Biljo vode su neke prepravke i onog prvog dela sto sam ti poslala plavo je, sve ti je ovde , sve sto sam nesigurna stavljam velika slova(samo na jednom mestu sam mahinalno kucala velika slova videces vec i naslovi su delimicno velikim slovima ali su tacni ),jer ne smem da se igram sa stvarima za koje nisam 100% sigurna izvini za gutanje slova ali sve mi je isto dok kuckam. Ti pregledaj , belezi sta ti nije jasno pa se cujemo vidimo sutra i u utorak. Meni izgleda ok. saljem ti i neke stvarcice koje mogu da ti koriste. Ipak ima 15 strana, meni se ucinilo vise

ljubim

6.

METCALFA PRUINOSA

Rasprostranjenost/sirenje(po) na evropskom kontinentu I perspective-mogucnosti bioloske kontrole

Bioloski i morfoloski aspekti-izgled kod Metcalfa pruinose(say) (homoptera flatidae)

MP (Say) je insekt neoarktičkog porekla koji se rasprostire od Kvebeka do Brazila, za koji su američki entomolozi pokazali malo interesovanja u prošlosti(4,17,25,26)

S druge strane od trenutka kada se ova vrsta pojavila u našoj zemlji, pre 20 godina, i kada su je prvi put u Evropi zapazili-zabeležili Cangeri i Donadini u okolini Trevise (27), mnogi italijanski entomolozi su se vrlo brzo zainterosovali za nju, posvećujući joj oko 90 clanaka objavljenih do sada u nazionalnim i stranim casopisima. Od kojih se 71% odnosi na bioloske akpekte i SUZBIJANJE ., 20% se bavi pcelarskim aspektima a 9% morfoloskim aspektima. Pored zvanicne literature postoji jedna vrsta koju mozemo definisati kao „ laicka „ literatura, koju cine sveukupni clanci koji su se objavljivali poslednjih godina u lokalnim hronikama dnevne stampe u nazionalnim tirazima, pre sve sredinom leta, kada je prisutnost ovih insekata znatno veca. Sada se vec cesto informacije poveravaju mladim novinarima koji se po potrebi predstavljaju kao entolozi i koji slobodno objavljuju/sire potpuno netacna obavestenja i podatke, koji su banalni i obmanjuju. Naslovi poput \; \'Vrtovi preplavljeni belim vampirom“, „ Stize Atila vrtova iz Latinske Amerike“, „Invazija snezno belih insekata, uklanja se jajima ubicama“, samo su neki od mnogih koje smo u poslednje vreme sakupili. Da ne govorimo o opasnoj dezinformaciji u pojedinim slucajevima, koja se rasirila objavljivanjem fantasticnih i laznih vesti koje su dosta uznemirile citaoce,poput clanka koji se pojavio tokom leta u hronici pre nekoliko godina: Pored mnogih kolateralnih efekata,posledica ovog vrelog i dugog leta tu su i milioni i milioni Didium albikans“. Izgledaju kao vrsta nastala ukrstanjem leptira i stetocine*skakavca), male su poput nokta na ruci ali strasno dosadne, ne zna se odakle su dosle, ali cini se izvesnim da su dosle pre nekoliko godina sa teretom drveta iz Australije ili unutar automobila nekog kampera.'

Stoga, nije u redu da se generalizuje buduci da se, pored nekih slucajeva u hronikama, fenomen metcalfe proucava na ozbiljan i kompetentan nacin.

6.

BIOLOSKI I MORFOLOSKI ASPEKTI

Odrasli insekt

Odrasli insekti oba pola su dugo od 6-8mm, nakon izlaska iz caure postaju cisto bela livreja koja u toku 24-48h menja boju u krajnju braonkasto sivu .Obdareni izrazitim Odrasli insekti,KOJI IMAJU JAKU SPOSOBNOST U DRUSTVU, u doku dana ostaju dugo na grancicama, u skupini velikog broja jedinki, rasporedjenih u duge i karakteristicne redove gotovo nepomicne. Za malo manje od mesec dana od izlaska iz caure, dostizu polnu zrelost i tako zapocinju parenje, koje obavljaju u toku noci. Pre nego sto pocne parenje, muzjak se ponasa kao pravi udvarac, kruzeci oko zenke laganim pokretima koje ponavlja. Posle cega ,stajuci sa strane i u suprotnom pravcu od zenke, se priprema za parenje. U uvodnoj fazi parenja glavnu ulogu ima DESETA URITA, (analna tuba/cev)samog muzjaka, koju koristi poput neke kuke kako bi onesposobio/ucinio nepokretnom zenku tokom citavog parenja.(21). Nakon parenja sledi polaganje jaja. Svaka zenka polozii oko 60-ak jaja,ubacujuci ih pojedinacno, snaznim i posebnim polagacem jaja, u razlicite delove kore biljke domacina. Jaja koja su obicno polozena na povrsini kore biljaka u razlicitim vegetativnim uslovima mogu biti ostavljena u VEGETATIVNIM MRTVIM uslovima, pod uslovom da su snabdeveni ODGOVARAJUCOM POVRSINOM polagaca jaja, ili, bar, prikladnim ANFRATUOSITA.

Sloj koji je prilicno pogodan za polaganje jaja sacinjen je/cine od pupoljaka(Medju pupoljcima u koje se ubacuju) ili nabora/neravnina koje se obicno nalaze u njihovoj osnovi. Druga mesta koja su pogodna za polaganje jaja, predstavljaju , ukoliko su raspoloziva, ANFRATTUOSITA koja se nalaze izmedju STABLJIKA mahovine i lisajeva koji , u odredjenim uslovima izlozenosti i vlaznosti , se formiraju na stablima i velikim granama razlicitog drveca. Posebno mesto za polaganje jaja su cak i CRESTA SUBEROSA koje se formiraju/razvijaju na mestu gde se granaju razlicite vrste poljskog bresta i javora. Na segmentu od 30cm povrsine grancice poljskog bresta moguce je ca naci do 250 jaja , nedavno polozenih, koja su uronjena potpuno u povrsinu kore(pise tkiva ali meni je glupo to).

Proces polaganja jaja, faktori koji uticu na taj proces i morfologija spoljasnjih polnih organa koji ga omogucavaju/olaksavaju opisani su detaljnije u narednim poglavljima.

7.

Jaje

Jaje METCALFE , dugo oko 1mm, elipticnog oblika, snabdeveno je, ima gustu opnu /korion …… SA SESTOSTRANOM (POD0POVRSINOM po gotovo celoj svojoj povrsini. Samo na trbusnom delu je glatko/cisto I ima dva uzduzna kanala KOJI SE RAZILAZE.

7.

Stadijumi mlade jedinke/larve

Larva u prvom stadijumu izlazi iz jajeta cepajuci opnu posebnim “ ruptor ovi” - cepac jajeta koji ???? se IDENTIFIKUJE sa dve KRUTE/TVRDE plocice koje se nalaze paraleno jedna ispod druge, u skladu sa velikom/glavnom osom tela.,u cefalnom delu embrionalnog ESUVIA. Osnovne bitne odlike ovih struktura I nacina ljuscenja bili su predmet drugih proucavanja prethodnih godina.

Razvoj ove vrste ima ukupno 5 stadijuma od kojih su 3 stadijuma larve a 2 nimfe. U Toskani ljuscenje prvih larvi pocinje u toku prvih deset dana maja, a potom se nastavlja rasporedjeno sve do kraja juna. Odmah po izlasku iz jajeta svaka jedinka se brzo premesta/migrira na neki list, tu se smesta sa donje strane, prilagodjavajuci se rebru lista, i ubrzo pocinje da se hrani, i da uklanja medljiku iz anusa. I da se ponovo presvlaci/ oblaze obilnim vostanim sekrecijama koje proizvode zlezde CIRIPARE koje se nalaze svuda po telu narocito razvijene na kraju abdomen/trbuha

Prepoznavanje razlicitih ranih stadijuma nije lako, narocito kada su u pitanju 3 oblika larvi. Posmetranje/proucavanje putem zajednickog stereomikroskopa omogucava, ipak, lako razlikovanje bazirano na jednostavnim/prostim morfoloskim kriterijumima: broj bodlji koje se nalaze na segmentu TIBITARSALI(prelom/pripoj arterija) zadnjih nogu(metatoraciche), broj zlezdanih jastucica smestenih sa obe strane sestog abdominalnog tergite(tergum znaci ledjna strana, pa moze biti strana)

U poslednjim fazama razvoja 2. Nimfe( poslednji stadijum razvoja mlade jedinke) prestaje da se hrani i krece u potragu za odgovarajucim mestom, obicno je to donja strana lista, gde dostize STADIJUM LUTKE-PUPATIONA/NINFASI. Uzduzni procep ledjnog dela grudnE KUTIKULE Koji oMogucava lak izlazak jedinke se otvara po odredjenoj liniji zbog jednistvene strukture DIGESTIVNOG sistema, neka vrsta MESENTERIALE –mezenterijalne divertikuluma(mezenterijalnog otvora), u koji se moze snazno preneti/utisnuti vazduh dok je ne prosiri i dovede do pritiska na kutikolarnom sloju koji se nalazi iznad.

7-8.

MEDLJIKA

Paralelno sa sirenjem Metcalfe po nazionalnoj teritoriji poraslo je interesovanje strucnjaka iz oblasti pcelarstva za nju. Ovaj insekt, zapravo, zahvaljujuci probavnom kanalu/kanalu za ishranu koji karakterise dugo i vijugavo srednje Crevo,umotano/obmotanom u debeli sloj celija, eliminise znatne kolicine medljike u svim fazama preimaginalnog i imaginalnog razvoja.

Koristeci ovu supstancu pcele proizvode posebnu vrstu meda, koju neki cene zbog karakteristicnog ukusa. Na kraju, preciznom analizom bioentologickih karakteristika metcalfe pruinose ocigledno se vidi njena jasna naklonjenost da bude iskoriscena u pcelarstvu. pROSIRENA/OBIMNA POLIFAGIJA, njihova DRUSTVENOST/GRUPACIJA(A INACE PISE NJIHOVE NOSNJE GREGARI)???tendencija da se uglavnom roJE(PREOVLADJUJU) na prirodnoj vegetaciji koja nije izlozena tretiranju pesticidima, cine ovu vrstu veoma znacajnom i zanimljivom za pcelare. Stav pcelara da prosire jedan nov i nepredvidjen izvor proizvodjaca meda je DVOSTRUK. Vecina na to gleda kao nesto pozitivno, ako je samo to, omogucavajuci dodatno sakupljanje meda u jednom periodu godine, u avgustu, koji nema dovoljno polena , ima pozitivne efekte na godisnje prihode fabrike ili individualnog pcelara. Odredjena manjina pcelara pokazuje nepoverenja kada je rec o ovom fenomenu videci u takvoj proizvodnji meda mogucu opasnost zagadjivanja polenovog meda, koji je mnogo vredniji, cenjeniji i i profitabilniji

Mnogi drugi aspekti koji se odnose na upravljanje problemom Metcalfa, koji su znacajni i zasluzuju ozbiljno razmatranje i procenu, obradjena/proucena su u delima drugi autora.

U svakom slucaju pozeljne su takve inicijative, poput trenutne KONFERENCIJE, koje doprinose sirenju i pruzanju pravih informacija i dobrih resenja za jedan tako neobican i upecatljiv fenomen, na koji upozoravaju i strucnjaci i javnost.

9.

Italijanski FALTIDI – METCALFA PRUINOSA(SAY)

POREKLO, RASPROSTRANJENOST I FITOPATOLOSKI ASPEKTI

Porodica FLATIDE (rhynchota homoptera) su subtropskim i tropskim oblastima broji preko 600 vrsta ukljucenih u stotinak RODOVA/PORODICA. To su insekti srednjih i vecih dimenzija/velicina(od 4-5 do 60mm)u mnogim slucajevima predtsavljenih kao odrasle jedinke sa

krilima sarenih/raznobojnih liverja. Obicno ih nazivaju narodnim imenom “leptirice” zbog krila koja po obliku i nacinu na koji ih drze spustenim daju neobican izgled odraslim jedinkama, koji cesto mesaju sa izgledom leptira. Brojne vrste POLIFAGIJA, okarakterisanih izrazitim potCINJENIM ponasanjem / ZAJEDNICA bilo mladih bilo odraslih jedinki, poznate su po stetama koje nanose brojnim usevima ??? u razlicitim delovima sveta.

FLATIDI AUTOCTONI i ezoticni zabelezeni u Italiji

U Italiji porodica flatide obuhvata samo 3 vrste CYPHOPTERUM DIFFORME (Spinola), i Phantia subquadrata (Herrich-Schaffer) autoktone, i Metcalfa pruinosa(Say) esoticka, poreklom iz Severne Amerike(NEARTICA), slicajno zabelezena/predstavljena 1979.

Cyphopterum dufforme- obim/sustina/grupa kojoj se moraju dodati sve italijanske INFORMACIJE/cinjenice/ukazi koje su u vezi sa podgrupom C. Adscendens(Herrich-Shaffer). U proslosti je zabelezena na jugu i u Sardiniji , trenutno ne postoje podaci o postojanju ove vrste niti u zoni u kojoj je pronadjena niti u novim zonama. Vrsta, sa odraslim jedinkama dugima oko 4mm, zive kao monofaga(hrani se samo jednom vrstom hrane) na visegodisnjim zbunovima porodice/vrste Arthrocnemum spp. ( Salicornia spp) na vlaznim i slanim mestima obala zapadnog mediterana.SLIKA 1

Phantia subquadrata / Ova vrsta je u Italiji zabelezena na severu, preciznije u Pijemontu (nepouzdani podazi, nepotvrdjeni) i u Siciliji, gde je nedavno ponovo pronadjena. Ovaj insekt, sa odraslim jedinkama dugima 6-7mm, voli neobradjene oblasti u pretezno KEROFILSKIM zonama. Mlade jedinke i odrasli insekti hrane se na grmlju/sbunju i divljim pilanama???,ili ponekad zasadjenim ali bez nanosenja ikakve stete

Metcalfa pruinosa- Say je opisao/predstavio ovu vrstu kao Ormenis pruinoosa 1930.godine. Il flatide, ??? poreklom iz Severne Amerike, je unesen /predstavljen slucajno u PALEARTICKOJ oblasti pre dvdesetak godina. U Evropi je je prvo zabelezen u Italiji, u okolini Treviza, zatim na Korzici, u Sredisnjoj Francuskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Svajcarskoj. U Velikoj Britaniji , u koju je FLATIDE , uneta sa biljnim materijalom iz Italije 1994. Na srecu izbijanje zaraze je odmah zaustavljeno. Trenutno je u Italiji prisusstvo ovog insekta zabelezeno na celom poluostrvu, u Sardiniji i Na Siciliji, podstaknuta/zahvaljujuci jakoj Polifagiji I ZBOG nepostojanja prirodnih neprijatelja.

10.

FITOPATOLOSKI ASPEKTI

Dok su fitopatoloski aspekti za dve autoctone vrste , zahvaljujuci trofickoj aktivnosti, slabo poznate i u potpunosti zapostavljene, neARTICO FLATIDE je od svog prvog pojavljivanja postala jedna od najprisutnijih i vrlo zabrinjavajucih vrsta. M.pruinosa zivi na brojnim piljkama, koje spadaju vise u od 50 biljnih porodica, bilo ukrasnih bilo poljopruvrednih, medju kojima su brojne vocke i loze, za koje cesto moze biti stetna. Mlade jedinke i odrasli insekti kolonizuju od proleca do jeseni zbunove i listove velikog broja trava, zeljastog zbunja i drveca,na kojima putem sukcije/TUBI FLOEMATICI isisavaju/oduzimaju veliku kolicinu ???RAZVIJENE limfe izazivajuci u nekim slucajevima potpuno propadanje biljke.

Po do sada stecenom znanju, stete nanete usevima, narocito na vinovoj lozi i na ukrasnim biljkama/zelenilu izgledaju kao da su nanete indirektno. Obilnim izlucivanjem medne rose/ medljike, nakon troficke ??? aktivnosti, kolonije mladih jedinki i odraslih insekata zagadjuju vegetaciju???? Usled cega dolazi do unistavanja/unakazivanja cveca i voca, i stvaraju primetu/znacajnu nelagodnost gradjanima koji posecuju parkove i vrtove. Ako se ne koristi kao osnovni izvor ishrane velikog broja insekata GLICIFAGHI, narocito pcela,medljika koja se polaze na nadzemni deo biljaka???sluzi kao SUPSTANZA/SUBSTRATO za razvoj Pecurki na povrsini/gljivica EPIFITI poznatije po nazivu CADJAVICE, zbog znatnog/upadljivih potamljivanja koja se javljaju. Iako od manjeg znacaja, ograniceni/odredjeni deo estetske stete moze biti izazvan zbog vostanih prevlaka/ostatka vise ili manje primetnih na svim delovima biljke na kojima su polozene kolonije mladih jedinki.

Jos jedan aspekat od velikog znacaja i trenutno prisutan i u vezi sa zabrinjavajucim sirenjem Nearticke vrste po agrosistemima je uloga koja bi mogla da uzme FLATIDE kao prenosioce fitopatogene po/na usevima i narocito po vinovoj lozi. Stoga su se poslednjih nekoliko godina znacajno povecala istrazivanja i proucavanja velikog broja naucnika/istrazivaca,koji pripadaju raznim/razlicitim naucnim italijanskim Institucijama u pokusaju da razjasne aktivnost M.pruinose kao eventualnog/moguceg prenosioca virusa i fitoplazme sa( zarazenih na zdrave biljke).

Koliko god da se pazi na virus, do sada u oblastima koje se ndagledaju , sprovedene su pokusaji EMISISJA mprenosioca?? ??? GFLV......................(virusa). Neke od IMAGA i odraslih jedinki, koje su bile polozene 3-4 dana na zarazenoj vinovoj lozi i potom a potomm testirane putem Elisa testova, su se pokazale pozitivne na GFLV I GLRaV-3 ali ne i na GFkV virus. Posebno, od jedinki koje su bile izlozene testiranju , na virus GFLV se pokazalo pozitivnim 100% imaga i 16,7% odraslih jedinki, i 62,5 imaga i 20,8% odraslih jedinki na virus GLRaV-3. Pa ipak, uprkos velikom procentu zarazenosti, nijedan od dva virusa u eksperimentu nije prenesen sa imaga niti odraslih jedinki M.pruinose na kalemljenu vinovu lozu/na kaleme v.l

Zapravo, vinova loza koja je 3 godine bila smestena u zoni koja je kontrolisana nikada nisu pokazale znake virusa i uvek su bile negativne na ponavljanim/stalnim Eliza testovima koje su vrsili na njima u dugom periodu proucavanja.

Prisutnost fitoplazme je potvrdjena kod odraslih jedinki M.pruinose uhvacenih u vinogradima u oblasi Venecije i Toskane sa velikim brojem zarazenih v.loza PLAMENJACOM/pozutelih

Nakon molekularnih dijagnoza koje su sprovedene putem PCR-a pod nadzorom RFLP-a odrasle jedinke Flatide su se pokazale pozitivnima na fitoplazme koje pripadaju razlicitim vrstama/grupama, ?? koje su pronadjene vec na lozi sa manifestativnim simptomima. ?????? preciznije, kod prenosioca fitoplazme virusa CHY...........Iako su se razliciti odrasli insekti m.pruinose pokazali nezarazenima svi pokusaji prenosenja koji su do sada sproveli razni istrazivaci , na vinovim lozama i drugim zeljastim biljkama indikatorima, koristeci odredjene vrste kao prenosioce, stvorili su negativan ????

Razmatranja/znacaj/vaznost

Na osnovu do sada izvrsenih eksperimentalnih testiranja usled posmatranja /kontrole oblasti i laboratorijskih dijagnoza moguce je/moze se/ potrvditi da polifaga floemomiza M.pruinosa, iako se pokazala pozitivna, putem molekularnih dijagnoza, na virus i na fitoplazme, nema sposobnost da ih prenosi na vinovu lozu. Stoga je vazno nastaviti epidemioloska istrazivanja ove oblasti i pre svega laboratorijski test prenosivosti sve do krajnjeg razjasnjenja prave uloge M.pruinose kao prenosioca fitopatogenih AGENTI , narocito agenti FITOPLAZME pozutele vinove loze. Treba na kraju istaci cinjenicu da ako ovaj “alarm” , za sada neopravdan, bude potvrdjen buducim istrazivanjima ,da bi mogao da ugrozi/dovede u pitanje delimicno ili u potpunosti program bioloske borbe, koji traje godinama u Italiji, suzbijanje Nearticke FLATIDE.

12

Neodryinus typhlocybae: uvod , raspostranjenost/sirenje, ponasanje

Metcalfa pruinosa je poreklom sa americkog kontinenta a prvo put je zabelezena u Evropi 1979.godine u oblasi Treviza.Trenutno je prisutna u oblasti od Azurne obale do Istre, i od Kanton Ticina do cele kontinentalne i ostrvske Italije( GIROLAMI E MAZZON 1999). M.pruinosa predtsavlja jednogodisnju generaciju i prezimljuje kao jaje polozena najcesce u povrsinskom sloju kore/u kori.Stadijum odrasle jedinke se dostize preko 5 stadijuma razvoja. Unosenje u nasu zemlju se desilo slucajno, verovatno uvozom sadnog materijala koji je posluzio kao domacin hranitelj ovom insektu u stadijumu jajeta.

Otpor napretku/umnozavanju ovog insekta moze se manifestovati sa velikom gustinom i takvom da zahvati,zahvaljujuci svojoj polifagiji, skoro celu prirodnu i zasadjenu /vestacku vegetaciju .

Pocetnom rojenju sledi, u razvoju od 2-3 godine, smanjenje populacije, usled dejstva neodredjenih faktora, koja je i dalje mnogobrojna na mestima koja su pogodna za ovidepoziciju(polaganje jaja?)I posle jakih kontrolisanih bioloskih suzbijanja rojeva ove vrste, koju su izvrsili opsti predatori, poput ptica i insekata, nije zadovoljavajuce. Hemijska borba predstavlja poteskoce raznog stetnog dejstva, pokretljivosti odraslih jedinki i zastite koju medljika i vosak omogucavaju u dodiru sa odredjenim PROIZVODIMA.

U Severnoj Americi, M. Pruinosa ne preovladjuje na prostranoj teritoriji i javlja se pretezno smestena na pojedinacnim zbunovima po obodu suma. Od 1984. Godine pokusavaju da otkriju, u zemlji porekla ove vrste, tj izdvoje antagoniste medcalfe koji su odgovorni za biolosku kontrolu. Interesovanje je u prvom trenutku bilo usmereno ka parazitima oofagima analogno onom sto je uradjeno sa Membracidima sTICTOCEPHALAbisonia Koop e Yonke vrsta koja je slucajno dospela u Evropu, po mnogim aspektima slicna metcalfi.

Posto prisutnost parazita oofaga nije rizultirala kao znacajna, s obzirom na ucestalost caura svilene bube u blizini kolonija metkalfe, paznja je preusmerena na Himenopteru Driinide......koji je vec bio poznat kao parazit flatida., iako nema zabelezenih uspesnih slucajeva u litaraturi bioloske borbe upotrebom.koriscenjem driinidi. Insekti su sakupljeni na razlicitim lokalitetima/oblastima na severoistoku ujedinjenih nacija i posebno u blizini gradica Fairfield(Konetiket) gde je slucajno bila ispitivana/istrazivana velika prisutnost M.pruinose. Od ovog roda poticu sve populazije koje se koriste u bioloskoj kontroli M. Pruinose u Evropi pocevsi od kraja ’80. Godina. Zenka N. Typhlosybae pleni mlade jedinke u stadijumu razvoja i parazitira na njima u 3.4.i5. stadijumu. Inekt zivi traje jednu do dve generacije godisnje a u toku zime prelazi u oblik hibernacije kao larva. Parazitiranja se postize polaganjem jajeta u krilo pupljka?? Larva koja iz njega nastaje, koja izgleda poput neke vrste otoka koji iskace/viri sa bocne na bocnoj strani zrtve koju postepeno vodi u smrt. N a kraju razvoja larva stvara cauru, ispod ostataka domacina, prilepljujuci je za biljku, unutar koje se odmah ucauri da bi stvorila novu generaciju , ili narednog proleca ako je potrbno da prezimi.

Prilicno je komplikovan postupak odredjivanja pola; u 3. Stadijumu parazitiranja se stvaraju samo muzjaci, dok se u 5. Stadijumu stvaraju pretezno zenke. U 4. Stadijumu, ukoliko je jedinka koja nastaje u njemu predodredjena da udje u Hibernaciju bice skoro iskljucivo uvek muzjak i obrnuto , onda kada se larva odmah ucauri odrasla jedinka ce pretezno biti zenskog pola. Kada je parazitizirana jedinka 5. Stadijumu bivoltini??? Jedinke nastaju iskljucivo od zenki. Ostaje jos da se razjasni postupak koji izaziva zenku da polozi jaja predodredjena da stvore zenke bivoltine ili muzjake hibernatore( preliminarna istrazivanja /proucavanja pokazuju da fiziolosko stanje zenke moze da utice na regulisanje bivoltinizma)

Na osnovu laboratorijskog iskustva proistice da je jedna zenka NEODRINO , ciji zivotni vek traje oko 3 nedeljesposobna da parazitira na do 30 metcalfi i da ih toliko i zapleni.Dakle, ako se izuzme deo populacije koji je bivoltni, jedna zenka neodrina je potencijalno sposobna da

neutralizuje ceo porod jedne metkalfe, koja u toku citavog svog zivota, u proseku polozi oko 60 jaja.

Izracunato je da na jednom hektaru sume , koji metkalfa opustosi, moze postojati preko 50 miliona jedinki. Oslobadjanje nekoliko stotina zenki parazita ne moze imati neposredni efekat na populaciju fitofag. Efekat ce postati znatniji , narednih godina, tek kada Driinide dostigne broj jedinki koji je priblizan broju domacina .

Kako bi se resilo naseljavanje NEODRINa i mesta za oslobadjanje treba da predstavljaju visoko/jako unistavanje rojeva metkalfe koji su u toku. Prednost ce imati oblasti koje su u blizini obradivih povrsina, sa vegetacijom pogodnom za M.pruinosu i koji imaju mesta za ovidepozitaciju odgovarajuza za fitofage. Posebno su naznaceni obodi suma, recne obale i ziva ograda(PISE ZIVA OGRADA INTERPODERALE ALI JA NE ZNAM STA JE TO ) Vegetacija ne bi smela da se tretira inseticidima na pasnjacima i na jesenjem skupljanju opalog lisca na kojima inekt boravi u toku zime. N typhocybae je sposobna da se lako aklimatizuje/prilagodi, na mestima oslobadjanja, cak i na dosta razlicitim ambijentima sa mikrobiloskog aspekta , ali se siri brzinom koja je proporcionalno srazmerna brzini pustosenja fitogaga. Moguce je medjutim da parazit ostane smesten sve dok se tu nalazi velika dostupnost zrtvi, ali koji, nakon sto se prorede, ce se premestiti u potrazi za novom kolonijom metkalfe.

Poslo skoro 10 godina od prvog oslobodjenja koje je izvrseno u Padovi il neodrino se prosirio po citavom gradu 1997.godine Prema najnovijim istrazivanjima izvrsenim u Veneciji, ponovo je pronadjen, iako sa razlicitom gustinom naseljenosti, od podnozja Prealpske Venecije sve preko reke Po*(u oblasti u blizini delte)u pravcu istok-zapad od Pjave sve do pocetka provincije Verone.

Istovremeno, sa sirenjem neodrina, u Padovi M.pruinosa je tamo lokalizovana i ne toliko prisutna kao sto se desava i u zemlji porekla. Iako, prema dosadasnjem znanju, nije moguce sa sigurnoscu pripisati neodrinu ulogu glavnog faktora suzbijanja metkalfe, procenat parazita otkrivenih na zelenom podrucju Padove i u pojedinim delovima Eugenijskih brda , zajedno sa predatorskom aktivnoscu medjutim tesko procenjivom, mogu smatrati kljucnom akciju/dejstvo parazita. Stoga su pozeljna dalja oslobadjanja u cilju smanjenja broja postojecih populacija, koja su za sada nedovoljna, ili srvaranja novih jezgra sirenja.

15.

ISKUSTVA POJAVE NEODRYINUSA TYPHLOCYBAE U FRANCUSKOJ

M.pruinosa je prvi put otkrivena u FRANCUSKOJ BLIZU MARSEJA 1985.GODINEOVA vrsta je zasigurno vec postojala u epidemiji u juznoj Francuskoj, u oblasti

izmedju MARSEJA I ITALIJANSKE GRANICE UKLJUCUJUCI I ZONU AZURNE OBALE GDE JE UBRZO POTOM UOCENA. S POCETKA 90-TIH GODINA, M. PRUINOSA SE SIRI U DVA PRAVCA, JEDAN JE KA SEVERU KA DOLINI RODANA, A DRUGA KA ZAPADU U PRAVCU SPANIJE, NA KORZICI GDE JE DOSPELA 1996 SE PROSIRILA PO CITAVOJ OBALI OSTRVA.

Entomoloska laboratorija i bioloskA borba di antIbes dell’INRA (nacionalni institut agronomskih istrazivanja)zapocela je program razvoja bioloske borbe cije rezultate postignute do danas ova intervencija obuhvata, nakon prvog pokretanja/oslobadjanja neodryinus t.

15

PrVA POJAVA N.T. U FRANCUSKOJ

Soj parazita odobren od strane prof Girolamija je pusten 1996.u oblasti Antibes oslobadjanje je izvrseno u jednom vrtu, sa nesto malo manje od 50ak jedinki n.koje su pustene na drvece koje je metkalfa opustosIla. Cilj ovoga je bio da se prouci nivo parazitizma i mogucnost sirenja ovog parazita uslovima primorskih Alpa. Drugi cilj je bio da se stvori drugi prirodni soj ove vrste u francuskoj odakle bi mogao da se uzme materijal za proucavanje njegove biologije, kao posledica nemogucnosti da ga uzgaja u laboratoriji.

Na biljkama, predmetima oslobadjanja, narocito dudu su dobijeni sledeci rezultati u avgustu 1996: 11,6%, paralizovanih, 98- 18,3 paralizovanih 99- 37,5 p.procenat zarazenosti parazitima razlikuje se od biljke do biljke. u proseku posle dve godine paraziiranja 31,4 % nalazi se na PITTOSPORUM TOBIRA u blizini duda predmeta oslobadjanja

Procenat PARAZITOVANOSTI se razlikuje kod razlicitih biljnih vrsti; u proseku, posle dve godine parazitovanja (1998)31,4 % je na PITTOSPORUM TOBIRA u blizini duda, cilja oslobadjanja parazita.

Sto se tice TREPERENJA 2. Generacije drinida koje je izmerno u avgustu i oktobru( tj.kada je razvoj skoro zavrsen) dobija se procenat od oko 20-30% u prve dve godine , dok je u oktobru 99’ godine dostignut jako znacajan procenat treperenja ???druge generacije , jednak procentu od 57,3% postojecih caura.

Sto se tice lokalne rasprostranjenosti parazita postignuti su rezultati analogni situaciji koju je predstavio prof. Girolami, prvih meseci 1996.godine primecen je ogroman razvoj na drvecu duda na nekoliko metara od oblasti oslobadjanja parazita. Postojao je vrlo spor pomak, a to se desava

svaki put kada il Neodryyinus pronadje dovoljno hrane u blizini/okolini. Nakon 2 godine il neodryinus je bio prisutan samo na udaljenosti od 100m od mesta oslobadjanja a posle 3 godine na udaljenosti od oko 1000m.

15.

STRATEGIJA SIRENJA UZ POMOC OSA NA REGIONALNOM NIVOU

Na osnovu postignutih rezultata u Veneciji prethodnih godina na Univerzitetu u Padovi( Girolami i Konte 1999), i nasih istrazivanja, nasa laboratorija se odlucila za strategiju sirenja uz pomoc osa na regionalnom nivou u Francuskoj

Nasa laboratorija je organizovala ovaj rad u saradnji sa raznim ENTI i Tehnickim poljoprivrednim i agronomskim organizacijama ?? : Sluzba za zastitu biljaka odseka AUDE-a, HERAULT-a I VAR-a, poljoprivredne stanice u oblasti Provansa-Alpi-Azurna obala i Poljoprivrednog odeljenja u odesku oblasti Usca Rone, ii razne laboratorije INRA-e i na primorski Alpima, Gardu, Vokliz I na Korzici.

Prvi zadatak bio je da se uzme larva i da se posmatra/ispituje u toku zime prirodnim metodima, sprecavajuci delovanje predatora koji su dosta aktivni. Mi smo sakupili caure na Antibesu a ostale smo dobili od Udruzenja HEXAPODA, i prof. Girolamija. Sa sistemima koje smo koristili za cuvanje larvi postignut je odlican procenat treperenja caura, preko 80-85%. Posto je poznata sposobnost N. Da se prosiri na udaljenost do 20-30 km za nekoliko godina, doneta je odluka da se izvrse odvojena oslobadjanja na toj razdaljini od 20-30km po citavoj oblasti rasprostranjenosti metkalfe na jugu Francuske, u uslovima koji su drugaciji u oblasti duz razvijene mediteranske obale i poljoprivredne zone koja se nalazi zapadnije. Oslobadjanja su izvrsena i u gradskim parkovima i u prirodnijim oblastima , koriscenjem kesa oko kojih se nalaze mreze koje sprecavaju ptice , koje su jako aktivne u junu, da uniste caure. U ovim vrecama nalazilo se oko 200 caura od kojih su 100 bile zenke. Oslobadjanja su izvrsena na biljkama veoma zarazenim metkalfom , u susednim oblastima i na obradjenim povrsinama/poljoprivrednim zonama, u ciilju da se sirenje drinide izvrsi na svim oblastima koje ne smeju da se tretiraju(insekticidima) hemijki?? Trenutna strategija ne predvidja direktnu kolonizaciju ali daje ovom POMOCNOM mogucnost da se prilagodi/aklimatizuje kako bi kasnije postigao zeljeni efekat kroz 4-5 godina. Sto se tice iskustva na Antibesu, istrazivanja koja su obavljena na delu parazita u Avgustu, sirenje i procenat treperenja druge generacije parazita su kvantificovani?? Kako bi mogla da se vrse poredjenja izmedju razlicitih mesta i da se procene razlike sa ostalim zemljama , poput Italije , u kojima su oslobadjanja izvrsena godinama pre Francuske.

Procenat parazitovanja je izracunat na osnovu sledece formule

Image domacini parazita + ( caure pune + caure ... )

za CU TI OBJASNITI LICNO U UTORAK KAKO IDE FORMULA

18.

Geografska rasprostranjenost MP u Svajcarskoj

U Svajcarskoj je Mp prisutna samo u Ticiniju, kantonu italijanskog jezika od Juznih Alpa koji se granice sa Longobardijom i Pijemontom, u kojima se prvi put pojavila 1993. Godine u oblasti odmaralista pored autoputa. Jedna AKCIJA pracenja izvrsena u toku 1994.godine omogucila je definisanja dva siroka zarista” , za koje je karakteristicno da imaju dva carinska prelaza i u njihovom centru dva vazna puta za komercijalni saobracaj i turisticki. Od ove pocetne situazije Flatida se prosirila dalje po okolnim oblastima, zahvaljujuci stalnoj prisutnosti zbunja pored autoputa, poznatijem pod nazivom “ zelenilo autoputa”, koje je tipicno za nase podrucje. Ovi prvi nalazi/ izvestaji potvrdjuju ono sto je vec osmatrao Panteleoni u Emiliji Romanji.

Kasnijim proucavanjima , izvrsenim u periodu od 1995-1999 u ostalim oblastima Ticinija, potvrdjena je gusta/velika ali mestimicna prisutnost flatide. Samo u okolini Belinzona pronadjeno je leglo/zariste vece rasprostranjenosti sa vecom concentracijom CICALINE u oblasti oko rasadnika ukrasnog bilja. Ovo nije jedini otkriveni slucaj na ovoj teritoriji i stoga osmatranje nije nasumicno. To nas navodi da se zapitamo o pravoj ulozi prevoza rasadnog materijala u sirenju flatide.

Trenutno se Ticino nalazi u fazi kolonizacije u pogledu ??? zaraze koja je zahvatila teritoriju, i moze se pretpostaviti , da, zahvaljujuci svojoj sposobnosti pasivnog prenosenja uz pomoc “ zelenila autoputa” , MP ce se rasiriti svuda. Prvi znaci javili su se u toku ove godine u kojima/kojoja su se neki izvestaji omogucili da se otkrije prisustvo CIKALINE U aluvijalnim/plavnim oblastima reke Ticino i na obodima/granicama BOLLE DI MAGADINO(to je prirodni rezervat u Italiji),prirodna zona od velikog znacaja.

18.

STETNOST MP U TICINU.

Od svog pojavljivanja, izuzev u nekim vrtovima , MP nije napravila pravi/veliki problem FITOSANITARIO.

Kao i u drugim oblastima u kojima se vec neko vreme nalazi , il Flatide je pokazala svoju veliku polifagnost, kolonizirajuci brojne kultivisane i divlje bilne vrste. Medju kultivisanim biljkama najprisutnija je na vinovoj lozi. Moze se postaviti pitanje zzasto brinuti i zasto se okupirati borbom protiv CICALINE koja u nasim predelima, cini se , da za sada igra sporednu ulogu.

Razlog je veoma jednostavan : na osnovu iskustva stecenog u Italiji postoji namera da se zapocne sa preventivnim radom da ne bi riziovali da, kao sto se obicno desava u FILOSANITARIJU , dodje do alarmantne situacije, izbegavajuci da MP , neobicnog entomoloskog porekla ostane pravi i ozbiljan problem FITOSANITARIO ekoloski rizican.

Trenutno su mere ogranicene na:

Redovnu kontrolu teritorije

Podizanje svesti i informisanje stanovnistva, strucnjaka iz ovog poljoprivrednog i rasadnickog sektora, drzavnih i opstinsih organa koji su umesani ( tehnicka odeljenja odgovorna za upravljanje gradskim zelenilom, strucni savtnici, odeljenja za ocuvanje prirode)

Cilj ovih mera je upoznavanje sa problematikom sprecavajucina taj nacin reakcije ENTOMOFOBIJE koje mogu dovesti do kasnijih problema.

19.

Prvo iskustvo pojavljivanja NT u Ticiniju

Upotreba insekticida je oduvek bio lako i efikasno resenje za suzbijanje zivotinjih parazita na biljkama. Hemijka kontrola MP se suocava sa problemom dinamicnosti ovog insekta, njegovim bioloskim aspektima, i u ovom slucaju , i sa izuzetno restriktivnim zakonodavstvom u koriscenju fitosanitarnih sredstava u sumskkim predelima, zbunastim, predelima zive ograde

neobradjenim predelima, i koje je nezaintersovano za sve ono sto je u vezi sa regulazijom zastite gradskih zelenih povrsina.

Opredeljenje za biolosku borbu uvodjenjem parazita NT DRIINIDE predstavlja jedino moguce resenje.

Oslobadjanje NT

U periodu 1996 i 1997. Godine proucavana je dinamika populacije Flatide u cilju optimizacije oslobadjanja NT. Kontrole koje su vrsene svake sedmice, potvrdile su da se pojavljivanje NEANIDA u prvoj godini desava u periodu izmedju poslednje nedelje maja i prve nedelje juna, i traje najvmanje 3 nedelje. Neanide u trecoj godini pojavljjuju se u periodu sredine jula i pocetka avgusta, dok se odrasle jedinke javljaju krajem jula i ostaju sve dok kraja septembra, i u posebno pogodnim vremenskim uslovima cak do kraja oktobra. Na osnovu ovih p rezultata, 1998 izdvojene su dve oblasti geografski i ekoloski razlicite. Prva se nalazi u Koldreriju, u regionu Kjaso, druga u Karasu, nas SOPRACENERI u okolini Belinzone. U koldreriju u prisustvu uzane neprekidne vegetacije, koja se javlja duz uskog kanala i koju uglavnom cini zbunje i i poneko visoko drvo. Ovaj pojas vegetacije deli kultivisanu zonu/oblast(vinogradi, zitarice) od neobradjene. Osim ove oblasti metkalfa je prisutna na vegetaciji pored/duz autoputa. Mikroklima je uglavnom vlazna zbog otvorenosti i pre svega zbog prisustva stajacih voda/bara. A Carassu imamo slozeniju oblast, od brdsko sumske oblasti siromasne rastinjem okko vinograda prelazi se na pojas vegetacije karakteristicne po prisustvu/postojanju zbunja i bagrema koje se pruza duz puta sa gustim.jakim saobracajem. Ovaj pojas deli sumsku zonu od ravnice u kojoj se nalaze, osim rasadnika ukrasnog bilja, brojni porodicni vrtovi/baste.

Od trenutka oslobadjanja, koji se desio 18 jula u obe oblasti, populacije “ Carasa i Kolrerija bile su sacinjene pre sveha neanidima 4. I 5. Stadijuma/doba.

Stopa treperenja izmedju 95 i 98% potvrdjuje dobar uspeh oslobadjanja. Parazitiranje je kotrolisano 31 jula i 1. Septembra, ispitivanje je izvrseno na 10 biljaka , nasumicno odabranih oko mesta oslobadjanja parazita, deset pupoljaka po biljci postavljenih na visini do maximalno 2m od tla.

U obe oblasti, za vreme obe kontrole, stopa parazitiranja je bila nula. Uprkos tome, dalje kontrole pored odabranih uzoraka , potvrdile su pronalazak 36 caura driinide a Koldreriju i 1 u Carasu. Nalazi su se javili u udaljenosti od 10 metara oko mesta oslobadjanja.

Prva godina naselavanja NT

U zoni oslobadjanja izvrsena su dva istrazivanja, 29.jula i 18. Avgusta, primenom iste metodologije uzimanja uzoraka koja je koriscena 1998. Sa ciljem da se proceni da li je ,u nasim klimatskim uslovima NT u stanju da prezimi. Kontrole su zabelezile aktivnost drinide samo u

koldreriju , gde je osim sto je potvrdjeno prezimljavanje nt proucavana i porast njegove aktivnosti. Zapravo 70% biljaka i 13% pupoljaka u zoni koja je proucavana je imalo bar 1 cauru. Nivo/stepen parazitiranja je jos uvek ogranicen u odnosu na populaciju flatide. Z\a razliku od Koldrerija u Carasu je potvrdjena ista situacija iz 1998, pronalaskom samo jedne caure van ispitivanih biljaka. Uprkos cinjenici da ovi rezultati ukazuju opasno naseljavanje driinide, tesi cinjenica da je cak i u ovoj drugoj oblasti, parazit uspeo da prezivi zimu,/prezimljavanje i da se u toku godine razvije. Ipak, ovaj rezultat je relativan jer treba imati u vidu cinjenicu da je oblast u kojoj je izvrseno oslobadjanje unutar sumskog pojasa, smestenoj na nekoliko metara od autoputa i koju cine drvece i visoka stabla sa retkim rastinjem, fatto che limita...