Vreme, 1997. június 14.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-junius-14 1/67

1144.. JJUUNN 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 334477 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

SSVVEE

SSVVOOJJEESSOOBBOOMM

NNOOSSIIMM

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Gra†åki

Centar

Vreme

i v a n s a ã

a v e s n a v l a d a

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME No 347

Intervju: Dæordæ SorosPosle ãest godina u Jugoslaviji: "Mene ne vole despoti; oni bi da zadræeokvir zatvorenog druãtva, da zadræe diktaturu" strana 52

TV dueli: Nekultura monologa i kultura dijalogaZa "Vreme" govore: Vuk Draãkoviñ,Nenad Åanak, Vladeta Jankoviñ,Nebojãa Popov, Rebeka Srbinoviñ,Aleksandra Joksimoviñ, Ivan Kova-

åeviñ, Goran Svilanoviñ, AleksandarVuåiñ, Aleksandar Vulin...strana 56

Skandali: Neñe kuñiKako je francuska æandarmerijaobuzdavala Miodraga Zeåeviña,direktora Francusko - Jugosloven-ske banke u Parizu strana 15

Zdravlje i politika:Sankcije su bile bolje"Vreme" je krenulo tragom vesti ougoæenosti "æive supstance",odnosno o sve loãijim statistikamavitalnosti dece strana 22

"Odlikovan sam onda kada je Bulatoviñodapeo strijelu na mene..." strana 10

Tema Vremena: Smena na federalnom vrhuMiloãeviñ, ustav i izbori...Ãta kaæu Crnogorci... Za potrebe jednog liånogreæima predlaæe se prekrajanje ustava ãto izaziva novi nered u dræavi.

Zaãto Skupãtina ne radi i zaãto savezna Vlada ima vlast bez moñi? Kakoizgledaju prethodne predsedniåke trke? strana 6

Reagovanja: Arkan i CNNGeneral Negovanoviñ piãe "Vremenu":"Sa Arkanom nisam imao kontakt. Nika-da nigde nisam potpisao dokument kojiCNN vezuje za moje ime. Tuæiñu CNN!"

strana 18

Intervju: Goran Rakoåeviñ crnogorskibivãi ministar kulture:

PolitikaFederacija:Sve svoje sobom nosim 6

Intervju: Goran Rakoåeviñ 10Tuðman: Baåena rukavica 16Reagovanja: Arkan i CNN 18Policija: Roða, Rade i Buca 21Zdravlje:Sankcije su bile bolje 22Tranzicija: Kriza identiteta 28Univerzitet: Kljuåari 29Slovenija: Oficiri na ulici 30

EkonomijaGuverner: Viãa sila 14

Skandali: Naã åovek u Parizu 15Penzioneri:Jedan i po na jednog 24Zapis: Gde si, knjaæe Miloãe? 26

SvetIran: Oticanje Homeinija 34Rumunija:Komandosi na tribinama 35Albanija: Otpisani Beriãa 36Hrvatska:Nasilniåka kampanja 37

Peru: Varljiva slava 39KulturaTrend: Ãekspir na filmu 42Intervju: Frano Cetiniñ 44Izloæbe: Mladi i gnevni 46Feljton: Tarantino 47Pozoriãte: Balkanske mutacije48Strip: Japanska veza 49

ÆivotIntervju: Dæordæ Soros 52

Dijalog: Okrugli ñoãkovi 56Formula 1: Oåevim stazama 60Feljton: Internet (9) 61

Na naslovnoj strani: karikaturaPredraga Koraksiña - Koraksa

4 Nedelja12 Duh Vremena17 Dnevnik uvreda32 Ljudi i vreme41 Meridijani51 Scena62 Krimi priåa64 Poãta66 Vreme uæivanja

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.4

"Vreme" u NiãuRedakcija "Vremena" odazvala se pozivu uredniãtva Niãke gradske

televizije (NTV) da se predstavi gledaocima ovog TV kanala. U skorodvoåasovnoj emisiji uæivo, u petak 6. juna, uåestvovali su glavni i odgovor-ni urednik Dragoýub Æarkoviñ i novinar Teofil Panåiñ, te specijalni gost"Vremena" Ilija Ðukiñ, dugogodiãçi jugoslovenski diplomata i ministarspoýnih poslova u vladi Milana Paniña. Uz aktivno uåeãñe gledalaca Niãketelevizije, govorilo se o najaktuelnijim temama: kandidaturi SlobodanaMiloãeviña za predsednika SRJ, poseti Medlin Olbrajt, optuæbama CNN-aprotiv Arkana, (ras)prodaji telekomunikacijskog sistema, spoýnoj politici ipoloæaju Srbije i SRJ, novoj kçizi Vladimira Arsenijeviña itd.

Emisija iz ciklusa "O tome se ãaputalo" posveñena naãem nedeýnikuproglaãena je najgledanijom tokom proãle nedeýe na tom TV kanalu, te je

reprizirana u nedeýnom terminu. Nedeýnik "Vreme" i Niãka televizija sa-raðivañe i ubuduñe, tako da Niãlije mogu uskoro da oåekuju nove goste.

U dva danadva poæara

U ponedeýak, 9. juna, neãto se zapalilo u pro-davnici obuñe u prizemýu stambenog bloka u centruSmedereva. U poæaru koji je pretio da zahvati celuzgradu poginula je jedna æena, a dvoje ýudi je povre-ðeno. Dan kasnije, vatra je gotovo progutala hotel"Maestral" u Prænu kod Miloåera, u kome je trebaloda poåne redovno godiãçe zasedaçe domañih ekon-omista. Na sreñu, nije bilo ærtava, a naãa urednica Ve-sna Kostiñ javila nam je telegramom da je dobro i da

je provela burnu noñ izvlaåeñi svoje i tuðe stvari pre-ko terasa i krovova. Predsednik Saveza ekonomista

Ãoãkiñ demonstrirao je prisustvo duha obeñaçem:"Biñe kongresa ako niko nije stradao".

Poæari kao da nemaju nikakve veze sa temamakoje su ove nedeýe bile na udarnim stranicamadnevne ãtampe: Miloãeviñ se nateæe s Crnogorci-ma; koalicija "Zajedno" zduãno radi na programusopstvenog uniãteça; molioci u Pionirskom parku(kosovski Srbi, Dafinine ãtediãe, lekari, prosvetari,radnici...) oåajniåki zaviruju u crne limuzine koje sesmeçuju ispred ulaza u Predsedniãtvo. Isti krupninaslovi i iste teme vrte se u medijima veñ tri mese-ca, pruæajuñi sliku o zemýi u kojoj se sve svezalo umrtvu petýu i ne popuãta ni makac.

Ironiåno, poæar u "Maestralu" izbio je baã uoåiskupa na kome je trebalo da se raspravýa o mo-guñnostima da ta petýa poåne da se razvezuje.Jedan cinik je video nekakvu simboliku u åiçenicida je vatra prvo buknula u hotelskom kazinu, pa sustruåçaci izgubili priliku da praktiåno isprobajuneke primene raåuna verovatnoñe; drugi je primetioda bi naãoj ekonomiji moæda bilo boýe bez ekono-mista, i poæeleo da se neãto sliåno desi i politiåari-ma. Letçe vatre nas grubo podseñaju da vreme nijestalo i da je æivot neãto krhko i dragoceno ãto zavisiod malih stvari (u ovom sluåaju, od spoja elek-triånih æica). Treba li nam neka joã oãtrija opomena,

ili da åekamo poplave, zemýotrese i vulkanskeerupcije?D. A.

NEDELJA 7. jun - 14. jun 1997

Dodir vatre

N E N A D

P A V L O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


14. JUN 1997. s VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),Nenad Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ -Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir ÆivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Slobodan Tasiñ; Daktilograf: Vera Mirkoviñ;Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Gabrijela Mariñ, Ivana MilanoviñVREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ, Milena Zdravkoviñ

NEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran StanojeviñPRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana JovanoviñRAÅUNOVODSTVO: Mirjana JankoviñRukopisi se ne vrañaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)ABV Media Group: Dobrila Borojeviñ, Ivan Mrðen (direktor), (Njegoãeva 7/1, Telefon: 3237-173)"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME14. JUN 1997. broj 347

HaloPo mom sudu, srpska vladazasluæuje sve pohvale za prodaju

Telekoma Srbije. Sitniåava su os-poravaça ovog poteza. Moædasrpska telefonija vredi i viãe odmilijardu i po nemaåkih maraka,ali svaka roba vredi onoliko koliko

je neko spreman da plati za çu.Uostalom, prodato je samo 49 ods-to vlasniãtva, ãto stranog partnera,makar i formalno, stavýa u podre-ðen poloæaj. Klimava je i raåunica

koja govori da su, na primer, Åesiboýe proãli kad se meri cena potelefonskom prikýuåku. Hipotetiå-ki, zemýa koja ima samo jedantelefon proãla bi najboýe, jer ku-puju se i potencijali, a ne samotelefoni. To ãto nije bilo javne lici-tacije jeste ozbiýan problem. Ali,bilo je javnog poziva da se prego-vara, pa se nijedna druga svetska"telefonija", osim sadaãçih ku-paca, nije odazvala. Vlada åija je

zemýa u svojevrsnom meðunarod-nom karantinu i nije mogla dapostigne boýe uslove. Nadam seda åitalac shvata da ne dajem iblanko podrãku naåinu na koji ñeove pare biti potroãene. Ambicijavlade da pronaðe neki program pokome bi mogla brzo da nas obogatisumçiva je do neba; ãto zbog pre-thodnih iskustava, ãto zbog okol-nosti da nema te vlade koja biboýe od neke banke znala kome

pare treba dati da bi se napravioprofit. Hoñu neãto drugo da ka-æem: kad se ovde pojavi realnistrani kapital sa sopstvenim inter-esima, vrlo brzo ñe se videti da jenemoguña samovoýna politikakoja bi Srbiju dræala mimo sveta.Utoliko mi se, sa te taåke glediãta,potpis na ovom ugovoru åini malt-ene vaænijim od potpisa na dejton-skim papirima. Tamo smo samoobeñavali, a ovde smo neãto iuradili.

D. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


6 VREME s 14. JUN 1997.

K

Smena na federalnom vrhu

Sve svoje sobom nosimKandidatura Slobodana Miloãeviña za mesto ãefa dræave i prekrajaçeustava za potrebe jednog liånog reæima dalekoseæno remete ravnoteæu

moñi u federalnom provizorijumu

rajem maja dr Mirjana Mar-koviñ, predsednica Direkcije

JUL-a, uveravala je gråkenovinare da çen suprug Slo-bodan Miloãeviñ neñe po

treñi put pretendovati na mesto predsedni-ka Srbije, a na pitaçe o tome da li ñe se onkandidovati za saveznog predsednika,odgovorila je samo da je "prerano razgova-rati o tome". Ljubiãa Ristiñ, predsednikJugoslovenske levice, u utorak 3. juna, ob- javýuje da ñe Slobodan Miloãeviñ biti nos-ilac svih lista "levog bloka" na pred-stojeñim republiåkim parlamentarnimizborima u Srbiji, precizirajuñi da to neznaåi i da ñe Miloãeviñ biti predsedniåki

kandidat leve koalicije, te da se o tome joãnije govorilo, "jer je za to rano".Onda je neko izrekao onu devojaåku:

"Ãto ñe biti jesenas, neka bude veåeras!", iu åetvrtak (5. juna) u Podgorici je saop-ãteno da ñe Slobodan Miloãeviñ biti kandi-dat za predsednika SRJ. Jaka reprezentaci- ja SPS-a (Milorad Vuåeliñ, Duãan Matk-oviñ, Dragan Tomiñ i Milomir Miniñ)posetila je Crnu Goru da bi sa delegacijomDPS-a razgovarala o dva predloga: 1) da seSlobodan Miloãeviñ kandiduje za predsed-nika SRJ i 2) da se izmene dva ålana ustava(97. izbor i 98. razreãeçe), kako bi on bio

izabran neposrednim glasaçem graðana.SMENA: Mandat sadaãçeg predsed-

nika SRJ Zorana Liliña istiåe 25. juna. PoPoslovniku Skupãtine SRJ, novi predsed-nik mora biti izabran u roku od 30 dana poprestanku mandata aktuelnog predsednika,a sednica na kojoj bi trebalo da se raspra-výa o predlozima mora biti odræana na- jkasnije 20 dana od isteka mandata pred-sednika.

Po vaæeñoj ustavnoj odredbi, punoletnigraðanin (18 godina) moæe biti izabran natu funkciju samo jedanput, tajnim gla-saçem, na vreme od åetiri godine. Pravoda predloæi kandidata ima svaka poslaniå-ka grupa, ili 20 poslanika u svakom veñu

savezne skupãtine. Inicijativu moæe da danajmaçe 1000 graðana, ãto je bio sluåaj saDobricom Ñosiñem, godine 1992. Izabran je kandidat koji ima veñinu glasova u sva-kom veñu. Ako je predloæen jedan kandidati ako taj ne dobije veñinu, ceo postupak zaizbor predsednika se ponavýa; ako ima

nekoliko kandidata, glasaçe u veñima seponavýa tako ãto se u drugom krugu gla-saçem odluåuje izmeðu dva kandidata kojisu dobili najveñi broj glasova. Ako ni udrugom krugu nijedan kandidat ne dobijeveñinu glasova poslanika u oba veña, ceoizborni postupak se takoðe ponavýa. Za-konitost glasaça kontroliãe Savezni ustav-ni sud, kome se moæe obratiti svaki kandi-dat i svaki predlagaå. (O Gonzalesu niãtane piãe.)

USTAV: SPS sada ponavýa formulu iz1990. "ustav pa izbori" koja je tadasprovedena ekspresno, sa uspehom od 104odsto. Sada promene ustava zavise odvoýe crnogorskog DPS-a, ali samo çihov

pristanak za to nije dovoýan. Republikeålanice moraju da se izjasne samo o pro-meni 7 ålanova saveznog ustava: 1 (fed-eracija), 2 (ålanice), 3 (teritorija), 6 (suver-enost republike), 7 (pravo republika nameðunarodne odnose), 140. i 141. (izmeneustava). I sama inicijativa za promenu tih

ålanova uslovýena je takvom saglasnoãñu.Formalnu inicijativu za promenu usta-

va SPS moæe lako pokrenuti preko 30 po-slanika Veña graðana, 20 poslanika Veñarepublika, preko savezne vlade ili sa 100000 biraåa.

Za "obiånu" promenu saveznog ustava,kakva se sada predlaæe, dakle za onupromenu ustava koja ne zadire u poloæajfederalnih jedinica, potrebna je dvotreñins-ka veñina u oba veña Skupãtine Jugo-slavije.

Savezno veñe ima 138 poslanika, dvo-treñinsku veñinu åini 93 poslanika. Ko-alicija SPS-JUL-Nova demokratija ima 64poslanika, a Demokratska partija socijalis-

DOLAZAK MOÑNOG ÅOVEKA NA JAKU FUNKCIJU: Miloãeviñ na Avali...

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 714. JUN 1997.

ta Crne Gore (DPS CG) 20. To znaåi da jezbir poslanika vladajuñih stranaka (84) do-voýan za izbor predsednika SRJ, za koji jepotrebna samo prosta veñina od 70 poslan-ika, ali taj koalicioni zbir nije dovoýan zapromenu saveznog ustava åak i kad ne bibilo crnogorskog "ne".

FAKTOR ÃESNAEST: SPS bi mo-gao, eventualno, da raåuna na to da bi zasrpsku opoziciju moglo biti prihvatýivo daglasa za uvoðeçe principa jedan åovek – jedan glas bar u jednom segmentu feder-alnih izbora.

Joã 1992. godine, prilikom donoãeçaustava SRJ, bilo je opaski na raåun toga ãto je crnogorska strana dvostruko privilego-vana izbornom geometrijom. Za poslanikau Veñu republika potrebno je 16 putamaçe glasaåa u Crnoj Gori nego u Srbiji.U Veñu graðana Srbija daje 108 poslanika,

a Crna Gora 30, a da je primeçen princip jednakih izbornih jedinica davala bi samo6-7. Praksa izvesnog privilegovaça sla-

bijeg poznata je u raznim federalnimsistemima kad je u pitaçu senat, ili gorçidom, na ãta podseña jugoslovensko Veñerepublika, ali to je svuda stvar politiåkihodnosa. Svaka dræava u SAD daje isti brojsenatora. U Nemaåkoj, pak, federalne je-dinice nisu jednako zastupýene...

Po miãýeçu Pavla Nikoliña, profesoraustavnog prava, iznetom u razgovoru za"Vreme", za federalne sisteme je, me-ðutim, priliåno neobiåno, åak bi se mogloreñi i da je suprotno pravilima federalnogustrojstva, da se u prvom veñu, veñu graða-na, uvodi princip nejednakosti biraåa.

SLABA KARIKA: Da li ñe opozicijabiti baã motivisana da glasovima za pro-menu ustava ojaåa poloæaj svog glavnogprotivnika, a da svoj poloæaj daýe oslabi?

Srpska opozicija se, doduãe, nije dosada mnogo upuãtala u problematiku sa-

vezne dræave: prve majske izbore 1992. jebojkotovala; opozicioni lideri su se priliånodugo praktiåno snebivali da "priznaju"

SRJ, smatrajuñi je dræavom sa ugraðenomgenetskom manom, a çene probleme ni-

kada nisu stavýali u ãpic svojih politiåkihkampaça. Do ovog trenutka je vidýivo(nedavna izjava Vesne Peãiñ, ali i niz govo-ra politiåara nacionalno-demokratske or-ijentacije u Srbiji) da se kolebaju i kako dauopãte zovu tu dræavu, çenim ustavnimimenom "SR Jugoslavija", ili istorijskimimenima çenih ålanica "Srbija i CrnaGora". Neki istraæivaåi javnog mçeça(Zoran Slavujeviñ) proãle jeseni su taånodijagnostikovali da su savezni izbori zapra-vo najslabija karika opozicione strategije.Da li zbog te tradicije, da li zbog nedavnoizgubýenih saveznih izbora, da li zbogæeýe da se Slobodan Miloãeviñ makne savaænog politiåkog popriãta u nedovrãenuzgradu federacije, tek, ima se utisak da jesrpska opozicija vest o seobi u federacijudoåekala sa olakãaçem.

SPO je dva puta, na usta Vuka Draãk-oviña, a potom i portparola ove strankeIvana Kovaåeviña, saopãtio da u principunema niãta protiv da ãef dræave bude biranneposrednim tajnim glasaçem, poãto uovoj stranci smatraju da je sada lakãe usag-lasiti interese demokratske opozicije, da bikandidat koga bi podræala opozicija mogao

da pobedi dosadaãçeg predsednika Srbije,te da bi neposredni izbori za predsednikaSRJ mogli da politiåki likvidiraju Slo-

v

Ðe ti je

baza(Izborne liste prema dobijenim glaso-

vima na saveznim izborima 1997)

Poslanici iz SrbijePartija ....................... glasova mandataKoalicijaSPS-JUL-ND ........ 1848 669 ......... 64Koalicija Zajedno .... 969 296 ......... 22Srpskaradikalna stranka ..... 779 259 ......... 16Savez vojvoðanskih

Maðara ...................... 81 311 ........... 3Lista za Sandæak –Sulejman Ugýanin ..... 61 111 ........... 1Koalicija Vojvodina ... 57 645 ........... 2

Poslanici iz Crne GoreDPS CG ......................... 146 ......... 20Narodna strankaCrne Gore ................. 66 165 ........... 8SDP CG .................... 26 128 ........... 1SDA CG.................... 12 327 ........... 1

Z O R A N

S I N K O

...Liliñ i Miloãeviñ u protokolarnoj aktivnosti

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


8 VREME s 14. JUN 1997.

Miloãeviñeve predsedniåke trke

Izbori u Srbiji 1990.

Kandidat predlagaå glasova procenat glasova

Miloãeviñ Slobodan ............ SPS.... 3 285 799 .................... 65,34

Draãkoviñ Vuk .................. SPO....... 824 674 .................... 16,40

Ðuriñ Ivan ........................ UJDI ....... 277 398 ...................... 5,52

Ugýanin Sulejman .............SDA ....... 109 456 ...................... 2,18

Ãeãeý dr Vojislav ................. GG......... 96 277 ...................... 1,91

Peroviñ dr Blaæo .......... YU blok......... 57 420 ...................... 1,14

Mitiñ Slobodan ................... SSS......... 28 970 ...................... 0,58Jovanoviñ Dragan ............Zeleni ......... 22 458 ...................... 0,45

Aleksov dr Ljuben Alen.......GG......... 19 123 ...................... 0,38

Grujiñ dr Ljubomir .............. GG ....... 17 675 ....................... 0,35

bodana Miloãeviña. Radi umireça Crno-goraca, iz ove stranke sugeriãu da se usvojii jedan ustavni amandman koji bi garan-tovao da se predsednik bira u svakom tur-nusu iz druge republike.

Ni to naåelno prihvataçe inicijative,kao ni ãpekulacija o "vrbovaçu" Ðinðiña, joã ne znaåe da Slobodan Miloãeviñ moæeda raåuna da ñe nedostajuñih 9 glasova zabrzu (moguña je za 48 åasova) "izbornu"promenu ustava nañi u koaliciji "Zajedno".Ova koalicija nije do sada verifikovalamandate u Saveznoj skupãtini zato ãto nisuispuçeni çeni zahtevi da izborni uslovibudu fer. U pomenutom kontekstu vaænomoæe biti i to ãto su Zoran Ðinðiñ i VukDraãkoviñ ove nedeýe ipak zajedniåki pot-pisali pismo predsedavajuñem OEBS-aNilsu Petersenu, u kome ukazuju na to da je kandidaturom predsednika Miloãeviñapoåela izborna kampaça, a da vladajuñastranka nije voýna da poãtuje preporukeGonzalesovog izveãtaja o fer izbornim us-

lovima (Vuåeliñ je priliåno tvrdo izjavio daokruglog stola vlasti i opozicije neñe biti).Izostanak potpisa Vesne Peãiñ sa ovog pis-

ma samo je znak protesta zbog nesolidnihodnosa u vrhu koalicije.

S radikalima stvar stoji samo malodrugaåije. Neki listovi ("Argument","Nezavisna Svetlost") prenose infor-macije, ne navodeñi izvore, da se predsed-nik Srbije u maju sreo sa Ãeãeýem u åetirioka, i to åetiri puta za petnaest dana, i da je,navodno, od Ãeãeýa traæio da podræi çego-vu kandidaturu za predsednika SRJ, a da jeza uzvrat radikalima ponudio nekolikomesta u saveznoj vladi i neke profitabilnepozicije, kao ãto je gazdovaçe fondom im-ovine saveznih organa.

Da li ta vest ima neke osnove? Radikal-ska podrãka za kandidaturu i izbor za pred-sednika SRJ po sadaãçem ustavu nijeneophodna, poãto je priliåno verovatno daDPS, i pored prigovora, Miloãeviñu neñeuskratiti glasove. Crnogorski politiåarisamo pruæaju otpor promeni ustavnogpoloæaja ãefa dræave jer sumçaju da tovodi marginalizaciji Crne Gore i sim-

boliåno traæe da Miloãeviñ da izjavu o re-formskim namerama.Za razliku od ostalih opozicionih lidera,

Ãeãeý, koji je ojaåao (1.166.933 glasa) namajskim izborima 1992. za "krçu Jugo-slaviju", od kojih je opozicija apstinirala,igrao je aktivno na federalnoj sceni –zduãno je uåestvovao u krupnim operacija-ma kao ãto je ruãeçe prvog predsednikaSRJ Dobrice Ñosiña, zatim çenog prvogpremijera Milana Paniña i, 1995. u vremesukoba sa socijalistima, guvernera Drago-slava Avramoviña. Srpski radikali drVojislava Ãeãeýa se o inicijativi zapromenu saveznog ustava nisu direktno iz- jasnili, ali s obzirom na to da neki radikals-ki odbornici zduãno uåestvuju u anketamakojima RTS propagira Miloãeviñevu kan-didaturu, mogle bi se pokazati taånimprognoze koje kaæu da bi srpski radikalimogli biti skloni da glasaju za promenusaveznog ustava. To, opet, ne znaåi niãtaako ne pristanu Crnogorci bez kojih inicijativa ne moæe dobiti dvotreñinsku veñinuu Veñu republika. Radikali ñe Miloãeviñutrebati tek ako slomi Crnogorce da

pristanu na promenu ustava.Funkcioneri SPS-a (Gorica Gajeviñ,Dragan Tomiñ) izjavýivali su da je prome-

Izbori u Srbiji 1992.

Miloãeviñ Slobodan ........... SPS . 2 515 047 ...................... 53,24

Paniñ Milan ................. DEPOS . 1 516 693 ...................... 32,11

Paroãki Milan ..............NP i SO .... 147 693 ........................ 3,13

Vasiýkoviñ Dragan ............. GG ...... 87 847 ........................ 1,86

Vasiýeviñ Jezdimir ............. GG ...... 61 729 ........................ 1,31Milanoviñ Miroslav ............ GG ...... 28 010 ........................ 0,59

Peroviñ dr Blaæo .............. DOK ...... 20 326 ......................... 043

Paniñ

Peroviñ

Draãkoviñ

Ãeãelj

Vasiljeviñ

Ðuriñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 914. JUN 1997.

Skupãtina ima pravo da razreãi predsedni-ka vlade i da izglasa nepovereçe vladi,meðutim, osim poslaniåkih pitaça, onapraktiåno i nema drugih sredstava za kon-trolu vlade (interprelacija je naknadno

uvedena, ali je liãena svog efekta politiåkesankcije). Nasuprot tome, savezna vladaraspolaæe diskrecionim pravom da raspustiskupãtinu.

Jak poloæaj savezne vlade, odnosnoçen primat u organizaciji federacije, upraksi je omoguñen i stimulisan pasiv-noãñu savezne skupãtine. Ustav predviðada Skupãtina SRJ u toku godine radi osammeseci (neãto preko 240 dana), u okviruredovnih zasedaça. Meðutim, Veñe graða-na bilo je u zasedaçu 24 dana u proseku utoku godine, a Veñe republika 10 dana uproseku u toku godine. Poreðeça radi,

francuska Nacionalna skupãtina je 1990.godine odræala 234 sednica u ukupnom tra- jaçu od 849 åasova, a 1982. godine 1177åasova, ãto bi znaåilo da francuska Nacio-nalna skupãtina u toku godine zasedaizmeðu 121 i 168 dana. Degradacijusavezne skupãtine moguñe je opisati inestatistiåkim metodom, reåenicom ÅarlsaMeriama navedenoj u Goatijevoj kçizi"Stabilizacija demokratije ili povratakmonizmu": "Ako ýudi viãe vole da se borenego da raspravýaju, ako dominiraju nep-oznavaçe åiçenica i pogreãno shvataçesituacije, ili pogreãan sud u pogledu åiçen-

ica i situacije, tada institucija propada iizborni proces ne moæe efikasno da se ost-

varuje". Pasiviza-cija Skupãtine nijesluåajna, preciziraprofesor Nikoliñ urazgovoru s novi-

narom "Vremena"– ona je je posluæilada vladajuñe SPS i DPS podelom resora usaveznoj vladi uspostave laku kontrolu nadfederalnom vlaãñu.

Politikolog Vladimir Goati poloæajsavezne vlade opisuje kao "vlast bezmoñi". Politiåka moñ, koje su federalni or-gani potpuno liãeni, nije koncentrisana uparlamentima dveju jugoslovenskih re-publika nego u çihovim izvrãno-poli-tiåkim organima: u Srbiji je to predsednikRepublike, a u Crnoj Gori, kako je Goatipisao pre izbijaça srpsko-crnogorskog

izbornog spora, Vlada, kojoj je ustav overepublike iz 1992. poverio da utvrðuje ivodi unutraãçu i spoýnu politiku (ålan94, stav 1).

MOÑ BEZ VLASTI: Nagoveãeni iz-bor ãefa savezne dræave taj aranæman do-vodi u pitaçe. Sada ñemo imati moñ bezvlasti.

Profesor Nikoliñ u svojoj kçizi poka-zuje da je u SRJ uspostavýen parlamentar-ni reæim sa izrazito slabim poloæajem pred-sednika republike. "Razlog je u tome", pre-cizira profesor Nikoliñ, "ãto bi jak predsed-nik republike (buduñi da se bira iz jedne,

odnosno druge republike) zasigurnoporemetio odnos moñi u federalnim jedini-cama u pogledu çihovog uticaja na vrãe-çe savezne vlasti".

Slab i praktiåno marginalni poloæajpredsednika republike posledica je presvega çegovih ograniåenih nadleænosti,te on praktiåno i ne moæe da utiåe navoðeçe politike, na zakonodavstvo (neraspolaæe pravom zakonodavnog veta);on nema nikakva ovlaãñeça premaSaveznoj skupãtini i Saveznoj vladi, a sdruge strane skupãtina moæe (ima mo-guñnost za diskreciono postupaçe) da garazreãi ako proceni da je povredio ustav."Predsednik Republike (SRJ) predstavýaminorni deo bicefalne egzekutive, ãto jeneuobiåajeno za istinski parlamentarnisistem", konstatuje Nikoliñ.

Promena izbora predsednika republikemogla bi donekle da ojaåa çegov formalniautoritet, kaæe profesor Nikoliñ, konstatu- juñi da ãef dræave u takvim uslovima post-aje izabranik nacije. To samo za sebe ipakne moæe izrazito da ojaåa tu funkciju, akoizabrani ne izlazi iz svojih kompetencija.Profesor Nikoliñ, meðutim, podseña da je

predsednik Srbije, i pored svojih dosadaã-çih ãirokih ovlaãñeça, krãio Ustav Srbijepa i savezni Ustav (kada je pregovarao o

na ustava çihov ciý, ali su napomiçali daraåunaju i na to da ta promena ne bude iz-vrãena u sadaãçem izbornom turnusu.SPS je u svim politiåkim deklaracijama uposledçih godinu dana govorio o jaåaçu

savezne dræave, a i funkcioneri od Milo-ãeviñevog liånog povereça pomerani su uposledçih ãest meseci na federalni nivo.

Sada je neãto jasnije ãta vladajuñastranka podrazumeva kad govori o jaåaçufederacije. Åiçenica da se SPS odluåio daprvo "napadne" inaåe slabo mesto ãefasavezne dræave, a da se nije odluåio za jed-nostavniju varijantu da uspostavi kontrolunad saveznom vladom, potencijalno veoma jakim mestom, pa da çenim funkciona-lnim aktiviraçem i sprovoðeçem reformeekonomski integriãe zemýu, nagoveãtavada bi novo "jaåaçe federacije" moglo opet

proizvoditi krize starog tipa.Takav tok stvari odreðen je moæda islabim liånim meðunarodnim poloæajemSlobodana Miloãeviña. Tu je on naprosto"poslovno nesposoban" – çegovi nedavnipregovori s ameriåkim dræavnim sekre-tarom Medlin Olbrajt rezultirali suproduæavaçem sadaãçe izolacije SRJ na joã ãest meseci i izjavom Medlin Olbrajt da"Miloãeviñ æivi u svetu snova".

Kakav je bio obiåaj i u drugim teãkimsituacijama, çemu je opet potrebna nekalaka pobeda. Poãto srpski glasaå u predsed-niku vidi otelotvoreçe dræave, a ne åuvara

zakona (Duãan Pavloviñ), moæe se prog-nozirati uspeh izbornog ãtaba leve koalicijekoji åine Milorad Vuåeliñ i Gorica Gajeviñiz SPS-a, Mira Markoviñ i Ljubiãa Ristiñ izJUL-a i iz Nove demokratije Duãan Mi-hajloviñ i Tahir Hasanoviñ. Odjek te igrena rumenog dæokera ilustruje onaj odgovors ulice u TV kampaçi za promociju kandi-dature: "Neka budne, i treba da budne!"Mada su te ankete po obiåaju preterano us-merene, one pogaðaju æicu jednog sloja bi-raåa koji, ne ulazeñi u detaýe, uvek glasajuda se vrhu obezbedi moñ.

UZROK PASIVNOSTI: ProfesorPavle Nikoliñ u kçizi "Od raspada dobeznaða i nade" (Filip Viãçiñ 1997) sistemvlasti SRJ inaåe kvalifikuje kao novohibridno federalno-konfederalno ureðeçe– kao izvitopereni federalizam "treñe"Jugoslavije. On piãe da je to polukonfeder-ativno ureðeçe SRJ ustanovýeno Usta-vom od aprila 1992. ostavilo centre fak-tiåke vlasti u dræavama ålanicama, a da jesavezna vlast praktiåno pod kontrolom re-publika ålanica.

Ravnoteæa vlasti na nivou federacije,kaæe profesor Nikoliñ, praktiåno se ost-

varuje u odnosima savezne skupãtine isavezne vlade, koja je po ustavnim ov-laãñeçima glavni stoæer izvrãne vlasti.

Ustav predviða daSkupãtina SRJ u tokugodine radi osam meseci(neãto preko 240 dana), uokviru redovnih zasedaça.Meðutim, Veñe graðana bilo je u zasedaçu 24 dana uproseku u toku godine, a

Veñe republika 10 dana uproseku u toku godinev

Z O R A N

R A Ã

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


1 0 VREME s 14. JUN 1997.

O

reãavaçu jugoslovenske krize, kada je ras-pustio Skupãtinu, kada nije zaustavýaoprotivustavne zakone, kada je zadræao"zamrznutu" funkciju ãefa partije itd.), teda je moguñe pretpostaviti da ñe on i iz

nove foteýe krãiti ustav.Doduãe, u analizi profesora Nikoliñakaæe se i to da u dosadaãçoj praksi pred-sednik Srbije nije bio u prilici da koristisvoja glavna ovlaãñeça – da proglasi ratnostaçe, da u takvim okolnostima donosiakte o pitaçima iz nadleænosti Skupãtine,da donosi akte åak i sa snagom ustava, dasvojim aktima ograniåava slobode i pravagraðana itd. Meðutim, on nije stavio vetona neke nedemokratske zakone, kakav je,na primer, Zakon o izboru saveznih poslan-ika u Veñe republika iz 1993.

MALI UGLED: Politikolog Vladimir

Goati ima jednostavno objaãçeçe – da tapromena naåina izbora nije toliko vaæna,oni ne bi toliko navalili da je izvedu. Koli-ki je znaåaj promene naåina izbora moæese videti na primeru ustavnih izmena fran-cuskog ustava kada je De Gol kao izabra-ni predsednik postao srediãça figura le-gitimiteta. Izabrani predsednik postajepraktiåno nepromenýiv. Goati ukazuje narizike takve operacije kad citira AlfredaStefana: "Ãto je populacija na teritorijidræave sastavýena od veñeg broja nacio-nalnih jeziåkih ili kulturnih druãtava, uto-liko politika postaje kompleksnija, jer je

teæi sporazum o osnovama demokratije."Po Goatijevom miãýeçu, predsedniåkisistemi nisu pogodni za zemýe u tranzicijipoãto uvode nekorigovani veñinski prin-cip, a to kod nekih maçina ãiri oseñaj danikad neñe biti veñina, ãto ugroæava posti-zaçe osnovnog konsenzusa o demokrat-skim pravilima.

Goati citira rezultate istraæivaça iz1993. i 1995. godine, koji govore da je po-drãka treñoj Jugoslaviji ne samo mala,nego i stagnira na niskom nivou.

O politiåkim namerama SlobodanaMiloãeviña postoje dve uverýive ãkolemiãýeça: jednu definiãe Kosta Åavoãki –da moñ ovog politiåara proizilazi iz velikihovlaãñeça koja ima i da ñe on teæiti da ih ina novoj funkciji proãiri; a drugu DuãanMihajloviñ (ND), koji je rekao da je"raãirena predrasuda da moñ predsednikaMiloãeviña potiåe iz çegovih ustavnih ov-laãñeça"...

Spoýa gledano, stvar izgleda paradok-salno: åovek velike moñi najavýuje dola-zak na mesto sliånom mestu malo jaåegãefa protokola u jednom dræavnom provi-zorijumu i za te potrebe pokuãava da prek-

roji ustav, a to poveñava dar-mar u nesre-ðenoj dræavi. s

MILAN MILOÃEVIÑ

Intervju: Goran Rakoåeviñ, crnogorski bivãi ministar

Drugu puãku nabaviti"Odlikovan sam onog trenutka kada je predsednik partije likujuñiodapeo strelu na mene", kaæe Rakoåeviñ neposredno posle ostavke

stavka crnogorskogministra kulture Gora-na Rakoåeviña povod

je za razgovor za "Vreme" okulturno-politiåkim prilikamau Crnoj Gori. Ministar Ra-

koåeviñ odlazi s funkcije izpolitiåkih razloga, posle serijeuspeãnih poteza: zavrãetkaizgradçe Crnogorskog narod-nog pozoriãta, organizacijeBijenala u Veneciji i uvoðeçanovog duha u ministarstvo kul-ture. Na odlasku s funkcije onkaæe:

"Umorni smo od proiz-vodçe unutraãçih i spoýnihneprijateýa kao najunosnijediscipline. Vaýda u osvit no-vog vijeka neñemo viãe niãani-

ti na one sa kojima se ne sla-æemo, kao ãto je Bulatoviñ ni-ãanio mene, pogodio – ali sveostalo, sreñom, promaãio. A jañu, kao savremeni Vuk Man-duãiñ, drugu 'puãku' nabaviti.Nadam se ne maçe ubojitu zaulogu obiånog ali predanogborca za crnogorsku i jugoslo-vensku stvar demokratije i modernih preo-braæaja".

"VREME": Razgovaramo sa minis-trom kulture Crne Gore u odlasku...

RAKOÅEVIÑ: Odlazim da bih se

uskoro vratio, a Momir Bulatoviñ, mojpolitiåki tuæilac, privremeno ostaje da biuskoro definitivno otiãao sa politiåke sceneCrne Gore. Moj trenutni odlazak nije ka-pitulacija nego protest zbog nedemokrat-skog i boýãeviåkog obraåunavaça sa ýu-dima koji slobodno misle. Ne æelim da os-tanem u vlasti koju Bulatoviñ pokuãava dapotåini sebi u svom dogmatskom i jed-noumnom konceptu, koji glavnu inspiraci- ju crpi iz veñ viðene autokratije braånogpara kojem ne treba nijedna institucijasistema da bi neprikosnoveno vladao. To uCrnoj Gori kao ideoloãka infekcija i poli-tiåki recidiv "brkatih vremena" ne moæeproñi. Ovo je tek prva runda, koju su sudije

greãkom dodijelile bokseru koji je veñ napodu. Siguran sam da se neñe mnogo rado-vati zbog toga.

I pored toga ãto je za vaãeg mandatazavrãena izgradça CNP-a, organizo-

vano uåeãñe naãe zemýe na Bijenalu uVeneciji i niza drugih poteza koji su vasuåinili drugaåijim od prethodnika, vaãiprotivnici insistirali su da ãto prijeodete?

Bulatoviñ je od poåetka bio protiv me-ne, joã prilikom ministarske kandidature napartijskom forumu – zbog iracionalnog an-imoziteta koji on revnosno gaji prema ýu-dima kojima ne moæe bespogovorno davlada. Znao sam da me åeka u zasjedi, alinijesam vjerovao da ñe biti tako nekreati-van da zbog povrede imena i djela Slo-bodana Miloãeviña u jednom novinskomintervjuu pompezno zatraæi moju eg-zekuciju. Dubýi razlozi naãeg razmimoila-

DUBLJI RAZLOZI:Goran Rakoåeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 1 114. JUN 1997.

callsat wanted

æeça tiåu se, kao ãto ste dobro pret-postavili, nove kulturne politike koju samproteæirao, a Vlada inaugurisala, oslo-boðenu ideoloãkih i politiåkih iskýuåivosti,u kojoj su stvaralaãtvo i nova osjeñajnost

Crne Gore dobili prednost nad inferiornimi provincijalnim floskulama umjetniåkepodobnosti i podreðenosti ãirem kulturn-om prostoru. Samospoznaja autentiånihkulturnih vrijednosti Crne Gore nije u kon-fliktu sa neophodnim jugoslovenskim ievropskim proæimaçima, niti je pledoajeza kulturni secesionzam i autarhiånost,kako to uplaãeni i staromodni politiåarinedemokratske i vazalne provenijencijehaluciniraju.

Ko vas je podræavao?Kulturni projekat dostojanstvene,

savremene i integrisane Crne Gore, nove

poetike i probuðene stvaralaåke energijedobijen je i dobija masovnu podrãku kodsamih stvaralaca, i jedino çihov sudpriznajem. Glavni oslonac novog kulturn-og identiteta Crne Gore u predveåerju 21.milenijuma jesu mladi ýudi i sa çima sam,na moju veliku åast i radost, uspostaviosjajnu komunikaciju. To mi mnogo viãeimponuje nego da sam se dopao stereotip-nim, demodiranim i ideoloãki agresivnimaktivistima, koji joã nijesu sigurni ni da li je Broz uopãte umro.

I poslije svega, po onoj pjesnikovoj,

"ubi vas prejaka rijeå"...Nakon petnaestogodiãçeg profesional-nog politiåkog iskustva, znam vrlo dobrokako se konformistiåki åuva foteýa ikonzervira privilegovan poloæaj. Dovoýno je da ne radite niãta i ne mislite svojomglavom, nego citirate predsjednika svojepartije, a izvinite se odmah ako vam seomakne neka vlastita, pogotovo pametnijamisao. Ja naprosto nijesam htio da takoministrujem, jer to nije u skladu sa mojimetiåkim kodeksom i intelektualnom

kritiåkom zapitanoãñu nad sobom i drugi-

ma. Da li je mene ubila prejaka rijeå, ili ñemog progoniteýa tek ubiti prejaka optuæni-ca – kazañe vrijeme. Vjerujte mi, odliko-van sam onoga dana kada je predsjednikpartije na konferenciji za novinare likujuñiodapeo strijelu na mene, traæeñi mojusmjenu zato ãto Miloãeviñu nijesam pristu-pao kao vjernik boæanstvu, koju praksuovaj veñ godinama upraæçava, na velikuæalost i ãtetu Crne Gore, ali jednako i Sr-bije.

Moæete li objasniti motiv kritike

O Slobodanu MiloãeviñuO çemu sam rekao u nekoliko navrata ãta mislim, ne kao åovjek çime opsjednut

nego kao zabrinuti i odgovorni graðanin i funkcioner, koji uviða da ãto god da uradimodobro biva tuæno i obeshrabrujuñe nedovoýno, dokle god Slobodan Miloãeviñ kao gos-podar naãih sudbina, u politiåkom savezu sa suprugom, odugovlaåi i opstruirademokratske i ekonomske reforme u ovoj zemýi, i na kaãiku, kao da nam neãtopoklaça, popuãta pred "surovim, imperijalistiåkim pritiskom" da uvedemo civiliza-cijske standarde boýeg i humanijeg æivota u svoju dræavu, da bi napustili ovu sirotiçskusamodovoýnu izolaciju i sve sigurnije propadaçe. Miloãeviñ nije niåija noñna mora, to je jednostavno åovjek koji ne uspijeva da provede ono ãto se traæi od lidera svake zemýe– a on to jeste u Jugoslaviji, van naãe voýe i Ustava odavno – da prikýuåi dræavu raz-vijenom evropskom svjetskom okruæeçu i postigne dostojanstveni æivotni standard idemokratski i civilizovan politiåki ambijent. Uprkos tome, mislim da je jedan od na- jveñih tehnologa vlasti u Evropi i da, naæalost, srpska politiåka scena svojim nejedin-stvom hendikepira dobru alternativu tom prevaziðenom politiåkom voði.

v

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.12

Duh Vremena

Politiåka dæunglaSrbija bi morala ove godine pronañi naåin da se zahvalisvome voði i çegovoj Familiji na dosadaãçoj brizi.

Zaãto bi, kod ovolike ýute opozicije, ceo taj posao paosamo na Mila Ðukanoviña

traæio – da postane Zoran Liliñ. Sliånostmeðu çima je minimalna, tako da ñe nambiti teãko da se naviknemo, a joã ñe se teæesam Miloãeviñ naviñi na novi posao.Morañe da se pokazuje u svakoj sveåanijojprilici, da prima protokolarne posete, daãaýe åestitke ili sauåeãña prilikom nekihsvetskih nesreña, ãto nije åinio ni kad sunesreñe bile mnogo bliæe.

Stalno ñemo ga uporeðivati s dostojan-stvenim Liliñem i bojim se da nas ova

promena neñe zadovoýiti. Åini mi se da seolako prelazi preko åiçenice da Miloãeviñnema nikakvog radnog iskustva koje bi gakvalifikovalo za taj novi posao. Otkud zna-mo da je on tome dorastao? Do sada nijepokazivao nikakav smisao za protokol iceremoniju. Umeo je samo da iz dubokesenke vuåe konce, smiãýa zamke i pod-vale, domunðava se, krije prave namere,preti, blefira i govori ãto ne misli.

Te veãtine ñe mu samo smetati poãto nanovom poslu niti treba da ima ikakvenamere niti treba o åemu da misli. Nekodrugi bi to voleo, ali on, koji se godinamadruæi samo s policajcima, zaverenicima ispletkaroãima, mogao bi pasti u iskuãeçeda i u roðendanskoj åestitki engleskojkraýici proturi neãto pakosno o Ðinðiñu,Draãkoviñu ili Ðukanoviñu.

Razumýivo je, dakle, ãto Miloãeviñpokuãava da sebi olakãa snalaæeçe na nep-oznatom terenu. U strahu da ñe se spetýatiprilikom presecaça vrpci, obilazakapoåasnih vodova i svakojake javne kur-toazije, on bi da zadræi stare navike, okruæise istim ýudima i nastavi kao do sada. Zaçega bi bilo najjednostavnije i prosto ide-

alno kad bi se samo zamenio s Liliñem kojibi postao predsednik Srbije. Åak, moæda,maãta i o tome da ostane u svojoj kancelar-

iji, da ne premeãta nameãtaj na koji se na-vikao, nego da se zamene samo natpisi na

ulazima.Dakle, ako bi se napravila ova malarokada, ako bi Liliñ, ili neko sliåan, doãaona Miloãeviñevo mesto, a ovaj na beznaåa- jnu funkciju ãefa dræave, dobili bismo dva jednako teãka problema. Prvi: kako Milo-ãeviña spreåiti da otima tuðu vlast, i drugi:kako Liliña (ili nekog sliånog) ubediti inauåiti da suvereno donosi odluke. Bilo bizbiýa malo nelogiåno i neprirodno da onajkoji æudi za vlaãñu ostane bez çe, a da jedobije onaj koji ne zna ãta ñe s çom.

Sreñom, oba dela ove kombinacije joãsu neizvesni. Ãto se Miloãeviña tiåe, çe-

gov problem s Crnogorcima podseña nasituaciju u koaliciji "Zajedno": kao iDraãkoviñ, on sebe smatra odliånim kandi-datom, dok Ðukanoviñ misli da je oåajan.Oba kandidata pritiskuju i uceçuju svojepartnere i optuæuju ih za cepaçe koalicije,odnosno dræave. Osim toga, obojica suideoloãki zakýuåani u proãlost i najboýe bibilo da pitaçe istorijskih krivica i naciona-lnog pomireça rasprave negde nasamo,daleko od dnevnih poslova, pa da jave akodoðu do neåega ãto se odnosi na ovaj svet.

Nevoýa s Miloãeviñem je u ogromn-om, zbuçujuñem raskoraku izmeðu çe-gove vladarske virtuoznosti i katastrofal-nog bilansa. Mnogi ýudi zbog toga prostonisu mogli da poveruju u çegovu odgo-vornost i prihvatali su objaãçeça da bibez çega sve ispalo joã mnogo gore. Me-ðutim, çegov ubilaåki nagon za samoo-dræaçem oåigledno je u nekoj åvrstoj,mada paradoksalnoj vezi sa samoubi-laåkom politikom.

To je na neki naåin postalo svima jasno,pa i sam Miloãeviñ mora znati da je dubo-ko poraæen, kad on koji je nekad stvorioÐukanoviña sad mora viãe da moli nego da

preti traæeñi od çega da ga ostavi na mes-tu Liliña. A Ðukanoviñ nikad nije delovaotako ubedýivo i nadmoñno kao sad kad de-

Poãto je u ovoj izbornoj godiniveñ svako rekao ãta bi voleo

da bude, Miloãeviñu je preo-stalo da se i sam izjasni i on jeizabrao ono ãto niko drugi nije

zbog izgovorenih rijeåi o Slobodanu Mi-loãeviñu?

Taj anahroni kazneni dekret motivisan je æeýom da se "izbaci iz sjedla" crnogors-ki premijer i natjera da demonstrativno

podnese ostavku, uvrijeðen zbog neustav-nog prorjeðivaça çegovog kabineta izbog pokuãaja da se nasilno disciplinuje –zato ãto su moji i Ðukanoviñevi stavovi oMiloãeviñu i çegovom konceptu vlasti –identiåni. Kako provociraçe ove politiåkekrize, bez ijednog za Crnu Goru racional-nog razloga, prevazilazi pitaçe neåije kar-ijere – sloæili smo se da ne treba djelovatiimpulsivno i da se ni po koju cijenu ne sm-ije odustati od reformskog i demokratskogkursa crnogorske politike u vlastitoj kuñi.Moja ostavka premijeru tada je veñ bilakovertirana da bi se on oslobodio obaveza

prema meni i posvetio, zajedno sa svojimpolitiåkim saborcima, glavnom strateãkomciýu – koncepcijskoj pobjedi koja vodi vi-talizovaçu DPS-a i ekonomskoj i demok-ratskoj perspektivi Crne Gore u Jugoslavi- ji. Ali takvoj Jugoslaviji koja unitarizmomne kompenzuje demokratiju, niti novimnivoom despotije neizbjeæne reforme, ukojoj karantin nije odbrambeni mehanizamprotiv izmiãýene pete kolone i kvazipatri-otski odgovor na svjetsku zavjeru protivSrba i çihovih oboæavalaca.

Ãto mislite o premijeru Ðukanoviñu?Skoro da bih ovdje citirao izjavu Mo-

mira Bulatoviña od prije nekoliko mjeseciu kojoj je svog "najboýeg druga, zadivýu- juñe energije i fantastiånih sposobnosti",kako je sam govorio, predloæio za novogmandatara crnogorske Vlade. U Crnoj Go-ri teãko opraãtaju kada neko tako brutalnonasrne na najbliæeg druga kojeg je do juåedizao u nebesa.

Momiru Bulatoviñu?Istorija se ponavýa – kao ãto je nekada

starom crnogorskom rukovodstvu saopãtioda je preostalo samo da odu sa vlasti – mis-lim da je vrijeme da çemu ta reåenicabude vrañena, jer je oåito vakat doãao da serastajemo.

Kako procjeçujete buduñnost zajed-niåke dræave?

Siguran sam da zajedniåka dræava imaperspektivu i da je ne treba rasturati zbognezadovoýstva ovim ili onim reæimom.Jugoslaviju ñe odbraniti demokratija, eko-nomski preporod, oporavak graðanskogstandarda i odustajaçe od svakog pokuãa- ja majorizacije i dezavuisaça politiåke iustavne ravnopravnosti republiåkih entite-ta. Za takvu prosperitetnu i harmoniånuJugoslaviju jednako je vaæna borba demo-

kratskih i reformatorskih snaga u Podgori-ci, koliko i u Beogradu. s

VELIZAR BRAJOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 1314. JUN 1997.

maskira Miloãeviñeve i Bulatoviñevespletke. Kad bi ta ideja o neposrednimizborima za predsednika SRJ bila ozbiýna,åini mi se da bi taj isti Ðukanoviñ bio ustaçu da slisti Miloãeviña.

Ali to je, naravno, samo stari prego-varaåki manevar. Promena Ustava ne dola-zi u obzir i ta toboæça namera jaåaça fed-eralne dræave odmah bi se provalila da suCrnogorci odgovorili da hoñe da razgo-varaju o tome, ali da neñe Miloãeviña ni poovom ni po bilo kojem Ustavu. Tu bi sepokazalo da pregovaraå Vuåeliñ podtakvim uslovima nema instrukcija da daýezastupa jaåaçe federacije.

Dakle, od Crne Gore Miloãeviñ moæe,u najboýem sluåaju, iskamåiti dopuãteçeda bude paæýivi i marýivi nastavýaå Lil-iñevog dela. Pa i to ñe morati da se plati, au ovom sluåaju nema druge monete doMomira Bulatoviña. On ñe pristati da se

smiri, skloni i prestane da preti kako ñesever Crne Gore okrenuti protiv juga. Ako je ta pretça uopãte ozbiýna i opasna, Ðu-

kanoviñ moæe, zbog unutraãçe stabilnosti,popustiti oko Miloãeviña; ako nije, moæda ineñe.

Najzad, i sama Srbija bi morala ove go-dine pronañi naåin da se zahvali svomevoði i çegovoj Familiji na dosadaãçojbrizi. Zaãto bi, kod ovolike ýute opozicije,ceo taj posao pao samo na Mila Ðu-kanoviña? Ovo ovde je, meðutim, politiåkadæungla u kojoj stanuju razni åudnistvorovi åije ñudi nije lako razumeti. Kadbi, na primer, neko neupuñen bacio pogledna trenutne prilike, mogao bi pomisliti da je u Srbiji gotovo svako sa svakim u nekojkoaliciji, savezu, formalnom ili neformal-nom dogovoru. Ali, kad se priðe bliæe,odjednom izgleda kao da je zapravo svakosa svakim u sukobu. Zatim, opet kao da nito nije sasvim taåno.

Tokom godina isprobavane su i napuã-tane razne stranaåke kombinacije, i niãta

od toga nije bilo ni åvrsto spojeno nikonaåno raskinuto. Takvi poslovi se ovdenikad ne dovrãavaju i svi nekako vole da

su im sve opcije stalno ot-vorene. Najveña obeñaça, zak-letve i najteæe uvrede lako serazmeçuju i joã lakãe zabora-výaju, kao na orijentalnom baz-

aru, a ta æivost i slikovitoststvaraju samo privid dinamike, jer nikakvog kretaça zapravonema.

Ne postoji nikakav ciý ismisao izvan same te igre koja je uåesnicima oåigledno veomazabavna. U ovom åasu gotovosvi glavni akteri, lideri veñihstranaka, sede na po dve stolicei svako dobro pazi ãta rade svidrugi. Miloãeviñ bi mogaopoæeleti i potraæiti nekog sa-veznika u opoziciji, od åega svi

zaziru, ali æele da znaju i kolika je åija cena. Ãeãeý je, naravno,uvek spreman, ali bi da sebi po-digne cenu pa se viða s Draãk-oviñem i Bogoýubom Kariñem.Draãkoviñ na isti naåin sebipodiæe cenu, ne napuãtajuñi nikoaliciju "Zajedno".

Obojica bi mogli i s Ka-riñem da naprave neku tr-govinu, kad bi on imao tolikopara koliko oni misle da vrede.Ðinðiñ izaziva najveñe po-dozreçe poãto voli da krije i

mistifikuje svoje kombinacije.Svi skupa, dakako, obarajucenu Srbiji, koja moæda jeste idaýe preceçena. Jedino Koãtu-nica ne uåestvuje ni u åemu, paizgleda pomalo kao usamýeni

åudak, a Vesna Peãiñ, na ono malo preosta-log prostora, nastoji da podseti na to da jeMiloãeviñ joã meðu nama.

Osim, naravno, Ãeãeýa, svi oni ñe seipak prisetiti s kim imaju posla, åim seizbori stvarno pribliæe. Znañe i da procenesvoje realne snage i da vide ko s kim i kakoovoga puta sklapa pogodbu. To ãto sad iz-gledaju tako razbaruãeno i samodovoýnoposledica je prevelike paæçe koju smo im,sticajem prilika, bili poklonili. Ide leto, pañemo se odmoriti jedni od drugih, a s jese-ni ñe morati da zapnu da ponovo nekogazainteresuju i zavedu. Njihova je sreña ãtoovaj reæim ne ume da se popravi, a nesreñaove zaostale zemýe je ãto su joj najza-ostaliji upravo voðe i politiåari. Kome jetako lakãe, neka zaboravi, ali ovo ãto sunam opozicioni prvaci prikazali u pos-ledçih tri meseca pouzdan je znak da nioni neñe umeti da urede dræavu. Jer, kako

bi dræavom dobro upravýao neko ko nevlada sobom? s

STOJAN CEROVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.14

Konkurs za guvernera

Viãa silala Staniñ, aktuelni direktor "Investbanke".Tvrdi se åak da je to predlog koji jepotekao i koji snaæno zagovara SlobodanMiloãeviñ, predsednik Srbije. Sobzirom na to da je gospodin Staniñveoma blizak sa Kostom Mihajloviñemmoguñe je da je i to imalo upliva na

predsednikovo opredeýeçe. Ukolikobude izabran za predsednika SRJ gos-podin Miloãeviñ ñe biti u prilici dasaveznoj skupãtini liåno ponudi takvokadrovsko reãeçe.

Nisu, meðutim, samo Crnogorciprotiv imenovaça gospodina Staniñana mesto guvernera centralne banke.Ne voli ga nijedan deo srpskog es-tabliãmenta (gde se åak moæe åuti da je"loã åovek" i da je "spreman na sve"), ani bankari nisu oduãevýeni. Samo sezaposleni u "Investbanci" raduju i

pripremaju veliko slavýe ukoliko gos-podin Staniñ ode.Sam Staniñ veñ godinama priæeý-

kuje to mesto (moæda samo Ljuba Mi-hajloviñ, direktor Komercijalne banke,to viãe æeli od çega), a koliko je dalekospreman da ode da bi tu æeýu ostvario,videlo se na nedavnoj skupãtini Beo-gradske banke, kada se gotovo åitava salasnebivala nad servilnoãñu koju je NikolaStaniñ pokazivao prema Borki Vuåiñ,direktoru ove banke i autoritetu kako ubankarskim tako i u predsedniåkimkrugovima. Gospoða Vuåiñ ñe reñi da ñe

Staniñ biti guverner ãto se çe tiåe, ali severuje da je ona sklonija ideji da na mesto

guvernera doðe Milorad Ãkrbiñ, direktorosiguravajuñeg druãtva "Dunav". A kaoåovek iz senke koji moæe da pomrsiraåune aktuelnom kandidatu pomiçe seMiloã Milosavýeviñ, direktor "Jugo-banke".

Ako je suditi prema naåinu na koji jeNikola Staniñ stigao do mesta direktora"Investbanke", neñe mu smetati da u guv-ernersku stolicu sedne zahvaýujuñi "viãojsili" i protiv voýe veñine: na isti naåin jesmenio Stojana Dabiña sa mesta direktora"Investbanke".

Pitaçe je, doduãe, koliko je ceo sporoko buduñeg guvernera uopãte bitan. Veñ isama åiçenica da Jugoslavija godinu dana

funkcioniãe bez prvog åoveka centralnebanke upuñuje na zakýuåak da ovoj zemýiguverner NBJ nije ni potreban: u nekolikonavrata se pokazalo da se odluke iz çe-gove nadleænosti donose na drugom mes-tu, pa je vaýda dovoýno samo da se neko

naðe s druge strane telefonske liniji. sVESNA KOSTIÑ

banke" postane guverner Narodne bankeJugoslavije (NBJ). Oãtar crnogorski kurso ovom pitaçu – mada na çemu svojs-tven diplomatski naåin – potvrdio je i Sve-

tozar Maroviñ, predsednik Skupãtine CrneGore, u intervjuu BK televiziji, poåetkomprotekle nedeýe. Kaæu da je åak i saveznipremijer Radoje Kontiñ smogao snage dapred predstavnicima srpskog politiåkogvrha iznese tako ultimativan stav.

Viãe od godinu dana NBJ nema guv-ernera: posle pitoreskne smene dr Drago-slava Avramoviña, tu ulogu je preuzeoBoæidar Gazivoda, kome je ova duænostpripala kao tadaãçem zameniku guvern-era. Sve do pre nekoliko meseci to nikoganije zabriçavalo, åak ni poãto je gospodin

Gazivoda postao savezni ministar za fin-ansije, pa se naãao u situaciji da obavýadve tako vaæne funkcije koje, po svetskimpravilima, åesto znaåe direktan sukob in-teresa (dok je ministar za finansije sklontroãeçu novca, guverner je nakloçen su-protnom ponaãaçu). A onda je nekako uvreme otvaraça pitaça novog predsedni-ka SR Jugoslavije i guvernersko mestopostalo aktuelno.

Premda su se Jovanu Zebiñu, dugo-godiãçem "operativcu" u oblasti finansija,davale velike ãanse da sedne u guverner-sku foteýu on je, kaæu iz nepoznatih ra-

zloga, dospeo u drugi plan, a na otvorenojsceni ostalo je da blista jedno ime – Niko-

Bilo ko samo ne Nikola Staniñ!Tako Crnogorci vide srpski pre-

dlog da sadaãçi prvi åovek "Invest-

KANDIDAT: Nikola Staniñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Iako postoje sporeça oko prvog åoveka centralne banke,pitaçe je da li je uopãte bitno ko sedi u toj stolici

PREPOZNATLJIV DIZAJN: Nova novåanica od 100 dinara

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 1514. JUN 1997.

Skandali

Naã åovek u Parizu

intervjuu za sebe je rekao da je Srbin iJugosloven, i graðanin sveta po pozivu:“Radim sa svetom 30 godina, ali je mojapatriotska duænost da svu svoju pamet iznaçe upotrebim da doprinesem mojoj ze-

mýi.” Iz takve æivotne filozofije logiåno jebilo da Zeåeviñ radi i kao akviziter, proda- juñi kçige. U Parizu je, kao patriota, pro-davao kçigu Slobodana Miloãeviña “God-ine raspleta”, ali je kao bankar na çojzaraðivao, prodajuñi je po ceni od 450franaka kada je u Beogradu koãtala 30.

Osim ãto je smislio preporodni zajam,Zeåeviñ je smiãýao i mnogo drugih pro- jekata: lizing poslove velikih obima, auto-put Maðarska granica – Bugarska granica,beogradski metro, termoelektrane na Kos-ovu i Kolubari, kanal Dunav-Tisa-Dunav,Morava – plovna reka, benzinske pumpe,

poslovni centar na Novom Beogradu...Francusko-Jugoslovenska banka poåe-la je da radi jula 1978. godine, a Zeåeviñ jeçen direktor od poåetka 1986. godine.

Povodom 200. godina Francuske rev-olucije Zeåeviñ je odlikovan Legijom åastiuz obrazloæeçe de je on “åovek koji sjedi-çuje struånost i toplinu i ostvaruje mnogeåvrste poslovne kontakte sa francuskimposlovnim ýudima, pri åemu iskazuje veli-ko diplomatsko umeñe”. Povodom odlik-ovaça priredio je banket u elitnom parisk-om Automobilskom klubu na Trgu Konko-rd, i za to potroãio 60.000 francuskih

franaka, naravno, banåinihpara.

Njegov je obiåaj dapare, tuðe, deli i ãakom ikapom. Godine 1991.“Srpska reå” je navelaspisak od dvadesetak ýudiiz sveta politike i biznisakojima je Zeåeviñ davaopare. Nijedan od çih nijepodneo tuæbu zbog kleve-te, mada su neki deman-tovali cifre koje su tadanavoðene.

Åovek koji je dareæýivprema drugima ume dapotroãi na sebe. Kaæu da jeåest gost pariskih elitnih

restorana, pa je tako, prema uvidu u ban-åine spise, samo u toku pola godine (1989)na reprezentaciju i poklone potroãio150.000 franaka. Maja 1990. godine inspe-ktori francuske dræavne banke su se poslekontrole åudili da poslovaçe FJB ne kon-troliãu ni francuski ni jugoslovenski akcio-nari.

Da li se moæda i u tome krije razlog

zbog koga Miodrag Zeåeviñ odbija da sevrati u Jugoslaviju? s

R. V.

Miodrag Zeåeviñ, direktor Francusko-Jugoslovenske banke,odbija da se vrati u zemýu

Jugoslovenske banke u Parizu. “Napao me je boksom”, tvrdi sluæbenik. Kako “Vre-me” saznaje, intervenisala je i francuskaæandarmerija. Banka je sada pod reæimom

prinudne uprave, a kako nam javýa naã iz-vor iz Pariza, francuski zakon je izriåit utome da kada se uvede prinudna uprava,bivãi direktor ne moæe viãe da uðe uustanovu. Tako je i Miodragu Zeåeviñuzabraçen ulaz u Francusko-Jugoslovenskubanku. Ali, istovremeno, gospodin Zeåe-viñ, kako “Vreme” saznaje u Beogradu,odbija i da se vrati u Jugoslaviju.

U poslovaçu banke, osnovane zajed-niåkim ulagaçem francuskog i jugoslov-enskog kapitala, jeste zabeleæen gubitak,ali izvori “Vremena” tvrde da on nije tolikida bi ugrozio poslovaçe banke. Ubeðujunas da je reå “samo o personalnom pitaçu,o tome ko je predstavnik Beogradskebanke iz Beograda, kao akcionara zajed-niåke francusko-jugoslovenske banke”.

Miodrag Zeåeviñ je odbio da se vrati uBeograd mada su to od çega zahtevaliBorka Vuåiñ, direktor Beogradske banke,Zlatan Peruåiñ, direktor Beobanke i Boæi-dar Gazivoda, zamenik guvernera Nar-odne banke Jugoslavije i savezni ministarza finansije, koji su, da bi se raãåistio statusMiodraga Zeåeviña, nedavno boravili uParizu. O incidentu koji je napravioZeåeviñ obaveãten je i Slobodan Milo-ãeviñ, predsednik Srbije. “Vreme” je Mio-dragu Zeåeviñu u utorak popodne uputilofaksom molbu da prokomentariãe celusituaciju, ali do zakýuåeça ovog izdaçanismo dobili odgovor.

ISTORIJAT: Kako nam iz Pariza jav-ýa naã dopisnik, banka je, pre ovog inci-denta, mesecima bila na tapetu i francuskaãtampa je åesto pisala o çoj. Bila jeblokirana nakon sudskog spora koji suvodile Slovenija, Hrvatska i Makedonija(spor je bio u nadleænosti Trgovaåkog sudau Parizu) zbog sporazuma o transakciji

kojim je Narodna banka Jugoslavije odob-rila Zeåeviñevoj banci 168 miliona fran-cuskih franaka. Po tom osnovu banka je

htela da uzme iz dve francuske banke paresa raåuna za koje novonastale dræave tvrdeda spadaju u zajedniåku imovinu, dakle dapodleæu deobi. Prema pisaçu francuskeãtampe, tih spornih depozita ima u devetraznih francuskih banaka i to u sledeñimiznosima: 370 miliona francuskih franaka,

500 miliona nemaåkih maraka, 100 milio-na ãvajcarskih franaka i 111 milionaameriåkih dolara.

Miodrag Zeåeviñ je åovek åija je radnabiografija vezana za pare. Roðen je 1. maja1939. godine u Lijevoj Rijeci podno Ko-mova, u plemenu Vasojeviña. Studirao jeEkonomski fakultet u Beogradu, a doktor-irao 1972. godine tezom “Problematika in-vesticija u turizmu”. Oæeçen je i otacdvoje dece. Karijeru je poåeo u Narodnojbanci Jugoslavije, i kada je sa samo 36 go-dina postao jedan od najmlaðih direktora,moglo se naslutiti da ñe postiñi zavidnukarijeru. Poåetkomosamdesetih postajepotpredsednik Po-slovodnog odboraUdruæene beograd-ske banke, kada jeçen predsednik bioSlobodan Miloãeviñ,i sa çim je usposta-vio bliske i prijateý-ske odnose. Pred pr-ijateýima åesto go-vori kako su on i

Miloãeviñ kao “me-so i nokat”. Poået-kom devedestih ubeogradskoj åarãijise uveliko priåalo da je Zeåeviñ predviðen da postane prvi pred-sednik Vlade posle viãestranaåkih izbora,to je mesto, tvrdili su, zasluæio kao idejnitvorac Zajma za preporod Srbije.

GRAÐANIN SVETA: Kako je doãaona tu ideju, govorio je u intervjuu NIN-u:“Razmiãýao sam mnogo o tome ãta bi mo-glo da se uåini. Razmiãýao sam gde je no-vac i zakýuåio da je kapital kod naãih

graðana. Poãto smo Slobodan Miloãeviñ i ja dobri drugovi. To sam i ispriåao Milo-ãeviñu i on se sloæio sa mnom.” U jednom

P osle fiziåkog napada na francuskogkolegu Miodrag Zeåeviñ je defini-tivno bivãi direktor Francusko-

NI TAMO, NI 'VAMO: M. Zeåeviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.16

Iako je to isto skresao u lice ame-riåkom dræavnom sekretaru Medlin Olbra-

jt kada je ova u Zagrebu zahtjevala da Hr-vatska omoguñi povratak svim izbjeglimSrbima, dr Tuðman je u svom vukovar-

skom govoru zapravo bacio rukavicu ak-tualnom predsjedniku Srbije i kandidatuza predsjednika SR Jugoslavije SlobodanuMiloãeviñu.

Premda nema nikavih indicija daovdaãçi reæim ima ikakvu jasnu politikuprema izbjeglicama, u naåelu se – kada jeo tom pitaçu rijeå – ritualno poziva naDejtonski sporazum u åijem je osnovupravo svih na povratak. Meðutim, i Milo-ãeviñ i dr Tuðman pomenuti su dokumentpotpisli zato ãto su morali i sada obojicanastoje da za vijeåita vremena nerazruãivoograde "svoje" parcele Bosne. Govor drTuðmana u Vukovaru izazov je zato ãto seåini da je to otkazivaçe dogovora koji suçih dvojica postigli u åetiri oka i kojih suse do sada dræali kao Svetog pisma.Naime, kada su u Ateni 7. augusta 1996.utanaåili priznaçe SR Jugoslavije i Hr-vatske, kao potpisnici saopñeça obaveza-li su se da ñe se angaæirati u stvaraçu uv-

jeta za "slobodan i bezbjedan povrataksvih izbjeglica i raseýenih lica u çihovaprebivaliãta i mjesta po izboru". Ispalo dato sada viãe ne vaæi.

A i inaåe, posýedçih mjeseci, primjet-

no su zahladçeli odnosi izmeðu Srbije iHrvatske: ne samo da je Zagreb glatko od-bio inicijativu Beograda o dvojnomdræavýanstvu nego su se zaglibili i prego-vori o "mekoj" granici, demilitarizaciji is-toåne Slavonije i dijela Vojvodine... Tek

Fraço Tuðman u Vukovaru

Baåena rukavicaSlobodanu Miloãeviñu i dr Fraçi Tuðmanu potpisi na

meðunarodnim dokumentima ne znaåe mnogoda ostanu", rekao je dr Tuðman. "Ali, ra-zumije se, ne moæe biti govora da se çihsvih sto pedeset ili dvije stotine hiýadavrati, pa da ponovo imamo razdor i rat."dovezenih vlakom, pedesetak Srba po

sluæbenoj duænosti, buýuk novinara,predstavnici svih æupanija, diplo-matski kor iz Zagreba, Josipa Lisac,Krunoslav Slabinac i ostali estradniumjetnici. Obezbjeðeçe je bilo nev-iðeno: preko dvije hiýade ýudi izUntaesa, zajedniåke srpsko-hrvatskepolicije iz regiona, specijalci Hr-vatske vojske, MUP i osobni tjelo-hraniteýi.

U svom govoru, djelomiånopripremýenom, djelomiåno im-proviziranom, dr Tuðman je recitiraoJovana Jovanoviña Zmaja, pruæaoruku pomireça, nareðivao, hvaliose, polemizirao, prijetio. Ipak, çe-gov "vlak mira" i miting ispred raz-valina æeýezniåke stanice, biñezapamñen samo po dvije reåenice."Hrvatska ñe iz humanitarnih ra-zloga rjeãavati pojedinaåne sluåajeve

ýudi, Srba, koji su izbjegli iz Hr-vatske, uprkos tome ãto sam ih ja os-obno kao predsjednik dræave pozvao

P redsjednik Hrvatske dr Fraço Tuð-man konaåno je govorio u Vuko-varu. Sluãalo ga je hiýadu Hrvata

NEUSPELO POMIRENJE:Vukovar proãle nedelje

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 1714. JUN 1997.

Dnevnikuvreda

Samobez

pipaça

dodiruju na najrazliåitije na-åine, od mlakog doticaja, pre-ko golicaça, do onoga ãto se

eufemistiåki naziva "voðeçeýubavi"; o mlañeçu i sliånimnegativnim intimnostima da ine govorimo. To doticaçe jepriliåno bitna stvar u ýudskomæivotu, pa mu pesnici i truba-duri posveñuju veliku paæçu usvojim soåiçenijima, od naj-ranijih poznatih ýubavnih son-gova, do Dæima Morisona içegovog ultimativnogzahteva "Touch me"("Dodirni me") ili BrusaSpringstina, koji stvar

prenosi na opãteýudskinivo ("Human touch").Ãta tek reñi za nauånuobradu ove golicaveproblematike – nije liåuveni psiholog i an-tropolog Dezmond Mo-ris jednu od svojih na- jboýih kçiga "Intimnoponaãaçe" posvetio pi-pkaçu (dostupna i usrpskom prevodu)?

Pipkaçe i dodiriva-çe u politici ima sim-boliåki znaåaj i naboj:poznato je da su, recimo, drugovi iz lag-era, pored obaveznih medveðih zagrýaja,znali, bogami, i filmski da se poýube umedna usta, demonstrirajuñi neviðenubratsku bliskost... Na antiseptiånom Za-padu takve stvari se ne rade, ali je zato ruk-ovaçe opãteprihvañena forma dozvoý-enog – åak poæeýnog – meðusobnog in-timiziraça politiåkih subjekata. Na tajnaåin se prikazuje otvorenost i povereçeprema partneru. Ruka, kao organ koji nasrazlikuje od ostalih pripadnika æivot-içskog carstva i kao simbol rada i poãteça(osim u sluåaju: leva ruka – desni dæep...),ima istaknuto mesto u politiåkoj propagan-di: hrvatski SDP je u izbornu kampaçuuãao sa obeñaçem "Åistih ruku i poãteno",u Makedoniji je jedna opoziciona strankaimala slogan "Åisti race", a u Srbiji se vaz-da dobrohotna Nova demokratija nutkalabiraåima konstruktivnim predlogom "Evoruke"...

U Srbiji i okolnim zemýama – naroåitoonim "srpskim" – ne dræi se tako mnogo dotih dekadentnih obiåaja, mada ima pokuãa- ja te vrste. Recimo, u "Gravitaciji" BK

televizije postoji navika da se polemiåkisuparnici prvo izvreðaju, a potom ruånoizdrmusaju (ýubýeça, do sada, nije bilo),

ali robustniji åimbenici lo-kalnog polit-miýea ne pod-leæu tim skorojeviñkim na-vadama. Señamo se kako je, joã onomad, Biýana Plavãiñ

demonstrativno previdelasrdaåno ispruæenu ruku Slo-bodana Miloãeviña (juna1993. na Jahorini), jer se,sluåajno, baã tog trenutkafilozofski zagledala u NekuTaåku U Kosmosu; uåinila jeto, naravno, u besu zbog togaãto je çen (po vlastitompriznaçu) nekadaãçi idolpoåeo da izdaje nacionalnu

stvar. Åetiri godine ka-snije, na sveåanom pr-ijemu povodom reno-

virane beogradske sla-ve Spasovdana, DanicaDraãkoviñ je, u ogro-mnoj ãumi ruku kojesu hrlile ka çenoj des-nici, uspela da previdi izaobiðe ispruæeni gor-çi ekstremitet beogra-dskog gradonaåelnikaZorana Ðinðiña, koji je– ekstremitet – tuænoostao da se klatari uvazduhu sekundu-dve,liãen dragog dodira s

Koalicionim Partner-om. Tako je efektno potvrðena, pred mno-gobrojnim svedocima, stara izjava-poãali-ca Zorana Ðinðiña da nije ni u kakvimodnosima sa Danicom Draãkoviñ, ali teksada znamo koja strana odbija kontakt...

U starim i ozbiýnim dræavama u koji-ma politika predstavýa racionalnu delat-nost kojom se politiåari bave malo iz jav-nog, a malo viãe iz vlastitog interesa, poli-tiåke razlike i neslagaça nisu povod za ne-prijatne scene bilo koje vrste, i svi sesmeãkaju i ugodno ñakulaju i sa onima kojiim uredno zabijaju noæ u leða. Niãta liåno,no hard feelings, sve je to deo igre... Poãto je ovde sve stvar sudbinskih opredeýeça irazreãavaça dileme ko ñe koga u sledeñihpola veka, i krv 'oñe da udari u glavu åimiskrsne neki problem u komunikaciji. Akose tradicija nastavi, moæemo oåekivati sveviãe besmisleno ispruæenih ruku na åijiýudski vapaj za kontaktom nema ko da uz-vrati; pipkañe se samo oni koji su sigurnida se u svemu slaæu sa biñem koje bi treba-lo da pipnu, i ima izgleda da se ta harmoni- ja odræi joã za neko vreme. Za sve ostale,Desanka Maksimoviñ je ostavila u amanet

spasonosnu formulu: "Ne, nemoj mipriñi..."! s

TEOFIL PANÅIÑ

Lj udi imaju nehigijenskunaviku da se meðusobno

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

da se ne kaæe da je doãlo do potpunog zas-toja "normalizacije", trenutno su u tokupregovori o penzijama, invalidskom izdravstvenom osiguraçu.

Postavýa se pitaçe da li je sa konaån-

om reintegracijom istoåne Slavonije drTuðman procijenio da viãe nema potrebeza suradçom sa Miloãeviñem, pa da sadamoæe udariti temeýe Hrvatske u kojoj viãenikada neñe æivjeti srpski "remetilaåkifaktor"? Ili je, moæda, u pitaçu neki tajnidogovor vezan za etniåki inæeçering uBosni? U svakom sluåaju, meðunarodnipritisak na Hrvatsku, nipoãto bezazlen,

jednoga dana mora prestati: najgore ãtohrvatski predsjednik moæe doæivjeti jesteproduæeçe mandata Untaesa, ali ñe se i onkad-tad povuñi. Konaåno, koliko je sigu-

ran u ono ãto govori, svjedoåi i åiçenicada je u prisustvu çemaåkog ambasadoratvrdio kako je protjerivaçe SudetskihNijemaca bilo odliåno rjeãeçe.

OVCE I LIVADA: Reakcije na vuko-varski govor dr Tuðmana u Srbiji stigle suiskýuåivo od reæimskih izbjegliåkihudruæeça i politiåkih stranaka. U çimase, kao i u komentarima dræavnih medija,tvrdi da je rijeå o grubom krãeçu Dejton-skog sporazuma, "ãamaru miru", legaliz-iraçu etniåkog åiãñeça i sliånom. Natome je i ostalo: sluæbeni stav Saveznoministarstvo inostranih poslova (SMIP)nije izreklo. Dakle, o izuzetno znaåajnomproblemu dræava nema stava. Ili ima stav,ali on zbog nekih najviãih interesa moraostati u potpunoj tajnosti.

Dr Vojislav Stanimiroviñ, predsjednikSamostalne demokratske srpske stranke(SDSS) u Hrvatskoj, kaæe da je u nekolikosusreta sa Miloãeviñem ovaj apelirao da setamoãçi Srbi ne iseýavaju govoreñi im daistoåna Slavonija treba postati svojevrsnisrpski nukleus sve citirajuñi poslovicu:"Åije ovce, toga i livada". Meðutim, reñiñe Stanimiroviñ, i pored åvrstih obeñaça,

nisu dobili jugoslavensko dræavýanstvo,niti je Beograd objelodanio koncept o izb-

jegliåkom problemu, kao ãto u tom pravcune vrãi pritisak ni na meðunarodnu zajed-nicu.

Ostanu li dvije citirane reåenice drTuðmana bez sluæbene reakcije Srbije,dakle bez jasnog stava o problemu izbjeg-lih Srba iz bivãe Krajine, moñi ñe sezakýuåiti ili da je hrvatski predsjednik upotpunosti izigrao Miloãeviña, ili da su zaçega viãe od dvije stotine hiýada izbjegli-ca zaista prave ovce. I to ovce koje se ãiãa-

ju po potrebi tajnih planova ili dnevnepolitike – svejedno. s

FILIP ÃVARM

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


18 VREME s 14. JUN 1997.

REAGOVANJA generalMarko Negovanoviñ

falsifikatu, moæe se videti iz sledeñe argu-mentacije:

a) Laæni dokumenat moju duænost i mojpotpis falsifikuje i prikazuju me da sam nasluæbi u PU (naåelnik Politiåke urpave MN).

Mada na laænom dokumentu nije stavýendatum i mesto kada je i gde saåiçen, novi-narka Amanpur çegovo datiraçe odreðujesama kao avgust 1990. godine. Stvarneåiçenice su sledeñe:

1. Naåelnik Politiåke uprave SSNO biosam do 15. maja 1989. godine.

2. Za naåelnika Uprave bezbednostiSSNO postavýen sam 15. maja 1989. god-ine, i na toj duænosti sam bio do 15. maja1991. godine.

3. Naåelnik Politiåke uprave SSNO1990. godine bio je general-major DuãanÆuniñ, maçe poznat naãoj i drugoj javnosti.

b) Forma i oblik sluæbenih akata SSNOtaåno je ustanovýena propisima o sluæbenojprepisci u JNA i dobro je poznata.

1. Åetvrtasti ãtambiý – zaglavýe svihvojnih dokumenata i dokumenata organiza-cijskih jedinica SSNO, nalazi se u gorçemlevom uglu, a neveãti falsifikatori su gasmestili u desni gorçi ugao navodnog do-kumenta.

2. U sastavu åetvrtastog ãtambiýa nalazise skrañenica koja oznaåava stepen tajnostiakta (interno, pov., str. pov. ili dræavna tajna)i broj pod kojim je akt zaveden u delovodniprotokol, a ispod toga datum kada je

zaveden. Niåega od toga relevantnog zasvaki akt nema u ovom podmetnutom falis-fikatu.

3. Dokumenta i akta eventualnogovakvog sadræaja, ako bi bila formirana, sig-urno bi nosila najveñi stepen tajnosti. Naj-maçe bi bila oznaåena kao strogo poverýi-vo, a moæda bi nosila i oznaku dræavna tajna.

4. Da bi falsifikatori delovali uverýivijena naivne, u desnom uglu falsifikata otkuca-li su krupnim slovima oznaku" poverýivo".Po propisima o sluæbenoj prepisci u JNA,takva oznaka je izliãna, jer je stepen tajnostisadræan u åetvrtastom ãtambiýu. Inaåe,oznaka "poverýivo" koju su falsifikatoristavili na ovaj svoj primitivni izum nalazi sena kovertama, u koje se stavýaju vojna aktapri odaãiýaçu, ali u obliku ãtambiýa, a nenikako na prostoru teksta samog akta.

v) Sadræaj i forma teksta plasiranog fal-sifikata apsolutno se razlikuje i odudara odustaýenih, propisanih oblika komuniciraçau nekadaãçoj JNA:

1. Ne postoji, niti je ikada postojao"Pravilnik o vojnoj sluæbi" koji se upotreb-ýava u tekstu laænog dokumenta. Unekadaãçoj JNA postojalo je "Pravilo

sluæbe OS SFRJ", ali ono ne sadræi nikakveodredbe koje bi bilo kome u oruæanim snag-ama nekadaãçe SFRJ davale ovlaãñeça i

N teskt navodnog dokumenta koji sam navod-no potpisao.

Najodluånije, uz svu odgovornost, de-mantujem krajçe neistinitu tvrdçu novi-narke Amanpur. Ja nikada, nigde i ni ukojem obliku nisam potpisao navodni doku-menat koji ona vezuje za moje ime. Zatotakav dokumenat niti je postojao, niti moæepostojati. Javno prikazan u dokumentarnomfilmu SI-EN-EN-a takav navodni doku-menat, od poåetka do kraja, po formi i

sadræaju, predstavýa veliku, flagrantnu laæ ineuki, primitivni, vrlo neuspeli falsifikat.Da je zaista reå o primitivnom i neukom

edeýnik "Vreme" od 31. maja, dnev-ni list "Blic" od 3. juna i TV Studio B4. juna 1997. godine preneli su

sadræaje teksta iz dokumentarnog filma koji je snimio SI-EN-EN o Æeýku RaænatoviñuArkanu, pod naslovom "Wanted", u kojemnovinarka SI-EN-EN-a Amanpur iznosi sle-deñu tvrdçu:

..."Avgusta 1990. godine, u Beogradu,general JNA Marko Negovanoviñ, potpisao je dokumenat kojim Arkana ovlaãñuje da

formira specijalnu vojnu jedinicu..."U emitovanom dokumentarnom filmupreko TV Studio B prikazana je moja slika i

Nikada, nigde ni u kojem obliku nisam potpisaonavodni dokument koji novinarka CNN Amanpur

vezuje za moje ime

nisam imao kontaktSa Arkanom

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 1914. JUN 1997.

pruæale moguñnost da izdaje ovakva odo-breça i donosi odluke kakve su navedene ulaænom dokumentu.

2. Politiåka uprava SSNO, to je i laicimapoznato, nije imala nikakve ingerencije da

izdaje ovakva akta, a kamoli da formira bilokakve jedinice. Taoblast nalazila se unadleænosti Treñeuprave (Uprava zaorganizaciju, popu-nu i mobilizaciju).Pomenuta uprava poondaãçoj organiza-ciji nalazi se u Gen-eralãtabu, a ne u SS-NO-u. Da su falsifi-katori znali za ovak-vu åiçenicu, a da bi

bili uverýiviji, treba-lo je da, umesto ãta-mbiýa SSNO, falsi-fikuju ãtambiý Gen-eralãtaba OS SFRJ.

3. I maçe upu-ñeni u vojnu termi-nologiju znaju daako se upotrebýava- ju skrañenice u tek-stu, onda se to åini u integralnom obliku,na primer: ne PU, nego PU SSNO; ne poovlaãñeçu sekretara SSNO, jer takvefunkcije nikada nije bilo u SSNO, nego po

ovlaãñeçu saveznog sekretara za NO i sl.Zna se, u vojnoj terminologiji i inaåe uæivotu, vojne jedinice nisu ni pod åijom up-ravom, nego pod komandom komandira ilikomandanata itd.

Pisaña maãina kojom je kucan i monti-ran ovaj providni falsifikat, ne priliåi nimesnoj kancelariji u najzabaåenijem selu izvremena 50-ih godina, a sva akta nekadaã-çeg SSNO bila su saåiçavana najmodern-ijim pisañim maãinama. Isto to odnosi se ina nekog neukog daktilografa "dvoprstaãa"koji kuca falsifikovani, laæni dokumenat.On reå "Pravilnik" åas piãe velikim, åasmalim slovom. Zavrãni deo falsifikata "Poovlaãñeçu sekretara SSNO", on otkucavasa nedopustivim slovnim greãkama "po ov-laãñeçu sekretara SSNO". Falsifikatori neznaju da sekretar SSNO, kao nekakvaduænost nikada nije postojao u organiza-cijskoj strukturi SSNO. Neuki daktilograf, upotpisu teksta falsifikata, otkucava åin i imesa neuobiåajenim velikim razmakom, kojiapsolutno odudara od prakse vojnih dak-tilografa, ranga priuåenog åetnog pisara.Svaki priuåeni vojni daktilograf zna da mu je obaveza da u doçem levom uglu akta

stavi svoje inicijale i incijale autora teksta,upravo da bi se lakãe otkrili mnogo perfid-niji falsifikatori od ovih primitivnih, åije

delo novinarka SI-EN-EN-a Amanpur sen-zacionalno plasira u svetsku i naãu javnost.

Ne verujem, da renomirani novinari SI-EN-EN-a nisu mogli da uoåe ovakve kardi-nalne greãke, a da ne govorim o potrebi pro-

fesionalne ekspertize teksta koja svakako

stoji na raspolagaçu ovako renomiranojTV kompaniji.

g) Struktura i sadræaj laænog, podmet-nutog akta ne odgovaraju elementarnimzahtevima sluæbene prepiske u nekadaãçojJNA.

1. Akt mora da se naslovi na adresanta,dakle da se naznaåi kome se ãaýe. Umestotoga, falsifikatori stavýaju naslov "Odluka oimenovaçu". Ovde adresanta nema. Uosta-lom, na koga bi ga falsifikatori naslovili!

2. Falsifikatori podmetnutog, laænog do-kumenta piãu "Odluku o imenovaçu".Logiåno bi bilo da sadræaj teksta teåe uformi odluke i izraæava nedvosmislen stavonoga ko odluåuje. Umesto toga, falsifika-tori derogiraju sami sebe i nekom drugom,ne znam kome, odobravaju "naimen-ovaçe". Zamislite logiku takve odluke, fal-

sifikatore ovlaãñuje "sekretar SSNO", kojikao liånost i funkcija nikada nije postojao uSSNO, a oni ovlaãñuju nekog treñeg, nep-

oznatog. Tako konfuzni i u sukobu sami sasobom, mogu biti samo priuåeni falsifikatorikoji su sposobni da isfabrikuju takav primi-tivan falsifikat, koji novinarka SI-EN-EN-aAmanpur, iako je u pitaçu laæni dokument,

podmeñe naãoj i drugoj javnosti kao istinu.d) Da je ceo navodni dokumenat flagrant-ni falsifikat, osim po navedenim åiçenicama,moæe se jasno videti uporeðeçem navodnogmojeg potpisa na laænom dokumentu kojipodmeñe SI-EN-EN i mojeg potpisa sa åek-ovne kartice koja je stara nekoliko godina.

Ako je SI-EN-EN doãao do ovakvog"dokumenta", u najmaçu ruku je åudno ãtonisu pokuãali da mene sa çim suoåe izatraæe moj komentar i intervju, tim pre ãtosu u pripremaçu ove emisije, pokuãavali daintervjuiãu i konsultuju neke generalenekadaãçe JNA koji su ih odbili, upravo

zato ãto su prepoznali stvarne namere ipozadine ovakvih medijskih konstrukcijakoje lansira SI-EN-EN.

Ovakav neuk, primitivan falsifikat, logiå-ki protivreåan, u sukobu sa osnovnim prop-

isima i moralnim vrednostimana kojima je temeýila neka-daãça JNA, vojniåki totalnonepismen i van svih kriterija,ne bi potpisao ni mladi vodnik,a kamoli general nekadaãçeJNA. Nijedan, ni posledçibataýonski delovoða ne bi gaoverio peåatom, niti upisao u

delovodnik jer ne ispuçavanijedan uslov koji mora da imavojni akt. Svako ko ima oåi ihoñe to da vidi, moæe odmahbez napora da utvrdi da jeposredi falsifikat i laæni doku-ment. Koji li su i kakvi li su kri-teriji i ciýevi novinarke SI-EN-

EN-a Amanpur, kada ona ne moæe da viditako oåiglednu veliku laæ.

Zbog toga ãto me je SI-EN-EN ne samou naãoj, veñ i u svetskoj javnosti izloæio na- jgrubýim klevetama i politiåkim manipu-lacijama, a da bih zaãtitio svoju ýudsku iprofesionalnu åast od elementarne neistine,satisfakciju ñu zatraæiti sudskim putem.

I sa svim na kraju, æelim da obavestimSI-EN-EN i upoznam javnost da sa gospod-inom Æeýkom Raænatoviñem nikada, nigdei ni u kakvoj formi nisam imao nikakavkontakt, ni kroz funkcije koje sam obavýao,niti izvan çih.

Molim vas, da u celini objavite ovaj mojdemanti i omoguñite da se javnost upozna sapravom istinom. Naåin na koji novinarka SI-EN-EN-a Amanpur atakuje na moju åast idostojanstvo kroz podmetaçe falsifikata i

laænog dokumenta, moæe biti upotrebýen iprotiv svakog drugog poãtenog graðanina. sMARKO NEGOVANOVIÑ, general u penziji

OSPORAVANJE:General tvrdi da je

prikazani dokument -falsifikovan

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 2114. JUN 1997.

Promene u policiji

Roða, Rade i BucaUkoliko izostanu sistemska podrãka i iskrena politiåka odlukada se ojaåa kriminalistiåka policija, nekadaãçe spokojstvo neñese lako vratiti na ulice gradova u Srbiji

naåelnika UKP-a u Ministarstvu.Beograðane, prepadnute svakodnev-

nim pucçavama, ubistvima, pýaåkama irazbojniãtvima po varoãi, svakako najviãezanima novi ãef gradske policije potpuk-

ovnik Branko Ðuriñ Buca. Ðuriñ potiåe izpolicijske familije i jedan je od retkihroðenih Beograðana u Sluæbi. Njegov otacVelisav bio je naåelnik novobeogradskogOdeýeça unutraãçih poslova (OUP), azanimýivo je da je ovih dana upravo sa teduænosti Branko Ðuriñ unapreðen unaåelnika SUP-a u Beogradu. Ðuriñ je, in-aåe, diplomirani pravnik, radio je uOdeýeçu za suzbijaçe krvnih i seksualnihdelikata, da bi krañe vreme proveo naduænosti zamenika naåelnika Javne bez-bednosti SUP-a u Beogradu, kao najmlaðifunkcioner tako visokog ranga koji se

pamti. Izvesno vreme proveo je na Koso-vu, da bi pri povratku u Beograd preuzeoduænost naåelnika OUP-a Novi Beograd.Mlad je (ima oko 40 godina), obrazovan ine nosi oruæje kada nije na duænosti. Nje-

govo naimenovaçe dobro je primýeno upoliciji i van çe.

Oåigledno je, dakle, da je neko odluåioda malo viãe paæçe posveti osnovnojduænosti policije: jureçu lopova i hvataçuubica. Da li je reå o trajnoj orijentaciji, ilinaprosto o joã jednom elementu prediz-borne kampaçe vladajuñe stranke, vero-

vatno ñe se brzo pokazati. Koliko se zna,izraz "åistka Badæinog klana" za sada jeipak prejak, mada su neki çegovi kadrovi

uæiva na najviãem mestu u Srbiji.Istovremeno su dvojica visokih funk-

cionera gradske policije premeãtena uMinistarstvo. Dosadaãçi naåelnik SUP-a uBeogradu general-major Petar Zekoviñ

preuzeo je duænost pomoñnika ministra,mada se priåalo o tome da ñe on zamenitiStojiåiña. Zekoviñevo prividno avan-zovaçe, a u suãtini sklaçaçe iz operative, jedni tumaåe kao "åiãñeçe Badæinih kad-

rova", a drugi kao jednostavnu nameru dase, kako vele, premorenom "radoholiåaru"Zekoviñu omoguñi malo hladovine. Stoji-åiñev dobar prijateý (mada ne i kum, kakouporno navodi "piãtoýska ãtampa") puk-ovnik Milorad Vlahoviñ, dosadaãçinaåelnik Uprave kriminalistiåke policije(UKP) SUP-a u Beogradu, sada je po-

moñnik naåelnika UKP-a u Ministarstvu.Na çegovo mesto doãao je pukovnikMilenko Eråiñ, doskoraãçi zamenik

klenom ulazu zgrade Sekretarijata unu-traãçih poslova (SUP) u Beogradu, u Ulici

29. novembra. Ubica, doduãe, joã nijepronaðen, ali su se zato u policiji ovih danaodigrala kadrovska pomeraça.

Po potvrðenim ali, iz teãko shvatýivihrazloga, joã nezvaniånim informacijama,na Badæino mesto doãao jedosadaãçi pomoñnik minis-tra za poslove policije gen-eral-potpukovnik VlastimirÐorðeviñ Roða. On je, taå-nije, preuzeo samo jednu oddve Badæine funkcije: imen-ovan je za naåelnika Resora javne bezbednosti, i to u

svojstvu vrãioca duænosti.Mesto zamenika ministra zasada je ostalo upraæçeno,pa se trenutno ãpekuliãe i samoguñnoãñu da ta funkcijabude ukinuta.

Osim Ðorðeviña, na no-ve poslove premeãteno je joã nekoliko poznatih poli-cajaca. General-major RadeMarkoviñ, svojevremenoãef beogradske policije,preãao je sa funkcije po-moñnika ministra za poslo-ve analitike i informatike namesto pomoñnika ministraza poslove kriminaliteta. Naprvi pogled je jasno da seMarkoviñ, koji je za Badæi-nog vakta bio na "belom hlebu" (na leto1993. godine premeãten je sa mestanaåelnika SUP-a u Beogradu u informa-tivno-analitiåke katakombe Ministarstva),vraña na velika vrata, mada je ostao u Min-istarstvu. Njegov povratak mogao bi se tu-maåiti kao æeýa da se ojaåa dugo zapos-tavýani kriminalistiåki sektor – razbijaçe

demonstracija godinama je najvaæniji za-datak policije – ili, jednostavno, kao pos-ledica povereça koje Markoviñ, navodno,

Dva meseca posle ubistva ãefa srp-ske policije Radovana StojiåiñaBadæe, çegova åituýa stoji na sta-

v

NOVA METLA: Vlajko Stojiljkoviñ, ministar policije, sa funkcionerima MUP M I L O Ã B I Å A N S K

I

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.22

Zdravýe, politika i statistika

Sankcije su bile boýe“Vreme” je krenulo tragom vesti o ugroæenosti “æive supstance”naroda, o bebama åije su “vitalne statistike” smaçene

rkava, kada su mnogi izgubili sve, od na- jbliæih do krova nad glavom, zdravýa iæivotne uãteðevine, jedan zvaniåni statis-tiåki podatak, javno izreåen i publikovan,

podstakao je neke lekare, istinski zabrinuteza zdravýe ovog naroda, da preko medijaupozore da smo sve bolesniji i da naãadeca veñ na startu dramatiåno zaostaju.

“Telesna teæina novoroðenåadi u 1994.smaçena je kod muãke dece u proseku za139 grama, a æenske åak 294; kod devojåi-ca je i obim glave smaçen za gotovo polasantimetra”, ovo su podaci koje su u uvod-nom izlagaçu na IX jugoslovenskom kon-gresu o ishrani (Kotor, oktobar 1996) izne-li autori Miladin Mirilov iz Instituta zazaãtitu zdravýa u Novom Sadu i LjiýanaHotiñ sa Medicinskog fakulteta u NovomSadu, uz napomenu da “ovaj problemsvakako treba detaýnije izuåiti”.

Pomenuta su i druga istraæivaça kojaukazuju da raste procenat pothraçenedece, da su regruti sve niæi i ægoýaviji, apre samo desetak godina naãi deåaci su biliviãi od svojih vrãçaka Amerikanaca! Sis-tematski pregledi po ãkolama potvrðuju dasu danas sedmogodiãçaci nekoliko santi-metara niæi od svojih vrãçaka roðenih pre“godina raspleta”.

“Vreme” je krenulo tragom one najdra-matiånije vesti o ugroæenosti “æive sup-stance” naroda, o bebama åije su “vitalnestatistike” radikalno smaçene: naãli smostruåne publikacije, razgovarali sa struå-çacima Instituta za majku i dete Srbije iGinekoloãko-akuãerske klinike u ulici Nar-

odnog fronta u Beogradu. Zamolili smo zakomentar i eksperte u beogradskoj kan-celariji Unicefa koji su analizirali zdrav-stveno staçe nacije i glavne problemezdravstvene zaãtite.

Naãi sagovornici tvrde da u ovimzdravstvenim ustanovama nema egzaktnihpokazateýa koji bi potvrdili tezu iznetu naKongresu o ishrani. Struåçaci iz kancelar-ije Unicefa ukazuju na to da bi tako dra-matiåne promene kod novoroðenåadi bilevidýive tek usled viãegodiãçeg izglad-çavaça stanovniãtva, ãto, svemu uprkos,u to vreme joã nije bio sluåaj.

Indikativno je da je teza o dramatiånimpromenama kod novoroðenåadi lansiranaiz Saveznog minstarstva za rad i zdravstvo1993-95. u publikacijama naslovýenim“Dejstvo sankcija na zdravýe naroda”. Sva je prilika da je ona politika kada su debeli isuperbogati politiåki moñnici poruåivali dañemo “jesti korijeçe”, da “moæemo bezhleba, ali ne moæemo bez dræave”, u dne-vno-politiåke svrhe poåela da manipuliãe izdravstvenim statistikama. To je politika

U situaciji klasiåne tragiåne egzisten-cije, kako to kaæe Rade Konstanti-noviñ, kada se ovde sve ranije sm-

Povratak u proãlost U Institutu za majku i dete na Novom Beogradu leåe se deca iz svih krajeva Jugo-slavije. Sa Kosova dolaze deca obolela od bolesti koje su se javýale poåetkom ovogveka: teãki prolivi, pothraçenost, a javýaju se i bolesti koje su bile iskoreçene – deåjaparaliza, tetanus novoroðenåadi, epidemije malih bogiça (36 smrtnih sluåajeva samo1993), zauãki, velikog kaãýa i tuberkuloze – 63 smrtna sluåaja. Skoro zaboravýenabolest tuberkulozni meningitis odneo je æivote 30 osoba, meðu çima je bilo 15 dece. Uperiodu 1990-94. zabeleæen je i porast obolelih od poliomielitisa (deåje paralize): odobolelih 29, 24 je doãlo sa Kosova. Na drastiåno pogorãaçe zdravýa naroda na ovomprostoru uticali su i bojkot javnih zdravstvenih ustanova, ali i visoke cene u privatnimambulantama i bolnicama. Svetska zdravstvena organizacija donela je program vakci-nacije za ovaj region, pa bi opaka bolest trebalo da bude iskoreçena do 2000. godine.Dr Bogdanoviñ kaæe da je u planu da se na Kosovu formira Zavod za zaãtitu majke i

deteta koji bi, zajedno sa Deåjom klinikom u Priãtini, bio organizaciona jedinica Insti-tuta za zaãtitu majke i deteta Srbije. Za ovu saradçu zalaæe se i albanska strana.

veñ premeãteni sa vaænih mesta. Kada jereå o niæim eãalonima, trenutno se sve svo-di na pojedinaåne razgovore sa ãefovima.Otpuãtaça sigurno neñe biti, a ni pre-meãtaji verovatno neñe biti masovni. Sig-

urno je jedino da "Badæin klan" neñe viãebiti onako moñan kao do ubistva urestoranu "Mamma mia", ukoliko uopãteopstane.

Jasno je, meðutim, da se bez sistemskepodrãke i politiåke odluke, nekadaãçespokojstvo neñe vratiti na ulice Beograda iostalih gradova u Srbiji. Istina je da su se, usvojim retkim javnim istupima, åelnicipolicije hvalili smaçeçem ukupnog brojakriviånih dela, ali su paæýivo izbegavali dagovore o onim najteæim zloåinima åija sto-pa raste ili stagnira – ko je, na primer, ludda dæepari ogoleli i oboseli plebs po auto-

busima? Beogradska policija teãko je kom-promitovana åiçenicom da u posledçihãest godina nije reãila niti jedno oddvadesetak spektakularnih ubistava ugradu, poåev od Belog, preko Dæambe,Kneleta, Radojice Nikåeviña, Æoræa Stank-oviña i çegovog sina Batice, DraganaRadiãiña (inspektora u "krvnim i seksu-alnim"), Gorana Majmuna, MiroslavaBiæiña (detektiva i bivãeg policijskog ins-pektora) i mnogih drugih, pa do nedavnihsmaknuña Rada Ñaldoviña Ñente, VladeTrefa i Radovana Stojiåiña Badæe. Osimtoga, beogradskoj policiji je oduzeta au-

tonomija joã pre sedam godina, posle skan-dala oko ubistva Andrije Lakoniña u disko-teci "Nana", a "organi reda" u prestonici ukojoj se izvrãava viãe od polovine kriv-iånih dela u dræavi ne mogu ýudski da radeukoliko sve mora da ide preko centrale. Opodsmeha dostojnim automobilima "zasta-va 101" i nedostatku neophodne opremeda i ne govorimo. Zato "specijalci" zaduæe-ni za razbijaçe demonstracija izgledajukao vojnici Federacije u "Ratu zvezda".Para, dakle, ima, ali dok se malo ravno-mernije ne rasporede, nikakva kadrovskaosveæeça neñe pomoñi.

Mnogo se govori i o ubrzanoj pripremikadrovskih pojaåaça savezne policije,poniæene, uvreðene i praktiåno uniãteneposle upada republiåkih specijalaca uzgradu Saveznog SUP-a u Kneza Miloãa,te u sediãte Savezne brigade milicije uBatajnici (Poýoprivredno dobro "13. maj",nije nego) i u Institut za bezbednost u Ulicikraýice Ane s jeseni 1992. godine. Razlogeza eventualno jaåaçe savezne policije,naravno, vaýa traæiti u obelodaçenojnameri Slobodana Miloãeviña da zasedneu foteýu predsednika savezne dræave. A

funkcija bez odane policije je kao æenabez, hm, straæçice. Ili selo bez crkve. s

UROÃ KOMLENOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 2314. JUN 1997.

koja je dovela do rata i socijalno-ekonom-ske krize, do hiperinflacije pod åijim je ter-etom konaåno kolabiralo i zdravstvo.

POMOÑ BEZ GRANICE: U Institu-tu za zaãtitu majke i deteta Srbije na No-vom Beogradu leåe se, pored ostalog, i na- jteæa deåja oboýeça: leukemija, tumori,sråane mane, sloæene i specifiåne pa-tologije koje podrazumevaju i savremenijutehnologiju i za dijagnostiku i leåeçe. Nahirurãkom i pedijatrijskom odeýeçu imaoko 400 leæajeva. Pedantno voðena viãe-

godiãça statistika dokumentuje porastbroja umrle hospitalizovane dece u peri-odu 1991-94. i na pedijatriji i na hirurgiji.

Ovi parametri su odraz nepovoýnih us-lova u opãtem okruæeçu: pada æivotnogstandarda stanovniãtva, slabijeg kvalitetaishrane, nepovoýnih higijenski uslova, ten-zije u porodici... Sve ovo je neminovnouticalo i na zdravýe, objaãçava u razgovo-ru za “Vreme” prof. dr Radovan Bogda-noviñ, direktor deåje klinike u Institutu.

Za vreme sankcija bile su oteæane mo-guñnosti za leåeçe u bolnici, ali ni sadanije lako, kaæu u Institutu. Pa ipak, primar-na zdravstvena sluæba odræavana je nazavidnom nivou: nastavilo se sa preven-tivom, sitematskim pregledima, leåeçem,naglaãava prof dr Bogdanoviñ.

Kako se u izvanredno teãkim materi- jalnim uslovima, u kojima zdravstvo nijeod juåe, odræavao taj nivo?

“To je prvenstveno obezbeðivao izuzet-no poærtvovan rad zdravstvenog osobýa.Bilo je i mnogo humanitarne pomoñi odraznih meðunarodnih organizacija: na- jznaåajniju pomoñ smo svakako dobili odUnicefa, ali stizala je i pomoñ od Meðunar-

odnog Crvenog krsta, Lekara bez granica,Farmaceuta bez granica... Humanitarnupomoñ su slale i bolnice iz Francuske,

Nemaåke, naãi graðani koji æive u inos-transtvu... Sa kolegama iz Italije smo iz-vanredno saraðivali, a i danas saraðujemou leåeçu leukemije.

Profesor Bogdanoviñ smatra da je sadanajkritiånija situcija sa lekovima, åak kaæeda je za vreme sankcija snabdevaçe biloboýe, ne samo zbog velike meðunarodnepomoñi veñ i zato ãto ih je snabdevaladomaña farmaceutska industrija koja sadaza lekove traæi novac koji Institut jed-nostavno – nema. Nedostaju lekovi iz inos-

transtva, 60-65 odsto lekova koji su ovdenekada koriãñeni stizali su iz drugih kraje-va Jugoslavije.

“Jedna treñina sredstava u Fondu zazdravstvenu zaãtitu ide za lekove: lista lek-ova je prevelika i morala bi da se racional-izuje, primeri naãim prilikama i uskladi nasvetskim standardima. Ovako, naãi lekovi,vakcine pogotovo, neuporedivo su skupýi.Ovim potezom bi se zadovoýile potrebeveñeg broja stanovniãtva”, smatra profe-sor.

SRÅANE I DRUGE MANE: Naãsagovornik kaæe da neracionalnosti ima joã: nisu nam potrebna tri kardio-vaskular-na centra na rastojaçu od 80 kilometara.“Vreme” napomiçe da je neracionalno ida deåja bolnica u Tirãovoj dobija odeýe-çe za deåju kardio-hururgiju: profesorBogdanoviñ odmereno kaæe da jedosadaãçim radom Institut pokazao da ra-zloga za ovaj potez zaista nema: u Institutuza majku i dete je od 1982. obavýeno oko300 operacija na otvorenom srcu, ovderade åetvorica kardiohirurga, u svetu speci- jalizovanih, sa velikim iskustvom. Uprkostome, proãle godine nije bilo operacija viãe

od ãest meseci – nije bilo potroãnog mater-ijala. Sada, istina, imaju obeñaça Fondada ñe dobiti za potroãni materijal, ali i

opremu za finu dijagnostiku.Profesor Bogdanoviñ naglaãava da

deca loãije prolaze u specijalizovanim pro-gramima: konkretno, doktor se zalaæe dase malim sråanim bolesnicima pokloni ista

paæça kao i odraslima. Cinici bi rekli:deca nisu na vlasti, nisu finansijski moñni-ci, a i ne glasaju.

Institut za zdravstvenu zaãtitu majke ideteta Srbije kao referentna ustanova za-laæe se da se u vremenima tranzicije oåuvai unapredi socijalizovana zdravstvenazaãtita dece, da se ne izgubi i ono dobro ãto je postojalo u prethodnom sistemu, nag-laãava profesor Bogdanoviñ.

O ÃERPAMA I BEDI: Ni u Klinici zamajku i dete u ulici Narodnog fronta uBeogradu ne raspoloæu statistikama koje bipotvrdile tezu o promeçenim vitalnimstatistikama novoroðenåadi kao posledicisankcija. Doduãe, viãe je nedonoãåadi, viãe je prevremenih poroðaja, ali sve su to,kaæu struåçaci, posledice dramatiånogpada standarda veñine stanovnika. Sago-vornici “Vremena” naglaãavaju da pos-ledice rata ne mogu da donesu niãta dobro,drastiåno su se pogorãali uslovi æivota iæivýeça. O tome, kaæu, treba govoriti: ostrahu i stresu, i majke i oca, o åiçenici daveñina ýudi æivi na ivici bede.

U ovoj bolnici kaæu da su sada, kao icelo zdravstvo, u goroj situaciji nego za

vreme sankcija. Tada je stizala humanitar-na pomoñ, a sada pomoñi ni od kuda, papacijenti sami moraju da kupuju lekove zaoperacije, a i na hrani se ãtedi.

Odeýeçe za intenzivnu negu je zahv-aýujuñi meðunarodnoj humanitarnoj po-moñi opremýeno “na svetskom nivou”, alipara nema, pa su mnogi aparati koje trebaodræavati, na izdisaju. Hirurãke interven-cije su i ovde svedene samo na najhitnijesluåajeve.

Bolnice koje je “Vreme” posetilo nisuu ãtrajku: deca su najvaænija, naglaãavajunaãi sagovornici, ali dodaju da su uslovirada izuzetno teãki, a primaça poniæava- juñe mala. U bolnici u Ulici narodnogfronta, gde se raða 6500 dece godiãçe,radi samo osam pedijatara. Ako se izuzmuona odeýeça koja su opremili inostranidonatori, ili luksuzni apartmani u kojimasu boravile poznate liånosti: DuãankaÐogo-Antonoviñ, gospoða Peruåiñ ili ñer-ka “srpske majke” Dafine, sve ostalo jesumorna scenografija “vaýevske bolnice”.Biñe da majkama i bebama sve ovo viãesmeta od dejstva “paklene kakofonije”piãtaýki i ãerpi o kojima je Mirjana Mark-

oviñ lamentirala u svojim dnevniåkimzapisima januara 1997. godine. s

SLOBODANKA AST

DRÆAVA I DECA: Iz instituta za majku i dete D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


24 VREME s 14. JUN 1997.

Radnici i penzioneri oåi u oåi

Jedan i po prema jedanRedovne isplate penzija moguñe samo ako bi se one smaçile na 65odsto proseåne plate

mu penzijsko-invalidskog osiguraça(PIO), s tom razlikom ãto on obiåno is-plañuje penzije u visini od 1/5 do 1/4proseåne plate, dok se preostali deo is-plañuje kroz privatne penzije (drugisloj). Treñi sloj je individualna ãtedçagraðana kroz razne finansijske institucije

træiãta. Zbog nepovereça prema dræavikoja nije u staçu da isplati staru deviznuãtedçu, ãtedça kod nas veñ godinamapraktiåno ne postoji. Takoðe, treba reñida je proseåna penzija kod nas vrlo viso-ka u odnosu na proseånu platu, kao da sui druga prava po osnovu penzijsko-inva-lidskog osiguraça izrazito ãirokogrudodefinisana, ãto je nasleðe socijalistiåko/ samoupravne proãlosti.

ZRELOST: Sliåni sistemi penzijsko-invalidskog osiguraça postoje u istoåno-evropskim zemýama, te se jedino saçima moæemo porediti. Penzijsko-inva-

lidsko osiguraçe finansira se po prin-cipu tekuñeg finansiraça rashoda (naengleskom "pay-as-you-go", skr. PA-

YG). To znaåi da sadaãçi zaposleni fin-ansiraju sadaãçe penzionere, odnos-no da zaposleni (osiguranici) svakogmeseca doprinosima i porezima izdvajaju za penzionere (korisnike).

Iz ovakvog naåina finansiraça proiz-ilaze i glavni problemi. Naime PAYG

sistem dobro funkcioniãe u poåetnoj fazisvog postojaça, u uslovima kada imapuno osiguranika u odnosu na korisnike,u uslovima visokog privrednog rasta,kao i brzog rasta plata i zaposlenosti.Meðutim, kada se dostigne faza zrelosti,koja po opãte prihvañenom standardunastupa kada broj osiguranika po koris-niku padne ispod 2,5 – nastaju problemipokrivaça sve veñih rashoda.

Naã sistem penzijsko-invalidskogosiguraça dospeo je u fazu zrelosti sred-inom 80-ih, kada i nastaju ozbiýneteãkoñe u çegovom finansiraçu. Prob-

lem je u osnovi demografskog karaktera, jer stanovniãtvo neminovno stari.Izraæeno brojkama: l965. godine 4,6

"Takneã li ga mrtav si!" Ovareåenica preuzeta je iz jed-nog materijala Svetskebanke, koji se bavi prob-lematikom penzijskih siste-

ma. U tom tekstu raspravýa se o nuænos-ti, ali i politiåkoj i socijalnoj osetýivosti

reformi penzijskih sistema koje suneophodne u velikom broju zemaýa.Åesto smo u prilici da vidimo na

televiziji ili åitamo u novinama o loãojsituaciji u oblasti penzijsko-invalidskogosiguraça: nezadovoýstvo penzionera,kaãçeçe penzija, nedostatak sredstavaza çihovu isplatu itd.

Da bi se trenutno staçe i problemi uoblasti penzijsko-invalidskog osiguraçaboýe razumeli, mora se objasniti orga-nizacija i struktura na kojoj se ono ba-zira. Sistem se sastoji od jednog sloja,koji sponzoriãe dræava, za razliku od raz-

vijenih zapadnih zemaýa gde je ontroslojan. Doduãe u zapadnoevropskimzemýama prvi sloj nalikuje naãem siste-

I PENZIONERIMA PREKIPELO:Protest u Beogradu, poåetkom juna

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 2514. JUN 1997.

v

zaposlenih je izdvajalo za jednog penzi-onera; l980. godine 3,6 zaposlenih, a1996. taj odnos je 1,6 (u fondu zaposlen-ih Srbije). U takvoj situaciji postoje dvemoguñnosti da se obezbedi finansijska

stabilnost sistema: podizaçe doprinosaza PIO ili redukovaçe penzija. Kod nas je praktikovana ona prva, ãto je fiskalnoteãko opteretila privredu. Meðutim, to jesamo odlagaçe problema a ne çegovoreãavaçe. Druge istoånoevropske ze-mýe koje su bile suoåene sa istim prob-lemima veñ su pristupile reformamasvojih sistema, jer je bilo jasno da u pos-tojeñem obliku oni ne mogu da opstanu.Mi u tom procesu veñ kasnimo nekolikogodina.

No, to nije sve. Kada dodam loãeekonomsko staçe koje je nastupilo

poåetkom 90-ih, slika se pogorãava. Na-glo je opao druãtveni proizvod, usledrata, sankcija i loãe politike; pali suproduktivnost, realne plate i nivo zapos-lenosti. S obzirom na pad proizvodnihaktivnosti i rast broja penzionera,rashodi PIO posledçih godina zauzimaju sve veñi deo druãtvenog proizvoda:1995. godine 13,8 odsto, a 1996. rastuåak na 15,8 odsto, ãto je do sada retkobeleæeno bilo gde u Istoånoj Evropi.

Ako se ne preduzmu odreðeni koraciveñ sada, oåekivaça za 1997. godinu suizuzetno crna. Sigurno ñe dodatno po-rasti broj penzionera i smaçiti se brojzaposlenih, a proizvodça neñe rasti udovoýnoj meri. Realne procene su da ñeodnos izmeðu broja osiguranika i koris-nika pasti na 1,4 ili 1,5, a udeo rashodaza PIO u druãtvenom proizvodu porastina blizu neverovatnih 18 odsto. U 1998.i 1999. godini treba oåekivati nastavaktendencije pada zaposlenosti (usled ve-like prezaposlenosti u privredi i ne-privredi) i rasta broja penzionera (usledstarosne strukture zaposlenih). Kako jeveñ sad jasno da najavýenog spektaku-larnog rasta druãtvenog proizvoda neñebiti, normalno finansiraçe rashoda PIOpostañe praktiåno nemoguñe. Poãto uovom trenutku penzije kasne u prosekuoko tri meseca, moæe se zamisliti ukakvoj ñemo situaciji tada biti.Zakýuåak je da ãto se viãe odlaæu trajni- ja reãeça, izlaz iz krize ñe biti teæi i dug-otrajniji, a samim tim i bolniji, ne samopo danaãçe penzionere nego i po sveone koji oåekuju penzije u narednihdvadesetak godina.

BIRAÅI: Postavýa se pitaçe zaãtoveñ nije zapoåeta reforma, kao u drugim

zemýama koje su zapale u sliåne prob-leme? Odgovor je u tome ãto je sistemPIO politiåki izuzetno osetýivo pitaçe,

pogotovo posledçih godina u uslovimaviãepartijskog sistema. Ukupan broj pen-zionera u Srbiji danas je veñ preko 1,5miliona, a sa zavisnim ålanovimadomañinstva taj broj iznosi oko 2,3 mil-

iona, ãto åini oko l/3 biraåkog tela ze-mýe. Svaki pristup reformi PIO nuænoñe morati da podrazumeva i redukcijupenzija, te smaçeçe i nekih drugih pra-va iz ove oblasti, åime se zaseca u inter-ese velikog broja graðana – ãto moæe daznaåi gubitak velikog broja potencijalnihglasova na izborima.

U sistemu penzijsko-invalidskog osi-guraça situacija je veñ desetak godinateãka i ima tendenciju naglog pogorãaçaposledçih godina. Iz toga je moguñezakýuåiti da je dræava slabo ãta åinila nasanaciji PIO, te se svodila najveñim de-

lom na pukog posmatraåa stihijskih

deãavaça. Dræava je samo povremenonalazila sredstva da delimiåno pokrijedeficit PIO i na taj naåin problem u tomtrenutku prebrodi. Takav pristup bio biefikasan da je problem trenutan. Me-ðutim, iz napred reåenog jasno se vidi da je problem ozbiýnog i dugotrajnog kar-aktera, te su ovakva reãeça samo odla-gala ili åak produbýivala krizu.

Brz rast rashoda PIO u samo tri god-ine, a pogotovo onaj koji treba oåekivatiu 1997. godini, staviñe ekonomsku poli-tiku pred nereãivi problem oåuvaça in-terne stabilnosti. Jedini naåin da se toizbegne bila je preraspodela druãtvenogproizvoda u korist penzionera, a na ãtetuzaposlenih i ostalih stavki javne po-troãçe (kao ãto je recimo zdravstvo).

Meðutim, naã druãtveni proizvod znatno je maçi nego ãto je bio pre sankcija (zaotprilike 50 odsto), plate zaposlenih su

niske, a situacija u drugim segmentima javne potroãçe jednako je alar mantnakao i u sistemu PIO. Poãto nema naåinada se prihodi PIO poveñaju u veñemobimu ove godine, neminovno ñe se

produbýivati deficit u penzijskim fon-dovima.Nuæno je razjasniti zaãto se prihodi

PIO ne mogu znatnije uveñati, jer je toveoma bitno za moguñe pravce çegovesanacije. Naime, tokom godina stopadoprinosa je postepeno ali konzistentnorasla iz jednostavnog razloga ãto je brojzaposlenih koji izdvajaju za jednog pen-zionera opadao.U 1996. godinitaj doprinos jedostigao 29,6odsto bruto plate

zaposlenih, a

sada je neãto maçi i iznosi 25,6 odsto.Kada se to preraåuna na neto osnovu,konstatujemo da kod nas proseåna stopadopinosa iznosi 38,5 odsto. Ovako viso-ko fiskalno optereñeçe plata doprinosi-ma gotovo da nema nijedna zemýa Is-toåne Evrope. Zbog toga je ãirokorasprostraçen obiåaj da se ne plañadoprinos za PIO, da se smaçuje osnov-ica po kojoj se plaña doprinos ili pak od-lazi u sivu ekonomiju. Kada bi dræavapkuãala da poveña stope doprinosa, ne bili uveñala prihode PIO, joã veñi brojpreduzeña bi izbegavao da plati takvedoprinose. Ako bi dræava i naãla naåinada naplati sve doprinose, onda bi se jed-nostavno veliki broj preduzeña zatvorio.

SANACIJA: Poãto je reforma celok-

upnog sistema penzijsko-invalidskogosiguraça izuzetno dugotrajan proces,ãto uostalom povrðuju iskustva drugih

Broj osiguranika po jednomkorisniku

SANACIJA:Andreja Popov

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


26 VREME s 14. JUN 1997.

M. H.: Neverovatno male, jer smo miimali mali prosek plata. Samo ãto jeonda vrednost dinara bila veña. Penzija je bila redovnija. Tada sam iãla u baçu ina more... A sada ne moæemo ama baãniãta. Koliko sam ja onda imala?

Ð. H.: Vaýda dve treñine tvoje plate.Znam da sam ja imao penziju dve marke.To je bila 92-93.

Je li tada bilo gore nego sada?Ð. H.: Uæas!M. H.: Mi sad æivimo eto tako: Ðoka

napiãe neki struåni ålanak, odvedu ga naneki objekat da da savet. Onda tu padnednevnica, ili neki honorar...

Ð. H.: Sviram...M. H.: Svira violinu u KUD "Ðoka

Pavloviñ", gde smo oboje nekada bili, itako se nekako potkrpimo. Sami smo,nemamo neke prohteve.

Kolike su vam sada penzije?M. H.: Ðokina je oko hiýadu dvesta, a

moja oko devetsto.Ð. H.: Moæe nekako da se æivi.A koliko kasne?

M. H.: Uh, dva i po meseca! Sad smoprimili drugi deo februarske.

Sad je jun.M. H.: Mart, april, maj, jun. Znaåi tri

i po meseca! A raåuni redovno stiæu.Evo, jednoj mojoj koleginici su iskýuåilistruju.

Ð. H.: Pa ti iseku telefon...Koliko vam raåuni odnesu?M. H.: Negde oko trista dinara.Ð. H.: I viãe. Koliko si za telefon sad

dobila?M. H.: Jao, telefon mi je doãao trista

dinara.Ð. H.:...pa struja 150, komunalije 70-

80,...M. H.: ...porez. Skupi se, veliki je

stan. Morañemo ga meçati za maçi.Nije ovo preveliki stan.Ð. H.: Ãezdeset sedam kvadrata. Ne

treba nam, ãta ñe nam?

M. H.: Ne moæemo da ga odræavamo.Mene kiåma boli, i on ima iste prob-leme...

Ð. H.: Ne mogu ni ja viãe.M. H.: Matori smo! Nas joã malo

odræava ãto se druæimo s naãom gen-eracijom iz kulturno-umetniåkog druãt-va. Nalazimo se otprilike jedanput-dva-put meseåno.

I ãta kaæu, kako je çima?M. H.: Svako nekako preæivýava. Mi

ne znamo od åega æivimo. Svi nekakoopstaju, a nije nam jasno odakle. Ali, dase uãtedi ni marjaã, ne moæe.

Jeste li ranije imali neku uãteðevinu?M. H.: Jesmo. Dafina mi je uzela hiý-

mogao normalno da funkcioniãe. Me-ðutim, to se ne moæe promeniti u krat-kom vremenskom periodu, jer åak i kadbi svi nezaposleni naãli posao, ukupanbroj zaposlenih opet ne bi bio dovoýanda se ostvari odnos izmeðu osiguranika ikorisnika iz, recimo, 1980. godine. Sveãto se moæe uraditi je da se penzion-isaçe uåini neatraktivnim, i åak da sezakonskim putem podigne starosnagranica za penzionisaçe. Åiçenica je da

ýudi danas duæe æive, pa je logiåno daduæe i rade. Ova mera bi spreåila daýinagli porast broja penzionera i samimtim daýe pogorãaçe situacije.

Drugo, proseåna penzija je isuviãe vi-soka u odnosu na proseånu platu (1996.godine iznosila je 88 odsto). Po pro-raåunima, kada bi se proseåna penzijaredukovala na oko 65 odsto proseåneplate (koliko je ona iznosila poåetkom80-tih godina), taj nivo penzija mogao bise finansirati iz postojeñih prihoda(doprinosa i poreza). Redukcija penzijauticala bi na to da zaposleni ostanu duæeu radnom odnosu i time duæe izdvajajudoprinose za PIO. Postavýa se pitaçe

istoånoevropskih zemaýa, potrebno je uãto krañem vremenu sanirati postojeñestaçe i pripremiti teren za ozbiýnu re-formu, koja ñe verovatno morati da imadve faze. Ciý prve faze, koja bi se reali-zovala za jedan i po do dve godine, jesteosposobýavaçe sistema PIO da se fin-ansira iz sopstvenih prihoda (znaåi izdoprinosa i poreza), kao i da posluje bezdeficita. Druga faza bi bila postepena itrajala bi 4-5 godina. Njen ciý je

smaçeçe rashoda PIO, a samim tim iuåeãña u druãtvenom proizvodu, kao ismaçeçe doprinosa i poreza iz kojih seovi rashodi finansiraju. Znaåi, negdepoåetkom sledeñeg milenijuma mogla bise kompletirati sanacija sistema PIO itime stvoriti uslovi da se pristupi daleko-seænoj reformi i uvoðeçu drugog slojapenzijskog osiguraça.

Da bi lakãe videli koje konkretnemere su izvodýive u kratkom roku,nuæno je izdvojiti sve negativne faktorekoji su doveli do ovako teãke situacije.Prvo, broj penzionera u odnosu nazaposlene je prevelik da bi sistem PIOfinansiran po principu tekuñeg plañaça

kako redukovati proseånu penziju a dase pri tom veliki broj starih ýudi nedovede ispod egzistencijalnog minimu-ma. Ne treba smaçiti penzije koje sublizu minumuma, veñ treba ograniåitimaksimalnu penziju na recimo 2,8 plateiz proãle godine. Na taj naåin bi se suzilirasponi izmeðu svih penzija i masa pen-zija i rashodi sistema PIO redukovali.

Treñe, nisu samo rashodi PIO predi-menzionirani u odnosu na druãtveni

proizvod nego i rashodi svih ostalih seg-menata javne potroãçe, posebnozdravstva, vojske i policije. Paralelno sasmaçeçem rashoda sistema penzijsko-invalidskog osiguraça, treba pokrenutisanaciju i svih drugih stavki javne po-troãçe, kako bi se redukovalo fiskalnopreoptereñeçe. To bi smaçilo troãkoveprivrede i omoguñilo obnovu proiz-vodçe i ubrzani rast.

CENE: Åetvrto, domañe cene su pre-visoke, posebno one koje åine po-troãaåku korpu (cene veñine proizvodasu åak 30 do 70 odsto viãe u odnosu nasvetske cene). Moraju se pod hitnopreduzeti koraci kako bi se redukovale

Penzionerski dani

Gde si, kçaæe Miloãe?ide li penzioneri neki izlaz izñorsokaka u koji ih je dræavadovela? O tome smo razgo-

varali sa braånim parom Hristiñ, u çi-hovom stanu u beogradskom naseýuCerak. Mirjana Hristiñ ima 66 godina iradila je kao laborant u "Galenici", nakontroli lekova. ÃezdestosmogodiãçiÐorðe Hristiñ je doktor ribarstva, apenziju je doåekao u Ribarskom gaz-dinstvu Beograd. Imaju jednog sina,koji i sam ima porodicu.

"VREME": Sa koliko ste godinastaæa otiãli u penziju?

MIRJANA HRISTIÑ: Trideset petgodina i dvadeset sedam dana.

ÐORÐE HRISTIÑ: Ja sam mogaoda radim joã tri godine, ali mi nisu dali.Devedest druge su mi rekli: "Firma jeu teãkoj situaciji, vi imate prekotrideset godina staæa, a pregurali ste iãezdeset godina starosti. Idite vi lepo upenziju". Ãta sam mogao?

Gðo Hristiñ, kada ste vi otiãli upenziju?

M. H.: Osamdeset åetvrte.Kolike su tada bile penzije?

V

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 2714. JUN 1997.

adu maraka. Nikad joj to neñuoprostiti. A koliko smo joj samodinara dali! Sve ãto smo dobijali.

Niãta niste uspeli da izvuåete?M. H.: Niãta. Najtragiånije je

bilo ãto ni kamate nismo podiza-li. Nastade ona agonija i – niãta.

Oprostili ste se od toga?M. H.: Nestali su toliki kapi-

tali, pa ñe sad neko da brine zbogmojih hiýadu maraka! Mada suto za mene velike pare.

Kako ide vaãem sinu, imate iunuåe?

M. H.: Tomica radi u "Galen-ici", æena mu ne radi, Luka ñesada napuniti godinu dana. Izda-ci su veliki, ali snalaze se neka-ko.

Ð. H.: Oni imaju svoj æivot.Mi se u to ne meãamo.Ne traæe da im pomognete?M. H.: Bilo je i toga. Mi smo,

koliko moæemo, davali...Ð. H.: Dobio je babin stan,

kompletno nameãten. Ãta hoñe joã?Da li biste mogli da preæivite da åika

Ðole ne radi?M. H.: Teãko, vrlo teãko.Znaåi da ñete doñi u teãku situaciju

kad on viãe ne bude mogao da radi?Ð. H.: Sve maçe i maçe nam treba.M. H.: Niãta u kuñu ne unosimo novo.

Ne kupujemo niãta od garderobe, neñe-mo stiñi da iznosimo ni ovo ãto imamo...

Ð. H.: Pare za sanduk joã nismo spre-mili.

M. H.: Ako ne budu imali para da nassahrane, nek nas dræe u zamrzivaåu.

Svi se slaæu da para za redovnu is-platu penzija nema. Postoje, kaæu, dvanaåina da se to reãi: Ili da ponovo

poånu da ãtampaju pare, ili da se pen-zije smaçe u odnosu na plate, na onaj

nivo od dve treñine. Ãta se vamaåini boýe?

M. H.: Dok smo radili, uveksmo za fondove izdvajali veñi deoplate nego ãto smo dobijali na ruke.Naãim parama gradili su se mos-tovi, putevi, fabrike. Sad je veomaponiæavajuñe da mi ispadnemoprosjaci, da nam neko dajemilostiçu. Gde je tu zdrav razum?Sad svi izbegavaju da uplañuju tedoprinose, a od åega ñete vi sutrapenziju dobijati? Mi smo ceo radnivek redovno davali bogu boæje, acaru carevo.

Nemaju pare.M. H.: Ali, odvajkada je bilo

prvo caru carevo, a meni – ãta os-tane. Ako ne radi privreda, niko ne

doprinosi, odakle pare? Evo izaðisad na Banovo brdo, videñeãovakav ãtos pedesetica, novih nov-catih, diler dræi u ruci.

Ko je kriv za sve to?Ð. H.: Onaj ko je te pare po-

troãio. Jer, neko ih je potroãio. E, sad,da li je to bilo pre ovog rata, ili za vre-me rata... Ja mislim da je to troãeno joãpre, a sad je samo pukao film. Ne va-ýa jedno, ne vaýa drugo, ne vaýa tre-ñe, niãta ne vaýa! Gde si, kçaæe Mi-loãe, da ustaneã iz groba, pa da uzmeã jednu usranu motku, pa da raspaliã i

rasturiã sve to?! To nama treba! sZORAN B. NIKOLIÑ

domañe cene, jer su, u odnosu na visinunaãih plata, one neopravdano visoke.Ovo je najvaæniji preduslov ne samo zasanaciju sistema penzijsko-invalidskogosiguraça nego i za promene i reformenaãe privrede i druãtva u celini. Jer, kadbi cene ostale na istom nivou, a penzijebile redukovane, to bi moglo da ima ne-prijatne socijalne posledice.

Meðutim, cene neñe same od sebepasti, jer u uslovima visoke neefikasnos-

ti, u kojima posluje veñi deo naãe privre-de, cene i ne mogu biti niæe nego ãto jesu. Potrebno je poåeti procese pre-strukturiraça i imovinske transformacijenaãe privrede, jer jedino na taj naåin onau buduñnosti moæe postati efikasnija.Kada efikasnost poåne da raste i cene ñepoåeti da padaju, a samim tim ñe i æivot-ni standard poåeti da raste – åak i usluåaju da se plate i penzije ne poveñava- ju.

Ãto se tiåe druge faze, ona mora danastavi prvu, jer bi nekonzistentnostmera brzo vratila sistem penzijsko-inva-lidskog osiguraça u nezavidnu situacijuu kojoj je danas. Kao glavni ciý ove faze

moralo bi se postaviti trajno redukovaçerashoda na nivo koji je odræiv za zapos-lene i preduzeña, jer je sadaãçi nivorashoda tako visok da deluje kao glavniograniåavajuñi faktor obnove proiz-vodçe i privrednog rasta.

Kada se pogleda u strukturu rashodafondova PIO, vidi se da postoji niz kate-gorija koje nemaju karakter penzija. Tuse prvenstveno misli na razna socijalnadavaça kao ãto su: zaãtitni dodatak, kuñ-

na nega, briga za stare i bolesne i raznioblici invalidnina. Poznato je da je soci- jalna zaãtita stavka koja se finansiradirektno iz dræavnog budæeta. Stoga sesva davaça ovakvog karaktera iz PIOmoraju prebaciti u nadleænost dræave to jest u pomenutu kategoriju socijalne zaã-tite.

DRÆAVA: Do sada je dræava uglavn-om samo pravno regulisala domen socijalne zaãtite, a çeno finansiraçe na- jveñim delom prebacivala na privrednesubjekte i penzijske fondove. To je mog-lo da funkcioniãe u sistemu druãtvenesvojine, kada su raspoloæiva sredstvabila i svaåija i niåija. Meðutim, u godina-

ma kada smo zaãli u proces svojinsketransformacije ovakav pristup ne moæeviãe biti prihvatýiv.

Na kraju, zbog svoje vaænosti nekoli-ko åiçenica zahteva malo viãe paæçe.Najpre treba naglasiti da gore navedenemere ne predstavýaju reformu sistemapenzijsko-invalidskog osiguraça veñçegovu sanaciju. Sanacija je relativnokratak proces koji bi trajao oko pet god-ina i samo bi pripremio teren za buduñu

reformu PIO. Jednom kada sanacijabude uspela, ne treba se zavaravati dasmo time zavrãili posao. Reforma jeneizbeæna i u svakom sluåaju biñe vrlodugotrajna (verovatno dvadesetak, pa iviãe godina). Na kraju treba podvuñi daproces reforme PIO neñe biti izvodýiv ada se istovremeno ne reformiãu i drugisegmenti privrede, pogotovo javne po-troãçe. U krajçu ruku, to ne bi bilozadovoýavajuñe ni sa stanoviãta socijal-ne pravednosti, jer bi u tom sluåaju savteret promena pao na penzionere. s

ANDREJA POPOV

(Autor je saradnik Ekonomskog instituta)

ÆIVOT U CVEÑU: Mirjana i Ðorðe Hristiñ D E J A N

T A S I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.28

Tranzicija i civilno druãtvo

Kriza identitetaDr Zagorka Goluboviñ: "Veñina ýudi se plaãi da stupi u akcijukojom bi od podanika postali graðani"

çoj ne postoji ni pravni sistem. Dr NenadDimitrijeviñ sa Centralnoevropskog uni-

verziteta u Budimpeãti navodi krizu le-

galiteta zemýe, jer je dosta çenih gra-ðana, pre svega Albanaca, koji je neprihvataju kao svoju domovinu. Kad sesve ovo uzme u obzir, Srbija je zapravou krizi identiteta, jer, po çegovim reåi-ma, teãko ko moæe da kaæe zbog åegasu ýudi koji æive u çenim granicamazajedno. Nakon katastrofalnih efekatanastojaça da preko nacionalizma, kaohomogenizirajuñe ideologije, napravivezivno tkivo te zajednice, i srpski nar-od, kao veñinski u Srbiji, zapao je ukrizu identiteta. Gotovo svi uåesniciskupa naglasili su nuænost takozvane

druge ustavne ãanse, odnosno konstitu-cionalnog ugovora kojim bi se defi-nisao novi identitet druãtva.

Graðanski protest oduzeo je reæimumoguñnost da se legitimiãe kao vlastkoja govori u ime naroda. Izgubivãi tajstub ideoloãke manipulacije, vlast sada

poåiva na goloj prinudi koju, po reåimaNenada Dimitrijeviña, viãe i ne nastoji daideoloãki opravda niti da je prikrije. Unemoguñnosti da mobiliãe javnost okoneke nove ideje, vlast ñe nastojati da sesamoreprodukuje politiåkom represijomkoja ima za ciý, prema viðeçu Milana

Podunavca, profesora na Fakultetu poli-tiåkih nauka u Beogradu, organizovanuproizvodçu straha. Reæim ñe pokuãati dau staçu nesigurnosti, neizvesnosti, ne-osiguranih ýudskih prava predstavi sebekao zaãtitnika od takve pogubne situacije.

Mladen Laziñ, profesor Filozofskogfakulteta u Beogradu, smatra da je reæim uSrbiji veoma slab jer je izgubio socijalis-tiåku i nacionalistiåku legitimaciju, a umeðuvremenu nije izgradio novu. Razorio

je åak i vojsku, jedan od instrumenata sile."Vrlo vaæan indikator je sistem pýaåke",naglaãava Laziñ. "Da vlast veruje u svoju

buduñnost, ona ne bi tako besomuåno kra-la sve ãto se moæe ukrasti, znajuñi da nemoæe duæe da opstane".

potencijalna pretça za demokratske pro-cese, naroåito u Maðarskoj, koja ima og-roman spoýni dug. Bugajski, meðutim,smatra da u ovoj zemýi, kao i u Åeãkoj iPoýskoj, nema ekstremnih snaga koje

mogu politiåki da profitiraju na privred-nim teãkoñama. Vlast nastoji da raznimmehanizmima dræave blagostaça ublaæinegativne efekte træiãne transformacije,koji su neminovni. Meðutim, ãto se u çupre krene – to boýe. Na skupu u Suboticinaveden je primer Rumunije i Bugarske, u

kojima nove vlasti, koje su izabrane prenekoliko meseci, nastoje da sprovedu ko-renite ekonomske promene. S obzirom nato da kasne veñ osam godina, to ñe biti ve-oma bolno, ãto poveñava rizik od povratkana preðaãçu praksu. U SR Jugoslavijitakve reforme samo se deklarativno na-

javýuju.Srbija se nalazi u viãestrukoj krizi.

Osim ekonomske, ona se iskazuje i timeãto ne postoji javni politiåki poredak, veñporedak privatizovane dominacije, ãtoznaåi da se odluke ne donose u institucija-ma sistema, na koje se ova vlast, inaåe,

stalno poziva kada æeli da istakne svojudemokratiånost, veñ u nevidýivim centri-ma moñi koje kontroliãe jedan åovek. U

ska i Poýska, najdaýe odmakle u reforma-ma, naroåito træiãnim. Rezultat toga je,izmeðu ostalog, delimiåan nastanak sred-

çe klase, dok u veñini balkanskih druãta-va u tranziciji i daýe preovlaðuju kolek-tivistiåki koncepti, bazirani na nacional-izmu i populizmu, åime se odlaæu suãtin-ske reforme a sve u ciýu oåuvaça vlasti.Na meðunarodnom nauånom skupu u Su-botici, s temom "Civilno druãtvo u ze-mýama u tranziciji", Dr Januz Bugajski,direktor Centra za istoånoevropske stu-dije, sa sediãtem u Vaãingtonu, kaæe za"Vreme" da na Balkanu nije ustanovýenmehanizam "teæa i protivteæa" (check and balances) u strukturama moñi i javnostikoja koliko-toliko kontroliãe vlast, za raz-

liku od Åeãke, Poýske i Maðarske koje suu tome priliåno uspele.Pobeda levih snaga u Maðarskoj i Poý-

skoj ne znaåi da ova druãtva odustaju odreformi. Naprotiv. Bugajski smatra da, naprimer, nema suãtinske razlike izmeðu so-cijalistiåkih partija u Maðarskoj i Fran-cuskoj. Maðarski socijalisti, na primer,viãe su nakloçeni træiãtu nego kvazina-cionalistiåki Graðanski forum.

Ekonomski problemi uvek su naravno

VEÑINA JE UPLAÃENA: Zagorka Goluboviñ D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

K omparativno iskustvo generalnopokazuje da su zemýe CentralneEvrope, pre svega Åeãka, Maðar-

REÆIM BEZ LEGITIMACIJE: Mladen Laziñ

D

R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

MASKIRANJE U KAPITALIZAM:Svetozar Stojanoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 2914. JUN 1997.

Skandali

KýuåariGorile spreåile univerzitet-ske nastavnike da udju uprostorije svog udruæeça

ka i nauånika nije mogao da odræisednicu u Ãafarikovoj ulici. Vrata subila zakýuåana, a åuvari kýuåeva suodbili da profesore puste u zgraduçihovog udruæeça. Bio je ovo lo-giåan nastavak konflikta koji je po-

åeo proãle nedeýe izmeðu stare inove uprave, kada je bivãi predsed-nik profesor Predrag Ðorðeviñ samo"politiåki podobnim" i probranimdelegatima dozvolio da prisustvujudesetominutnoj skupãtini na kojoj jeon ponovo izabran, pakosnici kaæuza doæivotnog predsednika.

Komentar novog predsednikaUdruæeça akademika Kurepe: "Pla-nirali smo da odræimo sastanak, alinam ne dozvoýavaju da uðemo uzgradu. Zaãto pred vratima naãegudruæeça stoje gorile? Åak i da smo

'obiåni' univerzitetski profesori inauånici, moralo bi nam biti dozvoý-eno da uðemo u prostorije naãegudruæeça. Ovo ãto se deãava jeneåuveno u univerzitetskim krugovi-ma. Apelujemo na bivãe rukovodstvoudruæeça da na civilizovan naåinobavimo primopredaju. Nema ra-zloga da mi sad izigravamo neke pa-dobrance, neke borce, nema razlogada vrata budu zakýuåana. Niko ovdenema ni bombu, ni ãmajser, pa niprañku. Kolega Ðorðeviñ sve gledaiz svog iskrivýenog koordinatnogsistema – proãao mu je mandat pregodinu i po dana, a mi smo legitimnoi legalno izabrani. Profesori, ålanovinovog UO kaæu da æele da se na or-ganizovan i profesionalan naåin baveproblemima na univerzitetu". Profe-sor Ðorðeviñ, inaåe ålan Glavnogodbora SPS-a, optuæuje novi UO zapolitizaciju, iako nijedan ålan noveuprave ne pripada nijednoj politiåkojpartiji. Dosadaãçu upravu nova post-avka kratko naziva "svim predsedni-kovim ýudima". Ukoliko ne odgo-vore na apel nove uprave, spor ñe,poruåuju, biti reãen na sudu. s

S. A.

ovoizabrani Upravni odbor Ud-ruæeça univerzitetskih nastavni-N

Bruto domañi proizvod (GDP) u zemýamau tranziciji i u susednim zemýama ($)

Istoåna Evropa 1994 1995 1996** 1995PPP*Maðarska 3840 4032 4234 6663Poýska 2400 2568 2696 5548Åeãka 3200 3354 3538 9473Slovaåka 2250 2417 2549 6580Slovenija 7040 7286 7505 10611

Balkan 1994 1995 1996** 1995PPP*Albanija 380 413 433 1951Bugarska 1250 1283 1231 4475

Rumunija 1270 1357.6 1419 2716Hrvatska 2560 2611.2 2742 4549Makedonija 820 779 802 2375Jugoslavija 1070 1134 1197 2716

Ostali 1994 1995 1996** 1995PPP*Rusija 2650 2544 2468 4226Gråka 7700 7699 7698 10927Turska 2500 2499 2498 4706

*PPP = paritet kupovne moñi koji pretpostavýa da se za jedan dolar u svim zemýa-ma moæe kupiti ista koliåina robe i usluga. Albanija, na primer, ima GDP 466$po stanovniku, ali u Albaniji se za jedan dolar moæe kupiti 4,5 puta viãe robenego u SAD, pa je i çen GDP po stanovniku, meren paritetom kupovne moñi,4,5 puta veñi.

**procena(Izvor: CES Mecon)

Dr Zagorka Goluboviñ, meðutim, upo-zorava da ne treba potceçivati snaguvladajuñe garniture u Srbiji, koja leæi i usposobnosti da se joã vlada na autoritarannaåin. Ogroman je znaåaj policije. "Nem-

ojmo se zavaravati masovnoãñu graðan-skog protesta", istiåe dr Goluboviñ. "Veñi-na ýudi je i daýe uplaãena, teãko se od-luåuje da stupi u akciju i da od podanikapostanu graðani. To je odgovor na pitaçezaãto je veñina populacije pasivna, ne pri-druæuje se protestima, nema povereça ugraðansko druãtvo, nego i daýe glasa zavladajuñu partiju. Dakle, reæim i daýe us-peva da demobiliãe javnost, ãto mu ola-kãava i åiçenica da je dve treñine graðanaSrbije nepismeno ili polupismeno, da supodloæni dejstvu propagande dræavnetelevizije."

Mnogo jaåi od straha od policije jesteegzistencijalni strah i to je, po miãýeçuSilvana Bolåiña, profesora Filozofskogfakulteta u Beogradu, objaãçeçe za mno-ge postupke koji su nerazumýivi. Ta boja-zan od pauperizacije pojaåava se joã sve-æim señaçem na hiperinflaciju iz 1993.godine. Dr Mirjana Vasoviñ iz Instituta zadruãtvene nauke u Beogradu takoðe sma-tra da je dræava u Srbiji slaba i da nije ustaçu da reãi nijedan problem. Meðutim,to nije jedini preduslov da vlast budesmeçena. Pitaçe je i kako je graðani

"opaæaju". Posledça istraæivaça pokazuju da joã postoji veliki rezervoar legitim-nosti ove vlasti. Povereçe u kýuåne dr-æavne institucije, kao ãto su vojska, polici-

ja, sudstvo, i daýe je respektabilno. Us-

postavýena je takozvana "uzajamna legit-imacija" veñine stanovniãtva i vlasti. "Dr-æava se ne opaæa samo kao sredstvo pri-nude, veñ ima i opskrbýujuñu funkciju,utaæivaçe elementarne, egzistencijalnepotrebe, kao ãto je nekada åinila socijalis-tiåka dræava blagostaça", istiåe Vasovi-ñka.

Kao veoma pragmatiåan, Miloãeviñevreæim nastojañe, kao i u nekoliko sluåaje-va do sada, da se politiåki "preobuåe",smatra dr Svetozar Stojanoviñ, navodeñikao moguñnost model kriptodræavnog,odnosno autoritarnog kapitalizma. Me-

ðutim, reæim ne æeli da prihvati kapital-izam, jer bi to znaåilo uvaæavaçe zakonatræiãta, odnosno ekonomskih sloboda, ãtou krajçoj liniji znaåi i uvaæavaçe poli-tiåkih sloboda, naglaãava Ilija Vujaåiñ,profesor Fakulteta politiåkih nauka u Beo-gradu. Ni iskustva iz drugih dræava bivãeJugoslavije nisu mnogo drugaåija. A daslaba vlast moæe dugo da traje podseñaAlija Hodæiñ, iz Instituta za druãtvenenauke u Zagrebu: "Tursko carstvo, iakooslabýeno, propadalo je 150 godina". s

DRAGAN ÃTAVLJANIN

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


30 VREME s 14. JUN 1997.

I

Gra†åki

CentarVrememiãarska 12

beograd

cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanjeviãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i

plañanje u gotovini

telefoni

3244 254

3246 936

filmovanje

Slovenija i vojni stanovi

O†ciri na uliciLavina stanarskih problema nekoliko hiýada vlasnika stanova JNA kojima je Ustavni sud Slovenije odrekao jedno od osnovnihýudskih prava – pravo na stan

ako je Slovenija u periodu od prelomne'91. godine uspeãno obavila privatizacijustanova, pa åak izgradila i neãto novih,

koji su podeýeni mladim porodicama, sada

su na povrãinu isplivali sasvim neoåekivaniproblemi. Jedan od najbizarnijih ali i najs-likovitijih sluåajeva dogodio se u Ljubýani,u Pokopaliãkoj ulici. Tamo je novi vlasniknekada "druãtvenih" a odnedavno denacio-nalizovanih stanova, nezadovoýan dosada-ãçim stanarima, odnosno svojim naprasnimpodstanarima, upotrebio jedinstven receptkako bi ubrzao çihovo iseýavaçe.

ARGUMENT TOPUZA: Poãto nisupomogli ni drastiåno poveñaçe stanarineniti verbalne pretçe, novi vlasnik je pi- jukom, u vreme kada su çegovi podstanaribili na poslu a stanovi prazni, izvalio svavrata i prozore na çihovim, tj. svojim sta-novima.

Doãla je policija, zainteresovali su se imediji, ali se nije desilo niãta dramatiåno.Ãtaviãe, javnosti se obratio ýubýanski ãef komisije za urbanizam i objasnio da sudovirade isuviãe sporo, da se zbog toga dogaðada pravi vlasnici stanova uåine neãto ãto ni-kako nije legalno, mada je "jeftinije od togada neko nepoæeýan leæi u vaãem krevetu"!Bilo kako bilo, nepoæeýni i napola deloæira-ni stanari zauzeli su busije u svojim bivãimstanovima, iako ni do danas nisu dobili nove

prozore i vrata, veñ su otvore, u nuædi, ãtoñe reñi dok se spor ne reãi, zagradili ñebiñi-ma i åarãavima.

U niãta maçe bezizlaznoj situaciji naãlisu se oni na åije je krevete oko bacila dræa-va, liåno. O tome je javnost nedavno alarm-irao Helsinki monitor, nevladina organizacija koja se bavi zaãtitom ýudskih prava uSloveniji. Upozoreçe se odnosilo na najnoviju odluku ovdaãçeg Ustavnog sudakojom je zapeåañena sudbina velikog brojastanara, korisnika bivãih vojnih stanova.Naime, slovenaåki Ustavni sud je presudioda su svi stanari koji su svoje stanove dobili

od bivãe JNA, ili su ih zamenili u vremetakozvanog moratorijuma, dakle u perioduod jula do oktobra 1991. godine, protivza-

297mm

2540dpi

150lpi

1.1din

konito useýeni. Prema navedenoj odluci,sada je sve te porodice moguñe izbacitibukvalno na ulicu poãto im po zakonu nepripada ni najnuæniji smeãtaj.

Potvrda da ova odluka nije u skladu sanaåelima pravne dræave stigla je i odustavnog sudije Matevæa Krivica, koji jepokazao dovoýno liånog i profesionalnogintegriteta da glasa protiv navedene odlukeUstavnog suda. U svom "izdvojenom miã-ýeçu" Krivic je ostao dosledan sebi iz doba jednopartijskog reæima, kada se takoðe su-protstavýao jednoumýu; ukratko, za veñin-sku odluku svojih kolega iz Ustavnog sudarekao je da predstavýa krãeçe ýudskih pra-va, ugroæava socijalnu bezbednost ýudi i da je u suprotnosti sa naåelima pravne dræave.Najveñi ãtos u najnovijem slovenaåkom sta-narskom sluåaju jeste to ãto je veñina stanaradiskriminisanih odlukama nove dræave usvoje stanove useýena potpuno legalno.JNA, koja je tokom leta 1991. godine na-puãtala Sloveniju zajedno sa oficirskim po-rodicama, bila je, najednom, suoåena i samnogo ispraæçenih stanova. Tada je armijaiskoristila priliku da osloboðene kapacitetepopuni onima koji su ispuçavali zakonskeuslove. Mnogi novopeåeni nosioci stanar-skog prava tada su prvi put u æivotu dobilikýuåeve svojih stanova ili se preselili izmaçih, nekomfornih stanova u veñe. Tako

su ne samo bivãi oficiri JNA nego i graðan-ska lica zaposlena u vojnim bolnicama idrugim ustanovama dobila svoje stanove. Uistoj kaãi naãli su se i mnogi slovenaåkioficiri koji su posle poziva slovenaåkogpredsedniãtva napustili JNA i svoje adrese ugradovima ondaãçe Jugoslavije zamenili zastanove u Mariboru, Ljubýani, Kopru,Ceýu, Postojni...

U to vreme, nijedan slovenaåki dræavniorgan nije se protivio ovom preseýavaçu,poãto je ono tada bilo i u "dræavnom intere-su", naravno. Slovenaåka policija je svimakojima je sveæe dodeýeno stanarsko pravo

uredno dala prijavu stalnog boravka, iako jeJanãino Ministarstvo odbrane novajlije uvojnim stanovima joã od januara 1992. ure-

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 3114. JUN 1997.

dno obaveãtavalo da "nisu vlasnici stano-va", te da ñe ih, u skladu sa slovenaåkimUstavom, "tek preuzeti". Drugim reåi-ma, JNA jeste bila vlasnik stanova, ãtopotvrðuje i dogovor izmeðu tadaãçeg

Saveznog sekretarijata za narodnu od-branu u Beogradu i slovenaåkog Mini-starstva odbrane, u kome je preciziranoda ñe Ljubýana sve vojne stanove pre-uzeti na upravýaçe tek od 23. oktobra1991.

PRAVNA PROÆDRLJIVOST:Meðutim, samo nekoliko meseci kasnije,ovaj je dogovor naprasno zaboravýen.Slovenaåko ministarstvo odbrane je,pouåeno Zakonom o privatizaciji, poået-kom 1992. godine iznenada spoznalo da je tu reå o nelegalno useýenim stanari-ma. Zakýuåak je izvuåen iz naknadnog

lukavstva slovenaåkog vojnog vrha da"JNA u sporno vreme nije bila vlasnikstanova". Prema ovom tumaåeçu, koje je usuprotnosti sa svim drugim dokumentima,poåev od ocene Badinterove komisije i Bri-onske deklaracije, koja je potvrdila vaæeçefederalnih zakona u Sloveniji sve do okto-bra 1991. godine, pa sve do sopstvenog, ãtoñe reñi – slovenaåkog ustavnog zakona. Slo-venija se osamostalila i preuzela svu imov-inu åak åetiri meseca ranije, taånije 25. juna1991. godine.

Tako je dosadna sukcesijska rasprava opravom datumu smrti bivãe SFRJ iznenadapostala po æivot presudno pitaçe za otpril-ike 1200 porodica protiv kojih je slovenaå-ko Ministarstvo odbrane uloæilo tuæbe izahtevalo da isprazne stanove.

Svi slovenaåki sudovi – od osnovnih doVrhovnog i Ustavnog – uprkos mnoãtvupobijajuñih materijalnih dokaza, u jeku suk-cesijskih rasprava bez izuzetka su potvrdilivoýu domañeg Ministarstva odbrane. Pro-cesi su bili neverovatno kratki, trajali sutaåno toliko koliko je trebalo da ãtampaåisprinta kompjutersku presudu. Opozicionimediji su izveãtavali o skandaloznom sluåa-

ju kada je samo jedan sud, u jednom danu, u26 sluåajeva presudio u korist Ministarstvaodbrane. Na kraju se toj povorci pridruæio iUstavni sud sa ocenom da je çegova odlukalogiåna, jer bi, u suprotnom, drugaåija pre-suda znaåila "da dræava u najkritiånijemmomentu svog nastanka svojim graðanimane bi nudila pravnu sigurnost". Ovojpravnoj ãaradi ni tu nije kraj jer bi, premamiãýeçu slovenaåkih ustavnih sudija, sva-ka drugaåija odluka znaåila da je slovenaåkadræava "dozvolila stranim subjektima da naçenoj teritoriji rade ãta hoñe sa çenom im-ovinom i da je, uz to, åak i protivpravno

uniãtavaju".Na ovu dræavotvornu argumentacijuodgovorio je veñ pomenuti ustavni sudija

Matevæ Krivic: "U ono vreme vlasniãtvo iliupravýaçe stanovima nije bilo kritiånosamo za dræavu, veñ jeste i joã je kritiånoza povreðene stanare. Pravna dræava bipred oåima morala da ima pre svega zaãti-tu prava graðana, a ne da ãtiti sebe od dru-gih graðana."

SOFISTICIRANA ÃUT-KARTA: Naargument politiåara desniåarske provinijen-cije da "dræava mora da se zaãtiti pred mo-guñim zloupotrebama vojnih stanova", Kri-vic je uzvratio obrazloæeçem da su slove-naåki organi u svakom sluåaju imali prilikuda poniãte sve nezakonitosti, te da svako ko je dobio stan regularno mora imati pravo dasvoj stan i zadræi. "Ako je, na primer, nekipenzioner JNA konaåno dobio vojni stan,stan na koji je åekao mnogo godina i kojimu je po vaæeñim pravilima pripadao, ne vi-dim razloga zbog kojih bi Slovenija smelaili åak morala ove vaæeñe pravne odnosesmatrati za nepostojeñe i niãtavne", zapisao je svoj stav, toliko razliåit od stava ostalihsedam sudija, magistar Matevæ Krivic.

Koliko je apsurdna konaåna odluka

Ustavnog suda Slovenije dokazuje i sluåajSlovenca Marjana K., koji je stanarsko pra-vo na vojni stan dobio joã sredinom sedam-desetih godina. Napravio je fatalnu greãkuonda, kada je u potpuno "pogreãnom" i kas-nije "inkriminisanom" trenutku predloæiozamenu stanova. Aprila 1991. godine zamo-lio je nadleæne vojne organe, naravno – pre-ma vaæeñem pravilniku o penzionisaçu – zapreseýeçe u neki stan u Koparskoj regiji,gde je æeleo da provede mirnu starost. Poãtoodgovarajuñeg stana u Kopru nije bilo,pristao je da svoj veñi, dvoiposoban stan za-meni za maçi, moru najbliæi dvosoban stan

u Postojni. Garnizon je pozitivno reãio çe-govu molbu i tako se Marjan K. 27. juna1991. godine, samo dan posle osamostaýe-

ça Slovenije, preselio iz svog veñeg u ma-çi stan, ali – bliæe moru.

Produæena ruka dræave nije ga zaboravi-la i slovenaåko Ministarstvo odbrane je odMarjana K. napravilo kafkijanski lik, ul-oæivãi i protiv çega tuæbu. U 65. godiniæivota prisiýen je da se potuca po sudovimai razmiãýa o sopstvenoj krivici – za veñi jedobio maçi stan, a sada ñe i taj morati dapreda dræavi. I da plati sumu od oko 200nemaåkih maraka za troãkove suðeça prenego ãto se iseli, direktno na ulicu. Njegova jedina krivica jeste, prosto reåeno, ãto je"poslovao" sa JNA. Slaba mu je utehaåiçenica da u svojoj muci nije sam; tu je joãpomenutih 1200 porodica. Malo nade za sveobespravýene pruæa åiçenica da nekikuraæniji slovenaåki pravnici smatraju da biEvropski sud za ýudska prava sve ove prim-ere, ukoliko zaista bude sudskog procesaprotiv Slovenije, sigurno presudio u koristoãteñenih graðana, iako se slovenaåkeustavne sudije nadaju da evropska Komisijasve te primere uopãte neñe uzeti u procedu-ru, jer je Slovenija evropsku Konvenciju o

ýudskim pravima potpisala tek 1994. god-ine. (A sporeça oko sudbina korisnikavojnih stanova poåela su tri godine ranije, joã '91.)

Najzad, treba li dodati i to da je na in-terese ovih nekoliko hiýada ýudi, odkojih mnogi imaju i jugoslovenskodræavýanstvo – zaboravila i jugoslovens-ka vlada, koja hroniåno, veñ drugu god-inu, ostaje gluva na sve pokuãaje Ljubý-ane da se uspostave diplomatski odnosi ireãavaju sva goruña pitaça... Da rezi-miramo – Slovenija ñe se, koliko u bliskojbuduñnosti, nañi u Evropskoj uniji, a

stanari vojnih stanova, zahvaýujuñi anti-evropskim zakonima – na ulici. s

SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA

B A

R B A R A

S R Ã E N

LJUBLJANA: Od deloæacija do suda

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


32 VREME s 14. JUN 1997.

Izjava nedeljeLJUDI I VREME

"Kupite dve istine,

za dva dinara!"Slogan kolportera koji kodÐerma prodaje "Borbu" i"Demokratiju"

SVETLANA RAÆNATOVIÑ,pevaåica, u novosad-skom listu "Svet" ob-

jaãçava razliku izmeðuçenih pesama i çenogæivota: "Uopãte ne morada znaåi da ako pevamtuæne pesme da mi jeæivot tuæan. Naprotiv.Tako, na primer, pesma'Mrtvo more'. Sam izraz'moj æivot je mrtvo more'ima neãto originalno usebi, ãto ne znaåi da jemoj æivot zaista mrtvomore. To nema nikakveveze sa mojom auto-

biografijom."

ALEKSA ÐILAS,istoriåar, u listu "Graðanin" kaæe da u Sr-biji ne postoji politiåka snaga koja bi iz-vela preokret i za to optuæuje opozicionevoðe: "Lideri opozicionih partija su bezvizije i bez ciýa. Oni govore da æelepromenu reæima, a u stvari su zadovoýnionim ãto su postigli. To su ýudi skrom-nih sposobnosti, nemaju impresivnebiografije, a ipak su stekli nekakvu vlast,poloæaje i na kraju krajeva, novac koji zaçih nije mala stvar. Opozicija je majstorda uvek kad socijalisti daju autogol, sebida jedan viãe."

JARA RIBNIKAR,kçiæevnica iz Beograda, pronaãla je put do prosvetýeça – to je transcendentalnameditacija, a kako se to desilo govori u listu "Borba": "Sa transcendentalnom medit-acijom upoznala sam se joã 1983. godine. U to vreme, bila sam u nekom dosta

teãkom i fiziåkom i psihiåkom staçu. Tada je prvi put u Beograddoãao Mahariãi sa jednom ekipom univerzitetskih profesora izAmerike, Kanade i Indije. U prepunoj sali Doma sindikata sela samnekako pri kraju sale, pored prolaza, spremna da pobegnem ako mise predavaçe ne svidi. Desilo se suprotno. Kada sam sva oduãevýe-na posle predavaça izlazila iz sale, srela sam poznanika kome sam

uzbuðeno rekla: 'Ovo je sjajno. I ja bih to htela.'"

VESELINÃÝIVANÅANIN,pukovnik Vojske Jugoslavije,oficir åije izruåeçe traæiHaãki tribunal zbog optuæbida je poåinio ratne zloåine, ulistu "Blic" tvrdi da je po tompitaçu nevin, a optuæbe da jepovezan i sa kraðama umet-niåkih slika odbacuje kaoneosnovane i navodi dokaz:"I da kaæem na kraju, ãto seonih priåa o pýaåkama umet-nina tiåe, nemoguñe je da suto radili oficiri i çihovivojnici. Ja sam u ãkoli uåio opuãkama i tenkovima, a ne

koliko koji slikar ili slikavredi. Mnogo ti se ja ra-zumem u umetnost."

BRANISLAV BANE VIDAKOVIÑ,glumac Narodnog pozoriãta u Beogradu, govori ãta bi ga usreñi-lo: "Dobar auto, u çemu moja Mina, Mateja i Majda, idemo kaGråkoj, sluãamo glasnu muziku koju volimo i znamo da nasnaredna tri meseca niko ne moæe pronañi."

BOÆIDAR BOKI MILOÃEVIÑ,

klarinetista, na pitaçe koji je çegov æivotni moto odgo-vara: "Imam jednostavnu izreku koja glasi: 'Pamet u gla-vu, a leða uza zid'".

PORTPAROLI ALEKSANDRA JOKSIMOVIÑ,profesor klavira iportparol Demokra-tske stranke, u listu"Graðanin" odgo-vara na pitaçe "ka-ko ñe se jedan pro-fesor klavira snañina tako odgovorn-om mestu u izbor-noj godini": "Vaãepitaçe me je poma-lo iznenadilo. Imamvisoku struånu spremu i sedmogodiãçe iskustvo upolitici. Ako su bravari mogli da vode dræavu, zaãto

profesor klavira ne bi mogao da bude portparol."DUÃANKA ÐOGO-ANTONOVIÑ,portparol gradskog odbora Beograda Socijalistiåkepartije Srbije, u listu "Duga" tvrdi da je u politici æe-nama teæe i da ih maçe ozbiýno shvataju: "Æeni jeutoliko teæe u muãkom okruæeçu, muãkom poslu, dase nametne. A druga strana je joã i ako je æena lepa,ako pristojno izgleda, tada je viãe gledaju nego sluãa- ju, i teæe se potvrðuje na osnovu znaça i struånosti."

R .

B O Æ O V I Ñ

E M I L V A Ã

E M I L Å O N K I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


14. JUN 1997. s VREME 33

MIRKOMARJANOVIÑ,srpski premijer, povodompotpisivaça ugovora o

prodaji srpskih telekomuni-kacija rekao je da ñe seovom transakcijom "naãa in-frastruktura daýe moderni-zovati, a stopa rasta u naãojprivredi moæe da bude veo-ma visoka, moæda najveña uEvropi". Time je premijerMarjanoviñ revidirao sudpredsednika Republike Slo-bodana Miloãeviña koji je,koliko juåe, tvrdio kako ñe ove godine Jugoslavija imati"dvostruko veñu stopu rasta od najveñe stope rasta u Evropi."

RADMILA MILENTIJEVIÑ,ministarka za informis-açe Vlade Srbije, ob-

jaãçava ãta je vest: "Pred-sednik Miloãeviñ je jedanvrlo ozbiýan politiåar,vrlo misaon åovek, dubokåovek, zna ãta govori...Pre nekoliko dana pred-sednik Slobodan Milo-ãeviñ bio je u Aranðelovcui odræao jedan govor koji je bio vrlo vaæan dræavni-åki govor, gde kaæe da ñe

rast ekonomije danas u Srbiji biti veñi nego rast u bilo kojojevropskoj zemýi. Duplo veñi nego rast u bilo kojoj zapadno-evropskoj zemýi. To je vest." ("Nezavisna svetlost")

MIHAJLO MARKOVIÑ,akademik, u listu "Savski venac" objaãçava zaãto nije podoban za partijsku politiku:"Æelim da o svemu odluåujem autonomno, dakle po naåelima koja sam izaberem. Pri-hvatam samo ravnopravne odnose sa drugim ýudima. Ne podnosim laæno pred-stavýaçe, lopova za poãtene, glupaka za pametne, desniåara za leviåare itd. Mogu dis-ciplinovano sprovoditi neku politiku samo ako sam uveren u çu. U danaãçim partija-ma sve je obratno. Mora se postupati heteronomno, po voýi drugih. Jedni su nadreðe-ni, drugi su podreðeni. Svakoj partiji, naroåito vladajuñoj, stalno prilaze ýudi koji selaæno predstavýaju."

VOJISLAV KOÃTUNICA,predsednik Demokratske strankeSrbije, u listu "Borba" iznosi svojnespokoj: "Ono ãto najviãe onespo-

kojava jeste upravo jedna vrsta po-deýenosti, rekao bih skoro raspolu-ñenosti Srbije na one koji su na vlas-ti i opoziciju. Ta podela je suviãeodseåna, zabriçavajuña. Skoro dase ne vidi nikakva moguñnost ko-munikacije. Åovek prosto ne moæeda zamisli normalnu smenu vlastikoja ne bi bila prañena revanãiz-mom, ostraãñenoãñu. Ja sam ne-davno rekao da su kod nas u ovomtrenutku od podela koje pripadajuproãlosti neuporedivo vaænije aktu-elne politiåke podele. Da je potreb-no da ostvarimo pomireçe izmeðuvlasti i opozicije..."

BRANKO HORVAT,ekonomista, u listu "Hrvatska ýevica" svodi bi-

lans "sedam plaånih godina" vlasti HDZ-a:"Dokle ñe se nastaviti ovakvo moralno i mater-ijalno razaraçe nacije? Sasvim sigurno dok jena vlasti sadaãça garnitura koja zorno demon-strira opñu pravilnost da su najveñi nacionalistiujedno i najveñi neprijateýi nacije. Sumçam dañe se stvari bitno promjeniti kad sadaãçustranku na vlasti zamjeni nacionalistiåkaopozicija. Bitan preokret naboýe moæemooåekivati kad se narod od amorfonog puåanst-va, kojim manipuliraju beskrupulozni dema-gozi, poåne preobraæavati u samosvojne i sa-mosvjesne graðane koji te manipulacije viãeneñe tolerirati."

VLADIMIR GOATI,politikolog u zvaçu nauånog savetnika Institutadruãtvenih nauka, u listu "Vraçske" daje dijag-nozu srpske opozicije: "Nisam siguran da li jekoalicija 'Zajedno' kliniåki mrtva. Toliko je, me-ðutim, loãih stvari reåeno, toliko su ti ýudskiodnosi, koji nikad nisu bili idealni, postali nep-odnoãýivi, da je nerealno oåekivati nekakvooæivýavaçe koalicije 'Zajedno'. Verujem, a to je igraðanski protest pokazao, da postoji moguñnoststranaåke saradçe u delu politiåke scene Srbijekoju predstavýa liberalno demokratska opcija.

Ta saradça je moguña i neophodna, ali moæda jeto posao koji åeka neke druge, razliåite, boýelidere."

MIRKO ÐORÐEVIÑ,kçiæevnik iz Beograda, u listu "Odgo-vor" piãe o sliånosti komunizma i pra-voslavýa: "Postoji neãto ãto se moæenazvati komunistiåka eshatologija. Ne-davno su ruski komunisti uålaniliLeçina u Partiju, izdali su mu ålanskukartu s brojem jedan, a åinu je prisus-tvovala i delegacija Socijalistiåkepartije Srbije sa g. Boãkom Per-oãeviñem na åelu. Postoji, dakle, i za-grobni æivot samih komunistiåkihvoða, i to onih koji su se za æivota dek-larisali kao konsekventni ateisti."

IRFANMENSUR,glumac, u lis-tu "Duga" tvr-di da Beogradp o s e d u j en e m e r ý i v ukoliåinu tale-nata u odnosuna svet: "Kadsam se osve-doåio da tal-e n t o v a n i j esredine i tal-e n to v a n i j ihýudi nigdenema, ja samse sa punomodgovornoãñu vratio u Beograd da bihse pridruæio toj koliåini talenta dadovrãi svoju kulturnu misiju. Uprkosuæasno teãkim uslovima koje ovdeimamo. Ponekad mislim, ne daj Boæeda imamo onako dobre uslove koje

imaju ýudi u sistemima kojima se divi-mo, desila bi se neverovatna kulturnaeksplozija, i pojedinaca i opãta."

MILORAD VUÅELIÑ,potpredsednik SPS-a, govoreñi na

niãkoj televiziji priznao je da se so-cijalisti ne snalaze u opoziciji jer susuviãe dugo bili na vlasti, ali onveruje da ñe ovu traumu brzo prev-ladati: "Trenutno aktiviramo mo-guñnosti u ciýu pobede na sledeñimizborima u Republici i promenevlasti u mestima gde je Koalicijapobedila na lokalnim izborima."

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.34

doæivýena je na Zapadu kao prvorazrednasenzacija. Ali Akbar Natek-Nuri, predsjed-

nik Medælisa (parlamenta) i kandidat teher-anskog bazara (odnosno bogatih trgovacakojima se pripisuje kýuåna uloga u svr-gavaçu ãaha Reze Pahlavija 1989. god-ine), smatran je sigurnim favoritom; çe-gov poraz ocijeçen je "politiåkim zemýo-tresom" u nepotpisanom komentaru "Nju- jork tajmsa" od 27.maja.

Naravno, tek treba vidjeti hoñe li umje-reni islamski sveãtenik Mohamed Hatami,koga u Iranu k tome joã smatraju pred-stavnikom intelektualne ýevice i socijalis-tom, preokrenuti tok iranske revolucije.No, çegov je trijumf u svakom sluåajuizazvao pometçu ravnu tektonskom pore-meñaju u zapadçaåkim predodæbama o

Iranu kao represivnom i totalitarnomreæimu koji u posýedçih 18 godina ni zadlaku nije promijenio ñud.

Ako se, naravno, u samom Iranu desiokakav politiåki zemýotres, onda se on zbiomnogo prije ovogodiãçih predsjedniåkihizbora. Iranskoj je revoluciji veñ osamna-esta godina, a pravo glasa u ovoj se zemýistiåe veñ u petnaestoj. Åitave su generacijeod 1989. naovamo stasale do politiåkogpunoýetstva. Iran se za to vrijeme promije-nio, a da Zapad to jednostavno nije primi- jetio, preokupiran sopstvenim ideoloãkimkonfliktom sa islamistima, te brigom zaishod nedavno otkrivenog "sukoba civili-zacija". No zato brojni poznavaoci Irana,rjeðe u "Njujork tajmsu" a åeãñe u specijal-izovanim spoýnopolitiåkim åasopisimapoput çujorãkog "Forein afersa" i vaãing-tonskog "Forein polisi", odavno nagovjeã-tavaju moguñnost sliånih politiåkih i per-sonalnih promjena u ovoj zemýi. Mnogesuptilne i maçe suptilne promjene u poli-

tiåkom reýefu Irana odavno su uoåenemeðu onim analitiåarima koje Iran zanimai izvan konteksta ameriåkih vitalnih intere-sa u Perzijskom zaýevu. Drugim rijeåima,nije ovaj grom doãao iz vedra neba.

NAFTA I RAT: Iranska revolucija1989. i Homeinijev dolazak na vlast anal-

izirani su i tumaåeni do iznemoglosti.Maçe se zna o onome ãto se zbivalo odon-da. U prvih osamnaest mjeseci nakon padaproameriåke vlade Reze Pahlavija, novi is-lamski reæim, tada proglaãen prvim teo-kratskim reæimom u savremenoj istorijisvijeta, koristio je novac od nafte kako bimodernizovao siromaãnu unutraãçost ze-mýe. Stotine hiýada Iranaca prvi put suupoznale blagodeti struje, tekuñe vode ibesplatnog ãkolstva.

Onda je zemýu napao Irak, i reæim je unarednih osam godina preusmjerio milijarde dolara u ratne svrhe. Na to se sredin-om osamdesetih nadovezao pad cijena naf-te, ãto je izazvalo budæetski deficit i rezu-

Pobjeda liberalno nastrojenogmule Katamija nad konzerva-tivno nastrojenim mulom Na-tek-Nurijem na majskim pred-sjedniåkim izborima u Iranu

Oticaçe Homeinija

Iran

Oticaçe HomeinijaIslamska propaganda proizvela je pravi bum nataliteta, pa sestanovniãtvo Irana skoro udvostruåilo u posýedçih deceniju i po

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 3514. JUN 1997.

Rumunija

Komandosi na tribinama

naredne utakmice igrañe iza zatvorenih vrata. Uhapãeno je 95navijaåa kojima preti kazna i do 10 godina zatvora za podmetaçepoæara. Nekih 1000 je puãteno poãto su platili globu od 17 dolara,u zemýi gde je proseåna plata maça od 80. Navijaåke grupe suveoma dobro organizovane, piãe lokalna ãtampa. Veñ je uobiåa- jeno da pre i posle utakmica bande kruæe ulicama razbijajuñi izlogei stakla na automobilima. Nose imena kao ãto su "Crvene brigade","Drakulini komandosi" ili "Nova ultra armija." Navijaåi "Steaue",tima koji tadicionalno predstavýa armiju, zakleti su neprijateýipoklonika "Dinama", odavno povezanog sa ministarstvom unu-traãçih poslova. "Rapid", "tim radniåke klase", prezire oba svojarivala kao branioce vladajuñih krugova. Van Bukureãta, "Univerz-itatea Krajova" ima najozloglaãeniju publiku. Klubu je naloæeno danaredne åetiri utakmice igra na neutralnom terenu, posle divýaçaçihovih pristalica koji su u Krajovi nedavno porazbijali desetinevozila. Fudbalski zvaniånici kaæu da deo objaãçeça za porastnasiýa leæi i u opãtem padu kvaliteta igre. Talentovani igraåi suotiãli u inostranstvo za veñom zaradom, a broj gledalaca na utak-

micama pao je sa proseånih 16.000 iz 1989. godine na jedva 3000.Nivo suðeça se srozao tako nisko da nijedan rumunski fudbalskisudija nije pozvan da sudi na finalu Svetskog kupa u Italiji 1990.

Bitke izmeðu naoruæanih bandi fudbalskih navijaåa potresajuRumuniju, a za sve æeãñe provale nasiýa na stadionima komenta-tori okrivýuju opãte moralno posrnuñe zemýe u sedmoj godini popropasti starog poretka. Gotovo sve fudbalske timove prate for-macije æestokih poklonika sa egzotiånim imenima, opremýneãirokim arsenalom primitivnog oruæja. "Nasiýe na stadionima nemoæe se odvojiti od nasiýa u rumunskom druãtvu", kaæe ministarza sport Emerik Ienei, bivãi trener dræavne reprezentacije. "Akouzmemo da je fudbal vaæan, onda je celo tkivo rumunskog druãt-va u opasnosti zato ãto nasiýe na stadionima postaje sve gore."Nedavno su navijaåi bukureãtanskog "Dinama" zapalili stadionvodeñeg rivala bukureãtanske "Steaeue". Uniãtili su 700 sediãtapre intervencije policije. Stotine navijaåa pokrijumåarile su prim-itivne zapaýive i dimne bombe na stadion koji je poåeo da goriposle pokliåa: "Ko je sa nama, taj je protiv 'Steaue'. Raznesimostadion". Dinamo ñe morati da plati ãtetu od 20.000 dolara, a dve

ltiralo novim zaduæivaçem Irana kod sv- jetskih banaka (Iran je do 1990. ponosnovratio ãahov dug od 8,4 milijarde dolara,da bi onda posudio novih 33 milijarde).

Islamska propaganda proizvela je pravi

bum nataliteta, pa se stanovniãtvo Iranaskoro udvostruåilo u posýedçih deceniju ipo. Dok je populacija skoåila sa 34 na 64,7miliona, prihod od nafte opao je za skorodvije treñine. Od sredine devedesetih rastuinflacija i nezaposlenost, a zvaniåni izvoripriznaju da 40 odsto stanovniãtva æivi is-pod sluæbeno priznate gran-ice siromaãtva. Nije izostalani korupcija na svakomnivou dræavnog i druãtve-nog organizovaça.

Mjereno zapadçaåkimkriterijima demokratiånosti,

iransko druãtvo je bez sum-çe represivno i totalitarno.No, savremeni je Iran, ako je vjerovati brojnim zapad-nim posmatraåima, popriãteveoma æive kritiåke debatena svim nivoima o toku i re-zultatima Homeinijeve rev-olucije. Britanski ekspert zaIran Robin Rajt govori o"imploziji iranske revolu-cije" i iznosi tvrdçu da Iran danas, baã kaoni svojevremeno Sovjetski Savez, ne moæeviãe materijalno da si priuãti vlastitu

ideologiju.POSUSTAJANJE: Iskazi zapadnih

posjetilaca u neku ruku svjedoåe o situacijisliånoj prvoj revizionistiåkoj fazi jugoslov-enske revolucije, negdje oko 1968. godine.Neke su teme i daýe tabu, ali se sve, naovaj ili onaj naåin, izvrgava kritici. Rev-olucionarni zanos je posustao, disidenti

niåu kao peåurke poslije kiãe, a reæim smukom krpi ideoloãke rupe. Jedan je filmiz novog iranskog vala upravo osvojio na- jviãu nagradu u Kanu, ãto takoðe naruãavaimidæ ideoloãke monolitnosti i zatucanosti

iranskog druãtva.Kritiåka debata se, doduãe, mahomodvija daleko od oåiju javnosti, u odab-ranim kulturnim krugovima, meðu intelek-tualcima, bez velike pompe i medijskepaæçe. Jedan iranski intelektualac u inter-vjuu za "Forein afers" (novembar 1995)

kaæe: "Pod ãahom smo javno pili, a tajno semolili Alahu. Pod (islamskom) republikomse javno molimo, a tajno pijemo." Åini se

da je odnos veñine Iranaca prema revolu-ciji sliåan kao u pozno doba komunizmakod nas, neka vrsta staça "poslije ýubavi".Jedan uåesnik seminara o ameriåko-iran-skim odnosima na Univerzitetu u Teheranuu ýeto 1995. kazao je ameriåkom publicis-ti Miltonu Viorstuau: "Mi smo, moæe biti,protivnici reæima, ali se s çim i daýe iden-

tifikujemo". Uoåi predsjedniåkih izbora, jedan je, pak, evropski ambasador u Teher-anu upozorio izvjeãtaåa londonskog"Ekonomista": "Ljudi neñe glasati za is-lamsku republiku ili protiv çe. Oni ñe gla-

sati za nijanse i liånosti u okviru sistema."NI FAVORIT NI AUTSAJDER: Tu i jeste nevoýa sa zemýotresnim tumaåe-çem ishoda iranskih izbora. U Iranu, gdjevlada jednopartijski sistem i gdje vlast imapravo prethodnog odbira kandidata za bilokoju funkciju, odnosno pravo veta u fazi

kandidovaça, jedva da semoæe govoriti o autsajderima.Muhamed Hatami nije bio fa-vorit, ali svakako nije bio niautsajder, inaåe se ne bi ninaãao na izbornoj listi. Ovaj je, dakle, "insajder" u izbornoj

kampaçi zastupao liberaliza-ciju druãtva, nije rigorozan upogledu vjerske odjeñe zaæene (ãto su mu one s ýu-bavýu vratile glasajuñi za çe-ga u ogromnom broju), pro-tivi se dræavnoj zabrani satel-itskih antena... No ne trebazaboraviti da je istovremenouæivao podrãku i predsjednikaRafsandæanija (koji sam nije

dobio podrãku ajatolaha Hamneija zapromjenu Ustava i joã jedan predsjedniåkimandat, jer je, navodno, pretjerano refor-

mistiåki nastrojen), kao i mnogih tehno-krata. Veñina Iranaca, naime, vjeruje da nije stvar u tome da se revolucija ukine, veñda se reformiãe. Uglavnom, Hatami je bezsumçe revizionistiåki nastrojen mula, alirevizionista Rafasandæanijevog tipa, reklobi se. A revolucija (zasad) teåe daýe. s

LJILJANA SMAJLOVIÑ

Zar neliåi

na Tonija

Blera?

h h h hh hhhhh

KARIKATURA AMERIÅKOG MAGAZINA "Njusvik"

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.36

Albanija

Otpisani BeriãaPobuçenici i daýe "teraju" po svome i izgleda ne verujunijednoj vlasti, ni sadaãçoj ni buduñoj

demokratska partija, Konzervativna partija, Republikanska partija i Udruæeçe zademokratiju, koje su formirali disidenti izBeriãine Demokratske stranke. Za sebe,kao i çihovi protivnici, tvrde da su "anti-

komunistiåki" orijentisani, protiv su demo-krata, imaju "jasnu nacionalnu i prozapad-nu orijentaciju" i dræe da ñe na predsto- jeñim vanrednim izborima åak odnijetipobjedu. U toj koaliciji istiåe se nekolikodonedavnih ministara i poslanika al-banskog parlamenta, ranije bliskih saradni-ka aktuelnog albanskog predsjednika, alise vrlo agilnim pokazuje i 82-godiãçiprof. dr Abaz Ermaçi, lider nacionalis-tiåkog "Bali komptara".

Za sada je usamýena jedino Socijalis-tiåka partija, na åijem je åelu, kako se mis-li, najveñi politiåki protivnik Salija Beriãe

dr Fatos Nano, donedavni zatvorenik. Oniistupaju samostalno, a dr Nano, koga pris-talice doåekuju ovacijama, na kritike kojemu upuñuje dr Beriãa da je "povampireni

bradati marksista" uzvraña da je dr Beriãa"Albaniju vratio 140 godina unazad",tvrdeñi da u sluåaju nefer izbora ova ze-mýa "ne moæe da se smiri". On, inaåe,zagovara evropsku a ne "azijsko-musli-mansku", zapadnu a ne istoåçaåku ilistaýinistiåku dræavu, koja ñe biti dræavasvih Albanaca "a ne samo jednog åovjeka".

AFERE: Umjesto nekih realnijihprognoza o liånim i stranaåkim ishodima,

lideri skoro svih albanskih politiåkihstranaka misle da je çihova izborna sudbi-na u rukama Zapada. Ali, i tu je vrlo teãko

odnio ruku televizijskom auditorijumu teã-ko da bi iãlo u prilog takvoj tvrdçi, iako jemoguña teorija po kojoj su zaista sve"reæije" misteriozne.

ÅUDNE KOALICIJE: Na petnaestakdana uoåi vanrednih albanskih izbora niko

se ne usuðuje na ozbiýniju prognozu izbog toga ãto na politiåkoj sceni egzistirajui neke "neprincipijelne" koalicije. Politiåkiprofili pojedinih stranaåkih lidera do juåe

su po mnogo åemu bili nespojivi. Tako jeDemokratska partija dr Beriãe stvorila, zamnoge åudnu, koaliciju koju on naziva"objediçenom ýevicom". U tom savezu susocijaldemokrati, sa bivãim ministrom kul-ture Teodorom Ljakom na åelu, ali iDemohriãñanska partija i Legalistiåkoudruæeçe koje stoji iza politiåkih ambicijakraýa Leka Zogua.

Neãto znaåajnija koalicija, koja se zove

"Objediçena albanska desnica", takoðe je"ãarena". Nju saåiçavaju "Bali komptari",Nacionalni demokratski savez, Desna

izbila kriza, a poåetkom nedjeýe doãao åaksedmi put, veliko je pitaçe da li bi zateg-nuti odnosi izmeðu politiåkih stranaka,

uopãte omoguñili bilo kakav (pred)izbornidijalog i da li bi kapmaça uopãte poåela(izbori su zakazani za 29. jun). Meðutim, joã se ne moæe reñi da relativno skromnaokupýaça pristalica pojedinih strana-ka uopãte i imaju preizbornu atmosfe-ru. Vranicki je, uz podrãku meðunar-odne zajednice koja je zaprijetila usk-rañivaçem materijalne pomoñi, ipakuspio da bar donekle smiri politiåkestrasti.

Vanredno staçe, uvedeno 2. mar-ta, traje i daýe. Predsjednik dr SaliBeriãa skratio je policijski åas za samo

jedan sat. Opozicija smatra da je i tosmiãýeno "reæiraçe izbornih rezulta-ta". Dr Beriãa uzvraña da vanrednostaçe ne moæe biti ukinuto sve dok na jugu dræave pobuçenici nose oruæje ipoziva politiåke protivnike da ih ra-zoruæaju. Na taj naåin on odbija tvrd-çe premijera Baãkima Fina da Soci- jalistiåka stranka, kao najznaåajnijiopozicioni pretendent na vlast, ne stojiiza pobuçeniåih komiteta.

Albanski predsjednik se, inaåe,viãe kreñe nego ãto to åine çegoviprotivnici opozicioni lideri, ali uglavn-om po centralnom dijelu dræave. Imamaçe onih koji ga sreñu ili muaplaudiraju nego ãto ih je bilo prijegodinu dana, kada su odræani proãli "ma-nipulisani izbori". Uprkos tome, Beriãapokazuje izuzetnu energiju. Posebno kadaoptuæuje "crvene kriminalce, bandite ianarhiste" kojima stavýa na duãu i ne-davno bacaçe bombe u trenutku dok jegovorio na jednom relativno malobrojnomskupu kod Draåa. Opozicija mu je, istina,uzvratila da je i taj atentat izveden u reæijiçegove tajne policije, kako bi çime "op-

ravdao" svoj buduñi neuspjeh, a protivnikepredstavio kao teroriste. Ipak, pokazivaçe jednog 25-godiãçaka kome je eksploziv

Da nije bilo upornog "specijalca"OEBSA Franca Vranickog, koji jeTiranu redovno pohodio otkako je

POD ORUÆJEM: Izbore u Albaniji ãtite meðunarodne trupe R E U T E R

S

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 3714. JUN 1997.

imati realan uvid ko bi koga trebalo dapodræava. To nijesu dovoýno razjasnileni neke afere, kakvu je, na primjer,imao italijanski ambasador u Tirani Pa-olo Foresti. Po jednoj varijanti, tri dola-

ska u Albaniju italijanskog premijeraRomana Prodija, te çegovi srdaåni sus-reti sa vrlo ambicioznim i sve utica- jnijim albanskim premijerom Baãki-mom Finom trebalo bi da pokaæu kakoItalija daje podrãku upravo çemu (on jeposlaniåki kandidat u Ðirokastru) i çe-govim socijalistima. Meðutim, albanskinezavisni dnevnik "Independent" ob- javio je tajno snimýen razgovor izmeðudonedavnog ambasadora Italije Foresti- ja (za koga jedni misle da je smijeçen,a drugi da mu je istekao åetvorogodiãçimandat pa je zbog toga otiãao u Rim) i

åelnika Demokratske stranke i done-davnog ministra inostranih poslova Tri-tana Ãehua, po kome ispada da zvaniå-na Italija priæeýkuje da Beriãa i daýeostane na vlasti. Foresti – koji jepriznao da je zaista u pitaçu autentiånisnimak çegovog glasa ali da je to samo"dio" razgovora koji je vodio sa Ãehu-om – svog sagovornika je ubijeðivao daon i Beriãa odbijaju potpisivaçeizbornog sporazuma sa Vranickim. Taambasadorova uputstva je, na drugojstrani, åelnik albanskih demokrata prih-vatio i u tome se vidi "neiskreno"

ponaãaçe Sali Beriãe prema izaslanikuOEBS-a i çegova navodna sigurnost u"italijanske prijateýe". Ta eventualnaitalijanska podrãka, naravno, vrlo jeznaåajna ako se zna da je u multinacio-nalnom sastavu "Zore" skoro polovinaitalijanskih vojnika i da operaciju vodeItalijani. Uloga "Zore" smatra se znaåa- jnom i u organizaciji samih izbora.

Ipak, mnogi misle da ñe sve bitionako "kako to æele SAD". A one,navodno, otpisuju Beriãu. Razlog nijesamo to ãto je on, prema ocjeni mnogihtekstova u ameriåkoj ãtampi, postao au-tokrata "komunistiåkih manira", veñ je"kratak spoj" nastao nakon odbijaçaSAD da Albaniju stave pod svoj vojnikiãobran. Navodno su albanske vlastiprije dvije godine ponudile Amerikanci-ma ostrvo Sezan blizu Valone. Vojnistruåçaci tvrde da onaj ko ima to pustoi kamenito ostrvo "dræi kontrolu nadcijelim Otrantom", ãto su dobro znali iRusi i Kinezi koji su ovdje ãezdesetih isedamdesetih godina uz blagoslov En-vera Hodæe, imali vaæne vojne baze.Åak su joã prije çih, 1921. godine,

kada je Albanija primýena u Druãtvonaroda, Italijani bacili oko na to ostrvo iizvjesno vrijeme imali nad çime suve-

renitet. Ali, ameriåki vojni struåçaci imali sudrugaåije miãýeçe: oni su odbili navodnu al-bansku zvaniånu ponudu, s obrazloæeçem daSezan ne zadovoýava çihove standarde. To jeizazvalo zahlaðeçe u odnosima, a poseban

"loã znak" za Beriãu je to ãto su Amerikanci,navodno, potraæili utoåiãte u Krivolaku, naVardaru.

MANJI INTERES: Mada treba reñi i toda ovakve prognoze o "ameriåkom kião-branu" nad Beriãinim demokratima upuñenismatraju "besmislicom i izmiãýotinama",tvrdeñi da su SAD "ýute na Beriãu samo zbogproãlogodiãçih nedemokratskih izbora". Onikoji tako misle kaæu da Amerikanci imaju jed-nu bazu (u mjestu Biza, na sjeveru dræave), teda je konaåno i ambasada SAD priåu o Seza-nu demantovala.

Promotori "afere Sezan" svoju verziju i

daýe uporno lansiraju. Ali, i bez toga, ima in-dicija da su SAD maçe zainteresovane zasadaãçu albansku stvarnost nego ãto su bileprije pet godina, na primjer, kada su Beriãiobeñale veliku materijalnu pomoñ i svestranupodrãku. Da li je sam Beriãa krivac za to, te dali je, po procjeni Amerikanaca, "suviãeuzurpirao vlast" i oznaåen kao glavni vi-novnik piramidalnih ãtedionica koje su izaz-vale haos – neizvjesno je. Prema nekim (netako åestim) izjavama ameriåkih zvaniånika,o zbivaçima u Albaniji mogao bi se izvesti itakav zakýuåak.

Velikoj "antiberiãevskoj" atmosferi na za-

padu u posledçe vrijeme doprinose i mnogimediji. Londonski "Independent", na primjer,nazvao je Beriãu glavnim organizatrom terorau Albaniji i optuæio ga za haos i "kolumbijskistil" ponaãaça çegove tajne policije. Ipak,najvjerovatnije ñe tek donatorska konferencijao Albaniji (bila je zakazana za 18. jun, ali jeodloæena i najvjerovatnije ñe se odræati nakonizbora) baciti jasnije svijetlo na to koga uopãtemeðu albanskim politiåkim liderima i stranka-ma eventualno podræavaju pojedine zapadnezemýe i SAD.

U albanskim konfuzijama izvjesno jesamo to da ovu zemýu i daýe potresaju trage-dije na koje kao da su navikli i svijet i lokalnostanovniãtvo. Ukýuåujuñi i scene koje se rijet-ko viðaju, kao ãto je nedavno u Beratu, kadasu dva mladiña brutalno prebijena a onda çi-hova polumrtva tijela vezana bodýikavom æi-com i vuåena kolima po ulicama grada. Poli-tiåke stranke se mnogo na to i ne osvrñu jer suzaokupýene sobom i æeýom da upravo u kriziuzmu ili zadræe vlast, ne brinuñi mnogo kakoñe je zadræati i zemýi vratiti stabilnost i mir.Pobuçenici i daýe "tjeraju" po svome i izgle-da ne vjeruju nijednoj vlasti, ni sadaãçoj nibuduñoj. Obiånom svijetu takoðe kao da je

svejedno ko bi mogao doñi na vlast, jer na- jveñi broj albanaca iãao bi – preko granice.sBRANKO JOKIÑ, "DELO"

Hrvatska

Nasilniåka

kampaçaNeke su åiçenice izrazitokompromitirajuñe po vlasti:vojnik koji je napao VladuGotovca nije obiåan vojnik,veñ satnik (kapetan) Hrvatskevojske

NA METI: Vlado Gotovac

na predizbornom skupu proãlog petka, uPuli, Vladu Gotovca, predsjedniåkog kan-didata Liberalne stranke koja podræavaveñi dio oporbe. Nitko nije oåekivao inci-dent: Gotovca je ãtitila tek maça grupauniformiranih policajaca i onih u civilu,publika je bila izrazito malobrojna (padala je kiãa), a skup se odræavao u gradu u koje-mu je doista malo tko oåekivao nevoýe.Napad je bio dramatiåan: vojnik je iznena-da, posve neoåekivano, iza govornice uzeozalet s unaprijed spremýenim vojniåkimopasaåem savijenim u formi pendreka, sæeýeznim dijelom na vrhu. Uspio je obiñiGotovåevo osiguraçe – zalet je bio silovit

Uz povike "Æivio Ante Paveliñ","Ubij ga!" "Ubij sviçu", vojnik u

uniformi hrvatske vojske napao je

v

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.38

– i, iskoristivãi opñu zbrku koja je nastala,isti åas, snaæno udario Gotovca po glavi.Predsjedniåki kandidat bio je nokautiran –odmah nakon udarca pao je na zemýu.Osiguraçe je reagiralo tek tada. Na na-

padaåa su se zaletjeli policajci i åuvari,pokuãavãi ga smiriti, ali on se æilavo opi-rao, uz poluartikulirane povike o Gotovcukao "Jugoslavenu". Jedan od ýudi iz pub-like doviknuo mu je "Ustaão!" Vojna icivilna policija, koji su ga odveli s mjestadogaðaja, nisu ga sprijeåili u daýçem izvi-kivaçu parola o NDH i ustaãama...

HOSPITALIZACIJA: Vlado Goto-vac uskoro se, uz pomoñ policije i lijeåni-ka, pridigao i zadçim snagama nastaviogovor. Pozvao je Puýane da izaðu naizbore, izrazivãi nadu da ñe graðani Hr-vatske izgraditi evropsku dræavu u kojoj

ovakvi dogaðaji viãe neñe biti moguñi. Po-tom je odveden u pulsku bolnicu. Dr Vili- jam Biliñ, deæurni kirurg koji je primioGotovca, izjavio je za predstavnike tiskada se radi o "udarcu u lijevu sýepooånicu ilakãem potresu mozga s urednim kardio-gramom i neuroloãkim nalazom pacijentau staçu svijesti."

"Predloæio sam hospitalizaciju, ali bu-duñi da je supruga Vlade Gotovca lijeåni-ca, dogovorili smo se da pacijent prenoñiizvan bolnice uz çezinu brigu te stalnutelefonsku vezu. Pacijentu je potrebanodmor i sutra, kao i kontrolni pregled", re-

kao je lijeånik. Gotovac je dan kasnije ipakhospitaliziran u Zagrebu, iz bolnice je ot-puãten u nedjeýu, i spreman je za nastavakpredsjedniåke kampaçe do åijeg jeokonåaça ostalo joã maçe od tjedan dana.Kampaça ñe, ipak, biti reducirana.

Napad na Vladu Gotovca nije bio prviniti zadçi incident u aktualnoj predsjed-niåkoj kampaçi, koja je brutalnija od bilokoje dosadaãçe. Predsjedniåki kandidatSDP-a dr Zdravko Tomac bio je izloæenkamenovaçu – pogoðen je çegov kombi– i to åak dva puta: najprije u Dalmaciji, apotom u Ludbregu, u pitomom Zagorju.Napadnut je kao "komunista", a u Splitu suga takoðer doåekali prvoborci s ustaãkimpozdravima i protestnim poklicima:"Æivjela NDH", "Doýe komunisti", itd.Nakon napada na Gotovca u Puli, u Os-ijeku je kamenovan i kombi koji je biooblijepýen Gotovåevim predizbornimplakatima.

POPLAVA NASILJA: Ãto se to do-gaða u Hrvatskoj? Åini se da poplavanasiýa prema potencijalnim Tuðmanovimnasýednicima nije sluåajna iako zasadnema dokaza da je organizirana u dræavn-

om vrhu. No, neke su åiçenice izrazitokompromitirajuñe po aktualne vlasti:vojnik koji je napao Vladu Gotovca nije

obiåan vojnik, veñ satnik (kapetan) Hr-vatske vojske. Drugo, on nije åak ni obiåansatnik, veñ je oficir elitne jedinice Hrvatskevojske uklopýene u Prvi hrvatski gardijskizbor, dakle rijeå je o jedinici koja jezaduæena iskýuåivo za – osiguraçe pred-sjednika Tuðmana! Njegovo ime je Tomis-lav Brozoviñ, porijeklom je – kao i veñinadrugih pripadnika ove jedinice – iz za-padne Hercegovine i posve je van na-dleænosti Glavnog ãtaba Hrvatske vojske,odnosno, jedinica je odgovorna iskýuåivoTuðmanovom najvjernijem ministru Goj-

ku Ãuãku. Sastavýena je od fiziåki na- jpripremýenijih vojnika i oficira meðukojima je znaåajan broj legionara i drugihpovratnika iz emigracije. Za neke doka-zane zloåine pripadnici te jedinice nisusnosili nikakvu pravnu odgovornost.

Privedeni Brzoviñ je bio izrazito pijan.I dosada je pravio incidente za koje nijeodgovarao. No najveñi dio hrvatske oporbesmatra da su za incident najdirektnijeodgovorni MUP i Ministarstvo odbraneRH. Neke statistike pokazuju, naime, da jeveliko pitaçe hoñe li Tuðman uspjeti po-bijediti veñ u prvom krugu izbora (14. juna). To je veoma vaæno jer bi mu drugikrug mogao ugroziti ãanse za izbor poãto je opozicija postigla dogovor o podupi-raçu zajedniåkog kandidata u drugomkrugu. Strah od gubitka vidi se i po ostalimpredradçama koje su preduzete za oveizbore: kampaça je posve marginalizirana,televizija prati samo Tuðmana kao pred-sjednika dræave, vrte se filmovi i doku-mentarni prilozi o çegovoj epohalnoj pov-ijesnoj ulozi. Tuðmanov poraz znaåio biveliki rizik za brojnu nomenklaturu kojaæivi od slavýeça "tuðmanizma", a "det-

uðmanizaciju" su, u sluåaju pobjede, na- javili i Gotovac i Tomac. Detuðmanizacijabi znaåila ukidaçe imperatorskih oblasti i

prelazak na parlamentarni sustav, jeftinijudræavu, promjenu politike prema BiH,veñu suradçu sa Zapadom. Previãe jeetabliranih interesa koji bi Tuðmanovimporazom bili ugroæeni i åini se da uopñenije presmjela teza da bi – izgubi livrhovnik izbore – neki scenarij dræavnogudara bio najvjerojatnije ako ne i jedinorjeãeçe.

U cijeloj priåi, krajçe je neobiåno da jesatnik Brozoviñ optuæio Vladu Gotovca za jugoslavenstvo. Vlado Gotovac je dokaza-ni hrvatski nacionalista koji je za Hrvatsku

robijao viãe od Tuðmana, i liãen je ikakvenaklonosti za iãta jugoslavensko a posebnosrpsko i – moæe se bez pretjerivaça reñi –u mnogim "nacionalnim pitaçima" åak itvrði od Tuðmana. Sliåno bi se moglo reñi iza Zdrvka Tomca, kandidata koji se proãlegodine bez ustezaça srdaåno ýubio s os-tarjelim predstavnicima ustaãke emigracijeu Latinskoj Americi, premda – istini zavoýu – nikad nije robijao.

Glavni akter ove priåe, predsjednik ipredsjedniåki kandidat dr Fraço Tuðman,æiv je – çegov lijeåniåki konzilij tvrdi i da je zdrav; dr Andrija Hebrang tvrdi da Tuð-man radi 16 sati dnevno – i izgleda vidnoboýe nego poåetkom godine. O napadimana Gotovca i Tomca nije izrekao ni rijeåi.Tuðman putuje od Zagreba do Vukovara utrijumfalnom "Vlaku slobode", dræi mara-tonske press konferencije, oporbu i daýepodrugýivo naziva "smuãeçacima" i "dil-etantima", a odnedavna je za çih smislio inovi naziv "bezglavnici". Amerikancima jeodrezao historijsko "ne" koje je u Vukova-ru ponovio. U çegovom predizbornomstoæeru tvrde da ovi izbori imaju samo jed-nu nepoznanicu – hoñe li hrvatski vrhovnik

izbore dobiti s trijumfalnih 65-70 posto, ilis – poniæavajuñih – 51 posto glasova. s

BORIS RAÃETA

PROTIVKANDIDATI: Franjo Tuðman i Zdravko Tomac

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 3914. JUN 1997.

Peru

Varýiva slavaFuhimorijeva desna ruka postao je kapetan VladimiroMontesinos, bivãi ãpijun i advokat narkodilera, ekspert zaspecijalne operacije

nog ekscentrika" niko nije shvatao ozbiýno,pa ni Ljosa, kako priznaje u svojoj kçizi"Riba u vodi". Ismevali su Fuhimorija, koji

je u nedostatku poznatih liånosti na svojulistu za senatore i poslanike stavio sop-

stvenog baãtovana, neku madam Karmeli,proroåicu i hiromanta, te åitav niz anonimihsveãtenika evangelistiåke crkve. Joã u martu1990. godine Fuhimori je imao oko jedan

posto glasova, a vec u junu pobedio je Ljosuu drugom krugu predsedniåkih izbora sa 57posto glasova, joã vlada i sprema se da kaopredsednik udje u 21. vek. Postao je svoje-vrstan fenomen.

Fuhimori je na poåetku karijere izgradioimidæ siromaãnog i rasno diskriminisanogåoveka, predstavýao se kao "David koji sesuprotstavýa Golijatu" – prepotentnim bel-cima, milionerima. Veliki deo stanovniãtvaidentifikovao se sa tom slikom o çemu.

Ubrzo se ispostavilo da i nije bio takosiromaãan. Kao poýoprivredni savetnik Ala-na Garsije, predsednika Perua od 1985. do1990. i tada vladajuñe partije APRA ( Alian-za Popular Revolucionar Americana osnov-ane 1924. kao pokret za borbu protiv ek-sploatacije Indijanaca i monopola SAD),"siromaãni Japanac" dobio je imaçe "Pam-

pa Bonita" od dvanaest hektara, a prodavao je i preprodavao, kaæu i posedovao, desetinezgrada u Limi. Garsija je bio åovek koji je iz

mandat. Stoga je blagovremeno poåeo dadopuçuje ustav raznim odredbama i aman-

dmanima, kako bi stvorio zakonsku osnovuda se i treñi put kandiduje za predsednika.Noãen vrtoglavim porastom popularnos-

ti u zemýi, a pogotovu u inostranstvu, poãto je peruanska policija na juriã oslobodila dip-lomatske taoce iz rezidencije japanskog am-basadora i pri tom likvidirala pripadnike"Revolucionarnog pokreta Tupak Amaru",Fuhimori je mislio da ñe lako proguratipromenu Ustava. Medjutim, proãle nedeýepobunila su se åetvorica sudija Ustavnogsuda. Fuhimori ih je skinuo sa funkcija pohitnom postupku, a predsednik suda dao jeostavku. Na glavnu ulicu u Limi izaãli su

studenti, traæeñi ostavku "diktatora Fuhimor-ija"; neki su pohapãeni, neki pretuåeni, us-postavýeni su red i mir, ali se åini da je Fuhi-mori ovoga puta preterao. Popularnost au-toritativnog predsednika poåela je da opada imedju siromaãnim slojevima stanovniãtvakoje ga je dva puta da sada dovodilo navlast.

U Peruu æive Indijanci, Crnci, Mulati,Japanci i Kinezi, a belo stanovniãtvo uglavn-om se nalazi u gradovima. Fuhimori, japan-skog porekla, nekada rektor poýoprivrednogfakulteta u Limi, teæiãte svoje prve prediz-borne kampaçe stavio je na selo i 1990. go-

dine pobedio visoko favorizovanog protiv-kandidata, poznatog kçiæevnika Maria Var-gasa Ljosu. Pri tome Fuhimorijeva majkanije bila nauåila ni ãpanski. Fuhimorijeviprotivnici naglaãavaju da ovaj Japanac nemanikakvih korena u Peruu, niko iz çegoveporodice joã nije ni sahraçen u Juænoj Am-erici, tek ãto su doãli, a eto veñ vladaju pos-tojbinom Inka.

NIOTKUDA: Alberto Fuhimori je napolitiåku scenu Perua banuo niotkuda. Desetdana pred predsedniåke izbore 1990. nikoniãta o çemu nije znao. Najednom su ze-mýu preplavili predizborni plakati Fuhimor-

ija kako sedi na traktoru obuåen u ponåo inarodu poruåuje: "Poãteçe, tehnologija,rad!" Kao predsedniåkog kandidata "folklor-

ladavine nikad dosta. Veñ sedam go-dina je Alberto Fuhimori predsednikPerua i 2000. godine mu istiåe drugi V

senke gurao prvu Fuhimorijevu kandidaturuza predsednika Perua. Garsija je za vremesvoje vladavine ukinuo viãepartijski sistem,borio se za podræavýeçe i nacionalizacijubanaka, finansijskih institucija i osigurava-

juñih kompanija. Apristi, komunisti i socijal-isti ustupili su u drugom krugu izbora 1990.svoje glasove Fuhimoriju. Kada je doãao navlast, Fuhimori se sa svima obraåunao, aGarsija je prognan.

Joã kada je prvi put istakao kandidaturuza predsednika Perua, profesori univerzitetana kojem je Fuhimori radio, napisali supeticiju protiv çega upozoravajuñi da jeåovek sa "izraæenim autoritarnim" osobina-ma.

AUTOUDAR: Samo dve godine nakonãto je izabran za predsednika, Fuhimori je toi dokazao. "Black Horse", kako ga je nazva-la strana ãtampa, izveo je "autoudar" – sus-pendujuñi vaæeñi Ustav. Raspustio je kon-gres pravdajuñi se da ñe tako mnogo lakãestabilizovati privredu Perua. Mario VargasLjosa je tada æuåno od medjunarodne zajed-nice traæio da osudi Fuhimorija i kazni peru-ansku vladu ekonomskim i politiåkim sank-cijama (kao u sluåaju Haitija), kako to ne bipostao model po kome bi i "ostali latinoame-riåki diktatori" mogli da se uåvrste na vlasti.Ljosa je u dræavnim medijima Perua progla-ãen za neprijateýa i antipatriotu, joã ranije jeocrçen kao glasnogovornik belaca i boga-taãa, simpatizer SAD, a uz to je joã i ateista.

Åiçenica je da je Fuhimori suzbio in-

flaciju i stabilizovao privredu Perua. Med- jutim, protivnici mu zameraju da od bogatezemýe pravi japansku koloniju. Umesto daulaæe u sopstvenu proizvodçu, Peru izvozibakar, olovo, cink, pamuk spada u najkvali-tetnije na svetu, poznat je po duvanu i kafi,ima sopstvene izvore nafte. Siromaãtvo je idaýe ogromno u Peruu.

Nije åudo ãto Fuhimori dobro prolazi saparolama, o ureðeçu zemýe po uzoru na Ja-pan i dostizaçu çihovog standarda, a is-tovremeno, po uzoru na apriste i peruanskekomuniste, proklamuje socijalnu jednakost.

Najveñi stepen popularnosti Fuhimori je

dostigao kada se krvavo obraåunao sa teror-istiåkom organizacijom "Sendero Lumino-so" (Svetla staza) i dokazao da je u staçu daåvrstom rukom vodi zemýu. Fuhimorijevadesna ruka postao je kapetan VladimiroMontesinos, bivãi ãpijun i advokat narkodil-era, ekspert za specijalne operacije. MarioVargas Ljosa tvrdi da je çegova politiåkakarijera meteorski napredovala kada je us-peo da uniãti svu dokumentaciju o Fuhimor-iju koja se nalazila u sudskim arhivima i ko-mpromitovala predsednika da je utajivaoporez prilikom prodaje nekretnina. Fuhi-mori je i daýe predsednik Perua i kao Ja-

panac u podnoæju Anda jedan od najzan-imýivijih savremenih politiåara. s

MIRJANA ILIÑ

JAPANAC U PONÅU:A. Fuhimori

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronaðete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 4114. JUN 1997.

MERIDIJANI

MOSKVA

GenocidSmrt najmaçe 20 ýudi od loãe votke u

sibirskom gradu Krasnojarsku ukazuje nasvu hitnost borbe protiv ilegalne proiz-

vodçe i krijumåareça alkohola po Rusiji,kaæu zvaniånici u Moskvi. Tragedija uKrasnojarsku, dodaju oni, koju su desetinedrugih jedva preæiveli, samo je mali primervelikog problema. Mnogi osiromaãeni Rusikupuju jeftin alkohol sumçivog kvaliteta uhiýadama kioska ãirom zemýe. "Od tro-vaça laænom votkom godiãçe u Rusijiumre 50.000 do 100.000 ýudi. To je katas-trofa, pravi genocid", kaæe Vladimir Jaroh,ãef moñnog lobija proizvoðaåa alkoholnihpiña "Spiritprom". Tradicionalni, legalniproizvoðaåi danas dræe 24 odsto træiãtaruske votke. Ovlaãñeni strani uvoznici kon-troliãu jos pet pocenata. Ostatak je falsifiko-vani domañi otrov, ili alkohol prokri- jumåaren iz inostranstva koji je podjednakoopasan. Brojke koje navodi Jaroh veñe suod zvaniåne statistike koja kaæe da je od tro-vaça alkoholom tokom proãle godineumiralo 26 na svakih 100.000 Rusa, ili uku-pno oko 35.000 ýudi. Meðutim, i te brojkesu dva puta veñe od onih iz 1990. Dræavnastatistika tvrdi da proseåan Rus svakogdana popije 250 grama votke. Votka seprodaje svuda, po ulicama i podzemnimprolazima i niko ne zna otkud dolazi. Vlada je uvela sistem dozvola i specijalne etiketene bi li naterala prodavce da proåiste po-nudu, ãto nije dalo nikakav rezultat. "Sve terezolucije su donete u najboýoj nameri dase spreåe hiýade ærtava i da dræava doðe doprihoda od poreza. Ali, rezolucije jed-nostavno ne mogu da se sprovedu." Smrtnaopasnost od metilakohola je samo deoruskog problema sa votkom. Zvaniånici seæale da crna pijaca oduzima dræavnoj blaga- jni preko potreban novac. Pre revolucije1917, car je raåunao da ñe od poreza na vot-ku skupiti treñinu budæeta dræave. Danasvotka dræavnoj kasi donosi jedva dva pro-

centa. Rusija ima dugu istoriju u borbi sazloglasnom vezom svog stanovniãta sa vot-kom, ali je svaka zabrana uvek vodila ka joã

æeãñem troãeçu alko-hola. Posledçi pokuãajuåiçen je tokom zavr-ãnih godina æivota So-vjetskog Saveza kada

je predsednik Gorbaå-ov zaveo oãtru prohi-biciju. Prodaja ãeñera je tada naglo skoåila a"samogoni" su pretva-rali u alkohol sve ãto semoglo – od krompira iæita, do drvenih cepa-

nica. Na hiýade ýudi je otrovano. Industrijase vratila na normalu poåetkom devedese-tih, ali ne za dugo. Legalno proizvedenavotka jeste najjeftinija na svetu, ali je Rusi-ma sve skupýa. Proãle sedmice proizvoðaåisu vladi predloæili plan o prodaji jeftine ali

dobre "narodne votke". Koãtala bi 2000rubaýa maçe i, kako proizvoðaåi obra-zlaæu, "razlika (od 40 centi) je znaåajna zaproseånog Rusa koji zaraðuje 100 dolarameseåno".

PEKING

EpopejaKao centralni kulturni dogaðaj u slavu

povratka Hongkonga matici zemýi, u Kini je u utorak prikazan skupoceni filmski ep oOpijumskom ratu 1842. godine kada je Bri-tanija osvojila svoj komad Kine. Ãef diplo-

matije Ñijen Ñiåen i drugi velikodostojnicigledali su prvu projekciju "Opijumskograta" reæisera Ksie Ðina u Velikoj palati nar-oda, u srcu Pekinga. Komunistiåki voði,reãeni da osnaæe svoj ugled naruãen neza-dovoýstvom zbog razmaha korupcije ikriminala, veñ duæe od godinu dana ek-sploatiãu 1. juli, datum povratka Hongkon-ga, u bezbrojnim napisima u ãtampi,televizijskim programima i muzejskimpostavkama. Glavnu ulogu u proslavamadobio je "Opjumski rat", raskoãna ko-stimirana drama u trajaçu od tri i po sata.Kaæu da je to najskupýi film ikada napravý-en u Kini i da je koãtao bar 12 miliona dola-ra. Biritanija je 1842. krenula u rat poãto jekineski zvaniånik po imenu Lin Zeksu iz juænog grada Guangdæoua 1839. zaplenio ibacio u more 1,360.000 kilograma opijumakoji su uvezli britanski trgovci da bi finan-sirali probitaåni izvoz kineskog åaja. Kines-ka vojska je brzo potuåena. Poniæena dinasi- ja Ñing bila je prinuðena da predaHongkong Britaniji, åime je poåelo sto god-ina dugo opadaçe moñi carstva uz ko-madaçe Kine od strane kolonijalnih sila.Gubitak Hongkonga, uprkos kasnijim viso-ko profitabilnim vezama matice sa koloni- jom, bio je uvek duboka rana kineskom na-cionalnom ponosu. Zato ãto je isprovocirao

Britance, funkcioner Lin je kaæçen progon-om u zabaåenu zapadnu Kinu. Ali, i danasKinezi na Lina gledaju kao na narodnog junaka i primer poãteça. "U tom ratu nije upitaçu samo britanski uvoz droge u Kinu

veñ i korupcija dinastije Ñing", izjavio jereæiser Ksie pred premijeru. "Verovatno susvi Kinezi zainteresovani da vide film. Opi- jum je doneo ogromno zlo kineskom nar-odu koje generacijama nije izleåeno. SviKinezi treba toga da se señaju", kaæe vlas-nik jedne kçiæare u Pekingu. Glumac BaoGuoan, koji igra Lina, kaæe da je çegov junak bio ispred vremena jer je teæio veza-ma sa strancima. "On je æeleo da trguje saZapadom. Jedino åemu se opirao bilo je bri-tansko rasturaçe opijuma po Kini." ReæiserKsie nije imao problema da naðe novac zafinansiraçe najskupýeg kineskog filma.

Narodna oslobodilaåka armija poslala jetrupe da igraju carske vojnike u scenama bi-taka, ãto pojaåava utisak, kaæu posmatraåi,da vladajuña partija sve jaåe igra na plimunacionalizma u zvaniånoj kulturi.

VAÃINGTON

UzletInostrana ulagaça u ameriåke firme

vinula su se na rekordnih 80,5 milijardidolara tokom proãle godine kada su strancikrenuli u grozniåavu kupovinu fabrika, ba-naka, osiguravajuñih druãtava, komuninka-cionih i usluænih firmi. U upravo objavýen-om godiãçem izveãtaju ministarstva trgo-vine SAD kaæe se da su inostrana ulagaçau kupovine lokalnih kompanija skoåila za41 odsto u odnosu na 1995. godinu kada seiz sveta slilo 57,2 milijarde dolara. Brojpojedinaånih kupovina u vrednosti veñoj odmilijardu dolara viãe se nego udvostruåio –na 19 u odnosu na 9 iz 1995. Najveñih in-vesticija – onih od preko dve milijarde dola-ra – bilo je osam u odnosu na prethodnihpet. Strana ulagaça u SAD neprekidno ras-tu veñ åetiri godine otkako su 1992. pala na

15,4 milijarde dolara. Novi zbir od 80,5milijardi je rekord svih vremena kojim jenadmaãen stari od 72,7 milijarde, postavý-en 1988. Britanci sa uloæenih 15,5 milijardiu proãloj godini vode ispred svih nacija.Slede Nemci sa 13 milijardi, Kanaðani sa10,2 milijarde, pa Japanci sa 9,3. Uameriåke usluæne delatnosti stranci suproãle godine investirali 15,3 milijardedolara, ãto je dvostruko viãe nego pre-thodne. Najviãe se traæe banke, osigurava- juña druãtva, komunikacije i firme zaposlovne servise. U ameriåke proizvodnehale stranci su uplatili 29 milijardi dolara,

pre svega u one koje se bave razvojemmoderne tehnologije s

PRIPREMA AGENCIJA BETA

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.42

KULTURA

"ZVEZDANA" GLUMAÅKA PODELA:"Hamlet" Keneta Brane

Ãekspir na filmu

Åekajuñi MagbetaZar ne treba biti zadovoýan kad film svojoj masovnoj publici umesto

detektiva u Los Anðelesu ponudi detektiva u Elsinoru?

NAJNOVIJA INKARNACIJA:"Romeo i Julija" Baza Lurmana

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 4314. JUN 1997.

Nema nijednog razloga protiv koriãñeça Ãekspirovih drama kao filmskih scenar-ija. Da su to romani, moæda bi se trebalo bojati da ñe neãto vaæno iz çih nestati ili da

je neãto neizrecivo drugim jezikom. Ovako na kocku stavýamo samo åuvenu "auru",okolnost da je pozoriãna predstava jednokratno i neponovýivo izvoðeçe, a moæemoda dobijemo mnogo viãe od toga. Kad bi naãa pozoriãta bila gråki amfiteatri, kad bis-mo u çima sedeli u svitaçe okruæeni oblacima, pticama i vetrom, sa sveãñu da je to uåemu uåestvujemo blisko ritualu, sve bi moæda bilo drugaåije; ali naãe pozoriãte jegraðanska zabava na koju dolazimo umorni, posle dugog radnog dana, donoseñi hor-izont oåekivaça i perceptivne moguñnosti koji su u velikoj meri veñ oblikovani fil-mom. Na okolnost da je film na kraju dvadesetog veka preuzeo veliki broj funkcijakoje je ranije imalo pozoriãte, pa evo i çegove tekstove, pozoriãte odgovarapokuãavajuñi da ponovo osvoji oblasti kojima je vladalo ranije, da opet bude ritualnoili da gledaoce ukýuåi u predstavu, ali to je sasvim druga priåa.

Naravno da ima loãih filmova, kao ãto ima i rðavih pozoriãnih predstava. Da bi sevidelo ãta sve film moæe treba samo uporediti neki od snimaka Ãekspirovih komada

koje je BBC pre izvesnog vremena napravio – koji se maksimalno uzdræavaju od ko-riãñeça filmskih sredstava i liåe na korektne, odliåno glumýene pozoriãne predstavesnimýene na filmsku traku – sa, recimo, Zafirelijevom filmskom verzijom Romea i

Julije iz sedamdesetih godina. Ãekspirova drama tu niãta nije izgubila, a dobila jemnogo.

Sociolozi bi moæda dodali joã neãto, nimalo beznaåajno: pozoriãte na Zapadu jeskupa zabava, bioskop nije; zar ne treba biti zadovoýan kad film svojoj masovnojpublici, kakvu nema nijedna savremena umetnost, i kakvu verovatno nijedna umet-nost nikad nije imala, umesto detektiva u Los Anðelesu ponudi detektiva u Elsinoru?

ZORAN MILUTINOVIÑ

"Hamletu". Za stotiçak dana snimaça,uglavnom u najveñim evropskim studiji-

ma u Ãepertonu, nekih 18 miliona

dolara i u pomalo zaboravýenojtehnici 70 mm nastaje novaverzija koja traje 242 minu-

ta, izmeãtena je negde nakraju devetnaestog vekau doba velikih tehniåkihizuma, kada su se uEvropi granice meçalekao u igrama "Riziko"ili "Diplomatija". Inte-gralna verzija prikazana

je na festivalu u Kanu, anaãoj publici je predstavý-eno 125-minutna varijan-

ta, koja ñe biti uglavn-om prikazivana u

bioskopima ãiromsveta. Braninu am-biciju da predstaviintegralni tekstdrame sasekla je

surova bioskopska realnost. Ipak, iz obevarijante zraåi plemenito ludilo najveñegnovog Hamleta Keneta Brane. Brana pri-kazuje "slatkog ludog princa" koji je tra-giåno svestan opãteg raspada koji se deãa-va oko çega, gde su se sve vrline pretvor-

ile u puku retoriku. Hamlet je prikazankao åovek od morala i akcije u vremenimakada svet preuzima politika. Rediteý Bra-

spir boýi scenarista od Dæoa Esterhazija("Basic Instinct", "Showgirls"...), koji jetrenutno najboýe plañen.

Ãekspir se konaåno svom silinomobruãio na Balkansko poluostrvo. Simul-tane premijere filmova "Hamlet" KenetaBrana i "Romeo i Julija" Baza Lurmanaponovo su pokrenule staru raspravu o Ãek-spiru na filmu – za i protiv. Ta dilema stara

je koliko i sam film. Jedan od prvih "film-skih" Hamleta bila je besmrtna Sara Ber-nar (1900), a dvadeset godina kasnije ko-stim danskog kraýeviña obukla je i films-ka diva Asta Nilsen. Uzviãenost i nepro-laznost tema, razuðena dramaturgija, is-frustrirani likovi, mnogo krvi i soåan dija-log åine Ãekspira i savremenikom gen-eracije koja oåekuje treñi milenijum, aHamleta çenim arhetipom.

BRANIN POVRATAK: Kent Brana je preuzeo vestalsku vatru filmskog Ãek-spira od Lorensa Olivijea i Orsona Velsa.Brana (1960) iza sebe veñ ima auto-biografiju prodatu u milionskom tiraæu iekranizaciji "Henrija V", "Mnogo buke nioko åega" i "Zimske biýke", a u pozoriãtu

je preko 300 puta igrao Hamleta. Nakon

krize u karijeri, koja je kulminirala "Fran-kenãtajnom" (bio je glavni glumac i redit-

eý) u produkciji Frensisa Forda Kopole, ikrize u privatnom æivotu (razveo se od su-pruge Eme Tompson), okreñe se

korenima svog uspeha i na- jveñem moguñem izazovu –

P

itaçe: Zaãto je u posledçedve godine u Holivudu i Brit-aniji nastalo desetak novih ek-ranizacija Ãekspira?

Odgovor: Zato ãto je Ãek-

v

Kauboj i robot Istorija filmskih adaptacija "Hamleta" i "Romea i Julije" toli-

ko je bogata da se gotovo potpuno preklapa sa istorijom kine-matografije: prvi "Hamlet" je snimýen joã 1900. godine, u reæijiFrancuza Klementa Morisa, sa Pjetrom Maçijeom kao danskimkraýeviñem i besmrtnom Sarom Bernar u ulozi Ofelije. Od tada jeãirom sveta snimýeno åak 43 verzije "Hamleta", a u glavnoj ulozisu se isprobali Lorens Olivije, Dæon Gilgud, Mel Gibson,

Kevin Klajn...i dok se veñina rediteýa trudila da se koliko-toliko dræi Ãekspirovog predloãka, neki su se trudili da seistaknu originalnim pristupom. U zanimýivije pokuãaje togtipa spada ãpageti-vestern "Dæoni Hamlet" (takoðe poznat ipod naslovom "Quella sporca storia nel West" iz 1972), tur-ski "Anðeo osvete", u kome je Hamlet æena, i Kaurismak-ijev "Hamlet ulazi u biznis" iz 1977. Po potrebi, melanholiåniprinc je morao da meça dræavýanstvo. Bio je Rus ("Hamlet iz Ãigrovske oblasti",1982) i Indus ("Hamlet ide u Mizoram", 1990). Uz izvestan napor, ovom spisku bi semogao dodati i jedan jugoslovenski film: "Predstava Hamleta u selu Mrduãa Doça",Krste Papiña iz 1974.

Stvar stoji sliåno i sa "Romeom i Julijom", dramom koja je prvi put ekranizovana1908, u reæiji Dæeja Stjuarta Blektona, i doæivela joã dvanaest verzija. U jednoj od

çih (kanadski "Rommi-0 and Julie-8) ýubavnici su roboti, a postoji i feministiåka("Giulietta e Romeo") i porno varijanta ("Tromeo and Juliet" Dæejmsa Gana iz 1995).D. A.

Detektiv u Elsinoru

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


44 VREME s 14. JUN 1997.

Intervju: Frano Cetiniñ

Beda malih naroda"Nazvati Andriña izdajnikom moæe samo jedan kçiæevni idiot,kreativno impotentan åovjek koji se dodvorava vrhuãci"

na veliko negodovaçe postavýaçekomada nekih hrvatskih pisaca naovdaãçe pozoriãne scene; anatemiãese svaka prisutnost hrvatske kulture uBeogradu.

Vaãe pitaçe me podsjeña na kçiguåiji je naslov åitav jedan program "Bije-

da malih istoånoevropskih naroda" Iãt-vana Biboa. Autor upotrebýava terminna çemaåkom koji je pun simbolike –Kleinestadterei, ãto je majstorstvo pra-výeça dræava koje "dræe vodu dok majs-tori ne odu"... Njemaåki i francuski nar-od, koji su samo u ovom stoýeñu upril-iåili dvije velike klanice, pomirili su se jer su imali na åelu dva velikana evrop-ske povijesti XX stoýeña kakvi su DeGol i Adenauer, a imali su iza sebestraviåno povijesno iskustvo. Topomireçe uz Te Deum u katedrali 1961.godine za mene je moæda najvaæniji

dogaðaj u Evropi tokom naãeg stoýeña.Ãto se tiåe izvoðeça hrvatskih autoraovdje, i hrvatske tankoñutnosti prematome, o tome se moæe govoriti na nivoupatologije. Svi oblici druãtvenog æivota

poprimaju patolo-ãke forme. Hrvats-ka i srpska politiåkapatologija ne mogu jedna bez druge,hrane se jedna dru-gom u negativnomodrazu. U srpskompolitiåkom biñu jeprisutna inkluzivno-st, od uzreåice "svismo Srbi" pa na-daýe, kod Hrvata jeu politiåkoj pa-tologiji prisutna ek-

skluzivnost – sve ãto nije hrvatsko je"remetilaåki åimbenik". Dakle, s jednestrane nemoguñnost asimilacije, s drugeasimilacija koja se na politiåkoj ravniåesto pretvara u imperijalni pokret. Takonastaju fantazmi o granici kod Karloba-ga, ili ovaj egzodus iz Hrvatske na krajuXX stoýeña.

Moæda se, ipak, pomirimo u Evro-pi, kao u novom "zlatnom teletu"...

revodilac i publicista iz Pariza,Frano Cetiniñ jedan od urednikasrpskohrvatskog programa RFI,P

boravio je ovih dana u Beogradu. Isko-ristili smo tu priliku za razgovor sa pre-vodicem De Ruæmona i Morisa Æolija

"VREME": Vaã prevod De Ruæmo-

na posledçi je objavýeni "predratni"prevod saåiçen na "zapadnoj" varijanti naãeg jezika, a objavýen u Srbiji.Rat je napokon zavrãen, ali traume suostale. Ima li izgleda da u bliæojbuduñnosti primeri srpsko-hrvatskekulturne saradçe ne budu samo"izgredi" i "incidenti"?

FRANO CETINIÑ: Ne znam zaãtobi to bilo tako, jer ako politiåke iprivredne mafije sa obiju strana normal-no suraðuju sve vrijeme rata, zaãto to nebi åinili ýudi koji se ne prepoznaju utome? Treba unaprijed izbjeñi laæne

dileme da li je to jedan ili su dva jezika –svejedno je, to niãta ne rjeãava. Vaæno jeda se moæemo razumjeti. Åesto sam setokom ovog rata prisjeñao Disove pjes-me "Naãi dani" – nema niåega ýepãeg niaktualnijeg ni u hr-vatskoj ni u srpskojliteraturi. Kakoiskýuåiti iz hrvat-skog kçiæevnogkorpusa Desnicu iliPreradoviña? Sud-bina jednog An-driña kada ga pred-sjednik hrvatskogSabora proglaãavaizdajnikom mjera je beãåaãña koje seodavno piãe naovim prostorima.Nazvati Andriña izdajnikom moæe samo jedan kçiæevni idiot, kreativno impoten-tan åovjek koji se dodvorava aktuelnojvrhuãci. S druge strane, ne znam zaãto uBeogradu ne bi bilo prisutno djelo jed-nog Krleæe, Matoãa ili Tina Ujeviña, aneka se katedre dogovore kako ñe ih

podijeliti i tretirati!U delu hrvatske javnosti kojimoæemo nazvati neoficijelnim naiãlo je

"Ideologija je, u stvari,traæila da svi budemonacionalisti, ali dasluãamo jednog,

komunistiåkog Boga.Zato se sve zavrãilo –u okriýu Ðavla..."

na je dirigent sjajne glumaåke ekipe i na- jambicioznijeg kastinga posledçe dekade:osim vodeñih Dæuli Kristi, Dereka Dæeko-bija i Kejt Vinslet, u epizodama se pojav-ýuju Dæek Lemon, Åarlton Heston, Bili

Kristal, Robin Vilijams, Æerar Depardje...Dovoýno populistiåkog materijala i"zvezdana" glumaåka podela garantujuovom filmu, åak i kod nas, komunikacijusa gospoðom i gospodinom proseånimbioskopskim gledaocem. Ãkolarci ñeverovatno efektno na ovaj naåin da eskivi-raju åitaçe lektire, a najinteresantnija ñebiti reakcija naãeg teatarskog krema, uvekspremnog da i diletantizam Vihtjukove"Salome" proglasi remek-delom. Moædafimske obrade Ãekspirovih dela budu im-puls buðeça za naãe uspavano pozoriãte.

BEZ ILUZIJA:Baz Lurman ("Plesdo ýubavi") je u "Romeu i Juliji" svoje

junake obukao u neãto modernije kostimenego Brana u "Hamletu" ili Riåard Loen-krejn u "Riåardu III". Radça filmasmeãtena je u izvesni Verona biå (asoci-

jacija na originalnu Veronu ali i poznatuplaæu pored Los Anðelesa), negde ubliskoj buduñnoti, gde konkurentske biz-nis familije Kapuleti i Monetgje, ma-nipuliãu æivotom u svim çegovim aspek-tima. Romeo, çegova druæina i kon-kurentska banda nastali su u tradiciji"Priåe sa zapadne obale", koja je takoðe

nastala prema ovoj Ãekspirovoj drami.Kod Lurmana su Julija (Kler Dejns) iRomeo (Leonardo di Kaprio) preranoodrasli tinejdæeri, koji u svetu bez iluzija

jedini spas vide u ýubavi.VERNOST ORIGINALU: "Romeo i

Julija" u svojoj najnovijoj inkarnaciji sjaj-na je postmodernistiåka koreodrama, ukojoj detaýi (savremeno oruæje nosi na-zive "rapir", "dugi maå" i sl., da bi se saåu-vala verodostojnost originalnog dijaloga)govore koliko i veåni Ãekspirovi stihovi.Muzika devedesetih stvara u ovom filmu

åudesnu kombinaciju, i nameñe se kaomoguñe autentiåno åitaçe Ãekspira prim-ereno naãem vremenu, a da se ostane ve-ran originalu. Lurman, koji dolazi iz svetapozoriãta, odliåno je izbegao sve zamkeekranizacije drame i napravio je uzbudýivfilm koji predstavýa novo poglavýe upriåi o Ãekspiru na filmu, koja ñe, åini se,biti veåna i aktuelna i kada viãe ne budefilma. Ili, kako bi to sam veliki majstor re-kao: "...Æivot je pun buke i besa, koji neznai niãta". Ko zna, moæda ñe upravoMagbet biti novi veliki izazov, jer Polanskii Kurosava nisu rekli sve o åoveku kogasu kroz æivot gonile ambicije i zloåin. s

DINKO TUCAKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 4514. JUN 1997.

Åesto ste pisali o Evropskoj uniji içenim kontroverzama. Kako gledatena pokuãaje (jugo)istoånih Evropýanada se integriãu u EU?

Takve napore ne vidim. To su obiåno

tek gestikulacije. Nisam baã siguran daFraço Tuðman æeli uñi u Evropu, jer bito znaåilo odricaçe od çegove op-eretske svemoñi, kao ãto to ne æeli niMiloãeviñ, jer bi time sav çihov ratniprofit morao otiñi na burzu. Oni æelesamo jaku dozu etatizma koja ñe im ga-rantirati pravo na drumsko razbojniãtvo.Ima tu, uostalom, mnogo utopijskesvijesti, naivne vjere da se moæe dekre-tom proglasiti kraj komunizma i odiduñeg ponedjeýka uploviti u Evropu...Vjeruje se da se ulaskom u taj klub neãtomoæe na tacni dobiti. Ponovit ñu meni

dragu misao najveñeg marksiste zvanogGruåo Marks: "Nizaãto na svijetu ne bihpostao ålan kluba koji me æeli primiti uålanstvo"...

Dosta se govorilo i pisalo u naãoj javnosti o angaæmanu francuskih"novih filozofa" poput Gliksmana,Finkelkrauta, Anri-Levija, Briknera idrugih u ratu na podruåju bivãe Jugo-slavije. Vi niste u svojim tekstovimabili baã neæni prema çima...

U svom pitaçu ste upotrebili jednuantifrazu – novi filozofi. Nisu oni ninovi, ni filozofi, a "angaæman" tih bivãihmaoista bio je tragikomiåan. Znam dostao nekim od tih angaæmana za pojedine jugoslavenske narode i o çihovom nas-tanku i motivima, i to toliko da me jestid. To je iãlo do karikature. Jedan odçih je oåekivao, znam to pouzdano, inapad JNA na osjeåku katedralu, insta-lirao je kamere da to snime. I treñe, tonije ni pravi angaæman, nego estrada.Znam mnoge istinske francuske intelek-tualce, poput Kornelijusa Kastorijadisaili Æan-Fransoa Revela, koji se nisu an-gaæirali u Jugoslaviji baã zato ãto su bili

svjesni bezbrojnih moguñnosti zloupo-trebe. Oni su to sve teãko proæivýavali,zadræavajuñi savrãeno poznavaçe situ-acije i kontakte sa tim ýudima, ali se ni-kako nisu angaæirali poput ovih, åiji jeangaæman bio iskýuåivo u svrhu vlastitetelevizijske promocije. I to bih opet citi-rao Gruåa Marksa – oprostite mi zbogmog odocçelog marksizma – "ako imatenevoýa i problema u æivotu, uzmite ad-vokata: i daýe ñete, doduãe, imati prob-lema i nevoýa, ali ñete barem imati ad-vokata"... Takvu ulogu su igrali "novifilozofi".

Upravo tzv. nove filozofe åesto na-zivaju "medijskim intelektualcima".Poãto i sami radite u jednoj medijskoj

kuñi, i æivite u druãtvu pre-plavýenom sofisticiranimmedijima, kako gledate natu pojavu? Postoje li,uopãte, "medijski intelek-

tualci"?To ovisi i o tome kako ñe-mo definirati sam medij – jeli medij agora, ili je to samokatodna cijev. Ako je agora,onda je i Sokrat bio velikimedijski intelektualac. Ako je tek katodna cijev, onda jeto contradictio in adjecto.

Nedavno je u bibliotecisplitskog "Feral tribuna"objavýen vaã prevod kçigeMorisa Æolija "Dijalog upaklu izmeðu Makijavelija

i Monteskjea".U toj kçizi, koja je svoje-dobno brutalno krivotvorenai posluæila je kao pretekst zamonstruozni falsifikat zvan"Protokoli sionskih mudra-ca", Æoli govori i o tome, ãtonas "medijske ýude" moæeposebno zanimati, kroz ustaMakijavelija kao svog kçi-æevnog junaka, kako ñe svoje novinstvopodijeliti u tri grupe: sluæbeno, polus-luæbeno i nezavisno. Dakako, on nije bioglup pa je znao da ñe sluæbena glasila,samim tim ãto propovijedaju zvaniånastanoviãta, åitati mali broj ýudi, ali çi-hova je funkcija neophodna. Polusluæbe-na glasila ñe se proãiriti na ãire dru-ãtvene slojeve, na sve koji daýe od prih-vañaça stvarnosti ne idu, poãto "vlasttreba sluãati jer je od Boga dana". Poseb-no mjesto i najveñu paæçu Æolijev Mak-ijaveli posveñuje nezavisnim novinamai, naroåito, opoziciji svih vrsta – anarhis-tima, monarhistima, revolucionarima...Njihova je uloga osobito suptilna – oniñe konaåno opravdati vladarevu samo-

voýu... Zapaçujuñe je koliko ima, i naovim naãim prostorima, onih koji su uopoziciji ili nezavisnom novinstvu na"privremenom radu" i kakvu, idejnu ipraktiånu, konfuziju su u staçu proiz-vesti. To moæe biti osobito pouåno zaistinske nezavisne medije i stvarnuopoziciju kakvih ipak, hvala Bogu, ima.

I N F O B E Å

+ 431 15 10

Vi ste Koråulanin i dubrovaåki ðakkoji je dugo æiveo u Beogradu. Da li jedeplasirano pitati vas da li se i daýeoseñate Jugoslovenom?

Da, u onom najboýem smislu – akome budu åitali moji dragi sunarodçaci,nadam se da ñe shvatiti o åemu govorim,ako ne shvate – ãto ja mogu. Jugoslaven-stvo je bila hrvatska ideja. Åesto sam za20 godina boravka u Beogradu zamjeraoãto me mnogi moji sugovornici nisu ra-zumjeli kada sam govorio o federalizmu.Bilo mi je æao da Beograd nije mogaoizrasti u federalistiåki grad u kojem ñebiti zagarantirana egzistencija svihposebnosti, ali u jednom skladu. Nijekriv Beograd kao grad, on je i daýe ot-voren. Kriva je komunistiåka ideologija.Ne moæe se federalizam graditi na jed-noumýu. Ideologija je, u stvari, traæilada svi budemo nacionalisti, ali da sluãa-mo jednog, komunistiåkog Boga. Zato sesve zavrãilo – u okriýu Ðavla... s

TEOFIL PANÅIÑNASTASJA RADOVIÑ

D E J A N

T A S I Ñ

SEÑANJE NA DISA: Frano Cetiniñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


46 VREME s 14. JUN 1997.

Reå kritike

centra Dodona, priredio je prema kon-cepciji Ãkeýzena Maliñija u PaviýonuVeýkoviñ izloæbu slika, objekata i insta-lacija trojice mladih kosovskih umetnikaupotpuçenu jednom zvuånom kulisomkoja je u estetiåkom pogledu adekvatnasamom dogaðaju.

PROZIRNOST: Zatamçene slike –palimpsesti Maksuta Vezgiãija (1960)ispuçene su atmosferom likovnih konf-likata, intenzivnim sukobima bojenihpovrãina koje dinamiåki i agresivno

provaýuju preko ivice platna. One su is-tovremeno primer pseudogeometrijskeprizornosti osamdesetih, kada je slikapoprimila pikturalne osobine koje su jeodvojile od tradicionalnog shvataça lik-ovnosti. Potpuno izvan medijski deter-minisanog podruåja nalaze se simulacijeetno-objekata i instalacije Sokola Beñiri- ja (1964). Njegova asocijativna, nekadakonkretna i veristiåka, nekada aluzivna idvosmislena dela povremeno su hro-matski izrazito æivopisna, ali su tamantoliko i tragiåna. Isto, ako se gleda naåinupotrebe jezika plastiåke umetnosti,

moæemo reñi i za radove Mehmeta Be-hýuýija (1962).Ovi zatamçeni fragmenti slika, ob-

O d 1984. godine, kada je u SalonuMuzeja savremene umetnosti uBeogradu izlagao Dæevdet Dæa-

fa, potpuno je prekinuta komunikacija saonim ãto se deãava u kulturi i sferi lik-ovnosti kosovskih Albanaca.

U to vreme bio je najzanimýiviji al-banski slikar iz nekadaãçe Jugoslavije,koji je znatno premaãivao granice lokal-nog znaåaja. Njegov izloæeni ciklus slikapod nazivom Autobiografija ispuçen jedirektnim znacima vremena, jasnim up-

ozoravajuñim nagoveãtajima dogaðajakoji ñe tek uslediti, tematizovanimslutçama izraæenim vrlo ekspresivnimplastiåkim jezikom – nedvosmislenosvedoåi o predstojeñem sveukupnomcivilizacijskom porazu iniciranom upra-vo tih godina. Nimalo nije iznenaðujuñe,kada se danas gleda na taj umetniåkidogaðaj, da je neãto kasnije uslediopomenuti prekid. Jugoslovenska javnost je viãe od decenije ostala uskrañena i zaminimalni uvid u umetniåki rad kos-ovskih Albanaca.

Posle ove neprirodne dvosmerne ap-

stinencije, Centar za savremenu umet-nost jugoslovenskog Fonda za otvorenodruãtvo, u saradçi CZKD i Kulturnog

IZLOÆBE: PËRTEJ

Mladi i gnevni Radove trojice kosovskih umetnika povezuje autobiografska crta

jekata i ambijenata, raðeni uglavnom bi-tumenskom masom sa aplikacijama, us-meravaju paæçu gledalaca prema auten-tiånim karakteristikama opãteg i umet-niåkog ambijenta. Elektroakustiåka

pozadina muziåkog rada Ilira Bajrija(1969) zaokruæuje ukupni utisak oveizloæbe dajuñi mu joã jednu dodatnuuznemirujuñu i uzbudýivu dimenziju.

IZRAZ: Umetnost novijeg vremenaponovo je snaæno istakla kreativni men-talitet sazdan na åiniocima genius loci.Otelotvoreni znakovi vremena nastali u jednom krajçe specifiånom socijalnom ipolitiåkom ambijentu i preneti delimakoje vidimo na ovoj izloæbi mogu de-limiåno biti shvañeni i kao svojevrsnahronika epohe, ali su oni pre toga i au-tentiåni umetniåki iskazi – plastiåkim

jezikom formulisana svedoåanstva otamoãçoj estetiåkoj svesti koja seformira u krilu mladih kosovskih stvara-laca.

Ako se tako gleda, svaki od ovih ra-dova ima i autobiografski karakter –åvrstu potvrdu istinskog iskustva ima-nentnog prikazanim delima. Viãeznaåe-çski i viãeslojni kontekst podruåja ukome se ova i ovakva umetnost raða ukreativno relevantnom stvaralaãtvu uvekpronaðe najprimereniji estetiåki izraz.

IMPLIKACIJE: Originalni nazivove izloæbe-projekta je Përtej . Dao ga jeçen autor Ãkeýzen Maliñi, a on znaåipreko, iznad, s one strane, ne libeñi se dau prigodnoj najavi – pored suãtinske kar-akteristike ove umetnosti rezistencije ek-splicirane pitaçem: da i je pojava gen-eracije mladih i "gnevnih" kosovskihumetnika samo potres od lokalnogznaåaja?, ili oni, kao autentiåni razbijaåikonvencija i provincijalizma, mogu ipakda uspostave i ãiru komunikaciju sasavremenim umetniåkim tokovima? –ukaæe i na çen socijalni i idejni karakter."Iako ih ne smatramo nevaænim, i ne

beæimo od provokativnog karaktera projekta, æeleli bismo da preñutimo i igno-riãemo sve te objektivne i pretpostavý-ene neumetniåke implikacije kako bismoizmeðu Kosova i Beograda uspostavilikomunikaciju kroz univerzalni jezikumetnosti i one duhovne preokupacijekoje nadilaze danaãçu razdrobýenu,ksenofobiånu i zatrovanu balkansku re-alnost." Oåigledna je æeýa i namera seri-oznih umetnika da budu i ostanu iznad ilis one strane æivotne stvarnosti. I u tomsmislu je izloæba Pertëj svakako i znaåa- jan åin i vanredno zanimýiv podatak.

Ãtaviãe, ona bi stoga trebalo da bude iobostrano defrustrirajuñi dogaðaj. s

JOVAN DESPOTOVIÑ

D E J A N

T A S

I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 4714. JUN 1997.

S

Vensli Klarkson: "Kventin Tarantino"

A zabava traje"Da nije uspeo na filmu, Kventin biverovatno zavrãio kao serijski ubica",

(R.Ejveri, Kventinov prijatelj)

zbog åega je to bitno, Kventin je odgovorio: "Pre no ãto zbriãeåoveka s lica zemýe, Soni Åibakaæe: Oni koji åuju ove reåimoraju da umru."

Kventin i Erik Stolc postalisu prisni prijateýi joã od onogçujorãkog susreta na Brod-veju, pa je mladi glumac, prem-da nenamerno, znaåajno po-mogao Kventinu da odluåi ãtadaýe da åini sa svojim privat-nim æivotom.

Njih dvojica sastala su se uKventinovom stanu da bi porazgovarali o eventualnoj ulozi za Stol-ca u Priåama. Glumac je seo na kauå naspram Kventina, i razgovor

je poåeo. Iznenada, Stolcov pogled privuklo je jedno malo uýe naplatnu, okaåeno iznad kamina, meðu svim onim filmskim suveniri-ma. Na slici je bila æena koja spava na kauåu. Kventin se baã spre-

mao da zapoåne priåuo istoriji svog kvarta,kada ga je Stolc pre-kinuo. "Åekaj, ispri-åaj mi priåu o ovojslici. Ãta znaã oçoj?"

Kventin mu jesaopãtio da je slikadelo Grejs Lavlejs, jedine prave ýuba-vi u çegovom æi-votu. Iskreno jeæalio zbog toga

ãto su pred çegov odlazaku Amsterdam raskinuli, pa je priznao Stolcu da oåaj-niåki æeli da je povrati.

Stolc je sedeo i sluãao Kventina kako prvi put posle nekolikomeseci pred nekim otvara srce. Oni silni sastanci, konferencije i in-tervjui, nisu mu ostavýali vremena ni da zapoåne priåu o takvim,liånim stvarima, pa mu je silno bio potreban neko ko bi ga sasluãao.

Stolc je pokazao saoseñaçe, i ponudio Kventinu savet. "Moraãda se pomiriã s çom. Jedino ãto je vaæno jeste sreña u liånom æivotu.Moæeã da budeã najveña faca u gradu, ali to ti niãta ne vredi ako nisisreñan sam sa sobom."

U narednih nekoliko meseci, Kventin je uspeo da se ponovo zbliæisa Grejs. Ona je postala tako znaåajan deo çegovog æivota, da je mo-tocikl kojim Buå u Priåamabeæi od onih siledæija nazvao... Grejs.

Na dan sedmog aprila 1993. godine, Kventin je otiãao u nostal-giånu posetu svojim starim drugovima u Video arhivu, da bi pro-slavili ameriåko video-izdaçe Uliånih pasa. U toku æivog dvoåa-sovnog sastanka, odgovarao je na pitaça svojih bivãih muãterija ikolega o tom filmu. Na kraju je potpisivao plakate ãtampane u og-raniåenom tiraæu, prodavane u korist Filmskog i TV arhiva Univer-ziteta Kalifornija u Los Anðelesu.

Jedan od ýudi iz Arhiva prokomentarisao je: "Kventin je bioistinski nervozan, poãto je verovao da ñemo ga staviti na muke."

Povratak meðu drugove iz Arhiva za Kventina je predstavýaopomalo neobiåan doæivýaj. Niko osim çih nije odista znao koliko jevremena i truda on posvetio filmovima. U Holivudu su na çegagledali pomalo kao na nekakvo dete koje je doãlo niotkuda i doåeka-lo se na noge. A Kventin je sve unapred isplanirao s pedantnoãñu

generala koji planira svoj pohod. On je imao svoju misiju...s

(Poslednji nastavak iz bigrafije poznatog reditelja koju su upravo objavili"Prometej" i Jugoslovenska kinoteka)

(Avenija Grinbajer,Glendejl, Los Anðeles,

proleñe 1993.)tigavãi u Kventinov novistan, Travolta je s velikim

uzbuðeçem otkrio da jeon po dolasku u Los Anðeles1974. godine æiveo u tom istomstanu.

Uz pomoñ i te neobiånekoincidencije, dvojica ýudi suvrlo brzo pronaãla zajedniåki

jezik. Seli su u Kventinovudnevnu sobu pretrpanu film-skim suvenirima i zapodenuli razgovor, popili po åaãu kalifornijskogãardonea, pa krenuli na veåeru. Posle toga su se vratili u stan i odi-grali nekoliko druãtvenih igara zasnovanih na filmovima (ukýuåu-

juñi i Kventinovu omiýenu igru, sluåajno zasnovanu na TV emisiji Dobro doãao, Kotere – Welcome Back, Cotter, po kojoj je Travolta

postao poznat). Travolta je (naravno) pobedio, da bi se potom uputilina noñnu kafu u Kanters Deli, na Bulevaru Ferfaks. A onda su seponovo vratili u stan.

Tada je Kventin rekao Travolti sve."Ãta si ti zapravo uradio, Dæone?""Molim?", zaåuðeno je reagovao Travolta."Zar se ne señaã ãta je o tebi rekla Polina Kael

(Pauline Kael)? Ãta je Trifo (Francois Truffaut) rekao otebi? Ãta je o tebi rekao Bertoluåi (Bernardo Bertoluc-ci)? Zar ti nisi svestan ãta znaåiã za ameriåki film?Dæone, ãta si ti zaista uradio?

Travolta je bio zaprepaãñen i veoma povreðen takvimnapadom. Istovremeno je, meðutim, bio i dirnut. Shvatio

je da Kventin æeli da mu kaæe kako je on obeñavao viãe

nego bilo ko drugi. Travolta je iz Kventinovog stana otiãaorano ujutro, podvijena repa. Bio je poraæen. Neprestano jerazmiãýao: "Boæe dragi, mora da sam bio straãan glumac."A eto, iako ga je filmski kritiåar Polina Kael nekada poredila s Bran-dom (Marlon Brando), çegova karijera bila je u potpunom ñor-sokaku.

Nekoliko meseci kasnije, Majk Medsen se odrekao uloge Vin-senta Vege u Priåama, poãto je veñ bio angaæovan na tri uzastopnasnimaça. Kventin je poslao scenario Travolti sa porukom "pogledajVinsenta", ispisanom na prvoj strani.

Kventin je zapravo u tom trenutku veñ znao da ñe Travolta bitiåak i boýi Vinsent od Medsena. Åinilo se, meðutim, da je on jedinikoji tako misli. U "Miramaxu" su svakako bili uæasnuti kada su prviput åuli da se spomiçe Travoltino ime. Æeleli su glumca jaåe repu-

tacije. Travolta je i sam rekao Kventinu: "Ovo je jedan od najboýihscenarija koje sam proåitao, jedna od najboýih uloga koje mogu dazamislim, ali æelim ti sve najboýe, poãto ne verujem da ñe ti poñi zarukom da i mene ubaciã u projekat." Kventin je, meðutim, åvrsto os-tao pri svome, istiåuñi sasvim nedvosmisleno da ñe Priåe snimitisamo ukoliko "Miramax" prihvati Travoltu.

Morao je, uz to, i da ubedi Travoltu kako je to savrãena uloga zaçega. Travolta, inaåe pripadnik scijentoloãke crkve, gajio je u tompogledu izvesne sumçe. Strahovao je da ñe Vinsent, sa svojom ig-lom i automatskom puãkom, sluæiti kao loã primer.

Ãto se Kventina tiåe, onih dvanaest sati provedenih sa Travoltom,predstavýalo je savrãenu, standardnu glumaåku audiciju. On je odranije imao obiåaj da provede makar po jedan dan sa glumcem koji

je kandidat za znaåajnu ulogu u çegovom filmu. Trebalo je da se

"navuku" na tarantinizme, ili da propadnu. Jedno od klasiånih pitaçakoje je postavýao glumcima bilo je ãta misle o zvezdi japanskih ak-cionih filmova, Soniju Åibi. Kada se jedan glumac usudio da pita

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


48 VREME s 14. JUN 1997.

Pozoriãte: Hi-fi

Balkanske mutacije"Balkanska tehnologija æivota gusta je, dråna smesa derta,inata, sadizma i mazohizma, dionizijskog zanosa i gluposti",kaæe Goran Stefanovski

koæi osetila mobilizaciju za graðanskirat. Htela sam da Matejev problem nebude generalni problem, veñ da on imavrlo konkretan razlog zaãto se takoponaãa – jer je bio ærtva ovog rata. Pre

petnaest godina deda Boris je bio nekoko te "samo" psihiåki ugroæava, a danas je to åovek koji ti stavýa puãku u ruke,ne dozvoýava ti da proðeã ulicom zavreme demonstracija... "Netrpeýivost jepojaåana i odsustvom svake æeýe kodMateja da se suprotstavi torturi kojuzapoåiçe çegov deda. Vezujuñi ga lisi-cama, uspomenom na robijaãke dane,terajuñi sve iz svog stana, a sve u ciýu"prevaspitavaça", Boris pretvara dom urobijaãnicu, na koju se veñ privikao.Matej, iako vidi ãta se oko çega deãava,beæi u samoizolaciju.

TROÃENJE ENERGIJE: "Matej jeurbani klinac, priliåno izgubýen u pros-toru i vremenu, ali kome je veoma po-trebna ýubav, a da on toga nije nisvestan", kaæe Andrej Ãepetkovski, kojiigra Mateja u predstavi "Hi-fi". Ãepetk-ovski dodaje da nije ni åudo ãto se raða-

ju "mutanti", jer viãe ne postoji sistemvrednosti, ne postoji trend u muzici

ili oblaåeçu koji sepoãtuje, kao ãto je to biosluåaj ãezdesetih, se-damdesetih, osamde-setih... Da li, meðutim,vernost sebi moæe biti ipogubna ukoliko prelaziu tvrdokorsnost? "Ver-nost sebi ne shvatamkao tvrdoglavost", kaæeEnver Petrovci, koji upredstavi glumi Borisa,"a to ãto nam se kaonarodu dogodilo nije iz'hi-fija', veñ iz primi-tivnih razloga." Svakasliånost Borisovog stanasa "zakýuåanim" dræa-vama izgleda da je na-merna. "Potroãili smoenergiju i pamet boreñise sa staýinizmom, ne-majuñi u vidu da se izatog grma vaýao nacio-nalizam", smatra GoranStefanovski.

ZANOS I GLU-POST: U originalnom

tekstu Matej na kraju ludi. U predstavi"Hi-fi" to je ublaæeno, te Matej pronalazioslonac u svojoj devojci. "Meni je napretpremijeri", kaæe rediteýka Baletiñ,

"gospodin Jovan Ñirilov rekao da ovomkomadu niãta ne bi falilo da se zavrãi sa jednim mrtvim i da to, naravno, bude

Oni se prepoznaju veñ posle tri replike".To su: egocentriåni deda i buntovniunuk. Deda Boris, doãavãi iz zatvora,zatiåe svoj stan pretvoren u hipi-komu-nu. Novi stanari su: çegov unuk Matej,Matejeva devojka Mira, Amerikanac

koji je tu "u prolazu", Turåin za koga seispostavýa da je ýubavnik Borisovekñeri Soçe. Sluãa se muzika, puãi mari-huana i bezbriæno se æivi. Iz Matejeveperspek- t i v e ,

sve je toliko besmisleno da se ne vredi nioko åega truditi. Kontrast je pojaåan irediteýskim intervencijama: "Soça,danas, nije socijalistiåka direktorka, veñ

'butikaãica' u zlatnom kostimåiñu", kaæeHajdana Baletiñ i nastavýa: "Matej jepripadnik generacije koja je na svojoj

edavno je u Paviýonu Veýkoviñpremijerno izvedena dramaGorana Stefanovskog "Hi-fi", uN

reæiji Hajdane Baletiñ. Drama ima pod-naslov "pozoriãna mutacija" i bavi seizopaåenostima, mutacijama, kako druãt-

va tako i pojedinaca. "Mutira" åak iprostor: od sobe prepune drangulija, hi-fi opreme, æica, do zatvorske ñelije.Glavni likovi u ovom komadu su Boris,dogmatiåni starac i bivãi zatvorenik, iMatej, çegov unuk, sa minðuãom u uhu,koji æivi u Borisovom stanu. Reåenodrugom terminologijom, to je sukobizmeðu rokenrola i folka, a sliånostsa naãom svakodnevi-com viãe je nego oåi-gledna.

OGLEDALO: Pov-odom prvog pojav-ýivaça ovog komadapre petnaestak godina,Goran Stefanovski je izjavio da umetnost nijeogledalo nego åekiñ.Danas Stefanovski, za"Vreme", objaãçavasvoj stav. "Svaki kon-cept kulture je naåin nakoji jedno druãtvo ilipojedinac vide sebe, ilinaåin na koji æele dabudu viðeni. Tu se krijeogromna opasnost –ogledalo je åesto laæno, jer naåin na koji druãtvohoñe da bude viðeno jetiranija. Stoga umetnostmora da pronaðe tetaåke izobliåeça i da poçima udara kao åekiñ".Dogmatska druãtvastvaraju "mutante",poluýude, razapete izmeðu ideje o sebi ionoga ãto zapravo jesu. Tako je i saBorisom i Matejom. "Ono ãto je speci-fiåno za dramu Gorana Stefanovskog",

kaæe rediteý predstave "Hi-fi" HajdanaBaletiñ, "jesu odreðeni tipovi ýudi, pro-totipovi, bez neke dubýe psihologizacije.

"Ogledalo je åestolaæno, jer naåinna koji druãtvo

hoñe da bude viðeno je tiranija"

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 4914. JUN 1997.

Strip

Japanska vezaMladi autori se trude da podraæavaju japansku ãkolu stripa

toji sasvim odreðen naåin na koji crtaju

oåi i kosu. Sve je to toliko razliåito odonoga ãto nastoje da postignu autori stri-pa u Evropi..."

Pa iapk, uprkos ovim odrednicamakoje zvuåe tako negativno, zanimýivo jeda mnogi japanski autori uspevaju dakreiraju stripove od nesumýive vrednos-ti. Pitamo naãeg sagovornika da namopiãe naåin na koji Kapa bojs funkcion-iãe na italijanskom træiãtu?

"Kada odluåujemo koje japanskestrip albume da ãtampamo u Italiji, osla-çamo se na vlastiti ukus, ali i na ukuspublike, tako da jeprofil izdaça priliånoãarolik. Takoðe ob- javýujemo åasopispod nazivom Kapa Magazin (Kappa Ma-gazine). Sam naziv Kapa inicijal je naãeg japanskog partnerakompanije Kodanãa,ali ta reå oznaåava ifantastiåno biñe – patuýka ili trola.

Inaåe, pre tri godine poåeli smo daradimo na stripu 'Lupin III', tako ãto

smo pisali scenario koji su realizovali ja-panski crtaåi. Rezultat je neãto poputitalijanske verzije japanskog stripa... Na-kon toga je usledio projekat sliåne vrste– album 'Kroz kapiju' koji je kreiralaJapanka koja æivi u Italiji... Nedavnosmo poåeli da objavýujemo i stripoveitalijanskih autora, kao ãto su Davide To-folo (Davide Toffolo), i drugih. U ovommomentu je indikativno da neki od ja-panskih stripova objavýenih u Italijiimaju tiraæ jednak ili veñi od nekihnaslova produkcije Bonel i (Bonelli),koja predstavýa zaãtitni znak popular-

nog italijanskog stripa... Vremena semeçaju." s

SAÃA RAKEZIÑ

ke ponekad zavrãava tokom noñi", kaæeDe Ðovani. "On stripove åita skoro isk-ýuåivo u javnom prevozu, na putu odãkole do kuñe – dræeñi se jednom rukomza dræaåe u vagonu metroa, dok drugomrukom, upotrebýavajuñi samo tri prsta,okreñe stranice åasopisa... Kada izaðe izmetroa, on baci åasopis u najbliæu kantuza ðubre! Ti stripovi nisu nameçeni åu-vaçu – ãtampaju ih na neãto loãijem pa-piru – ali dostiæu neverovatne tiraæe, åaki do sedam miliona primeraka. Strip ko-lekcionari, meðutim, mogu da kupe luk-suzno opremýene albume, po neãto viãojceni, i uz tiraæ izmeðu 100.000 i milionkopija. Izdavaå na træiãte izbaci i dodeset strip albuma u toku jednog meseca,dostiæuñi ukupan tiraæ jednak tiraæu jed-

nog uspeãnog 'manga' åasopisa..."To su podaci koji evropskom åitaocuzvuåe nekako nestvarno. Stoga pitamonaãeg sagovornika da li su se suåeýavalisa mnogim kulturnim razlikama?

"Naravno da postoji puno razika, alikada su u pitaçu stvari kao ãto suemocije ili ýubav – to je sliåno u svimkrajevima sveta. Razlike su vidýive uprodukciji: u Japanu je æena maçe ema-ncipovana i ovaj problem je vidýiv u na-åinu na koji su predstavýeni neki od æen-skih likova. Osim toga, komercijalizaci- ja je u toj zemýi æestoka. Crtaåi obiåno

nastoje da stvaraju u skladu sa odreðen-om 'ãkolom', svesno pristaju da buduuniformni, åak i u naåinu miãýeça. Pos-

T okom boravka na festivalu stripau italijanskom gradu Kremoni,pisac ovih redova imao je priliku

da uoåi neobiåan fenomen: veñina rado-va pristiglih na propratni konkurs zamladi italijanski strip nije se uopãte osla-çala na bogatu strip tradiciju ove ze-mýe. Umesto toga, veliki broj mladihautora se neobiåno trudio da podraæava – japansku ãkolu stripa! Ovo je, mðutim,iznenaðeçe samo za neupuñene. Veñnekoliko godina traje uspon mas-produ-kcije japanskog stripa i animacije u Itali- ji. Da je u pitaçu pravi bum, govori i åi-çenica da, uprkos tradicionalnoj privr-æenosti Italijana svom jeziku i kulturnomnasleðu, klinci danas kupuju åak i origi-nalna izdaça japanskih stripova, dakle

sa tekstom na japanskom jeziku!U Boloçi je, meðutim, sediãte iz-davaåa Kapa bojs (Kappa Boys), koji seprihvatio (u ovom momentu veoma do-bro primýenog) poduhvata objaýivaçaitalijanskih izdaça japanskih stripova. Kapa bojs je uspeo da predstavi neke odnajzanimýivijih "manga" ostvareça, za-hvaýujuñi åiçenici da saraðuje sa ugled-nom kompanijom Kodanãa (Kodansha)iz Tokija. Masimilijano de Ðovani (Mas-similiano De Giovanni) najistaknutiji jepredstavnik tima kuñe Kapa bojs, i bilo je zanimýivo åuti çegovo miãýeçe o

"manga" eksploziji. "Proseåan ãkolaracu Japanu provodi mnogo vremena u uåe-çu, praktiåno åitav dan, a domañe zadat-

Boris. Meðutim, straãno mi je da prihva-tim da je jedini naåin za preæivýavaçeda se neko drugi ubije, odnosno da sesukob toliko zaoãtrio da na kraju bude –oni ili mi."

Na kraju, vredi pomenuti i koreograf-ske elemente ove predstave. U tim de-lovima glavni junaci igraju ono ãto bivoleli u æivotu da budu, odnosno da rade.Tako je Soça u tim momentima oseñaj-na æena. Matej, preruãen u maðioniåara,samo u maãti, ubija dedu i proædire çe-govo srce. On u tim scenama konaånouspeva da izrazi ono ãto stvarno oseña:svu mræçu, bes. Uspeva da se obraåunai prihvati posledice tog obraåuna. U tojkoreografskoj sceni Matej i umire, dav-

eñi se gorkim zalogajem. "Ti koreogafs-ki elementi su 'haj-fajevi' likova koji ihigraju", kaæe Baletiñeva i dodaje: "To sutrenuci u kojima oni doæivýavaju stvar-nost oko sebe onakvom kakvom bi oni

æeleli da stvarnost bude".Stefanovski kaæe da svako

pozoriãte dramatizuje teh-nologiju svakodnevnog æivotai tako svedoåi o strukturama

oseñaça. Aktuelnost jednepredstave, dakle, potiåe i odpodnebýa, te na 42. ulici uNjujorku nije interesantno iduhovito isto ãto i u Beo-gradu, jer su i tehnologijeæivota razliåite. "Balkanska

tehnologija æivota", zakýuåuje poznatidramski pisac, gusta je, dråna smesa der-ta, inata, sadizma i mazohizma, dioniz-ijskog zanosa i gluposti". s

KRSTA POPOVSKI

PONOVO NA BEOGRADSKOJ SCENI: G. Stefanovski D R A G A N

T O D O R O V S K I

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Gra†åki

Centar

Vreme

i v a n s a ã

a v e s n a v l a d a

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 5114. JUN 1997.

Bioskop na TerazijamaBojazan ansambla "Teatar T" da ñe ostati bez matiåne zgrade na

Terazijama nije bez osnova. U gradskoj vladi, naime, razmiãýaju da uçihovu, zbog pre ãest godina zapoåete rekonstrukcije joã razruãenu

zgradu usele bioskop, a da "Teatru T" sazidaju novo pozoriãte.Vasilije Markoviñ, zamenik upravnika, kaæe nam da ñe, ako budumorali, zatraæiti pomoñ Ustavnog suda ne bi li zadræali zgradu naTerezijama. "Zgrada je naãa, dobili smo je 1986. godine i ne moæe sadneko da je ustupi nekom bioskobdæiji!" Za poåetak, zatraæili su prijemkod gradonaåelnika Zorana Ðinðiña.

Od 1991. godine, od poåetka rekonstrukcije zgrada na Terazijama,ansambl je u "Vuku Karadæiñu". Trebalo je da se vrate u obnovýenuzgradu za 540 dana, najdaýe do polovine 1993. godine, ali se u meðu-vremenu ispostavilo da je bilo para samo za ruãeçe temeýa. Ukratko, jedini rezultat celog poduhvata su razruãeno pozoriãte i otkriñe vodeispod Terazija.

"Ovo je najveñi skandal u kulturi grada", kaæe Milutin Ranðeloviñ,potpredsednik vlade. "Skinut je parket i viãe ga nema, nema ni åuvenog

mermera iz hola, moguñe je da sada krasi neåije kuñe, a koæna sediãtatrunu u vlazi." Ove godine ñe biti novca samo za saniraçe krova, ne bili se zgrada zaãtitila makar od prokiãçavaça (predraåunska vrednostradova oko 100.000 dinara) i za popravku Doma kulture "VukKaradæiñ".

Nekako istovremeno sa ovom veãñu, iz gradske vlade stigla je i vesto stranom investitoru koji bi da Pozoriãte na Terazijama pretvori u bio-skop. Ansambl pozoriãta proglasio je Milutina Ranðeloviña, zbogåiçenice da je on osnivaå sadaãçe distributerske kuñe "Metro film",inicijatorom ideje da se pozoriãte pretvori u bioskop, a vladu "vandal-om kulture". Milutin Ranðeloviñ je Pozoriãtu poslao pismo u kome tvr-di suprotno, ali na konferenciji za novinare, povodom prvih sto dana,kaæe: "Pokreñemo inicijativu sa urbanistima i sa parking-servisom daispod Trga Nikole Paãiña bude parking, a da se montaæni na Obil-iñevom vencu izmesti, to je preskupo mesto za 600 automobila, pa datu sa stranim i domañim struåçacima napravimo novo pozoriãte. Ima-mo kontakte sa strancima, oni su zainteresovani da uloæe novac i traæelokaciju. Imamo dve, na Slaviji je druga, pa ako za åetiri godine, tokomnaãeg mandata, napravimo jedan parking i dve zgrade u kojima moæeda bude pozoriãte ili bioskop, videñemo, mislim da bi to bio uspeh."

U decembru 1999. godine Pozoriãte na Terazijama ñe napuniti 50godina. Bili su ubeðeni da ñe slaviti u zavrãenoj zgradi na Terazijama.

S. Ñ.

"Citanta""Prosveta" je nedavno objavilakçigu filozofskih ogleda NenadaDakoviña pod nazivom "Postmoder-na citanta". Ove oglede, kako kaæerecenzent Milutin Stanisavac, "ob- jediçuje problem tzv. 'jeziåkogobrta' u savremenoj filozofiji", G.Stanisavac objaãçava da krajemmoderne, um viãe ne moæe da tu-maåi svet, te se kao put do stvarnos-ti pojavýuje jezik. Autor ovih ogle-da Nenad Dakoviñ kaæe da termin"postmoderna citanta" sam po sebi

ne znaåi niãta, "veñ otvara problem jezika".K.P.

New

moment

o Marini AbramoviñPosledçi broj New momenta posveñen je naãemnesuðenom predstavniku na Venecijanskom bijenaluMarini Abramoviñ i çenom projektu Balkan Baroque.Temu otvara razgovor izmeðu Hansa Petera fon Dani-kena i poznate umetnice u kome ona otkriva svoje po-glede na sopstveni rad. Bojana Pejåiñ je pisala o pos-ledçim radovima Marine Abramoviñ zadiruñi pri tomu problematiku çenog samostalnog uåeãña na Bije-nalu, dok je Jovan Åekiñ u svom prilogu usmeriopaæçu na rad Balkan Baroque, koji je umetnica prenekoliko dana izvela na poznatoj umetniåkoj smotri.

P. R.

Centar za geopoetiku, koji vode Vladislav Bajac i Branko Maãire-viñ, izdao je pre nekoliko dana dve nove kçige – Vitu Brevis Justej-na Gordera i Obe strane jastuka Ivana Ivaåkoviña, kojima je potvrðenznaåaj jedne veñ etablirane edicije (Svet proze), dok je biografijomMomåila Bjagiña Bajage otvorena nova biblioteka ( ProRok ). Vita Brevis je najnoviji roman autora koji se veñ mesecima nalazi na listinajåitanijih zahvaýujuñi romanu Sofijin svet , tako da su novi Gor-derov rukopis åitaoci oåekivali sa velikim nestrpýeçem. Domañiåitalac je ovaj put åak i u prednosti, jer je ovo prvo izdaçe Vite Brevisna drugi jezik. Ovo delo je napisano u postmodernistiåkom prosedeu, jer pisac sasvimsluåajno otkriva stari rukopis u jednom antikvarijatu u Buenos Ajresu – pismo upuñenoAureliju Avgustinu koje je napisala çegova dugogodiãça druæbenica Florije Emilije,koju je on "odagnao od sebe" (kako piãe Gorder), "jer je izabrao da æivi uzdræavajuñise od svake åulne ýubavi". U sasvim drugom "æanru", Ivan Ivaåkoviñ u obimnoj

biografiji (230 strana) Momåila Bajagiña slika ãiri kontekst druãtvenih prilika koje suse vrlo burno prelamale i u domañem rokenrolu.A. K.

Novi Gorderov roman

SCENA

Belgrade ExperienceNa poziv evropskog centra organizacije za pomoñmedijima "Freedom Forum" u Londonu je u galerijite institucije organizovana izloæba "Belgrade Experi-ence" koja je posveñena proteklim graðanskim i stu-dentskim demonstracijma u Beogradu. Na izloæbi jepredstavýen izbor fotografija koje ilustruju oblikegraðanskog otpora, veñi deo akcija koje su tom pril-

ikom izvedene, kao idræavnu represiju ibrutalnost policije.Izloæeno je viãe odtrideset fotografija

poznatih srpskih fo-tografa, kao ãto su:Draãko Gagoviñ,Emil Vaã, Dejan Ta-siñ, Vesna Pavloviñ,

Braca Nadeædiñ, itd. Izloæbu je pratila i video prezen-tacija produkcije Radio B92 i video rad DraganaStanojeviña. Izloæbu je koncipirao i realizovao beo-gradski Centar za savremenu umetnost uz pomoñnedeýnika "Vreme" i Radija B92. Izloæba je otvorena30. maja i trajañe do 30. jula.

K. R.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.52

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

Intervju: Dæordæ Soros

Dobra dela nisu dovoljna"Mene ne vole despoti; oni bi da zadræe okvir zatvorenog druãtva,da zadræe diktaturu"

Dok u Istraæivaåkoj staniciPetnica, nedaleko od Vaýe-va, dvema gimnazijalkamadaje izjavu za novine, multi-milijarder Dæordæ Soros

Fonda za otvoreno druãtvo (zatvaraça,preregistracije i stalnih preñutkivaça izu-zetno znaåajne pomoñi koju je pruæio ze-mýi pod sankcijama)?

Pitamo ga ãta ñe razgovarati sa minis-trom inostranih poslova gospodinom Milu-tinoviñem:

"Zahvaliñu mu se ãto sam dobio vizu,

ali stvarno ne znam o åemu ñemo razgova-rati. Ja nemam nikakav plan. Od vaãihvlasti stvarno niãta ne traæim..."

U Fondu za otvoreno druãtvo u NovomSadu Soros razgovara sa umetnicima, le-karima, izbeglicama, psiholozima, ekono-mistima, novinarima... Ljudi su doãli da sezahvale za pomoñ koja je stizala i stiæe uãkole, bolnice, izbegliåke centre, za kul-turne i umetniåke poduhvate. Åitava malabiblioteka kçiga åije je ãtampaçe po-mogao Fond za otvoreno druãtvo: "Dijalogi tolerancija" Ðure Ãuãçiña, "O govoruGalipoýskih Srba" Pavla Iviña, "Stari

reæim i revolucija" Aleksisa de Tokvila,"Lil Ramosarimako", prvi romski bukvar unas Trifuna Dimiña... mnogi udæbenici na

jezicima narodnosti. Sorosa i ålanove çe-govog odbora i najuæeg tima saradnika,kao i Soçu Liht, predsednicu ovdaãçegFonda, svuda doåekuju osmesi i zah-vaýivaçe, domañe ãtrudle, barack pálin-ka, doðite nam opet... Soros ne krije da jevrlo sreñan.

"VREME": Razgovor poåiçemo

opaskom da neñemo da mu kvarimo"party", ali kako oceçuje situaciju uJugoslaviji?

DÆORDÆ SOROS: Moram da kaæemda sam ãokiran koliko je zemýa propala odkada sam ja posledçi put bio ovde u junu1991. Señam se, kada sam dolazio u Jugo-slaviju 86-87. to je bila uspeãna zemýa, to je bila evropska zemýa. Ãokantno je kakoza kratko vreme mogu da nastanu takodrastiåne promene.

Znaåi li to da ste pesimista i da pred-viðate, kao za joã neke bivãe zemýe is-toånog bloka, "40 godina haosa"?

Mislim, ipak, da je sada situacija fluid-na: imali ste graðanske i studentske pro-teste, veoma sam ohrabren naåinom na

(67) izgleda kao najdobroñudniji profa kojiima vremena koliko im duãa æeli, kao daga kao predsednika Soros fonda i glavnog

savetnika za investicije fonda Quantum neåekaju poslovi teãki desetine milijardidolara koji na svetskoj berzi izazivaju veñeili maçe zemýotrese (pitajte Engleze!):priåa strpýivo, sa blagonaklonim osme-hom o svom detiçstvu u Budimpeãti, ostrahu 14-godiãçeg jevrejskog deåaka, oocu koji je spasavao ýude, o holokaustu, obekstvu u Englesku, o veånoj identifikacijisa maçinama i æeýi za otvorenimdruãtvom, o Poperu, naravno.

Konaåno, Dæordæ Soros u Jugoslaviji:filantrop koji je na ime humanitarne po-moñi poslao viãe od 50 miliona dolara

Jugoslaviji najzad je, posle viãe bezus-peãnih pokuãaja, dobio vizu. Da li jeçavakampaça koja se vodila protiv çegovog

ÆIVOT

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 5314. JUN 1997.

koji su ýudi iskazali svoje nezadovoýstvo,a sad kao da su se opet izgubili... Mislimda je ovde gotovo revolucionarna situacija,ali verujem da ima moguñnosti da izzaåaranog kruga zla izaðete na pravi put.

Jugoslavija je zemýa koja je u suãtini nasilaznoj spirali. Meðutim, verujem da seovaj tok moæe okrenuti ako se ýudima objasni kako moæe da se dogodi promena.

Veoma je znaåajno ãto su se pojavili ikonkretni programi: mislim, u prvomredu, na program “Grupe 17” koji ukazujeu kom pravcu treba da idu ekonomske re-forme. Suãtina je da se objasni ýudima ãta je alternativa. Studenti koji su protestovalineñe nestati, a koliko znam, i veliki brojprofesora je uz çih i zalaæe se za demo-kratske promene... Trebalo bi da se svesnage u druãtvu okupe oko takvih progra-

ma, da nastane svojevrstan “druãtveni ugo-vor” o neophodnosti promena, da konaånopobedite snage koje odvrañaju od ulaska uEvropu. Naæalost, politika u Jugoslaviji joãpoåiva na liånostima, a liånosti uvek æeleda vode glavnu reå i zato se meðusobnobore. I tu onda nema rasprave o pravimproblemima, niko nema program, plan zaakciju, a ja ne vidim kako Jugoslavija beztoga moæe da izaðe iz krize. I zato mislimda je izuzetno vaæno da se i najãira javnostupozna sa programom “Grupe 17” koji susaåinili vaãi poznati ekonomisti.

Klintonova adminstracija je upravo

produæila na joã ãest meseci “spoýni zidsankcija”...

Produæavañe ih i posle tog roka ako sene ispune odreðeni politiåki uslovi: ratnizloåinci moraju izañi pred sud, Karadæiñ uRepublici Srpskoj joã vodi glavnu reå, situ-acija na Kosovu se ne meça.... Sve su ovoreãivi problemi ako vlada æeli da ih reãi.Dejtonski sporazum je neuspeh, pretvoriose u travestiju, izvrtaçe i izopaåavaçesvih zainteresovanih strana.

Predsednik Hrvatske Tuðman jeneki dan, iz Vukovara, uz burno odo-bravaçe, poruåio da neñe dozvoliti mas-ovan povratak Srba u Hrvatsku odaklesu proterani i izbegli...

Tuðman je, da ne upotrebim neku teæureå, ãovinista. On na nacionalistiåko-dikta-torski naåin, kao nekakav otac nacije, vla-da masama koje mu joã aplaudiraju. Iako uHrvatskoj ima intelektualnih snaga koje sebore za otvoreno druãtvo, oni su od takvogdruãtva daleko.

Ameriåka vlada je mnogim potezimane samo pomagala Tuðmanu veñ dopri-nela produbýivaçu ratne drame naprostorima bivãe Jugoslavije...

Ameriåka administracija sada premaTuðmanu pokazuje mnogo åvrãñu ruku iizraæava otvoreno neslagaçe sa çegovom

O pismu i "bombardovaçu"U ovdaãçim medijima, a onda i u ãiroj javnosti, poåela je velika kampaça

protiv Fonda za otvoreno druãtvo posle objavýivaça apela “Ãta Zapad treba dauradi u Bosni”, kojim 100 istaknutih liånosti iz sveta traæi, izmeðu ostalog, bom-

bardovaçe srpskih vojnih poloæaja u Bosni.Ja sam veoma saoseñao sa stradaçem ýudi u Bosni i ne odriåem se suãtine pisma

da agresiju jugoslovenske armije treba zaustaviti zastraãivaçem: bombardovaçemodreðenih vojnih poloæaja. Potpuno je netaåno, to je iskrivýivaçe åiçenica, da se upismu traæilo bombardovaçe gradova, pa samim tim i civila. Iako se u potpunostislaæem sa porukom pisma, mislim da sam pogreãio ãto sam ga potpisao: ovdaãçu Fon-daciju doveo sam u posebnu situaciju. Bilo bi politiåki mudrije da nisam potpisao, pis-mo bi imalo isti efekat”.

politikom. Ali, slaæem se – sve je to, vero-vatno, i prekasno i premalo... Ãto se tiåeodgovornosti za rat na prostorima bivãeJugoslavije, mislim da je Evropa moralaneuporedivo viãe da se angaæuje i da

spreåi krvoproliñe. To je moje veliko ra-zoåaraçe. Mislim da je uåinak SAD neãtoboýi, ali slaæem se da je Amerika åinila iåini propuste u spoýnoj politici. Konkret-no, ne ostvaruje se Dejtonski sporazum.

Kako danas vidite buduñnost Bo-sne?

Iskreno govoreñi, mislim da je Fondza otvoreno druãtvo uradio mnogo dobrihstvari u Sarajevu, ali ne samo zahvaýujuñimaterijalnoj pomoñi od 50 miliona dolaraveñ i sjajnom radu Freda Kjunija, koji je,kao ãto verovatno znate, posle nestao uÅeåeniji. Formula za Bosnu Dejtonskisporazum, do koje je konaåno doãlameðunarodna zajednica, jeste, kako sepokazuje, totalan promaãaj. Jedina ãansada Bosna preæivi je da i u Srbiji i u Hr-vatskoj nastanu politiåke pormene.

Mislite li da je Makedonija preb-rodila krizu?

Poznajem Gligorova, mislim da je vo-dio mudru politiku. Pomogli smo dosta,dali smo i zajam od 25 miliona dolara dakupe naftu i da preguraju zimu, ali prizna- jem da sam sada posebno zabrinut zaMakedoniju. Ona moæe da opstane samo

kao multietniåka zajednica. Plaãim se,meðutim, da su se etniåki odnosi pogorãalii da deo makedonske inteligencije snosiodgovornost za to. Veoma sam zabrinutda na ovom delu Balkana ne nastanu veo-ma zapaýive situacije: sve zavisi od raz-voja situacije u Albaniji. Eto, Fondacija zaotvoreno druãtvo pokuãala je i tamo dapomogne. U Albaniji smo podigli 82ãkole, radili smo ne samo sa decom i nas-tavnicima veñ i sa ãirom zajednicom.Ohrabrujuñe je da za vreme velikih ne-mira, kada se zbila totalna anarhija, kadasu ýudi u Lori pýaåkali skladiãta oruæja i

prodavnice, ãkole niko nije dirao. Svakikompjuter je ostao na svom mestu. Jer, topripada toj zajednici, to je çihovo, nije

dræavno. Stvari u ovom delu Balkana mogukrenuti i naboýe, ako izbori u Albaniji budupoãteni, ako nova vlast bude imala pameti...Ako ne, situacija ñe se pogorãavati, mnogoýudi je naoruæano...

Raåuni Fonda za otvoreno druãtvopokazuju da su date desetine milionadolara za lekove i medicinsku opremukoji su otiãli na adresu viãe od stotinubolnica, pomagali ste hitnu pomoñ, fab-riåke ambulante, centre za izbeglice, ali istare osobe, decu, nauku i kulturu... pre-ma nekim procenama zahvaýujuñi vaãojhumanitarnoj pomoñi spaseno je 20.000æivota. Pa, ipak, reæim vas je napadao, ali je to åinila i “nacionalno osveãñena “opozicija.

Napadaju nas i u Belorusiji, i uSlovaåkoj, i u Hrvatskoj, i kod vas... Kakoneko reåe, mene ne vole despoti; oni bi dazadræe okvir zatvorenog druãtva, da zadræediktaturu. U ovim reæimima vlasti bi daprime pomoñ, ali da je one rasporeðuju,svakako da je problem najviãe i u åiçenicida deo novca ide nereæimskim udruæeçi-ma, slobodnim medijima, etniåkim maçi-nama, dakle, otvaraçu druãtva... Jugoslavi- ja je poseban sluåaj, dali smo oko 50 milio-na dolara od kada smo krenuli sa radom:zemýa je bila pod embargom, a mi se inaåene bavimo ovom vrstom humanitarne po-moñi. Jeste, dali smo velika sredstva za na-

bavku lekova, imamo dobre veze sa nekimfarmaceutskim kompanijama i hteli smo dapomognemo i na taj naåin. Znate, nisamfilantrop da bi mi ýudi bili zahvalni. Mojimotivi su dubýi. Zaradio sam mnogo viãepara nego ãto mi je potrebno. Imam æeýuda pomognem, da se na taj naåin borim zaneke principe. Mogu to sebi da priuãtim.Pitaçe je koliko i u jednom otvorenomdruãtvu ýudi to moæe sebi da dozvoli?

U vaãe najveñe filantropske potezesvakako spada viãegodiãçe pomagaçenauke i kulture u Rusiji. Neki su taj gestnazvali one-man-Marshal-plan...

Pomoñ koju razne vlade pruæaju viãepomaæe onima koji je daju nego onima koji je primaju. Konkretno, pola milijarde dola-

v

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


VREME s 14. JUN 1997.54

ra koje je Evropska zajednica pruæila naime pomoñi Istoånoj Evropi vezano je zaugovore o konsultacijama: eksperti EZdobijaju dnevnicu od oko 1200 dolara. Da je meðunarodna zajednica na vreme po-mogla bivãim zemýama komunistiåkogbloka, tranzicija bi bila bræa i maçe bolna.Zapad je propustio da na vreme deluje isada ñemo imati 40 godina haosa. Demon-strativno sam dao 100 miliona dolara dabih pomogao æivot i rad viãe od 50.000nauånika i umetnika. Ruskim bibliotekamasmo poslali 200 tona nauånih åasopisa i po500 dolara na adresu svakog od 30.000ruskih nauånika koji su posle sloma SSSR-a osiromaãili kao crkveni miãevi. S tim sumogli da æive godinu dana. I tamo je bilakrenula hajka protiv nas, pa je zvaniåno

ruska Duma “ispitala sluåaj” i zakýuåila da je Sorosov program “vaæan i koristan”, os-obito podrãka fundamentalnim naukama iobrazovaçu. Duma je preporuåila daýusaradçu sa nama jer je zaustavýen egzo-dus “mozgova”. Ovim gestom hteo sam dapokaæem Zapadu kako se i sa malim para-ma moæe mnogo postiñi. Da je Zapad dao10 milijardi dolara, reforme bi ranijepoåele. Reformisti su sada na sceni, imajuåetiri godine da pokaæu da kapitalizammoæe da poboýãa kvalitet æivota i da Rusi- ja moæe da ispliva iz sadaãçih teãkoña.

Napisali ste esej u kome iznosite

tvrdçu da otvorenim druãtvima danaspreti veña opasnost od laissez faira negood komunizma i drugih totalitarnih

ideologija. Pola od svog 350 milionateãkog budæeta nameçenog u do-brotvorne svrhe potroãiñete kod kuñe, u jednoj od zvaniåno najbogatijih zemaýasveta. Ovaj potez je predstavýao mini-zemýotres u svetu moñnih filantropa,opet vas napadaju...

A i vi ste åuli da me napadaju da samsocijalista!? Ne, ja sam superkapitalista, alizabrinut sam da ameriåko otvoreno druãt-vo doæivýava duboku eroziju. Naãa lais-sez-faire filozofija ugroæava samu suãtinuotvorenog druãtva. Trijumfalizam Gin-griåeve konzervativne revolucije na izbori-ma za Kongres1994. pokazuje odustajaçeod ideja New Deala, brige o siromaãnima,starima, deci, imigrantima. Træiãte i preter-ani individualizam izvitoperuju samu

suãtinu medicine, prava, novinarstva poli-tike, pretvarajuñi ih iz profesije prven-stveno u biznis.

Konkretno, dañemo 50 miliona dolaraza stvaraçe Fonda Ema Lazarus da bi se

pomoglo legalnim imigrantima premakojima je novo slovo zakona mnogo stroæei uskrañuje im mnoga prava; 12 milionadolara za projekat "Algebra" åiji je ciý daðaci u seoskim i siromaãnim gradskimåetvrtima boýe savladaju matematiku; 15miliona za projekat nazvan "Smrt iumiraçe" kojim bi trebalo da se obezbedilekarska nega i da se ublaæe muke teãkih,neizleåivih bolesnika. U Kaliforniji i Ari-zoni veñ je urodila plodom moja inicijativada se legalizuje upotreba marihuane inekih drugih droga u medicinske svrhe, dase dekriminalizuju korisnici koji su sprem-

ni da se podvrgnu leåeçu i ne “diluju”

Zaãto me Klaus ne podnosiZa Sorosa kaæu da ima “dodir Mide”: sve åega se dotakne pretvara u zlato. Za

“Vreme” kaæe da je bilo i neuspeha, åak naglaãava velikih neuspeha. Nije uspeo sa

Fondom za otvoreno druãtvo u Kini, nije prvi put uspeo ni u Juænoj Africi, kada jepoåetkom osamdestih dao stipendije za ãkolovaçe 80 crnih studenata na Univerzitetuu Keptaunu. Ugovor je bio da i univerzitet sledeñe godine dodeli joã toliko stipendijaza ãkolovaçe crnaca. To se nije ostvarilo. Razoåaran, Soros je odluåio da finansiraove studente do kraja ãkolovaça i da se povuåe, jer je zakýuåio da ispada sauåesnik“aparthejd sistema”. Sad se kaje. Neuspehom koji ga je koãtao najviãe para smatrapreuzimaçe Istraæivaåkog instituta Raða Slobodna Evropa. “Preskupo, morali smo daodustanemo”, komentariãe.

“Svojim najveñim neuspehom smatram ipak zatvaraçe Centralno- evropskog uni-verziteta u Pragu. Mnogo mi je bilo stalo da se otvori jedan moderan, otvoreni uni-verzitet u centralnoj Evropi. Da smo ga odmah otvorili samo u Budimpeãti, plaãio samse da bi to bio joã jedan maðarski univerzitet; sa velikom radoãñu sam primio ponuduåeãke vlade da univerzitet otvorimo u Pragu: åak su nam ponudili i lepu zgradu, ãtosam sa zahvalnoãñu primio. Doãli su izbori 1991. i nova vlada nije prihvatila da ispu-

ni obeñaçe stare vlasti, koju je iz dna duãe mrzela. Vaclav Klaus je bio protiv, okupi-lo se tu dosta ýudi kojima se ideja nije dopadala, a ni ja se izgleda nisam Klausu mno-go sviðao. Odustao sam, ne æelim nikome da nameñem svoju filantropiju. Meðutim,dugo me je muåilo zaãto je Klaus oseño liåno neprijateýstvo prema meni... A onda mi je, kada smo se jednom sreli, otvoreno rekao da se uopãte ne slaæe sa mojim koncep-tom otvorenog druãtva, koji podrazumeva da se ýudi i liåno odriåu za opãte dobro. Ka-æe da ja hoñu kroz taj Centralnoevropski univerzitet da uvedem socijalizam u Åeãkuna mala vrata!? I onda sam shvatio da meðu nama postoje zapravo ideoloãke razlike.

MarihuanaZahvaýujuñi Dæordæu Sorosu koji je finansirao zakonsku inicijativu za promenu,

novi zakoni u ove dve dræave sada dozvoýavaju upotrebu marihuane, ali i gajeçe zlo-glasne travke, u medicinske svrhe. Slovo zakona Arizone sada dozvoýava lekarima dana recept izdaju 117 do sada zabraçenih lekova ukýuåujuñi i marihuanu, LSD i hero-in ako je “pacijent teãko ili neizleåivo bolestan”.

Posle promene zakona iz zatvora su puãteni zatvorenici osuðeni zbog posedovaçadroge “u liåne svrhe”. Soros kaæe zatvore treba ostaviti za teãke kriminalce, osve-doåene dilere drogom, a ne za korisnike koji su spremni da se podvrgnu leåeçu ili onekoji ponekad puñkaju marihuanu.

Soros se zalaæe, kako kaæe, za racionalnu debatu o ovim osetýivim temama. Ovaj

gest je izazvao burne reakcije histeriåne, ne samo puritanske i konzervativne Amerikeveñ i nekih zvaniånih krugova, ali i dela medicinskog establiãmenta.

B O R I S S U B A Ã I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 5514. JUN 1997.

Ko je sve bio na veåeri sa Dæordæom SorosomHotel Interkontinental, saleAtlantik i Pacifik, ponedeljak,

9. jun 1997, 19:30hSto 1Dæordæ SorosSoça LihtJovan ÑirilovIrena VeisaiteBill Newton-SmithVukaãin PavloviñAryeh NeierVeton Surroi

Sto 2Deborah Harding

Milan ObradoviñKatalin KonczStanko PihlerZagorka GoluboviñWiktor OsiatynskiMilosav Milosavýeviñ

Sto 3Mladen LaziñÐuro KovaåeviñMijat DamjanoviñAleksej TarasjevPetar IvanoviñDragomir PantiñJadranka Jelinåiñ

Sto 4Marija BogdanoviñSrðan HofmanDragan ÆuniñDejan PopoviñRadovan RadoçiñIvan VujaåiñSreten VujoviñAnton Berishaj

Sto 5

Borka PaviñeviñGoran MarkoviñAdrianne Van HeterenZoran EriñSoça VukiñeviñVesna Daniloviñ

Ana MiýaniñSvetlana Ðukiñ

Sto 6Nenad ProkiñDarka RadosavýeviñRanko VukoviñDuãan Nikoliñ

Raãa TodosijeviñDejan SretenoviñMrðen BajiñJovan Despotoviñ

Sto 7Zvonko TarleDuãka StaniãiñGordana KiãaAleksandra PejatoviñJelena ÃantiñSaãa Uzelac-KrajinaMirjana PapiñMirjana Popoviñ

Sto 8Ivana TrbojeviñSlavica PeloviñZorica KovaåeviñTijana MandiñMirjana Vasoviñ-VojvodiñDrgana Pavloviñ-BreneseloviñSneæana MediñRadmila Maslovariñ

Sto 9Ljubica Beýanski-RistiñZoran PopoviñNada KorañVasa PavkoviñGordana Leboviñ

Sto 13Marija Draãkiñ

Novica VujoãeviñIvona MilaåiñMilan TanoviñLjubomir StojanovSrbislav StevanoviñTomislav StevanoviñVuk Stamboloviñ

Sto 14Vladimir MacuraJelena HristoduloDragoýub AckoviñTaça StojiñGradimir Zajiñ

Miroslav JovanoviñRade RadovanoviñDuãan Mitroviñ

Sto 15Ãaban ÃarenkapiñÆivorad StojkoviñZoran HamoviñAleksandra JoviñeviñMilan PajeviñVladislav BajacJagoã ÐuretiñLaszlo Vegel

Sto 16Ninoslav KrstiñBoãko MilosavýeviñOlgica BajiñPetar Todoroviñ

Saãa Bosniñ-BrkoviñVeselinka Miloviñ

Slavoýub VojoviñNenad Stoãiñ

Sto 17Dragoýub ÆarkoviñVesna VujiñPavle ÑiroviñHari ÃtajnerMiomir BrkiñSuzana JovanoviñÆeýko IvanoviñSlobodan Reýiñ

Sto 18

Veran MatiñLila RadoçiñBoban TomiñZoran OstojiñSaãa MirkoviñZoran SekuliñRadomir DikliñKazimir Ñurgus

Sto 19Stewart PaperinMilena Dragiñeviñ-ÃeãiñBogdan Krawchenko

Veselin VukotiñAnnette LaboreyAlpar LosoncsBeka VuåoJelena Vlajkoviñ

Martin SiromaJelena Peroviñ

Ivan Dæidiñ

Sto 10Anna KahnDuãan VasiýeviñDaliborka UýareviñÅeda AntiñVukaãin PetroviñKatarina KostiñJovan RatkoviñSlobodan Homen

Sto 11

Borut VildZoran DimitrijevskiPredrag ÆivotiñVera VukeliñDijana ZagoracDuãanka IvanoviñKatie JamiesonNebojãa Radiñ

Sto 12Vojin DimitrijeviñSlavica StojanoviñÆarko Paunoviñ

Jelica MiniñSafet BandæoviñNataãa KandiñJelena SubotiñSlobodan Franoviñ

drogom. Zatvore treba åuvati za ozbiýnekriminalce.

Magazin “Tajm” vas je nazvao jed-nim od 25 najuticajnijih ýudi u Americi.Mislite li da imate veliki uticaj?

Sumçam. Nezadovoýan sam svojomsposobnoãñu da druge ubedim da prihvate

moje ideje. Kao ãto vidite i iz ovog razgo-vora, priliåno sam razoåaran kako je Evro-pa reagovala na zbivaça u Istoånoj Evropi

i bivãoj Jugoslaviji... Meðutim, priliånosam uspeãno primenio svoje ideje u onomeãto radim. Vrlo sam zadovoýan radomfondacija i to viãe ovde u Evropi nego uAmerici. Ovde ýudi viãe veruju u idejuotvorenog druãtva. Mislim da su najdaýeodmakli u Estoniji, Poýskoj, Maðarskoj,

pa i u Sloveniji... Intelektualna klima idruãtvena atmosfera u celini su najboýe uPoýskoj, daleko su ispred Åeãke. Pa i u

ekonomiji je boýi trend – na uzlaznoj jeliniji. Ni svojim angaæmanom u Jugoslavijinisam uspeo da ubedim Zapad da uåinineãto viãe da se spreåi krvoproliñe. Na-æalost, ovde se desila istorijska tragedija.Dobra dela nisu dovoýna da preokrenu tokdogaðaja. To moæe da uåini samo narod.

Ali i taj trenutak ñe doñi. Ne moæete mimosveta. s

SLOBODANKA AST

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


56 VREME s 14. JUN 1997.

Okrugli sto na åetvrtastom ekranu

Åaãa i bureU pozadini je namera da se u gledaliãtu izazove gaðeçe premasvakoj raspravi o problemima i da ozbiýnu politiku vaýaprepustiti onima koji u javnost ne izlaze

met razgovora koji bi trebalo da okupýagoste.

Vojislav Ãeãeý – koji je u anketi re-dakcije "Vremena" odsutan, jer "ne dajeizjave, veñ samo intervjue" – nametnuose kao unapred pripremýeni razbijaåsvakog razgovora. Podaci koje o sago-vornicima iznosi i naåin na koji ga u

tome, ñutke ili uz "ironiåne" upadice,podræavaju predstavnici tzv. leve ko-alicije, snaæno podupiru uvereçe pristal-ica teorije zavere, koliko i kamerom uh-vañeno kikotaçe drugih uåesnika. Lju-biãa Ristiñ, u TV duelima nezamenýivipredstavnik Jugoslovenske udruæenelevice, pokazao se kao nemuãt govornik,ãto je ozbiýno podstaklo bar jednu gen-eraciju bivãih "revolucionarnih studena-ta" da se upita da li je to onaj isti koji jeu olovna vremena u Knez-Mihailovojulici dræao govore "ekstremistima" i(zaista sluåajnim) prolaznicima. Prome-nýivu ekipu Socijalistiåke partije Srbijezastupaju ýigavci Ivica Daåiñ i DuãanMatkoviñ, ili bivãi/sadaãçi/buduñi min-istri. Razlika izmeðu pretposledçih iposledçih je neprimetna.

"U ponaãaçu veñine uåesnika koji su javne ærtve verbalnog nasiýa åudi nekavrsta pomirenosti sa tom ulogom", kaæeDragan Popadiñ. "Ako veñ nema un-apred dogovorenih pravila razgovora,onda se javna polemika moæe prekinutiodustajaçem od uåeãña zbog preko-raåeça pravila lepog ponaãaça i

domañeg vaspitaça". Kao jedan odstruåçaka grupe "Most", aktivne priCentru za antiratnu akciju i specijalizov-

verbalni napad nisu pripremýeni, ãtoodgovornost za naåin na koji se odvijajupolemike prebacuje na urednike i vodit-eýe emisija. Åak i ako u pripremi nisuformalno utvrðena pravila, çihova jeobaveza da uåesnike upozore na meru igranice dobrog ukusa".

DEOBA ULOGA: "Meki", "toleran-tni" ili, prosto, profesionalno nedouåenivoditeýi TV polemika oåigledna su kon-stanta; razlika u odnosu na prethodnihnekoliko godina naãeg TV æivota svodise na çihovo ãireçe po svim TV kuña-ma, a ne iskýuåivu pripadnost dræavnojteleviziji. Pitaçe profesionalne sprem-nosti za voðeçe "æivih" razgovora (akozanemarimo to ãto je predizborna "pro-mocija" SPS-a na dræavnoj televiziji,krajem proãle godine, bila snimýena imontirana nekoliko nedeýa pre emisije,o åemu se starao liåno "æivi uåesnik" Iv-

ica Daåiñ) ovde je, moæda nehotice,pomereno na podruåje dobrog ukusa ilepog vaspitaça, a ne upuñenosti u pred-

OPUÃTANJE PRED SVAÐU: Lideri kod Bogoljuba Kariña M I L O Ã B I Å A N S K I

ko je verovati Bibliji i ÐuriDaniåiñu, u poåetku beãe reå. Su-deñi po ovdaãçim javnim suåe- A

ýavaçima stranaåkih lidera i akterapolitiåkog æivota, taj poåetak – iz kojeg uStarom zavetu nastaje svet – u naãemsluåaju vodi unazad, pravo u haos.

Drukåije, poezija je åista glupost, jerda "ubi me prejaka reå" ima ikakve vezesa stvarnoãñu, veñina ovdaãçih redakcija, radio i televizijskih studija boýe biposlovale kao komunalna preduzeña(mrtvaånice i pogrebne usluge) nego kao"sredstva komunikacije". Otuda je na- jteæe odgovoriti na pitaçe zbog åegaveñina uåesnika u TV raspravama prista- je da bude javno vreðana, da crveni ilisamoj sebi lomi mozak nastojeñi daodgovori na uvredu, ako ga se dokopa,ne preðe granice lepog vaspitaça. "Pris-tojni ýudi åine veñinu u takvim prilika-

ma", kaæe dr Dragan Popoviñ, docent so-cijalne psihologije na Filozofskomfakultetu u Beogradu. "Izgleda kao da za

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 5714. JUN 1997.

ANKETA Politiåari oTV okruglim stolovima

na kojima uåestvujuREBEKA SRBINOVIÑ,portparol Nove demokratije

Mislim da ti javni dueli nemaju mno-go smisla, zato ãto je teãko na jednommestu i pred puno ýudi izneti svoje miã-ýeçe i stavove stranke. Obiåno bivateodvuåeni od glavne teme u neke niske ra-sprave tipa rekla-kazala. Treba mnogo st-rpýeça da se doåeka svojih pet minuta, ai kad ih doåekate, prekidaju vas sa svihstrana. Na tim okruglim stolovima meni je zanimýiva borba sujeta naãih lidera.

VLADETA JANKOVIÑ,potpredsednik Demokratskestranke Srbije

TV okrugli sto je bedan surogat zaokrugli sto sa obavezujuñim zakýuåcima,koji je vlast – i na osnovu Gonzalesovogizveãtaja – morala da organizuje. Inaåe,sistem je dosta jednostavan: predstavniciSPS-a i JUL-a dræe sa defanzivno i to-boæe mudro, dok se Ãeãeý puãta da div-

ýa, åime diskredituje predstavnike demo-kratske opozicije i, uopãte, åitav razgo-vor. Tako je rodonaåelnik ove ideje (Mi-lorad Vuåeliñ, liåno) jednim udarcem ub-io dve muve.

NEBOJÃA POPOV,Graðanski savez Srbije

Svoje pojavýivaçe na tim TV-dueli-ma shvatam kao graðansku duænost, kaomoguñnost da izrazim stanoviãte kojenije zastupýeno na televiziji. Æelim dapokaæem da televizija ne mora da budeisto ãto i pijaca i da se moæe suprotstavi-

ti onima koji nastupaju brutalno. Dræav-ni mediji sve planiraju tako da graðani-ma ogade svaku politiku osim sopstvene.

ane za pitaça komunikacije, on slikuovdaãçih TV polemika vidi u Marfije-vom zakonu koji kaæe da ako se u buresirñeta sipa åaãa vina, dobijamo buresirñeta, isto kao i kad se u bure vina sipa

åaãa sirñeta. Kao gledalac javnih polemi-ka, Popadiñ ukazuje na banalnu åiçen-icu da ni u jednoj od çih drugi uåesnici– bez obzira na to jesu li koalicioni part-neri ili samo trenutno saglasni o pitaçurazgovora – nisu zaãtitili neposrednu ært-vu verbalne agresije. Niko nije izaãao izstudija, niko nije ustao da odbrani na-padnutog i, istiåe sagovornik "Vreme-na", niko se ni posle takvih "razgovora"nije oglasio bilo kakvim saopãteçem,osudom nasilniåkog ponaãaça drugihuåesnika ili domañina, urednika, odnos-no voditeýa emisije.

Ãta bi mogao biti uzrok takvoj trpeýi-vosti, moæe se samo nagaðati. Odgovori jednog dela dosadaãçih uåesnika u TVraspravama na anketu redakcije "Vreme-na" jasno – kao i na TV ekranima, uosta-lom – otkrivaju samo deo motiva. "Ciýnekolicine uåesnika je oåigledan: dasagovornika uzdrmaju kao da je reå oboks meåu, cirkuskoj predstavi, odmer-avaçu snage glasa ili teæine uvreda itako pridobiju nove pristalice specifiåne´srpske kulture dijaloga´", kaæe Popadiñ."U pozadini je, izgleda, namera da se ugledaliãtu izazove gaðeçe prema svakojraspravi o problemima, stav da su posre-di ´stranåareçe´ i ´neozbiýni ýudi´ i da,

prema tome, ´ozbiýnu politiku´ vaýaprepustiti onima koji u javnost ne izlaze,ili se posredstvom medija pojavýujusamo kao ´dræavnici´".

PROSTA PRAVILA: U tom smislu,

medijska poruka TV polemika stvarisvodi na saævakane zalogaje: svaka temaza razgovor je trivijalna, svaki oponent je budala, samo oni koji "rade" znaju ãtarade. Ãireçe takve poruke, istiåe sago-vornik "Vremena", posebno je opasnone toliko zbog oåigledne pripreme"izbornog terena", dakle unutraãçih ra-zloga, koliko zbog åiçenice da se takvaporuka plasira u trenutku ozbiýnogmeðunarodnog pritiska za otvaraçe dijaloga o Kosovu (sa Albancima), izbor-nim uslovima (sa opozicijom, kakva godona bila) i graðanima o buduñnosti (gra-

ðana, ne reæima).Jedan razgovor ili mnogo razgovora,naravno, ne pretpostavýaju reãavaçeproblema, naroåito ne "definitivnareãeça". Filozofija kao stroga nauka –ãto ñe reñi: iskusna stara dama – oduvekse zadovoýavala ako kao zakýuåak ras-prave izaðe makar svim uåesnicima jas-nije postavýen problem. Njegovo prak-tiåno reãeçe potom je stvar politike, tj.umeãnosti pregovaraça, uveravaça(dokazom) a ne ubeðivaça (reåima) i,najzad, kao vrhunac, dogovorom o iz-vesnom slagaçu ili, mada to ´srpski´zvuåi kao psovka, kompromisom. Sas-vim je beznadeæno iz tog ugla posmatra-ti ovdaãçe TV astale: najgrlatiji çihoviuåesnici raåunaju na taånost latinskeposlovice po kojoj ãto god se prima, pri-ma se na naåin primaoca. Primaoci(gledaoci) bi, moæda, trebalo da se pita- ju: za kakvog me to dræi moj liåni dema-gog?

Najzad, postoji i objaãçeçe pristali-ca teorije zavere. Po çihovom miãýeçu,svojevremeni direktni prenosi skupãtin-skih sednica sluæili su prikrivenom (a

straãno je nagaðati da li i ostvarenom)ciýu da se gledaocima ("narodu") smuåisvaka ideja parlamentarizma i parlamen-tarne demokratije. Prema tome, ciýsadaãçih TV polemika jeste da javnostiogade åak i pomisao da dijalog sluæi iåe-mu drugom do pruæaçe prilike najgr-latijim verbalnim teroristima zanekaæçeno prostaåko vreðaçe sago-vornika. Toliko o razgovoru; savrãeno jezamislivo kuda bi nas odvelo raspra-výaçe o "srpskom" shvataçu dema-gogije, dijalektike, retorike, eristike ililogike verbalne komunikacije. Sve to

staje u ovdaãçu erotsko-politiåku narod-nu poslovicu: ko nabije, taj dobije. s

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

NEDJELJNIK MONITOR UOVOM BROJU DONOSI:

Crna Gora u Miloãeviñevom zagrýa- ju:- SA DIKTATOROM U SVIJETLUBUDUÑNOST- KAKO ÑE VOÆDU REÑI NEObraåun u DPS-u:

- MARATONCI TRÅE POSLJEDNJI KRUG- SPREMA LI SE EGZEKUCIJA PREDSJEDNIKA- VANREDNI KONGRES KAO POSLJEDNJAÃANSAÐukanoviñ opraãta liderima opozicije:- U POTRAZI ZA SAVEZNICIMA SANIRANIDUÃEVNI BOLOVIDosije - Æeýko Raænatoviñ Arkan:- TRAÆI SE ZBOG...- KO ÅUVA ARKANAIzet SARAJLIÑ:SANJAM SAMO DOBRE LJUDE Vlado DAPÅEVIÑ:DPS JE VELIKOSRPSKA PARTIJA

BUDITE NEZAVISNI -ÅITAJTE MONITOR

v

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


58 VREME s 14. JUN 1997.

ALEKSANDAR VULIN,portparol Jugoslovenskeudruæene levice

JUL nema razloga da izostaje sa ok-ruglih stolova, bez obzira gde oni bili, jer

daju dobru moguñnost za iznoãeçestavova i programa stranke. Ono ãtonama smeta je nepostojaçe elementarnepolitiåke kulture, ali politika nam je tak-va kakva nam je i dræava. Mi se trudimoda budemo ãto pristojniji i da od svojihneistomiãýenika ne pravimo neprijateýe,nadajuñi se da i oni isto tako misle.

ALEKSANDRA JOKSIMOVIÑ,portparol Demokratske stranke

Demokratska stranka se pojavýuje natim okruglim stolovima zbog medijskogprisustva na stanicama RTS-a. Drugo je

pitaçe ãta je to gladijatorska arena,odakle jedni izaðu æivi, a druge iznesumrtve, dok publika navija. Malo je tudemokratije i mislim da je ciý da ti ok-rugli stolovi preðu u svoju suprotnost.

IVAN KOVAÅEVIÑ,portparol Srpskog pokreta ob-nove

Stil nastupa nametnuli su Ãeãeý iýudi iz SPS-a. Svi pokuãaji da se nastu-pi civilizuju uglavnom ne urode plodom.Ja se liåno tamo oseñam kao na pijaci, ali

sam svestan da svako pokazuje svoje licei da ñe to biti na odreðni naåin vrednova-no.

GORAN SVILANOVIÑ,potpredsednik Graðanskogsaveza Srbije

Naãa politiåka scena zaista izgledatako, to je stvarnost. Ljudi koji se bavepolitikom su takvi kakvim se prikazujuna tim okruglim stolovima. Za naãu poli-tiåku scenu je karakteristiåno da imamotrojni okrugli sto: opozicija, vlast i SRS.Po mom miãýeçu, GSS treba da se po-

javýuje na tim raspravama kako bi Srbijirekao ãta mislimo. To ãto se mi ne bismo

pojavili ne bi uticalo da oni ne skupýajupoene, niti bi umirilo Ãeãeýa. Ako smomi tu, Ãeãeý ñe bar imati maçe vremenada priåa. Glavni razlog zbog åega sve terasprave izgledaju kako izgledaju jeste

ãto Ãeãeý i, ponekad, Daåiñ i Ristiñ torade po dogovoru. Odziv u unutraãçosti je veliki, osim kad poåne "Kasandra", tonam je najveñi konkurent.

NENAD ÅANAK,predsednik Ligesocijaldemokrata Vojvodine

Ovakvi okrugli stolovi su loãa estrad-na grana i, dok se ne uspostavi civilizo-vaniji oblik dijaloga, tu se ne vredi po- javýivati. Bio sam jednom zajedno saÃeãeýom, verujuñi kako Ãeãeýu veñ je-

dared u lice treba reñi da je faãista izloåinac.

ALEKSANDAR VUÅIÑ,potpredsednik Srpskeradikalne stranke

Ovakvi okrugli stolovi su dobri i ima-

ju smisla. Takva praksa postoji svuda usvetu. Dobro je da se protivnici æestokosukobýavaju, jer ne daj nam Boæe jedin-stva i sloge kakve smo imali u proteklihåetrdeset godina. Okrugli stolovi neodgovaraju onima koji imaju maçe us-peha. To je jedna sjajna stvar i ako midoðemo na vlast, trudiñemo se da ihbude ãto viãe. Graðani mogu da izaberuopciju koja im se sviða. Naæalost, danasu Beogradu postoji mnogo politiåkihbubaãvaba koje, kad govore, tupo zveåe,kao kotrýajuña kaca kupusa i jedino ãtoznaju to je da kritikuju politiåke

neistomiãýenike i da sebe nazivaju poli-tiåkom elitom.

VUK DRAÃKOVIÑ,predsednik Srpskog pokretaobnove

Ono ãto reæim naziva okruglim sto-lom bila su posela po televiziji, a sadarazgovori maçe pristojni od kafanskih.SPO je bio protiv uåeãña predstavnikakoalicije "Zajedno" na tim skupovima udræavnoj televiziji, baã zbog toga dareæim ne bi mogao da manipuliãe timeãto ima nekakvih okruglih stolova inekih razgovora. Naæalost, naã bojkotostao je usamýen, pa su se na kraju ipredstavnici SPO poåeli pojavýivati.Ali, iskýuåivo temama koje nisu za

predmet rasprave imale ono ãto jetraæeno od republiåkog parlamenta. Jer uobavezujuñem okruglom stolu moguuåestvovati samo parlamentarne stranke,a izmeðu koalicije "Zajedno" i SPS-a nesme biti nikakvih ni susreta ni ñaskaça oizbornim uslovima pre zakazivaça ok-ruglog stola. Dok sam bio u Moskvi,GSS i DS prihvatili su poziv Mirka Mar- janoviña, otiãli kod çega i onog belogmaga na kafu, da popriåaju o promeniveñinskog izbornog zakona u proporcio-nalni, na lokalnom nivou. Upozorio samkoalicione partnere da se tamo ne sme

iñi, ili ñe minirati naã predlog o okru-glom stolu, podræati Miloãeviña koji imaizgovor kako se, toboæe, konsultovao saopozicijom o tom siledæijskom zakonu olokalnoj samoupravi. Shvativãi, naknad-no, ãta su uånili, lideri DS-a i GSS-akreñu u dogovaraçe izbornih uslova savanparlamentarnim strankama, åime do-datno krãe sporazum od 5. marta.

Nisam gledao, ali sam åuo za duelÃeãeýa i Vladete Jankoviña; kaæu da jebio nedostojan i, najblaæe reåeno, krå-marski. Nikada ne bih dozvolio da meneko vreða i napada, a ako bi se to desi-lo, ustao bih i izaãao iz sale. s

ANKETA: BILJANA RISTANIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 5914. JUN 1997.

Nekultura monologa i kultura dijaloga

Srpski talk showDijalog u lokalnom reåniku prerasta u jednu od varijantiprizemnog nadmetaça u kojoj je poenta da sagovornikpoãto-poto ispadne budala

lamentarne de-bate, tako je ilokalni talk showgotovo uvekimao tendenciju

da preraste iz tzv. principijelne rasprave(ad rem) u kafansku tuåu (ad hominem).SASLUÃAVANJE: U ovakvoj kon-

stelaciji voditeýi ili predsedavajuñi, svejedno, u mutnim vodama balkanskeposloviåne zakrvýenosti gube ceremoni- jalnu funkciju medijatora, a sve viãezadobijaju funkciju provincijskog kråma-ra ili, u teæoj verziji, izbacivaåa koji morada broji åaãe svojih muãterija i opomiçekoja je one too many.

Buduñi da sami gosti/govornici nem-aju oseñaj za meru, kråmari/predsedava- juñi moraju ponekog od çih da udaýe iz

objekta kad se ovaj previãe usviçi ipoåne da maltretira prisutne (ref. sukobÃeãeý-Boæoviñ).

Tako se, vremenom, poput neýuba-znih ãalterskih sluæbenika, razvila ispecifiåna sorta televizijskih voditeýa iz-van ciýne grupe perspektivnih udavaåa,koji radije otvoreno biraju opciju damaltretiraju nego da budu maltretirani,koji, kako lucidno primeñuje Dubravka

Vojvodiñ, umesto da slu-ãaju, mestimiåno sasluãa-vaju sopstvene goste (ref.Oýa Beñkoviñ). Mini-maksovo nasrtaçe naprisutne dame ("A ja ñuse veñ snañi..."), nepok-olebýivost Zdenke Añin("Da, da, ali mi ipak odgovorite na pitaçe...")

samo su moguñe varijante jedne u bitidiktatorske strukture moñi, gde, umestovoditeýa, sam gost neminovno postajenevidýiv.

EPILOG: Opãti je utisak da u jedn-om zatvorenom druãtvu (kako bi se izra-zili Karl Poper ili trenutno prisutniDæordæ Soros), s taåke glediãta etike,postoji akutni prezir ne samo premamiãýeçu veñ i prema dobrobiti drugog.S taåke glediãta liånih odnosa to se, opet,manifestuje kao beskrajno narcisistiåkosamoispoýavaçe i beslovesni egoizam.S taåke glediãta analitiåara medija, toznaåi dominaciju neobavezne televiz-ijske diktature nad neãto viãe obave-zujuñom identifikacijom s filmskomdramaturgijom. Konaåno, s taåke gle-diãta formalnog analitiåara duha vreme-na, u televizijskom dobu postoji akutnoodsustvo dijaloga u korist monologa. s

GORAN GOCIÑ(Autor je filmski kritiåariz Beograda)

CENJKANJE OKO MOÑI: Åini seda je specijalnost tzv. nacionalne(srpske) "kulture dijaloga" – to ãto onane postoji. Jer kad sedite s Germanima,åak i u pabu ili pivnici, gotovo uvek sespontano i uåtivo sluãa najpre onaj kojiima ãta da kaæe, dok kod Srba kao dasvako ima beskrajno mnogo ãta da ostavibuduñim pokoleçima, ne propuãtajuñinijednu priliku da to i uåini, makar i pro-tiv voýe prisutnih.

Åini se, takoðe, da tzv. c. Biñe da toima neãto zajedniåko s nacionalnom kar-akteristikom prema kojoj se klin uvekizbija joã veñim klinom. No to srpsko"domañinsko" rival-stvo – srpski "potlaå"takoreñi – koje se u

provinciji manifes-tuje kao koji sprat ilikoja koçska snagaviãe od suseda, u me-dijskom govoru, tj. u"kulturi dijaloga"manifestuje se kaopodizaçe glasa za koji decibel viãe iliproduæivaçe izlagaça na koji minutviãe od sagovornika, svodeñi se na besk-rajno ceçkaçe oko moñi, koje u srpskojverziji gotovo uvek dobija ukus prevare.

Neretko, nedostatak oseñaja za hijer-arhiju, ali i samokontrole, dozvoýava

unisone monologe, åudnu tvorevinunekulture dijaloga. I ovo je karakteris-tiåno za svaku srpsku verbalnu razmenu,od kafana, preko talk showa, do par-lamenta. Televizijska apoteoza takvevrste govora odigrala se na jednom odskoraãçih "okruglih stolova", prikazan-om na RTS-u, gde su svi sagovornici zatrenutak bili u unisonom monologu,gaåuñi poput jata uzbuçenih polaznikapaåje ãkole. Talk show u srpskoj varijan-ti zato uvek ima ukus kafanske pijankeili graje kakve mnogoýudne, obezgla-výene porodice, gde se poeni pecaju viãe

nadvikivaçem i transgresijom, a maçenekim logiånijim dokazima autoriteta,kao ãto su argumenti. Kao i domañe par-

Talk show u srpskoj

varijanti uvek imaukus kafanskepijanke ili graje

T eorijska podloga ovog komentarasastojala bi se, ukratko, u sle-deñem: za razliku od teatra i fil-

ma, za koje se moæe reñi da boýe trpedijaloãke izraæajne forme, televizija jepodesnija za one monoloãke. Ãta tokonkretno znaåi? Odgovor je da je talk-ing head – ili pak singing head , svejedno– neãto ãto je skrojeno tako da bude pri-mereno naåinu funkcionisaça televizije.Prvo, i sasvim oåigledno, ovo je predes-tinirano dimenzijama TV aparata – jer uçemu je govoreñi – ili pevajuñi – torzo uprirodnoj veliåini, odseåen od vlasnika,potpisan çegovim imenom te fantazma-goriånom ili oficijelnom funkcijom.

Åiçenica da glava neãto saopãtavamonoloãki podrazumeva odreðenu

"spontanost". Ukoliko ona saopãtavaneãto ãto je unapred pripremýeno, vlas-nik glave donekle izneverava taj izvorniprincip televizijskog medija. Na televiz-iji je, dakle, iskýuåena uzajamnost(klasiånog) teatra ili filma, uzajamnostkoja podrazumeva tzv. reæiju, scenaris-tiåku organizaciju gde je gledalac svesnovoðen kroz tok sudbine junaka. Televiz-ija, pak, ne trpi fatalizam veñ samo inci-dent. Jer na televiziji ima maçe reæije aviãe prenoãeça neåeg ãto se navodnonalazi u sirovoj formi. Ova forma pre-destinira i odreðenu neoåekivanost. Åak

i kad nema te (neophodne) neoåeki-vanosti, ona se simulira, kao ãto je sluåajs muziåkim video-klipom ili laænim rat-nim reportaæama.

Posmatrano s åisto formalne taåkeglediãta, dakle, televizijski talk show, nemoæe, zahvaýujuñi improvizaciji, nikadabiti dijalog, veñ samo zbir monologa.Åini se da je dijalog teæe efektno organi-zovati, ali je, isto tako, monologom teæepostiñi efektnu vrstu zavoðeça, jer zah-teva viãe harizme, viãe prirodnog talen-ta, brze misli i joã bræi jezik. Usamýeno-st monologa leæi u napornom procesu da

se unutraãçi tok misli – jedna privatnostdakle – poopãti do univerzalne istine. Itu onda nastupaju politiåari.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


60 VREME s 14. JUN 1997.

Formula 1

Oåevim stazama

sa stilom çegovog oca, ali se takvaporeðeça uvek pokazuju kao sasvimpromaãena.

Svakako da u voæçi buduñeg ãampi-ona najbræeg sporta – ãto ñe se sigurno

dogoditi u ovoj sezoni ili nekoj odnarednih – ima mnogo elemenata rizika,ali Æak Vilnev nije Æil Vilnev.

Poreðeça su moguña samo u statis-tiåkim podacima, iako ni ona nisu etiåkiopravdana. Æak ih odbacuje:

"Svuda je napisano da sam svojompobedom u Argentini izjednaåio rekordod ãest pobeda svog oca, ali je to neu-mesno. Njegova karijera je bila u usponui on je nije dobrovoýno prekinuo".

Danas Æak ima sedam pobeda. Sed-ma, koju je ostvario na proãloj trci uÃpaniji, za çega je samo karika u lancu

takmiåeça za titulu ãampiona u ovoj se-zoni.

Ipak, trka koja se u nedeýu, 15. juna,vozi za Veliku nagradu Kanade, ima zamladog kanadskog vozaåa mnogo veñiznaåaj. Pred svojom najvernijom pub-likom, u zemýi roðeça, joã nijepobeðivao. Staza koja nosi ime Æila Vil-neva i pobeda na çoj predstavýajupriznaçe velikom vozaåu bez koga ni is-torija Formule 1 ne bi bila toliko bogatai toliko lepa.

Gledana spoýa, Formula 1 je neo-biåan i hermetiåki zatvoren svet åudnihýudi koji æive po pravilima koja su samoçima poznata. Taj privid je stvaran god-inama, ali u stvaraçu takve slike nisuuåestvovali piloti.

Æak Vilnev je jedan od pilota koji se iaktivno bore protiv te laæne slike sva-kodnevice najopasnijeg sporta. U çego-vom spektakularnom ugovoru sa timom"Vilijams" postoji neobiåna klauzula,koja mladom vozaåu dozvoýava da seprivatno bavi sportom. To ãto je pri tomizriåito reå o skijaçu i voæçi rolera i ãtose sa slomýenom nogom ne mogu voziti

trke Formule 1 nisu uspeli da spreåe ninajåuveniji advokati. s

LJUBOMIR PAJIÑ

elika karijera Æila Vilneva preki-nuta je pre 15 godina. Slavni"Ferarijev" pilot, u snaænom us- V

ponu ka vrhu, poginuo je na treningu zaVeliku nagradu Belgije u Zolderu. Mno-ge je çegova pogibija potresla, ali nijeskoro nikoga iznenadila. Æil Vilnev je

posle pet godina u Formuli 1 bio pojamvozaåa koji se ne plaãi rizika. U konku-renciji koja je tada vladala u najbræemsportu i uz probleme koji su tradicional-no muåili tim "Ferari" voæça na ivicismrti bila je jedino ãto je preostajalo vo-zaåu koji æeli titulu.

Formula 1 je tada izgubila velikogbuduñeg ãampiona, jer je Æil Vilnev tomorao da postane. Za utehu, ako togauopãte moæe da bude u ovom surovomsvetu brzine i opasnosti, dobila je novogÆaka Vilneva.

KULTURNI ÃOK: Æak Vilnev jeimao samo 11 godina kada je çegovotac i idol poginuo. Ta tragedija je izme-nila æivot deåaka koji je, kao i drugi, vo-leo brze motore, ali nije planirao da pos-tane pilot Formule 1. To je od çegatraæio æivot.

Iako su primeri retki, poreðeça iz-meðu slavnih oåeva i dece u sportu nisuzahvalna ni opravdana. U sluåaju oca isina Vilnev, izuzetak je opravdan emoci- jama koje su obojile æivot Æaka Vilneva.

Roðen je u Kanadi 9. aprila 1971. go-dine kada je çegov mladi otac maãtao o

karijeri u Formuli 1. Velika sreña, ãto semora primati sa rezervom u ovom sportu,dogodila se 1977. kada je primýen u sla-vni "Ferari". Æil Vilnev se sa porodicompreselio u Francusku. Sin Æak je otiãao uinternat u Ãvajcarskoj. Åinilo se da jetime obeleæena i nova sportska karijera.

Svojim vratolomijama na skijamaÆak je izazivao isto oduãevýeçe meðuvrãçacima kao çegov otac Æil na pistiFormule 1. No, sudbina je htela drugaåi- je. Æak Vilnev je duboko emotivna, aliizuzetno stabilna liånost. Odluåio se zakarijeru sportskog vozaåa smatrajuñi da

je potrebno da ispravi nepravdu koja sedogodila çegovom ocu. Jer, Æil Vilnev je morao da postane ãampion poãto je

imao sve preduslove osim sreñe.Kada se na poåetku proãle sezone

Æak Vilnev pojavio u timu "Vilijams"iznenaðeçe je predstavýalo samo to ãtonije u "Ferariju" sa brojem 27 koji je no-sio çegov otac. Prethodno je posle krat-ke karijere osvojio titulu prvaka u ameri-åkoj formuli Indi kar.

USLOVNA POREÐENJA: Za svetFormule 1 çegova pojava predstavýala je pravi kulturni ãok. Mladi vozaå se uvisokom druãtvu kretao u majicama,

farmerkama i patikama, a çegov stiloblaåeça poput drvoseåe naterao je nekeod ãefova Formule 1 da pokuãaju da gaubace u crna veåe-rça odela, ãto sezavrãilo neuspe-hom.

Uklapaçe uãeme pogotovo nefunkcioniãe kada je u pitaçu For-mula 1. Ljudi kojiprate ovaj sport posvaku cenu poku-

ãavaju da u nekomÆakovom potezupronaðu sliånost

Vodeñi u ovogodiãçem ãampionatu Kanaðanin Æak Vilnev unedeýu, 15. juna, polaæe ispit koji ima emotivni znaåaj

STABILNA LIÅNOST: Æak Vilnev

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 6114. JUN 1997.

Elektronska poãta

Emajlirano pismoPitaçe ãta je starije elektronska poãta ili Internet u buduñnostibi moglo da zameni pitaçe o kokoãki i jajetu

Koriãñeçe elektronske poãte krajçe je jednostavno. Veñina poznatih programa zakoriãñeçe Interneta ima moguñnostrazmene elektronske poãte, a za am-bicioznije korisnike postoje i posebni pro-grami koji sluæe samo za poãtu. Da bi seneka poruka poslala, potrebno je samo da

znate e-mail adresu osobe kojoj ste namer-ili da se obratite. U sluåaju redakcije lista"Vreme", ta adresa izgleda ovako:[email protected] ili [email protected]("Vreme" ima dve elektronske adrese).Redakcija, odnosno "vreme" je ime osobe(najåeãñe) ili firme kojoj se obrañamo.Znak koji sledi (@) åita se kao "et" ãto naengleskom znaåi "kod". Iza toga sledi In-ternet adresa. Moguñe je formirati Internetadresu na osnovu registrovanog domena(imena) vaãe firme na Internetu, tako da jeautoru ovog teksta moguñe pisati naadresu [email protected].

OPREZ: Istu poruku moguñe je poslatii veñem broju ýudi. Dovoýno je samo çi-hove adrese napisati u nizu (uz neophodnirazmak izmeðu adresa da se ne bi pomeãa-le). Po ovom principu funkcioniãu mailinglists (mejling liste). To su sadræaji koje pri-premaju pojedinci ili grupe ýudi, a potomih prosleðuju svima koji su zainteresovanida ih primaju. Na taj naåin moæete pratitirazne teme na Internetu, primati elektrons-ke åasopise i biltene, vesti, diskusije i sliå-no. Ipak, sa mejling listama treba biti opre-zan. Umeju da budu veoma obimne i moguda vam zaguãe "elektronsko sanduåe", iznatno produæe vreme potrebno da pre-nesete poãtu na svoj raåunar. Ukoliko imatesporiji modem, najboýe je da ih se klonite.

Posebna draæ elektronske poãte je mo-guñnost slaça svih moguñih fajlova (poduslovom da nisu veñi od 2 Mb, ãto sesmatra maksimumom dozvoýenim na In-ternetu). To znaåi da pored obiånih tekstu-alnih poruka moæete slati i slike, crteæe,kompjuterske programe, a u posledçevreme video i zvuåne poruke. Ova pos-ledça moguñnost ima i svoju dodatnuopciju, veoma popularnu. Naime, uz po-moñ Interneta moguñe je razgovarati tele-fonom sa prijateýem koji je takoðe

prikýuåen na mreæu i nalazi se u nekojdalekoj zemýi, a sve po ceni lokalnog tele-fonskog razgovora.

Elektronska poãta vas moæe pratiti i

kada putujete. To znaåi da svoje porukemoæete åitati iz, recimo, Japana, a da nepozivate svog provajdera u Beogradu i nepravite ogroman telefonski raåun. Naime,neki Internet provajderi (Eunet je jedan odçih) imaju poseban program za ýude kojiputuju koji vam omoguñuje da svom"sanduåetu" pristupite preko lokalnog Eu-net provajdera u zemýi u kojoj se nalazite,åime plañate samo minimalnu cenu tele-fonskog razgovora u lokalu. Ukoliko tonije moguñe, postoje Veb strane na Inter-netu na kojima je moguñe besplatno na-praviti svoje sanduåe i na koje moæete

preusmeriti svoju poãtu tokom putovaça.Poãtu u tom sluåaju åitate pristupajuñi tomVeb sajtu. Dovoýan vam je obiåan Internetpristup, na primer u nekom Internet kafeu.Idealno za ýude koji uopãte ne posedujukompjuter, a ponekad ni stan. Pre nekihsedam-osam godina, kaæe priåa, jedan be-skuñnik u Sijetlu je tako zaustavio na uliciBila Gejtsa, vlasnika "Majkrosofta", i poh-valio mu se kako moæda nema gde da æivi,ali zato ima elektronsku adresu.

Konaåno, elektronska poãta vam omo-guñava da se direktno obratite vaænim ýu-dima kojima inaåe ne moæete da priðete odsekretarica i obezbeðeça i åiju poãtu ot-varaju i åitaju niæi sluæbenici, åime je vaãepismo unapred diskvalifikovano. U sluåa- ju elektr onske poãte nema opasnosti odpodmetnute bombe, nema krupnog momkakoji vam se prepreåuje na putu sa pitaçem"Izvolite?", niti ýubaznog glasiña koji vasobaveãtava da je "gospodin taj i taj na sas-tanku". Vaãa poruka stiæe do æeýene os-obe, a taj ili ta, ukoliko ima elementarnuInternet kulturu, poslañe vam odgovor unajkrañem moguñem roku, makar for-malni.

Jer, osnovno pravilo na Internetu je dase na svaku poruku mora odgovoriti. s

ZORAN STANOJEVIÑ(U narednom broju: ZanimýiviInternet servisi)

egenda kaæe (a literatura potvrðuje)da je prva kompjuterska mreæa pro-radila ãezdesetih godina kada jeL

jedan ameriåki profesor poslao porukusvom asistentu da doðe u çegovu kan-celariju na kafu. Ova trivijalna poruka bila je prva razmena infor macija meðu ýudima

u kojoj je kompjuter bio medij. Liånoverujem da su na toj kafi predviðali da ñe jednoga dana ýudi komunicirat i pomoñukompjutera. Nekih trideset godina kasnijeto je postala realnost.

Elektronska poãta ili e-mail danas jeopãte mesto. Ãto ne znaåi da su svi up-oznati sa çenim moguñnostima i prednos-tima. Najpre, nijedan direktor niti åovekod uticaja u bilo kom preduzeñu u Srbijinema predstavu o tome ãta je elektronskapoãta. U suprotnom, uåinio bi sve da ko-munikacija preduzeña bude preteæno utom obliku. Ako ni iz kog drugog razloga,

a ono zbog ogromne uãtede na telefonskimraåunima. Da je razvoj personalnih ra-åunara tekao malo bræe, faks maãina ne binikada bila napravýena. Jer, faks maãina jetelefon na koji su prikýuåeni skener iãtampaå. On moæe samo da prenosi ãtam-pani materijal, a priliåno je zahtevan iskup. Za razliku od faksa, personalni raåu-nar ima mnogo razliåitih funkcija, ukýuåu- juñi i slaçe i primaçe faksova.

CENA: No, gde je tu elektronska poã-ta? Pre svega, prednosti elektronske poãteu odnosu na klasiånu poãtu, telefoniraçeili slaçe dokumenata faksom su brzina,cena i pouzdanost. Brzina jer "pisma" pu-tuju gotovo trenutno, odnosno najviãenekoliko minuta, i to (ako je potrebno) skraja na kraj sveta. Cena jer slaçe materijala elektronskom poãtom podrazumeva daplañate samo telefoniraçe svom Internetprovajderu (najåeãñe je reå o lokalnompozivu), opet bez obzira na to u koji deosveta ãaýete to ãto ãaýete. To znaåi da cenadnevne razmene elektronske poãte vaãe ilivaãeg preduzeña odgovara, u najskupýojvarijanti, ceni proseånog (10-20 minuta)telefonskog razgovora sa bilo kim u vaãemgradu. Konaåno, pouzdanost znaåi danema umrýanih stranica i neåitkih redova,

a sve ãto stigne elektronskim vezamamoæe se odmah upotrebiti - nema potrebeda se prekucava, kopira ili sliåno.

&

p r e d s t a v lj a j u

Vodiå krozInternet (9)

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


62 VREME s 14. JUN 1997.

Zamiãýeni Gudvin

Za Reksa Stautaruke Barnetovu kçigu “Blago naãeg jezika” i vadeñi iz çe zlatni obeleæivaåstrana, posveñuje paæçu – lektiri.

Kad mislim na Wolfa, ja ne mislimna ubistva, na intrige, na propast kuñeFejt Aãer ili na ubistvo Sirila Oråarda(señate se otrovan je u radio stanici, zavreme intervjua, u govornom ãou ve-like Madlen Frejzer), mislim na poseteMrka Vukåiña, çegovog intimusa, åiji

je åuveni restoran “Rastermen” poseñi-vao dva puta meseåno, najåeãñe zbogkobasica koje je Vukåiñ nabavýao izneke balkanske nedoðije. Ta jedina dvameseåna izlaska iz kuñe, ja sam mupravio druãtvo, behu izuzetni trenucikada bi goçen ispolinskim apetitomzaboravýao svoj strah od maãina natoåkovima. Misleñi o çemu, mislim nasmireno impozantno lice – æmiri u kon-centraciji i kaæe: – Taj otrov nije sipanu ãampaçac, gospodin Siril je morao,Aråi, åujeã li: morao da pojede nekubajaderu ili pralinu!

Kad to bude saopãtio Kremeru, ovaj ñe prasnuti u smeh, aliñe se sedam dana docnije Wolf smeãiti, u svoj sujetnomgenijstvu.

Mislim da je podjednako voleo i cenio Julija Cezara i Frica,naãeg kuvara, i isto tako Viýema Ãekspira i svog cveñara Te-odora. A ãto se tiåe mene, znate veñ, uostalom, kako to ide,naãi odnosi su se meçali, ali vaýda smem pretpostaviti da me je trpeo tolike godine zbog neåeg ãto je vremenom izposlovnog odnosa preãlo u prisnu kolegijalnost ili neki çenlabaviji oblik.

Svakako, vidim ga kako u pet do åetiri popodne, posle dre-kne odlazi do lifta i peçe se Teodoru u staklenu baãtu, gde ñese do ãest uveåe baktati zygopetalum crinitumom ili voýenomniltoniom ili, zaãto da ne, grozdastim cvetovima vande peter-siane. U pisamcetu koje mi je jula 1949. poslao u Norveãku,gde sam se odmarao, morao je da pomene ovu posledçu, ras-pliñuñi mi posledçe konce “Sluåaja Rakam”. Señate li se da jeçen suprug, ubica, istim noæem, one veåeri kada sam bio nakuñnom prijemu Rakamovih, ubio svoju sestriåinu i voýenogdobermana (jednog svedoka)?

- Oåito da ste u velikom ãkripcu, kada ste poåeli da prih-vatate moje predloge! – rekoh mu, dok smo se preæderavaliýutim kobasicama u Vukåiñevom otmenom restoranu, ali on,señam se pokreta çegove debele, bele ãake, reåe:

- Aråi, znaã da ne meãam posao i zadovoýstvo! – zapuãi miusta, a posle kratke poåivke, kada se åulo samo zveckaçe åaãai escajga, dodade, da me sasvim skrene u mislima:

- Nekada su u crnogorskim ãkolama ðake pouåavalimatematiku nastavnici åiji su brkovi bili dugi po trideset santi-metara!

ad mislim na Wolfa, obiåno gavidim u æutom nasloçaåu naãesobe-ureda. Æmiri u koncen-K

traciji, pre nego ñe, sujetan kakav je,izreñi uputstvo ili reãeçe sluåaja.Genije od 135 kila, ýubiteý Kitsa i Ãeli- ja. U nekom od skupih crnih odela, zal-izan briýantinom, sa izrazom lica kojiistovremeno sjediçuje odluånost iopreznost.

- Vultus est index animi! – åujemWolfov glas.Kad mislim na to davno doba, tri-åetirigodine posle pobede nad nacistima, pakroz pedesete – çegova negativnafiksacija na E. Huvera, çegova mræçaprema FBI, sva ona sila preduzimýivihNemaca koja se vrzmala oko nas: FricBrener, Teodor Horstman, u svojimsvakodnevnim duænostima koje zado-voýavaju çegovu hroniånu ekscen-triånost...

U osam i petnaest Fric mu na tacniodnosi doruåak u krevet, u petnaest do

devet on proðe kroz kancelariju, uruåi mi åek ili usput kaæenekakav savet, i od devet do jedanaest je u staklenoj baãti, navrhu svoje crvene kuñe u Tridesetpetoj ulici. Bakñe se sorhidejama, a çegov liåni cveñar Teodor pomaæe mu u tome.Za to vreme ja telefoniram klijentima ili buduñim ærtvama,zloåincima i tasterima i punim beleænicu masom najåeãñe su-viãnih podataka. Od milion poslova koje sam za Wolfaobavýao, telefoniraçe beãe jedan od åeãåih i lakãih.

U jedanaest i minut siãao bi kuñnim liftom do kancelarije.- Aråi, kako ide sluåaj Fejt Aãer?- Ne ide, nikako ne ide, pa stoji! – pokuãavao sam da ga

razdraæim. Ali nije se dao, lukavi lisac, prevejani Nero.- Da li je stigao traæeni izveãtaj iz Atlanta Sitija? – pitao bi

sa nepogreãivoãñu Sfinge, on koji je na tu Sfingu i liåio, u crn-om, sa nepomiånim licem i gigantskim telom sumo rvaåa.

- Nije, ali ga oåekujem sutra, ako ne sutra, onda malo sutra!– nastavýao sam da traæim slabu taåku u çegovoj mirnoñi.Nije se dao Wolf. I sada, evo, mogu da åujem çegov bas:

- Pozovi mi starog Kremera, vreme je da i policija poånezaraðivati svoju platu!

- Opet ñe da rmbaju za nas? – davao sam svom glasuironiåni ton po svaku cenu.

- A zaãto plañamo porez, Aråi? – i razlio bi tiradu protivRuzvelta, protiv Huvera, protiv, naravno, Kremera, kaopolicijskog amatera i netalenta.

- Inteligencija i iskustvo, inteligencija i iskustvo, naãe su je-dino oruæje. – Pa bi, isrpýen uzvicima, seo u svoj omiýeni

nasloçaå i piýio u golemi globus.Señam se, dok sam okretao Kramerov ãefovski broj izOdeýeça za umorstva, video sam kako Nero Wolf uzima u

NA TRAGU Srpska krimi priåa

G O R A N K A M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


s VREME 6314. JUN 1997.

Señam se bogartovske boje çegovog glasa, kao ãto vidimkako çegov safatondasti prst miluje laticu phalaenpsisa, ilipratim, s maksimalnom paæçom, kako raskrinkava ubicu Iza-bele Ker – tu u naãem uredu, okupiv sve sumçivce, bulumen-tu skorojeviña.

A videñi çega, gledam i sebe, mladog åoveka od trideset itri godine, kako ulazi u Kramerovu stanicu u Dvadesetoj ulicigrada Njujorka i oåijuka sa sekretaricama i pruæa “smotanom”ãefu Odela za ubistva otkucano i potpisano priznaçe ubiceVelera u “Sluåaju srebrne grivne”.

Viãe se ne señam mnogih naãih detektivnih poslova – osta-la je u svesti samo kolekcija snimaka – ubijenih, rasporenih,otrovanih, upucanih, pod tajanstvenim, neverovatno zamrãen-im okolnostima, ostale su voæçe taksijem, kada bi me pratileubojice i kada sam izlazio na zadça vrata hotela u kojima samznao recepcionere i nestajao u zadçi åas i, svakako, ostali suosmesi lepih æena, stopýeni u jedan sjajni ditrihovski kez, mo-menti kada bi TV ekipa, posle tri godine pregovora, uslikalamog gazdu Nera Wolfa, a on, snebivajuñi se, vrteñi palåeve

ruku jedan oko drugog, rekao u totalnoj zabuni:- Moj glavni åovek je ovde prisutni gospodin Aråi.Señam se, dakle, kako tranæira crnu kobasicu i preliva je

sufleom od vrgaça, i señam se pirjane teleñe guãteraåe, dugihi sasvim besmislenih konverzacija o vinima s MarkomVukåiñem, koje je Wolf vodio, baã u vreme kada nam je isticaorok za reãeçe sluåaja u kojem je ulog bio åek na 100 dolarapotpisan od strane åuvene Rakel Bruner. A onda, kad veñ æelimda se dignem i zauvek odem iz detekcionih lavirinta çegovogbrbýaça, mudrijaãeça, iz mreæa çegovog ekscentriånogponaãaça i sujetnog genija, on se pribliæava mom uhu i ãapñe:

- Setio sam se, rekao si da je ubodeno pseto, pre nego jesklopilo oåi, pogledalo u gazdu i zareæalo.

- Tako je! – rekoh, dobujuñi prstima po kolenima, ãakomskrivenom ispod belog stolçaka.

- Eto ti reãeça! – reåe – Ni umiruñe pseto neñe reæati na

gazdu kojeg voli i koji je nevin! Jas-no?Vidim çegove lucidne, lukave oåice, i oseñam kako kli-mam glavom.

- Ipak te plañam viãe nego zasluæujeã! – dodaje lisac.- Koliko ñe trajati razgovor? – pita me osumçiåena.- Zavisi. Moæda pet minuta, moæda pet sati.- Neka nipoãto ne traje pet sati. Molim vas, budite ãto krañi!

– kaæe mi Debora Kopel.- Vaã sam åovek, zovite me Aråi.Sve je to Wolf sluãao i ja sam krajiåkom oka, izvodeñi

klijentkiçu iz kancelarije, jer beãe pet do åetiri i Wolf jemorao, kaæem vam morao u staklenik, krajiåkom oka sam vid-eo kako se gospodski kesi.

Iãåezle su mnoge reåenice, ostale su samo slike. Wolf u æu-

toj, udobnoj nasloçaåi, raðenoj po meri çegovih 135 kila;Wolf sa viýuãkom i noæem u rukama, kako tranæira teletinu;Wolf koji “åestita” uspaniåenom Kremeru unapreðeçe. Jedn-om mu rekoh:

- Ako vi stradate, izgubiñu posao, a ako ja poginem, moæetese odmah povuñi u penziju! – Señam se da nije komentarisao tukrunsku reåenicu naãeg odnosa.

- Æene su ili opasne ili glupe. Mnogo reðe opasne! – beãeçegova omiýena antiæenska maksima.

- Huver je hu-ýa! – rekao bi, s vremena na vreme, ne samodok je åitao kçigu “FBI iza kulisa” veñ i docnije, dok je radiona “Sluåaju Brunel”, i kasnije kada je Huver odavno bio u pen-ziji i istoriji.

Orhideje i kobasice – ima li åudnijeg spoja? Ãta ih pove-zuje?

Niãta do on – moj poslodavac Nero Wolf.- Dobro, na stranu sve to, ali ãta ste otkrili? – pitao bi me

nervozno, kada sam ga, dakako namerno, zasipao bujicom ver-balnog ðubreta.

- Otkrio sam da je sunce danas izaãlo u pet sati i devetminuta i mislim da ñe zañi u dvadeset sati i åeriti minuta! –izdeklamovao bih u æaru inspiracije.

- Ar-åi! Nemam vremena za ãale!- Otkrio sam da mi niste platili nadnicu veñ dve nedeýe!Sada je bio zaista besan: – Gudvine, posledçi put te

opomiçem!- Nisam navikao da sa mnom tako razgovarate!!

- Zato prekini sa demagogijom i ãalom i priåaj!Pitam se ãta me je teralo tada, u tom åasu, da poånem da mu“raportiram”. Zaãto sam godinama ostajao sa çim, uzaguãýivom prostoru stare kuñe u Tridesetpetoj çujorãkoj uli-ci? Zaãto sam trpeo da po åetiri åasa dnevno provodi meðuorhidejama i da mi prodaje pamet: kako je ukus kobasica saBalkana neãto najboýe ãto se moæe zamisliti!?

Odgovora nema – ali, åini mi se, dok, izvan granica vreme-na i prostora, lutam po uspomenama – da se odgovor krije uspoju inteligencije i iskustva, a najposle u spoju hrabrosti ikonzervativizma koje su ga krasile.

Nero.Wolf.Izgovorim çegovo ime i poverujem da on nikada ne bi bio

roðen u maãti Reksa Stauta da ja nisam bio roðen u toj istoj ma-ãti i da ne bi bilo apsolutno niåeg bez maãte. I bez maãtaça. sVASA PAVKOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


64 VREME s 14. JUN 1997.

POÃTA

Albanska pouka"Lov na deviznog vrapca",

"Vreme" br. 343

Piãe se, predlaæe, zamajava, laæe, traæekrivci, odlaæe reãeçe "stare devizne ãt-edçe". Skoro veñ deset godina "intezivno"se radi na tome – od Ante Markoviña, pre-ko Avramoviña do danaãçeg dana.

Ovih dana se govori i piãe da ñe se u junu doneti zakon po kome ñe ojaðeni ioãteñeni biti isplañeni do 2010. godine.Ponovo su pomakli rok. Da li ñe dotle bitiæivi oni koji obeñavaju, a da ne govorimoo tome da li ñe ãtediãe doåekati taj datum.

U ãtampi je dato mnogo dobrih i re-alnih predloga za reãeçe ovog goruñeg pi-taça, ali su se odgovorni ogluãili o çih.

Na primer, da se starijim od 65 godina is-plati odmah, ili da se proda ogromna im-ovina koja je bila vlasniãtvo dræave, ilidruãtvena svojina, ili (velike pare) svojinabivãeg Saveza komunista Jugoslavije.

Vlast mora da izvuåe pouku iz dogaða- ja u Albaniji dok nije kasno.

Petar Vuåetiñ, Beograd

Ãpijuni i ãpijunåiñi"Kopiniå – Titov pobratim";

"Vreme" br. 345

"Vreme" od 31. maja 1977. objavilo je,iz pera Antona Kolendiña, nekrolog JosipuKopiniåu, zagrebaåkom rezidentu sov-

jetske obaveãtajne sluæbe u doba Drugogsvetskog rata i rezidentu Titove obaveãta-

jne sluæbe u Istanbulu. Drug piãe o drugu,toplo i dirýivo. Objavýena je i poveña fo-tografija Kopiniåa, kao ãto i priliåi jednomilustrovanom nedeýniku. Saznajemo da jeA. Kolendiñ bio rezident Titove obaveãta-

jne sluæbe u Sofiji, da je l iåno poznavaoTita, da je vodio Kopiniåa G. Dimitrovu,koji je inaåe, imao zadatak od Kominterneda smakne Kopiniåa. Na kraju ålanka daje

nam se dozvola da o NOB-u i pobediTitovih komunista mislimo ãta godhoñemo, ali nam se ne dozvoýava dasumçamo u fanatiånu zanesenost revolu-cionara predvoðenih Titom.

Posle ovolikih godina, posle svihsaznaça o gulazima i Golim otocima, vi-dimo da je ta mladalaåka zanesenost tolikada i danas nadjaåava intelekt Antona Ko-lendiña. Naãa tragedija je u tome ãto mi iz-gleda i nismo imali politiåare, sve su tobili nemaåki, engleski i sovjetski ãpijuni.Demografi su paæýivom analizomustanovili demografski gubitak na teritor-

iji nekadaãçe Kraýevine Jugoslavije odvrlo pribliæno milion ýudi. Ovih ærtava

nema na teritorijama susednih zemaýa,prosto zbog toga ãto oni nisu imali do-voýno snaænu britansku, nemaåku i sov-

jetsku obaveãtajnu garnituru.Imamo, dakle, Tita, koji je bio ãpijunåi-

na, Kopiniåa koji je bio ãpijun i Ko-lendiña-ãpijunåiña koji je nadæiveo i çih içihove ærtve. On se nama dakle javio, sastranica "Vremena", da nam poãaýe poru-ku o KOPINIÅU, o ýudima beskrajno pre-danim revoluciji. I mi smo imali priliku da

joã jednom vidimo Kopiniåev krivi nos iretke zube, u ovo nesreñno vreme u kojemveñina ýudi grca u nemaãtini i beznaðukoji potiåu od nacionalsocijalistiåke dik-tature koju su proizveli neki borbeni,zaneseni sovjetski ãpijuni.

Ime autora poznato redakciji

Srbi i Amerikanci"Izjava nedeýe", Vreme br. 344

Veñ poodavno vremeãna Borka Vuåiñsa davno izgubýenim mladalaåkim entuzi-

jazmom bezuspeãno nastoji da unesesveæinu u evidentno bezizlaznu situaciju ukojoj se nalazi domañe bankarstvo.

"Pritisnuti dræavu kako bi ona izvrãilapritisak na Ameriku" da ova vrati naãa zar-obýena finansijska sredstva nije niãtadrugo do nonsens, jer kako se uopãte moæeoåekivati da banke bez prebijene pare

mogu da pritisnu nekoga a kamoli dræavunesposobnu da efikasno zaãtiti vitalne na-cionalne i dræavne interese.

Dok nam se ne reformiãe poslovnobankarstvo i nekompententna dræava, iz-

gleda neñe se daleko stiñi, bar ãto se tiåeodnosa sa Amerikom.Mitar Nikaãinoviñ, Zemun

Karta i znaçe"Balkanska guævara"; "Vreme" br. 346

Sa velikim zanimaçem pregledao samstatistiåke podatke u tekstu "Balkanskaguævara". Vidim da je u odeýku posveñen-

Ispravkeq U tekstu pod naslovom "Crni koç,

na æutoj pozadini" objavýenom u proãlombroju "Vremena", potkrale su se dvegreãke. Verovatno zbog toga ãto se na spi-sku "Ferarijevih" vozaåa naãao odmahpored Stefana Johansona, Gerhard Berger"prekrãten" je u Stefana. Osim toga, imeMarija Andretija odãtampano je dva puta.Izviçavamo se g. Bergeru i åitaocima.q U tekstu "Balkanska guævara" u pro-

ãlom broju "Vremena" greãkom urednikaobjavili smo podatke o povrãini balkanskihzemaýa u kvadratnim miýama umesto ukvadratnim kilometrima. Izviçavamo seåitaocima.

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


6514. JUN 1997. s VREME

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplatni-

ka. U ovom broju obrañamo se privatnicima, vlasnicima preduzeñai radçi, i nudimo im da uz punu cenu polugodiãçe ili godiãçepretplate dobiju sledeñe:

- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);

- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;

- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima

Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257

Kada nam ovaj kupon stigne, naãa marketing sluæba kontaktirañesa vama i dogovoriti se oko saradçe. Dobro doãli u klub!

PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...

Pretplatite se

da biste zaradili

Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)

Naziv vaãeg preduzeña

Adresa telefon

Grad dræava

Pretplañujem se nat pola godine (26 brojeva) t godinu dana (52 broja)

Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-7-31530 . Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplatau zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-

naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.

om SR Jugoslaviji crnogorska nacijaizostavýena.

Takoðe, na samoj karti, SRJ je doãla uposed ne samo Prevlake veñ i åitavog du-brovaåkog podruåja.

Da li su ove omaãke sluåajne, ili moæ-da vaãa ceçena redakcija zna neãto ãtovaãi åitaoci tek treba da saznaju.

Jakãa Ãñekiñ, Beograd

Odgovor: Zahvaýujemo gospodinuÃñekiñu koji je na tako maloj karti uoåiotako veliku greãku.

Gde je adresa?"Joãko iz Slovenije", "Vreme" br. 344

Neñu vas mnogo hvaliti, takvih pisama

primate mnogo. Imao bih dva (samo dvijemale zamjerke) prijedloga. Smatram dabiste trebali åeãñe pisati o Bosni i çenimproblemima jer piãete o oba entiteta i ob-

jektivni ste. Druga zamjerka se odnosi natekst iz broja 344 o Internet strani o Titu.U cijelom tekstu nije objavýena adresa testrane, tako da sa ålankom ne mogumnogo zapoåeti. Nadam se da ñete miubrzo odgovoriti ili na stranicama vaãeglista ili na moj E-mail.

Ranko MirkoviñMuenster

SR Njemaåka

Letovanjau Gråkoj, Bugarskoj,Crnogorsko primorjeBudva - Vila Suzana

Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije

redovne linije:Hercegnovi, ZagrebLjubljana i Koper

viziranje pasoãa

telefoni:036-61-035 (Vrnjaåka Banja)

011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


uæivanjaVREME

66 VREME s 14. JUN 1997.

U finiãu trke za hit dana, na radiju koji ne uspevam da

identifikujem (ali vidim da mu nikad neñe pokisnuti

koaksijalni kabl), Ãaban Bajramoviñ sa "Kasandrom" za (çena) prsa pobeðuje

Slatku Suzi. Dok ustreptalavoditeýka teãi gubitniåki

deo glasaåa, autobus stiæe na Partizanske, pardon,

Kraýeve...to jest Vode, kako i piãe na putokazu

buduñi da je pridev prevuåen ãirokim trag-om spreja. Dileme, uostalom, ne bi ni tre-balo da bude ako se ima u vidu da je nas-eýe dobilo ime po åesmi koju je ovde, go-

dine 1893, podigao Aleksandar I (Obren-oviñ), kraý .

Zlatibor! "Po plastiåkim osobinamapodseña na prostranu terensku trupinu kojaãtråi iz okolnog predela", åitam u geograf-skoj studiji koju je(1991) izdao SANU.Trupina! Neka je inauåno, ali pored to-likih trupina diýemSrbije nazvati takodiåni Zlatibor?! U is-toj studiji, jedan ko-risniji podatak (naæa-lost, neprecizan): nasvakih sto metara na-dmorske visine dobija se 400 hiýada cr-venih krvnih zrnaca;ne piãe, meðutim, zakoliko dana, ãto izzdravstveno-finansijskih razloga nijebeznaåajno.

Na samom ulazu u Kraýeve PartizanskeVode nedovrãeno zdaçe prve zlatiborskecrkve. Meni se åini da nije bilo veñe ni pregodinu dana. Na gradiliãnoj tabli mogu se

proåitati imena investitora i graditeýa, ali nei rok zavrãetka gradçe. Pametno, buduñi dañe izvoðaå uæiåki "Zlatibor", ili bar çegovobivãe rukovodstvo, zbog maçka od 16miliona maraka (tvrde lokalne novine),osim neimarskih morati da pokaæe i nekedruge veãtine...

Ãtoãta je na Zlatiboru isto kao proãlogproleña. Ãumarski inæeçer Miloã za istom je pijaånom tezgom, joã prodaje "poãtena jaja". Ovaj natpis on objaãçava specifiånimodnosom çegovih kokoãki s petlom, aliåula sam i drugo tumaåeçe: to su jaja kojanisu htela na TV i druge bastiýe...

Na jednoj od improvizovanih uliånih

ima joã jedan spomenik, neuporedivomaçi, nalik na krajputaã. Poãteðen je pos-ledçe mode (uklaçaça), moæda zato ãtona çega niko ne polaæe cveñe. "Svojimdobrotvorima Mijailu Jevremoviñu i Paji

Popoviñu, bivãim narodnim poslanicima,koji svojim zauzimaçem i trudom stvoriãedanaãçu imovinu okruænu, na mirisnomZlatiboru" spomenik podiæe "blagodarninarod Okruga uæiåkog", godine 1924. Bi lidanas neki poslanik zavredeo sliåan izrazzahvalnosti? Moæda, zato ãto je bivãi.

Na Zlatiboru je u jeku takmiåeçe cveñai mirisa – zelenkade, jorgovan, razne voñke,borovi, bagrem (dosta, nije ovo "Bazar").Da niste u raju, podseti vas poneki puægolañ, koji u glavi zlobnoj poput moje iza-zove bar tri asocijacije: na zabranu izvoza,ministra ekoloãkog i sopstveno imovno

staçe. Koje, uostalom, i ne mora biti vrloloãe s obzirom na to da na Zlatibor nisamdoãla o tuðem troãku, tj. na seminar. Bog daih poæivi (seminare), jer mnogi ne bi videliskupe zlatiborske hotele (i do 400 dinara

dnevno) da nacijanije æeýna nauke.

Ãeãeý i Kasan-dra dva su lica koja na Zlatiboru na- jåeãñe sreñete. Vo- jvodini glatki ob-razi krase oglasnetable, tarabe i po-leðinu putokaza, sodgovarajuñim do-dacima: brkovi, sl-iåice iz ævaka pre-ko oåiju, åak i je-dan vrlo nepristo- jan natpis preko

usana (ulaz u VMA, kako bi rekao A.T.).Kasandrini posteri, obeãeni o kioske, lelu- jaju na vetru. Sudeñi po tome o kome se naZlatiboru viãe priåa, izbore bi pre dobilaKasandra. Nije ni åudo. Kad Zlatiborcipoýube vrata u uæiåkoj bolnici ili domu

zdravýa i ýuti se vrate kuñi, Voja ne moæeda ih uteãi, a Kasandra moæe.Ãvercerka sa buvýaka domogla se

kçige pa prepriåava naredne epizode. "Ionda Marinko kaæe..." . "Manrike, Rado,Manrike", opomiçe je pismenija kolegin-ica. Rada je na konkurs za Kasandrinudvojnicu u "Politici Ekspres" poslala slikusvoje unuke. Nije se nadala da ñe objaviti– mala ima samo dvanaest godina. Ali neprave pitaçe, i Kasandra je bila dete!

Avaj! Mislila sam da to mogu samo"Novosti" – zaboravila sam da "Ekspres"daje uvek viãe! s

DRAGICA JAKOVLJEVIÑ

Zlatibortezgi joã stoji obaveãteçe: Primam åekove.

Moæe i bez pokriña (kako ñe verovatno ibiti). Vispreni Zlatiborci! Svega ñe se set-iti! I fijakera, da provozaju znatiæeýnikekojima se ne peãaåi. Ali, nije im palo na umda bi mogli da se opreme metlicom i lopat-icom, da pokupe balegu koje se nesebiåno,domañinski oslobaðaju çihovi koçi.

Od ukupno tri kioska sa ãtampom, samo jedan prodaje "Naãu Borbu". Prodavac kaæeda je zimus, "za vreme ãetçi", prodavao stoprimeraka dnevno, sad znatno maçe, pet-naest. Ja kupujem dnevnik svog æivota"Graðanin". Prvenstveno, razume se, zbogkolumne Bengalskog Tigra A.T. (Ej Ti);

zanima me po kome Golub danas kaki.Volim çegov tekst, iako zaudara. (Greãnami mis'o: u Vladu nije uãao s ciýem da delaiznutra – on da bude tako naivan?! – negoda ãtoãta, pa i naziv rubrike, iznese.)

Elem, iãåitam novine, prouåim programRTS-a (na Zlatiboru se drugi ne hvata),zaokruæim (na ãta sam spala!) TV Dnevnik.Ipak, pronalazim Slobodnu Evropu i, onakoizdajniåki, nadoknaðujem maçak infor-macija.

Odliåan je ãkolski program (ãto ne bismonajzad nauåili ko je karakter, a ko tip?), alise dobar deo dana mora odvojiti za ãetçu.Na Spomenik bar jednom dnevno. Zboguzviãice, vetra, pogleda i blizine neba, nezbog obeliska. Osim prvi put, kad samsaznala da tu poåivaju zemni ostaci raçenikakoje su novembra 1941, u partizanskoj bolni-ci Uæiåke republike, "na muåki naåin" ubiliNemci. ("Znaåi, Nemci su pobedili!" – kon-statovao je moj mali suãetaå Luka, a kako jeshvatio moje objaãçeçe, pokazuje pitaçemgde je bila "Crvena zvezda". Deåja usta!)

Iznad jezera (doskora prazno, sluæilo je

kao peãaåka zona, ili fudbalsko igraliãte)

P .

O T O R A N O V

7/29/2019 Vreme, 1997. június 14.


Vreme, 1997. június 14.

Documents

Transcript of Vreme, 1997. június 14.