акције издају само његовим оснивачима или ограниченом броју других лица, а максимално може имати 100 чланова. Затворено акционарско друштво не може да врши упис акција јавном понудом“.17

Због ширења међународног банкарства односно формирања мултинационалних банака, организовања банкарских холдинг компанија, односно финансијских конгломерата и дерегулације банкарског сектора, дошло је на глобалном нивоу до стварања веома јаке конкуренције међу банкама, а посебно између банака и других финансијских организација. Банке су због тога биле приморане да се проставе конкуренцији и то тако што су повећавале број банкарских послова, односно почеле су да се баве, поред традиционалних послова, нетрадиционалним банкарским пословима.

„Банка се, дакле, може бавити традиционалним банкарским пословима–депозитним, кредитним, пословима платног промета и другим пословима у земљи. Поред наведених банка се може бавити и нетрадиционалним банкарским пословима: брокерским пословима – посредовањем у трговини ХОВ, куповином и наплатом потраживања, пружањем других финансијских услуга.Уколико банка поседује овлашћење за послове са иностранством она може обављати послове платног промета, кредитне послове са иностранством, девизно – валутне и мењачке послове“.18

Банкарски послови, поред поделе на традиционалне и нетрадиционалне банкарске послове, се могу поделити и према билансној структури и одређењу:

– „пасивни банкарски послови – прикупљање и прибављање средстава, – активни банкарски послови – кредитни и други пласмани, – неутрални послови – комисиони послови и – савремени банкарски призводи (финансијски лизинг, факторинг, форфетинг и др.)“.19

5. КОРПОРАТИВНО УПРАВЉАЊЕ ПОСЛОВНОМ БАНКОМ

16 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент иосигурање, Београд, 2005. године, стр. 190.17 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Исто, стр. 132.18 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 169.19 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Пословно банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 59.

9

Иако између савремених банака тржишног типа постоје одређене разлике у организацији, постоје такође и одређене сличности, односно заједничке карактеристике у вези са управљачком структуром банака. У земљама у транзицији, током 1990-тих година и почетком овог века, дошло је до одређених измена у погледу корпоративног управљања банкама. У светској теорији и пракси постоје три модела корпоративног управљања привредним друштвом, односно банком:

– англосаксонски модел, – европски модел и – мешовити модел. Англосаксонски модел се примењује у САД, В. Британији и у још неким

државама. За овај модел је карактеристична тзв. једнослојна структура корпоративног управљања, односно није раздвојен управљачки од извршног апарата банке. „То значи да су функције управљања и руковођења спојене и садржане у Одбору директора (Board оf directors) којим руководи Chief Executive officer (CЕО) у оквиру којег је одговорност подељена између директора као руководиоца корпорације (еxecutive directors) и чланова одбора из редова акционара (нон еxецутиве или оутсиде дирецторс)“.20

Chief Executive officer (CEO) сe преводи на српски језик као генерални директор (eng. general manager, director general, managing director) или као председник извршног одбора односно шеф/председник Одбора директора. Обзиром на једнослојну структуру корпоративног управљања, CEO има и функцију генералног директора (eng. managing director) као функцију руковођења и функцију председника (eng. chairman) банке, као функцију управљања.

Европски модел је развијен у државама Европске уније (European Union, акроним EU), које су своје законодавне системе ускладиле са Директивама ЕУ и Препорукама Организације за економску сарадњу и развој (Organization for Economic Cooperation and Development, акроним OECD).

За разлику од англосаксонског модела, овај модел функционише на принципима тзв. двослојне структуре корпоративног управљања, а „што значи да су функције управљања и руковођења стриктно одвојене и садржане у Управно-надзорном одбору, као управном и извршном органу и у Пословодном одбору као руководећем органу скупштине Управно–надзорног одбора“.21

Мешовити модел примењује комбиновање једнослојне и двослојне структуре органа управљања и руковођења. Последице примене таквог модела су неразграничење обавеза и одговорности, а што доводи до конфузије у управљању и руковођењу. Новим Законом о банкама у Србији се примењује двослојна структура управљања банком, заснована на принципима европског модела корпоративног управљања.

20 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 34.21 Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године, стр. 34.

10

И у Србији, која се налази у процесу транзиције, извршене су одређене промене управљачке структуре у банкама. „Тако је новим Законом о банкама (Сл. гласник РС бр. 107 /05) у Србији уместо ранијих органа: Скупштине, Управног одбора, Надзорног одбора и генералног директора уведена следећа управљачка структура банке:

1) Скупштина акционара банке, 2) Управни одбор, са функцијом управно – надзорног одбора и 3) Извршни одбор“.22

Овим Законом је и у Србији извршено одвајање управљачког апарата од извршног апарата банке. Извршни апарат банке се уобичајено дели на секторе (организационе јединице које се формирају по најважнијим групама послова–пословним линијама), сектори на дирекције, а дирекције се деле на одељења.

Организационе јединице које се називају дирекцијама се ретко срећу у организационој структури домаћих банака. Обично су службе или одељења први нижи организациони ниво (ред) у односу на секторе.

Такође, у банкарској пракси, велике банке имају организационе јединице које се називају дивизијама. Дивизије су организационе јединице вишег нивоа (реда) у односу на секторе и формирају се по најважнијим групама послова (пословним линијама). Организациона веза између управљачког и извршног апарата банке се може представити шемом као на слици 1. 23

Слика 1. Управљачки и извршни апарат банке(Извор: Савић М. – Организација банке по функционалном принципу, Дипломски рад, Универзитет Сингидунум, Пословни факултет, Београд, 2009. године, стр. 24.)

УПРАВЉАЧКИ АПАРАТ БАНКЕ

22 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 56.23 Савић М. – Организација банке по функционалном принципу, Дипломски рад, Универзитет Сингидунум, Пословни факултет, Београд, 2009. године, стр. 24.

11

СКУПШТИНА АКЦИОНАРА БАНКЕ

УПРАВНИ ОДБОР БАНКЕСА ФУНКЦИЈОМ УПРАВНО-НАДЗОРНОГ ОДБОРА

ИЗВРШНИ ОДБОР БАНКЕПРЕДСЕДНИК ИЗВРШНОГ ОДБОРА БАНКЕ

ИЗВРШНИ АПАРАТ БАНКЕ

РУКОВОДЕЋИ (МЕНАЏМЕНТ) ТИМ БАНКЕ

ОБЛАСТ БАНКАРСКИХ ПОСЛОВА-ПОСЛОВНЕ ЛИНИЈЕ

ОБЛАСТ ПОДРШКЕ ОДЛУЧИВАЊУ-ФУНКЦИЈЕ

СЕКТОРИ СЕКТОРИ ПРЕДУЗЕЋАДИРЕКЦИЈЕ/СЛУЖБЕ ДИРЕКЦИЈЕ/СЛУЖБЕ НАСЛОЊЕНАОДЕЉЕЊА ОДЕЉЕЊА НА БАНКУ И ЊЕНО ПОСЛОВАЊЕ

5.1.Скупштина акционара банке

Обзиром да се по Закону о банкама, банка обавезно оснива као акционарско друштво, онда за њу важе сва правила која се односе на управљање акционарским

12

ОБЛАСТ СУПСИДИЈАРНИХ ПОСЛОВА- ПРЕДУЗЕЋА

друштвом. Према овим правилима, банком управљају акционари сразмерно учешћу у укупном капиталу и то непосредно или преко својих овлашћених представника у Скупштини. Скупштина акционара је највиши орган управљања банком, а чине је акционари банке. „Скупштину акционара чине сви акционари. Сваки акционар у складу са статутом банке лично или преко пуномоћника има право учествовања у раду скупштине, право гласа ако има акције с правом гласа, право подношења предлога и добијања одговора, као и право постављања питања.

Статутом се не може онемогућити акционарима који имају 1% или више акција с правом гласа непосредно вршење права гласа“.24

Скупштина акционара усваја пословну политику и стратегију банке, доноси статут банке и одлучује о изменама оснивачког акта, бира и разрешава чланове Управног одбора и доноси и друге одлуке из своје надлежности утврђене Статутом банке.

5.2. Управни одбор банке, са функцијом управно-надзорног одбора

Скупштина акционара банке бира и разрешава Управни одбор банке (Боард оф Дирецторс) који према Закону о банкама мора имати најмање пет чланова, од којих једна трећина чланова мора бити независна од банке. За избор чланова Управног одбора, банка је у обавези да пре избора прибави сагласност од Народне банке Србије. Основни услови које морају испуњавати лица која се бирају за чланове Управног одбора су такође прописани Законом о банкама. „Надлежности УО су опредељене чл.73 Закона о банкама и статутом банке. Законом о банкама УО је добио карактер управно –надзорног одбора, на тај начин у себи спојивши надлежности ранијег Управног и Надзорног одбора банке“. 25Делокруг рада (права, обавезе и одговорности) Управног одбора се утврђује Статутом банке.Банка је обавезна да обавештава Народну банку Србије о одржавању и дневном реду седница,а Народна банка Србије може захтевати одржавање ванредне седнице Управног одбора и може имати свог представника на седницама Управног одбора банке.

5.3. Извршни одбор банке

Уколико је банка акционарско друштво отвореног типа, онда она, по Закону о банкама мора имати Извршни одбор (Еxецутиве боард). За банку која је акционарско друштво затвореног типа, не постоји законска обавеза за формирање Извршног одбора, али га банка може имати уколико се одлучи за такву управљачку структуру.

Управни одбор банке бира и разрешава преседника и чланове Извршног одбора. Банка има законску обавезу да, пре избора председника и чланова

24 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 154.25 Хаџић М. – Исто, стр. 159.

13

Извршног одбора, прибави сагласност од Народне банке Србије која дефинише услове за добијање сагласности. „Извршни одбор банке је новоуспостављени колективни орган управљања банком по новом Закону о банкама. Чине га најмање два члана, а председник Извршног одбора заступа и представља банку“.26

Извршни одбор банке је задужен за организовање пословања банке и свакодневно обавља надзор над активностима банке. Обзиром да чланови Управног одбора не учествују у спровођењу пословне политике, већ је само утврђују и преносе на спровођење извршном апарату банке, председник

Извршног одбора је због тога задужен за успостављање везе односно за координацију између Управног одбора и извршног апарата банке. Законом о банкама (чл. 76) утврђен је делокруг рада Извршног одбора.

5.4. Одбори на нивоу банке

Банка, по Закону о банкама (чл. 79), има обавезу да формира три одбора на нивоу банке:– Одбор за праћење пословања банке (одбор за ревизију),– Кредитни одбор и– Одбор за управљање активом и пасивом.

Одбор (Комитет) за праћење пословања банке (одбор за ревизију) се формира ради пружања стручне помоћи Управном одбору. Стручна помоћ се односи на надзор над радом Извршног одбора и запослених у банци.

„Одбор за праћење пословања банке (одбор за ревизију) чине најмање три члана од којих су најмање два члана чланови Управног одбора који имају одговарајуће искуство из области финансија, а најмање један члан лице независно од банке“.27 Овај одбор анализира годишње извештаје о пословању, као и друге финансијске извештаје, усваја политике и процедуре банке у вези са управљањем ризицима и системом унутрашње контроле и врши и друге послове утврђене Статутом банке.

Кредитни одбор (комитет) представља стручно тело Извршног одбора, формирано за доношење стратешких а често и појединачних одлука у вези кредита које нису пренесене у надлежности на ниже организационе нивое банке.

Стратешке одлуке се односе на кредитну политику, одобравање кредитних лимита и сл., а појединачне одлуке се односе на издавање гаранција, отварање акредитива и сл. Такође, овај одбор усваја извештаје о губицима по кредитним пласманима и потенцијалним ризицима и доноси одлуке о другим извештајима из своје надлежности утврђене Законом о банкама и актима банке.

26 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 159.27 Хаџић М. – Исто, стр. 160–161.

14

„Кредитни одбор сачињавају чланови менаџмент тима тј. чланови ИО, извршни директори банке, односно руководиоци сектора и директор филијале о чијем се клијенту на одбору одлучује“.28

Одбор (Комитет) за управлајње активом и пасивом банке је друго стручно тело Извршног одбора. Делокруг рада овог Одбора је утврђен Законом о банкама (чл. 81), а банка може својим актима детаљније утврдити и друге послове које овај Одбор треба да обавља.

„Одбор за управљање активом и пасивом банке сачињавају: чланови менаџмент тима банке, тј. чланови ИО, извршни директори, односно руководиоци организационих делова (сектора, одељења) банке средстава и ликвидности, рачуноводства и извршни директор за стратешко планирање. Законом о банкама у делокруг овог одбора спадају праћење изложености банке ризицима који произилазе из структуре њених билансних обавеза и потраживања и ванбилансних ставки, предлагање мера за управљање каматним ризиком и ризиком ликвидности, као и други послови опредељени актима банке (чл. 81. Закона)“.29

„Концепција управљања активом и пасивом банака (ассет анд лиабилитy манагемент – АЛМ) добила је врло широку примену у развијеним привредама (банкарству развијених економија). Концепција се своди на краткорочно управљање и оперативно извођење оптималне политике комбиновања делова и укупне структуре активе и пасиве банака. Дерегулацијом финансијског сектора и све већом конкуренцијом међу банкама на финансијском тржишту, приморава банке да врло брзо врше често потпуну прекомпозицију укупне активе и пасиве, да би се одржало у конкуретној борби и остварио профит, односно сачувао рејтинг банке“.30

Одбор (Комитет) за управљање активом и пасивом (Ассет анд Лиабилитy Цоммиттее, акроним АЛЦОМ) се у банкарској пракси често назива Одбор трезора (Треасурy Цоммиттее).

У мањим банкама, пословима управљања активом и пасивом се бави Управни одбор. Велике банке, које су доста географски разуђене организују поједине филијале или подружнице као независне центре за доношење одлука, које саме одређују свој АЛМ.

5.5. Руководећи (менаџмент) тим банке

По новом Закону о банкама, председник Извршног одбора заступа и представља банку. Такође, председник ИО успоставља везу између Управног одбора и извршног апарата банке. Извршни апарат банке се обично дели на секторе којима руководе директори или извршни директори који су непосредно потчињени председнику ИО. Председник ИО и директори/извршни директори чине

28 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 161.29 Хаџић М. – Исто, стр. 161–162.30 Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Банкарски менаџмент: управљање савременим банкарством, Чигоја штампа, Београд, 1998. године, стр. 955.

15

руководећи (менаџмент) тим банке који свакодневно извршава одлуке које доноси ИО, а које се односе на пословање банке.

„Руководећи тим банке координира:1) област банкарских послова – пословне линијеа) послови средстава ликвидности – послови трезора,б) кредитни и инвестициони послови,ц) послови са становништвом ид) послови са иностранством.2) област подршке одлучивању – функције,а) стратешко планирање,б) рачуноводство и извештавање,ц) правно – административни и кадровски послови (хуман соурцес – ХС)д) ИТ.3) област супсидијарних послова – предузећаа) туризам,б) осигурање,ц) консалтинг ид) дилерско – брокерске куће“.31

БАНКАРСКЕ УСЛУГЕ

Банке се оснивају као акционарска друштва која морају имати мининум два оснивача, између којих се склапа уговор о оснивању, којим се утвђује износ оснивачког капитала и друга питања везана за пословање и рад банке, затим се врши упис у привредни регистар, а поред тога банке морају да поднесу захтев НБС за дозволу за рад.

Према положају банке према клијенту, банкарски послови могу бити: АКТИВНИ – банка се појављује у улози повериоца, а клијент у улози

дужника; обавља се промет од банке према клијенту; ПАСИВНИ – банка се појављује у улози дужника. Овим пословима банка

прикупља новчана средства да би могла да послује; НЕУТРАЛНИ – то су услужни послови банака у којима се банка не

појављује ни у улози дужника ни у улози повериоца, већ за стручне услуге које пружа клијентима узима одређену провизију.

1. АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ

31 Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године, стр. 57.

16

Активним пословима банке пласирају претходно мобилисана финансијска средства у виду различитих кредитних и некредитних услуга које нуде својим клијентима. Најзначајнији активни банкарски послови којима се банке баве су кредитне услуге банака према својим клијентима.

1.1. Кредитне услуге

Уговором о кредиту банка се обавезује да кориснику кредита стави на располагање уговорени износ новца, а корисник се обавезује да банци плати камату и да примљени износ врати у време и на начин како је одређено уговором. Ова врста уговора је формалне природе, јер мора бити закључена у писменој форми.

Банке у пракси користе за кредитне аранжмане унапред припремљене одговарајуће формуларе, па се зато такви уговори сматрају уговорима по приступу.

Зависно од врсте, кредити се разликују:

Према дужини трајања кредити могу бити: краткорочни (2 године), средњерочни (од 2-5 година), и дугорочни (преко 5 година).

Према делатности дужника кредити се деле на: занатске; комуналне; земљорадничке и др.

Према економској употреби и намени кредити могу бити: производни, и потрошни.

Према улози и функцији камате, кредити могу бити каматни и бескаматни (провизија).

Према начину враћања кредити могу бити: једнократни оброчни и амортизациони.

Најзначајнији кредити које банке нуде својим клијентима су: Потрошачки кредити се дају грађанима и предузећима. Хипотекарни кредит је када се за обезбеђење враћања кредита као

гаранција даје хипотека. Стамбени кредити се дају за стамбене потребе.

17

Кредит са текућег рачуна се може дати до износа кредитне способности (зависно од очекиваних прихода) и углавном су са високим каматним стопама.

Акцептни кредити Конзорцијални кредит служи за финансирање великх инвестиционих

објеката. Рамбусни кредит Ломбардни кредит Реломбардни кредит Винкулациони кредит – уз обавезу корисника кредита да код банке

депонује документа са којима се располаже робом кад кредит буде враћен банка враћа робна документа примаоцу кредита.

Есконтни кредит Кредит на основу залога хартија од вредности Стенд-бај кредит

1.2. Хипотекарни кредити

Хипотекарни кредит је дугорочни кредит који се одобрава уз обезебеђење хипотеком на непокретној ствари (понекад и покретне- авион, брод).

Право залоге на непокретној ствари - уписује се у земљишне књиге право власништва повериоца за износ кредита који је по правилу мањи од тржишне вредности непокретности.

У уговору се прецизира износ кредита, висина каматне стопе, рок враћања, начин исплате (фиксна, ануитетска), право отказивања (отказни рок 6 месеци).

Банка нема право отказа осим у изузетним ситуацијама ако клијент не плаћа или ако умањује вредност непокретности. Банка има право да своје потраживање наплати принудним путем (лицитација).

1.3. Акцептни кредит

Акцептни кредити не одобрава новчана средства, акцептира меницу коју је на банку издао њен клијент ради повећања бонитета и квалитета клијентове менице.

Акцептирана меница најчешће се користи у кредитне сврхе, банка је главни менични субјект, рок доспелости менице је рок враћања кредита.11

1.4. Конзорцијални кредит

Обезбеђују се новчана средства више банака за финансирање великих инвестиционих објеката (међубанкарска сарадња између најмање две банке).

18

Конзорцијум нема својство правног лица,а уговор о конзорцијуму садржи: циљеве оснивања банке; банку која у име конзорцијума руководи радом; органе управљања; временски рок; начин сношења ризика.Конзорцијални кредит може имати две врсте карактера: повремени – код појединачних инвестиција (нафтоводи, путеви и др.) и трајни – дугорочни специјализовани послови.Код конзорцијалног кредита се ризик равномерно распоређује на све

чланице у обезбеђењу финансијских средстава.

1.5. Рамбусни кредит

Рамбусни кредит је краткорочни банкарски кредит у спољнотрговинској размени. Банка отвара кредит увознику уз покриће робних доккумената,а ставља на раслполагање извознику новчана средства.

1.6. Ломбардни кредит

Ломбардни кредитии су посебна врста новчаног кредита који банка даје клијенту. Обезбеђује се неком покретном ствари (роба, драгоцености, хартијом од вредности, итд.) које су гаранција клијента.

То је краткорочни банкарски кредит који је регулисан Законом о облигационим односима, састављен у писаној форми, где банка продаје заложене Хартије од вредности и др. у циљу подмирења својих потраживања, ако клијент не врати кредит у року доспелости.

1.7. Реломбардни кредит

Реломбард је новчани кредит који банка, која је дала реломбардни кредит узима од друге банке уз поновно залагање ствари које је заложио њен клијент. Кредит је мањи од вредности залога.Каматна стопа је виша и даје се и за правна и за физичка лица.

1.8. Есконтни кредит

Есконтни кредити су посебна врста банкарских послова у којима се појављују елементи уговора о кредиту и уговора о купопродаји недоспелих хартија

19

од вредности и других потраживања према трећим лицима. Ако је несташица новчаних средстава клијент уступа банци недоспела потраживања и недоспеле хартије од вредности, с тим да му банка одмах одобрава новчана средства у номиналном износу хартије од вредности који је намењен за ДИСКОНТ. Обично се користе краткорочне хартије од вредности, а висина новчаног износа зависи од бонитета хартија од вредности.12

РЕЕСКОНТ – Банка откупљена недоспела потраживања и хартије од Вредности продаје другој банци или лицу, пре доспелости, уз одређен дисконт.

Есконт и реесконт су значајан инструмет монетарне политике централне и емисионе банке и имају директан утицај на количину новца у промету.

1.9. Кредити на основу хартија од вредности

Корисник овог кредита залаже банци хартије од вредности за његово обезбеђење.

Док траје уговорени рок за коришћење кредита заложене хартије од вредности се налазе у поседу банке али банка њиме не располаже.

Враћањем кредита престаје заложно право банке за хартије од вредности.

1.10. Стенд-бај кредит

Стенд – бај кредит је који треба да уследи у случају потребе. Овај кредит се користи у међународном банкарском пословању (Светска банка, ММФ и др.).

Ако се средства не користе, или се не користе у потпуности, корисник само плаћа провизију приправности (цена којом се плаћа резервација за кредитну своту која је одређена а није искоришћена). Ако се кредит искористи у пуном износу следи класичан кредитни аранжман. Стенд – бај кредити пружају кориснику правну и економску сигурност.13

2. Пасивни банкарски послови

Код пасивних банкарских послова банка је дужник у односу на свог клијента. Банка прикупља новчана средства да би пословала.

Пасивни банкарски послови су: новчани депозит; уговор о депоновању хартија од вредности; улог на штедњу; банкарски текући рачуни; емисиони послови.

2.2. Новчани депозит

Уговор о новчаном депозиту се склапа у домаћим и страним средствима плаћања у складу са законским прописима. Уговором банка прима а депонент полаже одређени износ. Банка је депозитар, располаже новцем и дужна је да га

20

врати према договореним условима. Она клијенту пружа услуге у погледу чувања новца и располагања њиме за рачун клијента. Банка отвара рачун путем којег се књиже сва потраживања и дуговања са депонентом између банке и депонента и депонента и трећег лица.

Две су врсте депозита: по виђењу, и орочени (са или без отказног рока, са или без намене).Ако није уговорено сматра се да је по виђењу. Ако је са дужим отказним

роком банка издаје сертификат ( хартија од вредности, преносива ).13

Банка је дужна да врши исплате у границама расположивих средстава и да обавештава депонента о променама на рачуну, а крајем сваке године достави извештај и стању на рачуну.

Уговором се утврђује висина камате коју је банка дужна да плаћа депоненту, ако питање камате није уговорено плаћа се законска камата.

2.3. Уговор о депоновању хартија од вредности

Банка се обавезује да ће уз накнаду преузети од депонента одређене хартије од вредности ( акције, обвезнице и др. ) ради њиховог чувања и вршења права и обавеза које депонент по основу тих хартија има.

Банка наплаћује настале камате, дивиденду, главницу и све суме за депоновање хартија од вредности кад доспеју за наплату и ставља на располагање депоненту, враћа их или плаћа депоненту по захтеву.

2.4. Улог на штедњу

Банке прикупљају слободна новчана средства грађана: на штедњу ( улози ); текући рачуни грађана.

Улог је новчани износ који улагач (штедиша) даје банци под уговореним условима. Банка прима и чува новчана средства грађана и исплаћује камату.

Улози могу бити: По виђењу (нижа каматна стопа); Орочени (већа могућност пласмана, већа каматна стопа).Банка је обавезна да доспели штедни улог на захтев улагача исплати у

целини или делимично.„Камата на камату“ – улагач има право, па се неисплаћена обрачуната

камата приписује главници, и камата се даље обрачунава на нову главницу.Штедна књижица: На име доносиоца и шифру; Квалификовани легитимациони папир.

21

2.5. Банкарски текући рачуни

Банка се обавезује да отоври посебан рачун и да прима уплате и врши исплате у границама његових средстава и одобреног кредита (писмени облик уговора ). Новчана средства се остварују уплатом депонента и наплатом на рачун депонента. Банка може да врши исплате до износа одобреног кредита ( зависи од депонентових прихода).

Депоненти могу имати више текућих рачуна код исте банке (активни и пасивни салдо ових рачуна се међусобно пребијају). Располагање на текућем рачуну:

Корисник у сваком тренутку и у потпуности располаже сопственим салдом;

Располагање позитивним салдом у корист депонента уговором може бити условљено протеком отказног рока.15

Банка наплаћује провизије и накнаде посебних трошкова за услуге у своју корист са текућег рачуна депонента.

О променама на текућем рачуну банка обавештава депоненента преко извода са салдом. Депонент може поднети приговор у року од 15 дана од дана добијања извода.

2.6. Емисиони послови

Рад централне и емисионе банке је издавањеновчаница и кованог новца као законског средства плаћања. Емисиона банка гарантује куповну могућност новчаница и кованог новца у њиховим номиналним износима.

Емисиони посао је инструмент монетарне политике земље којим се утврђује укупна количина новца у оптицају и утиче на стабилност привредних односа у једној земљи.

3. Неутрални банкарски послови

Неутрални банкарски послови су услужни послови банака. То су једни од најстаријих банкарских послова, обављају се у своје или туђе име, али увек за туђи рачун.

Ту спадају: Уговор о сефу Банкарске гаранције Инкасо послови Послови платног промета Послови акредитива

22

3.2. Уговор о сефу

Банка кориснику ставља на употребу сеф заодређени период, а корисник плаћа одређену накнаду. Банка обезбеђуеј надзор над сефом и држи га у исправном и употребљивом стању. Приступ сефу има корисник или пуномоћник. Има две браве ( два кључа – корисник и банка), што се зове сакључарство.

Корисник сефа плаћа накнаду банци, а ако је не плати у року од месец дана од писмене опомене, банка може да раскине уговор и да наложи кориснику да испразни сеф. Банка има првенствено право наплате из вредности у сефу. Уговор о сефу је банкарска тајна.

3.3. Банкарске гаранције

Банка се обавезује према примаоцу гаранције да ће му за случајда му треће лице не испуни доспелу обавезу, измири ту обавезу, ако за то буду испуњени услови утвђени у гаранцији. Банка је у овом случају јемац.

Банкарска гаранција се изражава у новцу чак и код неновчаних обавеза. Корисник може пренети права из гаранције на друго лице, под условом да пренесе своје обавезе у вези са обезбеђивањем потраживања.

Овај документ представља једноставни приредни посао јер гаранција иам само једног гаранта, бнака која по налогу клијента издаје гаранцију трећем лицу – клијентовом пословном партнеру.

Постоје и сложени послови када више банака са различитим нивоима гарантује за поједине обавезе.16

3.4. Инкасо послови

Банка преузима обавезу наплаћивања потраживања у земљи или иностранству за клијента и за то наплаћује уговорену накнаду.

Банка је пуномоћник клијента јер ради у његово име и за његов рачун.Банка може обављати послове: наплаћивање меница, чекова, обвезница и

других хартија од вредности, робни документарни инкасо (складишница, товарни лист и др. ), и нвчане и документарни инкасо (чекови, акције, дивиденде и др. ).17

3.5. Послови платног промета

За послове платног промета потребно је разликовати и знати значење следећих појмова:

Клијент – физичко и правно лице које има рачун код банке Рачуни код банака за обављање платног промета – текући, жиро и други

рачун, укључујући и рачун за извршење једне трансакције плаћања,

23

отоврен на основу уговора између клијента и банке, могу бити динарски рачуни и рачуни у другој валути.

Обрачунски рачун – означава рачун банке који се води у централној банци, преко кога се врши плаћање и обрачунавање међубанкарских плаћања.

Интерни међубанкарски трансфер – рачуни клијената могу бити у истој или различитим банкама и по том основу трансфери у случају плаћања могу бити интерни и међубанкарски трансфери и клиринзи.

а) Интерни трансфер у платном промету – пренос средстава између дужника и повериоца када су њихови рачуни у истој банци,

б) Међубанкарски трансфер у платном промету – пренос средстава између дужника и повериоца када су њихови рачуни у различитим банкама,

в) Клиринг – размена и обрада међубанкарских налога за плаћање, ради обрачуна билатералних и мултитералних нето износа које свака банка фугује, или које се свакој банци дугују за поравнање налога за плаћање укључених у сваки клириншки дуг

Обрачун – измиривање обавеза банке настале у међубанкарском плаћању.Учесници интерном трансферу су: налогодавац, иницијална банка,

одредишне банке и прималац.Учесници у међубанкарском трансферу: налогодавац, иницијална банка,

одредишна банка и прималац, а може бити укључена и једна или више посредничких банака.

Иницијална банка – банка која има први налог за плаћање којим се иницира трансакција плаћања.

Пријемна банка – свака банка која прими налог за плаћање пошиљаоца.Одредишна банка – означава банку идентификовану у налогу за плаћање,

односно која у трансакцији плаћања прима последњи налог за плаћање.Банка посредник – пријемна банка која није ни иницијална ни одредишна

банка.Дужник – физичко или правно лице које врши плаћање у трансакцији

плаћања.Поверилац – физичко или правно лице које прима плату у трансакцији

плаћања.Пошиљалац – физичко или правно лице које прима плату у трансакцији

плаћања.Налогодавац – пошиљаоц првог налога за плаћање којим се иницира

трансакција плаћања, у трансферу одобрења налогодавца је дужник, а у трансферу задужења поверилац

Прималац – правно или физичко лице чија банка прими последњи налог за плаћање у трансакцији плаћања. У трансферу одобрења

Налог за плаћање – безусловна инструкција дата банци да изврши плаћање или наплати одређени износ новца са назначеног рачуна.

Облици налога плаћања могу бити: у писаној форми, електронски или усмени.

24

а) Усмени налог за плаћање банка и клијент морају претходно уговорити уговором о отварању и вођењу рачуна.18

б) Електронски пренос налога – пренос налога телекомуникацијским путем иил физичком испоруком трака, дискета и сличних носилаца података.

в) Налози за плаћање – испостављају се на јединственим инструментима платног промета чији је облик, садржај и начин коришћење прописан законом

-Трансакција плаћања- пренос повериоца новчаних средстава са рачуна дужника или на рачун повериоца. Трансакција плаћања може бити трансфер одобрења или трансфер задужења.

-Трансфер одобрења- је трансакција плаћања коју иницира дужник који издаје налог за плаћање банци

-Трансфер задужења- је трансакција плаћања коју иницира поверилац, на основу овлашћења које дужник даје својој банци и свом повериоцу. У трансферу задужења поверилац својој банци даје инструкције да наплати средства са рачуна дужника.

Носиоци функција платног промета су централна банка, пословне банке и поште. Платни промет са иностранством могу да обављају само пословне банке које добију овлашћење од централне банке преко средстава плаћања (девизе, фективни страни новац и стране хартије од вредности) и инструменти плаћања (акредитиви, платне картице, менице, чекови, банкарски и финансијски документи наплативи у страној валути).

Пословне банке обављају следеће послове платног промета:1) воде рачуне правних и физичких лица која обављају делатност,

извршавају интерне и међубанкарске трансакције плаћања са тих рачуна и на те рачуне;

2) воде рачуне физичких лица која не обављају делатност, извршавају интерне и међубанкарске трансакције са тих рачуна и на те рачуне;

3) учествују, за рачуне које воде, у међубанкарском клирингу и обрачуну извршених плаћања;

4) утврђују за сваког клијента дневни промет и о томе их посебно извештавају;

5) примају од физичких лица уплате у корист рачуна који се воде у другој банци;

6) примају уплате у корист рачуна физичких лица који се воде у тој банци;7) обављају готовинска плаћања;8) обаваљају благајничко – трезорске послове и обазбеђују смештај и

чување готовог новца у оквиру благајничког максимума;9) примају и плаћају чекове по текућим рачунима физичких лица;10) организују издавање платних картица и плаћање платним картицама и

другим инструментима плаћања.Инструменти унутрашњег платног промета су обрасци који се користе за

спровођење новчаних трансакција. У нашој земљи прописима је утврђен облик, садржина и начин употребе. Постоји неколико врста инструмената платног промета:

25

1) готовински инструмент платног промета – налози за уплату и исплату са рачуна

2) безготовински инструмент платног промета су обрасци којима се даје налог за обрачун и пренос средстава са рачуна на рачун – општи налог за пренос, интерни налог за пренос, акцептни налог, обрачунски чек

3) специјални инструменти плаћања су меница, акредитив и циркуларно кредитно писмо.

3.6. Послови акредитива

Банка се прихватањем захтева свог клијента обавезује да ће кориснику акредитива исплатити одређену своту ако буду испуњени услови наведени у налог уза отварање акредитива.

За обезбеђење документарног акредитива банци се подносе одговарајући документи према условима акредитива.19

Опозив – акредитивна банка може у сваком тренутку опозвати или изменити акредитив на захтев налогодавца или на сопствену иницијативу ако је то у интересу налогодавца.

Неопозиви акредитив се издаје у случају да се сложе све заинтересоване стране (налогодавац, банка и корисник)

4. Врста услуга у Интернет банкарству

Банке данас нуде широк спектар услуга које се могу обавити путем Интернета. Извршавање тих услуга путем Интернета није ништа мање квалитетно или несигурније од обављања у банци.. Штавише, овакве услуге корисницима омогућују уштеду времена те комодитет извршавања различитих услуга из властитог дома. Услуге Интернет банкарства  деле се на оне намењене грађанима и оне намењене правним лицима.

4.2. Услуге за грађане

Власницима рачуна и њиховим опуномоћеницима омогућен je приступ и коришћење свим рачунима које имају у банци. Многе банке омогућују и праћење трошкова корисницима, те контролу улагања у инвестиционе фондове. Корисници путем Интернета могу и комуницирати са банком, слати рекламације и упуте, мењати личне податке и слично.. Уколико жели, корисник може примати изводе и друга обавештења искључиво преко Интернета, те може уговорити трајне налоге за плаћања различитих обавеза.

26

У стандардној су понуди за грађане : преглед стања на рачуну провера износа допуштеног прекорачења и временског рока до којег вреди испис потврда о трансакцијама пребацивање новца са једног рачуна на други увид у камате по рачунима плаћање рачуна (комуналних, "обичних" уплатница и слично) куповина и продаја девиза плаћање рачуна од кредитних картица провера картичних лимита провера броја неискоришћених чекова и наруџбина нових чекова преглед и уплата стамбене штедње преглед стечајних листа банке те понегде и стечајние листе Народне банке

4.3. Услуге за правна лица

У домаћем платном промету за правна лица могућа су плаћања унутар банке,, редовна плаћања у националном клириншком систему, експресна плаћања те издавање плаћање унапред.

У девизном пословању услуга обухвата пренос у иностранство, распоред девизног прилива, исплату аконтација за службени пут у иностранству, те увид у стање рачуна,те купопродају девиза.

Платни промет за правна лица обухвата: стања и промети (приказ и штампање), извод : приказ (штамапње и локално спремање) и датотека, налози за плаћање, појединачни налози, налози за обрачунска плаћања, исплата плата запосленицима, самостално дефинисање овлаћења (лице које је клијент дефинисао као

администратора дефинише овлашћења осталих корисника).

Девизни платни промет за правна лица обухвата: стања и промети (приказ и штампање), извод : приказ (штамапње и локално спремање) и датотека, налози за плаћање, појединачни налози, обавештења о приливу, налог за распоред, трајни налог за распоред, самостално дефинисање овлашћења (лица kojег je клијент одредио kao

администратора дефинише овлашћења осталих корисника).

27

4.4. Специфичне и напредне услуге

Многе су банке увеле и неке напредније услуге као што су могућност пословања с вредносним папирима, куповина и продаја девиза по повлашћеном стечају, те реализација неких једноставнијих кредита.

Многе банке већ нуде и услуге Интернет-банкарства за нерезиденте.. Таква услуга обухвата :

Kуповину и продају удела у својим инвестицијским фондовима, орочавање новца - на домаћу и девизну штедњу (предуслов је претходно склопљен уговор у пословници), куповину и продају девиза по повлашћеном стечају, уговарање допуштеног прекорачења по текућем рачуну, испуњавање off-line налога за предузећа, креирање налога унапред за предузећа, прослеђивање наруџбине за подизање готовине за предузећа.32

ЗАКЉУЧАК

У економској литератури се реч „банка“ најчешће везује за италијанско порекло (итл. банцо, клупа, тезга на којој су први банкари-мењачи држали и излагали разне врсте новца). Лингвистика указују да је реч банка (итл. банцо, фр. банqуе, нем. и енгл. банк) коришћена током више од 2000 година постојања у значењу „клупа“ или „пулт за промену новца“, што само потврђује да је мењачки посао међу првим пословима карактеристичним за банку.

32 Преузето: Марковић З; семинарски рад „Банкарски послови“; стр. 10-18.

28

Банка се оснива као акционарско друштво уговором о оснивању, обезбеђењем средстава која представљају оснивачки капитал банке, техничких и кадровских услова за рад, као и обезбеђењем дозволе за рад Народне банке Србије.

У Србији, која се налази у процесу транзиције, извршене су одређене промене управљачке структуре у банкама. Тако је новим Законом о банкама (Сл. гласник РС бр. 107 /05) у Србији уместо ранијих органа: Скупштине, Управног одбора, Надзорног одбора и генералног директора уведена следећа управљачка структура банке:

1) Скупштина акционара банке, 2) Управни одбор, са функцијом управно – надзорног одбора и 3) Извршни одбор

Према положају банке према клијенту, банкарски послови могу бити: АКТИВНИ – банка се појављује у улози повериоца, а клијент у улози

дужника; обавља се промет од банке према клијенту; ПАСИВНИ – банка се појављује у улози дужника. Овим пословима банка

прикупља новчана средства да би могла да послује; НЕУТРАЛНИ – то су услужни послови банака у којима се банка не

појављује ни у улози дужника ни у улози повериоца, већ за стручне услуге које пружа клијентима узима одређену провизију.

ЛИТЕРАТУРА :

1. Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Организација банкарства, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године.

2. Бабић И. – Привредно право, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008. године.

3. Бараћ С., Хаџић М., Стакић Б., Иваниш М. – Пословно банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2005. године.

29

4. Комазец С., Крстић Б., Живковић А., Ристић Ж. – Банкарски менаџмент: управљање савременим банкарством, Чигоја штампа, Београд, 1998. године.

5. Хаџић М. – Банкарство, Универзитет Сингидунум, Факултет за финансијски менаџмент и осигурање, Београд, 2008. године.

6. Савић М. – Организација банке по функционалном принципу, Дипломски рад, Универзитет Сингидунум, Пословни факултет, Београд, 2009. године.

7. Марковић З; семинарски рад „Банкарски послови“.

30