Vreme, 1997. július 26.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-julius-26 1/82

2266.. JJUULL 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 335533 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

RRUUKKOOPPIISS

VVOOJJIISSLLAAVVAA ÃÃEEÃÃEELLJJAA

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v l a da

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME No 353

Kako je u Skupãtini Jugoslavije proteklo polagaçe zakletve SlobodanaMiloãeviña. Ko je stigao na vreme, a ko je zakasnio? Ãta se dogaðalo nabeogradskim ulicama? Deset najpreåih zadataka za åoveka koji se, vrlosimboliåno, provezao kroz grad u Titovim kolima strane 6 – 10

Duh Vremena: Anatomija jednedestrukcijeEsej Stojana Ceroviña o Vojisla-vu Ãeãeýu. Pretçe i uvrede:

Dokumentarna hronologijanasilniåkih akata radikalskogvoðe strana 18 – 22

Specijalni izveãtaj:Pýaåkaçe JugoslavijeÃta je list US News & World Re-

port, posle dvomeseånog istraæi-vaça i pedeset intervjua, napisao obogañeçu prijateýa Slobodana

Miloãeviña, Poreðeçe Miloãeviña sMarkosom i Norijegom

strana 14

Portret intervju: Ana MitroviñLice s Fleåera, magistrantkiça sa Tafts univerziteta,novi tip politiåkog savetnika govori za "Vreme" o sebi,Srbima, Bosni, Biýani Plavãiñ... strana 24

Levi i desni simboliProfesor Miloã Ñiriñ: "Ovaj oraoje pozlañen, a pravi je bio sre-brn" strana 40

Ispovesti: Suzana AçeliPored svega ãto je uradila, na ulici jojkaæu: "Ovo je sestra Ðanija Açelija!"

strana 35

PolitikaSveåanosti: U Titovim kolima 6Funkcija: Ukroñena goropad 8

Buduñnost: Deset zadataka 9Bojkot: Majstori, majstori 10Mediji: Frekventno zatvaraçe 11Crna Gora: Trka poåiçe 12Pogled: Pýaåka zemýe 14Vreme prava: Ugled 23Intervju: Ana Mitroviñ 24Na licu mesta: Mionica 26

SvetPoplave:Politiåari u Nojevoj barci 30NATO: Sputavaçe Rusije 33Ispovest: Suzana Açeli 35

KulturaSimboli: Zvezda ili orao? 40Proza: Brodolom radosti 42Intervju: Vladimir Tasiñ 43Pozoriãte:

Poigravaçe bajkom 44Festivali: San letçih noñi 46Reagovaça: Prvi maåiñi 48Portreti: H. L. Menken 51

ÆivotAlarm: Baåene bebe 52Vize: Red za Gråku 54Priruånik: Prezirem se... 56Svemir: Karambol u orbiti 58Vino: Ne sipaj vodu 60"Harli": Motor, stil æivota 62

4 Nedeýa18 Duh Vremena28 Ljudi i vreme34 O çima se govori39 Meridijani49 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: Nikola BaroviñFotografija: Branko Panteliñ

D E J A N

T A S I Ñ

G O R A N K A M A T I Ñ

Jugoslavija:Predsednik je postao Predsednik

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.4

Mada je proglaãena duelom najveñeg moguñeg riz-ika, utakmica pred-pretkvalifikacija Kupa evropskihãampiona izmeðu beogradskog "Partizana" i zagre-baåke "Kroacije" protekla je bez incidenata. Uz mnogosreñe, Partizan je pobedio sa 1:0 golom Isailoviña u 85.minutu.

Ono ãto je na meå dva osredça evropska tima priv-uklo paæçu javnosti ne samo u Jugoslaviji i Hrvatskoj, jeste, naravno, åiçenica da prvi put posle graðanskograta na tlu bivãe Jugoslavije, ekipe dveju zavaðenihdræava igraju meåeve na domañem terenu. Od ukidaçasportske blokade Srbije i Crne Gore, jugoslovenski ihrvatski klubovi, kao i nacionalne reprezentacije uraznim sportovima, sastali su se 18 puta. Devet putapobedili su Jugosloveni, sedam puta Hrvati, a samo dvasusreta zavrãena su nereãeno. Igralo se iskýuåivo uinostranstvu i verovalo da ñe led igraça na domañim

terenima prvo probiti ekipe nekih zaludnijih i maçepopularnih ekipnih sportova, da bi se tek na kraju preã-lo prvo na koãarku, a onda i na fudbal.

UEFA je, meðutim, povukla nogu preuzimajuñipriliåan rizik odlukom da fudbalski ãampioni Jugo-slavije i Hrvatske igraju kod kuñe, a ako ne budu bilifini i pristojni, neñe ga, majci, dugo videti evropsketerene. Pretça, razume se, nije izreåena, jer za çu nijebilo potrebe – svi znaju koliko je UEFA "rigorozna"(cit. Milojko Pantiñ) – pa su evropske fudbalske"glavoçe" javno izrazile uvereçe da ñemo mi to sve dasredimo sami i da ñe sve proñi bez problema.

Pomalo zateåena javnost u Zagrebu i Beogradu re-agovala je onako kako se od çe oåekivalo: uzdræano i

sa akcentom na sportsku dimenziju meåa. Donedavnozapenuãani od siline nacionalnih strasti, sportski novi-nari obeju strana pokazali su da, kada ih pritegnu,

D E J A N T

A S I Ñ

NEDELJA 19.–26. jul 1997.

Partizan – Kroacija 1:0 umeju da kao maåkice predu o tome kako je, jel'da,sport najvaæniji, kako ñe "pobediti fudbal" i sl. Igraåi,treneri i rukovodstva oba tima takmiåili su se u tome koñe biti pomirýiviji i korektniji u izjavama, bivãim "cig-anima" Prosineåkom i Juriñu "drago je ãto su posle ãestgodina u Beogradu", Ñiro Blaæeviñ veli da se "u Beo-gradu nikad nije osjeñao kao stranac" i tome sliåno.Identiåan tonalitet dominirao je i na ovoj strani, a jedi-no ãto je donekle pokvarilo idilu jeste emisija zagre-baåkog "Plavog radija" u kojoj su dan pred meåuåestvovali voða "grobara" Åegi i lider "bed blu bojsa"Macko åasteñi jedan drugog biranim izrazima, s tim ãto je Macko joã pripretio da ñe se u sluåaju eliminacije"Dinama", kako naziva svoj tim, "srpske glave kotrýatiZagrebom".

Poãtujuñi prethodni dogovor da goste iz Zagrebadoåekaju "hladnim prezirom", masa od nekoliko hiýa-da "grobara" joã od podneva okupýena oko Terazijskeåesme, ni tu, ni na tribinama, gotovo da nije ni pomenu-la protivniåki tim, ako se izuzme ona åuvena "I 'Cibonu'

i 'Dinamo' j...mo, pa rasturamo." Promovisane su novezastave, a u skladu sa upozoreçem kluba da se na meåne nose åak ni upaýaåi – petardi, bakýi i dimnih bombinije bilo. O strogosti obezbeðeça nije vredelo troãitireåi, a jedino mesto gde navijaåi nisu mogli da odolesvojim politiåkim porivima jeste republiåka skupãtinakoju su u prolazu toplo pozdravili sa: "Bando crvena".

Zanimýivo je da, uprkos oåajniåkim molbama "Par-tizana", UEFA nije dozvolila pomeraçe termina utak-mice zakazane baã za 19 i 30, pa je tri i po miliona TV-narkomana samovoýno ostalo bez bogate poluåasovnedoze sveåanog promovisaça Slobodana Miloãeviña uãefa savezne dræave. U "Partizanu", naravno, nisu ima-li petýu da samovoýno promene termin, ãto je jednog

ovdaãçeg ãereta navelo na komentar da se domañevlasti viãe plaãe UEFA, nego UNTAES. ■

U. KOMLENOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


26. JUL 1997. ■ VREME 5

NE OKREÑITE STRANUdok ne proåitate...

Ras banka – pratilac vaãe

buduñnosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.

Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, SonjaÑiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, Branka Kaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, Vesna Kostiñ(ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura), Goranka Matiñ (urednik fotografije), Milan Miloãeviñ, Zoran B.Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ, Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, Ljiljana Smajloviñ, Seãka Stanojloviñ (svet),Nenad Stefanoviñ (politika), Hari Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, Tanja Topiñ, Miloã Vasiñ, SvetlanaVasoviñ - Mekina, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJA: Dragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik), Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ, VladimirStankovski, Slobodan Tasiñ; Daktilograf: Vera Mirkoviñ; Lektori: Stanislava Mijiñ, Ljiljana Simiñ; Korektori:Gabrijela Mariñ, Ivana Milanoviñ

VREME MARKETING: Goran Kosanoviñ (direktor), Marina Milovanoviñ, Milena ZdravkoviñNEWS DIGEST AGENCY: Duãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATA: Nikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVO: Mirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme

"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vaviñ;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Beå)

"VREME KNJIGE": Predrag Markoviñ (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiåki centar "VREME";ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marãala Birjuzova 3

OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME26. JUL 1997. broj 353

DomovinaNikad mi neñe biti jasno zaãto

novinari veruju da je srpska vladaglupýa od graðana Srbije. Nepre-

stano ålanove vlade prozivaju i pitaju

gde su pare od prodaje srpske tele-

fonije, odnosno zaãto te pare nisu un-

ete u zemýu i poloæene u neku od

domañih banaka. Ni ti koji pitaju, ako

imaju para, ne dræe ih u domañoj

banci, kao ãto ih nije dræao ni Milutin

Mrkoçiñ, direktor CIP-a, uzdanik

vlasti za izborna obeñaça ("brze pru-

ge"), kome su, onomad, lopovi odne-

li iz spavañe sobe 160.000 nemaåkih

maraka. Koliko je on verovao u neku

banku, toliko veruju i drugi, takoz-

vani obiåni graðani, a bogami i srps-

ka vlada, koja, logiåno je pretpostav-

iti, najboýe zna kakvo je staçe u

srpskim bankama. Ovde se ýudi dele

ovako: ko ima malo para krije ih u

gañama, a ko ima puno, åuva ih na

Kipru. Mrkoçiñ tu nije izuzetak, jer

çegovih 160 hiýada maraka, çemu

liåno, verovatno vrede koliko nekom

1600 maraka pohraçenih izmeðu

dve potkoãuýe. Toliko, dakle, o insti-tucijama sistema, a banke su nespor-

no jedan od temeýnih instituta mod-

ernog doba. Naãa je tragedija u tome

ãto su nam sve institucije kao i banke,

odnosno ãto ni sudu, televiziji, parla-

mentu i ostalom, ne verujemo viãe

nego ãto verujemo bankama. Otuda

je mala spremnost da sopstvenu sud-

binu, baã kao i sopstvene pare, pover-

imo tim institucijama. Pa kad nas

Miloãeviñ u svom zakletvniåkom go-

voru poziva da uåinimo za domovinu

sve ãto moæemo, zdrav razum na-

meñe pitaçe – ãta je domovina uåini-

la za nas? Kad ministar Milan Beko

odgovara da su pare u okviru do-

mañeg bankarskog sistema, ãto znaåi

da su na inostranom raåunu koji je

dostupan srpskoj vlasti, onda on prvi

izraæava sasvim zdravu skepsu pre-

ma vrednosti domovinskih instituci-

ja. To treba pozdraviti kao racionalno

ponaãaçe, ali zar nije licemerno tra-

æiti od graðana da veruju onome u ãta

vlada neñe da veruje.D. Æ.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


6 VREME ■ 26. JUL 1997.

dræava i ekonomski i moralno, u priliåno jadnom staçu. Pomenuo je kriminal odprivrede do ulica, i sve ono ãto se u krat-kom roku sruåilo na nas kao nanos "istor-ijske bure" od koje nismo mogli da se

zaãtitimo. Ali drugi su, kazao je predsednikMiloãeviñ, proãli gore od nas, i æive goreod nas, iako kod çih ona bura nije toliko jako duvala kao ovde. Na kraju, predsed-nik je pomenuo veliki projekat obnove irazvojni zamajac (gradovi i sela, pruge imostovi, humano druãtvo...) i obeñao grað-anima SRJ da ñe raditi po Ustavu i zakonu.

To zakliçaçe da ñe raditi po Ustavu izakonu bilo je ujedno i jedina sliånost Mi-loãeviñeve inauguracije sa ceremonijamakada su proglaãavani prvi i drugi predsed-nik SRJ – Dobrica Ñosiñ i Zoran Liliñ.Ñosiñ je tada u saveznu skupãtinu stigao

taksijem i doåekao ga je portir. Liliñevogproglaãeça za predsednika SRJ malo seko seña. Miloãeviñ je stigao u nekadaãçemTitovom mercedesu sa ålanovima porod-ice (na ulazu ga je, osim protokol majstora,liåno åekao i priliåno nervozni srpski min-istar policije Vlajko Stoiýkoviñ). Bio jeprisutan i predsednikov brat Bora Miloãe-viñ. Åitava atmosfera, predsednikova svita,diplomatski kor, orkestar u sveåanim uni-formama, pa i broj akreditovanih novinaraupuñivali su, meðutim, na zakýuåak daMiloãeviñevo predsednikovaçe neñe bitini nalik na Ñosiñevo i Liliñevo, iako im je

ustavni opis radnog mesta potpuno isti.Sliåno bi se moglo reñi i za atmosferu

koja je vladala ispred savezne skupãtine utrenutku kada je Miloãeviñ proglaãavan zanovog predsednika SRJ. Ispred Skupãtinestajalo je nekoliko stotina Miloãeviñevihoboæavalaca æeýnih da vide i pozdrave no-vog predsednika. Za tih sat vremena koli-ko su proveli na jakom suncu mogli su dase uvere koliko smo bogata zemýa kojasamo u saveznom i republiåkom voznomparku ima stotinak najnovijih modela mer-cedesa, BMW-a, audija... Preko puta, u Pi-onirskom parku, stajalo je takoðe nekolikostotina onih koji su zviædali, psovali i klelinovog predsednika sa-vezne dræave. I jedni idrugi bili su inaåe i pobroju i po glasnosti da-leko od nekadaãçe for-me. Miloãeviñevi s Uã-ña liåili su na ovlaæenuãibicu, oni preko putapiãtali su sa pola glasa.Jedini uzbudýiv momenat dogodio se poã-to je Miloãeviñ veñ bio proglaãen za pred-sednika SRJ i zavrãio sa primaçem åestit-

ki. Kada se çegov novi (Titov stari) mer-cedes sa ålanovima porodice i general-ma- jorom Sentom udaýavao od skupãtinskog

Predsednik je postao Predsednik

U Titovim kolimaKada su se svi raziãli, na kolovozu ispred savezne skupãtine ostale

su rasute cipele preko kojih su gazili automobili. U parku prekoputa Skupãtine ostao je i prazan Miloãeviñev kabinet

jedinice, industrijska proizvodça na 40odsto onoga ãto je nekada bilo, izvoz na jednu treñinu nekadaãçeg, proseåne platesu jedva oko dvesta nemaåkih maraka,Beograd zbog mafijaãkih obraåuna zovu"Palermo na Dunavu", svaki deseti stano-vnik glavnog grada je izbeglica, a otprilikesvaki deseti Beograðanin je u meðuvreme-nu zauvek otiãao iz zemýe.

ÃTA JE POMENUTO: Oni bliskiMiloãeviñu reñi ñe da su sve ovo nevaæni izlonamerno odabrani "detaýi" i da bi o no-vom predsedniku SRJ pre trebalo govoritiu svetlu åiçenice da smo "izbegli rat i do-bili Republiku Srpsku" (RSK odavno viãeniko ne pomiçe). Po istoj logici, verovat-no bi podjednako "zlonamerno" i pakosnobilo slediti zapoåetu progresiju od "Beo-banke", preko Srbije, i predviðati ãta ñe os-tati iza Miloãeviña i od SRJ u naredne åeti-ri godine.

Odmah poãto je u sredu poloæio zaklet-vu, novi predsednik SRJ SlobodanMiloãeviñ je, doduãe, priznao kako nam je

od oko 350.000 dolara. Kada je nekolikogodina kasnije odlazio iz Beogradskebanke, za çim je, kaæu, ostao dug od 1,1milion dolara. Kada je u decembru 1990.postao predsednik Srbije, izabran na prvimposleratnim viãestranaåkim izborima,Miloãeviñ je zatekao åitavu Jugoslaviju(SFRJ), plate su bile sasvim pristojne,Beograd je vaæio za "najbezbedniji grad uEvropi", "Partizan i Dinamo" su igralisamo "derbi", umesto sadaãçih "biti ili nebiti" meåeva.

U trenutku kada je proãle srede, 23. jula, Slobodan Miloãeviñ i zvaniåno postaopredsednik SR Jugoslavije, malo ko je,kako red nalaæe, podvlaåio crtu ispod çe-

gove gotovo sedmogodiãçe vladavine Sr-bijom. U tih sedam godina nekadaãçaJugoslavija se svela na samo dve federalne

K ada je svojevremeno doãaona åelo Beogradske banke,Slobodan Miloãeviñ je,tvrde çegovi politiåki pro-tivnici, zatekao dug banke

D E J A N

T A S I Ñ

AJMO KUÑI:Miloãeviñ saporodicom

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 726. JUL 1997.

platoa, na predsedniåki automobil poletelo

je bar desetak starih cipela. Obezbeðeçu je promaklo i nekoliko graðana (iz grupenezadovoýnih) koji su gotovo izleteli predautomobil i neãto vikali. U tom trenutkusve je naåas poåelo da liåi na letçu varijantu kontramitinga, ali se, na sreñu,zavrãilo sa samo nekoliko razbijenih glavai nekoliko uhapãenih.

Pre ovog incidenta, u samoj Skupãtinidogodio se joã "jedan". Crnogorski prem-ijer Milo Ðukanoviñ i predsednik par-lamenta Svetozar Maroviñ zakasnili su naceremoniju inauguracije novog predsedni-ka savezne dræave. Stigli su poãto je

Miloãeviñ veñ uveliko zavrãio onaj deozakletve u kome je rekao "da ñe poãtovatiUstav i zakone". Maroviñ je krajMiloãeviñevog govora odsluãao blizu mes-ta koje mu je predviðao protokol. Ðu-kanoviñ sa prvog slobodnog koje je naãao,kraj zbuçenih radikala Vojislava Ãeãeýa.

Kasnije su obojica tvrdilida su zakasnili zbog sao-brañajnog haosa u Beog-radu. U red za åestitaçenovom predsedniku stali

su meðu posledçima.(Ãeãeý je bio meðu prvi-ma.) Åinilo se åak da seÐukanoviñ pomalo usteæeda uopãte stane u taj red.Na kraju je åestitao samoSlobodanu Miloãeviñu,izbegavãi da ruku pruæi idr Miri Markoviñ.

ÃTA SE PREÑUT-KUJE: "Incident" iz sku-pãtinskog hola verovatno je samo uåvrstio mnoge uuvereçu kako bi prvi po-

sao novog predsednikamogao da bude upravouklaçaçe crnogorskogpremijera (Ðukanoviñ jeåak i u Skupãtini bio ok-ruæen ãestoricom telo-hraniteýa koji su pokriva-li svaki çegov korak). USkupãtini je, naravno, bioi bivãi predsednik SRJZoran Liliñ o kome se go-vori kao o najozbiýnijemkandidatu za novog predsednika Srbije.Pojedini analitiåari misle da bi Liliñ, ako

bude izabran, mogao da bude Miloãeviñev"prioritet". Åak pre Ðukanoviña. Bez ob-zira na to ãto ñe ga u Srbiji naslediti nekoko mu je sada beskrajno odan, Miloãeviñza sobom, ipak, ostavýa republiåki Ustavkoji viãe liåi na çegov portret, i gotovoneograniåenu vlast. Njegov naslednik bi za

koji mesec mogao da proåita taj Ustav ishvati da ima ogromnu moñ. Baã kao ãto je

i Biýana Plavãiñ proåitala nedavno UstavRS i shvatila da Karadæiñ nije viãe pred-sednik. (Pre toga i Plavãiñka je bila odana itvrdila je da je Karadæiñ ubedýivo "na- jboýi srpski politiåar koji ima psihiåke ifiziåke snage da sve izdræi".) Pouåen ovimiskustvom, Miloãeviñ bi mogao da prvoskreãe srpski ustav i, za svaki sluåaj, osigu-ra bokove sa te strane. Åitav posao bio bizvaniåno nazvan "usaglaãavaçe saveznogi republiåkih ustava" jer je reå "kresaçe"pomalo gruba.

Kada su se svi raziãli, ukýuåujuñi i sto-tine policajaca u uniformama i civilu, na

kolovozu ispred savezne skupãtine ostalesu rasute baåene cipele preko kojih su ga-zili automobili. U parku preko puta Skupã-tine ostao je i prazan Miloãeviñev kabinet.Dragan Tomiñ, koji ñe do 21. septembra inovih predsedniåkih izbora biti v.d. pred-sednik Srbije, tvrdi da u taj kabinet neñe niulaziti jer je "Miloãeviñ za sobom u Srbijiostavio savrãen red pa tu nema ãta mnogoda se radi".

Onaj ko posle 21. septembra bude uãaou ovaj kabinet neñe tamo zateñi Miloãevi-ñeve papuåe i åuveno kanabe. Papuåe biLiliñu, ili nekom drugom, mogle da buduprevelike. A kanabe ide gde je vlast. ■

NENAD LJ. STEFANOVIÑ

Jedan od svakako najzan-imýivijih detaýa predsed-niåke inauguracije bio jedolazak gostiju u saveznu

skupãtinu. Svi su, na primer, na ulasku morali da proðu kroz "rendgen vrata". Jedini

koji ih je mimoiãao bio je Vlajko Stoiýkoviñ. Borka Vuåiñ je, na primer, zaboravilada ostavi taãnu na proveru, pa ju je ýubazno obezbeðeçe zamolilo da to uåini na-knadno. To je na novinarskoj "kibicerskoj" galeriji odmah izmamilo nekoliko ãaýivihkomentara, u kojima je uglavnom pomiçan Kipar. Zoran Liliñ se najduæe zadræao naskupãtinskom stepeniãtu i jedini, osim Miloãeviña, pozdravýao pristalice SPS-a, ãto je takoðe viðeno u svetlu predizborne kampaçe. Svi generali i admirali stigli su uSkupãtinu zajedno, izuzev generala Periãiña. Zajedno je stigla i veñina ministarasrpske vlade (komentar je bio "vidi, koliko privatnih firmi na jednom mestu"). Am-basador Hrvatske Zvonimir Markoviñ stigao je pre Vojislava Ãeãeýa, u protivnommoæda i ne bi proãao zbog pasoãa koji poseduje. Meðu gostima nije viðen niko iz RS,a najpaæýivije su se iãåekivali i prebrojavali Crnogorci. Neki su tvrdili da Ðukanoviñsigurno ne dolazi, a drugi da je viðen meðu studentima ispred Skupãtine. Naravno, sacipelom u ruci.

Nekoliko minuta pre nailaska Slobodana Miloãeviña i çegove porodice, ona

rendgen vrata su gurnuta u stranu. Kada su Miloãeviñi uãli u Skupãtinu, ponovo suvrañena na staro mesto radi kontrole onih koji kasne.

Borkina taãna

DEDOVINA: Na zadnjem sediãtuTitovog auta

G O R A N K A

M A T I Ñ

D E J A N

T A S I Ñ

ISPRAÑAJ: Hiljade Pepeljuga

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


8 VREME ■ 26. JUL 1997.

Rasprave

Ukroñena goropadÃta je pozitivno u izboru Miloãeviña za predsednika SRJ

ka Jugoslavije, on je postavio dvakýuåna pitaça.Prvo, da se obe-zbedi podrãka Cr-

nogoraca za çe-gov izbor. Drugo,da se promeni deo ålana 97. ustava SRJ,prema kome predsednika dræave bira sk-upãtina, i da se utvrdi novo pravilo pre-ma kome ga biraju graðani. Reåju, u po-gledu vladavine prava, Miloãeviñ je hteoda na saveznom nivou uspostavi istiprincip koji je delovalo na republiåkomnivou. Dakle, on bi bio jedan predsednikkoji ne bi bio odgovoran skupãtini ikome skupãtina ne bi mogla niãta.

DRÆANJE U ÃAHU: Meðutim, ka-ko je poznato, ovaj drugi predlog nije

usvojilo crnogorsko rukovodstvo kojepredvodi Milo Ðukanoviñ. Ako se nakraju desi da Ðukanoviñeva struja pobe-di u Crnoj Gori, za Miloãeviña ñe, kaopredsednika Jugoslavije, otuda doñi oveposledice. Kýuåna je ona prema kojoj seon, za sada samo teorijski, viãe neñemoñi kretati van granica zakona a da zato ne snosi nikakve sankcije. Prema dan-aãçem odnosu snaga u saveznoj skupãti-ni, Miloãeviñevi socijalisti udruæeni ukoaliciju sa komunistima i Novomdemokratijom, za koje se logiåno pret-postavýa da ñe mu uvek bezrezervno da-vati podrãku ma ãta on radio, nemajuveñinu u parlamentu. U Veñu graðanaoni imaju 64 poslanika od 138, a u Veñurepublika 12 od 20. U oba sluåaja to jemaçe od pola. Prema tome, Miloãeviñevpoloæaj ñe na toj funkciji zavisiti iskýu-åivo od toga da li u saveznoj skupãtinimoæe da se obrazuje koalicija koja ñeMiloãeviñu gledati kroz prste u mo-guñem sluåaju krãeça ustava.

Åiçenica da odnos snaga u skupãtinimoæe sutra ili za godinu dana biti takavda ga ona moæe smeniti kad god poæeli,

govori da on viãe neñe moñi da seponaãa vanustavno ukoliko iza sebenema åvrst sporazum sa Crnogorcima.Tako ñe skupãtinska veñina moñiMiloãeviña dræati u ãahu i naterati ga dase kreñe u granicama ustava, odnosno dapoãtuje princip vladavine prava. Mi,naravno, ovde ne tvrdimo da ñeCrnogorci, niti bilo koja druga opozicio-na partija, biti skloni jednoj takvoj politi-ci zbog toga ãto im je preterano stalo dovladavine prava i ustavne procedure, veñzbog toga ãto su sada u poziciji daMiloãeviña direktno uceçuju i us-

lovýavaju çegov poloæaj na mestu pred-sednika Jugoslavije. Dokle god Milo-ãeviñ bude bio sposoban da se sa sk-

naåin funkcionisaça dræavnih institucija, veñ ga je naprotiv, dobro podupirao,moæe se zakýuåiti kako je i samMiloãeviñ, i velika faktiåka moñ koju onima, jedna od smetçi tranziciji ka demo-kratiji u Srbiji.

Sa ustavom Jugoslavije i saveznomskupãtinom stvari stoje drugaåije. U

naåelu, na federalnom nivou ãanse za os-tvareçe vladavine prava i procesa tran-zicije ka demokratiji mnogo su veñe.Prvo, buduñi da je na federalnom nivousistem izvrãne vlasti kancelarijski a nepredsedniåki, predsednik se bira u parla-mentu, a ne na neposrednim izborima.Poãto skupãtina jednom izabere predsed-nika republike, ona ga isto tako moæe

smeniti (Ustav SRJ, ålan 78.). Drugo, usaveznoj skupãtini mehaniåki odnos sna-ga funkcioniãe samo sekundarno, dokprimarno funkcioniãe princip spora-zumevaça i konsenzusa. Do sada su ovadva principa na federalnom nivou funk-cionisala paralelno, ali buduñi da principsporazumevaça ima prednost u odnosuna princip mehaniåkog odnosa snaga,lako se moæe desiti da prvi poniãti po-toçi. Sistem vlasti na federalnom nivouureðen je tako da za stabilnu vladu ipredsednika treba imati koaliciju koja ñeoboma davati podrãku. Nametaçe voýe jednih drugima, uz potpuno zanemar-ivaçe interesa druge strane, u saveznojskupãtini nije moguñe ostvariti tako lakokao u srbijanskoj skupãtini. Tu postojesamo pregovaraça, dogovaraça i trgov-ina. Do sada se ta trgovina odigravalaizmeðu srpskih i crnogorskih socijalista.Nije iskýuåeno da se ubuduñe subjekti

tog procesa mogu promeniti.Kada je Miloãeviñ pokrenuo kam-paçu za svoj izbor na mesto predsedni-

Ranije je on mogao i da raspuãtaskupãtinu (oktobar 1993. god.). Sada

jedna skupãtina moæe da smeçujeçega, da ga uceçuje i od çega traæiraznorazne ustupke

d kada je Slobodan Miloãeviñ iz-abran za predsednika Jugoslavijeu opozicionoj i demokratskoj jav-O

nosti uglavnom se stalo zagovaratimiãýeçe da taj izbor nije naroåito sre-ñan za Jugoslaviju. Mi ñemo ovde iznetisuprotno miãýeçe, prema kome izborMiloãeviña za predsednika Jugoslavije

ne mora nuæno da bude ãtetan po Jugo-slaviju, åak bi mogao biti od koristi zaçu. Ovo glediãte ñe celu stvar posmatra-ti iz ugla vladavine prava i razvojademokratije. Drugim reåima, ovde ñe seizneti miãýeçe da bi izbor Miloãeviña zapredsednika Jugoslavije mogao da imapozitivan znaåaj za razvoj vladavine pra-va i demokratije u Jugoslaviji i Sr-biji.Najglobalnijereåeno, vladavinaprava postoji åimse izvrãna vlaststavi pod granice

zakona. Miloãe-viñ, kao deo izvr-ãne vlasti Repub-like Srbije, åesto je delovao van gr-anica zakona buduñi da nije imao ko daga kontroliãe i poziva na odgovornost.Otuda sledi da vladavine prava u Srbiji,barem kada je u pitaçu Miloãeviñ, uposledçih sedam godina nije bilo.

MOÑ I SMETNJA: Sa demokrati- jom je stajalo ovako: u Srbiji sve dræa-vne institucije, a tu se ubrajaju poglavitopredsednik i skupãtina, funkcioniãu pomehaniåkom odnosu snaga. Taj metodfunkcionisaça institucija izrazito jenedemokratski, buduñi da sve odlukekoje dræavne institucije po çemu donosezavrãavaju, po pravilu, nametaçemvoýe jedne strane drugoj, uz potpunozanemarivaçe interesa te druge strane.U tome je posledçih sedam godinaizrazito predçaåila srbijanska skupãtinakoja je svaki zakon donosila na ovomprincipu, ne prezajuñi åak ni da tom pri-likom krãi osnovne pravne i demokrat-ske procedure, duh ustava, zakone i sop-

stveni poslovnik. Buduñi da Miloãeviñza sedam godina svog predsednikovaçanije preduzeo niãta da promeni ovakav

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 926. JUL 1997.

upãtinskom veñinom pogaða, dotle ñemoñi da bude predsednik. Kad to viãe nebude bio u staçu, çegova ustavnapozicija doñi ñe na vrlo klimav teren. Tu,dakle, mi vidimo ãanse za uspostavýaçe

vladavine prava u Jugoslaviji. Buduñi da je Miloãeviñ danas kýuåna politiåka in-stitucija u Srbiji i Jugoslaviji, jednomkada se bude videlo da je on nateran dase kreñe u granicama zakona, biñemnogo lakãe da se i sve ostale dræavneinstitucije stave pod vladavinu prava.

Kako smo veñ rekli u poåetku, izborMiloãeviña za predsednika Jugoslavijene pokazuje se znaåajnim iskýuåivo upogledu vladavine prava, veñ i u pogledudemokratije. Za sve ove godine, dok jebio predsednik republike, Miloãeviña jebilo nemoguñe smeniti i çegova faktiå-

ka moñ je dolazila upravo iz te pravnoneograniåene pozicije. Sada, kad jednaskupãtina ima makar potencijalnu mo-guñnost da ga smeni, çegov autoritet ifaktiåka moñ mogu vrlo lako biti okrçe-ni i oslabýeni. Ljudi koji glasaju zaMiloãeviña ne bi dobro prihvatili åiçen-icu da çega moæe da smeni jedna skupã-tina. Stoga je Miloãeviñ i hteo da meçaålan ustava i nametne pravilo premakome skupãtina neñe imati nikakve mo-guñnosti da utiåe na çegov poloæaj. Åimbi se videlo kako skupãtina smeçujeMiloãeviña, zakýuåilo bi se kako on viãenije onoliko moñan kao nekad. Ranije jeon mogao i da raspuãta skupãtinu (okto-bar 1993. god.). Sada jedna skupãtinamoæe da smeçuje çega, da ga uceçuje iod çega traæi raznorazne ustupke.Drugim reåima, skupãtina moæe Miloãe-viña da poniæava, i to isto onako kako jeon ranije poniæavao çu.

Na kraju se dobija zakýuåak da biMiloãeviñev izbor za predsednika Jugo-slavije mogao postati dogaðaj koji bi, uperspektivi, mogao imati pozitivneefekte za vladavinu prava i poåetak tran-

zicije ka demokratiji. Prvo, on bi mogaodoprineti uspostavýaçu vladavine pravaukoliko se sadaãçi sukob u Crnoj Gorirazreãi u korist struje Mila Ðukanoviña,koji je veñ nekoliko puta pokazao da nijereãen da sledi Miloãeviña onako slepokao Bulatoviñ. Drugo, ukoliko bi Mi-loãeviñ i daýe pokuãavao da krãi ustav,åiçenica da jedna skupãtina ima mo-guñnosti da ga smeni moæe da okrçiMiloãeviñevu faktiåku moñ i autoritet itime smaçi nedemokratske i autoritarnetendencije u Srbiji, koje Miloãeviñ per-sonalizuje, i otvori moguñnost za po-

lazak prema demokratiji. ■DUÃAN PAVLOVIÑ

Autor je saradnik Instituta za evropske studije

Deset najpreåih zadataka Slobodana Miloãeviña,predsednika SR Jugoslavije

Leva koalicija:Uåvrãñivaçe SPS iregulisaçe odnosa un-utar leve koalicije.Problem je kako zado-voýiti aspiracije koali-cionih partnera i spre-åiti sukobe izmeðupartnera ali i u zaåetkuspreåiti nastanak fra-kcija unutar SPS-a.

DOKUMENTACIONI CENTAR "VREME"

Naslednik: Izbor naslednika na mestu predsed-nika Srbije. Teæak zadatak jer na jako mesto predsed-nika Srbije treba instalirati pouzdanog a slabog åove-ka koji sutra neñe okrenuti leða svom mentoru. Joãboýe je prilagoditi Ustav Srbije saveznom.

Jaåaçe federacije: Nesig-urno mesto predsednika savezne dræaveMiloãeviñ mora dastabilizuje, u tom ciýuveñ je predloæena pro-mena Ustava. Morañe,da bi vladao na naåinna koji je uobiåajio,

da promeni kan-celarski sistem u pre-dsedniåki. Discipli-novaçe Crne Gore.

Privatizacija: Privatizacija jav-nih preduzeñastaviñe na dnev-ni red prera-spodelu ekon-omske moñi udræavi, a nemi-

novno je da se jave i politiåke aspiracije

novih menadæera.

Kriminal:Suzbijaçe jed-nog vida pa-tologije, ali i pri-lika za ekspropr-ijaciju kapitalanovih bogataãa.

Mediji: Monopol nad elektronskimmedijima ñe ojaåatiguãeçem lokalnih

televizija, ali kako jesloboda javne reåicivilizacijska tekovi-na bez koje Jugo-slavija ostaje u izola-ciji, moguñe je oåeki-vati slabýeçe repr-esije nad medijima.

Pare: Integracija u meðunarodne fin-ansijske i politiåke institucije.Obezbeðivaçe pristupa svetskom finan-sijskom træiãtu kao preduslova bez kojegnema ekonom- skog razvo-

ja. Izlazakiz diplo-matske iz-olacije ukojoj jesadaãçaJugosla-

vija i çenoukýuåivaçe u svetsku zajed-

nicu (OUN, OEBS...).

Normalizacija: Uspostavýaçenormalnih odnosa sa susedima, bivãimrepublikama zajedniåke dræave. Pre sve-ga normalizacija sa Hrvatskom i reg-

ulisaçe statusa Srba u toj dræavi, odnos-no reãavaçe pitaça viãe od pola milionaizbeglica.

Dejtonski sporazum: Legiti-misaçe pred svetom kao jedini garantmira, discipli-novaçe Srba uBosni, sreðiva-çe odnosa saR e p u b l i k o mSrpskom, od-

nosno bosan-skim Srbima,problem saradçe sa Haãkim sudom.

Instalacija poverý-ivih ýudi na åelnefunkcije, profesi-onalizacija VojskeJugoslavije i jaåaçeingerencija Sa-veznog MUP-a.

Vojska i policija:

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


10 VREME ■ 26. JUL 1997.

ske stranke iz sale demonstrirali kako onishvataju postizaçe konsenzusa o pravili-ma igre. Izglasali su zakon (poveñaçebroja izbornih jedinica) åije je donoãeçeopozicija pokuãala da spreåi parlamentarn-

om opstrukcijom. Predsednik Srbije Slo-bodan Miloãeviñ traæio je da Skupãtinarazmotri da li je poãtovala zakon, a glasaå-ka maãina je odmah odgovorila da se zako-na pridræavala itd... Predsedniåki mandat je zavrãen a da je ostalo nejasno da li je za-kon proglasio regularni predsednik ili jeproblem gurnut pod tepih privremenognaslednika onog istog Tomiña koji tvrdi da je "stvar åista kao sunce".

Po simulaciji koju je napravio Doku-mentacioni centar "Vremena", to iznuðenopoveñaçe broja jedinica obezbeðujepobedu SPS-a i osvajaçe ubedýive veñine

od 131 mandat (preraåunato po rezultati-ma iz 1993). Iz parlamenta, bi po tim pro-raåunima, ispao DSS, a SPO, SRS i DS bimaçe-viãe zadræali isti broj mesta koji suimali i u dosadaãçem sazivu skupãtine Sr-bije.

Normalno je da ñe u tim okolnostimanezadovoýni kvariti igru. Nemajuñi drugiodgovor na aroganciju veñine i ne videvãidrugi naåin da izbore fer izborne uslove,deset opozicionih partija izjavilo je da ñebojkotovati izbore. One su uputile i pozivSrpskom pokretu obnove da se bojkotupridruæi, a funkcioneri ove stranke suodgovorili da odranije stoje na stanoviãtuda na izbore ne treba izlaziti dok se za ok-ruglim stolom ne odluåi o izbornim uslov-ima. Nastala je, naravno, uobiåajena at-mosfera sumçiåeça.

Najavýeno je da ñe biti voðena anti-izborna kampaça, da ñe biti napravýenaantiizborna strategija i da ñe u tu svrhu bitiformirane dve komisije, kao priliånopouzdan znak da od svega nema niãta.

U nekim najavama antiizborne strate-gije govori se o tome da opãtine u kojimasu na vlasti partije koje bojkotuju izbore ne

predaju biraåke spiskove. To je veoma riz-iåan i nepromiãýen predlog, s obzirom nato da ukýuåuje i krãeçe izbornog zakona

Bojkot izbora

Majstori, majstoriDa li antiizborna kampaça ãteti vlasti, opoziciji ili graðanstvu

na naåin koji aktere moæe odvesti na robi- ju. I drugo, reæim koji merka povod da de-montira vlast koalicije "Zajedno" u tzv.osloboðenim gradovima mogao bi takavgest jedva da doåeka i to kao povod zazavoðeçe prinudne uprave u tim opãtina-ma.

Da li najavýeni bojkot moæe uplaãiti

reæim?Stopa proseåne apstinencije (neraåunajuñi kosovske Albance) u Srbiji sekreñe izmeðu 25 i 30 odsto biraåkogtela; ukupna snaga partija koje najav-ýuju bojkot kreñe se "teorijski" negdeizmeðu 15 i 20 odsto biraåkog tela,odnosno s obzirom na dosadaãçe re-zultate ne moæe se pretpostaviti da uantiizbornoj grupaciji ima, mereno ponajboýim rezultatima SPO-a, DS-a,DSS-a, itd, viãe od 1.500.000 biraåa.S obzirom na to da koalicija SPS-ND-JUL, Srpska radikalna stranka,

koalicija "Vojvodina" i joã nekepartije najavýuju izlazak na izbore, ato po posledçim izbornim rezultati-ma znaåi oko 2.700.000 biraåa koji ñesigurno izañi, pretça bojkotom liåi naplaãeçe meåke reãetom. Stratezi bojkotaraåunaju da mogu brzo izboriti noveizbore, recimo u martu, kad se usmrdikiseli kupus. Slabost tog oåekivaça je dareæim takve izbore moæe doåekati sa no-voizabranim opet nesmeçivim predsedni-kom Srbije.

Sva je prilika, dakle, da ñe reæim, upr-kos bojkotu, izbore hladno odræati nas-tojeñi da marginalizuje politiåku grupacijukoja ga je osloçena na tromeseåni graðan-ski protest primorala da proãle zime priznaizbornu kraðu.

Zbog pomeraça Slobodana Miloãeviñana federalni nivo, predsedniåki izbori semoraju odræati u roku od dva meseca, ãtotakoðe smaçuje manevarski prostor zabojkot. Nije iskýuåeno i da neka novapartija-saputnica iskrsne iz tog vakuuma,kao ãto je na majskim izborma 1992. zaskupãtinu krçe Jugoslavije iskrsla partijavojvode Ãeãeýa.

Nije sasvim jasno kako ñe demokratskiorijentisano graðanstvo reagovati na pozivonih koji su uz pomoñ narodnog protesta

uzeli vlast u najveñim gradovima i odmahse potom detiçasto posvaðali prokockavãiveliki politiåki kapital. Neke ankete poka-zuju da je rejting opozicionih partija u po-rastu. To je sumçiv znak, s obzirom na

bruku oko raspada koalicije "Zajedno",koji ñe, prirodno, biti kaæçen.Propagatori bojkota raåunaju i daýe na

meðunarodnu podrãku, pozivaju se nafakat da je vladajuña stranka odustala odispuçeça obaveza nabrojanih u Gonza-lesovom izveãtaju. Pitaçe je da li ñe ko-alicija "Zajedno", koja se raspala pre negoãto se izborila za ispuçeçe zahteva izzimskih protesta, biti i daýe tretirana kaopouzdan i kredibilan partner, kakvim jesmatrana proãle zime.

U jednoj varijanti taj bojkot moæe biti iod "korisne ãtete". Vlast bi mogle opet

uzeti dve reæimske grupacije, a veåiti iza-zivaåi koji su se proteklih sedam godinabezuspeãno udruæivali i razdruæivali jureñi

vlastiti rep mogli bi se upisati u klub Sr-spske liberalne stranke, stranke koja jepostala znamenita po bojkotu svihdosadaãçih izbora. Poãto u politiåkoj igrinikad nema kraja, mogla bi nastati kriza ukojoj ñe se Srbija podeliti na neodgovornireæim i neorganizovano graðanstvo, ãto jepodela bremenita napetostima. Izbori neñeodigrati ulogu pacifikacije politiåkih nape-tosti. Reæim sa nekrunisanim i ismejanimvladalaåkim parom na åelu, s korumpi-ranim saradnicima, izgledañe samo naokonesmeçiv zbog toga ãto "nema alterna-tive". Tu meðutim poåiçu novi izazovi.Situacija u kojoj se problemi druãtva idræave ne reãavaju politiåkim sredstvimaveoma je riziåna i teæi erupcijama. S drugestrane, graðanstvo u takvim okolnostimaviãe neñe biti sputano nesposobnim opozi-cionim voðama (sedam puta dokazanim unesposobnosti) i moæda ñe, u krizi koja ñeverovatno eskalirati, u svojim redovimanañi nekoga ko ñe biti spreman da se

napokon razumno i odgovorno prihvatinarodnih poslova. ■

MILAN MILOÃEVIÑ

OBRIÃIMO SE ZAJEDNO: Draãkoviñ i Ðinð iñ E M I L Å O N K

I Ñ

Socijalisti su u Skupãtini Srbije isko-ristili moñ svoje poslaniåke veñine iizbacivaçem poslanika Demokrat-

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 1126. JUL 1997.

▲

gi do generalni direktor Radio-televizijeSrbije, usput i ålan Glavnog odbora Soci- jalistiåke partije Srbije, Dragoýub Mil-anoviñ.

Taj pokuãaj gaãeça jedne lokalne ra-

dio stanice bio je pouåan: zbog radija B92na beogradske ulice izaãlo je znatno viãedemonstranata nego na bilo koji pozivlidera koalicije "Zajedno". Otud je, kon-solidujuñi svoje snage posle iznuðenogpriznaça izborne kraðe, reæim krenuo udisciplinovaçe medija na dva koloseka.Popriliåno traýave akcije ministarke Rad-mile Milentijeviñ dopuçene su reorga-nizacijom u nadleænim dræavnim insti-tucijama za telekomunikacije. U prip-remama za ustoliåeçe "treñeg predsedni-ka treñe Jugoslavije" ukinuta je Saveznauprava za radio veze, struåna, u korist os-

nivaça politiåke ustanove Ministarstva zatelekomunikacije. Na çegovo åelo post-avýen je Dojåilo M. Radojeviñ, koji jekrajem maja obavestio sve medijske ile-galce da u roku od mesec dana dostavepropisne papire, ili ñe biti iskýuåeni,ugaãeni i zabraçeni.

Po raåunici ministarstva, u saveznojdræavi bez dozvole radi 347 FM (radio) i153 televizijske stanice, daleko najveñideo u Srbiji (333:14 za radio, odnosno146:7 za TV stanice). Upozoravajuñi 30. juna da je rok za dostavu papira istekao,ministar Radojeviñ je obeñao da ñe tokom jula sva prispela dokumentacija biti pre-gledana blagonaklono, tj. sa ciýem da seãto veñem broju radio i televizijskih stan-ica omoguñi privremena legalizacija.Dræavna briga ovde po tradiciji åeãñe iza-ziva glavoboýe nego blagostaçe, åak i da"privremena legalizacija" nije mistiånooroåena ("do donoãeça novog zakona otelekomunikacijama"). Pomiçaçe zakonai institucija sistema, s obzirom na iskustvomedija, zvuåi samo kao zastraãivaçe. Taåno je da postojeñi propisi u Srbiji pomiçu jav-ni konkurs za dodelu frekvencija u nekim

(vaý

da redovnim) rokovima, ali je isto takotaåno da neki drugi propisi omoguñavajudræavnoj radio-televiziji viãe nego monopol-ski poloæaj time ãto na konkurs idu samoone frekvencije koje RTS ne koristi i za kojeizriåito kaæe da ih nikada neñe ni koristiti.Åak i uz takav "sistem", deobu medija napodobne i nepodobne, maãineriju dogo-varaça i glasaça desi se poneka greãka.Najnoviji takav sluåaj je BK Telekom, koji sesamoreklamira kao televizija otvorenih oåiju,pa joj se omaklo i da progleda. Tada je nekonadleæan u institucijama sistema odmahpronaãao neplañene raåune, prekrãene ugo-

vore, izneverena obeñaça i nelegalneposlove vlasnika dotiåne televizije, tj. razlogza iskýuåeçe, ograniåeçe i poveñaçe kirije.

P

Mediji

Frekventnozavoðeçe reda

Novi talas represije najavýen je poåetkom godine postavýaçem

Radmile Milentijeviñ na mesto ministra za informisaçe Srbije

bore, vaýa obezbediti çihovo ispravno in-formisaçe. U tom ciýu, ovih dana je uga-ãeno desetak radio i nekoliko televizijskihstanica. Nema tu nikakvog iznenaðeça:kontrola medija je upadýivo najkonzistent-nija karakteristika reæima.

Otud je najnoviji udar usmeren ka lokal-nim elektronskim medijima, iskýuåivo tamo

gde je na proãlogodiãçim novembarskimizborima – i posle tromeseåne graðanskepobune – vlast preuzela opozicija. Do danaMiloãeviñeve zakletve kao predsednika SRJugoslavije (koji ñe se pamtiti po utakmiciPartizan:Kroacija), zatvorene su TV Panåe-vo, TV Trstenik, kruãevaåke televizijskestanice Plus i Jefimija, te radio stanice OKStudio i Drugi program radio Kruãevca, Ra-dio Trend (Aleksandrovac), ãest radio i jednatelevizijska stanica u Kraýevu, Radio Bum93 iz Poæarevca (ugaãen joã 3. decembra) iRadio Poæega, koji je iskýuåen pre neãto viãeod mesec dana.

RAÅUNICA MINISTARSTVA: No-vi talas represije najavýen je poåetkom go-dine postavýaçem Radmile Milentijeviñ

ravna dræava opet se latila batine.Pre no ãto se graðani Srbije pozovuna predsedniåke i parlamentarne iz-

na mesto ministra za informisaçe Srbije.Opãtoj konsternaciji koju je izazvao çennacrt zakona o informisaçu usledili sumaçe-viãe skandalozni "okrugli stolovi"dræavne televizije, na kojima je puåanstvuobjaãçavano koji su mediji, kada i kako(zaãto se podrazumevalo) izdali nacional-no-dræavnu stvar i na koji ñe sve naåin – pozakonu, dakako – biti kaæçeni (od noãeça"æute trake", do dugogodiãçe robije).Dræavnomedijski organizovane diskusijena tu temu doæivele su fijasko, pa je i rev-idirani predlog zakona negde usput –mada, reklo bi se, samo za sada – stavýenna led i skinut sa dnevnog reda skupãtineSrbije. Meðutim, to nije znaåilo i odlagaçedisciplinovaça medija. Srpski reæim imao je vremena i prilika – od novembra proãle,do marta ove godine – da shvati stvarnepotencijale nezavisnog, sa stanoviãta reæi-ma to znaåi: nekontrolisanog novinarstva.Najteæi udarac predstavýala je svetski za-beleæena blamaæa sa neslavnim pokuãajemometaça i gaãeça beogradskih radio stan-ica B92 i Index, kao i sluæbeno objaãçeçe

po kome je razlog za prekid programa bila"voda u koaksijalnom kablu", ãto je kaouzrok prekida programa potpisao niko dru-

Z O R A N

S I N K O

KAMERMAN:

Raka Radoviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


12 VREME ■ 26. JUL 1997.

HAOS SE ÃIRI: Asocijacija nezavis-nih elektronskih medija (ANEM), osnova-na u vreme iznuðenog priznavaçaizbornih kraða, osim pravnim savetima,malo moæe da pomogne svojim ålanicama.

Aleksandar Mirkoviñ iz Radija B92 kaæeda ANEM u najnovijoj reæimskoj ofanzivioåekuje da ñe Savezno ministarstvo zatelekomunikacije konaåno odustati odrepresije i izdati papire za legalni rad. Jedi-ni oblik pomoñi koju ANEM moæe dapruæi svojim ålanicama takoðe je medijskeprirode, istiåe Mirkoviñ: "Moæemo da ko-ristimo sve tehnologije koje imamo na ra-spolagaçu, ukýuåujuñi plasiraçe vesti oguãeçu na Internet, ãto je nama mnogopomoglo kad smo bili ugaãeni, ali i naãemeðunarodne kontakte sa nevladinim or-ganizacijama." Za sada bar, to je slaba ute-

ha, jer je Ministarstvo za telekomunikacije– prema podacima ANEM-a – u kratkojakciji uspelo da zabrani rad 55 elektron-skih medija u Srbiji. Kolega Miloã Vasiñ,odnedavno predsednik Nezavisnogudruæeça novinara Srbije, konstatuje da sena medijskom planu haos ãiri: "Åovek je uiskuãeçu da pomisli kako je reå o paæýivoisplaniranoj zaveri. Dnevnih listova je sve

viãe i nikome nije jasno kako misle da op-stanu. Tokom nekoliko godina tolerisanoghaosa u oblasti radio-difuzije nikle sudesetine lokalnih radio i TV stanica. Sadaih novo Ministarstvo za telekomunikacije

zatvara jednu po jednu. Tako je mnogolakãe i efikasnije: prvo puste ýude da in-vestiraju novac i da malo rade, pa ih ondazatvore – obiåno onog trenutka kada poånuda prave svoj informativni program".

U takvim okolnostima ni cinici nisu ustaçu da se raduju taånosti sopstvenihprognoza, niti osmehnu nad apsurdomsituacije da TV Trstenik, na primer, pa-pire za rad nije mogla da dostavi ministar-stvu zato ãto ih je, izgubivãi izbore, zajed-no sa kompletnom opremom odneo nar-odni poslanik Raka Radoviñ. Moæe se,naravno, pitati kako je bilo moguñno da

TV Panåevo neometeno radi godinama, ada se problem legalnosti postavi tek sapromenom lokalnih vlasti. Pitaça su re-toriåke prirode, zato ãto je i zakonitostovde stvar dobre voýe i govorniåkognadahnuña. Graðanima, koje pomenutavoýa tretira samo kao objekte informis-aça, preostaje samo protest. ■

ALEKSANDAR ÑIRIÑ

1. Radio Boom 93 – Poæarevac (3. decem-

bar 1996)2. Radio Duga – Poæarevac (19. jul 1997)3. Radio Folk Duga – Poæarevac (19. jul1997)4. Radio Dabar – Poæarevac (19. jul 1997)5. TV Duga – Poæarevac (19. jul 1997)6. TV Sat TV- Poæarevac (19. jul 1997)7. RTV San – Novi Pazar (27. maj 1997)8. JU Radio – Novi Pazar (27. maj 1997)9. Radio Skala – Novi Pazar (27. maj1997)10. Radio Jedinstvo – Novi Pazar (27. maj1997)11. Radio Poæega – Poæega (29. maj 1997)12. TV Panåevo – Panåevo (17. jul 1997)

13. Radio Melos -Kraýevo (20. jul 1997)14. Radio Globus – Kraýevo (20. jul 1997)15. Radio Miks – Kraýevo (20. jul 1997)16. TV Trstenik – Trstenik17. TV BK (zatvoren predajnik u Peñi)18. Eko Radio – Åaåak (14. jul 1997)19. Radio 96 – Åaåak (14. jul 1997)20. Radio Star FM – Åaåak (14. jul 1997)21. Radio Soliter – Åaåak (14. jul 1997)22. Radio Dæoker – Åaåak (14. jul 1997)23. Radio Dæenarika – Åaåak (14. jul1997)24. TV Galaksija – Åaåak (14. jul 1997)25. TV Jefimija – Kruãevac (21. jul 1997)

26. TV Kanal Plus – Kruãevac (21. jul 1997)

Radio i TV stanice zatvorene do 23. jula 1997:27. Radio Kruãevac II program – Kruãevac

(21. jul 1997)28. Radio OK Studio – Kruãevac (21. jul1997)29. Radio VK – Kikinda (25. jun 1997)30. Radio AMI – Kikinda (25. jun 1997)31. Radio Golf – Beograd (8. jul 1997)32. Radio TDI – Beograd (8. jul 1997)33. Radio Roda – Beograd (8. jul 1997)34. Radio Stenka – Beograd (8. jul 1997)35. Radio Top FM – Beograd (8. jul 1997)36. Radio Ritam – Panåevo (17. jul 1997)37. Radio Safir – Panåevo (17. jul 1997)38. Radio Egeta – Brza Palanka39. Radio Spektar – Panåevo (17. jul 1997)40. TV Kanal 10 – Kraýevo41. Radio Puls – Kraýevo42. Radio Amaro – Sjenica43. Vikom Radio – Ãabac44. Radio Åivija – Ãabac45. Radio AS – Ãabac46. Radio Neãvil – Bogatiñ47. Radio Koceýeva – Koceýeva48. Radio Vladimirci – Vladimirci49. Radio TV Lotel – Loznica50. Radio Cer – Lipolist51. Maksi Radio – Bogatiñ52. Radio OM – Loznica53. Radio Tufa – Kladovo54. Radio Kometa 030 – Bor

55. Radio Luna – Lunovo Selo(Podaci: Asocijacija nezavisnih elektronskih medija)

Crna Gora: Izbori 5. oktobra

Trkapoåiçe Novi partijski vrh sa MilicomPejanoviñ-Ðuriãiñ na åelu raåunada se veñ uplovýava u mirne

vode i da ñe sve biti razrijeãenosa izborom Mila Ðukanoviña za

predsjednika Crne Gore

vetozar Maroviñ, predsjednik Sk-upãtine Crne Gore raspisao je za 5.oktobar izbore za predsjednika

Crne Gore. Veñ 23. jula poåele su izbor-ne radçe, a Republiåka izborna komisi-

ja do 15. septembra prima predloge kan-didata za izbore. Za sada je poznat samoMilo Ðukanoviñ, kao kandidat Demok-ratske partije socijalista, a sa posebnim

zanimaçem se iãåekuju ostali preten-denti na crnogorski "presto", naroåitoda li ñe u trku uñi i Momir Bulatoviñ.

Ovo tim viãe ãto je za to pitaçe veza-no joã nekoliko nedoumica – hoñe li sepojaviti kao nezavisni ili kandidat nekenove partije, te da li ñe predsjedniåkiizbori oznaåiti kraj krizi u vrhu crnogor-ske vlasti. Zakazani predsjedniåki izboripraktiåno znaåe skrañivaçe petogo-diãçeg mandata koji je Momir Bulatoviñzapoåeo polovinom januara 1993. god-ine. Zapravo, izbori su poåeli u decembru

1992. a drugi krug je okonåan 10. januaranaredne godine, tako da je Bulatoviñevmandat skrañen oko tri mjeseca. Razloziza to leæe u procjeni vrha DPS da je efek-tnije iñi na skrañeçe mandata nego nasmjenu Momira Bulatoviña, ãto je sloæeni mukotrpan posao koji moæe potrajati iåetiri mjeseca. Ruku pod ruku s tomprocjenom ide i ona da ñe predsjedniåkiizbori donijeti razrjeãeçe krize, jer je na

jednoj strani Bulatoviñ, a na drugoj svidræavni organi vlasti Crne Gore, tako daneki oåekujuñi Bulatoviñevo odustajaçeod trke.

MARKA ZA POTPIS: Moæda jeopasnosti poraza svjestan i sam Momir

S

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 1326. JUL 1997.

Bulatoviñ, koji je praktiåno veñ zapoåeoizbornu kampaçu i to tribinama graða-na odræanim u podgoriåkim naseýimaKonik i Golubovci, u Kolaãinu, a najav-io je i pohod na "ostatak" Crne Gore.Veñ viðeno jasno stavýa do znaça daBulatoviñ od naroda traæi joã jedan man-dat i moli za pomoñ za spas Crne Goreugroæene, toboæ, od antijugoslovena,separatista i kriminalaca. Paralelno satim ide referendumsko izjaãçavaçe opolitiåkim i dræavnim pitaçima, inicira-no od predsjednika dræave koji ne

priznaje da unutarpartijskog referen-duma po statutu DPS-a ne moæe biti, ada referendum o dræavnim pitaçimaCrne Gore i Jugoslavije po Ustavu moæeraspisati samo Skupãtina Crne Gore.Bez obzira na sve to, anketari obijajupragove graðana tokom åitavog dana, açihova upornost je stimulisana jednomçemaåkom markom za svaki potpis. Ãtañe na kraju biti sa brdom papira ovje-renih zloupotrebýenim peåatom DPS-aza sada se ne zna.

Nakloçena Bulatoviñu je samo dræa-vna ãtampa Srbije, pa svakodnevno sasaradnicima zapomaæe o hitnoj potrebiotvaraça dræavnih medija u Crnoj Gori,pogotovu Televizije koju je doskora samkontrolisao. No, Bulatoviñ emituje opti-mizam po kome ñe narod praviåno idemokratski odluåiti, ali je åiçenica dasu i on a i çegovi saradnici razoåaraniodzivom tog naroda na pomenutim trib-inama. Na Koniku je bilo oko 200, uKolaãinu oko 500, a u Golubovcima oko600 graðana.

Momir Bulatoviñ ovih dana pada uvatru pa izjavýuje da je sukob u vrhu

vlasti poåeo åak i mnogo prije nego ãto je on javno izjavýivao da ñe nekako um-oliti Ðukanoviña da i u ovom mandatu

bude premijer. "Iza çihovog deklara-tivnog zalagaça za Jugoslaviju jeskriveni separatizam", govori Bulatoviñ,uz ponavýaçe veñ åuvene priåe o krim-inalu kojoj sada dodaje i priåu o oti-maçu imovine DPS-a. PotpredsjednikSkupãtine Crne Gore Zoran Æiæiñ, doprije pola godine potpredsjednik Vlade,obeñava da ñe "rasturiti leglo kriminalau Crnoj Gori", a ministar vojni PavleBulatoviñ kaæe da je "ovaj ponosni nar-od pobijedio Turke, Talijane i Njemce,pa ñe i sa çima izañi na kraj". Predrag

Bulatoviñ, ãef poslaniåkog kluba, (joã) ipredsjednik Upravnog odbora Televiz-ije, takoðe, joã ne krije bol zbog gubitkatelevizije tako da ga graðani veñ æalerijeåima "izgore za Aãaninom, ka Nje-goã za Lesendrom".

ODNOS SNAGA: Pitaçe je hoñe liti skupovi animirati narod na ãire i jaåeproteste, ili ñe oni posluæiti za stvaraçenove partije Momira Bulatoviña. Åiçe-nica da je u Beogradu registrovao DPSpod çegovim imenom i, po svemu su-deñi, mimo predviðenih pravila, uz po-moñ Zorana Kneæeviña, ne znaåi niãtabar kad su izbori u Crnoj Gori u pitaçu,

jer to mu ne moæe pomoñi da se okitikandidaturom za predsjedniåke izbore,

jer obzirom na crnogorske izbore nemoæe uåestvovati nijedna stranka kojanije registrovana u Podgorici. Moæe,dakle, da se Bulatoviñ pojavi sa novomstrankom koju ñe registrovati u Podgori-ci i koja ga moæe legalno kandidovati, iliñe se na predsjedniåkim izborima pojav-iti kao nezavisan kandidat, ãto je opetpod znakom pitaça s obzirom da je iz-

javio da bez stranke iza çega nema ni

uåeãña na predsjedniåkim izborima.Ãta ñe uraditi opozicija, odnosno dali ñe nañi zajedniåkog kandidata za pre-

dsjednika i koliko ñe biti nezavisnih,prerano je, åini se, razmatrati. Bulatoviñse sa dijelom opozicije, meðutim, slaæeu tome da treba raspisati vanredne par-lamentarne izbore, pa ostaje pitaçe da liñe se ta inicijativa pojaviti u parlamentui hoñe li je opozicija podræati, ili ñe Bu-latoviñ pokuãati da raspusti parlamentãto je veoma teãko, s obzirom da se us-lovi za to nisu stekli.

Desilo se, i to prvi put, da su neki po-slanici DPS-a u parlamentu opãtro napa-li Vladu, ãto je uåinilo javnom podjelu

kluba u kojem prema izvorima iz DPS-aÐukanoviña podræava 30, a Bulatoviña15 poslanika.

Novi partijski vrh sa Milicom Pejan-oviñ-Ðuriãiñ na åelu raåuna da se veñuplovýava u mirne vode i da ñe sve bitirazrijeãeno sa izborom Mila Ðukano-viña za predsjednika Crne Gore. To je,naime, jedina dræavna institucija kojudræi Momir Bulatoviñ, pa bi çenim os-vajaçem mogli konaåno da oglase oslo-boðeçe od politike sa kojom se boreveñ åetiri mjeseca.

Meðutim, vidjeñe se hoñe li se u izborpredsjednika Crne Gore aktivnije ukýu-åiti zvaniåni Beograd, koji je ustupiosvoje medije za Bulatoviñev obraåun saprotivnicima. Ðukanoviñ, opet, nije pro-mijenio svoj odnos prema Miloãeviñu,veñ je u parlamentu koji se bavio rezolu-cijom opozicije o odbijaçu inicijativeSPS-a izrazio nadu da ñe savezni parla-ment uspjeti da obuzda Miloãeviña prisvakom pokuãaju da prekoraåi ustav.Hoñe li mu Miloãeviñ to oprostiti, uvaæi-ti realnost u Crnoj Gori i otkaåiti Bula-toviña, ili ñe uåiniti sve da Crnu Goru

pokori, jesu pitaça na koja odgovoremogu da daju naredni dani. ■VELIZAR BRAJOVIÑ

D .

M I Ã I Ñ

Z O R A N

R A Ã

Odnos snagau

parlamentu

➦➦ ➦➦ ➦➥➥➥➥➥15

30

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


14 VREME ■ 26. JUL 1997.

B

Kako nas drugi vide: U.S. News & World Report

Pýaåka JugoslavijeMiloãeviñevi ortaci se bogate, dok privreda propada

rzopotezno steåene pare u Beo-gradu preferiraju oãtre, post-moderne linije Centra "Sava",futuristiåke poslovne zgrade koju reka Sava deli od starog dela

grada. Buduñi da je imao mnoãtvo takvihpara, Vladimir Kovaåeviñ – Tref za prijat-eýe i pisce traå kolumni – posebno je voleoto mesto. Svakog se dana tamo vozio naposao jednim od dvadesetak vozila koje jeposedovao. To je uåinio i 20. februara, sti-gavãi svojim omiýenim dæipom malo pre11 sati. Parkirao se u garaæi i uobiåajenomkraticom poãao ka ulazu A za osobýe. Tusu mu dva metka probuãila prsa. Treñi, is-paýen iz istog devetomilimetarskog piã-toýa, zario se u maleni deo tkiva izmeðunosa i gorçe usne. Petnaest minuta kasnijeneko je pronaãao çegovo krvavo, un-

akaæeno telo.Tref je bio ”æestok momak”, kako beo-

gradski znalci zovu ålanove ovdaãçegpodzemýa. Ali, bio je i neãto drugo –poslovni partner Marka Miloãeviña, 23-godiãçeg sina moñnog srbijanskog pred-sednika Slobodana Miloãeviña. Njih dvoji-ca upravýali su fri-ãopovima i åesto suzajedno viðani u noñnim klubovima, ho-hãtapleri puni para i veza. Trefovo ubistvoãokiralo je i Jugoslovene, navikle na nasiýei rat, ako ne zbog brutalnosti tog åina, aono zbog osionosti. Da neko tako blizuMiloãeviñu moæe biti ubijen, krvav jedokaz koliko su ova zemýa i çen voða,postali zloåinaåki i korumpirani.

BANANA REPUBLIKA: Åovek koji je pokrenuo brutalni rat “etniåkog åiã-ñeça” kako bi ostvario “Veliku Srbiju”sada je postao najnoviji svetski razbojnikvisokog ranga. Stopama Markosovih Filip-ina, Somozine Nikaragve i Norijegine Pan-ame, Jugoslavija Slobodana Miloãeviñasrozala se u diktatorsku policijsku dræavu,mesto kojim upravýa mala grupa pot-plañenih ministara, politiåarskih supruga,ãvercera sa dobrim vezama, zajedno sa

zastraãujuñom internom policijom, koja dogola pýaåka zemýu. Dvomeseåna istragaU.S. Njusa, koja podrazumeva viãe od 50

razgovora sa izvorima iz jugoslovenskihdræavnih ustanova, bankarima, diplomata-ma i ameriåkim sluæbenicima, otkrila je datuce Miloãeviñevih vodeñih ministara isluæbenika çegove Socijalistiåke partije

Srbije (SPS) istovremeno upravýa moñnimdræavnim kompanijama i bankama koje susklopile mnoãtvo sumçivih poslova. Tiministri-menadæeri organizovali su begmilijardi dolara dræavnih fondova iz Jugo-

slavije za vreme rata. Tim parama su, posvemu sudeñi, plañani troãkovi ratovaça,kao i potrepãtine poput nafte i prirodnoggasa, ali koriãñene su i da napune privatnedæepove. To podrazumeva i 3,8 milijardidolara od privatnih deviznih uãteðevinakoje je Miloãeviñeva vlada zgrabila. To je

“neka neverovatna meãavina mafije, iprofiterstva, i policije”, kaæe beogradskiadvokat koji je neuspeãno pokuãao da po-

mogne nekoliko evropskih kompanija daprodru u ovu zatvorenu privredu. “Mi smonalik nekoj banana republici, s tim ãtonemamo åak ni banana”.

Koliko je profiterstvo raãireno? Srbi-

janski premijer Mirko Marjanoviñ “verujese da dræi blizu 50 miliona dolara”, pro-ceçuje se u jednoj tajnoj ameriåkoj analiziMiloãeviñevih ministara do koje je doãlaUS Njus. Drugi ministri, veli taj izveãtaj,

profitirali su od “specijalnogpristupa informacijama o mone-tarnim merama, poput deval-vacije, o vrlo povoýnim krediti-ma i teãko osvojivim dozvolamaza uvoz”. Mnogi od tih minist-ara, stoji daýe u izveãtaju, “pove-zani su sa maçim privatnim fir-mama, kroz koje dræavni kapital

curi u privatne ruke”. Sistemdræavno dopuãtenog ãverca kojise razmahao za vreme rata i dan-as cveta, dajuñi carinskim sluæ-bama i policiji bogat finansijskiudeo u odlukama o tome kojadobra prelaze dræavnu granicu.Prijateýi kaæu da je Miloãeviñliåno opsednut vlaãñu, a ne nov-cem. Ali ima nagoveãtaja çego-vog bogatstva: predsedniåka vilau Beogradu, renoviraçe po-rodiånog doma u provincijalnomPoæarevcu; vila sina Marka uatinskom predgraðu Vouliagme-ni, i çegov Madona diskañ uPoæarevcu. Kñerka Marija kon-troliãe jednu beogradsku radio-stanicu.

Upadýivo je to da je Miloãe-viñeva kleptokratija iædæikýala i sada cvetauz sauåesniãtvo Evrope i SAD. Sankcijekoje su zapadne sile nametnule 1992. god-ine, s namerom da kazne Miloãeviña, samosu mu dale joã viãe moñi. Miloãeviñ jeohrabrio dræavne kompanije i privatneãvercere da krãe sankcije kako god mogu.

Oni su to revnosno åinili – i uz Miloãe-viñev blagoslov, ãto je bilo neophodnokako bi se poslovalo mimo propisa. Onda

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

PREÆIVLJAVANJE: Buvlja pijaca

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 1526. JUL 1997.

D R A Ã K O

G A G O V I Ñ

su se, pre 20 meseci, SAD i Evropa okre-nuli Miloãeviñu kao åoveku koji moæe dadonese mir Balkanu, kao ãto su to åinili i zasve vreme rata, i pristali su da podignu san-kcije u zamenu za Miloãeviñevo obeñaçeda ñe delovati mirotvoraåki. Ali, Miloãeviñnije ispunio ãto je rekao u Dejtonu, naroåi-to obeñaçe da ñe isporuåiti ratne zloåince.Sada, blizu dve godine nakon ãto su pot-pisani mirovni sporazumi, Miloãeviñ idaýe dræi pod kontrolom banke, dræavnebiznise i dobro åuvane granice nacije.

EKONOMSKI OÅAJ: Sve je to pro-izvelo razorne efekte po deset i po miliona jugoslovenskih graðana. Industrijska pro-izvodça je, navodno, 40 posto od onog ãto je bila 1989, pre rata. Menadæeri nez-vaniåno kaæu da je situacija joã gora. Izvoz

je otprilike treñina od predratnog, a proseå-na meseåna plata je svega 125 dolara. Nekiradnici nisu plañeni veñ mesecima. Jugos-

lovenski dug zapadnim bankama i drugimkreditorima iznosi blizu 11 milijardi dola-ra. Stotine hiýada srpskih izbeglica pre-plavilo je zemýu. Oåekivali su pomoñ, adobili malo. Desetine hiýadaýudi, uglavn-om pripadnika dobro obrazovane sredçeklase koja je bila kiåma nekad bogateJugoslavije, otiãlo je.

Nigde beda nije oåiglednija nego na no-vobeogradskom buvýaku, do koga se stiæepetnaestominutnom voæçom tramvajemod Miloãeviñeve predsedniåke zgrade. Naprilazima buvýaku, izbeglice prodaju ciga-rete da zarade za hleb. “Nekad smo imalirestoran i veliku kuñu i sagradili smo kuñusinovima”, kaæe 48-godiãça Slavka Pre-oåanin. “Nemamo odeñe, niti moæemo dakupimo novu. U suzama zaspim, u suzama

se probudim." Unutra, prodavci koji sunekad bili inæeçeri, zubari i nastavnici,prodaju sve, od plastiånog posuða i deter-

dæenta za rubýe, do zapadçaåkih farmeri-ca i toaletnog papira. Niãta sliåno ne pos-toji u centru Beograda, gde moderni buticiusluæuju Miloãeviñevu ãvercersku klasu, astare dræavne radçe prodaju deprimirajuñe

garniture nekvalitetne robe. “Samo vezaradi”, kaæe Tomislav, 38-godiãçi ekono-mista koji prodaje telefone i sitne elektron-ske predmete. On je napustio dræavnu elek-tronsku firmu u kojoj je bio zaposlen kada je poslovoða od çega traæio da nabavýarobu iskýuåivo od firme u poslovoðinomvlasniãtvu. “Pod Miloãeviñevim reæimom,ako nisi u uskom krugu vlasti, niãta ti nevredi ãto si obrazovan i kreativan i inventi-van. Moraã imati vezu.“

Jugoslavija se uvek oslaçala na “veze”,kako se to na srpskohrvatskom kaæe. To jenaroåito vaæilo za vreme 35-godiãçe ko-

munistiåke vladavine marãala Tita. Razlika je sad u tome ãto su veze pretvorene uãirok, privilegovan sistem reketa koji glu-mi dræavu, dok Miloãeviñ obezbeðuje tan-ko ruho poretka. Njegov se metod zasnivana modelu starog diktatora u kome onodræava apsolutnu politiåku kontrolu takoãto one koji ga podræavaju nagraðujebogatstvom i moñi. “Svi se oni toboæ bavepolitiåkim radom”, tvrdi Zoran Ðinðiñ,gradonaåelnik Beograda i jedan od voðaopozicionog pokreta Zajedno. ”Ali, sve seto svodi na praçe novca”. Ova nomenkla-tura sponzorstva, potplañivaça i policije

objaãçava kako Miloãeviñ ostaje na vlastiposle åitave jedne zime protesta. I sugeriãeda ñe promene u Jugoslaviji moæda moratida budu iznenadne i burne, ako ih uopãtebude.

UZIMANJE PARA: Zapad je punopriåao ali je malo uåinio da kazni Milo-ãeviña ãto je zapoåeo rat etniåke mræçe. Ustvari, jedina kazna izreåena Miloãeviñubile su sankcije iz 1992. Kad su one stupilena snagu, Miloãeviñeve potrebe bile su je-donostavne: morao je da plaña ratovaçe ida omoguñi da zemýa funkcioniãe. Keã jebio kýuå svega, a kad je novac prestao dadotiåe iz izvoznih poslova, Miloãeviñ jeposegnuo za starim metodom sticaça para:uzimao ih je. Joã pre sankcija, Miloãeviñe-va je vlada opýaåkala saveznu kasu, uzevãi1,8 milijardi dolara u decembru 1990. god-ine u dinarima, kako bi isplatila radnikeuoåi izbora. Kad su sankcije stupile nasnagu, dræava je uæurbano poåela da ãtam-pa pare. Tako je ionako visoka inflacijaskoåila do godiãçe stope od 116 biliona1993. godine. Novac zaraðen ujutro niãtanije vredeo u podne. Miloãeviñeva tajnapolicija kontrolisala je mreæu ilegalnih pre-

prodavaca novca, a dræavni sluæbenici i bi-znismeni sa vezama su profitirali. Neki odçih preko noñi su se obogatili. Graðani su,

GLADNE OÅI: Scena iz centra Beograda

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


16 VREME ■ 26. JUL 1997.

Æ E L J K O S

I N O B A D

meðutim, bili zateåeni sa bezvrednim pa-pirom.

U isto vreme, Miloãeviñ i çegovi min-istri oduzeli su sav novac sa deviznih raåu-na graðana. To je bilo straãno za mnoge

jugoslovenske porodice koje su se godina-ma oslaçale na novac koji su kuñi slali si-novi i kñeri na privremenom radu u Nem-aåkoj i drugim evropskim dræavama.“Izgubio sam puno, ali puno para”, kaæe jedan imuñni beogradski biznismen kojinije hteo da bude imenovan. “Ne verujemda ñemo viãe ikada videti taj novac.”Evropski sluæbenici cene da je Miloãeviñe-va vlast zgrabila oko 3,8 milijardi dolara izdeviznih rezervi. Diplomate i bankari uBeogradu kaæu da je sve to izneseno iz ze-mýe u koferima i poloæeno na bankarskimraåunima na Kipru i u Moskvi. Procedural-

no, to je bio nezakonit transport i policija jeobavila nekoliko hapãeça. Ali samo neko-liko. “Moæda smo osam ili devet putauhapsili kurire”, kaæe Marko Nicoviñ koji je tada bio ãef beogradske policije, dosko-raãçi je ålan JUL-a, partije koju vodiMiloãeviñeva supruga Mirjana Markoviñ, asada je advokat. “Novac je izlazio u kofer-ima, torbama, veoma jednostavnim putem.Mnogo je ýudi bilo ukýuåeno. A ýudi izvlasti su uvek imali objaãçeçe. Sav tajnovac otiãao je na privatne raåune.”

PREDSEDNIKOV BANKAR: Punotih para otiãlo je u jedan jednostavni ured

na broj 92, Avenija nadbiskupa MakariosaIII u Nikoziji, na Kipru, na mesto kojimupravýa jedna obiåna, ali veãta sedamdese-togodiãçakiça. Borka Vuåiñ je bila men-tor Slobodana Miloãeviña dok je praviokarijeru u dræavnoj Beogradskoj banci, a uskorije vreme imala je kýuånu ulogu u çe-govom politiåkom opstanku. Vuåiñku za-padni bankari uporeðuju sa Rozom Kleb,æarkom, doktrinarnom komunistiåkom ãpi- junskom ãeficom iz romana Jana Fleminga Iz Rusije s ý ubavý u. Oni se, takoðe, slaæuda je ona Miloãeviñev pokretaå novca.“Ona je vlastoruåno prikupila viãe novcanego bilo ko u Jugoslaviji”, kaæe jedanameriåki bankar sa puno iskustva u Jugo-slaviji. “Ona zna gde su pare, ali neñe dakaæe.” Pri kraju osamdesetih, otiãla je naKipar i tamo otvorila predstavniãtvo Beo-gradske banke. Ameriåki sluæbenici, za-padne diplomate i jugoslovenski bankarikaæu da je ona odatle veãto isplela bizantin-sku globalnu mreæu raåuna i transakcija,prebacujuñi “tvrdu valutu” – nemaåkemarke, dolare i sliåno – van Jugoslavije ina tajne raåune, krãeñi pri tom sankcijeUN.

Vuåiñeva se nedavno vratila u Beogradi postala vrãilac duænosti direktora Beo-gradske banke. Ona poriåe da je imala ul-

ogu u krãeçu sankcija, praæçeçu dræa-vnih fondova ili zloupotrebi konvertibilnihvaluta oduzetih od privatnih graðana. Ki-parsko predstavniãtvo Beogradske banke je, kaæe ona, otvoreno pre nego ãto je

Miloãeviñ doãao na åelo dræave. Sluæbeniciameriåkog Ministarstva finansija bili sustalni posetioci çenog ureda. “Posetili sume mnogo, mnogo puta. Pokazan im jesvaki nalog. Nikad niãta nisu naãli.”

Moæda, ali ameriåki sluæbenici i beo-gradski bankari sada kaæu da je novac koji je prolazio kroz çene raåune bio glavnouporiãte Miloãeviñeve ratne ekonomije.Zahvaýujuñi tom novcu çegove vojske igraðani dobijali su naftu, gas i druge vital-ne potrepãtine åiji su uvoz sankcijezabraçivale. Desetine jugoslovenskih tr-govinskih firmi – neke od çih sa pred-

stavniãtvima u mestima poput Bagdada,Nju Delhija, Kaira, Pekinga i Singapura –uzele su uåeãñe u ovoj potroãaåkoj grozni-ci, naroåito prije 1993, kada su sankcijezaoãtrene.

Znaåajna koliåina gotovine iãla je kroznekoliko desetina kompanija, kaæu ameriå-ki sluæbenici koji su utvrdili redosled tran-sakcija. A deo kajmaka pokupili sunameãtenici i ministri u vidu honorara inaduvanih cena. Dæinovska kompanija Jugopetrol, na primer, bila je zaduæena zanabavku nafte i plina iz Rusije. Jedan åi-novnik dræavne banke seña se da je slao

faksom narudæbenice za gorivo krozBugarsku. “Kad kupujeã naftu poãaýeã pis-mo o namerama ruskoj ambasadi u Sofiji",

kaæe bankar. "Platiã kroz rusku kompaniju.Poslao sam u Sofiju nekoliko takvih pisa-ma o namerama“. A kad bi stigla nafta,kaæe, uvek je jedan deo upuñivan kompanijama koje su Miloãeviñevi politiåari kon-

trolisali, iako je dræava sve platila. Umestona milion tona, narudæba bi glasila na mil-ion i 500 tona. Petsto tona gasa iãlo bi ondaJugoslaviji, a ostatak – nekim kompanija-ma.

REKET MINISTARA-MENADÆE-RA: Ono ãto je, od svih Miloãeviñevihmahinacija, najviãe upropastilo jugoslov-ensku ekonomiju

bila je çegova odluka da popuni dræa-vne i partijske poloæaje sluæbenicima koji suistovremeno upravýali dræavnim kompanijama i bankama. Dok dræavne i privatnefirme daju jednake delove jugoslovenskog

druãtvenog proizvoda, veñina velikih ko-mpanija je u dræavnom vlasniãtvu. Na papi-ru su u vlasniãtvu zaposlenih, ali ih u stvarikontroliãu biznismeni koji, takoðe, imajuodgovarajuñe politiåke veze. I sam jeMiloãeviñ, kao bankar, bio poznatiji posvom partijskom radu nego po svom finan-sijskom umeñu. Meðutim, Jugoslovenitvrde da je donedavno postojala linija razg-raniåeça izmeðu politike i biznisa. Ali,Miloãeviñ i çegovi glavni ministri i politiå-ki brokeri sada imaju bogat udeo u ekonom-iji. “Veñinu kapitala u zemýi i veñinu bana-ka kontroliãe dræava", piãe u tajnom

ameriåkom dokumentu. Takoðe se kaæe davlada uvereçe da su mnogi od ministara/ menadæera duboko zavukli ruke u kasu.

KONTRAPUNKTI ZEMLJE U RASPADU: Sirotinjski fiña ...

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 1726. JUL 1997.

... i Mercedes za bogate Æ E L J K O J

O V A N O V I Ñ

Uticaj tih dobro povezanih sluæbenikadubok je i ãirok. Jedan od çih je i DraganTomiñ, koji je istovremeno i predsednikSkupãtine i direktor Jugopetrola, firmekoja dræi monopol na uvoz nafte i gasa. On

radi u mamutskom uredu i jede u restoranukompanije koji se, po reåima jednog çu- jorãkog bankara, moæe takmiåiti sa bilokojim restoranom u Njujorku ili Parizu. Joã jedan srpski ministar, koji se takoðe zoveDragan Tomiñ, doskora je vodio Simpo,dræavnu kompaniju nameãtaja. Potpredsed-nik Slobodan Raduloviñ upravýa prehram-benim lancem i radnici su ga nedavno op-tuæili da je proneverio 372 miliona dolara.Potpredsednik Nedeýko Ãipovac je is-tovremeno i savezni ministar za poýo-privredu, ålan je bankovnih upravnihodbora i predsednik upravnog odbora

jedne velike srpske naftne kompanije.Duãan Matkoviñ, bliski Miloãeviñev sarad-nik, direktor je Sartid 1913, dræavneæelezare. On je predsednik Invest banke,ålan uprave Beogradske banke, kao idræavne elektroprivrede.

Moæda najudobnija sinekura pripadaåoveku popularno zvanom Kundak. ZoranTodoroviñ, ålan rukovodstva JUL-a, vozase Beogradom u mercedesu, u pratçi svogpsa i falange telohraniteýa. Insajderi kaæuda mu je Miloãeviñeva vlast ustupila prof-itabilne uvozne poslove i one sa nekretni-nama. Njegov poslovni partner Nebojãa

Maýkoviñ takoðe se dobro udomio: postao je direktorom privatne ASI banke, madanema bankovnog iskustva. Beogradski

bankari kaæu da ASI banka nudi jeftinekredite iskýuåivo kompanijama koje vodeålanovi JUL-a.

VELIKI ÆITNI SKANDAL: Nijedanministar, meðutim, nema politiåku i finan-

sijsku teæinu Mirka Marjanoviña, prem-ijera Srbije i direktora Progresa, dræavnetrgovaåke firme koja zapoãýava 3000ýudi. Progres ima monopol na trgovinu saRusijom, posebno u sferi uvoza gasa, alinajpoznatiji je po poslu sa æitom. Jugoslov-enski seýaci imali su 1994. godine imalirekordnu æetvu. Sankcije su onemoguñileizvoz viãkova, koji su pohraçeni u maga-cine. A poãto dræava nije raspolagala go-tovinom, platila je seýake semenom,veãtaåkim ðubrivom i hemikalijama. Kadsu dve godine kasnije sankcije ukloçene, Progres je ispotiha nabavio milion tona

æita, plativãi dræavi 140 dolara po toni.Tajming je bio sumçiv, jer su svetske ceneæita brzo rasle. U maju 1996, na svetskomtræiãtu cena tone æita bila je 250 dolara, ãto je Marjanoviñevoj kompaniji omoguñilopotencijalnih sto miliona dolara profita.

Transakcija je ostala tajna sve dokopozicioni lider Zoran Ðinðiñ nije nabaviodokumenta o prodaji i objavio ih. Dræavnituæilac podigao je optuænicu zbog neza-konitog posedovaça dræavnih dokumena-ta. Suðeçe je proãle jeseni okonåano us-lovnom osudom za Ðinðiña. Nejasno jekoliko je æita prodato. Dræavni åinovnici

kaæu ni tona, a Marjanoviñ neñe da govoriza novine. Ali, Ðinðiñ i ostali tvrde da je Progres ostvario znatan profit. Isto to kaæe

i jedan beogradski bankar koji dobro znasituaciju sa dræavnom trgovinom æitom.On kaæe da zbog te prodaje Jugoslavija,koja je uvek imala znatne rezerve æita, sadapati od maçka braãna. “Mi ove godine

nemamo dovoýno braãna za hleb. Od okto-bra proãle godine uvozimo æito. To je nev-erovatna stvar.”

BAÃ IH BRIGA: Dok takve transak-cije izazivaju gnev obiånih graðana,opozicioni lideri koji su organizovalidemonstracije proãle zime nisu uspeli danametnu temu ekonomije i obogañivaçaMiloãeviñevih ortaka. Umesto toga, opo-zicija se uruãila pod teretom sopstvenihunutraãçih borbi. S druge strane, Milo-ãeviñ ima ambiciozne planove. Nema pra-vo na treñi mandat na funkciji predsedni-ka Srbije, pa se kandidovao za predsedni-

ka Jugoslavije, koji se bira u Parlamentu.Jedini je kandidat. To je uglavnom cere-monijalna funkcija, ali mnogi posmatraåiveruju da ñe on da je pretvori u novu os-novicu svoje moñi. Veñ je poåeo da preb-acuje autoritet çemu lojalne policije nasavezni nivo, a sa Vuåiñevom je konsoli-dovao bankovni sistem dræave.

Reakcija Zapada na Miloãeviñevoproduæeno prisustvo je pretvaraçe da onne postoji. UN i daýe odræavaju spoýnizid sankcija koje sporeåavaju pristupJugoslaviji do jeftinih kredita Svetskebanke i Meðunarodnog monetarnog fon-

da, ãto je Miloãeviñu oteæalo pronalaæeçeinvestitora vani. Nakon pokuãaja dugihgodinu dana, nedavno je zakýuåio dil saitalijanskim i gråkim kompanijama kojesu kupile deo srpskih telekomunikacija.Osim ãto ga ingoriãu, SAD i druge dræaveuåinile su malo kako bi kaznile srpskogpredsednika zbog toga ãto nije odræaosvoja mirotvorna obeñaça i isporuåio rat-ne zloåince. Zapad je, takoðe, maçe-viãeignorisao verovatnoñu da je Miloãeviñumeãan u ratne zloåine.

U stvari, mnogi su Jugosloveni po-mireni sa Miloãeviñevim prisustvom, re-ketom, sloganima, manipulacijom, siste-mom veza. Gledali su kako se lideriopozicije diæu i padaju, i marãirali su uli-cama, a videli su samo kako se reæimpovio, ali nije pao. Åak i veoma glasnepristaãe reformi poput Aleksandre Po-ãarac, ekonomiste i savetnika opozicion-og Graðanskog saveza, ne vide puno iz-gleda da se sa vlasti oteraju moñni minis-tri koji su tako veãto prisvojili prosper-itet nacije. “Oni kontroliãu policiju, kon-troliãu vlast, kontroliãu ekonomiju”,kaæe ona pogruæeno. “Nije ih briga, a ja

sam suviãe stara da bih se oseñala ra-zoåaranom.” ■STIVEN HEDÆES

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


18 VREME ■ 26. JUL 1997.

sam nije rodonaåelnik i izumiteý be-

stidne brutalnosti, ni prvi voða razboj-niåke druæine kome je palo na um dapostane ãef dræave.

Ali, pre svega, mogu da obavestimsve zainteresovane da o Nikoli Ba-roviñu niko ne mora mnogo da brine.On je taåno znao s kim ima posla iodavno je navikao da æivi u otporu isudaru sa silom i bezakoçem, prih-vatajuñi svaki rizik koji mu sleduje.Nije napravýen od graðe koja se lakolomi i on ñe svoju povredu zaleåiti i

preboleti. Pitaçe je, meðutim, da li seod udaraca koje je on dobio moæe pov-

Duh Vremena

Anatomija jedne destrukcije

Telohraniteý Vojislava Ãeãeýa izudarao je advokata Nikolu Baroviña u prostorijama BK

televizije posle prekida emisije u kojoj je Ãeãeý demonstrirao svoju uveæbanu tehnikuuvreda, a Baroviñ ga polio vodom. Uvrede su Ãeãeýev uobiåajeni manir. Septembra 92, uSkupãtini, on upuñuje uvredu Ljubici Dæakoviñ preporuåujuñi joj da se obrati nekom odæigolo klubova. Godine 1993. Ãeãeý upuñuje uvrede savetnicima tadaãçeg predsednikaSRJ Dobrici Ñosiña Svetozaru Stojanoviñu i Dragoslavu Ranåiñu, profesoru Dragoýubu

Miñunoviñu, i mnogima drugima. U TV studiju 1997. govori gadosti o oåevima profesoraVladete Jankoviña i Æarka Koraña. Isti metod upotrebýava u studiju BK televizije kleveñuñimrtvog oca Nikole Baroviña, znamenitog beogradskog advokata, branioca jugoslovenskih

disidenata, nastradalog 1979. pod misterioznim okolnostima koje upuñuju na umeãanostUDBE. Sedmogodiãçe nasiýe Ãeãeýa nad civilnom javnoãñu opisano je na narednim

stranicama; anatomiju Ãeãeýeve destruktivnosti opisuje Stojan Ceroviñ

ratiti i oporaviti ovo malo ostatakaýudskog dostojanstva, graðanskog,

javnog i politiåkogreda i zakona u ze-mýi Srbiji?

Ãeãeý se, naime,

oåigledno nada dañe, ovoga puta, u na- jmaçu ruku potvrdi-ti i ozakoniti svojepravo na bestijal-nost, da ñe se strah ioseñaçe nemoñi ne-smetano ãiriti i da jepred çim velika bu-duñnost. I on, kao iBaroviñ, taåno zna ukakvoj zemýi æivi, samo ãto na to gle-

da s druge strane i ima drugaåije am-bicije. A ambicije su mu takve da kad

bi siãao na dno pakla, zakýuåio bi davatra slabo gori, da nema dovoýno

sumpora i gledao bi dasmeni Satanu zbogboleñivosti.

Kad je dan kasnije,

okruæen mikrofonima,razdragano objaãça-vao da se Nikola Ba-roviñ okliznuo na koruod banane, pa takoviãe puta, to nije biosamo onaj isti tip str-voderskog humora åijismo zadah veñ osetili uonoj çegovoj poãalicio klaçu zarðalim ka-

ãikama. Ovoga puta on je govorio o

nasiýu koje smo, takoreñi, svi videli iporuåivao nam da zna da mu niko ne

Fiziåki napad na advokataNikolu Baroviña nije nikak-va posebna novost u reper-toaru mraånog kabarea Vo-

jislava Ãeãeýa, kao ãto ni on

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 1926. JUL 1997.

▼

veruje, da on i ne oåekuje da mu severuje, da se neñe ni truditi da mu pov-erujemo jer nije ni vaæno ãta ko veruje,zna i misli.

Nemoguñim objaãçeçem jednogkriviånog dela ovaj åovek upozorava

nas da se ne uzdamo u sud i zakon jerto za çega ne vaæi i poziva da ubu-duñe ne verujemo svojim oåima negoda sluãamo ãta on govori. To je bilodosad najciniånije poniæavaçe razumai u tome se, ukratko, sadræala cela plat-forma Srpske radikalne stranke, a hu-mor je poseban dodatak predsed-niåkog kandidata.

Kao socijalnu i psiholoãku pojavuÃeãeýa nije teãko identifikovati. Ãto setiåe politiåkog znaåaja i znaåeça, ne

verujem da ima mnogo smisla upore-ðivati çegovu misiju s faãizmom, na-

cizmom i sliånim velikim uzorima.Firer je bio samo jedan, a svet jeprepun svakojakih, maçe ili viãe neu-spelih imitatora. On jeste jedan odçih, ali uz mnogo posebnih, lokalnihobeleæja i bez kapaciteta za industr-

ijsku proizvodçu smrti ogromnihrazmera.

bezopasan. Ali, çegove krajçe dom-ete ispitañemo kasnije, poãto najprepogledamo ãta je Ãeãeý i otkud on udanaãçoj Srbiji.

Poåetkom osamdesetih, kad sam gaupoznao, bio je tek prispeo iz Saraje-

va, posle afere zbog koje je izbaåen stamoãçeg Univerziteta. Bio je dobropriman u beogradskim opozicionimkrugovima, ali veñ tada je imao onunezajaæýivost koja ñe se docnije ras-cvetati. Bio je sasvim spreman dabude smatran velikanom; sve mu jebilo premalo i presporo, a niko munije nudio da bude dekan ili redovniprofesor. Meðu onima koji su mu tadanajviãe pomogli bio je Dobrica Ñosiñ,koga ñe Ãeãeý s posebnom slaãñu vre-

ðati i poniæavati posle, kad od Milo-ãeviña dobije zadatak da ga u Skupãti-

koliko militantan, nema pravo da sesvrstava u istu kategoriju s ondaãçimnacizmom. Nije dovoýno imati jedna-ko monstruozne namere i motive, akose malo toga moæe realizovati. ZatoÃeãeýu, s çegovog stanoviãta, laskasvako ko ga naziva nacistom, pripisu-

juñi mu zastraãujuñu moñ kakvu nika-da neñe imati, ãto nikako ne znaåi da je

Taj kvantitet je bitan i bez toganijedan fanatik, nacionalni fun-damentalista i ekstremista, ma

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


20 VREME ■ 26. JUL 1997.

Ãeãeý: Hronologija agresivnosti

Bezbol palica Pripadnik Srpskog åetniåkog pokreta pre-tuåen je bezbol palicom u jednoj perifer-ijskoj kafani, u blizini Studentskog grada, u jesen 1990. godine. Vojislav Ãeãeý: "Moæda

Pripadnik Srpskog åetniåkog pokreta pretuåen je bezbol palicom u jednoj periferijskojkafani, u blizini Studentskog grada, u jesen 1990. godine. Vojislav Ãeãeý: "Moæda bih ihmlatio i golim rukama, samo kad åovek tuåe golim rukama i kad zadaje tako ozbiýneudarce moæe i ruke da povredi, zbog toga sam ja uzeo palicu za bezbol." ("Naãi dani" 21.decembar 1990)

Fotoaparat Ãeãeý i çegove pristaliceizazivaju nerede sa ciýem daonemoguñe predizbornupromociju beogradskih re-

Ãeãeý i çegove pristalice izazivaju nerede sa ciýem da onemoguñepredizbornu promociju beogradskih reformista u Domu omladine uBeogradu 1990. Kçiæevnik Mirko Kovaå pogoðen je fotoaparatom u glavu. Ãeãeýev ko-mentar: "Mirko Kovaå je zasluæeno dobio fotoaparat u glavu da bi malo doãao svesti...Mirko Kovaå je izdajnik srpskog naroda zato ãto se ukýuåio u Savez reformskih snagaMarkoviña, a tamo su samo srpski izdajnici pristupili." ("Naãi dani" 21. decembar 1990)

Predstava"Tu predstavu ("Sveti Sava" u Jugoslovenskom dram-skom pozoriãtu u proleñe 1990) su naãi omladinciprekinuli. ("Start" 1. maj 1990).

P R E D R A G

M I T I Ñ

ni ruãi s mesta predsednika SRJ.U ondaãçem Beogradu za Ãeãeýa

je bilo previãe reda i pristojnosti. Su-darao se s ýudima i polako klizio kadruãtvenoj margini, gde bi i ostao damu prilike nisu krenule u susret. Poãto

je u Zenici odrobijao dve godine zbog jednog teksta u kojem je promiãýenopreãao sve onda dozvoýene granice,vratio se u Beograd kao slavna ærtvakomunizma.

po ulici prodavao svoje zabraçeneumotvorine.

Ãtampajuñi tako svoja pisma i go-vore, sudske spise, presude i tuðe tek-stove o svojem sluåaju, on je pretio dau najkrañem roku, koliåinski gledano,postane najplodniji srpski pisac, post-avýajuñi usput rekord i u broju zabra-na. To je svakako doprinosilo obes-miãýavaçu poretka koji zabraçujekçige, ali je tolika produkcija takoðekompromitovala ondaãçi status disi-dentske aktivnosti. Postojala je, naime,

åesto sasvim neopravdana pretpostav-ka da disident ima da kaæe neãto vaænoi da zabraçena kçiga nuæno krijeneku jako vrednu tajnu. Ali, bilo jeneãto ýudi s idejama, ugledom i dosto-

janstvom koji, u nastupajuñoj histeriji,nisu stigli da doðu do reåi.

Ãeãeýa je, dakle, uvek bilo previãe.U svemu je uvek prekoraåivao najpregranice pristojnosti i zanemarivaosvaku meru vrednosti. Njegov ogrom-ni apetit za vlaãñu hrani se osvet-

niåkim æarom koji se mogao okrenutiu bilo kojem pravcu. Kao da je nekad

negde doæiveo najsramnija poniæeça,pa mu je ceo svet kriv i duæan. Izgledada ga muåi nisko socijalno poreklo,ãto je problem koji u stabilnom druãt-vu ýudi nastoje da prevaziðu obra-zovaçem ili nekim drugim poæeýnimoblikom uspeha. Ãeãeý se, meðutim,okrenuo protiv druãtva i svake prih-vatýive vrednosti.

R

azumeo je da su kazne i zab-rane najbræi put uspona u ra-

zlabavýenom sistemu koji jegubio samopouzdaçe, pa je poåeoneviðenim tempom da liferuje kçiæiceo sebi i svom sluåaju. Sve su bilezabraçivane, ali od toga se ubrzo viãenije mogao napraviti veliki skandal.Mada je redovno obilazio slobo-doumne redakcije i novinare, joã jednaÃeãeýeva zabraçena kçiga viãe nijebila vest. Pritom je obiåno uspevao dasakrije i spase od zaplene cele tiraæe(ãto je ponekome veñ tada liåilo na

namernu nemarnost policije), pa jeposle radoznalom ili saæaýivom svetu

Upadýivo ga nervira uýudnost ikultivisanost, kao da ispod to-ga vidi åisto licemerstvo, ãto u

krajçoj liniji moæe biti taåno, samo ãto

na tome poåiva svaka civilizacija. Usvakoj komunikaciji teæi da odmah uk-loni bilo kakvu formu i manir, da sa-govornike liãi preimuñstva koje dono-si dostojanstvo i dovede ih na svojblatçavi teren gde se igra bez pravila igde prekrãaji donose poene. Tako pos-taje nepobediv, poãto se svi drugi sav-ladavaju i vode raåuna o svojoj slici u

javnosti. Ko ne prihvati çegov naåin,biñe izvreðan, ko uzvrati, priznañe da

je isti kao on, pa ñe se posle stideti.

Ovakav naåin je oåigledno efikasani privlaåan za vrstu ýudi kojima se

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 2126. JUL 1997.

Batinaçe taksistaIspred savezne skupãtine, 11. juna 1992, Ãeãeý je udario pesnicom jednog taksistu-ãtrajkaåa, koji mu je uputio psovku. PripadniciÃeãeýevog obezbeðeça su tada ispalili nekoliko hitaca iz au-tomatskog oruæja.

O L E G

P O P O V

KaãikeNa poåetku rata (u proleñe 1991. posledogaðaja na Plitvicama i u Borovu se-lu), na Televiziji Politika izjavýuje da

"åetnici viãe ne vade oåi noæevima, veñ zarðalim kaãikama".

Kasnije je tvrdio da je to bila ãala. Potezaçe piãtoýa u Mini-maksoviziji 1993. joã jedna je manifestacija te brutalnsti.

Glogov kolac U maju 1991. ot-kazan juriã na"Kuñu cveña" ået-

niåkih grupa naoruæanih glogovim kocem (tako naoruæanipozirali fotoreporterima).

SpisakTokom ãtrajka zaposlenih u RadioBeogradu 1992. u glavnom TVDnevniku Ãeãeý åita spisak nepoñud-nih novinara koje treba odstraniti sa

dræavnog radija i televizije, jer "rade za strane obaveãtajne

sluæbe, srpske izdajniåke stranke, kao i za HDZ i VMRO".Ãeãeý je traæio da se na mesta tih novinara dovedu "proverenesrpske partiote".

Z O R A N

S I N K O

▼

Ãeãeý obraña, ali åini mi se da çegovnastup nije toliko prostudiran kao ãtomnogi misle. On je prosto åovek bezkoånica i obzira koji s najveñom straã-ñu skrnavi sve ãto ima obeleæja ugledai åasti. Svetogrðe ga neodoýivo priv-laåi, åak i kad mu to donosi politiåkuãtetu. Umeo je, na primer, da se rugapatrijarhu Pavlu, ãto za nekoga ko ra-åuna na srpski nacionalizam ne moæebiti korisno.

Ovaj nacionalista nikad ne govori otradicijama, istoriji i vrednostima koje

bi srpski konzervativizam hteo da ob-novi i na çima neãto zasnuje. Njegane zanima niãta ãto ne poåiçe odçega i ne æeli da se bavi ni obnavýa-çem starog ni uspostavýaçem novogporetka. On svoju priliku vidi u pot-punom raspadu i haosu. To je hijenakoja åeka da jedan zanemoñali orga-nizam prestane da pruæa otpor.

druãtvu bi mogaodogurati do omiýene liånosti skandal-oznih rubrika, a u politici koja ne trpibrutalno srýaçe morao ostati minornapojava. Ãeãeýu je, meðutim, iãla naruku upravo takva politika SlobodanaMiloãeviña i situacija vanrednogstaça koja se veñ godinama odræava.

jal. Do tada joã beznaåajni voða bandezvane Srpski åetniåki pokret, uguran jeu Skupãtinu Srbije i izabrao novo imeza stranku koju ñe mu reæim organizo-vati i podræati medijski i finansijski.Zadatak mu je bio da, glumeñi opo-ziciju, podstiåe rat, psuje i preti celomsvetu i razbija opoziciju u Srbiji i, nanesreñu Srba i Srbije, sve je to obav-ýao s ogromnom voýom, energijom iprirodnim darom.

Umeo je da iskoristi ponuðenu pril-

iku i åak preæivi period sukoba sMiloãeviñem, kad se videlo da se ýudikao Ãeãeý ne mogu lako nañi i izmisli-ti, niti je dovoýna samo prilika. Tako

je, na primer, propala najboýa namerada se od Æeýka Raænatoviña Arkananapravi politiåar, jer nije umeo daizgovori niãta sloæenije od: "Kosovo jesveta srpska zemýa". Ãeãeý se poka-zao nezamenýivim i Miloãeviñ mu sevratio.

Jedina sigurna zaãtita od Ãeãeýa

bio bi stabilan pravni poredak, ali tajlek ubio bi i Miloãeviña. Åak i ako bi

Unormalnim okolnostima ova-

kav åovek mogao bi relativnonezapaæeno nañi mesto u åvrs-

to hijerarhijski organizovanim ustano-vama, kao ãto su vojska ili policija. U

On se nudio da uåestvuje, pred-vodi i preuzme odgovornost zasvaki ispad, nered i nasiýe, a

potraæça za takvim podvizima bila jevelika i nikad nije prestala. Ãeãeý se

hvalio da su çegovi dobrovoýci post-avili zasedu i poubijali hrvatske poli-cajce u Borovu Selu kada je otpoåeorat u Hrvatskoj. Lagao je, ali to je od-govaralo i stvarnim vinovnicima içemu. Oni nisu hteli da se hvale, açemu je odgovarala svaka vrsta pub-liciteta. I kasnije, tokom rata, on i çe-govi uåestvovali su viãe na televizijinego na terenu, ali polako se izmeðuÃeãeýa i Miloãeviña uspostavýala jed-na stabilna simbioza.

Neko je u Ãeãeýu prepoznao drago-cen, niåim sputan destruktivni potenci-

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


22 VREME ■ 26. JUL 1997.

Teãka vodaVojislav Ãeãeý i åetvorica radikala opuæeni su18. maja 1994. za "ometaçe sluæbenog lica u

Piãto ý na studente, uåite ý e...Ãeãeý je 9. jula 1992. godine na ulazu u skupãtinu Srbije piãtoýem podignutim u vazduhpretio demonstrantima iz Studentskog protesta 92. koji su ga prethodno gaðali sapunom,

uz povike "operi te krvave ruke". "Ovog puta, reagovao sam samo pretçama. Sledeñi putñu uzvratiti punom merom i neñu snositi posledice za eventualne ærtve i krvoproliñe. Sle-deñi put ñu preduzeti mere odmazde", rekao je Ãeãeý.U junu 1992, Ãeãeý tuåe uåiteýe koji su demonstrirali ispred skupãtine Srbije. "Jednog samudario rukom, a drugog nogom", hvalio se Vojislav Ãeãeý.

obavýaçu poslova", tj. obezbeðeça koje je pokuãavalo da iz skupãtinske sale izbaciradikale Vojislava Ãeãeýa, Draãka Markoviña, Filipa Stojanoviña i Slobodana Pet-riåeviña. Na suðeçu 15. juna 1994. Vojislav Ãeãeý nazvao Miloãeviña "glavnim krim-

inalcem u Srbiji", a to je bio povod javnom tuæiocu da proãiri optuænicu i na uvredupredsednika Republike. "Polivaçe vodom" Radomana Boæoviña, predsednika Veñagraðana Skupãtine SRJ, 27. septembra 1994 – sledi skidaçe imuniteta, zatvorska kaznaod tri meseca u zatvoru, od 29. septembra 1994 do 28. januara 1995.

"Decembra 1995. godinelider srpskih radikalaliåno je Odeýeçu unu-

Razoruæaçetraãçih poslova Zemun predao revolver marke "Smit i Veson",koji mu je svojevremeno uruåio Mihaý Kertes i to, kako tvrdiÃeãeý, "na liåni zahtev Slobodana Miloãeviña".

I V A N

D O R O Ã K I

radikali samo ostali bez aktivne po-drãke policije i reæimskih medija, çi-hovi izgledi da se domognu vlastipoåeli bi da padaju. Ono ãto pred-stavýa Ãeãeý nikad ne moæe dobitiveñinu glasova, a on nije u staçu dabilo s kim uðe u formalnu koaliciju.Njegova jedina ãansa je da nastavi daparazitira na Miloãeviñu, pomaæuñimu da opstane i vrebajuñi trenutakçegove slabosti i krize. Ne verujem dañe Miloãeviñ biti toliko neoprezan da

veñ ove godine dopusti Ãeãeýu da pos-tane predsednik Srbije. Njihova sim-bioza je napeta i puna nepovereça, alise jako dobro poznaju, odnos snaga je

jasan i za sada ñe ostati nepromeçen.O oslobaðaçu od Ãeãeýa Miloãeviñ biinaåe rado razmiãýao, samo ako biigde mogao nañi neko drugo, jednakonakazno straãilo. Takva moguñnostÃeãeýa oåigledno ne zabriçava. Ali,apsolutno je poraæavajuña åiçenica dase o ovakvom åoveku, koji iza sebe

ima dug niz nasilniåkih ispada, uopãtegovori kao o ozbiýnom predsed-

niåkom kandidatu. Gde to, u kojoj ze-

mýi, joã postoji takva politiåka figura?Kako je moguñe da åovek koji je tukaotaksiste i prosvetne radnike, potezaopiãtoý na studente, åupao mikrofone uskupãtini, moæe raåunati sa dvadesetakodsto glasova? Ko su ti ýudi?

æarom krene u lov na izdajnike, ustaãe

i antisrbe. Moæda je to samo çegovizborni pokliå, ali moæe biti i deostrategije usaglaãene s Miloãeviñem dase iskorene sva jezgra i tragovi onoggraðanskog otpora koji je zimusuzdrmao i ponizio reæim. Tada se,naime, pokazalo da u gradovima Sr-bije joã ima suviãe pristojnog sveta ipritom spremnog da pruæa otpor. Mis-lim da ñe Ãeãeý upravo meðu çimapronalaziti najviãe ustaãa. Zatoverujem da su Baroviñev sluåaj, kao i

ono dete koje ñosavi vojvoda ne puãtau vrtiñ, stvari od prvorazrednog poli-tiåkog znaåaja.

Kad veñ kreñe u bojkot izbora, opo-zicija ima priliku da pokrene efikasnukontrakampaçu upravo na ovakvimsluåajevima. Voleo bih da vidim, naprimer, kako hiýade graðana, na åelu sprvacima demokratske opozicije, sva-kog dana prave ãpalir od kuñe do togvrtiña. Pa neka opet Ãeãeýevi koalicio-ni partneri kaæu da je to zloupotreba i

manipulacija decom.■

STOJAN CEROVIÑ

islim da se on ne obraña ni- jednom posebnom sloju sta-novniãtva, nijednoj interes-

noj grupi. Åak ni ekstremni nacional-izam nije çegov najjaåi argument,poãto toga ima u gotovo svim stranka-

ma i tu je konkurencija najveña. On,meðutim, upravo svojom bahatoãñu iprezirom prema svakoj uýuðenostiprivlaåi neke unesreñene individue,beznadeæne, odbaåene i izgubýenenegde izmeðu sela i grada, ogoråene izsvih moguñih razloga. To su, po svojprilici, veñinom oni koji su na raznenaåine platili i bili ærtve Miloãeviñevedesetogodiãçe vladavine. Ako je tako,Ãeãeýeva popularnost je naliåje i taånamera oåaja koji je proizvela ta vlast.

Sad, posle incidenta s Baroviñem,Ãeãeý pokazuje nameru da s novim

M

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 2326. JUL 1997.

Piãe: Slobodan Beý anski

riviåna dela povreda ugleda SR Jugo-

slavije iz ål. 157 Kriviånog zakona SRJ,povreda ugleda Republike Srbije ili

druge republike u SR Jugoslaviji iz ål. 98 Kriv-iånog zakona RS i povreda ugleda RepublikeCrne Gore ili druge republike u SR Jugoslaviji izål. 82 Kriviånog zakona RCG, nakon posledçerelevantne reforme kriviånog zakonodavstva bit-no su korigovana: poruga mora biti uåiçena jav-no, mora se odnositi na odreðene organe i funk-cionere i mora biti vezana za obavýaçe çihovefunkcije. Ãtaviãe, propisani su moguñnost i uslovinekaæçavaça.

Uprkos tome, meðutim, ovim kriviånim deli-ma mogu se, upravo sa stanoviãta zaãtite poli-tiåkih prava graðana, uputiti ozbiýne zamerke.

U prvom redu, prag pravom zaãtiñene osetýi-vosti javne vlasti na porugu vezanu za iz-vrãavaçe te vlasti mora biti znatno viãi od pragaosetýivosti koja se uvaæava za obiåne graðane içihovu privatnost. Kako javna odgovornost ras-te, tako se pravno privatna povredýivost smaçuje.

Ulaskom u javni æivot politiåki visoko de-signiranih funkcija napuãta se poýe iskýuåivomoralnog identiteta i ulazi u poýe politiåkog

odmeravaça i nadmetaça, u poýe slobodnog,svakome dostupnog, javnog i neiskupivog os-matraça, proveravaça i osporavaça. Ovakvaeksploracija ne sme biti uskrañena ni za jedan ob-lik napada koji poznaje kultura javnog opãteça.Poruga nesumçivo spada u kulturu opãteça.Znaåajan udeo u izgradçi evropskog duha i çe-gove urbane retorike imala su davnaãça tak-miåeça u kuðeçu i izrugivaçu. Åak i u mraå-nijim vremenima evropske pisce i politiåare nijekrasila samrtna ozbiýnost u odnosu na vlast i vla-dare (o tome viãe u mom ålanku "Poruga i ãala",Vreme od 24. II 1996). Prihvataçem tereta

funkcije prima se i teret izrugivaça.S druge strane, uslovi nekaæçivosti za ovakriviåna dela postavýeni su sa jednom pogreãn-

K

om logiåkom i jednom teãko premostivom psi-holoãkom inverzijom.

Uslov nekaæçivosti koji se sastoji od istinito-

sti ili postojaça razloga da se poveruje u istinito-st poruge (izraz iz stava 1) ili uvredýivog izra-æavaça (izraz iz stava 2), uvredu, koja inaåenema istinosnu funkciju, prevodi u tvrðeçe i bezodgovarajuñeg pojmovnog prilagoðavaça pre-seýava na teren klevete, sa dodatnim procesno-pravnim hendikepom za okrivýenog, na koga setako prenosi i teret dokazivaça. Ostavimo li postrani to ãto ni tvrðeçe ne mora predstavýatiiskaz o zbiýi, ne moæemo zaobiñi åiçenicu da jeu pitaçu klasiåna logiåka pogreãka u dokazu,zvana prelazak u drugi rod.

Subjektivni element dela, kao uslov kaæçi-vosti, mimo svih drugih pobrojanih ekskulpa-tivnih okolnosti, fiksiran je za nameru oma-lovaæavaça. Ova je, opet, u ciýu lakãeg doka-zivaça, "izdvojena" iz subjekta i svog auten-tiånog ambijenta i objektivizovana kroz procenu"naåina izraæavaça ili drugih okolnosti". Prob-lem je u tome ãto dokazivaçe istinitosti nekogtvrðeça, koje moæda i nema istinosne funkcije

jer pripada mçeçu, dovodi do nekaæçivosti,dok se za odsustvo namere omalovaæavaça,koja ili jeste ili nije postojala pa otuda ima isti-nosnu funkciju i isto tako dovodi do nekaæçi-

vosti, pitaçe istinitosti uopãte i ne postavýa,nego se postojaçe ili nepostojaçe takve namereprosto pretpostavýa.

Na joã veñi problem navodi nas jednostavanzakýuåak da poruge ili uvrede, za koje se ovdetraæi direktan umiãýaj, gotovo da i nema bez sub-

jektivnog odnosa omalovaæavaça. Na taj naåin je jedna naizgled liberalna norma, negativno ap-solutizujuñi uslove nekaæçivosti, praktiåno post-ala nesluñeno otvorena za kaæçivost. Njen hipo-tetiåki pojas spasa u osnovi moæe uvek da ostanesamo puki ukras, pomoñu koga se od kriviånogprogona neñe izbaviti ne samo politiåki paskvi-

lanti ili literarni podrugýivci nego ni sasvimozbiýni kritiåari vlasti. ■(U narednom broju: "Pozivaçe na otpor")

Vreme prava

Povreda ugledadræavnih funkcioneraKriviånopravno ugroæavaçe politiåkih prava (3)

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


24 VREME ■ 26. JUL 1997.

P

Portret intervju: Ana Mitroviñ

Lice s FleåeraMagistrantkiça sa Tafts univerziteta novi je tip politiåkog savetnika koja je ufokus javne paæçe doãla paralelno s kulminacijom drame oko Biýane Plavãiñ

redsjednik Republike SrpskeBiýana Plavãiñ od prijaãçegnesmiýenog nacionaliste u po-stdejtonskom periodu preob-razila se u neku vrstu umjer-

enog narodnog tribuna. U novom izda-çu predsjednica Plavãiñ ne sluæi se viãeretorikom ãovinizma i ne spomiçe punoneprijateýe srpstva. U voðeçu dræavnihposlova pomirýiva je prema meðunarod-noj zajednici, a nepopustýiva prema kri-minalu, korupciji i "mangupima u naãimredovima".

Njeni novosteåeni neprijateýi u vrhupaýanskog rukovodstva tumaåe çenumetamorfozu uticajem ýudi kojim se ok-ruæila, odnosno sastavom çenog pred-sjedniåkog kabineta koji je navodno pun"ameriåkih ýudi". Na udaru takve kritikese odskora nalazi i Ana Mitroviñ, savjet-nica predsjednice Plavãiñ, koja se odpoåetka ustavno-politiåke krize u Re-publici Srpskoj kao çen portparologlaãava u Beogradu.

Ana Mitroviñ, meðutim, nije "ame-riåka Srpkiça" poput Radmile Milen-tijeviñ. Roðena je Beograðanka, kao içen otac, no oba roditeýa joj vuku por-ijeklo iz Bosne. Dvadesetih je godina (neæeli da kaæe koliko je stara), a u januaru1996, po zavrãetku fakulteta, upisala jepostdiplomske studije.

ANA MITROVIÑ:Ja sam u Ameri-ci provela samo åetiri godine. Roðena

sam u Beogradu, a prvih ãest razreda os-novne ãkole zavrãila sam u Zemunu, OÃ"Lazar Savatiñ". Onda smo preselili uStari grad, sedmi razred sam zavrãila uOÃ Braña Ribar, sada "Kraý Petar I".Imala sam i ovde sve petice, znaåi nisampostala dobar ðak zato ãto sam otiãlanegde, kao ãto vole da kaæu ponekad.Zavrãila sam britansku sredçu ãkolu naKipru, onda sam otiãla u Ameriku, gdesam diplomirala na Tafts univerzitetu(Tufts). To je jedan od najboýih

ameriåkih univerziteta, na kome samzavrãila tri fakulteta – ekonomiju,meðunarodne odnose i francusku

prijateýi, æivim u civilizovanom svetu, jaæelim pokuãati da doprinesem neãto ovojzemýi, jer ja imam nadu, imam optimi-zam koji zraåi iz okruæeça predsedniceBiýane Plavãiñ.

Amerikanci obiåno odlaze u svijetsa iskrenim uvjereçem da bi svimabilo kao u Americi ako bi samo prim-ijenili ameriåke recepte na svom tlu.Ãta je ameriåko primjenýivo kod nas?

Amerikancima ide u prilog to ãto oninemaju proãlost, ili imaju vrlo kratkuproãlost. Zato su oni mogli da se skon-centriãu na buduñnost, dok svi ostaliimaju proãlost koja je, normalno,nereãena, uvek ima stvari koje ostaju iponovo dolaze, tako da su okupirani timproblemima. A Amerikanci åesto ne sh-vataju koliko je proãlost deo naãesadaãçosti i buduñnosti i koliko je tonama vaæno.

Treba neke stvari uzeti od Amerikana-ca. Buduñnost je ipak vaænija od proãlos-ti. A treba primeniti i çihovo poãtovaçeprema liånosti, prema pojedincu, çego-vom radu i çegovim pravima... Dobro jei ãto oni shvataju da je ekonomija vaæna,vaænija od politike i da, ako je ýudimadobro, ako imaju standard koji im odgo-vara, da ñe se maçe æaliti na druge prob-leme. A kad je ýudima loãe, i ekonomijaslaba, onda su svi politizovani i moæe

lako da se manipuliãe narodom koji je up-laãen i koji nema ãta da izgubi ako uåinineãto ãto nije razumno.

Koliko je rat u Jugoslaviji uticaona vaãu odluku da studirate meðunar-odne odnose?

To se podudarilo. Ja sam isprva htelada studiram ekonomiju, ali sam shvatilada imam odreðenog talenta za komuni-kaciju sa ýudima i smatrala sam da totreba iskoristiti jer ja volim to da radim.Liåni kontakti su vrlo vaæni, pristup pre-govorima je ponekad od presudnogznaåaja za çihov uspeh, pregovaraåi su

mnogo vaæniji nego ãto ýudi misle.Koliko dugo poznajete BiýanuPlavãiñ?

kçiæevnost. To je bilo izvodýivo jer oniimaju jako dobru koordinaciju, tako dase raåunaju svi osnovni predmeti, a pol-agala sam uvek viãe predmeta nego ãto je bilo neophodno, a ostajala sam i preko

leta. Sada magistriram iz oblasti meðun-arodnih odnosa na Fleåer ãkoli za pravo idiplomatiju (Fletcher School of Law andDiplomacy). To je najstarija takva ãkolau Americi, osnovali su je Tafts i Harvardzajedno. Teåno govorim engleski, fran-cuski i ãpanski, a sluæim se gråkim inemaåkim.

"VREME": Jeste li imali stipendi- ju na Taftsu?

Ne, moje ãkolovaçe platili su mojiroditeýi. Otac je ekonomista, a majka jelekar. Oni su radili na Kipru, a sada su uBeogradu. Imam dva brata, jedan je up-ravo zavrãio ekonomiju na Taftsu kao

najboýi student ekonomije svoje gen-eracije, a mlaði brat mi se upravo upisao

u Matematiåku gimnaziju u Beogradu.Moj brat i ja æeleli smo da se vratimou zemýu kada zavrãimo ãkolovaçe. Lju-di koji nas ne poznaju, ali i bliski pri- jateýi i rodbina, pitaju se zaãto, jer misleda ova zemýa nema buduñnosti, ali nassu roditeýi tako vaspitali da je ro-doýubýe vaæan deo ýudskog karaktera ida moraju uvek postojati neki viãi ciýeviod liånih, od koristi i karijere. Ja imamsad dræavýanstvo Republike Srpske, jersmatram da sam morala to dræavýanstvoda uzmem, zato ãto sam u kabinetu i sa-radnik sam predsednika RS. Ja inaåe os-

eñam da je moja domovina srpski narod.Mada bih ja mogla da dobijem dobarposao napoýu i da, kako bi to rekli moji

"Vreme je da izaðemo izizolacije i da ponovobudemo deo meðunarodnezajednice i da govorimo mi,a ne mi i oni"

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 2526. JUL 1997.

Od pre nekoliko godina. Tako se do-

godilo da su neki krugovi bliski çoj zna-li da ja studiram na Fleåeru, gde osimmene nema viãe Srba. (Ima Hrvata, kojeãaýe çihova zemýa i plaña im to; mis-lim da bi to trebalo i mi da radimo, i mis-lim da hoñemo.) Ona je saznala da sam ja tamo, ona to voli i ceni jer ona voli daima sposobne ýude oko sebe. Imamnogo politiåara koji vole da se okruæeslabim ýudima jer im to imponuje i os-eñaju se jaåim. Ali, ona je æena koja uovom poslu nema sujete i koja ima tusreñu da oko sebe ima ýude koji su ek-sperti za odreðene oblasti i svim srcem

æele pomoñi.Ko su ti ýudi?Åula sam da se priåa da smo svi mi iz

Amerike, ali to nije istina. Ja nisamAmerikanka, niti sam ikad traæilaameriåko dræavýanstvo. Samo joã jednaosoba pored mene je studirala u Americi,a to je politiåki savetnik (Miloã). Prica jeovde studirao medicinu, on je specijalis-ta internista, samo je çega veoma zani-mala istorija, i ima taj veliki patriotizamu sebi. Veoma mnogo je radio za srpskustvar. Tako su se svi ti ýudi, osim mene,

upoznali, radeñi za srpsku stvar. Ja samtamo najmlaða. Nadam se da dobroradim za srpsku stvar.

Ãta je to srpska stvar?

Ãta je srpska stvar? Oåuvati tradiciju,veru, to ãto nas åini Srbima. Bitno je dase ýudi ne plaãe svojih suseda i da znajuda neñe biti rata i da svi oni pripadaju jednom svetu u kome se briãu granice,ali u isto vreme postoji i ta tendencijanacije-dræave, i koliko god priåali obrisaçu granica, u svim dræavama je to jako izraæeno... Vaæno je da se mi oseña-mo zaãtiñeni, da ima neãto ãto je naãe.Jer vaæno je æiveti u zemýi koja ima neã-to srpsko u sebi.

Gospoða Plavãiñ je prije neki dan uBaçaluci rekla da je vrijeme da se

Srbi otarase opasne iluzije da ih svijetmrzi...

Ja mislim da prema Srbima jesteuåiçena velika nepravda, i da jestepogreãno izveãtavano. Mi tu imamosvog udela, jer nismo imali kompanijukoja bi za nas radila odnose sa javnoãñu,kao ãto su to Muslimani i Hrvati imali.Ali, ta naãa krivica je maça od kriviceonih koji su iskoristili tu situaciju i uåini-li nepravdu prema nama.

No to ne znaåi da su oni protiv nas.Oni se interesuju za ovo ãto mi radimo,

spremni su da pomognu svojim ume-ñem, da razvijaju ekonomiju koja je os-nov svake demokratije. Taj interes treba

iskoristiti, jer sutra moæe neki drugi kon-

flikt da privuåe çihovu paæçu.Vi ste, dakle, pristaãa teze da je ne-voýa Srba prije svega to ãto su izgubilimedijski i propagandni rat? Smatrateli da je srpska stvar mogla da sedrugaåije upakuje i nekako proda Za-padu?

To sigurno.Kako? Ãta je trebalo da Srbi uåine,

odnosno da ne uåine? Kako biste ih vibili savetovali da ste tad bili u prilici toda åinite?

Ne æelim da ispadne da bih ja to zna-la boýe. Sigurna sam da je svako koveruje u srpsku stvar radio najboýe ãto jemogao u datom trenutku. Ne kritikujemnikoga, a ne æelim ni da ispadne da pred-sednica Biýana Plavãiñ samo sluãasavetnike i radi ãto oni kaæu. Ona je veo-ma pametna, doktor, profesor nauka, ona je åovek visoke inteligencije. Onasasluãa i nas, i mnoge druge, ali ona od-luåuje.

U ovom ratu, svak zna da su Hrvatidobro proãli. Zna se da je dobar deo hr-vatske diplomatije, i vlade, doãao iz di- jaspore. Oni su znali ýude, jezike, kako

se u drugim zemýama radi, ali oni sudoprineli i imidæu svoje zemýe, jer seznalo da su se vratili izdaleka da pomog-

▲

G O R A N K A

M A T I Ñ

BUDUÑNOST JEVAÆNIJA OD PROÃLOSTI:Ana Mitroviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


26 VREME ■ 26. JUL 1997.

V

nu svojoj zemýi kao rodoýubi. Kod nas,naæalost, nije bilo tako. Bilo je ýudi kojisu hteli pomoñi, ali to nije tako dobroiskoriãñeno. Predsedniku Biýani Plavãiñnemaju ãta prigovoriti, jer je ona æena

koja nema nikakve liåne koristi od ovograta, koja se nije obogatila u ratu, ona jemoralno åista osoba, vernik, osoba kojaiskreno veruje u pravoslavýe, u srpstvo.I ãta se onda çoj osporava? Ti ýudi okoçe. Ruæno je ãto se priåa da su to Ameri-kanci.

Kako se, na primjer, osvajaçe Sre-brenice, ili, ako viãe volite, oslo-baðaçe Srebrenice, i ono ãto se poslijetoga desilo moglo drugaåije svijetupredstaviti uz pomoñ neke ameriåkekompanije za odnose sa javnoãñu?

To je tema o kojoj skoro niko ne

priåa. I sama ne znam pravu istinu o Sre-brenici. Odnosno, znam razne verzije odraznih ýudi koji su bili dosta upleteni, ilisu to izdaleka posmatrali. Liåno ne æelimda znam ãta se tamo dogodilo jer je naãapolitika da se o tome ne priåa.

Da smo angaæovali firmu da radi zanas, onda bi se pokazao govor generalaMladiña kada je uãao u Srebrenicu, tret-man zarobýenika, ãta je istina, a ãta nije.Ako je bilo nekog masakra, a verovatnoga je bilo, ali ne u tom broju koji sepredstavýa, trebalo je pokazati da su touåinile paramilitarne grupe koje su izgu-bile kontrolu, i reñi zaãto su ti ýudi izgu-bili kontrolu, ispriåati ãta se deãavalo uselima oko Srebrenice od 1992. godine,koliko je çihovih porodica poklano. AAmerikanci ne znaju za poklana srpskasela oko Srebrenice. Ja nisam za to da seeksploatiãe tragedija, ali, naæalost, to jemoralo da se objasni, i da se ti stranci,koji imaju ekonomsku i vojnu moñ,stave u poziciju da uåine neãto i za nas,da shvate da je to rat u kome tri narodaratuju jedni protiv drugih.

Rekli ste da neñete traæiti posao naZapadu. No ako promenite miã

ýeçe,

hoñe li angaæman u Republici Srpskojãkoditi vaãoj radnoj biografiji?

Jedini posao koji bih ja traæila u Am-erici bio bi u nekoj meðunarodnoj orga-nizaciji, ili u nekom think-tanku. Ovajsadaãçi posao bio bi mi prednost, jerpokazuje izvesnu smelost, ãto sam sa jed-nom takvom diplomom otiãla uBaçaluku, a ne u Njujork, Boston iliLondon. Njima se sviða da neko ode naneko mesto koje se smatra nestandardnimi da proba da neãto promeni. To bi zamene bilo loãe jedino da sam se povezala

sa ýudima koji imaju veze sa kriminalnimradçama u RS. A ako ja radim za pred-sednicu koja se energiåno bori protiv

kriminala, to moæe biti samo prednost.U ovdaãçoj politiåkoj praksi pred-

sjednike obiåno savetuju partijski in-telektualci, odnosno stranaåki ýudi, ilipak oni poput Slavena Letice, koji vele

da jednostavno nude na prodaju svojeintelektualne usluge onome ko moæeda plati. Vi niste ålan SDS, no od dan-as to viãe nije ni predsjednica Plavãiñ.Postoji li kakva ideoloãka srodnostizmeðu vas?

Ako nekog savetujete, vi morate dase globalno ideoloãki slaæete sa tom os-obom. Nisam ålan nijedne partije, pa niSDS-a, ali to ne znaåi da ne podræavamnaåela, ili da se ne slaæem sa programomte partije. Htela sam da ostanem neutral-na u odnosu na partiju, ali pravni savet-nik predsednika je jedan od prvih ålano-

va SDS-a.Biýana Plavãiñ tek odskora vaæi za

borca protiv kriminala, a odranije je bilaåuvena po izjavama tipa one o ãest mil-iona Srba koji ñe æivjeti u slobodi akodrugih ãest miliona Srba pogine u ratu.Vi ne snosite nikakvu odgovornost zaçene izjave, ni stare ni nove, no da lineke do çih izazivaju u vama nelagodu?

Znajuñi donekle kako ona razmiãýa,znam da je ona mislila da je veomavaæno da imamo svoju dræavu, svojegranice. Ona je to rekla misleñi da, akone æivimo u slobodi i nismo Srbi, ondami nismo ýudi. Ona je htela da apostro-fira vaænost da imamo svoju dræavu. Onase danas tako æestoko bori zato ãto bi bioveliki greh da tu dræavu izgubimo.

Kontekst te izjave je bio Vens-Ov-enov plan u proýeñe 1993. godine,odnosno treba li nastaviti rat ili prih-vatiti Vens-Ovenov mir.

Taj plan nije predviðao kontinuitetsrpskih teritorija u Bosni, a mi se mora-mo odvojiti od Hrvata i Muslimana.

Zaãto se moramo odvojiti?Ima dosta hipokrita i napoýu i kod nas

koji kaæu da uopãte ne treba biti granica.Ja sam za to da mi postanemo deoEvrope, da se briãu ekonomske granice,da se ýudi slobodno kreñu, da postoji jed-no veliko træiãte, ali uvek moraju da pos-toje te granice unutar kojih ýudi mogu dase oseñaju sigurnim, da budu to ãto jesu.Vreme je da izaðemo iz izolacije i daponovo budemo deo meðunarodne zajed-nice i da govorimo mi, a ne mi i oni. Ali,veoma je vaæno imati Republiku Srpsku uBiH, a ne takav plan u kome mi ne znamogde æivimo, gde su naãe granice. Moæeteonda primiti i druge narode da æive u

vaãoj zemýi, ali da se zna da je vaãa ze-mýa, a ne druga kultura i drugi obiåaji. ■LJILJANA SMAJLOVIÑ

Reæim u narodu

Miãiñ opet"u sluæbi"Autorska predstava u direktnomprenosu, dæabe pýeskavice,

Potemkin i temeýaãi

ojvoda Æivojin Miãiñ, najslavniji

srpski vojskovoða Prvog svetskograta, za sluæbe kraýu i otadæbini ne-

koliko puta je penzionisan, ne zbog voj-niåkih, veñ iz prateñih (politiåkih razloga.Posle Drugog svetskog rata "penzionisano"mu je i ime. I trajalo je to do kraja 80-ih,kada je vojvoda od tadaãçe srpske vrhuã-ke (koja i danas vodi brigu o sebi) ponovovrañen "u sluæbu". Da bi se podsetilo ko jei za "onu" Jugoslaviju dao krv. U to ime,88. je u Mionici (nedaleko je Struganik,Miãiñevo rodno mesto) otkriven spomenikMiãiñu. Vojvoda je stavýen na koça. Odtada se desilo ãta se desilo. Doãlo se dotoga da se imenom onoga ko je branio Sr-biju, baã na Kolubari, brani aktuelna vlast içen izborni prestiæ.

ISTOVARIVANJE NARODA: "Dabi pomirilo levu i desnu stranu" Opãtinskoveñe (ili prinudna uprava) organizovalo jereferendum na kome se narod izjasnio dadan opãtine bude 20. jul, dan roðeça voj-vode Miãiña. I ove godine bi organizovanaprva proslava, na roðendanski datum. Aprogram celodnevan. Prvo i centralnomesto pripalo je igrokazu "Pohvala vojvo-di Æivojinu Miãiñu", po scenariju Milovana

Vitezoviña, a u reæiji televizijskog JovanaRistiña. U proglasu koji je pozivao graða-ne, Odbor za proslavu je najavio i direktanTV prenos na Prvom programu RTS-a.Meðutim, direktan prenos je bio na Dru-gom programu. Kaæu zato ãto se opãtina sapoznatim umetnicima, umesto na traæenih150.000, naãla tek na 60-ak hiýada dinara.Razliku su, vele, pokrili spon-zori "u ma-terijalu", ali, oåito, toga "u materijalu" nijebilo dovoýno za Prvi program.

Scena je bio vojvodin spomenik, koji jeopkoýen topovima i sanducima za munici- ju. Scenografiju su upotpuçavale lipove

grane, kojima je kamuflirana bina. Mono-loge Miãe Janketiña iz "Kolubarske bitke"autori su obogatili pevaåkim numerama

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 2726. JUL 1997.

kao ãto su, "Ja sam ja, Jeremija" i "Ko tokaæe, ko to laæe Srbija je mala"... Na sceni je bio i neposluãni vojnik koji je disciplino-vano "skidao" Turke, koji su kasnije zaro-býeni kao Ãvabe, kao i Tihomir Arsiñ u ul-ozi Vinavera, åime je pokazano da koalicija izmeðu socijalista i Nove demokratijefunkcioniãe i u glumaåkoj raspodeli.

"Predstava" je ostavila impresivan uti-sak, naroåito na prvi red klupa na koje suse rasporedili predstavnici narodnog reæi-ma: Milomir Miniñ, radostan od brojaçaMiloãeviñevih predsedniåkih glasova, i

malo umoran poãto je prethodni dan u Va-ýevu "pustio u pogon" prugu Vaýevo –Loznica, izgradio beogradski i novosadskiæelezniåki åvor i udario dupli kolosek doBara, Dragan Markoviñ, domañin Predsed-nikovog TV pojavýivaça meðu seýacima,i ostali ministri kojima su scenario i reæijadodelili uloge. Prvi red klupa uverio se joã jednom da bez pozivaça na zajedniåkuproãlost nema niãta od dozivaça sopst-ve-ne buduñnosti.

I oni koji su, u ovoj podeli, predstavýalinarod, bili su zadovoýni i na svome. Na-roåito onaj narod koji je, po nareðeçu Mi-loãeviñevog domañina Dragana Markovi-ña, "Lastinim" autobusima doveden iz Na-nomira (cigansko naseýe) i istovaren, nep-osredno pred poåetak predstave, na liceme-sta. Porodiåno, i sa instrumentima.Malo ih je bunilo ãto "banda" na sceni veñsvira, ali su se prikýuåili "sitno" udarajuñiu doneta ñemana. Paæçu im je privukao ivo, koji se okretao na raæçu, ali im nijebilo jasno ãta ñe milicija pored vola, pa im je ostalo da prate voðu puta koji je koman-dovao aplaudiraçem. Onda se jedan odNanomiraca pojavio sa pýeskavicom, pro-

strujalo je "ðampe pýeskavica", ãto je zna-åilo da su pýeskavice dæabe, i svi su sedæumle sjurili na "ðampe". Kad je program

zavrãen, svima je dozvoýeno da otkriju dasu i vo i pivo "ðampe". Sve uz zvuke ve-likog umetnika Bore Dugiña. Zorka Jova-noviñ iz Nanomira se naslonila na bas, ma-æçava "ðampe", i oduãevýeno uspeva dakaæe da je "sve lepo i najboýe".

UZIMANJE REÅI: No, tu programunije bio kraj. Narod je na nekoliko punkto-va imao sve "ðampe", pa i muziku, a pred-stavnici narodnog reæima su imali joã oba-veza. Sveåana sednica SO odræana je u no-voj pozoriãnoj dvorani koja je "postavýa-na" do iza ponoñi. Posle himne, predsednikRadiãa Stankoviñ pozdravýa goste. Ime-

nuje samo unuku vojvode Miãiña, vladikuLongina, prisutne generale i Milomira Mi-niña. Kaæe da "opãtinu karakteriãu inten-

zivne aktivnosti koje su samo deo on-oga ãto je uraðeno". Pita, da li joã nekoæeli da uzme uåeãña u radu?

Javýa se ãef odborniåke grupe "Za- jedno" Miodrag Æivanoviñ (DS), odo-

brava ãto za dan opãtine nisu uzeti da-tumi pobeda ili poraza, zamera ãto jevlast monopolisala organizaciju pro-slave, ãto su meðu pozvanima oni kojisu u Miãiñevom rodnom mestu uveliprinudnu upravu, oduzevãi tako çe-govim potomcima pravo glasa, ãto je"prenos realizovao medij koji je javnos-ti govorio da je Miãiñev narod izdajniå-ki, petokolonaãki i faãistiåki"... Govori iodbornik Miroslav Trifunoviñ, smeçe-ni direktor Kulturno-obrazovnog centra(o åemu je "Vreme" pisalo u pret-proãlom broju), u okviru koga je i po-

zoriãna sala u kojoj se sve zbiva.Åestita predsedniku "na otvara-çu Potemkinovog sela". Kaæe dasala nije zavrãena, da je sve veli-ka laæ i nasiýe politike koja naovaj naåin æeli da se promoviãe.Predsednik kao predsedavajuñiodbacuje sve "insinuacije", Pote-mkina ne pomiçe, gleda u Mi-niña i zakýuåuje sednicu. Dono-ãeçe odluke o ustanovýeçu na-grade povodom Dana opãtine os-tavýa za drugi put, "jer programide daýe".

Predsednik Stankoviñ namprilazi i govori o "pomireçu le-ve i desne strane", da su se trudilida nijedna mrýa ne padne navojvodu... Mioniåanin MilivojeÑosiñ, pomoñnik republiåkogministra za omladinu i sport –preko leta, i kad ima vremena,domañin psa Gorana Peråeviña –kao domañin drugarski se poz-dravýa sa svima. Reporteru"Vremena" pruæa ruku uz sports-ki pozdrav – "Zdravo, baño"!

Predstavnici narodnog reæima sedaju usluæbene automobile i idu za programom.Sledi prisustvovaçe istorijskom åasu uMiãiñevom Struganiku, nakon åega se, uobliæçoj baçi Vrujci, priãlo udaraçu tem-eýaca. Narodni poslanik, direktor rudar-skog basena Tamnava – Zapadno poýeMilovan Æuniñ, poznat kao ålan Savetauniverziteta, predao je na upotrebu sports-ke terene, domañin i pomoñnik Ñosiñ jepostavio temeýac za sportsku halu, a nar-odni poslanik i direktor "Termoelektra"Ljuba Davidoviñ zadovoýio se temeýcemza olimpijski bazen. Kad je sve utemeýeno

temeýno se, "u slavu Miãiña", priãlo sveåa-nom ruåku, sa muzikom. ■DRAGAN TODOROVIÑ

F O T O G R A F I J E : Z O R A N

S T A N K O V I Ñ

MIONICA:Prednji red

MIONICA:Zadnji red

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.28

LJUDI I VREME

Izjava nedelje

"U sredu 23. jula, kada predsednik Miloãeviñbude polagao zakletvu,desiñe se sve."DRAGAN TOMIÑ,predsednik skupãtine Srbije ibuduñi v.d. predsednika Srbije,odgovor na pitaçe ãta ñe se

desiti kad Miloãeviñ budepoloæio zakletvu

EMINA PEZO (17),novoizabrana kraýica Zagreba, sprema se da pobe-di na takmiåeçu za kraýicu Hrvatske: "Veñ nakonprvog pojavýivaça na modnoj pisti dobila sam po-nude iz Milana, Pariza i Njujorka. Preda mnom je

lijepo ýeto koje ñu provesti u pripremama za izbor.No, to neñe biti nikakvo fiziåko optereñeçe inaporne pripreme, nego ñu samo malo viãevjeæbati, plivati i iñi na fitnes. Do natje-caça samo moram odræati liniju, dok ñuza buduñi posao profesionalnog modelavjerojatno morati joã omrãavjeti. Velikami je æeýa da se afirmiram i uspjem, neizgladçujuñi se previãe, da mojibuduñi poslodavci uoåe ýepotu mojesportske graðe."

MIRJANA MARKOVIÑ,æena Slobodana Miloãeviña i predsednik

Direkcije JUL-a, u listu "Ekspres politi-ka" objaãçava zaãto je u posledçevreme odsutna iz javnog æivota i åime bivolela da se bavi: "Åiçenica da samnekoliko meseci bila odsutna iz javnostinije zato ãto sam bila okupirana nekom ak-tivnoãñu. Ja i ne volim da sam prisutna u jav-nosti. Jedino ãto bih volela da radim, uprkostome ãto je i to javno, je da piãem o vremenu ukome æivim, a naroåito o ýudima koji su tovreme uåinili ruænim. Pri tom, gajim skrom-nu nadu da ñu pisaçem, bar malo, doprinetida se takvo vreme ne ponovi, a takvi ýudina vreme prepoznaju kad sledeñi putnaiðu teãki dani."

AÑIM VIÃÇIÑ,predsednik Otadæbinske stranke, bivãi radikal, ulistu "Svedok" najavýuje skori kraj komunizma:"Razloga za optimizam svakako ima, jer mi nema-mo niæeg dna jame od ovoga na kome smo sada.Ostaje nam da opstanemo ili da nestanemo, jer saovim vlastima koje su internacionalne, komunis-tiåke i okupatorske, spoznajemo najteæeg okupato-ra u srpskoj istoriji. Ovo ãto danas doæivýavamonije za ýude i ovo moæe da trpi samo ovakavobezglavýen narod. Moramo komuniste za vjeki

vjekova i odmah otjerati, a Boæija kazna im se veñvratu pribliæava."

JOÃKO BROZ,najstariji Titov unuk i Svetlaninbrat, tvrdi u ekskulzivnoj izjavi za"Svet" da ga je grupa mladiña na-pala dok je izlazio iz svoje kuñe:"Kao besni psi pojurili su ka meniiz çene kuñe i ja sam, sreñom,pozvao policiju koja ih je privela.Iza svega stoji Svetlanina tuæbaprotiv mene jer smatra da joj pri-

pada i deo moje kuñe, iako za tonema ni dokumente ni pravo."

NENAD ÐORÐEVIÑ,potpredsednik Jugoslovenske udruæenelevice i direktor Republiåkog zavoda zazdravstvo Srbije, na tribini svoje partije uNiãu izjavio je da je u posledçih 45 danazdravstvo Srbije uãtedelo 60 miliona di-nara, a uãtede ñe biti i joã veñe: "To suznaåajna sredstva i u drugoj polovini god-

ine svakog meseca redukcijom funkcion-isaça zdravstvenog sistema doñi ñe doznaåajnih uãteda."

BOGOÝUB PEJÅIÑ,ålan Predsedniãtva Srpskog pokreta ob-nove i glavni i odgovorni urednik lista"Srpska reå", u intervjuu za beogradskidnevnik "Demokratija" tvrdi da su neza-visni mediji odgovorni za sukobe u ko-aliciji "Zajedno": "Ako je neko doãaoglave koaliciji 'Zajedno', onda su to neza-visni mediji. Tu mislim na 'Studio B','Demokratiju', razne 'bliceve', 'telegrafe'

i sve one koji su juriãali da naðu aferu ukoaliciji 'Zajedno' svih ovih meseci, dok je nisu doveli do dna. Ja sam to i prog-nozirao i rekao sam da ñe nas 'Studio B'sahraniti".

D R A Ã

K O G

A G O V I Ñ

DUÇA RIHTMAN AUGUÃTIN,etnolog iz Zagreba, u listu "Feral Tribun" govori o elitamai çenom uticaju na nastanak mafije: "Naãe su politiåkeelite od 1918. pa nadaýe uvjek nastajale iz ratova, a zna-mo iz kojih krajeva su ratnici. Oni sa sobom donose te pr-vobitno stoåarske, vojniåke, dinarske obiåaje. Elite voðenementalitetom nasiýa i nepoãtivaça zakona, stjecaça imo-vine makinacijama i bez rada, nameñu takvo ponaãaçecelom druãtvu. U nas je politika proizvela mafiju i mafija je proizvela politiku. Policija, sudeñi po çezinim izjava-ma, to ne æeli primjetiti, a Sabor ãuti umjesto da osnuje is-

traænu komisiju koja bi se bavila problemom mafije i çez-inim vezama s politiåkom strukturom."

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 2926. JUL 1997.

VIKTORIJA ÐONLIÑ (20),bivãa manekenka a danas pevaåica, veñ je dve godine æiteý Zagreba, ali joã oseña nostalgijuza rodnim gradom: "Iako sam se navikla na Zagreb i stekla ovdje nekoliko divnih prijateýa,ipak mi nedostaje moj rodni grad, roditeýi i trogodiãça neñakiça Mia. Teãko sam se navik-la na samotan æivot u nepoznatom gradu i na noñne nastupe". A o svojoj garderobi kaæe:

"Kako imam duge i vitke noge, izvrsno se osjeñam u mini sukçama, a volim odjenuti i muã-ko odjelo, jer smatram da æene najæenstvenije izgledaju upravo u tome."

SLOBODAN MILOÃEVIÑ,novoizabrani predsednik Savezne Republike Jugoslavije,

posle izbora na tu funkciju prima mnogo telegram-åestitki, ato je izazvalo "zaguãeçe" srpskog telegrafa, saopãtila je in-formativna sluæba poãte: "Zbog ogromnog broja telegramadoãlo je do zaguãeça i velikog optereñeça redovnogtelegrafskog saobrañaja i nemoguñnosti da se svi telegramiuruåe istog dana. Iz tih razloga molimo graðane, privredneorganizacije i druge institucije da telegrame upuñuju do 12sati pre podne kako bi oni bili uruåeni istog dana."

ÆIVORAD ÐORÐEVIÑ,ålan Biroa JUL-a i glavni iodgovorni urednik lista "Bor-ba", priznao je na proslavi tro-godiãçice svoje stranke:"Jugoslovenska udruæena levica je jednostavno prinuðena dapobedi na izborima jer narodnema boýa reãeça od onih kojemi nudimo."

BRANKO VASIÝEVIÑ,zamenik sekretara skupãtine Beograda, poznatiji po tome ãto je svojevremno bio telohraniteý Vuka Draãkoviña i ZoranaÐinðiña, u listu "Duga" govori o sebi: "Ne bih govorio istinukada bih rekao da u mojoj liånosti nema dosta kontroverze.Njen izvor je u mom karakteru. Najboýe ga je odslikao mojprijateý Srða Popoviñ, gledajuñi me pre neki dan kako orga-nizujem proslavu ispred Gradske skupãtine koju je policijazabranila. 'Ti si, zaista, åovek za vanredne situacije'.Åiçenica je da najboýe funkcioniãem sa viãkom adrenali-na u krvi. Tu gde se ostali obiåno blokiraju, ja se najboýesnalazim. U naãim uslovima politika ima prizvuk avanture,izazova i nije gola rutina, zato su me vaýda i te opozicione

voðe privukle. Moj karakter sadræi i crtu fanatizma, ali nadam se u onom pozitivnom smislu.Pobornik sam teorije o univerzalnom åoveku – superiornom i fiziåki i intelektualno. Naæalost,takvih je malo."

DANICA MAKSIMOVIÑ,beogradska glumica prisutna na sceni viãe od dvadeset godina, u listu "Ar-gument" govori o tome da li se boji mladih glumica: "Kad zapne, u meniprogovori neki inat iz kojeg sam, prosto mislim, i roðena. Taj krã iz kojegsam potekla me uvek vodi napred, daýe. Iz kraja sam gde je u åkaýi lovi-la ribu prokleta Jerina. Sve sam, joã odrastajuñi u selu, na planini probala,upijala i uåila i nauåila da preæivim meðu trçem i draåom pa me je teãkoistisnuti. Ne dam da me oteraju s mesta koje mi nije pokloçeno, veñ samse za çega sama izborila."

NENAD ÅANAK,lider koalicije "Vojvodina", ulistu "Duga" tvrdi da se koalicija "Zajedno" raspala i tumaåiprisustvo Zorana Ðinðiña naTreñem saboru Srpskog pokretaobnove: "Bio sam i ja jednomna sahrani, pa nisam umro".

GORICA GAJEVIÑ,ãef poslaniåkog kluba Socijalistiåkepartije Srbije, prilikom rasprave oPredlogu zakona o transformacijitvrdi da se predloæenim zakonom:"Izbegavaju opasnosti i zamketakozvane spontane privatizacije içime ñe se spreåiti nezakonitobogañeçe ãaåice ýudi."

REBEKA SRBINOVIÑ,portparol Nove demokratije, koalicionog partnera levih sna-ga, na konferenciji za ãtampu odgovarajuñi na pitaçe zbogåega je procedura izbora novog predsednika Jugoslavije bilauraðena na brzinu objasnila je da je to normalno: "Da ste viproglaãeni za predsednika, verovatno biste poæurili da to ãtopre potvrdite."

TOMISLAV KARA ÐORÐEVIÑ,srpski princ, u novosadskom listu "Svet" tvrdi da je ispredçega kleåao general Senta Milenkoviñ: "Eto, desilo mi se ito da je u skupãtini Beograda pred mene liåno kleknuo Sen-ta, Miloãeviñev telohraniteý. Priãao mi je, uzeo me za ruku irekao mi: 'Ja bih za vas i Slobodana Miloãeviña dao i æivot'.Rekao sam da je sve to lepo, ali da bi bilo najlepãe kad biustao. Ta scena mi je baã ostala u señaçu."

DANKO ÐUNIÑ,potpredsednik savezne vlade,najavýujuñi program obavez-nog prebijaça dugova kaæe:"Kratkoroåne neizmirene oba-veze, po bilansima za proãlugodinu, veñe su od 101 milijar-du dinara, ãto za pedeset proce-nata premaãuje druãtveni proiz-vod Jugoslavije."

BRANISLAV IVKOVIÑ,ministar graðevina u Vladi Sr-bije, u listu "Borba" kaæe dagraðevina ima çegovu punupodrãku: "Obeñao sam mojimgraðevinarima da ñu, ako treba,iñi peãke u Taãkent i Indiju dabih im obezbedio posao."

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.30

Poplave u Evropi

Politiåari u Nojevoj barciZa razliku od Poýske, gde gnev graðana pada sve jaåe na glavepremijera Åimoãeviåa i çegovih ministara, kabinetu åeãkog premijera

Klausa pobesnela vodena stihija kao da je bacila pojas za spasavaçe

PredskazaçeU nemoñi da tradicionalnim politiåkim sredstvima spreåe ãireçe NATO-a na istok,

ruski poslanici su se okrenuli astrolozima i vremenskim nepogodama da bi poslalioãtro upozoreçe Zapadu. Aleksandar Mitrofanov, ãef Geopolitiåkog komiteta Dume,sastao se u utorak sa delegacijom astrologa da bi prodiskutovali najnovije politiåkedogadjaje, saopãtio je çegov ured za ãtampu. A astrolozi su za Mitrofanova i Rusijuimali dobre vesti: nedavne vremenske nepogode i poplave koje su pogodile deloveEvrope prouzrokovane su ãireçem NATO-a, kaæe se u saopãteçu. "Prema reåima as-trologa, ono ãto se desilo u Madridu (poziv Åeãkoj, Poýskoj i Madjarskoj da se pri-druæe zapadnom savezu) uznemirilo je duãu pokojnog Staýina, ãto ñe, bez sumçe, iza-zvati novi razvoj dogadjaja", dodaje se u saopãteçu. Ãireçe NATO-a ima mistiåne

uåinke koji su poåeli vruñinama u Madridu gde je sporazum potpisan. Mitrofanov kaæeda ñe se ubuduñe redovno savetovati sa astrolozima o politiåkim pitaçima.

ñe uzbuðeçe ni meðu grað-anima, a ni u vladinim uredi-ma. Svima je dobro poznatoda je veñina poýskih reka ne-regulisana i da padavine neã-to veñe od norme redovnoizazivaju poplave lokalnihrazmera. Trebalo je da proðegotovo desetak dana da bi semeðu graðanima probudilasvest o velikoj tragediji.

Od ravnoduãnosti se otiã-lo u drugu krajnost: mnogi

govore o "novom potopu"kao "boæjoj kazni", o potvrdiproroåanstva da ñe krajsadaãçeg milenijuma bitiobeleæen velikom katakliz-mom, koja ñe poåeti katastro-falnim poplavama u SredçojEvropi! Niko, ipak, nije ustaçu da objasni zbog åega bar neko od tih"proroka" nije blagovremeno upozorio sta-novnike ugroæenih podruåja i mobilisaolokalne vlasti u borbu protiv stihije. To su jedino pokuãale da uåine meteoroloãkesluæbe, ali su se çihovi izveãtaji utopili u

joã gorem potopu uputstava, pravilnika i

instrukcija, kojim su svakodnevno zalivanebirokratske institucije.

PROGNOZA ILI UZBUNA: Joã uåetvrtak, 3. jula, Institut za meteorologiju ivodoprivredu upozorio je vlasti u Vrocla-vu i vladine organe u Varãavi da se oåeku-

ju nezapamñene padavine i poplave duæ

reke Odre. Odgovorni sluæbenici protu-maåili su to kao "normalnu prognozu vre-mena", a ne kao poziv na uzbunu. Tako supoplave "iznenadile" vlasti i zatekle pot-puno nespremne sluæbe za borbu protiv pr-irodnih nepogoda.

Prvih dana na jugozapadu Poýskevladao je potpuni haos. Pokazalo se da jezemýa organizaciono i administraciononespremna za situacije u kojima su ugro-æeni æivoti i imovina çenih graðana. Åakni posle dve nedeýe nije bilo jasno ko up-ravýa ili koordinira akcijom spasavaça.Dva centralna vladina ãtaba za borbu pro-tiv poplava bavila su se jedino prik-upýaçem i prenoãeçem informacija na-dleænim sluæbama, ali nisu imala nikakvaovlaãñeça za donoãeçe uputstava i odlukakoje bi obavezivale lokalne organe vlasti.

Iz sata u sat, meteoroloãke sluæbe su

upozoravale da se kulminacija padavina,pa i izlivaçe vode iz korita reka, moæe

Prve televizijskereportaæe o po-plavama na jugo-zapadu Poýskenisu izazvale ve-

SVET

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 3126. JUL 1997.

oåekivati 6. jula. Izveãtaji su se gubili u ad-ministrativnim sluæbama, koje su åekale jedna na drugu da objave uzbunu ipreduzmu mere za odbranu od poplava.Jedino su vatrogasci, i to na osnovu iz-

veãtaja svojih patrola, proglasili mobiliza-ciju u svojim redovima."Veliki talas" je grunuo 6. i 7. jula na

nezaãtiñene gradove Opole, Vroclav,Klodzk, Valbæih i desetine varoãica i sela.Vojvodski i gradski ãtabovi bili su u staçuãoka. Prvi talas visine 7 metara proãao jeulicama Klodzka u ponedeýak, 7. jula, upodne, a drugi, joã snaæniji, u 21.30 åaso-va. Prve tri amfibije pojavile su se tek okoponoñi. Pomoñ Vojvodskog komiteta zaborbu protiv poplava kasnila je 24 sata.

Komanda Ãýonske vojne oblasti tvrdida je stavila u staçe pripravnosti helikop-

tere, transportere i amfibije, ali se "nikonije specijalno interesovao" za angaæo-vaçe armije. Prepuãteni sami sebi, graðanisu stvarali grupe dobrovoýaca, koji supodizali odbrambene bedeme od dæakova speskom i pomagali najugroæenijim sta-novnicima u prenoãeçu stvari na viãespratove.

LJUDI NA KROVOVIMA: Komitetiza borbu protiv poplava oglasili su uzbunuu 10 vojvodstava 8. jula, kada su se podvodoma naãla mnoga mesta, meðu kojimasu pravu tragediju preæivýavali stanovnicigrada Klodzka. Vlasti Opola zatraæili su da

se na ovom podruåju proglasi vanrednostaçe, ali je vlada ovaj zahtev odbila sves-na åiçenice da bi to zahtevalo ogromnadodatna sredstva iz budæetskih rezervi.Negativne reakcije izazvala je i izjavapremijera Åimoãeviåa da seýaci koji nisubili oprezni i nisu redovno plañali osig-uraçe od nepogoda ne mogu raåunati nafinansijsku pomoñ dræave. Kasnije je vla-

da, suoåena sa ogromnim razme-rama ãteta, odobrila i sredstva za po-moñ "neopreznima"...

U gradu Raciboru, koji je tonuo uvodenoj bujici, otkazala su sva sred-

stva komunikacije. Spasilaåkomakcijom rukovodili su novinari pri-vatne radio stanice "Vaneãa"... I uOpolu su se vlasti morale osloniti napomoñ privatnog radija i graðana,koji poseduju mobilne telefone.Novinari su åitali dramatiåne porukegraðana, ulovýene u flaãama, koje jevodena matica donosila do zgraderadio stanice.

Na ulicama mesta, iz kojih jeevakuisano stanovniãtvo, pojavile suse "hijene". Neki pýaåkaãi, snabde-veni gliserima i provalniåkom opre-

mom, praznili su ne samo radçe,nego i privatne kuñe i stanove.Policija je bila bespomoñna, jer jeglavnu paæçu usmerila na spasa-vaçe ýudskih æivota.

Hiýade porodica provodilo jesate i sate na krovovima kuña idrveñu åekajuñi na vojne i policijskehelikoptere, amfibije i åamce, kojih jeprvih dana bilo premalo. Mediji su oãtrokritikovali armijske strukture, koje nisupokazale samoinicijativu i preduzele pre-grupisavaçe vojske na ugroæene terene.Generali su se pravdali da odgovornost za

neefikasno koriãñeçe vojske snose civilnevlasti, koje su rukovodile akcijom spa-savaça.

Opozicione partije tvrde da su vlada iparlament reagovali sa zakaãçeçem odnedeýu dana. Oklevalo se sa sazivaçemvanrednog zasedaça Sejma, a kada je nes-reña dobila tragiåne razmere, parlament jeubrzanom procedurom promenio 22 zako-

na, åiji su kruti paragrafi vezivali ruke lo-kalnim samoupravnim organima i central-noj administraciji. Odluåeno je da se zaublaæavaçe posledica katastrofe upotrebesredstva iz budæetskih rezervi i zalihehrane i odeñe iz ratnih rezervi.

Danas se mnogi, ne samo opozicionipolitiåari, pitaju zaãto je izneverila dræavnainfrastruktura. Oni koji ne æele da iz togaizvuku politiåki profit traæe racionalneodgovore u åiçenici da nedavno izvrãenareforma dræavnog sistema, pre svega de-centralizacija mehanizma upravýaça, nijedovedena do kraja. Mnoga ovlaãñeçapreneta su na lokalne samouprvane organe,ali je mentalitet åinovnika ostao nepro-meçen: posle pola veka centralistiåkogrukovoðeça dræavom teãko je preko noñipomiriti se sa åiçenicom da u ovakvimdramatiånim momentima treba svu odgo-vornost preuzeti na sebe.

I Åesi se nakon dvonedeýnih poplavakoje su pogodile Centralnu Evropu, neza-pamñenih u ovom stoleñu, kao i Poýaci,pitaju da li je besnilo stihije moralo da imaovako tragiåne posledice. Za razliku odsevernih suseda gde gnev graðana padasve jaåe na glave premijera i ministara,Klausovom kabinetu pobesnela vodena sti-hija kao da je bacila pojas za spasavaçe.

Åesi koji su na ekonomske teãkoñe ipriznaçe vlade u maju ove godine, da jebezbolnost ekspres-reformi bila puka iluz-

ija, reagovali parolom "u vreme komunistabilo je boýe", nemoñni pred vodenim tala-som visoko su ocenili onog starog Klausa s

▲

Gra ð ani protiv gra ð anaU slivovima reka Odre, Nise i Visle divýa vodena bujica prekrila je u roku od

nekoliko dana gotovo pola miliona hektara – obradive zemýe, ãuma, veñih i maçihstambenih naseýa. Prema zvaniånim podacima, æivote je izgubilo oko 50 ýudi, ali nez-vaniåno se govori o znatno veñem broju ærtava, åiji ñe se definitivni bilans saznati tekkada se voda povuåe sa preplavýenih terena.

Vladini eksperti su priznali da je na ovom podruåju u ispravnom staçu bilo svega13 odsto nasipa. Neophodni melioracioni radovi su godinama odlagani. U borbi protivsadaãçe poplave graðani su podigli viãe bedema od dæakova sa peskom nego ãto jeovde napravýeno nasipa u celom posleratnom periodu.

Na najosetýivijim mestima nedostajali su struåçaci. Podizani samoinicijativno, na-sipi su åesto postizali suprotan efekat, jer su zaustavýali odliv vode. Da bi se spasiograd Vroclav, trebalo je sruãiti jednu branu, kako bi se promenio pravac bujice.Stanovnici podruåja nizvodno od brane su se pobunili i pruæili fiziåki otpor inæeçerci-ma. Ni pokuãaj bombardovaça brane iz helikoptera, a ni liåna intervencija premijeraÅimoãeviåa, koji je seýacima obeñao obeãteñeçe, nisu slomili çihov otpor. Posledica

je bila viãe nego tragiåna: vodena stihija skrenula je prema Vroclavu i uniãtila velikastambena naseýa, pa i mnoge gradske spomenike arhitekture.

PANIKA: Kako spasiti najnuænije

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.32

poåetka çegove politiåke karijere. Smi-renog, punog energije, konkretnog, ko-mpetentnog, u pravom trenutku liåno u na- jugroæenijim podruåjima, punog autoritetakoji garantuje da vlada i dræava neñe zabo-raviti na ýude u nevoýi.

Nije da Åesi ne mogu da pokaæu prs-

tom na funkcionisaçe sistema zaãtite odelementarnih nepogoda, koji je prenebre-gao dramatiåna upozoreça åeãkih meteo-rologa dva dana pred poåetak poplava; naåiçenicu da su stotine ýudi morale daprovedu noñ na krovovima kuña jer armijanema opremu za noñne letove, a zboghroniåne besparice ni dovoýno obuåenepilote; na haos u spasilaåkim akcijama, jerpolicija, armija i vatrogasci nemaju jedin-stvene frekvencije na kojima bi mogli dase dogovore, tako da su spasilaåke ekipeåesto odlazile tamo gde za çih nije biloposla a nedostajale tamo gde su bile najpo-

trebnije!Åesi su se setili da je svojevremeno baã

premijer odbio da izdvoji pare u ove svrhe,uz arogantni komentar da ñe se "policija,armija i vatrogasci nekako dogovoriti akobude potrebno". Meðutim, u Åeãkoj, za ra-zliku od Poýske, preovladao je oseñaj da ihvlada u teãkim trenucima ne ostavýa nacedilu i da iz deliña mozaika tragedije nas-toji da izvuåe pouku.

Od prvog trenutka åeãka vlada je bilamotor spontane solidarnosti cele zemýe sapogoðenom istoånom Åeãkom, Ãleskom iMoravskom. Åeãka opozicija, pre svegaSocijaldemokratska stranka (ÅÃD) koja jesa 30 posto biraåkih preferenci u pos-ledçim istraæivaçima javnog mçeça ne-uporedivo najjaåa åeãka partija, nijezloupotrebila poplave za sticaçe politiåkihpoena. Pogoðena podruåja zajedno su obiã-li ýuti politiåki oponenti, premijer Klaus ipredsednik Poslaniåkog doma Parlamenta,lider ÅÃD Miloã Zeman. Poslanici obadoma zaboravili su na sitna i krupnastranaåka prepucavaça i uåinili su sve davladi daju odreãene ruke da bez otezaçapomogne gde i kako treba.

Klausovi koraci, promiãýeni, potez popotez, kao nekada na poåetku reformi,dobili su i otvoreni aplauz poslanika svih

politiåkih boja, nezamislivokoliko pre mesec dana kada je vlada bila na istorijski na- jniæim granama biraåkogpovereça od svega 22 posto.

Vlada je u praznoj dræavnojkasi uspela da pronaðe oko12 milijardi kruna /350 milio-na dolara/ za saniraçe ãteta:odmah po poåetku katastrofe900 miliona kruna kao prvuneposrednu pomoñ, 5 milijar-

di od prihoda od privatizacije i, konaåno, 5milijardi ãtampaçem dræavnih obveznica.Na kupovinu obveznica Klaus je apelovaokao na izraz solidarnosti, uz istovremenunajavu da, ako solidarnost ne budedovoýna,celu zemýu oåekuje specijalniporez za poplavýene.

TEÃKI DANI: S obzirom na to da seprve procene ãtete kreñu od milijardu i podo tri milijarde dolara i da je treñina åeãkeindustrije na kolenima, vlada je posle dug-og oklevaça najavila i da ñe iskoristiti po-nude za pomoñ iz inostranstva. Åehe, kao içihovu vladu oåekuju teãki dani, iako suKlaus i ministri ovaj ispit poloæili s odliån-om ocenom. Treba ponovo postaviti nanoge treñinu åeãke privrede, ne zaboravýa-

juñi na ekonomsku krizu koja je i bezpoplava kucala na vrata. Kao ãto je vodasobom odnela domove hiýada ýudi, tako je donela i novo povereçe da veñ otpisanavlada ima energije, da ume i moæe. Ukoli-

ko nastavi s istim æarom promiãýeno izv-laåeñi pouke, novosteåeno jedinstvo vladei povereçe Åeha moglo bi da donese do-brobit iz tragedije i, paradoksalno, i ekon-omske efekte poput onih koje je, recimo, uHolandiji pedesetih godina imala obnovapoplavom razorene treñine zemýe.

Vlasti su se u meðuvremenu konsoli-dovale i u Poýskoj, gde su organizovanevelike akcije solidarnosti sa postradalimsugraðanima, stiæe i sve veña pomoñ izinostranstva. Ali, nepriliåne u ovakvim tre-nucima, politiåke igre ne prestaju. Zahteviopozicije su sve kontradiktorniji, pa i

smeãni. Ona istovremeno traæi ostavkuvlade, ali i odlagaçe izbora åime bi ustvari bio produæen mandat sadaãçevladajuñe koalicije levice. Za veñinu Poýa-ka politiåki sporovi su bez znaåaja, jer jenajneizvesnije to – neñe li novi talasi nepo-goda, o åemu uporno govore meteorolozi,poveñati razmere tragedije. ■

SAVA TATIÑ I ILIJA MARINKOVIÑ,DAÃA PAVLOVIÑ (BETA)

Posledice "Nisam se nadala da ñu ovo po drugi put da doæivim poãtokaæu da se velike poplave deãavaju jednom u dva veka",

premiãýala je proãlog vikenda osamdesetosmogodiãça æiteýka Otovica na Brou-movsku, dodajuñi lakonski da je "ýude stigla kazna zato ãto je na ovom svetu premalopoãteça". Za razliku od æiteýa stariåinog sela koje je krajem proãle nedeýe po drugiput poplavýeno, stanovnici poplavama najteæe pogoðenih delova Åeãke Republikemogli su da predahnu. Uprkos nepovoýnoj vremenskoj prognozi i upornim kiãama,nabujale reke na istoku i severoistoku republike – Morava, Odra, Beåva, Opava, Laba,Jizera – ovoga puta ostale su u svojim koritima.

I dok su stanovnici Moravske, Ãleske i severoistoåne Åeãke osmatrali nebo, vlada je presabirala ãtete koje je za sobom ostavila dvonedeýna vodena stihija. Po reåimaministra poýoprivrede i potpredsednika vlade Jozefa Luksa, 80.000 graðana je direkt-no pogoðeno poplavama, za koje se tvrdi da su najgore u ovom veku. Prema prelimi-narnim procenama, podivýale reke i reåice odnele su pedesetak æivota, dok je oko10.000 lica moralo da bude evakuisano. Proceçuje se da je pogoðeno 290 sela i 50gradova, u kojima je uniãteno 1600, a oãteñeno 10.000 stambenih zgrada. Poplave su

pogodile i najveñe moravske gradove Ostravu (treñi grad po veliåini u Åeãkoj) i Olo-mouc, gde je u jednom trenutku nabujala Morava prinudila glavni krizni ãtab zapoplave da se evakuiãe. Gotovo jednoduãna ocena je da Åeãka jednostavno nije bilapripremýena da se sa prirodnom nepogodom ovih razmera (ruku na srce, takvih ovdedecenijama nije bilo).

Nabujale reke su izazvale privredni kolaps u istoånom delu zemýe koji se odrazioãirom Åeãke. Åeliåane i rudnici ugýa morali su da ograniåe proizvodçu zbog preki-nutih æelezniåkih veza, dok je "Ãkoda" bila prinuðena da obustavi proizvodçu popu-larnih felicija, jer iz pogoðenih regiona nisu mogli da se dopreme delovi. Ministarstvopoýoprivrede proceçuje da je poplavýeno 130.000 hektara oranica i da je usevimananeta ãteta od oko 1,25 milijardi kruna (oko 37 miliona dolara). Ukupna ãteta se pro-ceçuje na 50 do 100 milijardi kruna (1,5 do 3 milijarde dolara).

Poplave su mnogim ýudima odnele celokupan, mukom stican imetak. Åeãka ãtam-pa je prepuna naslova tipa "Voda odnela tek nasleðenu kuñu" i izjava ojaðenih seýakakoji redom nabrajaju podavýenu æivinåad. Mnoga sela su gotovo preko noñi pretvore-na u ruãevine.

KAKO KOME: premijer Klaus i predsednik Kvaãnjevski

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 3326. JUL 1997.

doãla do izraæaja na Zapadu, posebno u SAD.Meðu ovima je nemali broj istaknutih liånostiameriåkog javnog æivota, a najimpresivniji je inajveñu teæinu ima nedavni demarã grupe odpedeset eminentnih ameriåkih struåçaka i

politiåara – bivãih visokih funkcionera Admin-istracije, ambasadora, senatora i profesora uni-verziteta, koji su svoje argumentovano nesla-gaçe izloæili u otvorenom pismu predsednikuKlintonu krajem juna ove godine. Pomenimosamo neke od ovih liånosti: profesori RobertBouvi, Karl Kajsen, Pol Doti (svi sa Harvards-kog univerziteta), Majkl Mandelbaum, MarãalÃulman; bivãi visoki dræavni funkcioneri i am-basadori Artur Hartman, Fred Ikl, Dæek Met-lok, Robert Maknamara, Pol Nitze, StansfeldTarner, Pol Vranke; bivãi senatori Gari Hart,Mark Hatfild, Gordon Hamfri i Sam Nan.

Osnovni stavovi i argumenti izneti u ovom

otvorenom pismu su, u najkrañem, da je u pi-taçu politiåka greãka istorijskih razmera, "jerñe ekspanzija NATO umaçiti savezniåku bez-bednost i poremetiti evropsku stabilnost" izsledeñih razloga: u Rusiji ñe to uticati na

jaåaçe nedemokratske opozicije, oslabitisnage reforme i saradçe sa Zapadom i ojaåatiu Dumi otpor ugovorima START II i III; uEvropi ñe ova ekspanzija dovesti do pov-laåeça nove linije razdvajaça izmeðu onihunutar i onih izvan Alijanse i pojaåati nestabil-nost, a u NATO ñe umaçiti çegovu sposob-nost da ostvaruje svoju primarnu (odbrambe-nu) funkciju; u SAD ñe provocirati ãiroku po-

lemiku o joã neutvrðenoj, ali svakako visokojceni ovog poteza. Stoga se potpisniciOtvorenog pisma Klintonu zalaæu za to da sezaustavi proces ekspanzije NATO, da se is-tovremeno preduzmu alternativne akcije kaoãto su otvaraçe Evropske unije na politiåkom iekonomskom planu prema zemýama central-ne i istoåne Evrope, pojaåano sprovoðeçeprograma Partnerstvo za mir, podrãka koopera-tivnom odnosu NATO – Rusija (koja sada nepredstavýa opasnost za susede, pa se ne moæesmatrati da su zemýe centralne i istoåneEvrope u opasnosti), nastavýaçe procesasmaçivaça naoruæaça, naroåito nuklearnog.

Stoga potpisnici pisma istiåu na kraju uvereçeda "ãireçe NATO nije ni nuæno ni poæeýno".Sve ovo, logikom i realistiånoãñu prilaza, de-luje nesumçivo ubedýivo.

NEGATIVNI EFEKTI: U celini uzev,osnovni zakýuåak bi bio da je, sa stanoviãtaproklamovanih ciýeva, ovo proãireçe NATOnepotrebno, a po prateñom efektima nep-oæeýno odnosno kontraproduktivno, kao ãtose to konstatuje i u pomenutom Otvorenompismu Klintonu, åije su ocene i argumenti,uostalom, veoma razboriti i u celini prih-vatýivi.

Naime, sadaãçi transformisani NATO, sa

svim inovacijama konceptualno-funkcionalne,strukturne i operacione prirode, ukýuåujuñi iinstitucije Partnerstva za mir i Saveta evroat-

▲

Proãirenje NATO

Sputavanje RusijeDrugi deo teksta Ljubivoja Añimoviña, eksperta zameðunarodne odnose i meðunarodno pravo, napisanogekskluzivno za "Vreme" o ekspanziji Severnoatlantskog saveza

O

NOVO PRIJATELJSTVO: Poljak sa simboliånom savezniåkom kapom na glavi

moraju uzeti u obzir i neki drugi, verovatno joãrelevantniji elementi. Pre svega, nema sumçeda je, uprkos zvaniånom negiraçu, glavna pre-okupacija u svemu tome Rusija – teæça da seona, bez obzira na trenutnu sveukupnu slabost,definitivno onemoguñi kao potencijalna imper-ijalna opasnost. Drugi ciý – blizak prethodnom– jeste, po svemu, ostvareçe åvrãñe kontrolenad druãtveno-politiåkim razvojem u bivãimsocijalistiåkim zemýama, kako bi se iskýuåilasvaka moguñnost retrogradnih procesa i çihovdemokratski razvoj ãto teãçe vezao za Zapad.Treñi elemenat ove strategije ãireça NATO

svakako je teæça, naroåito SAD, za odræaçemodreðenog paralelizma sa Evropskom unijomu ekspanziji na istok, da bi se obezbedilaravnopravna uloga NATO na sveevropskomplanu, ukýuåujuñi i uåvrã-ñeçe ameriåkogprisustva i uloge u Evropi. Najzad, verovatnose raåuna (kao ãto se, uostalom, i kaæe) i naodreðeni stabilizacioni efekat proãireçaNATO na tim prostorima, samo je u pro-tivreånosti to ãto ova akcija proãireça trenutnoostavýa po strani najnestabilnije delove Ev-rope, a usredsreðuje se na zemýe koje su na-

jviãe odmakle u demokratskoj transformaciji irelativno su najstabilnije.

Meðutim, korisno je baciti pogled i na kri-tiåka miãýeça i argumente oponenata aktuel-nog ãireça NATO na istok Evrope koja su

gotovo svim relacijama: NATO – Rusija, un-utar NATO i posebno unutar SAD. Sporni sumotivi i ciýevi ovog procesa, çegova cel-ishodnost i posledice.

Politika proãireça NATO i çen konceptnaiãao je u veñem delu politiåke javnosti Za-pada, posebno u SAD, na priliåno razume-vaçe i podrãku. Meðu çima su i istaknutaimena politiåara i struåçaka za meðunarodneodnose, kao ãto su H. Kisindæer, koji – kako

sam kaæe – kao dugogodiãçi zagovornikproãireça NATO pozdravýa upornost Klin-tonove administracije u ostvareçu te politike,s tim ãto zamera aranæmanu sa Rusijom zbogprevelikih koncesija koje su joj uåiçene u Te-meýnom aktu o çenim odnosima sa NATO;zatim, Z. Bæeæinski, åiji su pogledi o apsolut-noj neophodnosti ãireça NATO na istok, uzadekvatan aranæman sa Rusijom, u velikojmeri naãli odraza u sada ostvarenom rezultatuna Madridskom sastanku, ili K. Voigt, kojiproãireçe NATO smatra bitnim, a jaåaçestabilnosti na istoku Evrope tim putemstrateãkim imperativom.

Ne upuãtajuñi se u ocenu zvaniåno pro-klamovanih motiva i ciýeva proãireça NATO,kao i odgovarajuñih stavova podrãke, ipak se

vo najnovije, åetvrto po reduproãireçe NATO izazvalo je rela-tivno najviãe neslagaça i sporeça na

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


34 VREME ■ 26. JUL 1997.

lantskog partnerstva, koji praktiåno pokrivajuceo prostor OEBS, apsolutno je podoban i spo-soban da i bez proãireça ålanstva ostvariproklamovane ciýeve (jaåaçe bezbednosti istabilnosti u regionu, podrãka demokratskim

procesima u novoprimýenim zemýama, us-peãnija realizacija funkcije kontrole kriza idoprinosa mirovnim operacijama). Primeruåeãña NATO u reãavaçu krize na prostorubivãe Jugoslavije, pre svega sukoba u Bosni iHercegovini, to oåigledno potvrðuje, kao ãto isuprotni primeri turske invazije na Kipar i çe-gove dugogodiãçe delimiåne okupacije, tehroniåna konfliktna kriza izmeðu Turske iGråke, obe ålanice NATO, reåito govore daålanstvo u Alijansi samo po sebi ne reãavaproblem. Drugim reåima, NATO moæe efikas-no da dejstvuje i van svojih savezniåkih okvira,kao ãto moæe, isto tako, da bude impotentan u

kriznim situacijama unutar svojih redova,zavisno od datih okolnosti.S druge strane, ovo proãireçe NATO ima

viãe negativnih prateñih efekata na koje jeveoma dobro i ubedýivo ukazano u Otvoren-om pismu Klintonu. Vaýa, meðutim, izdvoji-ti naroåito dva momenta: prvo, to su nega-tivne implikacije za Rusiju kako na unu-traãçem, tako i na spoýno-politiåkom planu,uprkos kompromisnom reãeçu u Temeýnomaktu o odnosima Rusije i NATO; drugo, pov-laåeçe de facto nove linije razdvajaça (ilipodvajaça) u Evropi, koja viãe ne pred-stavýaju zateåeno staçe, veñ novu diferenci-

jaciju. Naime, jedno je status quo zapadnogsaveza nasleðen iz hladnog rata, a drugo jeçegova dogradça, sa otvorenom tendenci-

jom daýeg ãireça na istok, kao i sve drugeprostore regiona. Transformisani NATO sasvojim prik-ýuåcima – Partnerstvo za mir iSavet evroatlantskog partnerstva – pred-stavýa dobro reãeçe i ãteta je ãto se nije, barzasad, ostalo samo na tom koloseku, veñ jeparalelno trasiran i forsiran ovaj drugi ko-losek çegove ekspanzije.

Najzad, ovaj kritiåki pogled na ãireçeNATO ne bi smeo da zamagli åiçenicu da jeNATO realnost koja se mora ozbiýno shvatiti i

uvaæiti, imajuñi u vidu çegovu sadaãçuizuzetno znaåajnu ulogu u ostvarivaçu bez-bednosti i stabilnosti na prostorima naãeg kon-tinenta, ãto se neposredno potvrdilo i u meðun-arodnoj akciji zaustavýaça rata i uspostav-ýaça mira u Bosni i Hercegovini. Stoga se srazlogom moæe smatrati da za dræave neålan-ice trenutno nije od primarnog znaåaja pitaçeuålaçeça u NATO, veñ uspostavýaçe bliskihodnosa i konstruktivne saradçe sa ovom re-gionalnom organizacijom, uz primenu meha-nizama Partnerstva za mir i Saveta evroatlant-skog partnerstva. Uz sve slabosti, transformis-ani NATO je nezaobilazna realnost sadaãçe

faze meðunarodnih odnosa s kojom se moraraåunati, a åije pozitivne potencijale vaýa cel-ishodno koristiti. ■

Na kraju ispada da je za sve kriv – Sihanuk,nesumçivo najpopularniji Kambodæanac. U Pekin-gu, gde zbog leåeça i inaåe provodi najviãe vreme-na, kambodæanski kraý je priznao da je nemoñanda reãi sadaãçu krizu. Potvrdio je, u stvari, ono ãto

je joã proãle godine rekao u intervjuu pariskom "Mondu" – da ga je Hun Sen, drugi prem-ijer, "åovek seý aåkog porekla, politiåki nadmudrio i da je on pravi gospodar Kambodæe".

A za sve ãto se deãava ovih dana – kada je prvi premijer, Sihanukov sin princ Norodom Ranarid, pred naletom snaga svog koalicionog partnera i drugog premijera Huna Senamorao da pobegne iz zemý e – kriv je zato ãto je pokuãao nemoguñe, ãto je naivno verovaoda je jedino reãeçe za Kambodæu upravo takva koalicija.

Posle prvih slobodnih izbora u zemý i 1993, odræanih pod nadzorom mirovnih snagaUjediçenih nacija, Ranaridova partija FUNCINPEC dobila je 45 odsto glasova, sedamviãe od Hun Senove Narodne partije. Sihanuk je smatrao da bi za mir i stabilnost zemý ebilo opasno izborne rezultate tumaåiti kao pobedu jednih i poraz drugih. Tako je pod pri-tiskom með unarodne zajednice i jedinog stvarnog pobednika Sihanuka, koji nije ni uåest-vovao na izborima a koji je postao ãef dræave i vrhovni komandant, i stvorena koalicijaý utih ideoloãkih protivnika. I ne samo to – izmiã ý ena je jedinstvena formula po kojoj jed-na vlada ima dva premijera. Norodom Ranarid postao je prvi, a Hun Sen drugi premijer.

Bio je to ne samo neprirodni veñ i neravnopravni savez. Najveñi deo vojske åinili su Hun Senovi vojnici (oko 150.000), dræavni sluæbenici bili su oni isti koji su pod vijetnam-skom okupacijom i marionetskom vladom Huna Sena obavý ali taj posao. Norodom Rana-rid imao je nekih 2000 vojnika koji su se za vreme vijetnamske okupacije (u jednomdrugom neprirodnom savezu sa Crvenim Kmerima) borili protiv Vijetnamaca i Hun Sena.Veñ i takav odnos snaga, bez obzira na veñu popularnost princa i, pogotovo, çegovog

oca, nagoveãtavao je neuspeh koalicije. Ujedno i nastojaça dvadesetak hiý ada "plavihãlemova" da zemý i donesu mir i da se sa dve milijarde dolara u jednu od najsiromaãnijihzemaý a sveta uvede zapadna demokratija. Brak iz raåuna Norodoma Ranarida i HunaSena nekako se i odræavao u iãåekivaçu prijema u Asocijaciju zemaý a jugoistoåne Azije(ASEAN), ãto je bilo predvið eno za 23. jul, i novih izbora, zakazanih za maj iduñe godine.Sve se, með utim, pokarabasilo nedavno kada su i posledçi ostaci Crvenih Kmera doæiveli

poraz, a çihovog ozloglaãenog voð u Pola Pota zarobili sopstveni vojnici.Tvrdi se da je princ tada poåeo da pregovara – Kije Sampanu, istaknutom lideru Cr-

venih Kmera, obeñao je punu slobodu ako mu ovaj izruåi Pola Pota kome bi onda sudiomeð unarodni sud. Hun Sen, nekadaãçi regionalni komandant Crvenih Kmera (pre negoãto je priãao Vijetnamcima), prema tumaåeçu çegovog sadaãçeg kopremijera, strahujeod takvog suð eça jer bi se moæda pokazalo da ni on nije sasvim nevin u nevið enom geno-cidu u kojem je viãe od milion ý udi izgubilo æivote. Poåele su með usobne optuæbe, gener-ali verni Ranaridu upozorili su princa na moguñnost puåa, pa je prvi premijer otiãao izzemý e. Novinarima se æalio na "åetvorogodiãçu noñnu moru", a savez sa Hun Senom jeovako objasnio: "Da bismo saåuvali mir, svi zajedno smo 1993. prihvatili nemoguñe –

jednu vladu sa dva premijera. Sada shvatamo da smo pogreãili, da nismo uspeli." Hun Sen tvrdi da 5. jula nije izvrãio puå ("Bio bi to puå da sam monarhiju zamenio re-

publikom, da sam promenio ustav i pohapsio Ranaridove ministre"), kaæe da je princ dob-rovoý no otiãao i da moæe da se vrati – ali na sud. U með uvremenu pogubio je jednog rojal-istiåkog ministra i, kako se tvrdi, åetrdesetak prinåevih pristalica. Pnom Pen je potpuno

pod çegovom kontrolom, na viãe mesta je porazio slabaãne rojalistiåke trupe. Nalazi i za-menu za Ranarida – to je ministar inostranih poslova Ung Huot iz rojalistiåke partije, ko-me je "interes zemý e iznad svega". Sve to, zasad bar, ne prihvata niti priznaje með unarod-na zajednica. ASEAN je odloæio odluku o prijemu Kambodæe, pokuãava da posreduje.

Ambicija i snalaæ ý ivost nikada nisu nedostajale Hun Senu. Tako je, uostalom, i napravio brzu karijeru kod Crvenih Kmera, tako je bio i uspeãan premijer pod Vijetnamci-

ma. Oåigledno uveren da je dobio bitku, ako ne i rat, on sada samouvereno izjavý uje:"Suviãe je kasno za pomireçe, a nije ni potrebno. Sve je zavrãeno." ■HARI ÃTAJNER

O çima se govori:

Hun Sen

Pravi gospodar

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 3526. JUL 1997.

Ispovest Suzane Açeli

"Samo reci, Dik...!"

paçu protiv tog projekta i bila izabrana zagradskog veñnika.

Åetiri godine kasnije, pozvali su me dabudem gradonaåelnik, u posledçoj godinimandata. Prihvatila sam ponudu i pokuãalada pokaæem ýudima da æena moæe da radistvari na drugaåiji naåin. Mnogo mi je po-moglo ãto sam se veñ srela sa obavezamakoje nalaæe podizaçe mnogobrojne dece.

Odbila sam da odræavam sednice Grad-skog veña popodne (ãto je bilo prihvañenokao obiåaj, a sednice su se otezale i do tri

ujutru), i otpoåiçala samih u devet ujutru. Provodi-la sam sate i sate u kan-celariji, primala sve onekoji su æeleli da razgovara-

ju sa mnom, sluãala ih i

pokuãavala da reãim çi-hove probleme: ribare,majke ãkolske dece, be-skuñnike; pa åak i akonisam uspevala da reãimçihove probleme, baremsu znali da sam pokuãala.Izbori odræani krajem god-ine doneli su mojoj partijiuspeh koji je udvostruåiobroj naãih ålanova u Veñu.Bila sam veoma ponosna.

Nakon toga traæili suod mene da se kandidujem

na dræavnim izborima, nakojima sam osvojila mestou Parlamentu, i mrzelasam svaki tren proveden uçemu. Gubili smo vremeu govorima koje niko nijesluãao; sednice na kojimase ionako nisu donosile ni-kakve odluke veåito su seodlagale, a ja sam sve vre-me mislila na svoju gra-donaåelniåku kancelariju uArðentariju, gde sam mog-la da radim neãto korisno.

UÑI I IZAÑI: Ako jeteãko ukýuåiti se u poli-tiku, joã je teæe povuñi sesa politiåke scene. Krañevreme bila sam ålan Ev-

ropskog parlamenta, da bih najzad bila iz-abrana u Senat, gde mi je dodeýeno mestozamenika ministra za spoýne poslove.

Volela sam taj posao. Putovala sam svu-da po svetu i upoznavala svakojake ýude;puna nade, dostojanstveno sam predstavýalasvoju zemýu. Naãe Ministarstvo spoýnihposlova nikada do tada nije predstavýalaæena, tako da sam bila iznimka koja je uåini-

la Italiju prepoznatýivom na meðunarodnimsednicama, a to im se svidelo. Uglavnomsam radila sa muãkarcima, i to mi se dopad-

Predstavýam izu-zetak meðu poli-tiåarima. Najprezbog toga ãto ni-kada nisam volela

politiku, a zatim i zbog åiçen-

ice da sam bila bliæe pedesetojnego åetrdesetoj kada sam od-luåila da kroåim u arenu – ãto

je priliåno kasno za otpoåi-çaçe neåeg novog.

Potiåem iz privilegovaneporodice, te sam bila ãkolova-na strogo, bez besmislica, pov-laðivaça i bespotrebne zabri-nutosti. Imala sam puno brañe,sestara i roðaka, puno dadiýa,guvernanti i sluæavki, i maloprijateýa. Otac mi je umro joãdok sam bila dete. Posvetila

sam se majci u potpunosti,æeleñi da je zaãtitim. Mrzelasam ãkolu i bila loã ðak.

U vreme kada je izbio ratimala sam osamnaest godina ibila sam zaýubýena. Postalasam bolniåarka, i to dobrabolniåarka; veñina raçenikaæelela je da dræi za ruku baãmene. Na bolniåkim brodovi-ma gde sam bila rasporeðenasavezniåki zarobýenici su mezvali "gospoðica Naredba"!Neãto kasnije, upravýala sam

ambulantnim kolima pripojen-im savezniåkim snagama kojesu oslobaðale Italiju.

Odmah nakon zavrãetkarata sam se udala i æivela samu Argentini dugi niz godina. Rodila samãestoro dece koja su odrasla takoreñi u sed-lu, na prostranim travnatim ravnicama. Vra-tila sam se u Italiju i razvela se.

Bila sam skrhana bolom, moja deca tak-oðe. Iznajmila sam kuñu u Arðentariju, pre-lepom mestu, sa planinom prekrivenomæutilovkom, okruæenom vetrovima i talasi-ma, plaæama i usamýenoãñu.

Kada sam saznala da postoje planovi dase ceo predo uniãti da bi se od çega napravi-lo turistiåko odmaraliãte, povela sam kam-

"Mrzim politiku!"Spletke, reåi bez ikakvog

znaåeça. Mislim da sam baãzbog toga bila dobar politiåar.

P R E D R A G

M I T

I Ñ

Duhovito obrañanje bivãeg italijanskog ãefa diplomatije uåesnicamaskupa "Æene i demokratija" odræanog ovog meseca u Beåu

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.36

alo; slagala sam se sa çima zato ãto smo bilipotpuno ravnopravni. Neke stvari su boýeradili oni, a neke ja. Priznali smo to jednidrugima i naãe prijateýstvo se uåvrstilo. Toprijateýstvo je trajalo osam godina; osam

godina meðunarodnih sednica, koje su seuglavnom ponavýale, i izvanrednih privat-nih susreta u prelepim iznenaðujuñim ze-mýama. Poãto su italijanski ambasadori biliraãtrkani po åitavom svetu, doæivýavali smoneobiåne pustolovine, vodili duge noñnerazgovore, åekali na aerodromima gde samoãto se odigralo ubistvo nekog politiåara, iligde tek ãto nije sleteo neki predsednik.

Bila sam u dræavnim posetama na svimkontinentima i åesto sam se rukovala sasvojim zemýacima u masama koje su namklicale. Bila sam na zasedaçima NATO-a ina kongresima UN i nauåila da iz letçe gar-

derobe preletim u zimsku, iz jutarçeg odelau veåerçe, iz veåerçeg u sveåano, za samodeset minuta.

Nauåila sam da krijem umor i iscrpý-enost, ali ponekad nisam mogla da sakrijemda moram da idem u toalet. Govorila samistinu, sluãala druge, i uvidela sam da veñinaýudi nikada ne sluãa ãta drugi ýudi govore,poãto su previãe zaokupýeni razmiãýaçemo tome ãta ñe oni sami da kaæu. Zbog toga jeboýe sastajati se sa ýudima privatno – jed-nostavno ih naterate da vas sluãaju.

Jedne majske veåeri 1991, moja partija je odluåila da izaðe iz koalicije i narednog

jutra napustila sam Farnesinu.To je zaista bio pravi ãok! Budim se ujut-ru bez obaveza, ne moram da pripremam go-vor, da pakujem kofer, niti da æurim da iza-ðem iz kuñe.

Napisala sam kçigu(nije mi bila prva!). Åitalasam svoje kçige sa kasetaza slepe. Odbila sam da sekandidujem na sledeñimizborima.

Povela sam petoro odsvojih dvanaestoro unuåa-di na Tibet.

POLA BACI: Radilasam za Italijansku æelez-nicu, pravila nacrte za sta-nice koje nikada nisu bileizgraðene i organizovalasam prihvatiliãte sa be-splatnim obrocima za imi-grante u Rimu.

Ostarila sam. Slomila sam stopalo. Lom-ila sam ga nekoliko puta, te su mi rekli: "Na-kon ovoga, viãe nikada neñe hodati sa la-koñom." Kretala sam se uz pomoñ ãtapa.

Jednog januarskog jutra 1995, zazvonio je telefon i premijer me je pozvao da post-

anem çegov ministar spoýnih poslova,navodno samo na nekoliko meseci, poãto jeu pitaçu bila formalna vlada. Prihvatila sam

ponudu, poloæila zakletvu i vratila se u Far-nesinu sa elegantnim ãtapom. Nikada ranijenisu imali æenu ministra i bili su puni stra-hopoãtovaça, svi su izgledali toliko sveåanoi ozbiýno da sam poæelela da se nasmejem,

ali sam se uzdræala. Od tada sam brzo uåila.Posle nekoliko dana pozvala sam vrhunskoosobýe, ambasadore i druge diplomate i rek-la im: "Åovek moæe da obavi zaista dobarposao, a da se pri tom smeje. Moæe da radi,da putuje, da dræi govore, i da se i daýe lepozabavýa. Zato vas molim da prestanete da seponaãate kao da sve vreme idemo na sahr-ane i, usput, prepolovite sve moje govore,ionako ih niko ne sluãa." Nakon toga smopoåeli da se dobro provodimo. Kada bi tre-balo da se naðemo na aerodromu, donela bihãefu osobýa gardeniju da je zadene u rupicuod revera, a on bi je, umesto toga, stavio u

dæep."Ne morate da budete baã toliko preciz-ni", rekao mi je, "dovoditeýude u nezgodnusituaciju, uvek morate da doðete posledçi,minut pre nego ãto avion uzleñe". Od tadabih namerno slala vozaåa da gubi vremelutajuñi i kupujuñi åasopise po aerodromuÑampino, a onda bismo, minut pre zakazan-og polaska, jurnuli ka vojnom terminalu. Uavionu bi mi dali uputstva, na ãta bih ja uz-vratila: "Izbacite iz mog govora joã jednupolovinu". Na kraju su shvatili da sam u pra-vu. Svi smo se sloæili da je "ãto krañe, toboýe". Kada bih na nekoj sednici zatraæila

reå, svi bi se rado sloæili, poãto su znali daim neñu oduzeti viãe od dva minuta.Bilo je teãko naterati grupu muãkaraca

da shvate da muãkarac koji na sebi ima pla-vo odelo moæe samo dapromeni koãuýu, pa daizdræi dvodnevnu sed-nicu, sa svim ruåkovi-ma, veåerama, predsed-nikom i kraýevima, alida je za æenu to apsolut-no neizvodýivo. "Ali,ministre, zbog åega nos-ite kofer?", pitali bi me.

Kada bih traæila frizera,mislili su da je to apso-lutno besmisleno. Prem-da sam i kao zamenikministra dosta putovala,sada bukvalno nisamizlazila iz aviona; pu-tovala sam sa sednice na

sednicu po åitavom svetu; i u svakoj zemýi,svakom gradu, svi ministri su åitali istebeleãke koje im je prethodnog dana napisaoneki ambasador, i kao obiåno, niko nikoganije sluãao.

Svi ti ogromni okrugli stolovi, svi ti mik-

rofoni, prevodi, svi ti ýudi koji sede iza vas idodaju vam papire, a niko vas ne sluãa. Gen-eralno zasedaçe EU, nazovi neformalna

sednica kraj kamina (gde ministri treba da sepojave u farmerkama i dæemperima, ali dase presvuku u sveåaniju odeñu za veåeru),bilateralna i multilateralna zasedaça, medit-eranska, baltiåka, "grupe åetvorice", "ãesto-rice", "sedmorice", "velike sedmorice", "os-morice", zasedaça su bila razliåita, ali jesvugde bilo isto. Uvek iste konferencije zaãtampu, isti ogromni stolovi, isto iãåitavaçeistih beleãki koje je napisao neko drugi, akoje niko ne sluãa.

REÅI, REÅI...: Umesto nekoliko mese-ci, bila sam na tom poloæaju gotovo godinu ipo dana. Åistom sluåajnoãñu, desilo se da jeItalija u tom periodu predsedavala i Save-tom bezbednosti UN i Evropskom unijom,tako da sam, zahvaýujuñi toj sluåajnosti,predsedavala obema. Nisam bila impresion-irana; sve je bilo unapred isplanirano, od-luke veñ donete; samo reåi, gomile reåi. Sve

je zavisilo od toga koliko dobro izgledate natelevizijskom ekranu i koliko dobro govoriteengleski.

Engleski govorim dobro, ali sam prest-ara za televiziju. Pokuãavala sam, oåajniåki

sam pokuãavala da skratim sednice Evrop-skog saveta. Kada sam razgovarala o tomesa svojim kolegama, svi su se sloæili da je todobra ideja, ali nakon toga se niãta nijepromenilo; jutarça sednica bi se otegla, za-tim bi usledio, samo za ministre i jednogambasadora, navodno zatvoren i poverýivruåak, koji bi znao da se otegne i do åetiripopodne, a posle bi svi odjurili na konferen-ciju za ãtampu; zatim bi se pospani i dosaðu-

juñi se vratili u Savet, poãto je trebalo zavrãi-ti joã tone posla, ali ýudi bi odlazili na kon-ferenciju za ãtampu pre predviðenog vreme-na (jer kakva je svha otiñi tek kada se sve

obavi?), ili bi avionima æurili kuñi, ili negdedrugde pre nego ãto se spusti magla."Da li bi bilo moguñe", bila sam uporna,

Æene su praktiåne; vole dela, akciju, a nereåi. Mrze gubýeçe vremena, jer morajuda se bave i drugim

stvarima osim poli-tike. Æene raðajudecu, samim timraðaju buduñnost

DOBRODOÃAO: Andrej Kozirjev

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 3726. JUL 1997.

"da ministri, kada se veñ sloæe sa onim ãto jereåeno, ne åitaju svoje beleãke u kojima iz-

javýuju istovetnu stvar?" Odgovor je bio:"To je nemoguñe!" "Zaãto?" "Tako se neradi!" Prvi put kada je ruski ministar spoý-

nih poslova doãao na sednicu NATO-a, sviostali su åitali kratke govore. Kada je doãaored na mene, jednsotavno sam rekla "Hvalavam ãto ste doãli, Andrej!", i znala sam da jekasnije izjavio: "Jedini govor koga ñu seseñati jeste govor italijanskog ministraspoýnih poslova." Moram da dodam da sudiplomate bile impresionirane.

Preuredila sam svoju kancelariju; prefar-bala sam zidove u svetlo plavo, postavila cr-veni tepih, unela udoban kauå, stolice i punocveña. Jdnoliåno nije isto ãto i efikasno. Tosam shvatila u Ministarstvu spoýnih poslovau Londonu, gde je kao kancelarija ministra

sluæila jedna prijatna dnevna soba u kojoj sumlade diplomate sedele na naslonima kauåai zabavýale se.

ÃTA JE BITNO: Svakako, postojale sui duænosti koje su bile od velikog znaåaja; naprimer, iz nedeýe u nedeýu dovodili smoIzraelce i Palestince na tajno mesto za pre-govore, a da niko nije znao za to. Zatim, stu-paçe na duænost generalnog sekretara NA-TO-a, Kontakt grupa, Holbruk, Bosna...

"Tek sam sad shvatio, Suzi", rekao jeHolbruk preko telefona, "da ste u Singapuru,i da je tamo tri ujutru", a ja sam odgovorila"Samo reci, Dik, tri ujutru je moje omiýeno

doba dana".Nakon toga, Sirija i Jordan, Liban i Izra-el, nebrojeno puta. Razmiãýate, nadate se,molite se da moæete da budete od neke ko-risti.

U to vreme su se u Italiji odræavali noviizbori, i joã jednom sam odbila da se kan-didujem. Kao ãto sam i rekla na poåetku:"Mrzim politiku!" Spletke, reåi bez ikakvogznaåeça. Mislim da sam baã zbog toga biladobar politiåar.

Istoga dana kada sam otiãla iz Farnesine,doåekala sam svog naslednika sa ruæama,najlepãim æeýama, vedrom i udobnom kan-

celarijom i diplomatama voýnim da rade.Ostavila sam æivot i srce za sobom u Far-nesini. Vratila sam se kuñi i zapitala "Gde daidem sutra ujutru?" Kupila sam kompjuter,printer i digitalni foto-aparat. Povela sam pe-toro od svojih dvanaestoro unuåadi na Bal-tik, i u Sankt Peterburg.

Poæelela sam da napiãem kçigu, ali bilabi previãa sumorna... Odbila sam na stotinekonferencija, okruglih stolova, TV progra-ma, nagrada, intervjua, sednica i ålanaka ko-

je su mi nudili.Ovde sam iz jednog jedinog razloga;

Ema Bonino, moja prijateýica joã iz vreme-

na kada smo zajedno bile u Parlamentu, us-pela je da dopre do mene na neverovatannaåin: pozvala me je telefonom dok sam

plovila brodom po Tigru, na periferiji Bue-nos Ajresa. "Uvek radiã pogreãne stvari", re-kla je, "ovo je ono pravo".

Govore mi da treba da kaæem vama æe-nama koje dolazite iz novih demokratskih

zemaýa Istoka zaãto je bitno vaãe uåeãñe upolitiåkoj areni. To je viãe nego bitno, to jeod vitalnog znaåaja. Æene su praktiåne; voledela, akciju, a ne reåi. Mrze gubýeçe vre-mena, jer moraju da se bave i drugim stvari-ma osim politike. Æene raðaju decu, samimtim raðaju buduñnost.

Dañu vam nekoliko saveta. Na prvommestu, sluãajte kada druga osoba govori; ni-kada ne radite ono ãto se radi na generalnomzasedaçu Ujediçenih nacija, gde åitavedelegacije sede apsolutno nesvesne onogaãto se priåa za govornicom. Da li je neko odvas bio na onom kongresu æena u Pekingu?

Ja jesam! Stigla sam u Peking posle ubis-tvenog putovaça po nekim drugim zemýa-ma, stajala sam za govornicom i åitala govorkoji zasigurno nije bio ni boýi ni gori oddrugih koji su tog dana bili åitani. Kada sam

napustila govornicu, nekoliko æena mi jeåestitalo. "Budite iskrene i priznajte", rek-la sam, "da sam za govornicom rekla da bibilo najboýe da se sve æene na svetu pobiju,vi to ne biste ni primetile." Znale su da je totaåno.

Åovek mora da prestane da radi sve onoãto je besmisleno, a svet da prestane da troãinovac na ýude koji govore onima koji ih nesluåaju.

Molim vas, nauåite da sluãate. A kadanemate ãta da kaæete, ñutite. To ima mnogoviãe smisla. Budite ono ãto jeste; ukýuåite seu javni æivot, budite prirodni, ne imitirajte

svoje prethodnike, ne imitirajte muãkarce,ne radite ono ãto je uobiåajeno, radite onoãto mislite da je ispravno. Ne budite ogoråe-

ni ako muãkarci privuku viãe paæçe svojimnastupom. Takav je svet.

SESTRA: Deset godina sam bila gra-donaåelnik Arðentarija, bila sam izabrana zaålana domañeg Parlamenta, zatim za ålana

Evropskog parlamenta, za senatora; osamgodina sam bila zamenik ministra; godinu ipo sam bila ministar spoýnih poslova.Napisala sam nekoliko kçiga, od kojih je

jedna postala bestseler. Posledçih petnaestgodina ureðujem popularnu rubriku u jedn-om åasopisu. Radila sam i neke druge stvari.

Kada se ãetam ulicama Italije, ýudi meprepoznaju gde god odem: na aerodromu,na stanici, u vozu, u prodavnici. Prilaze mi,mole me za autogram, åestitaju mi na neåe-mu, æele da se fotografiãu sa mnom – a ondase okrenu svojoj deci i kaæu: "Znate, ovo jesestra Ðanija Anjelija". Nisam ogoråena

zbog toga.Ukoliko ste u pozicionoj partiji i veñinapredloæi neãto ãto smtrate ispravnim, glasa-

jte za veñinu. Ako se veñina koju predstav-ýate odluåi na korak koji smatrate pogre-ãnim ili negativnim sa neke taåke glediãta,glasajte protiv svoje partije, a za opoziciju.Ne budite pasivni igraå. U tom sluåaju, boýe

je da uopãte i ne uåestvujete u igri.Joã neãto. Poåiniñete fatalnu greãku ako

odluåite da, poãto ste æena, svi koji rade zavas moraju biti æenskog pola. Bog je stvoriosvet, stvorio i muãkarce i æene da bi moglida budu zajedno, æive zajedno, pomaæu jed-

ni drugima, da bi se obostrana iskustva sjedi-nila i da bi postali boýi kao celina. Ne pod-nosim feministkiçe koje mrze muãkarce. Papobogu, kakav bi svet bio bez muãkaraca?

Uåite svoju i tuðu decu da budu tolerant-na; da razumeju strahove drugih ýudi i daprihvate çihove mane. Da oproste åak ikada ne mogu da zaborave. Budite strpýivi;ako niste, nauåite se strpýeçu. Biñe vam po-trebno puno strpýeça kada se ukýuåite u

javni æivot. Shvatiñete da veñina ýudi svevreme priåa o sebi, i da to obiåno nisu zan-imýive priåe.

Pre nego ãto poånete, znajte da ñete åes-

to biti razoåarani zbog toga ãto ýudi ne odo-bravaju to ãto mislite ili radite, ili naåin nakoji to radite. Budite spremni da priznate dasu ponekad drugi u pravu, a da ste najvero-vatnije vi ti koji åinite greãku.

Javni æivot je veoma iscrpýujuñi i biñevam potrebno puno energije da biste moglineãto da ostvarite i za svoj privatni æivot. Neodbacujte porodicu i prijateýe, biñe vam po-trebniji nego ikad.

Ljudi imaju obiåaj da jure za vama kadmisle da ste znaåajna osoba, ali ostaniteåvrsto na zemýi. Budite ono ãto ste bili pre,ili ãto ñete biti nakon ãto napustite sluæbu.

A sada, dosta. Veñ sam vam oduzela pre-viãe vremena. ■PREVELA IRENA MIRJANIÑ

T A N J U G

NOÑNI POZIV: Riåard Holbruk

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 3926. JUL 1997.

NAPULJ

Poklopac

Kada je gradonaåelnik Napuýa AntonioBasolino izabran pre åetiri godine, zakleose da ñe oåistiti grad ogrezao u kriminal ikorupciju. Uåinio je dosta. Od 1994, zgradeu Napuýu su okreåene, saobrañajna guæva je smaçena, javne sluæbe su æivnule, pa jeæivopisna sredozemna luka zabeleæila po-rast broja turista za 15 procenata. Ali, ovo-godiãça provala gangsterskog nasiýa prisi-lila je italijansku vladu da na ulice Napuýa

izvede 500 teãko naoruæanih vojnika, takoda se mnogi pitaju da li je mnogo hvaýenooæivýavaçe grada bilo samo kozmetiåko."Spoýa je Napuý postao sjajna zvezda. Ali,iznutra grad i daýe truli", kaæe jedna æenakoja je proãlog meseca videla kako trojicaýudi ginu u revolveraãkom obraåunuizmedju zarañenih klanova napuýske mafijeKamora. Stanovnici kaæu da je nasiýe, ukome je u proteklih ãest meseci poginulo 85ýudi, dokaz da je podzemýe tu kao ãto jeuvek bilo. "Konaåno je pao veo koji suokaåili nad gradom i ýudi vide da Napuýnikada nije prestao da bude iæuzetno teãkomesto", kaæe javni tuæilac Luidji Bobio.

"Napuý nije ponovo pao u provaliju. On senikada nije ni izvukao. Samo je bio stavýenpoklopac." Kamora, koja se posledçih 50godina hranila na probitaånom grad- jevinskom bumu i korumpiranoj adminis-traciji, i daýe dræi grad u ãaci, kaæe tuæilac.Dok se na hiýade kriminalaca nalazi izareãetaka, 80 klanova i daýe operiãe okoNapuýa sa armijom od najmaçe 2000gangstera. Policija priznaje da samo jedanili dvojica na svakih 40 sitnih lopova kojeuhvate ostaje u zatvoru. "Ljudi ovo staçeviãe ne mogu da podnesu", kaæe vlasnik jednog kafea. Pet stotina vojnika koje je u

grad poslala vlada treba da ostanu najmaçegodinu dana i olakãaju policiji borbu protivorganizovanog kriminala. Stanovnici kaæu

da prisustvo vojnika åini da se oseñaju bez-bednije, ali vojska ni u kom sluåaju nijereãeçe za osnovni problem grada –hroniånu nezposlenost koja je izvor krimi-nala. "Armija moæe da pokaæe snagu dræaveza odredjeno vreme, i to je sve. Pravoreãeçe je zaposlenost", kaæe vodja sindika-ta Serdjo Dantoni. Napuý je i daýe jedan odnajsiromaãnijih evropskih gradova sa sto-pom nezaposlenosti od 25 odsto – dvostru-ko viãom od italijanskog proseka. "Mafija je uspeãna zato ãto profiti ra na nezado-voýstvu naroda. Mladi ýudi odlaze na ulicui postaju pýaåkaãi", kaæe jedan penzioner.

VAÃINGTON

FokusNakon godina neizvesnosti posle hlad-

nog rata, ameriåka Centralna obaveãtajnaagencija (CIA) sada ima jasan ciý, objavio je ove nedeýe çen novi direktor DæordæTenet. Ciý je usmeravaçe na "teãke mete"u oblasti terorizma, krijumåareça droge ioruæja. "Ovo je ãpijunska organizacija",kaæe Tenet u prvom intervjuu od kako ga je Senat postavio za direktora. "Mi mora-mo da sakupýamo informacije kakve niko

nema i da damo doprinos protiv navedenihciýeva. U suprotnom, ne znamo zaãto smosmo ovde." Tenet kaæe da CIA mora da seåuva da ne postane samo joã jedna orga-nizacija za skupýaçe novosti u tekuñojplimi informacija. Zato CIA mora da sedræi "veoma uskog fokusa" i da pribavýavesti koje drugi ýudi i vlade nemaju. A tosu, kaæe Tenet, tajne o pravim i potenci- jalnim nepr ijateýima SAD, operativnojtaktici teroristiåkih organizacija, ruko-vodeñoj hijerarhiji ãvercera narkotika iputevima trgovine oruæjem. Novi 44-godiãçi direktor osamnaesti je u pola veka

dugom postojaçu agencije CIA. Vodiñeagenciju koja je 25 puta maça u odnosuna svoje najboýe dane u doba hladnog rata

i åija se misija dramatiåno promenila uodnosu na nekadaãçe blisko motreçesada rasturenog Sovjetskog Saveza.

BON

SelidbaBonski mrziteýi Berlina redovno se sas-

taju na obali Rajne da tuguju nad skorimgubitkom svoje najvaænije industrije – nem-aåke vlade. Ãest godina nakon ãto je parla-ment glasao da se vlada premesti iz uspav-ane varoãi na zapadu u uzavreli Berlin, sto-tine upornih sledbenika beznadeæne kam-paçe da dræava ostane u çihovom dvoriãtuodbijaju da priznaju poraz. U nadahnutimgovorima oni kaæu svima koji hoñe dasluãaju kako je preseýeçe vlade u Berlinåisto ludilo i da zato odluka mora biti

poniãtena. Oni slikaju mraåne scenarije o"pronacistiåkoj Berlinskoj republici" i kaæuda bi milijarde maraka za preseýeçe mo-rale da budu boýe potroãene. "Mi neñemoodustati", kaæe Albert Brankato, prevodilacu vladi, na skupu pred 300 ýudi na central-nom bonskom trgu. "Ljudi ne shvatajuopasnost ovog poteza. Nastaviñemo da seborimo za oåuvaçe vrednosti federalne re-publike", rekao je on povodom obele-æavaça ãeste godiãçice odluke o prese-ýeçu. Mnogi Nemci i daýe gledaju na Ber-lin, ma kako to ne bilo poãteno, kao na opa-ku nacistiåku prestonicu, dok Bon vide kao

miran i dosadan, ali spokojan grad gde jeNemaåka povratila povereçe u sebe. An-kete redovno kaæu da se veñina Nemacaprotivi preseýeçu. "Bon je 50 godina bioprimer prestonice za naã federalni sistem",reåeno je na mitingu u Bonu. Kao sediãtedræave, Bon je bio imun na potrese svihposleratnih privrednih ciklusa. Dræava jesnabdevala grad od danaãçih 300.000stanovnika desetinama hiýada sigurnih idobro plañenih radnih mesta. Gradska in-frastuktura je najboýa u zemýi, a milijardemaraka poreskih obveznika slivaju se itroãe u tom veñ prebogatom kraju. Sa vla-dom ñe u Berlin 1999. godine otiñi 18.500najboýe plañenih radnih mesta. StanovniciBona veñ gledaju kako pada vrednost çi-hovih nekretnina. Strahuju da ñe gradpostati prazna ýuãtura kada odu parlament,ambasade i lobistiåke grupe. Vlada jepokuãala da ublaæi ãok odlukom da ñe uBonu ostaviti sedam od 16 svojih ministar-stava, ukýuåujuñi zdravstvo i odbranu. Åinisve ãto moæe da privuåe medjunarodne or-ganizacije kako Bon ne bi postao grad du-hova. Iako je veñina Nemaca protiv selidbe,antiberlinski mitinzi odræavaju se samo uBonu. Ostatak zemýe je ravnoduãan premasudbini Bona, ali ne i prema troãku od

nekih 20 milijardi maraka, koliko selidbatreba da ih koãta. ■PRIPREMA AGENCIJA BETA

MERIDIJANI

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.40

KOÝA MILUNOVIÑ, 1997:rekonstrukcija zlatnog krunisanog

dvoglavog orla za zgraduSkupãtine grada Beograda.

Levi i desni simboli

Zvezda ili orao?Zvezdu petokraku je svakako trebalo skinuti i na isto mesto vratiti

dvoglavog krunisanog zlatnog orla, viãe zbog poãtovaça arhitekture

nego zato ãto je baã ovaj orao, baã u ovoj formi, baã naã simbolZvezda petokraka

Nebeska tela zvezda, sunce i pol-umesec spadaju u najstarije ýudske sim-bole kod svih naroda u svetu i tako je svedo danas: forme su uvek iste, a znaåeça suse meçala u vremenu i prostoru. Za vremeameriåkog graðanskog rata (1775-85)Amerikanci su u svojoj dræavi kao simboluveli figuru "nebo", sa 13 belih (srebrnih)zvezda, za svaku tadaãçu dræavu po jednu.Figuru, uglavnom bele zvezde, prihvatilesu i gotovo sve juænoameriåke dræave, kao

i mnoge novoosloboðene zemýe u svetu,sada veñ i u drugim bojama.Tako je figura zvezde, kao "antifeu-

dalni simbol", stigla i u Sovjetski savez,prvo kao znak Crvene armije (1918) u cr-venoj boji, a od 1922. nalazi se i iznaddræavnog znaka SSSR-a, kao i svih drugihsovjetskih republika. Zanimýivo je da ukonkursnim uslovima za grb SSSR-a nijetraæena crvena zvezda petokraka, negosamo: 1) izlazeñe sunce, 2) srp i åekiñ i 3)deviza "Proleteri svih zemaýa ujedinitese", ali su je svih deset pozvanih autora un-eli u svoje projekte, na razliåite naåine.

Posle II svetskog rata sve socijalistiåke

dræave u svetu uvele su u svoje grbove ilidræavne znake, crvenu zvezdu petokraku,sem NR Kine i joã nekoliko azijskih i af-

"parnih" tema, u kojima dve polovine åinecelinu. Objavýeni su brojni ålanci "jednih idrugih", u kojima se samo sa politiåkihpozicija napadaju – brane jedan ili drugisimbol. Nema treñeg, nema struåne ocene.Tako se "s jedne strane" veñ odavno i åestotvrdi da je zvezda petokraka "antifaãistiåki

simbol", ãto bi u ovoj i ovakvoj raspravitrebalo samo da znaåi da su "oni drugi"faãisti, tj. da su najgori na svetu.

Skidaçe zlatne zvezde petokrakesa zgrade Skupãtine grada Beo-grada i postavýaçe zlatnogdvoglavog krunisanog orla naisto mesto jedna je od onih

EMIL ÅONKIÑ

KULTURA

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 4126. JUL 1997.

Na ovoj gravuri, sa poleð ine fotografijeMilana Jovanoviña, koja prikazuje pito-mce 28. klase Vojne akademije (1895-98), vidimo figuru dvoglavog orla sa po-dignutim krilima, koja na grudima ima isrpski sekundarni grb (ãtit sa krstom iocilima), a iznad glava orla je kruna"Svetog Rimskog Carstva Nemaåke

Nacije". Crteæ je oåigledno precrtan sanekog austrijskog uzora – i to nije srpskaidentifikacija.

viãe spada u "reprezentativnu funkciju",vezan je za postojeñu arhitekturu iz XIXveka, kao ãto su npr. karijatide na istojzgradi. Sve zajedno ne pripada naãoj kul-turnoj tradiciji i simbolici. Krunisan je zatoãto Srbija, do tada, nije znala za drugodruãtveno ureðeçe, sem za monarhiju, a izato ãto je ovaj orao raðen po uzoru na aus-trijskog krunisanog crnog dvoglavog orla,ili prema grbu grada Beåa, koji je takoðeimao u svom grbu istog krunisanogdvoglavog orla, ali zlatnog. Verovatno jeprvi, predratni, orao raðen i liven u Beåu.

Namera je svakako bila da ovaj zlatni

orao na Dvoru simbolizuje srpski narod idræavu, da reprezentuje dinastiju i Dvor, dabudemo kao Austrija. Meðutim, ova realis-tiåka forma je ilustracija neke priåe odvoglavom orlu i podseña na mitsko pre-daçe iz XI veka, kako je vizantijska dinas-tija Komneni imala u provinciji Paflagoni- ja svoje imaçe sa raznim neobiånim æivot-içama, a meðu çima i dvoglavog orla, pa je zato Vizantija i uzela za svoj simbol baãdvoglavog orla? Srbija je od Vizantijepreuzela simbol dvoglavog orla, kao iNemaåka i cela Evropa, ali ga je tokomdva veka, za vreme vladavine Nemaçiña,

potpuno transponovala u posebnu sim-boliåku formu, koju sada nazivamo "nem-açiñki orao".

Dakle: zvezdu petokraku je svakakotrebalo skinuti i na isto mesto vratitidvoglavog krunisanog zlatnog orla, viãezbog poãtovaça arhitekture nego zato ãto je baã ovaj orao, baã u ovoj formi, baã naãsimbol. Ovaj orao je pozlañen, a srpskiorao je beo (srebrn), a boja spada u prvoprepoznavaçe naãeg simbola, jer ovako jeorao viãe ruski, vizantijski ili grada Beåa.

Najzad, Republika Srbija joã uvek imastari grb Socijalistiåke Republike Srbije, inema nikakvog orla. Ni krune. ■

PROF. MILOÃ ÑIRIÑ

Znak Crvene armije iz 1918, sacrvenom zvezdom petokrakom, sr-pom i åekiñem u krugu i inicijalimaRSFSR na svakom kraku zvezde;okolo je zlatni hrastov venac, pove-zan u podnoæju sa lentom.

riåkih dræava, koje su imale zlatne zvezdepetokrake. Tako je crvena (i zlatna) zvezdapetokraka postala simbol: Meðunarodnogradniåkog i komunistiåkog pokreta.

Za vreme II svetskog rata brojnisaveznici antifaãistiåke koalicije, sa ra-zliåitim druãtvenim sistemima, pokuãali suda uspostave svoj zajedniåki simbol: Vik-toriju (bogiçu pobede kod starih Rimýa-na), ali su odmah, sa neverovatnom brzin-om, ovaj simbol odmah preuzeli Nemci isa znakom "V" (Viktorija) oblepili plakati-ma celu okupiranu Evropu, da bi razbili je-dinstvo kod svojih protivnika. Ostao je

samo åuveni pozdrav Vinstona Åeråila, sadva raãirena prsta, a antifaãistiåkog sim-bola uopãte nije ni bilo.

Znaåi: zlatnu (kinesku varijantu, jer naKremýu je crvena) zvezdu petokraku tre-balo je skinuti sa Skupãtine grada Beogra-

da, jer figura zvezde nije opãti i stalni sim-bol srpskog naroda, dræave ili opãtine, niti je antifaãistiåki simbol, nego, poredmeðunarodnog znaåaja koji je imala, sim-boliãe samo jednu privremenu politiåkupartiju (KPJ/SKJ) u jednopartijskom siste-mu, koja je bila na vlasti 1945-90.

Dvoglavi oraoNa Skupãtini grada Beograda, i zgradi

pored çe, bili su do kraja II svetskog ratapostavýeni zlatni krunisani dvoglavi or-lovi, kao simboli srpskog naroda i dræave,a posle rata su skloçeni i na çihova mesta

su montirane zlatne zvezde petokrake, kaosimbol partije na vlasti.Srbi su jedan od najstarijih evropskih

naroda i imaju skoro sve kulturne sadræaje jednog naroda kao i drugi strani narodi Za-padne Evrope. Posle Nemaçiña, kada viãenije bilo srpske dræave, nestali su i skorosvi kulturni sadræaji, pa i nacionalni simbo-li. U novijoj srpskoj istoriji, srpske"seýaåke" dinastije nastojale su da se prib-liæe evropskim dvorovima, pa su direktnopreuzimale i çihove simbole, uglavnomaustrijske, i proglasile ih za identifikacijusrpskog naroda. Tako je, npr., grb Kraýe-

vine Srbije 1882. projektovao Nemac bar-on fon Ãtrel (H. Ströhl), gde je, umestosrpskog orla "nemaçiñkog tipa", stavýengermanski tip orla, prema "ilirskoj" heral-dici, ãto je ostalo do danas. Srbi su se usvojoj simbolici prikazivali da su Tribali,Iliri, Germani i komunisti, a ne umeju dabudu Srbi. Moæete preuzeti tuðu tehniku itehnologiju (i treba), ali ne moæete preuze-ti tuðu identifikaciju, jer onda viãe ne pos-tojite!

Krunisani dvoglavi orao na Skupãtinigrada Beograda je "pozajmena" heraldiåkafigura iz grba Srbije, koja je ovde prikaza-na plastiåno i na realistiåki naåin, åime seodvaja od heraldiåke stilizacije. Ovaj orao

Ameriåki grb iz 1781. imafiguru "beloglavog ameriåkogorla", asimetriånog rimskogtipa, a iznad orla je plavonebo sa 13 belih (srebrnih)zvezda.

Dræavni znak NR Kine iz 1949. imana crvenom krugu jednu veliku i åe-tiri male zlatne zvezde; isto reãeçe je i na zastavi: zastava je crvena azvezde su zlatne.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


42 VREME ■ 26. JUL 1997.

K

Proza: "Radost brodolomnika"

Brodolom radostiMnogo je dobrih razloga da se pohvali ovaj najnoviji izdanakpripovedaåkog stabla åije moñne grane su Borhes i Nabokov koji

je posledçih godina postao neverovatno popularan kod nas

umeñe se u Vladimirovoj prozi vide nasvakom koraku, on veoma dobro razvijaakademsku motivaciju, meni tolikoblisku, da se saznajna drama savre-menog intelektualca predstavi kao pre-

sudno pitaçe tzv. kraja istorije. Mnogo je dobrih razloga da se pohvali ovaj najnoviji izdanak pripovedaåkog stabla åijemoñne grane su Borhes i Nabokov koji je posledçih godina postao neverovatnopopularan kod nas. Priåe Vladimira Ta-siña mogu se bez ustezaça preporuåitisvakom ýubiteýu dobre proze.

Intelektualnimzagonetkama i pot-ragom na mapi eg-zotiånih znaça srp-ska kçiæevnost jepoetiåki ovladala u

posledçih dvadesetgodina. Pisaçe kaoistraæivaçe doku-menata, ãetçe kroztuði tekst i biblio-teke, sve to nam jedalo Kiãa i Pekiña,ali je veñ kod Paviñaotvorena pukotina utakvom prosedeu,na drugaåiji naåin ikod Albaharija, Ba-sare ili Petkoviña;natrag se viãe nemoæe, utoliko pre jer pristiæe novi ta-las ýubavi za primi-tivnu i grubu stvar-nost. Sva trojica, aAlbahari sa najviãeoklevaça, morali suda pronaðu poetiåkiugao iz koga ñe seuhvatiti u koãtac satemama i problemi-ma koji nas danasmore. Basarini juna-ci, recimo Fin iTmu, zagledali su seu Predsednika ovebedne dræave kojoj je on odredio karak-ter i u pisca koji se-be vidi kao oca na-cije. Albaharijevu

æenu, uvek spremnu za poetiåke teme,zamenili su profesor zainteresovan za is-toriju i politiku, ili glas majke koji sve-doåi o neupokojenom uæasu klaça izproãlog rata. Petkoviñeve potrage zazlatnim dobom napuãtenog grada i slika-

ma na zidu zamenilo je tragaçe za iden-titetom i istorijom, posledçim nasled-nicima Brankoviña i Åarnojeviña.

vosti koja svemu nalazi mane. Ali javolim Vladimirovu prozu, iako mi je jasno da postoje pitaça na koja ñe ovajsimpatiåni, ýubazni i uzdræani doktormatematike morati stalno da odgovara, ameðu çima je najteæe, i presudno, gde je

u çegovoj prozi æivot? Ãta ga boli kadapiãe, koju stranicu bi viãe voleo da çe-gova mlada æena ne proåita? Znaçe i

ritiåarima se prognoze retko obi-stiçuju, ali eto, proãla je tek god-ina od kako je potpisnik ovih re-

dova tvrdio da ñe se priåa "Posledçe ot-kriñe profesora Korbena" iz prve kçige

Vladimira Tasiña Pseudologija fantasti-ka nañi u nekoj antologiji i priåa je veñuvrãñena u Tajno druãtvo, odliånu anto-logiju mlaðih srpskih pisaca koju je saåi-no Vasa Pavkoviñ. Sada je ista priåa naã-la svoje mesto i u novoj kçizi VladimiraTasiña Radost brodolomnika, koju je objavio jedan od najboýih ovdaãçih iz-davaåa Jovan Zivlak, pribliæavajuñi timeizdaça domañih autora u "Svetovima"visokom standardu koji imaju izbor stra-nih pisaca i, naroåito, prevedene teorij-ske literature.

Podsetilo me je to na jednu dragu us-

pomenu iz proãle decenije. Pre deset go-dina, Predrag Markoviñ je u svojoj dru-goj kçizi Otmenost duãe preãtampao iz-vrsnu priåu "Ruska crkva" iz svoje prvezbirke pripovedaka Morali bi doñi nas-mejani lavovi, koju sam ja pre toga uneou Gospodara priåa, izborondaãçe mlade srpskeproze. Naãoj generacijise skoro niko nije rado-vao, joã maçe se nekonama ozbiýno bavio. Åi-tali smo jedni druge iuzdali se u vreme kojedolazi, ne sluteñi kolikogoråine ono krije. Gle-dam kako i danas, poma-lo obnevideli, joã uvekstrasno grabimo kçige idovikujemo i starijima imlaðima ãta vaýa åitati.Hoñe li napokon doñi to novo pokoleçekoje ñe poåeti da nam doãaptava svojevrednosti? Pokoleçe na koje gledam sablagonaklonoãñu koje za nas, uglavnom,nije bilo.

INTELEKTUALNE ZAGONET-KE:

Da nije dobre voýe, zapravo ýubaviza srpsku kçiæevnost, åovek bi lakopodlegao preuraçenoj staraåkoj zajedýi-

AUTENTIÅNI JUNACI:Vladimir Tasiñ

"Hoñe li napokon doñi to novopokoleçe koje ñe poåeti da namdoãaptava svoje vrednosti?"

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 4326. JUL 1997.

V di uspeãnu karijeru u svojoj stru-ci i drugu, pomalo neoåekivanuza nekog ko sledi postavke "pozi-tivnog" znaça, biografiju stvara-oca koji traæi svoje mesto u sav-remenoj umetnosti. Prva ga otk-riva u liku matematiåara koji jediplomirao na Prirodnomatemati-åkom fakultetu u Novom Sadu,odbranio doktorat u Kanadi, ra-dio dve godine kao istraæivaå na Oksfordskom univerzitetu,da bi sada predavao na Univerzitetu Nju Bransvik u central-noj Kanadi. Druga biografija pisca koji je objavio prvu zbirkupriåa Pseudologija fantastika u ediciji Matice srpske pre dvegodine, a nedavno i novu proznu kçigu u biblioteci Savreme-na proza novosadskih Svetova.

Dok razmiãý

a o tom dvojstvu, Vladimir Tasiñ se priseña jednog Muzilovog eseja iz 1930. godine koji tvrdi da je imatematiåar na neki naåin poeta i kaæe: "Åitava nauka, maãineoko nas i svet koji juri u suãtini su zasnovani na matematici, na jednoj vrsti iluzije, jer viãe nema fundamentalnog zasnivaçanauke u postmodernistiåkom smislu znaåeça te reåi".

Vladimir Tasiñ (Novi Sad, 1965) tokom razgovora otkrivada je prvi biografski moment proistekao linearno, iz çego-vog sredçoãkolskog izbora ("Privlaåili su me kompjuteri i jezik matematike koji, kao u platonizmu, evocira señaçe na jedan savrãeni, idealni svet"). Drugi detaý je iskorak, nastaoiz potrebe da se kroz pisaçe na materçem jeziku saåuva neã-to drugo ("Kada sam 1988. otiãao iz zemýe, pisaçe je bilo jedini naåin da se evocira jedan svet koji je ostao"). Za çega

su te dve oblasti, samo dve vrste jezika koje se nadopuçuju, jer on i u bavýeçu matematikom nalazi odreðenu poetiku.Zanima ga taj prelaz iz jedne u drugu ravan, koji se prela-

ma i na ãirem planu?Zanima. Interesuje ga gde se povlaåi granica i dokle seæe

moñ jezika da sugeriãe novi oblik stvarnosti.Da li je pseudologija fantastika zapravo motiv iz koga

proistiåe takav oblik stvarnosti?Na neki naåin jeste, jer je pseudologija fantastika sindrom

koji oznaåava staçe kada se teãko povlaåi granica izmeðuonoga ãto je stvarno i onoga ãto pripada señaçu ili imagi-naciji.

Åini li mu se da priåa moæe da dobija snagu takve "stvar-nosti"?

Njegovi likovi veruju u svoju priåu. U Ubodu otrovneraæe, priåi iz prve kçige, junak poåiçe da veruje u neãto ãto

mu se uåinilo da se dogodilo."Junaci mojih priåa veruju u toãto priåaju, mada su na nekomnivou svesni da je to samo priåakoja se ne moæe potvrditiåiçenicama. Njihov doæivýaj

sveta se katkad gradi premastarom estetskom naåelu da jeistinito ono ãto je lepo".

Pisac ima neku vrstu otklonaprema tom postupku?

Ne baã. On svojom naraci- jom i jezikom samo ne dopuãtada se izmiãýena "realnost" ba-nalizuje. Zato i junak Ubodaotrovne raæe nejasno zna ãta sezapravo dogodilo, da se posekaona staklo koje se nalazilo umoru, ali se buni protiv tog ba-nalnog objaãçeça koje bi

naruãilo çegovu avanturu.Pisac se ne opredeýuje za jednu od tih strana?Ne eksplicitno, kaæe. "Æelim da ostavim otvoreno pitaçe

o tome ãta je stvarno, da li oni neãto zamiãýaju ili je to samorealnost koja ih okruæuje. Neka åitalac sam donese odluku."Tasiñ dodaje da mu je interesantno da gleda ýude kroz polar-itet, i sluãa potom pitaçe kako je to ãto govori razliåito oduobiåajenih predstava o pozitivizmu nauånog znaça i odgo-vora, da je nauka veñ odavno prisiýena da se pomiri sanekom neodreðenoãñu, neodluånoãñu, nepotpunoãñu. "Uokviru formalnog sistema ne moæemo legitimisati sam tajsistem i prinuðeni smo da iskoraåimo na metanivo. Moramoda se pomirimo s tim da nauka åesto samo nagaða."

Koliko su liåna iskustva çegovih junaka?Tu ima autobiografskih momenata, mada se on viãe igrapseudoautobiografskim momentima. Prva kçiga VladimiraTasiña je lirska, dok druga donosi neku vrstu distance. "Ona je viãe usmerena na apstraktnu problematiku nauånika iliumetnika koji se suoåavaju sa granicama svog znaça ili kojite granice preispituju gradeñi nove sinteze", kaæe. "Zanima- ju me likovi koji su dovoýno maãtoviti da stvore svoj svet,koji mogu da se povuku u svoju verziju dogaðaja".

To je senzibilitet koji proæima i povezuje priåe Pseudologije fantastike i Radosti brodolomnika i koji spajadve zbirke priåa Vladimira Tasiña, pisca koji sa strane, izneobiånog ugla ulazi u srpsku kçiæevnost. "Pomalo ekscen-triran", kaæe. Ekscentriran u odnosu na kçiæevnost, ali ne u

odnosu na jezik koji joã uvek nosi u sebi. ■SLOBODAN KOSTIÑ

Vladimir Tasiñ, pisac

Prizivaçe

zaborav ý enog svetaDokle seæe moñ jezika da sugeriãe novi

oblik stvarnosti

ladimir Tasiñ ima dve bi-ografije: jednu, tipiånu zamladog nauånika koji gra-

POETIÅKO POPRIÃTE: Vladi-mir Tasiñ je, prema tome, pristigao u jedan drugaåiji kontekst . Kiã je stupaona nepoznatu poetiåku zemýu, ali jezadræao svoju opsesivnu logorsku temu.

Tasiñ stupa na poznato poetiåko po-priãte kraja dvadesetog veka i zatomora dati viãe od dobro napisane proze: Radost brodolomnika ("Svetovi", NoviSad 1997) je odliåna kçiga, ali ne boli.Åita se u miru i blagoj francuskoj sreñi,kako je naziva Bloh, ali se ne pamti u

haosu i bedi. Njen artizam govori o kul-tivisanom i zrelom mladom piscu, aliçena mudra distanca lako moæe da pos-tane prazçikavo odsustvo æivotnedraæi. Ne åita se kçiæevnost zato ãto je

lepo napisana, ona je lepo napisana jernajdubýe pogaða naãe intimno biñe izato mora da se åita.

Gde se æivotne dileme oseñaju uVladimirovoj prozi? U nekoj tihoj tugi, jer se do ciýa nikada ne stiæe, i nekojblagoj nemoñi, jer svi junaci naposletku

ostaju sami. Vladimir zna ãta jesamoña, zna ãta je tuga koju pamet kro-ti i pretvara u intelektualnu setu. On znazaãto se luta po tuðim bibliotekamaumesto da se poåiva u neåijem zagrýa-

ju. Jasno je çemu da je znaçe tu zatoãto æivot nema niãta boýe da pruæi,osim moæda neizvesnost koju avanturis-ta u svemu moæe da pronaðe. A ýubav,za kojom åeznu çegovi junaci, to jeneãto drugo. U Vladimirovoj prozi ona je rezervisana za autentiåne junake, za

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


44 VREME ■ 26. JUL 1997.

heroje znaça i stvaraça, ne za brodo-lomnike koji ih prate ili istraæuju skrive-nu istinu. Radost brodolomnika je uovim priåama plod saznaça – utolikopre je potrebno i poetiåko saznaçe o

brodolomu radosti. Zato bi çegov pri-povedaå morao da postigne ono ãto jepoãlo za rukom junacima o kojima go-vori – kartografu, slavisti, antropozofu,slikaru.

IZAZOV: U osujeñenosti poåiva isti-na koju Vladimirova proza neñe do kraja da prizna. Iskrenost sa kojom çegovi junaci govore o svome istraæivaçu morada postane i iskrenost sa kojom ñe u svojoj poetici videti odsustvo stvarnog,ispuçenog æivota. Potpisnik ovih redovase grozi ãto je ispijaçe piva i viçaka nastranicama srpske proze ponovo pred-

stavýeno kao neãto vaæno u æivotu i ne-goduje nad svakom psovkom koja samopojaåavaju primitivizam kome niåim netreba pomagati ili davati za pravo – alisve to nije sluåajno i zato vaýa uzeti uobzir razloge zaãto se svet suæava na tuprimitivnu marginu. S druge strane, up-ravo zato ãto je proãla decenija bilaobeleæena borbom za jednu finiju i in-teligentiju poetiku, mora se voditi raåunao tome da ona nije "gromobran æivota",da se posluæim jednom vinaverovskomsintagmom.

Onako kako su Flober i Gogoý patilizbog svojih junaka, padali sa stoliceuæivýeni u ono ãto im se dogaða ilibolovali sa çima, tako se danas svaæivotna energija mora sruåiti na taj poet-iåki optimizam koji veli da sumça upriåu ne koåi samo pripovedaçe, dasumça u pripovedaçe ne zaustavýa çe-govo komentarisaçe.

Ko hoñe da piãe o pisaçu, taj morada propati svaku svoju reåenicu o nem-oñi, a ko hoñe da svoga junaka kaoheroja znaça povede u intelektualnuavanturu, u jednu borhesovsku potragu

za nepoznatom logikom, taj mora da sezagleda s onu stranu horizonta koji ot-vara znaçe a zatvara akademski æivot,fabula univerziteta. Nije reå o tome daprofesori postanu junaci, veñ mnogoviãe o tome da junaci postanu profesori,da se produbi çihov zahvat u materijusveta i æivota, a ne da se od çega odus-tane. Radost brodolomnika, koja mepodseña na misli o brodolomu An-driñevog Goje, mora da postane brodo-lom radosti, kao ãto su to bile, na prim-er, Priåe o muãkom Miloãa Crçanskog.Vladimir Tasiñ piãe odliånu prozu, bio

bi greh poãtedeti ga tog konaånog, na- jviãeg izazova. ■

ALEKSANDAR JERKOV

Pozoriãte: Peti Jugoslovenski festival za djecu

Poigravaçe bajkom Naspram ozbiýnog teatra za decu, u koji je uloæena maksimalnaenergija pozoriãta, stoje predstave koje kao da su nastale uzgred

joã u sezoni 1992/93, ali reprezentativnasa stanoviãta onoga ãto su ovaj teatar iKaradæiñ kao rediteý darivali naãem po-zoriãtu za najmlaðu publiku. Iako je naFestival stigla sa izvesnim zakaãçeçem– posle "Buhinih" predstava Maåor u

åizmama i Carev zatoånik , takoðe u Ka-radæiñevoj reæiji, koje praktiåno i proiz-ilaze iz Vasilise – ova predstava pleniizuzetno maãtovitom rediteýskom kon-cepcijom, sveãñu autora o tome da seobraña deci ove epohe ãto u konkretnomsluåaju znaåi da korespondira s iskustvi-ma savremenog stripa, filma i televizije,da je vizuelno atraktivna, smelo scenskikoncipirana, te da u çoj nema mesta zakreveýeçe i jeftinu "ãmiru" primerenuizvitoperenoj predstavi odraslih o tomekako treba komunicirati s maliãanima.Naprotiv, "Buhini" glumci, a posebno

Goran Ãuãýik, Slobodan Ninkoviñ, Pre-drag Paniñ, Oýa Grastiñ, Ivana Lokner,Zorica Jovanoviñ, Nenad Nenadoviñ iVladan Dujoviñ igrali su punom snag-om, ozbiýno gradeñi dramske likovekoje su tumaåili.

U istoj kategoriji sa Vasilisom su i Di-mina Tri musketara u dramatizaciji Ale-ksandre Glovacki, u reæiji Jagoãa Mark-oviña i izvoðeçu podgoriåkog Djeåjegpozoriãta. Moñno rediteýski zamiãýena,zasnovana na nizu duhovitih i promiãý-enih Markoviñevih dosetki, kao i ubed-ýivoj glumaåkoj igri Podgoriåana, ponajpre Branimira Popoviña – u ulozi zlogkardinala Riãeýea ovde prikazanog uobliåju patuýka (glumaåki Gran pri),Vaçe Milaåiñ (nagrada za najboýu æen-sku ulogu), Andrije Miloãeviña, BoreStjepanoviña, Sejfa Seferoviña i Du-bravke Vukotiñ, ova predstava u sebiåuva dah uzbudýive avanture, afirmiãeplemenita oseñaça drugarstva i viteãtva,a sve to u kontekstu ãarmantne, pojed-nostavýene verzije poznate priåe o suko-bima na francuskom dvoru. Scenskoj åa-roliji Musketara – kojima predstoji jugo-

slovenska turneja tragom Novele od ý u-bavi, laçskog hita ovog pozoriãta – dop-rineli su raskoã i elegancija kostima Bo-

podeýena na dve kategorije. U jednoj supredstave koje na adekvatan naåin ko-municiraju s decom, prate zbivaça na

ãirem planu umetnosti nameçene najm-laðima, pa otuda uvaæavaju svoje gleda-oce kao ozbiýnu, zahtevnu publiku. Nadrugoj strani su predstave koje nastajukao obaveza teatara prema osnivaåimakoji oåekuju da se u godiãçoj produkcijina repertoaru naðu i predstave za decu. Idok su projekti iz prve kategorije popravilu vezani za teatre åiju publiku åinedeca i omladina, ãto znaåi da je takvimpozoriãtima ova vrsta produkcije prima-rna, dotle se kao autori predstava izdruge kategorije najåeãñe pojavýuju gos-tujuñi rediteýi koji za veñi honorarumesto jedne, "glavne" predstave,nameçene odraslima, postave i predsta-vu za decu. Veoma je teãko porediti re-zultate ova dva tipa produkcije: naspramozbiýnog teatra za decu, u koji je uloæe-na maksimalna energija pozoriãta, stojepredstave koje kao da su nastale uzgred,koje najåeãñe ni na materijalnom planuni u ravni motivacije autora ne angaæujuadekvatan potencijal teatra.

NA "BUHINOM" TRAGU: U slu-åaju ovogodiãçeg kotorskog festivala tapolarizacija se, na planu dramske pro-

dukcije, oåitovala u ogromnoj razlici iz-meðu predstava Pozoriãta "Boãko Bu-ha", Pozoriãta "Puæ", Malog pozoriãta"Duãko Radoviñ" iz Beograda i Djeåjegpozoriãta iz Podgorice, s jedne, teprodukcije ostalih teatara, s druge strane,a meðu ovim drugim bilo je i kuñaizuzetne reputacije – dabome, kada je upitaçu produkcija za odrasle. Selektors-ki izbor Ivane Dimiñ, dramaturga izBeograda, oåigledno je bio baziran nanameri da se ukaæe na izvoriãte tipa este-tike koja je u teatru za decu odigrala pre-lomnu ulogu. Zato je u Kotor pozvana

predstava "Boãka Buhe" Vasilisa prekra-sna Miodraga Stanisavýeviña, u postavciMilana Karadæiña, istini za voýu nastala

ovogodiãçi Jugoslovenki festival po-zoriãta za djecu potvrdio je da je ovavrsta teatarske produkcije oãtroI

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 4526. JUL 1997.

æane Jovanoviñ (nagrada za kostime),maãtovito, po funkcionalnosti atraktivnoscenografsko reãeçe Geroslava Zariña(nagrada za scenografiju), muzika IgoraGostuãkog, kao i koreografsko reãeçe

Soçe Lapatanov (nagrada za koreografi- ju).STARO NA NOV NAÅIN: Pepeý u-

ga Pozoriãta "Puæ" ponovo nas je suoåilasa spisateýskim talentom Branka Mili-

ñeviña Kockice (nagrada za dramskitekst), ali i s rediteýskom veãtinom Slo-bodanke Aleksiñ koja je taj ãarm pretoåi-la u atraktivnu predstavu. Uz sve odranije poznate karakteristike (pozna-vaçe dece kao teatarske publike speci-fiånih prohteva, nepristajaçe na to dasvoje gledaoce svedu na nivo naivnihkonzumenata "teatarskog proizvoda",kao i svest iskusnog, odliånog i misleñegGlumca da se ne bavi literaturom veñpisaçem za konkretan medij – pozo-riãte), Pepeý uga se poigrava bajkom kaomatricom koja je podloæna izmenama uzavisnosti od zahteva aktuelnog vreme-na, no i od druãtvenog i kulturoloãkogprofila gledalaca, ãto podrazumeva raz-vijaçe ironijske distance u odnosu naoriginalnu priåu, kao i spremnost slo-

bodne i maãtovite nadgradçe fabule.Rediteýskim intervencijama SlobodankaAleksiñ ne samo da je oåuvala sve

navedene kvalitete nego ih je i joã viãeistakla i razvila, ponajpre usmeravajuñipredstavu u pravcu senzibiliteta i iskus-tava dece koja gledaju televiziju – ãtoznaåi da viãe nisu nimalo naivna, obez-

beðujuñi glumcima moguñnost da ras-tereñeni pristupaju komadu. "Puæevu"glumaåku ekipu åinili su: Biýana Maãiñu roli Vile, Milan Åuåiloviñ kao princDobrivoje, Nenad Ñiriñ i Dubravko Jo-

vanoviñ koji su sjajno ig-rali dve rðave sestreBucku i Mrãu, AndrijaMaksimoviñ – poãtar, apre svih ãarmantna AnaRadivojeviñ kao Pepeýu-ga, te bravurozni MladenAndrejeviñ koji je zarolu princa Rðe dobio

Specijalnu nagradu æirijai Branislav Zeremski uulozi Lude koja mu jedonela nagradu za naj-boýu muãku rolu.

KRIZA LUTKAR-STVA: Prijatno iznenað-eçe na ovogodiãçemkotorskom festivalu pri-redila je predstava Miåekamo bebu Malog po-zoriãta "Duãko Radoviñ"iz Beograda. Nastala potekstu Stevana Koprivicepredstava se bavi fenom-enom trudnoñe, ali u ko-ntekstu æivota u velikomgradu poput Beograda,gde se åesto meðusobnosreñu i sudaraju razliåitidruãtveni i kulturni kon-cepti. Ono ãto je realnos-

ti najåeãñe tragiåno i oteæava svakodnev-icu mladih braånih parova koji oåekujuprinovu posluæilo je Koprivici i rediteýuMilanu Karadæiñu kao povod za veselu,razigranu i raspevanu scensku priåu ukojoj na kraju trijumfuju ýubav, toleran-cija i razumevaçe. Prijatno iznenaðeçeove predstave je u tome ãto su delikat-nim temama – trudnoñi, poroðaju, nesu-glasicama u braku, meãaçu baba i dedau æivot mladih supruænika autori pristu-pili rastereñeni potrebe da budu mudri,dociraju deci koja, navodno, apsolutnoniãta ne znaju o æivotu. Lakoñu i ãarmovoj predstavi podarili su glumci: IvanTomiñ, Aleksandra Milkoviñ, VladanÆivkoviñ, Biýana Maãiñ, Predrag Todor-oviñ, Mirjana Mariñ, Melita Bihaýi, Zo-ran Miýkoviñ, Dejan Matiñ, Aleksandra

Anðelkoviñ i Duãan Rokviñ.Kao i lane, lutkarska selekcija kotor-skog festivala aktuelizovala je probleme

naãeg lutkarstva. Selektor Dejan PenåiñPoýanski, pozoriãni kritiåar iz Beograda,obrazlaæuñi svoj izbor nagovestio je daovoga puta nije mogao da obavi klasiånuselekciju veñ je praktiåno pozvao gotovo

sve predstave koje su mu ponuðene. Izkompletne ovogodiãçe produkcije on nafestival nije doveo tek tri predstave, odkojih jednu matiåno pozoriãte nije nikandidovalo, dok su preostale dve prika-zane van konkurencije. Kod nas polakono sigurno zamire interesovaçe za lut-karstvo, i to ponajpre kada je u pitaçuregrutovaçe novih umetniåkih snaga.Rezultat je åiçenica da su se u konku-renciji ove godine naãle predstave kojesu ili naivno edukativne, ili su pak pre-naglaãeno estetizovane i nimalo prime-rene deåjem uzrastu. Otuda je i æiri bio

razapet izmeðu dva tipa projekata. U pr-voj kategoriji paæçu je privukao projekat Vladimira Andriña Dve obale u iz-voðeçu "Duãka Radoviña" i reæiji Vla-dimira Andriña i Vladimira Manojlo-viña, dok je drugu reprezentovala pred-stava Omer i Merima Pozoriãta za decuiz Subotice i u reæiji veterana domañeglutkarstva Srboýuba Stankoviña. S jednestrane je bila vesela, poletna, razigranamapetovska predstava o dva meðusobnozavaðena plemena koza iz kojih se izd-vajaju koziji Romeo i Julija da bi saop-ãtili veånu priåu o ýudskoj gluposti i ne-

uniãtivoj snazi mræçe, ali i pokazalimoñ tolerancije i ýubavi. Dve obale jedobila nagradu za najboýu predstavu ucelini, a Marijana Petroviñ je nagraðenakao najboýi æenski animator lutke, dok jeDragiãa Kosara, iz iste predstave, dobionagradu kao najboýi muãki animator. Sdruge strane se naãla predstava Omer i Merima, visokoestetizovana, sofisticiranau izboru simbola i znakova, no uroçena utragiåno poimaçe æivota i pomirena stragiånim doæivýajem ýubavi, defetistiåkizagledana u smrt, na momente odveñmraåna, premda u izvesnim scenamaveliåanstvena. Æiri je za najboýeg redit-eýa u lutkarskoj konkurenciji proglasioStankoviña, a lutkarski Gran pri je dode-lio ansamblu çegove predstave za fasci-nantnu animaciju cveña.

O odlukama æirija ñe se, dabome, joãraspravýati, ali do ãestog Jugosloven-skog festivala pozoriãta za djecu, koji ñese, nadajmo se, kao i do sada odvijati uKotoru, ostalo je samo godinu dana –isuviãe malo vremena za reãavaçe tem-eýnih problema vezanih za teatarskuprodukciju nameçenu najmlaðima, oni-

ma koji ñe koliko sutra postati "odraslapublika". ■ALEKSANDAR MILOSAVLJEVIÑ

DUH UZBUDLJIVE AVANTURE:Dimina "Tri musketara"

G O R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.46

Branislava Lijeãeviñ:

Znaåaj velikih"Pitaju me kako to da sve ãta god uradi-mo u Budvi bude ono pravo. Nema tu ni-

kakvog posebnog recepta. Pa i mi æivimoiste situacije kao i drugi festivali u zemýi.Tvrdim samo da vam objektivni uslovineñe nauditi ako u to ãto radite uneseteýubav. Zato smo i u vreme inflacije imalivelike projekte, 'Ãñepana malog' i 'Troilai Kresidu' na primer. I sad su vruñi politiå-ki dani u Crnoj Gori, i sad nije lako, paevo, vidite kakvu smo premijeru napravili,'San letçe noñi' je sto odsto uspeo projekat. Jednostavno, mi se politikom nebavimo, bavimo se naãim Festivalom,

radimo. Biñe da je to recept. Posledçihgodina iz Budve izlaze sve same najboýepredstave, uåestvuju na Sterijinom pozor- ju, pobeðuju. Evo, 'San letçe noñi' jeodmah po premijeri pozvan na Bitef kao jedina jugoslovenska predstava. Ove god-ine nemamo nijedan mali projekat, svesnismo znaåaja velikih projekata, oni su fiz-ionomija festivala. Ne vredi seckati energiju na male stvari...

...Festival ne prestaje 20. avgusta.Onda kreñemo na razne festivale , na gos-tovaça. 'Banoviñ Strahiça' ñe gostovati uPlovdivu i u Atini. 'San' je malo prekomp-likovan za gostovaça, ali oåekujem da ñebiti pozvan na 'Ãekspirov festival'. Eto,sad smo u poziciji i da sami putujemo, nesamo da primamo goste. Pripreme za sle-deñe leto poåiçu oko Nove godine a stvar-ni rad od marta. Neprestano ima posla...

... 'Barski ýetopis' nas je nedavno op-tuæio da ga ometamo. Nema nijednog ele-menta za takvu tvrdçu. Desilo se, naime,da su oni prekopirali naã program, poziva-li su jednu po jednu predstavu koja je tre-balo da bude kod nas, i ja tada nisam re-agovala. Ali poåetak i kraj – to ne moæe. To

je specifiånost svakog festivala, i to nekasvako za sebe smisli i obezbedi... Mislimda su oni pobrkali babe i æabe, pozvali suDraganu Mirkoviñ, Dæeja, 011, uz pozo-riãte i ozbiýnu muziku. U çihovom pro-gramu ima pola estrade. To kod nas nevaæi! Mi joã nismo imali nijedan programtakve vrste, pa vam je i to dokaz da jednidrugima nikada ne moæemo da budemokonkurencija. Da sam zatekla çihov pred-log programa kad sam postala ministarkulture, sigurno bih odbila da finansiramestradu. Oni su napravili neke propuste or-ganizacione prirode, nisu opravdali finan-

sijsku konstrukciju, a traæili su od Repub-like milion i po dinara. A ja za Budvusamo pola miliona! Koja bi institucija

Nema dana da se u nekom naãem gradu ne otvori neki letçi festival. Namera im je ista: da donesu poen svom gradu koji bi stvorio utisak da jeu pitaçu kulturna sredina. Organizovaçe kulturnog leta postalo je stvar prestiæa ili stvar zadatka, u zavisnosti od mesta do mesta. Oni kojimaovo leto nije prvo trude se da prekopiraju proãlogodiãçu programskuãemu smatrajuñi je odgovarajuñom i kvalitetnom, a oni kojima jeste prvo, preuzimaju iskustva starijih uspostavýajuñi tako kruæeçe osredçihletçih programa po zemýi. Glavni krivac tome nije novac.

Moda letçih priredbi u nas kulminira u vremenu izolovanosti kad je narod morao da se samoorganizuje u svim oblastima, pa i ukulturi. Od svih tih festivala tada i tako nastalih, malobrojni su primetili da kultura odavno nije pod sankcijama, i da je bilodovoý no vremena da se preð e na drugaåiju, kvalitetniju imaãtovitiju koncepciju programa. Istina, i inventivniju. Beogradski Belef i budvanski "Grad teatar" odluåili su se za taj viãi nivo, zato iobjavý ujemo razgovore sa Danicom Jovoviñ-Prodanoviñ i Branislavom Lijeãeviñ, çihovim direktorima. Vasilije Tapuãkoviñ, pomoñnik ministra kulture prenosi stav Srbije o letçim festivalima,

dok gospoð a Lijeãeviñ, takoð e i ministar kulture, govori kako torade u Crnoj Gori.

Festivali

San letçih noñi

USKORO NA BELEFU:"Zmijin svlak" Slobodana Ãnajdera

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 4726. JUL 1997.

mogla da im da toliki novac?! Ministarstvoim je, naravno, pomoglo: ja sam se odrek-la uåeãña Boýãoj teatra i usmerila ih u Bar,a dobili su i deo traæenog novca...

... 'Grad teatar' je festival republikeCrne Gore. Predsednik naãeg Saveta jeMilo Ðukanoviñ, i otkako je on na naãemåelu, od 1993. godine, Republika odvajavelika sredstva za Festival. Pomaæu nam igrad Budva i sponzori. Republika pomaæei drugim festivalima. Deåji festival u Koto-ru je zaista neophodan, filmski u Herceg-Novom isto... a, evo, odnedavno niåu i poseveru, u Ulciçu je upravo poåeo, gotovosvaki grad ima neku manifestaciju. Toznaåi da je ýudima potrebna kultura, da u

çoj nalaze svoj identitet i da im nije æao daodvoje za kulturu, ãto je åudno u situacijikad se nema ni za platu. Ljudi se vaýdahvataju za kulturu u ovoj nestaãici i ne vi-dim nikakvog razloga zaãto im Republikane bi pomagala."

Vasilije Tapuãkoviñ:

Mermer bez

zvukova"Prema evidenciji Ministarstva u Srbiji

godiãçe ima 326 manifestacija iz svihoblasti kulture. Ima 16 filmskih, 43 pozo-riãna festivala, preko 152 likovnekolonije... Naravno, ne finansiramo sve.Nekada, u vreme SIZ-ova, Republika jepomagala samo tri manifestacije. Do krajagodine vredelo bi razmisliti o finansiraçusamo najznaåajnijih. Dilema je da li smoza manifestacioni oblik kulture ili za onekoje ostave trajni trag...

...Svi oni konkuriãu. Nikada nismogledali iz koje opãtine stiæe predlog pro-

grama nego kakav je. Åak smo i podræavalimale sredine zato ãto kulturne manifest-acije oæive ceo kraj. Gadæin Han na prim-

er, Despotovac, Pirot sa 'Lemekom',Studenica pokrije åitav kraýevaåki kraj. Ugodini kulture bio je javni konkurs,otvoren, a prema Zakonu o finansiraçukulture, morali bi svi da konkuriãu do no-

vembra za program u iduñoj godini. Ali,mi se ne pridræavamo toga. Kako da u no-vembru znate koji ñe film biti zavrãen u junu?...

... Ja mislim da je ponekad u unu-traãçosti manifestacija boýe osmiãýenanego u velikom gradu. Uzmite na primer'Dane duhovnog preobraæeça' u Despo-tovcu, ili Gadæin Han koji napravi boýe'Miýkoviñeve dane' poezije nego ãto uradineki centar. Ne treba nikako uopãtavati,kritikujte program po program ako treba,ne moæete govoriti da svi ne vaýaju i da svirade isto...

... Ministarstvo ne pomaæe letçimfestivalima.Takav je naã princip: to je pro-gram grada koji hoñe da ima letçi pro-gram i neka ga grad i finansira. Ali, u tokuleta pomaæemo neke manifestacije kojenisu letçi festivali, kao i pojedine pro-grame. Na primer, u okviru 'Mermer izvuci' u Aranðelovcu, pomaæemo 'Svetkeramike' i simpozijum 'Beli venåac'.Znaåi, finansiramo 'Mermer', ali ne i'Zvuke', samo onaj deo od koga ostaje tra- jna vrednost – skulpture. Po istom kriterijumu pomaæemo i 'Teru'. Kad bi na prim-er na Belef doãao neki kvalitetan program,

mi bismo finansirali çegov put i do joãnekog grada. Ne postoji odreðeni fond zakulturne priredbe. Ministarstvo ima samonekoliko namenskih fondova: za zaãtitukulturnih dobara ãest miliona dinara, zafilm pet miliona, od kojih dva ide na re-konstrukciju zgrade Kinoteke a tri zaproizvodçu filmova, ne moæe åak ni zafestival, za Miroslavýevo jevanðeýe...Svako bi mogao da izmisli letçi festival,najlakãe je traæiti pare."

Danica Jovoviñ-Prodanoviñ

Gradski krug"Ideja je da Belef bude letçi festival

kakve imaju drugi evropski gradovi, da muprogram ne bude letçe lak, ali primerendobu, znaåi da ima programe za otvoreneprostore i da bude drugaåiji od redovnogprograma Kulturnog centra i Doma omla-dine, kuña koje ga organizuju. Hteli smo davratimo gradski naåin razmiãýaça. Iãlo sena internacionalni program, kvalitetan iatraktivan, ali u granicama 450.000 dinara

naãeg budæeta. Nismo uspeli da sve budepodjednako zastupýeno, likovnog progra-ma ima najmaçe, a kçiæevnog i filmskog

nema uopãte. Nije bilo vremena, sve smoovo uradili za dva meseca. Mnoge stvari sumogle da budu deo Belefa samo da sepoåelo na vreme: dæez festival i filmskerevije na primer. Priåam napamet, nisam ni

razgovarala sa Sava centrom o tome, ali nevidim zaãto im ne bi odgovaralo. Nismouspeli ni Kalemegdan da pretvorimo u po-zornicu, trebalo bi sledeñe godine. Bila bito montaæno-demontaæna scena u fundusugrada koju bi grad koristio kad mu treba.Nismo zatekli nikakav fundus Belefa, dos-ta je neverovatno da posle svih ovih godinanije ostao, na primer, nijedan reflektor.Belef je stalna gradska manifestacija imora da ima neku bazu. Sve se svake god-ine radi ispoåetka. Posle Saveta ovog Bele-fa ostañe Barutana, revitalizovana je iadaptirana u programski ambijent. I Sk-

upãtinu grada smo promovisali u koncertniambijent, ýudima se dopada i mislim da tone degradira Skupãtinu, daje joj novinivo...

... Za internacionalni program smoimali podrãku stranih kulturnih centara, alimalu, zato ãto smo im se kasno javili, pa sumorali da biraju od programa koji su veñbili na putovaçima po Evropi. Drugi izvorinternacionalnih programa je Ivana Vujiñ,ålan naãeg Saveta i selektor pozoriãnogprograma, osoba koja ima poslovne i pri-vatne kontakte od neproceçive vrednosti.Autorska selekcija je pravi naåin za pra-

výeçe programa, rukopis jednog autora.Dosta stvari smo preuzeli i sa novosadskogInfanta. Svako od nekoga neãto preuzima.Festivali po maçim gradovima preuzimaju programe sliånih ili veñih festivala, miprograme evropskih gradova ili sliånihnaãem – stvari tako funkcioniãu, u koncen-triånim krugovima. Samo je stvar koji jenivo vaãeg kruga. Recimo, poýska pred-stava kojom zatvaramo Belef 27. avgustapostoji samo da bi iãla od festivala do festi-vala. Ali to je Australija, Francuska, Edin-burg...

... Nismo rizikovali, svesno smo na-pravili elitistiåki program u pozitivnomsmislu te reåi, a ne sredçaãki. Beograd jeipak kulturna prestonica. Treba da postojeprogrami i za urbani svet, hteli smo da naãprogram bude primeren gradu kakvog gami vidimo. Postoji i Poselo na Kale-megdanu, ali to ne sme da bude kriterijumkulturnih deãavaça u Beogradu. Po re-akcijama publike na dosadaãçe programe,mislim da nismo pogreãili, zainteresovalismoýude. Recimo, pre neko veåe na pred-stavi 'Mim arta', åuli su se razni komen-tari, od 'ãta rade ovi kreteni' do 'odliåni

su'. Ali, i jedni i drugi su pratili çihovo iz-voðeçe i uåestvovali u çemu..." ■SONJA ÑIRIÑ

BEZ POLITIKE: Branislava Lijeãeviñ P E C A

V U J A N I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


48 VREME ■ 26. JUL 1997.

Mlemiku koja bi otvorila brojna pi-taça vezana za domañu kinema-

tografiju, umetnosti kojoj, naæa-lost, preti lagano umiraçe. Mojaoåekivaça se pokazaãe, zaãto tone priznati – naivnim. Jer, nedo-statak reakcija na ono ãto sam ta-da napisao, dokazuje – da upotre-bim pomalo prost ali slikovit izraz– "da svako gleda samo svojuguzicu" i da je to, a ne Ministarst-vo kulture, sræ svih naãih nevoýa!

Ãta se deãava – umesto da se jave Gospoda Autori (Ãijan, Bajiñ, Pavloviñ), ili Gospoda Produ-centi (Samardæiñ, Milojeviñ itd.) javýa se Gospodin koji se, dakaæemo poãteno – filmom bavi samo teoretski. Bogami, slab

reprezent ove naãe male filmadæijske zajednice. No, ãtono se veli– prvi maåiñi se u vodu bacaju, nadam se da ñe se javiti neko ko jebio autorski umeãan u kakav znaåajniji dugometraæni filmski projekat proizveden na ovim prostorima.

Na pisanije gospodina Derete nije lako odgovoriti. Ne zato ãto je reå o genijalnom ãtivu, zasnovanom na argumentima, naprotiv– Gospodin Dereta je tipiåan predstavnik grupe koju bih mogaokrstiti kovanicom – "Opozicioni teoretiåar-picajzla destruktivneprovinijencije". A takvi su, meni liåno, posebno nesimpatiåni –çih krivim za postojeñe staçe u srpskoj opoziciji – principijelnostkao maska za rigidnost, jalovo teoretisaçe, negiraçe svega pos-tojeñeg, bez istovremenog nuðeça bilo kakvog modela ili sistemaprimenýivog u praksi.

Takav mentalni sklop uzima veoma konkretne stvari (poput

onih koje sam ja predloæio), udrobi u çih uopãtene priåe o pravdi,ustavu, pravnoj dræavi, naklapaça o konceptu autora danas usvetu, nepravednom plañaçu TV-pretplate i – sve to muñka, muñ-ka, muñka, da bi kao proizvod izbacio zakýuåak: "Ja sam sto pos-to original opozicionar"; "Moj tata je jaåi od tvog"; "Moj je duæiod tvog", itd.

Aman-zaman, Gospodine Dereta! Ja predlaæem neke jed-nostavne korake da unapredimo srpsku kinematografiju, da umes-to tri, snimamo petnaest filmova godiãçe! A Vi meni prebacujeteãto, kad veñ traæim da RTS Srbije isplañuje zakonom propisannovac za kinematografiju, ne osuðujem, pri tom, naåin sak-upýaça tv pretplate, pa iz toga izvlaåite zakýuåak – da sam miý-enik reæima. Kako ste, zaboga, doãli do toga, Dragi GospodineDereta, je l' postoji neki recept za to vaãe "muñ'-muñ'-muñ", ili jeu pitaçu – kulinarska sloboda?

Gospodine Dereta, naravno da ja tu vrstu haraåa osuðujem –ali se, jednostavno – SADA ne bavim time!

Razmiãýati konkretno, precizno, bez raspliçavaça nije lako,ali – pokuãajte da uåinite taj napor! Videñete da moæe kad se malopotrudite...

Zatim, zamerate mi da prizivam duh, kako vi kaæete, "ko-mandnih vremena" i dræavne kinematografije, ãto je, je li, poVama, hvala bogu, nemoguñe, jer – dræave nema. Za to vam jeargument, opet, neãto ãto je svetlosnim godinama udaýeno odnaãe teme, spomiçete dræavýanstvo, privatizaciju, sudstvo,zdravstvo, ãkolstvo...

Dobro de, reñi ñu vam ja – sve je to taåno, dræava je u rasulu,

funkcioniãe kýakavo, ali mi se ne bavimo ovde penzijama,zdravstvom i ostalim stvarima – mi se bavimo budæetom repub-liåkog ministarstva u iznosu od tri miliona dinara nameçenih ig-

Reagovaçe na napis Miýenka Derete

Prvi maåiñi"Ja, na primer, smatram da imam pravo daotvoreno izraæavam svoje politiåke stavove, da

kritikujem aktuelnu vlast a da, pri tom, bezobzira na to – sa punim pravom zahtevam od

iste te vlasti novac za sledeñi film"

oram priznati da sam senadao kako ñe moj tekstu "Vremenu" inicirati po-

ranom filmu i – æelimo da gapoveñamo na petnaest. Pustite,Gospodine Dereta, teoriju i ve-liku politiku, dajte da se, ako stefilmski radnik kao ãto tvrdite,

bavimo ovom naãom malom,filmskom politikom. Ili pravitefilmove, ili – idite u one pravepolitiåare, ãto Vas, izgleda, viãezanima jer na prvo mesto u sre-ðivaçu srpskog filma stavýate –"elementarna socijalna pravaýudi koji na filmu rade i od togatreba da æive"....

Greãka. Marginalna stvar,Gospodine Dereta, opet Vi na

demagogiju i politikanstvo – kada budemo izborili, na naåin nakoji predlaæem, moguñnost da snimimo 15 filmova godiãçe –biñe para da oni koji od filma æive ostvare elementarna prava.

Naravno, ako su vredni i talentovani.Zatim, napadate me da prozivam producente koji nisu dalipodrãku narodu na ulicama tokom zimoãçih demonstracija, dainsistiram na kriterijumu – "moralno-politiåke podobnosti"...Ali, to je Vaã izraz, Gospodine Dereta, deo Vaãeg mentalnogaparata, kao i Vaãe generacije, generacije "goluba-prevrtaåa",sitnih disidentskih ãiñardæija, "ketmana" i licemera.... i, moramda priznam, koliko ste mi smeãni, toliko Vas i saæaýevam. Teãko je æiveti kao zatoåenik jednog preæivelog modela, okruæen du-hovima udbaãa, douãnika i skrivenih znaåeça...

Zaboga, pa ja sam rekao sasvim jednostavnu stvar – da jeveñina producenata ñutala dok je policija prebijala narod strahu- juñi da ne pokvari "kombinaciju" oko para za snimaçe novogfilma... zaãto to ne moæete da prihvatite bez, samo Vama,

vidýivog podteksta?Uostalom, kao ãto veñ rekoh, izostanak producenata i auto-

ra iz ove naãe polemike plastiåno svedoåi o tom strahu, koji je,po meni, viãe iracionalan no opravdan i åiji se uzroci mogutraæiti u uslovnom refleksu u i gore pomenutom – "ketmanst-vu". Ja, na primer, smatram da imam pravo da otvoreno izraæa-vam svoje politiåke stavove, da kritikujem aktuelnu vlast a da,pri tom, bez obzira na to – sa punim pravom zahtevam od istete vlasti novac za sledeñi film. Ne mislim da je to posebnahrabrost niti kolaboracionizam, to se, jednostavno, zove zdravrazum.

Smatram da nas dvojicu, Gospodine Dereta, razlikuje jednasuãtinska stvar: Vi biste da dokaæete kako ste provereni, princip-ijelni opozicionar, a ja bi da – delam. Zato sam i sedeo proãle ned-eýe sa Ministarkom kulture, Gospoðom Nadom Popoviñ-Periãiñ irazgovarao o predlozima za dopunu Zakona o kinematografiji,koji bi omoguñili da se budæet republiåkog filmskog fonda popu-ni sa 10-15 miliona dinara godiãçe. To ãto se Gospoða Ministarkai ja ne slaæemo oko mnogih pitaça vezanih za politiku, sasvim jeirelevantno; ukoliko postoji zajedniåka dobra voýa da se neãtouåini za dobrobit srpske kinematografije, saradça je, verujem,moguña.

Ono ãto ja sada pokuãavam nema nikakve veze sa socijalom,zdravstvom i nezavisnim sudstvom – ciý mi je tih 15 filmovagodiãçe. I, verujte mi, nemam nameru da doåekam, kako kaæete,da postanem "miýenik ove ili neke buduñe vlasti"... Dragi Gospo-dine Dereta, i tu, neku buduñu vlast, ma kakva ona bila, daviñu

"ko zmija æabu" ukoliko ne omoguñi meni i mojim kolegama dapravimo filmove. ■SRÐAN DRAGOJEVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 4926. JUL 1997.

SCENA

Letça "Reå" i"ProFemina"

Za dugo toplo leto – u åijuduæinu i toplotu imamo razlogada sumçamo ako pogledamokroz prozor – redakcijameseånika "Reå" pripremila je obiman dvobroj 35-36, a nekako uisto vreme iz ãtampe je izaãlo i letçe izdaçe drugog åasopisnogprojekta Radija B92, tromeseånika za æensku kçiæevnost i kultu-ru "ProFemina".

Julsko-avgustovska sveska "Reåi" obiluje intrigantnimãtivom, te je svaki izbor iz çega nuæno krajçe subjektivan. Åi-tano u nareåenom, liånom kýuåu, poslastica ovog broja je esejDubravke Ugreãiñ "U boýim kuñama se o takvim stvarima ne go-vori", nastavak autorkinih promiãýaça postkomunistiåke kul-turno-politiåke stvarnosti Hrvatske, ex-Yu prostora i cele IstoåneEvrope, te o problemima meðusobnog razumevaça evropskih is-

toåçaka i zapadçaka, odraslih i duhovno formiranih u bitno ra-zliåitim okolnostima. U okviru temata "Reåi": "Uveñaçe – film-ska naracija" ãtampan je i tekst Jovana Popova "Kako je Bumbarpostajao åovek", naratoloãka analiza mnogima drage a svima do-bro znane Karanoviñeve serije "Grlom u jagode"; to je prijatnapromena u naãoj åasopisnoj produkciji, u odnosu na inspirativne

oglede poput "Aspekti madagaskarskog filmasredine ãezdesetih"... Iz letçeg preobiýa ostatka"Reåi" vredi istañi temat o Svetislavu Basari, uokviru kojeg je objavýen i zanimýiv razgovorpisca s Dejanom Iliñem, o omiýenim Basarinim"ærtvama": (post)modernistima, srpskim tradi-cionalistima, Vuku Karadæiñu etc.

"ProFemina" br. 11, uz uobiåajenu koliåinu iestetski nivo nove poetske, prozne i esejistiåke

produkcije, uvodi u naãu javnost, pored stalno otvorene radioniceza analizu mizoginijskog (æenomrzaåkog) diskursa, i promatraçeçegovog pandana – mizandrijskog (muãkomrzaåkog) jezika, asve na primeru bizarnog teksta austrijske feministkiçe s krajaproãlog veka Helene fon Druskovic "Muãkarac kao logiåka i mor-alna nemoguñnost i kao prokletstvo sveta: pesimistiåke kardinal-ne reåenice". Citirañemo samo dva uvodna pasusa: "Po svojojkonstituciji muãkarac je nedostojan svoje drugarice, on je prepre-ka braku, a ne spoj. Uopãte se ne uklapa u okvir sveta u kome vla-da razum. Jer on je isuviãe sirov i laæýiv, çegovo razmiãýaçe jeisuviãe neprecizno i gubi se u ãirinu, çegova fiziåka ruænoña je

isuviãe eklatantna da bi bio u staçu da taktiåki vlada æivotom. (...)Muãkarca moæemo smestiti izmeðu åoveka i æivotiçe, rugoba jepo roðeçu i kao takav moæe da bude samo objekat cinizma i sme-ha, poãto u potpunosti nije ni jedno ni drugo". Prijatno åitaçe!

Uobiåajene (zasluæene) pohvale uredniãtvima ovaj put izosta- ju – da se ne ponavýamo... T. PANÅIÑ

Ruski balet u Beogradu

va, kao i fantastiåni mladi igraåi (Jevdokimov, So-mov, Ãeçicin), prikazali su u punoj svetlosti os-

obeni stil Boýãoj teatra – veliku virtuoznost u sluæ-bi åiste umetnosti. Takoðe, jednoliåna tamna scenai neiznijansirana svetlost tek tada su dobili smisaoi omoguñili potpunu usredsreðenost na tehniåkemajstorije: åistotu stava, zadivýujuñu gipkost ve-likih skokova i lakoñu i sigurnost spustova, komp-likovane piruete, veliki fuete...

Lepota klasiånog ruskog stila, sama po sebi, jeste trijumf umetniåke igre, ali bez adaptacije uneoklasiånu tehniku, brzu igru, sloæenije partnerst-vo, ona rizikuje da ostane okameçena u vremenu.Sveæi baletski vetrovi, koji su do sada uvek duvalisa Zapada, nameñu ruskom baletu neophodnost ot-varaça i modernizovaça kako stila igre, tako irepertoara, ne bi li se omoguñilo igraåima dapostignu ono ãto sadaãçe vreme traæi.

I. M.

Mesto koje ruski balet zauzima danas u svetuposledica je kako krupnih promena u bivãem sov-

jetskom druãtvu, tako i nadmoñne prisutnosti na- jåistijeg klasiånog igraåkog stila i repertoara.

Kriza velikih ruskih baletskih ãkola (Kirov,Boýãoj teatar) otpoåela je joã sa perestrojkom.Veñ tada su uoåene pojave koje su ukazivale ili nastvaralaåku krizu, ili na krizu sistema upravýaça."Sloboda opredeýivaça" dovela je do odsustvakontrole iskoriãñenosti baletskih umetnika i ped-agoga, uz istovremeno otvaraçe procesa oticaçakadrova u inostranstvo. Otuda, sve åeãñe priåe opadu nivoa, ili, pak, o raspadu velikih ruskih ba-letskih trupa.

Nedavno gostovaçe Baleta Boýãoj teatra uBeogradu (u organizaciji "Kariñ fondacije") poka-zalo je da je ruska baletska imperija – skoro åitavvek disciplinovano i filigranski graðena – temeýnozdaçe, ali ozbiýno naåeto zubom vremena.

Na baletskom koncertu, 18. jula u Centru"Sava", igrane su sekvence veñinom klasiånih delaslavnih ruskih koreografa: Petipe, Fokina,Lavrovskog... Prvi deo programa saåiçen je odnajlepãih i najteæih fragmenata "Æizele", "Labu-dovog jezera", "Bajadere", "Uspavane lepotice",kao i "Ruske igre", "Persijske igre"... Uprkos stil-skoj raznovrsnosti i ekspresivnosti karakterne igre,da li zbog repertoara, izvoðeça, ili "nerazume-vaça", tek, osetile su se doza zamora i pomalo ste-reotipne reakcije publike. No, drugi deo nastupauverio je i sve skeptike da je reå o pravom spektak-lu, o zvezdama ruskog baleta koje svojim umeñem,otmenoãñu, kristalnom linijom mogu zadiviti sveprofile posetilaca. Igrajuñi "Arlekinal", "Ãopeni-

jadu", "Valpurgijsku noñ", ansambl Boýãoj teatra,a posebno renomirane solistkiçe Luzina i Suvoro-

Infant –treñi put

U Novom Sadu jeodræan treñi po redu Inter-nacionalni festival alterna-

tivnog i novog teatra Infant97. Koncepcija Infanta 97.sadræana je u tri osnovneteze: Novo pozoriãte imediji; Pozoriãte i proteze iPublika u fokusu. Selektor je bio Aleksandar Daviñ, a ukonkurenciji za nagradenaãlo se jedanaest predstavaiz Bugarske, Gråke, Italije,SAD, Slovaåke, Slovenije,Ãpanije, Ãvajcarske i Jugo-slavije. Uz glavni programodræan je i Meðunarodni

simpozijum Strategije no-vog teatra.

Ovogodiãçi Infant, kojise odræavao na Petrovarad-inskoj tvrðavi, kao i naprostoru starog jezgra No-vog Sada, osmislili su emi-nentni umetnici i teatroloziiz Jugoslavije i inostranstva.Gosti iz Ãvajcarske, Slov-enije, Italije, Slovaåke, Ve-like Britanije, Rumunijeispunili su Novi Sad i dalimu da se ponovo oseña de-lom Evrope i sveta.

K. P.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronað ete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 5126. JUL 1997.

Portret prethodnika

Veliki ikonoklastMenkenovu kritiku svetog staleæa po kojoj"gospoda iz sredçeg reda odlaze na poåi-nak muåena sumçom da im se ispod kre-veta krije lopov a bude se u strahu da im jerubýe pokradeno". Kritika je, istina, osud-ila pokuãaj lokalnih lakrdijaãa da se uz-dignu iznad mita, ali je ugledni "The NewYork Times" otiãao korak daýe. Ukolikoste otkrili ýubavnika u plakaru, ima lismisla zavirivati i pod krevet, tako nekakoili baã tako, glasila je poruka lucidnihuvodniåara.

Za dokone analitiåare "glavne ulice",dakle one veåito dosadne åuvare kulture,Menken je pre svega jezikoslovac: kustosfonetske riznice luåkog miýea, tog naka-znog rafinmana ameriåkog provincijaliz-ma. I, naravno, pisac "Ameriåkog jezika",monumentalnog epa o lokalnim dijalekti-ma.

Za puritanizam kao kçiæevnu silu, on je bogohulnik i autor "Traktata o bogovi-ma", znaåi poãtovalac åiçenica. Najzad,za veñinu obiånog sveta, Menken je novi-nar – promovisan u liku "nezavisnog pam-fletiste" s poåetka veka.

MAJSTOR JEZIKA: Frivolni muz-iåar iz Luizijane Åarls Blejk seña se susre-ta sa Menkenom: "Mislio sam da saçam,

jer, zaboga, razgovarao sam sa belimåovekom koji nije bio rasista. Dopadaomu se naåin na koji razmiãýam i sviram,ali sticao se utisak da ne bi imao niãta pro-tiv da mu iscepam drva". Naravno, Men-ken je za ameriåke crnce uåinio mnogoviãe nego ãto bi Blejk uåinio za çega da jezasukao rukave. A sada, pokuãajmo da sesetimo ko je za Ezru Paunda uåinio viãe odMenkena? Istini za voýu Menken je dokraja gajio prezir prema socijalistima, alise ipak zalagao da im se omoguñi da "tre-su svoje smeñe iza svakog uliånog ñoãka,

jer ono ionako nema svoju cenu. Ameriåkiduh, po svemu sudeñi, ne funkcioniãe nataj naåin jer bi se u suprotnom svaki putopredelio za nekog Forda umesto zaUstav", govorio je Menken. Levim intele-

ktualcima se moæda i nije dopadao naåinna koji ih je zastupao, ali ãta se tu moæe.Zapravo, Menken se koristio svakom pril-

Na koga se ugledaju danaãçi novinarski nonkonformisti u SAD?

H. L. Menken je vodio svoj rat s puritancima joã poåetkom veka

nost. Duhovite kritike na raåun "izguævaneposteýine ameriåke specifiånosti", ili, rec-imo, jeftine logike magnata da "ãkartaranæiran u izlogu krije tajnu blaga ispodtezge" deluju dopadýivo – uglavnomrafiniranoj publici s one strane Atlantika.Ovi veseli mladi ýudi slede ekscentriåni,pomalo ãaãavi stil kritiåara s poåetka veka:H. L. Menkena, na primer. Najzad, on je i"vlasnik radçe", istiåu liberali. Ali, gleda-

juñi iz ugla tradicionalne uåmalosti, ovaåiçenica koliko ohrabruje toliko i plaãi.Pre svega konzervativce: da bi se neãtomoglo i promeniti. Naåin razmiãýaça, re-cimo, ili joã poneãto.

No, da bismo donekle razumeli tajstrah, moramo putovati kroz vreme.

SAD, 29. januar 1956. Umro je HenriLuis Menken. Aliluja! Crnaåki orkestriãirom zemýe svirañe bluz za belog balti-morskog mudraca iz ulice Holins.

Slavni ikonoklast napustiñe ovaj svet sporukom puritancima: "Kad sretnemBoga, razgovarañu s çim, strogo!" Ujed-no, bio je to kraj agonije duge gotovo de-ceniju. Godine 1948, Gospod ñe surovokazniti Menkena. U mozak åoveka komesu reåi znaåile sve izlila se krv. DæejmsFerel, romanopisac, nalazi ga okruæenogpismima koja ne ume da åita i svetom kojiviãe ne razume. Tragovi bolesti bili suvidýivi, seña se Ferel. "Gotov sam",neprestano je ponavýao.

KRITIKA SVETOG STALEÆA: ZaDæeksona Lirsa, istoriåara kulture, Men-ken je bio "gotov" – istina u "åasnijemsmislu te reåi" – godinama ranije. "Dræaose punih pedeset godina kasnoviktorijan-skog ikonoborstva dok je ameriåka kulturaprolazila mimo çega", kaæe Lirs. Ipak,vest o Menkenovoj smrti objavile su svenovinske agencije sveta. Tradicionalnozajedýiva blatimorska glasila neñe pro-pustiti priliku a da ne primete kako su

sahrani kritiåara prisustvovali svi osimporeskih obveznika u bekstvu i pred-stavnika federalne policije. Asocijacija na

ostoji razlog zbog koga grupa nov-inara okupýena oko åasopisa "TheAmerican Spectator" stiåe popular-P

ikom da uvredi obe strane i u tome je biomajstor, kaæe Lirs. "Pre majstor jezikanego majstor ideja". Njegov snaæni stilobogañen "dæefersionizmom" – oporimslengom gradskih berbernica – "ãirio jemiris jevanðeýa". I upravo takav stil odb-raniñe Menkena od nasrtaja "superpatrio-ta" tokom nacionalistiåkih tridesetih.Braneñi pravo umetnika – sa iole dosto-

janstva – da budu protiv svoje zemýe kao

ãto je i zemýa protiv umetnika, Menken jeizgleda preãao crtu pristojnosti. Napud-erisana taãtina oficijalne kulture po svemusudeñi nije funkcionisala na taj naåin.Stvar je postajala krajçe ozbiýna i Men-ken je pribegao lukavstvu. Nagovorio jeSinklera Luisa da ga predloæi za papuSjediçenih Ameriåkih Dræava, ãto je ovaji uåinio. Prihvativãi na trenutak ulogu na-cionalnog lakrdijaãa, Menken je u izvesn-om smislu spasio åast nacije.

Istina, trebalo je da otrpi uvredu "ko-motnih propovednika" da bi mu s obziromna ugled koji poseduje moæda viãe odgo-varala "titula seoskog sveãtenika".

"Hvala, ali zadovoýan sam ulogom di-rigenta u horu zalivskih komaraca",prokomentarisao je Menken. "Horzalivskih komaraca" je naravno veåitobuntovno gnezdo Baltimora, grada ukome se slavni kritiåar rodio 1880. god-ine; grada u kojem je zapoåeo karijerunovinara – za ýubiteýe bizarnosti, izveãta-

jem o kraði koçske zaprege – i, najzad,grada u kome ñe otac liånog æurnalizmaskonåati u zabludi "da se novinari nikadaneñe udruæivati u sindikate niti vezivati

ruæiåaste maãnice u grive i rep priplodnihpastuva". ■ZORAN VUJIÅIÑ

POSLEDNJI LIBERAL: H. L. Menken

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.52

Alarmi

Nesreña zvana bebaDramatiånih sluåajeva odbacivaça novoroðenåadi ima viãe nego

ranije, kaæu u Centru za zaãtitu decena vrãçakiçe. Seks je, meðutim, kod nas joã uvek tabu, pogotovo u tako ranomdobu, pa niko ne nalazi za shodno daobavesti adolescente o posledicama kojeçegovo upraæçavaçe sa sobom nosi.

"Najveñi broj devojaka, åak i maturant-kiça, nije nikad bio kod ginekologa, to se joã smatra sigurnim dokazom da neko

odræava seksualneodnose", nastavýadoktorka Cvijan-oviñ, koja poseteãkolama smatra zna-åajnijim delom svogposla nego ãto jesedeçe u ordinaciji."I ono ãto znajuuglavnom su poluin-formacije, pokupý-

ene iz ãtampe ili oddrugarica."

Ovaj programseksualnog obrazo-vaça sprovodi sesamo u sredçimãkolama, mada drCvijanoviñ to smatrakasnim poåetkom.Ali ni direktori sre-dçih ãkola nemajumnogo razumevaçai ovakav dodatak nas-

tavi smatraju nepo-trebnim. Zato sve zavi-

si od dobre voýe profe-sora koji deo svojih åasova

ustupaju doktorki Cvijanoviñ."Centri za socijalni rad, zbog poveñanogbroja najrazliåitijih socijalnih problema,posledçih godina nemaju vremena za pre-ventivne programe. Sem toga, ne postojinikakva obaveza naãe saradçe sa ãkolama,pa se sve, kao i u svim drugim oblastima uovoj zemýi, zasniva na liånoj inicijativi",kaæe Vesna Toãiñ, pravnik u Gradskomcentru za socijalni rad.

A ãkolski lekari? Na jednom sastanku uInstitutu za majku i dete aktivisti Asoci- jacije za borbu protiv side demonstrirali su

sekundarnih sirovina preãao "kompaktor",vaýak koji sabija otpatke da bi zauzeli ãtomaçe mesta, bilo je nemoguñeutvrditi ne samo u kom delu gra-da je beba baåena u kontejner,veñ ni kog je pola. Istog dana,takoðe u plastiånoj kesi, u kon-tejneru u centru Mladenovcanaãli su leã novoroðenog deåa-ka. Ovo je drugi takav sluåaj uMladenovcu u posledçihmesec dana. U isto vreme,nekoliko stotina kilometara juænije, u jednom selu kraj

Bosilegrada, ãesnaestogodiãçaJ. S. otrovala je ñerku staruosam meseci sipavãi joj insek-ticid etiol u mleko.

I osam dana kasnije bilo jedramatiåno. Sedamnaestogo-diãça Beograðanka M. K. po-rodila se sama, kod kuñe, i sinaodmah bacila na obliæçu gomi-lu ãuta. Mali je imao sreñe daga posle dva sata naðu i odnesuu bolnicu. Majka se poslepokajala, ali joã nije sigurnahoñe li ga ili neñe. U Bosi-legradu je åetrdesetåetvoro-godiãça Borka Toãeva neæeý-eno dete odmah posle poroðajaudavila u lavoru vode. Istogdana, 15. jula, poåelo je i suðeçe TaçiPeriñ iz Batuãinca pored Niãa. Ovadvadesetogodiãçakiça je izmeðu 3. i 13.marta otrovala svoje dve ñerke, opet insek-ticidom. Starija je imala dve godine, amlaða åetiri meseca.

Svi upuñeni, ukýuåujuñi i MUP, slaæuse da je ovakvih sluåajeva u posledçih ãestmeseci bilo viãe nego u proteklih nekoliko

godina. Postoje i majke koje decu napusteodmah posle poroðaja, ali se ne trude daim oduzmu æivot. U Centru za zaãtitu dece

bez roditeýskog staraça u Zveåanskoj uli-ci u Beogradu, gde pored dece koja su liãe-na roditeýske brige iz drugih razloga stiæui nahoåad iz cele Jugoslavije, kaæu da je itakvih sluåajeva viãe nego ranije.

Prostim prelistavaçem dnevne ãtampe,a to potvrðuju i struåçaci, da se zakýuåitida su majke protiv svoje voýe, bar one åiji

se identitet zna, uglavnom maloletnice, ilidevojke koje su u punoletstvo tek zako-raåile.

Kako, u stvari, zapoåiçe priåa koja seovako zavrãava?

RANI TABU: "Ãesnaesta godina jeprelomna, tada se to desi veñini devojaka",kaæe dr. Svetlana Cvijanoviñ, koja veñ trigodine vodi Savetovaliãte za adolescentnu

ginekologiju pri Domu zdravýa "Savskivenac." Poåiçe se najviãe iz radoznalosti,ali i zbog æeýe da se ne zakasni u odnosu

Sedmog jula ove godine navinåanskoj deponiji naðen je leãnovoroðenåeta u plastiånoj kesi.Poãto je preko gomile ðubreta ukojoj su ga naãli sakupýaåi

ÆIVOT

UZBUÐENJE JAVNOSTI IÃTA JOÃ: Novinske priåe oodbaåenim bebama

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 5326. JUL 1997.

ZAKON: Po naãem zakonu, nameranprekid dozvoýen je samo kod trudnoñamlaðih od deset nedeýa. Neretko se deãavada mlade devojke åiji se meseåni ciklusnije ustalio ne postanu na vreme svesne

svoje trudnoñe. Neke od çih izlaz traæe uodlasku kod nadrilekara koji ñe im trud-noñu prekinuti nestruåno i ilegalno. "Otudasve viãe dece sa trajnim oãteñeçima uZveåanskoj", kaæe Vesna Tekiñ, psiholog uGradskom centru za socijalni rad. Neke odçih nemajuñi kud, najzad se poveravajuroditeýima. ("Prosto je neverovatno, alipostoje devojke koje uspevaju da do krajasakriju trudnoñu od roditeýa", kaæe VesnaToãiñ. To je uspelo i M. K., koja je odroditeýa sakrila i sam poroðaj.)

Tada obiåno nastaje, pogotovo na selu,potraga za ocem deteta i pritisak na çega

da uðe u brak. Porodica nevoýnog mla-doæeçe sa kojom je, najåeãñe, novi braånipar primoran da stanuje ponekad primasnaju na naåin koji slabije i labilnije vodi uduãevno rastrojstvo. "Svi su me pravili lu-dom", izjavila je na sudu Taça Periñ, koja je æivela u jednom ovakvom braku iznuæde, "eto im sad."

GRUBO ODBACIVANJE: Drugaåesta reakcija porodice na vest da ñe dobi-ti neplanirano unuåe je grubo odbacivaçebuduñe majke, koje ide sve do isterivaçana ulicu. Nesreñnice koje ovo snaðe åestose potucaju od nemila do nedraga, åekajuñi

trenutak kada ñe se osloboditi "uzroka"svoje nesreñe. Neæeýene bebe posle po-roðaja ostavýaju po hodnicima zgrada (ne-davno je jedna devojåica naðena na Bule-varu revolucije), u porodiliãtima (poået-kom godine je ãtampa intenzivno eksploa-tisala sluåaj devojke koja se u porodiliãteprijavila sa ukradenom zdravstvenomkçiæicom, åija je vlasnica posle imala grd-nih problema da dokaæe da nije majkanapuãtenog deteta), ili, u najgorem sluåaju, jednostavno bace u ðubre. "Da tako pos-tupe moæe uticati staçe postporoðajne psi-hoze, pogotovo kod osoba na egzistencijal-noj ivici", kaæe Vesna Tekiñ. Ukoliko sepod teretom savesti kasnije same ne jave,çihov identitet najåeãñe ostaje nepoznat."Retko se obrañaju centrima za socijalnirad, ne znajuñi da im je tamo zagarantova-na ne samo diskrecija, veñ i anonimnost,ako je potrebno", poruåuje Ljubomir Peja-koviñ, direktor Gradskog centra za socijalni rad. Naravno, ako se majka u nevoýiodluåi da svoju sudbinu preda u ruke soci- jalnom radniku, on ñe morati da kontaktirai çenu porodicu, sa zadatkom da ih ubedida ñerku i unuåe prime nazad.

"Vrlo je teãko ubediti buduñu majku daukaæe na moguñeg oca", kaæe Vesna Tekiñ."Ponekad je reå o oæeçenim ýudima,

okupýenim pedijatrima i ginekolozimakako oni objaãçavaju naåin na koji sestavýa kondom. Jednostavno su otpakova-li kondom i stavili ga na bananu. Prisutnipedijatri bili su zapaçeni, a oni stariji

samo ãto nisu pali u nesvest. Sve u svemu,ne pada im na pamet da se time bave. Semtoga, to i nije çihova radna obaveza.

Ni od roditeýa nema mnogo vajde, jeroni uglavnom ne primete da je çihova de-vojåica porasla. O tim stvarima je u porod-ici joã uvek sramota razgovarati. I ako setakav razgovor povede, vodi se uz usteza-çe i okoliãaçe, i retko se dovede do kraja.

I pored svega, mladi nisu baã potpunoneobaveãteni o kontraceptivnim sredstvi-ma. Sredstvo koje se najåeãñe preporuåuje je kondom. Problem je, meðutim, opãterasprostraçeno miãýeçe da on smaçuje

uæivaçe, zbog åega ga mnogi izbegavaju.Uzdræavaçe tokom plodnih dana menstru-alnog ciklusa kod devojaka åije se men-struacije nisu ustalile teãko je izvodýivo.Za razliku od Ãvedske, gde se posle treñemenstruacije devojkama obavezno podelekontraceptivne pilule, kod nas se prepi-sivaçe ovih hormonalnih preparata izbe-gava. Za çihovo koriãñeçe je, uz to,neophodna izvesna disciplina, osobinakoju poseduje mali broj devojaka toguzrasta.

Sve ove nedoumice i nesporazumi nakraju åesto zavrãe trudnoñom. To je prob-

lem koji se kod nas relativno lako reãavakiretaæom. Za çu devojkama starijim od16 godina nije neophodna ni dozvola rodit-eýa. Mlaðe devojke moraju o svom staçuobavestiti roditeýe. Pacijentkiçe doktorkeCvijanoviñ taj problem vrlo åesto reãavajutako ãto kod ginekologa dovedu mamu kojoj prethodno objasne da je posredi nekiåisto zdravstveni problem. Majke istinukoju im saopãti lekar åesto shvataju vrlotragiåno, åesto odbijaju da u çu poveruju,a prve reåi potom su im redovno: "Kakoñemo reñi tati?!" Na kraju se svi pomire sasudbinom, pa se kiretaæa ipak obavi. Prob-lem je ãto çu dobar deo devojaka, u skladusa kod nas vladajuñim trendom, shvati kaokontraceptivno sredstvo, ãto ovaj nimalobezazlen zahvat, åije ponavýaçe moæeozbiýno da ugrozi zdravýe i reproduktivnusposobnost æene, nije. Moæda je najdras-tiåniji primer åetrnaestogodiãçe devojåicekoja se kiretaæi podvrgla veñ tri puta."Pogubnost takvog ponaãaça im ne moguobjasniti ni çihove majke, odeýeça zaprekid trudnoñe su prepuna æena sredçihgodina koje su doãle na ko zna koju poredu kiretaæu", kaæe dr Cvijanoviñ. Pri sve-

mu tome je prva briga æena da od ovih ne-prijatnih saznaça saåuvaju oca porodice,koji obiåno ima vaænijih problema.

Letovanjau Gråkoj, Bugarskoj,Crnogorsko primorjeBudva - Vila Suzana

Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije

redovne linije:Hercegnovi, ZagrebLjubljana i Koper

viziranje pasoãa

telefoni:036-661-035 (Vrnjaåka Banja)

011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)

ponekad je lom veñ nastao kad je åovekobaveãten da ñe postati otac, ponekad nisama majka nije sigurna ko je taj." Ukoli-ko nema gde, a najåeãñe nema, trudnica sesmeãta u Materinski dom, koji je sastavni

deo Centra u Zveåanskoj. U çemu uvekima mesta i tu ñe joj biti pruæena potpunanega i zaãtita sve dok dete ne napuni god-inu dana, ili dok joj se ne omoguñi da æivotnastavi samostalno. Åesto i ovde ima"privremenog" napuãtaça deteta ("Porodi-ca åesto kaæe: ona moæe nazad, ali detene", kaæe Vesna Toãiñ), jer se obaveza ma-terinstva ne moæe nametnuti maloletnicibez sopstvenih prihoda. Roditeý najåeãñeni sam nije siguran da li æeli da se brine odetetu ili ne. Ako neñkaçe potrajepredugo, Centar pokreñe postupak zaliãavaçe roditeýskih prava i dete daýe ras-

te pod starateýstvom socijalnih radnika, udomu, ako nema sreñe da na vreme budeusvojeno.

"Pogreãno je o tim ýudima razmiãýatikao o nekakvim monstrumima", kaæe Ves-na Toãiñ, "jer oni uglavnom nisu u staçuda se brinu o deci. Ne moæemo mi malolet-noj majci bez stana i posla udarati naemocije. I ako ostvari pravo na socijalnupomoñ, dobijañe je sa godinu danazakaãçeça." Ako niãta drugo, bar nisu os-udili svoj neæeýeni porod na smrt u plas-tiånoj kesi. ■

ZORAN B. NIKOLIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


54 VREME ■ 26. JUL 1997.

stanari, çihovi poznanici i poãtari. Sada suse stvari bitno promenile. Svi koji u samo-stalnom aranæmanu æele da odu u Gråkumorañe da odigraju jednu od uloga u pred-

stavi pod nazivom "Red u Perside Milenk-oviñ 9". Gråka ambasada je u februaru ovegodine iznajmila vilu na pomenutoj adresii tako uåinila da stanovnici ovog kraja zab-orave ãta znaåi reå mir.

Odeýeçe za izdavaçe viza radi 12 hdnevno i izda ih oko 2500, a svakodnevnose skupi oko 1500 graðana iz svih krajevazemýe. Buduñi da smo narod koji krasi"dobra organizacija" i koji crpi energiju izåekaça po redovima, prizor koji se moæe

videti ispred ambasade je oåekivan.Deset sati uveåe, prohladno vreme

prañeno jednom od "uobiåajenih" julskihkiãa: ne baã idealno vreme za ãetçu i ro-mantiåni provod noñu pod vedrim nebom.Meðutim, voðeni izrekom "ãto se mora,nije teãko", stotiçak "åekaåa" obrazovalo

je red tridesetak metara niæe od konzulata.Poãto ambasada radi od 9 sati, åini se malonelogiånim da ovi ýudi doðu 12 sati ranije,ali ako se zna da ñe u toku noñi pristiñi joãnajmaçe 1000 ýudi, osmesi na çihovimlicima su opravdani. Razoåaraçe je usledi-lo kad je milicioner, koji åuva red i deliobaveãteça, saopãtio da ñe svi koji veåerasåekaju dobiti vize u petak, u najboýemsluåaju.

U æeýi da se spreåi preprodaja mesta,sistem izdavaçagråkih viza je pro-meçen. Raniji na-

åin je omoguñavaopreprodavcima daprvih deset pozici- ja prodaju i za 100DM. Od 10. do 50.mesta tarifa je 50DM, a od 50. do100. pozicije 25DM. Transakcijapoåiçe oko sedamsati: ili ñe se pojav-iti namerni kupackoji ñe pitati koprodaje mesto, iliñe ýubazni deåkonekome na zaåeýukolone postaviti pi-taçe: "Ukoliko neæelite da åekate uredu, a nije vammnogo da date 50maraka, ustupiñuvam svoje mestona samom poåetkureda." Ova ýuba-znost moæe se pri-pisati mlaðim pre-

prodavcima (ães-nestogodiãçaci-ma), dok ovi stariji

(od dvadeset pa nadaýe) preferirajugrubýe manire i nisu baã popularni i do-brodoãli. Ali i jedni i drugi su ostali bezposla uvoðeçem novog sistema koji pot-pomaæu naãi momci u plavom. Sada se

izmeðu 1 i 4 ujutru pojavi lice iz milicijekoje poziva po desetak "veselih turista" ukuñicu smeãtenu ispred konzulata. Obiånoneko iz reda napravi interni spisak koji sepreda milicioneru kad doðe. U çihovojkuñici upisuju se ime i broj pasoãa u fa-moznu plavu kçigu. Ti podaci se dostaveu ambasadu i ujutru se dele formulari samoýudima koji su upisani u kçigu. Vremeutroãeno za åekaçe moæe se i korisnoiskoristiti. Neki odluåe da ponesu kçigu, aveñini je interesantnije upoznavaçe sa ko-mãijama u redu i raspravýaçe o svim mo-guñim temama, jer bar vremena imaju na

pretek.Marija, Goran i Nemaça naãli su se togponedeýka oko deset sati uveåe na startnojpoziciji. Na pitaçe zaãto su doãli takorano, Marija objaãçava: "Goran i ja smoveñ dobili vize i sada pravimo Nemaçidruãtvo. Kad smo mi vadili vize, doãli smooko 23.30 i na prvom internom spisku bilitek 278, a u plavu kçigu smo bili upisani u6.30. Pouåeni naãim iskustvom sada smodoãli ranije."

"Nije loãe ovde", dodaje Goran, "moguda se sklope nova poznastva, da se åujurazne priåe. Klopu ponesemo od kuñe, a i

ovde jedan åiåica prodaje dobre bureke,moæe se kupiti i sok za pet dinara, limenkapiva je osam, a kafa je tri dinara. Ukolikomoraã da izaðeã iz reda, komãije ñe ti sig-urno saåuvati mesto, solidarnost je na vi-sokom nivou". Stariji gospodin sa krajareda komentariãe: "Ko nam je kriv, umestoda odemo u Tursku ili u Tunis bez ovih re-dova i maltretiraça, mi navalili u Gråku."

Branko Borisavýeviñ, predsednik age-ncije "Kontiki", za "Vreme" izjavýuje:"Gråka je aktuelna i ove godine, ali u pore-ðeçu sa proãlom godinom interesovaçe je opalo. Turska je ove godine prvi put iza-zvala veñe interesovaçe. Tunis je, takoðe,veoma privlaåan i zato ãto za ovu zemýunije potrebna viza."

Stanovnici Seçaka su na svojoj koæiosetili otvaraçe ambasade, neki pozitivno,a neki negativno. Rastko, Bogdan i Neboj-ãa su klinci iz kraja koji su ostali bez "pos-la" uvoðeçem novog naåina viziraça.Rastko nam objaãçava kako su doãli naideju da prodaju mesto: "Videli smo ãta sedeãava i odluåili smo da stanemo u red.Zaraditi 100 DM za jedno veåe je mnogo.Od zaraðenih para kupili smo novu garder-

obu, iãli na more. Naãi roditeýi su znali, jasam za åetiri veåeri mogao da zaradimplatu moje mame. Mi smo uvek bili ýuba-

Noñno åekaçe za dnevno kupaçe

Samo najjaåi o(p)stajuSistem izdavaça gråkih viza je promeçen; ono ãto je ostaloisto jesu nevoýe onih koji æele da doðu do çih

Ulica Perside Milenkoviñ na Seça-ku do ovog leta vaæila je za mirnui tihu. Njome su prolazili samo

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 5526. JUL 1997.

Krstareça

"Jadran" na Egeju

enior meðu jedreçacima 64-godiãçi ãkolski brod "Bar-

kantina" prvi put posle deceniju ipo isplovio je na otvoreno more,u posetu stranoj luci. "Za takvaputovaça ranije smo se pripre-mali po ãest meseci", kaæu veter-ani, od kojih su neki sa "Jadranom" i po 15-20 godina. Ovogaputa imali su svega dvadesetak dana za pripremu, ãmirgluumesto polir-paste za mesing, samo suvu krpu za mahagonij na

komandnom mostu... ali puno voýe i pomoñ starih majstorakoji znaju kako ãkripi koja katarka, i koji su se ponudili – beznaknade – da pomognu pripreme za meðunarodno uskrsnuñe"Jadrana".

Na put su krenuli sa dve kante, jednom bocom "Åarlija",bez sunðera. "Posteýinom smo ga polirali", govore i pokazujuizlomýene nokte. Nema ni crvenog tepiha, bez kojeg brod nika-da nije uplovýavao u posetu, 933 kvadratna metra jedara starasu 15-ak godina, svojevremeno je bilo teãko obnoviti ikonope...

A u Pireju spreman doåek, nema kaãçeça. "Na vesla bis-mo ga izvukli", ali nije trebalo. Kaæu, i ne primeñuju da i çimasmetaju uãi dok nekolicini stranih turista na kakvom-takvomengleskom objaãçavaju kako se to radi: spuste se åamci, pa

veslaj i vuci brod. Ili, kako se na ruke diæe sidro: åetvorica nanajviãoj soãki, 37 metara, ãestorica na sredçoj, osmorica na

doçoj, ali moraã da paziã da ti je teæiãte napred... A kad sepeçeã po konopima, ne gledajnoge, ruka je vaæna. Trebaãezdesetak ýudi da ga plovi.

Smotanih jedara, u izolo-vanom ñoãku ogromne pire-

jske luke koji su mogli da naðu samo oni koji taåno znaju kudidu, "Jadran" i çegova posada su nezasluæeno ostali bez paæçepublike kakvu zavreðuju. Oni kojima je to

posao ukazivali su da je zvaniåni deo prijateýske posete biovrlo uspeãan, da su Grci bili sjajni domañini, i da je velika stvarto ãto se jedan brod Ratne mornarice VJ prvi put vezao u stra-noj luci.

Neki pitomci Vojne akademije RM koja je – privremeno,nadaju se smeãtena u Beogradu poloæili su ispit iz astronomskenavigacije, drugi su prvi put u opãte izaãli na otvoreno more, averovatno i u stranu zemýu, treñi su se suoåili sa sopstvenimseñaçima na neke druge plovidbe. Ipak, 130 "panonskih" i os-talih mornara i pitomaca dokazali su, pre svega sebi, a onda idrugima, da – mogu, i oni i "Jadran".

Dirýivi, ponosni "rubni pozdrav nalevo" sa katarki, u lucimeðu ogromnim gråkim trajektima, i orahova ýuska koja hoñeu svet napustila je Pirej.

ONI su svoj deo posla obavili. Sve drugo je politika. ■SONJA SEIZOVA

S

V U K

M A R K O V I Ñ

GRÅKE VIZE: Celonoñni red

zni. Deãavalo nam se da åovek doðe uve-åe, ostavi nam 20 DM kapare da mu doujutru saåuvamo mesto, ostatak novca namdaju ujutru. Neki naãi ortaci kupuju na"kvantaãu" limenke za 3,5 dinara, a prodaju ih za 7, ali mi neñemo da im uzimamohleb, smisliñemo neki novi naåin da do-ðemo do novca.

Da nije bilo ovih starijih, koji su naminaåe uzimali i reket, moæda bismo joãradili. Prodavali smo samo po jedno mesto

na dan. Ovi iz milicije su rekli da nas neñedirati, ali stariji su prodavali i po deset

mesta dnevno, bili su grubi sa ýudima i etoãta se desilo.

Veñina stanovnika Seçaka susreñe sesa raznim problemima zbog ovog konzula-ta. Åitavu noñ sluãaju æamor i buku sa ul-ice, a veliki problem je nedostatak WC-a:malo maçe nuæde vrãe se po okolnimdvoriãtima, a one malo veñe u obliæçemparku, koji je nekada vaæio za jedan od na- jåistijih u Beogradu, a sad zbog raznih ot-padaka viãe liåi na okolinu buvýaka. Iako

je organizovan parking, svi automobili nemogu da stanu, tako da su sve okolne ulice

zakråene. Iz MZ Seçak-Topåidersko brdoslali su i zvaniåan dopis Ministarstvuspoýnih poslova da se ovo konzularnoodeýeçe izmesti, ali je çihov zahtevodbijen.

Moæda bi ovi ýubiteýi gråkog mora isunca mogli malo da se podsete Ãantiñevihstihova " Ostajte ovdje..." ili, ako su baãzapeli da idu, a ne åeka im se u redu, mog-li bi nekako da doðu do hrvatskog ili slov-enaåkog dræavýanstva, jer naãim susedima

vize za Gråku nisu potrebne. ■BILJANA RISTANIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.5 6

Udæbenik primeçenog mazohizma

Prezirem se –dakle jesamAko o sebi mislite sve najgore, kçiga "Kako upropastiti sopstveniæivot" ñe vam ponuditi pregrãt dokaza da ste – u pravu...

i bez odgovarajuñe nauåne aparature neznaåi da mnogi od nas nisu postigli vrlozapaæene rezultate na usavrãavaçu vlas-tite mizerije...

NEGATIVNO MIÃLJENJE: Tajna"ideologije" ove kçige krije se u naslovu

jednog od poglavýa: "snaga NegativnogMiãýeça". Evo i definicije istog: "Nega-tivno Miãýeçe je sposobnost da pokvaritesvaku lepu maãtariju – npr. ako vam sesluåajno dogodi da zamiãýate 'kuñicu u

cveñu', vi odmah vidite kako dolaze bul-doæeri i kuñu ruãe, a ruæe oko kuñe obol-evaju od biýnih vaãi. To je sposobnost daæivot dosledno vidite sa mraåne strane i dasvoje brige nikada ne ostavite pred vrati-ma, iako od toga nemate nikakve koristi".Naravno, Negativno Miãýeçe se ispoýa-va na bezbroj naåina; ova kçiga je pos-veñena onom najosetýivijem – veæbaçuemotivnog mazohizma kroz percepcijusvoje liånosti kao bezvredne krpe. Ra-zume se da u paketu s tim ide i idealizaci-

ja ostatka åoveåanstva, ýudi s kojima sesusreñete, a ne uspevate s çima da us-postavite pravi kontakt zbog zazora i stra-ha, åesto obostranog, a uvek nepotrebnog ibesmislenog.

Greenburg i Jacobs su podelili svojerazmatraçe (samo)kreiraça mizerije u nizkratkih poglavýa; çihovi naslovi su reåiti:

se sledeñim dijalogom oca i sina: "Oåe, ãta je to 'æaýeçe'"? Otac uzdahnu: "Pa, sine,åudna stvar u vezi sa æaýeçem je da jeboýe æaliti zbog neåega ãto si uåinio, negoza neåim ãto nisi uåinio".

Mudre reåi iskusnog åoveka, izvansumçe. Vreme – koje je svakom æivomstvoru ograniåeno i odreðeno – ima nepri-

jatnu naviku da neprestano protiåe, i ãto jeåovek stariji, to je veña kolekcija çegovih

promaãaja i propusta. Hm, biñe da je toneminovno, jer se joã nije rodio majåin sin(ili kñer) koji je uspeo u svemu åega sepoduhvatio; problem je, meðutim, u tomeãto su ýudi skloni tome da ne uåine mnogestvari koje bi baã i mogli, i koje se kasnijene mogu ispraviti ili nadoknaditi.

Amerikanci Dan Greenburg (koji jenapisao "Kako biti jevrejska majka") i

Marcia Jacobs ("Koja nije nikada napisalaniãta", kako stoji ispod naslova) napisalisu kçigu "Kako upropastiti sopstveni æiv-ot" – u doslovnom, i najadekvatnijem pre-vodu "Kako uåiniti sebe mizernim" – kaopriruånik za samousavrãavaçe onih kojeçihovi strahovi i kompleksi spreåavaju dauåine neãto od svog æivota. Kçiga se po-

javila u srpskom prevodu 1990, a nedavno je objavýeno i "drugo, zaslaðeno izdaçe"u prevodu Vere Varadi i izdaçu "Male ve-like kçige" iz Novog Sada. Podnaslovkçige govori sve o çenom sadræaju:"Nauåne metode za postizaçe totalneliåne mizerije"! To ñe reñi da su çeni au-tori sistematizovali rasuto znaçe i sti-hijsku praksu svih nas – a sigurno nas imakoja milijarda, i åinimo mizernu veñinu

åoveåanstva – koji smo do sada nesistem-atski upropaãtavali sopstveni æivot.Doduãe, åiçenica da smo radili amaterski

K ultna ploåa "Locust abortion tech-nician" najuvrnutijeg ameriåkogrok benda Butthole surfers otvara

UZORCI SAMODEGRADIRAJUÑIH PORUKA

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 5 726. JUL 1997.

"Osnove samotorture", "Zaãto da budetemizerni?", "Veæbaçe anksioznosti", "Op-timalni uslovi za cmizdreçe", "Sedamna-est baziånih pesimistiåkih filozofija", itako daýe, i tako dubýe... Razume se, au-torski dvojac se ne zadræava na pukomteoretisaçu, veñ nudi niz konkretnih prak-tiånih uputstava glede uniãtavaça lepote ismisla sopstvenog postojaça na svetu:"kako da postanete mizerni zbog proãlos-ti", "kako da postanete mizerni zbogsadaãçosti", "kako da postanete mizernizbog buduñnosti"... moæe i ovako: "kakoda postanete mizerni ako ste bogati\akoniste bogati, ako ste lepi\ako niste lepi, akoste poznati\ako niste poznati"... Ne postojistaçe ili situacija u kojoj åovek sklon au-todegradaciji neñe pronañi razlog da budeneuteãan i nesreñan, oåajan i jadan!

SOLO MIZERIJA: Milan Kundera je, onomad, pisao o "nepodnoãýivoj lakoñipostojaça" i izazovnoj koliko i optereñu-

juñoj åiçenici da je svaki trenutak naãih

æivota, u osnovi, izbor izmeðu razliåitihopcija. Sloboda da se neãto uåini, da sestvari promene, priliåno je optereñujuña za

ýude vaspitavane tako da ne traæe i neoåekuju niãta od vlastitog æivota (osim daãto bræe, bezbolnije i neprimetnije proðe),i dodatno izbombardovane svim naizgledsitnim ranama koje su im u meðuvremenuzadali drugi ýudi, inaåe niãta maçe ubije-ni u pojam... Sistematsko samopreziraçe

je, zato, pouzdan i razorno efikasan naåinda se zarotirate u zaåaranom krugu loãebeskonaånosti vlastite mizerije i odbacitesvaki eventualni izazov: ako vam se ukaæeprilika za dobar posao, postoji hiýadunaåina da ubedite sebe da mu niste dorasli;ako vam se neko sviða, imate bezbrojputeva da mu to ne stavite do znaça, po-lazeñi od, oh, tako logiåne pretpostavke dañete ispasti budala, jer – zaãto bi se ikozainteresovao za takvu fiziåku, moralnu imentalnu nakazu kakvi ste vi u vlastitimoåima?! S obzirom na to da i vaã nesuðenipartner moæda na isti naåin posmatra svojuliånost – u kojoj vi vidite toliko vrlina –imate velike ãanse da ne uåinite apsolutno

niãta osim da se dubýe ukopate u glib sa-moproizvedene i briæýivo negovane miz-erije, koju ste uvek spremni da potkrepite

nizom "argumenata"... U meðu-vremenu moæete da åitatekçige i gledate filmove olepim, pametnim, odvaænim i nasvaki drugi naåin superiornim

ýudima koji nemaju vaãe miz-erne probleme, i tako svojumizeriju uåinite joã transparent-nijom. Ionako nikada neñetesaznati da i On\Ona u tom tre-nutku åini to isto!

ODBACI ME: Vaæan deosamouniãtavaça na nauånojbazi jeste izgradça odgovara-

juñeg imidæa; autori ga nazivaju"odbaci me" imidæ. Reå je odelu istoimene tehnike socijal-nog samouniãteça, a deli se na"odbaci me" poloæaj tela, "od-baci me" ton govora itd., a sve usvrhu odbijaça svakoga ko bida vam se pribliæi i uðe u vaãmali mizerni svet: treba gasvojim stavom odmah upozoritida ne prilazi, jer na i u vamanema niåega ãto bi iko norma-lan poæeleo da naðe... akoOn\Ona misli drugaåije, utolikogore po Njega\Nju – veñ ñete sevi poletno potruditi da demantu-

jete moguñe simpatije. Okreni-obrni, tehnike samoprezira koje

ogroman broj ýudi koristi i sva-kom pogodnom trenutku svogæivota – a ãto je momenat po-tencijalno lepãi, to je slaðe çe-

govo ruiniraçe u zametku! – predstavýajusvojevrstan Marfijev zakon za svakod-nevnu upotrebu: "Ako stvari mogu dakrenu loãe, one ñe krenuti loãe", rezonujesvaki samouniãtiteý dostojan tog naziva.

Dan Greenburg i Marcia Jacobs demon-striraju zahvalnoj mazohistiåkoj publicirazne tehnike Negativnog Miãýeça u sva-kodnevnom æivotu: ãta sve moæe krenutipo zlu ako telefonirate, odazovete se pozi-vu na æurku, otputujete nekuda, kako daizbegnete "sudar", kako da ga upropastiteako do çega, vaãom nesmotrenoãñu,nekako ipak doðe...

Pisana u ironiånom kýuåu i urnebesnoduhovita, kçiga "Kako upropastiti sop-stveni æivot" moæda je jedini pravi pr-iruånik za izbegavaçe opisanih tehnikasistematskog samouniãtavaça. Njeni åi-taoci se dele na one koji su se u çoj pre-poznali i one koji laæu da nisu... Ãto semene tiåe, sve je to O. K., jedino mi nije,doðavola, jasno gde sam to upoznao ovo

dvoje simpatiånih ýudi, i odakle znajutako mnogo o meni?! ■TEOFIL PANÅIÑ

MOGUÑI ÆENSKI ODGOVORI NA PREDLOG ZA "SUDAR":Predvidite jednu ili viãe gornjih reakcija pre nego ãto telefonirate Potencijalnom æenskom odbacivaåu

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.5 8

zivom Mir, åije je jezgro (core) lansirano20. februara 1986. Mir ima ãest vrata zaspajaçe sa drugim kosmiåkim letelicama idodatnim modulima kojima se trajno pov-eñava korisna zapremina stanice, po-

boýãane kabine za rad i odmor, moñne so-larne panele za napajaçe energijom i znat-no usavrãene istraæivaåke instrumente iprateñu opremu. Jezgro Mira, teãko oko 21tonu, dugaåko oko 13 i ãiroko 4 metra,podeýeno je na radni i æivotni prostor. Ustambenoj sekciji svaki ålan posade imasvoju sopstvenu kabinu sa stolicom ivreñom za spavaçe, a tu su i “kupatilce”sa pravim tuãem i skromna kuhiçica. Rad-na zona predstavýa mesto odakle se os-matra i kontroliãe åitav kompleks. Sveprostorije predviðene za boravak ýudimaksimalno su “humanizovane”: podovi

su ravni i zastrti tepihom, zidovi zraåepastelnim bojama, a tavanice su difuznoosvetýene. Marta 1987. godine Rusi sustanici pripojili prvi modul, astrofiziåkuopservatoriju Kvant 1, teãku 20 tona, tekmalo maçu od jezgra, åime je “useýivi”prostor kompleksa skoro udvostruåen. Sle-deñi modul Kvant 2, lansiran februara1990, opremýen je instrumentima zabiotehnoloãka istraæivaça kao i vazduãn-om bravom za izlazak u “ãetçu” (kosmo-som, naravno). Mesec dana kasnijeprikaåen je i Kvant 3, tehnoloãki modulpoznat pod nazivom Kristall, nameçen

proizvodçi i testiraçu poluprovodniåkihmaterijala koje je nemoguñe napraviti naZemýi. Od ostale opreme tu je i mala bot-aniåka baãta nameçena ispitivaçu biýaka,kao i vrata za spajaçe Mira sa ruskim ãat-lom Buran (danas ova vrata koristi ameriå-ki Space Shuttle, poãto se projekat Buranumeðuvremenu zaglavio). Modul Spektr,opremýen ureðajima za izuåavaçe atmos-fere i povrãine Zemýe, stigao je 1995.Kada se na stanici nalaze ameriåki astro-nauti, Spektr je çihova ekskluzivna rezi-dencija. Posledçi je, 1996. godine,prikaåen modul Priroda, natovaren ak-tivnim i pasivnim radio-instrumentima isenzorima, razliåitim tipovima spektorm-era za mereçe debýine ozonskog omotaåai koncentracije aerosola. Danaãçi komple-ks orbitalne stanice Mir viãe je nego impo-zantan – to je pravi mali soliter na oko 400km visine iznad Zemýe koji se povremenoproãiruje brodovima za transport robe i as-tronauta (ruski Soyuz i bespilotni teretçak Progress, kao i ameriåki Space Shuttle).

PRVA POSADA: Godinama je Mirfunkcionisao skoro savrãeno, bez veñihproblema. Prva posada (astronauti Kizim i

Solovyev) kao od ãale je provela 53 dana ukosmosu podeãavajuñi opremu i dovodeñistanicu u red. Onda su posade poåele da se

DOK JE JOÃ BILA ÅITAVA: Orbitalna stanica "Mir" sa ålanovima posade

(Tsibliev, Lazutkin i Foale, odozgo nadole)Istraæivaçe svemira

Karambol u orbitiO ruskoj stanici Mir godinama se nije åulo baã niãta, sve dokposadu broj 23 nije zadesila gomila pehova

lagano gubila visinu, da bi jula 1979.nekontrolisano uletela u atmosferu. Odovog dogaðaja dokoni novinari napravilisu spektakl pod geslom “Skylab pada pra-vo u vaãe dvoriãte”, rudarski ãlemovikojim ste se “provereno” mogli zaãtititi odkrhotina raspadnute letelice prodavali su sekao alva. Ostaci Skylaba, na sreñu, uglavn-om su buñnuli u Indijski okean, a nekolikoparåiña pronaðeno je u slabo naseýenimpodruåjima jugozapadne Australije.

DEO ISTORIJE: U meðuvremenu,Rusi su straãno napredovali i u periodu od1974. do 1982. lansirali svoje prve uspeãne

orbitalne stanice. Salyut 3 i Salyut 5 bili sukonstruisani za potrebe vojske, tako da se oçima zna relativno malo. Prva prava orbit-alna stanica nameçena civilnoj upotrebibila je Salyut 4, ali su se Rusi proåuli tekpo Salyutu 6, koji je postavýen u orbitu1977. Na çemu su kosmonauti proveliskoro dve pune godine (676 dana), prostose utrkujuñi u duæini neprekidnog boravkau kosmosu. Tri meseca pre nego ãto ñe1982. ispraæçeni Salyut 6 sagoreti u at-mosferi, lansirana je i posledça orbitalnastanica iz ove serije – Salyut 7, na kojoj je1984. jedna ekipa astronauta boravila re-

kordnih 237 dana.Sve ove orbitalne stanice odavno sudeo istorije. Izuzev posledçe, pod na-

i napravi istorijski krug oko Zemýine ku-gle, åoveåanstvo je prosto opsednuto æeý-om da u svemiru ostane ãto duæe. Desetgodina posle prvog leta åoveka u kosmos,Rusi ãaýu u orbitu Salyut 1, devet tonateãku orbitalnu stanicu, åije je lansiraçebilo klasiåni “podbaåaj”. Letelica nijemogla da dostigne potrebnu visinu, tako da je nakon ãest meseci uãla u guãñe slojeveatmosfere i izgorela. Onda je usledila joã jedna havarija, jer se Salyut 2 raspao

tokom lansiraça. “Kad mogu Rusi, mo-æemo i mi”, verovali su Amerikanci, kojisu se 1972. godine po ãesti put spustili naMesec i tako euforiåno okonåali ciklus Apollo. Iz ovog programa preostale su imrakete–nosaåi (Saturn V ), komandni iservisni moduli, kao i velika koliåinapouzdane opreme koju su iskoristili da bi1973. godine lansirali åuveni Skylab, am-biciozno zamiãýenu orbitalnu stanicu kojase od samog poåetka suoåila sa problemi-ma. Na Skylabu su boravile samo triposade, u ukupnom trajaçu od 171 dan,pri åemu su prve dve uglavnom popravý-

ale masivna oãteñeça nastala tokom pole-taça. Napuãtena stanica je zatim viãe odpet godina beskorisno plutala kosmosom i

Joã od 1961. godine, kada je Gagarin,noãen svojim Vostokom 1, uspeo daprovede devedeset minuta u kosmosu

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 5 926. JUL 1997.

redovno smeçuju, ostajuñi u orbiti sveduæe, da bi 1987. godine Romanenko post-avio novi rekord u duæini boravka åovekau kosmosu (326 dana). Usledio je periodrelativno smaçenog interesovaça laiåkepublike za funkcionisaçe Mira, nauånicisu mogli da se na miru posvete svojim is-traæivaçima, kosmonauti su dokonoudarali recke po zidovima stanice odbro-

javajuñi dane do povratka kuñi. U meðu-vremenu je pao Berlinski zid i propaoSSSR, ali je Mir, bar onaj u kosmosu, os-tao åitav. Nakon pada gvozdene zavese, zaprojekat orbitalnih stanica poåeli su da seinteresuju i Amerikanci kojima je brzopostalo jasno da ñe im trebati decenije dastignu Ruse u tehnici pravýeça i ispiti-vaçu orbitalnih kolonija. “Ima li nekoprazno mesto gore kod vas?”, pitao je nekidirektor NASE . Nadleæni bañuãka nijesmogao snage da kaæe odluåno çet novomsvetskom poretku i... tako sada na MiruRusi redovno dosaðuju Amerikancima,Amerikanci povremeno dosaðuju Rusima,a Amerikanci i Rusi svima ostalima, kaoãto je i red... Sve bi teklo u duhu “bratstva i jedinstva” da se jedna malerozna eks-pedicija nije “pobrinula” da dospe na prvenovinske stupce.

U to vreme na Miru se nalazila posadabroj 23 koju su saåiçavali Vasili Tsibliev(komandir) i Aleksandr Lazutkin (inæeçerleta). Tsibliev (43) je vrhunski istreniranastronaut, sa viãe od 1600 åasova leta navojnim avionima i 200 dana prethodnogboravka u kosmosu (bio je voða rusko-

francuske posade tokom 1993. godine). Lazutkin (39) je novajlija, çemu je ovo tekprvi let, iako se za kosmonauta sprema joã

od 1992. godine. Rusi su na Mir doleteli joã u februaru da bi im se u maju prikýuåioAmerikanac Mike Foale (40), provereniastronaut sa viãe od 640 åasova boravka usvemiru. Foale je bio ålan prve posadeSpace Shuttlea koja se spojila sa Mirom.

SUDAR: Taman je poåeo da sviñe 25. jun kada su astronauti izvestili kontroluleta da je teretçak Progress M-34 pun

smeña izbaåenog sa stanice, za vremerutinskog testa ruåne kontrole pristajaça

letelice na Mir, udario u solarni panel uneposrednoj blizini modula Spektr. Tsib-liev, koji se u trenutku nesreñe nalazio zakomandama, kaæe da je Progress doleteoprebrzo i da ga je bilo nemoguñe zaustavi-

ti. Pritisak u stanici poåeo je brzo da pada –bilo je oåigledno da je Spektr probuãen pase pristupilo çegovoj hermetizaciji iizolaciji od ostalog dela letelice. Pola åasakasnije pritisak na Miru konaåno se stabili-zovao na 675 milimetara æivinog stuba,dovoýno da astronautima poåne da zuji uuãima, a zatim poåeo lagano da raste douobiåajenih 750. Instrumenti su pokazivalida je ovakva akcija bila neophodna poãto je pritisak u Spektru ubrzo pao na nulu.Najnesreñniji je, svakako, bio Foalekoji seoseñao kao da mu je kamion uleteo pravo uspavañu sobu – ostao je bez skoro svih

liånih stvari, kompletnu nauånu opremu NASE koja je ostala zarobýena u Spektru ida ne pomiçemo. Evo ãta sirotan traæi damu otadæbina hitno poãaýe: sanduåe zaprvu pomoñ, patike za treninig, ekspan-dere, Phillips maãinicu za brijaçe, åetkicui tri paste za zube, laptop kompjuter, ãtam-paå i joã neke drangulije.

Iako su rezerve hrane, vode i vazduhakao i Soyuz kojim se posada moæe po po-trebi hitno evakuisati sa Mira ostali netak-nuti, posledice sudara ipak su bile ozbiýne.Zbog oãteñeça solarnih panela i Spektrakoji predstavýaju glavne generatore za åi-

tav sistem, na Miru su uvedene restrikcijeelektriåne energije: iskýuåeni su moduli

POSLEDICE INCIDENTA: Oãteñeni solarni panel i probuãeni modul "Spektr"

Koreogra†ja i improvizacijaUoåýiva je razlika u publicitetu koji nesreñnim dogaðajima daju ruska i ameriåka stra-

na. Amerikanci su relativno skoro imali katastrofu koja je odnela sedam ýudskih æivota(eksplozija Challengera, 1986). Sve çihove misije sada se planiraju mnogo briæýivije, doposledçeg detaýa, a na najmaçu moguñnost ugroæavaça bezbednosti astronautapokreñe se sloæeni mehanizam procene rizika i eventualnog spasavça. NASA je, osimtoga, uvek bila civilna agencija koja æivi od publiciteta i para poreskih obveznika koji æeleda znaju kako se taj novac troãi. Rusi imaju tu nesreñu da ni dan-danas ne znaju taåno gdeprestaje vojna a poåiçe civilna nadleænost, mnogi detaýi veåno ostaju skriveni od oåiju

javnosti. Iako señaçe na posledçu rusku kosmiåku tragediju polako bledi (dekompresijakabine prilikom sletaça usmrtila je tri astronauta Soyuza 11, 1971), brojni incidenti na

Miru kao i propast letelice Mars ‘96 govore da je ceo ruski kosmiåki program u dubokojkrizi – krizi povereça u sopstvene kvalitete. Stoiåki primajuñi svoje neuspehe, Rusi idaýe tvrde da kako su oni u kosmosu 11 godina u kontinuitetu. Ovo iskustvo im, verovat-no, omoguñava da neoåekivane situacije reãavaju kombinacijom improvizacije i dobrogtreninga. Za razliku od ameriåke sitniåavo isplanirane i bombastiåno proprañene SpaceShuttle koreografije, ruski letovi i daýe se oslaçaju na miãiñe i zdrav razum. Iako su Rusiod svojih astronauta napravili æive legende, na dan kada je Mir ostao bez struje, nijedanTV urednik nije naãao za shodno da ovo objavi kao udarnu vest, a kamoli da prekine pro-gram (“Pa ãta ako je neko malo oãtetio stanicu? Jel’ neko umro? Nije!”)? NASA, ipak,brine. U junu 1998. godine treba da poåne izgradça meðunarodne orbitalne stanice, na-

jveñe do sada, u kojoj ñe uåestvovati 16 zemaýa, a prvi potez treba da povuku baã Rusi.Vladimir Solovyov, ãef ruske kontrole leta, tvrdi da se sve odvija po planu: “Taåno je dasmo imali teãkoñe. Ali to ne znaåi da smo izgubili svoj prestiæ. Naãa sposobnost da sesuoåimo sa teãkoñama i uspeãno ih prevaziðemo åini taj prestiæ joã veñim".

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.6 0

KOMPOZICIJA: Jedna zamiãljena.... ... i jedna realizovana konfiguracija

Kvant 2 i Kristall, podsistem za reciklaæuurina i ugýen-dioksida, a umesto çih ak-tivirani su pasivni sistemi koji ne rade nastruju. Da bi se nadomestio nedostatak ele-ktrike koji povremeno dostiæe i åitavih 50odsto potreba, poåele su hitne pripreme zanajnuænije popravke. U tu svrhu je sa Ze-mýe 5. jula lansiran Progress M-35 koji jena Mir dovezao potrebnu opremu irezervne delove, meðu çima i specijalni“taçir” sa pletenicom od 22 kabla koji tre-ba da premosti upropaãñeni Spektr i po-

veæe tri neoãteñena solarna panela sa aku-mulatorima u jezgru. Taman kada su sepripreme ruskih astronauta za izlazak uprazan prostor, predviðen za 14. jul, privo-dile uspeãnom kraju, tokom rutinske med-icinske kontrole (13. jula) detektovana je jaka aritmija kod Tsiblieva koja je nateralakontrolu leta da odloæi åitavu operaciju naneodreðeno vreme. Iskusni Rus nije mo-gao da izdræi iscrpýenost, permanentnistres i nesanicu protiv koje se borio pilula-ma, srce ga je “otkucalo” tako da je iãåeki-vana intervencija morala da bude odloæe-na. NASA je u to vreme razmatrala mo-guñnost da Foale, koji veñ ima jednoiskustvo sa lebdeçem u vakuumu, zamenirashodovanogTsiblieva tokom popravke, aonda je usledio novi peh.

"KVRC": U kasno popodne, 17. jula,kabl u modulu Kristall kojim se brodskomkompjuteru dostavýaju podaci sa senzora zabrzinu i orijentaciju Mira, sluåajno je iz-vuåen iz ãtekera. Ko je gledao “Odiseju usvemiru” sigurno se seña kako je David Boumen iskýuåio Halla 9000, kompjuterkoji se “malo” pokvario i pobio posadu: dok Dave odãraf ýuje memorijske blokove, Hall

prvo traæi objaãçeçe (“ Just what do youthink you are doing, Dave?”), da bi zatimpoåeo da moli za milost (“ My mind is go-

ing... I can feel it... I’m afraid, Dave”).Takve poezije na Mirunije bilo – kompjuter je samo “kvrcnuo” i pao u nesvest, nestalo je osvetýeça, a stanica je poåela da senekontrolisano “tumba” zajedno sa svojimstanarima. Solarne ñelije viãe nisu zauzi-male propisani poloæaj u odnosu na Sunce,tako da su se akumulatori oåas ispraznili.Napori da se letelica umiri, solarni panelidovedu u optimalan poloæaj, a ãlogiranikompjuter “podigne” trajali su sve do ranih jutarçih åasova, dok su se prazne baterije

punile joã naredna dva dana. Kontrola letaodbila je da imenuje krivca, smatrajuñi da segreãke deãavaju svuda, pa i u kosmosu.

Time je, neplanirano, stavýena taåka namisiju posade Mir 23. Tsibliev i Lazutkinidu kuñi polovinom avgusta, dve nedeýepre roka. Opseænu operaciju popravkeoãteñenog Mira izveãñe naredna posada(Solovyov i Vinogradov), koja se u Zvezda-nom gradu veñ priprema za delikatnu mis-iju. Iz ekipe je privremeno ispao Francuz Leopold Eyharts, åije prisustvo na Mirutrenutno nije neophodno. Autor ovog teks-ta ipak se åudi da umesto çega nije pozvanneki Srbin (o naãim pripremama za sle-taçe na Mars, “Vreme” je veñ pisalo), sobzirom na to da niko nije utreniran daboýe od nas vozi olupinu ili æivi pod re-strikcijama elektriåne energije.

A Mike? Vredni Mike Foale, koji seposledçih nedeýa svojski trudio da po-mogne indisponiranim kolegama i pokupioopãte simpatije brinuñi o liånoj higijeni åaki u najteæim trenucima, ostañe na stanicisve do polovine ili kraja septembra, kadabi trebalo da ga zameni joã jedna Ameri-kanka u kosmosu Wendy Lawrence. Ako

æena nije u staçu da sredi krã koji su zasobom ostavila tri muãkarca – ko jeste? ■DR SAÃA MARKOVIÑ

"Pivo treba piti samo da bi znali koliko je vino boýe piñe", kaæe kroz ãalu drSlobodan Joviñ, docent za teh-

nologiju vina na Poýoprivrednom fakultetuu Zemunu, dok u svom kabinetu znalaåkivrti åaãu izvrsnog belog vina åije poreklo neotkriva, prinosi je ustima i ispija gutýaj,izrazom lica potcrtavajuñi zadovoýstvo kojemu taj åin priåiçava. Kad i gde piti vino?Bilo kad, bilo gde. Ali kako?

"Vino joã pre ispijaça prve åaãe moæeda razotkrije åoveka, çegov kulturni i civi-lizacijski nivo. To zahteva, pored ýubavi

prema vinu, izvestan stepen vinske kulture.U tom smislu, neophodno je poznavati pos-tojeñe kategorije kvaliteta vina u svetu, aposebno kod nas. Tako, npr., postoji vrhuns-ko vino sa geografskim poreklom, stonovino sa geografskim poreklom i stono vino.Neprimereno je u svakoj situaciji teæitivrhunskom vinu kao najviãem dometu uoblasti kvaliteta, jer na terasi, uz TV neuku-sno je konzumirati vino koje zahteva odgo-varajuñe posluæeçe na lepo aranæiranomstolu sa ponekom sveñom. Madam Pompa-dur je rekla: "Æestoka piña su usamýeniåka,pivo je piñe druãtvene buånosti i povrãnosti,a bocu dobrog vina treba podeliti po mo-guñstvu sa osobom suprotnog pola u pravojatmosferi".

ÅAÃA: Åaãe iz kojih se pije vino imajuposeban znaåaj u estetskom i praktiånomsmislu. Postoji izreka "In poculo veritas" (uåaãi je istina). Ona nije sluåajno nastala, jervino u åaãama razliåitog oblika moæe delo-vati sasvim razliåito. Sve vinske åaãe su uobliku balona, lale i svakako se goresuæavaju da bi se tu koncetrisale mirisnematerije. Åaãe za belo vino uglavnom sumaçe zapremine u odnosu na one iz kojih

se pije crveno vino, jer belo se pije hladnijepa mu ne treba davati vremena da se zagre- je. Dræaçe åaãe je posebna priåa, a jedna

Kultura vina

Ne sipaj vodu!

"Popiñemo vino Radiñemo fine stvari Radiñemo na sebi..."(Z. Jan)

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 6126. JUL 1997.

izreka koja veoma inspirativno o tome go-vori kaæe: "Åaãa vina i æena prihvataju selagano odozdo". Åaãa se dræi za drãku ilinogu, nikako za telo. Profesor uzima åaãu idemonstrira. Zaãto vrtimo åaãu kruæno,oko ose? Da bi se ovlaæila iznad povrãinevina. To su tzv. suze, u kojima vidimogustinu, punoñu vina, da li ima ãeñera, a tuse i formira tanak sloj vina sa kojeg inten-zivnije isparavaju mirisne materije. Åaãamora da bude providna, bez boje, bezikakvih ãara koje bi skretale paæçu od sen-zorne procene karakteristika vina. U toku

nalivaça vina u åaãu treba voditi raåuna otome da se grliñ boce ne prislaça na rubåaãe, veñ da se nalazi 2-3 cm iznad åaãe.Veoma je nepraktiåno i neukusno nalivatido vrha åaãe vinom. Belo vino se u åaãusipa najviãe 60-70% çene zapremine, a cr-vena vina ne iznad polovine åaãe. Takoðetreba znati da se vino ne pije naiskap, veñ ugutýajima, najviãe 1-2. Æeð se gasi vodom,obiånom ili mineralnom, a vino se pije utoku jela. Uostalom onaj koji pije vino kaovodu taj ga nije ni dostojan.

VINO I HRANA: "Vino je najskladnijadopuna hrani i treba ga ugraditi u obrok kaodijamant u prsten. Prema hrani se moæeodabrati odreðeno vino, ili prema pos-tojeñem vinu pripremiti odgovarajuñe jelo.Zadatak vina je da upotpuni, uzvisi i prefinigastronomski doæivýaj. Tu postoje odreðe-na pravila, a odstupaçe od çih zahteva do-bro poznavaçe vina, istanåan ukus i åvrsteargumente. Ne moæete uz ãpikovani srneñibut ili paprikaã od jelenskog mesa konzumi-rati belo vino, to bi bilo neprimereno. Nem-ojte da pravite jela koja traæe crvena vinaako hoñete da ispoãtujete slagaçe vina saspoýnom temperaturom. Onda ñu piti bela

vina, pa ñu jesti ribu, piletinu, kuvano meso.Uz bela mesa idu bela, suva vina (piletina,ñuretina, prasetina, jagçetina, veñina riba),

a uz tamna mesa (junetina, govedina, ovået-ina, divýaå) razna crvena, suva vina. Uzmeke, bele sireve idu bela vina, a uz ostalesireve crvena. Kao aperitiv sluæe se penuãa-va vina deklarisana kaobrut ili suvi porto, ãeri ilivermut. Uz dezert idubela, slatka vina. U ugos-titeýstvu i gastronomiji"gangom" se naziva svakiprolaz hrane, i svaki zah-teva odreðeno vino. Koli-ko hoñete gangova? Ho-

ñu tri ganga: predjelo,meðujelo i glavno jelo. E,a kad se prave sedeýkekod kuñe, to su gangira-ça! Evo, na primer, kakoizgleda jelovnik sa odab-ranim vinima koji samove godine upriliåio kaopredsednik komisije zaoceçivaçe vina na "Svetu vina". Komisija je bila meðunarodna: po jedan Maðar,Bugarin, Makedonac i naãi ýudi iz van-privrede, i ja sam ih pozvao na jedan kasniruåak ili ranu veåeru. Prvo su posluæenipræeni badem i leãnik uz suvi ãampaçac,tzv. brut. Zatim præene ligçe, sa krompiromi ãampiçonima, i tu je iãlo jedno belo vino.Onda goveða salata, sa malo vinskog sirñe-ta, senfa, crnog luka i bibera – drugo belovino. Pa paãteta od zeca i fazana – gamecrni, lako, lepo crveno vino, gipko, savitýi-vo, bez puno tanina, ne mnogo kiselo, kojedaje moguñnost da se kasnije pojave lepãa,guãña, punija vina. Posle je na red doãao pa-prikaã, pikantan, fin, od ruæe jelenskog butasa rezancima, uz merlo. Zatim biftek, iseåeni namazan umuñenim uýem, senfom, zaåin-

ima, koji je dva dana sazrevao, præen dubo-ko u uýu, uz dinstane ãampiçone i pirinaå –svako zrno za sebe, uz puno arome, i pio sa

burgundac crni. Posle bifteka, sirevi: rokfor,gorgonzola, plavi sirevi, oãtrog finog mirisa,pikantni, koji svojom pikantnoãñu provocir-aju luåeçe pýuvaånih ælezdi i æeludaånihsokova, i koji smaçuju utisak presitosti na

kraju obroka, ponovo uz crni burgundac.Onda torta uz polusuvi ãampaçac, i na kraju sladoled sa mlevenim præenim bademi-ma, leãnicima, suvim groæðem, posut sa dvetri kaãike starog viçaka ili francuskogkoçaka i dve kaãiåice crne kafe; to se sveizmeãa i poåne da se topi polako, ali struk-turi arome viçak daje duh, "geist" ãto bi re-kli Nemci, ili duãu. Pored toga se pije maloviçaka, da ne bi nazebli, jelte – i kafica,crna, turska, i to bi bio kraj tog obeda. Eh,neki su u meðuvremenu bili eliminisani,Maðar je veñ posle ligçi pao.

TEMPERATURA: Temperatura zavi-

si od tipa vina. Jedan boæole, koji je lakovino, bez mnogo tanina, moæe da ide i do12 stepeni. Zrelija, crvena, izgraðena vinasa formiranim bukeom piju se na sobnojtemperaturi 18-20 stepeni, ali neka mogu

da idu i do 22. Vino ñevam praãtati ako ga slo-æite sa pogreãnom hra-nom, ali ako pogreãite utemperaturi, tu ñe bitirigorozno. Samo dva-tristepena hladnije crvenovino, i neñete osetiti niã-ta od onih finih mirisnih

materija, kiselina itd. Tutreba biti jako oprezan.

ÃPRICER: Meãativodu sa vinom, kako torade ove ispiåuture ov-de, neukusno je. Ako jevino "sunce pretoåeno uåaãu", "kapýica u kojojse nalazi istina", zaãto

ga kvariti, ne osetiti onu lepu kiselinu, ple-menitu, onu harmoniju mirisa i ukusa,vanrednih i boæanskih, koji su nastali kon-centrisaçem sunåeve svetlosti, izvora svegæivota? Sve je to preãlo u vino, åemu svetako drastiåno razbiti jednom obiånom,bezveznom vodom, a svaka je voda bez-veze kad je u pitaçu vino. Veñ zbog hemij-skih reakcija stvara se neka pepeýasta,mrtva, odvratna boja, tako da i vizuelnoupropaãtavamo vino koje "treba da iskrikao devojaåko oko", ali zato moæemo dapijemo "na metre", molim vas!

KVALITET: Kvalitet zavisi od sorte,od agroekoloãkih uslova (klime i zemýiã-ta), od same tehnologije vina, preradegroæða, naåina åuvaça... Kaæe se: "vinovaloza je majka, zemýiãte otac, a klima sud-

bina jednog vina".LEK: Joã je Plutarh zapisao da je "vinood svih piña najkorisnije, od svih lekova

▲

VINSKI PODRUM: Ãto dublje to bolje

VINO SE PIJE DUHOM:Dr Slobodan Joviñ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


62 VREME ■ 26. JUL 1997.

R

Legenda o "harli dejvidsonu"

Motor kao stil æivotaAko Bog vozi motocikl, onda je to sigurno "harli"

eklama na jednoj londonskoj radçispecijalizovanoj za motocikle "har-li dejvidson" koristan je podatak za

istraæivaåe popularnosti ovog legendar-nog dvotoåkaãa: "Viãe bih voleo da vidimsestru u javnoj kuñi, nego brata na japan-skom motociklu". Zoran Jovanoviñ, jedan

od retkih domañih vlasnika "harlija" i pro-davac u novootvorenoj radçi ove ko-mpanije u Beogradu (vidi rubriku "Pos-lovne vesti"), ne upotrebýava tako teãkereåi, ali je isto tako jasan: "Kada se govorio motociklima, prvi je 'harli', onda sledideset praznih mesta, pa dolaze ostali, rec-imo 'BMW'. 'Harli' nije obiåan motor, to jenaåin æivota."

Kada se pomene motocikl "harli dejvidson", prva pomisao je – sloboda. Ona"lijepa, draga, slatka" i nesputana sloboda.Uz ovu idu i konkretnije asocijacije: dug,ravan i pust drum kroz pustiçu Kali-

fornije ili Nevade; vetar u kosi, tetovaæana ramenu i "Born to be wild" grupe Step- penwolf na radiju; mirno provincijskomestaãce, oåijukaçe sa kelnericama i go-tovo neizbeæna tuåçava sa tupavimlokalnim kaubojima, tradicionalno ne-trpeýivim prema åupavcima koji im oti-maju æenske i, uopãte, prema svemu ãtonaruãava vekovnu åamotiçu çihove se-lendre; na kraju, opet pusti drumovi i zverod 1300 kubnih centimetara koja arlauåemeðu nogama. I tako dok snaga ne izda, azub vremena i nemilosrdna borba za æivotne uåine svoje.

Kompanija "Harli Dejvidson" osnova-na je u Milvokiju 1903, iste godine kada je Henri Ford provozao legendarni model"T" i kada su se braña Rajt bar nakratkovinula u vazduh. Prethodno je ugledniproizvoðaå nameãtaja g. Dejvidson ustu-pio svojim sinovima Volteru, Arturu i Vil-ijemu i çihovom drugaru Vilijemu Harli- ju ãupu dimenzija pet puta åetiri metra udvoriãtu iza kuñe i pustio momke da semalo igraju konstruktora motocikla. Lupai ãkripa koja je toliko nervirala komãilukdonela je rezultat joã 1901. godine: roðen

je "Mali sivi prijateý", u stvari obiåanbicikl s motorom. Godine 1903, momcikaåe dasku sa imenom kompanije na svo-

ju drvenu garaæu i kreñe proizvodça. Tegodine napravili su tri motocikla, a ondase iz godine u godinu, proizvodçaviãestruko poveñavala, do te mere da suBil Harli i cela familija Dejvidson ubrzobatalili sve ostale poslove. Veñ 1906. god-ine, napravýeno je 50 motocikala, a 1914.fabriåki tim "Harli Dejvidson" pobeðujena 26 nacionalnih trka. Tokom Prvogsvetskog rata, kompanija ãaýe 20 hiýadamotocikala na evropske frontove, a çenemaãine uskoro poåiçu da pune garaæeameriåke policije. Oko 90 hiýada modelaWLA ratuje protiv Hitlera. Posle rata, jed-na po jedna propadaju mnogobrojnefirme za proizvodçu motocikala – nikonije mogao da se nosi sa "krstaricama nadva toåka" iz "Harli Dejvidsona", åudimaod snage, brzine i izdræýivosti. Danas je"Harli Dejvidson" jedina fabrika velikihmotocikala u celoj Americi.

Paralelno sa poslovnim uspehom, raðase i mit kome su svojski doprineli filmovi

"Na dokovima Njujorka" i "The WildOne" (kod nas nezgrapno preveden kao"Divýak") sa Marlonom Brandom u

najukusnije i od sve hrane najprijatnije".Hipokrat ga je preporuåivao, pomeãano savodom, kao lek protiv glavoboýe, smetçipri vareçu i edema. Gaj Julije Cezar jesvojim vojnicima davao u vreme ratnih po-

hoda odreðenu koliåinu vina i tako ih ãtitiood tifusa i kolere, a na ovu ideju je prvidoãao joã persijski car Kir. Za baktericidnodejstvo vina znalo se odavno, a Alojz Pick je 1891. to i dokazao: zatrovao je voduuzroånicima kolere, pomeãao je treñinomvina i posle pet minuta popio bez ikakvihposledica. Vino sadræi kalcijum 70-140mg/l i magnezijum 50-140 mg/l, koji poredvitamina C i vitamina B grupe predstavýa- ju vaæan antistresni faktor. Danas sepouzdano zna da vino igra vaænu ulogu uspreåavaçu arterioskleroze, infarkta mi-okarda, ispoýava antiinflamatorno i antivi-

rusno dejstvo, a neki çegovi sastojci igrajuulogu hvataåa slobodnih radikala u orga-nizmu koji su odgovorni za ãtetne proceseu organizmu i jedan su od uzroånikastareça. SAD otkupýuju semenke groæðaiz Latinske Amerike i iz istih ekstrahovaneproantocijanidole, kojima se pripisuju ovapozitivna dejstva, dodaju hrani nameçenojvojsci i kosmonautima.

KAKO PITI – DEMONSTRACI-JA: Pogledajte, osmotrite, nemojteodmah da pijete, kao ãto se i prvi poýubacæeni daje pogledom. Pomiriãite, osetite dali vas privlaåi, da li je to vaã broj , da li je

to vaãe vino. Kao i sa æenom. Najviãe mr-zim kad se æene nacmakaju "armanijima","poasonima" ili nekim novim mirisimakoje viãe i ne pratim, uniformiãu se, svesu iste! Sledimo miris. Ãta rade æivotiçe?Oçuãe prvo, da li je çihov broj ili nije,od toga zavisi hoñe li se zaleteti ili neñe.Spojne taåke izmeðu æene i vina: pogle-dom ih konstatujemo, mirisom ih kon-statujemo, gutamo ih. Prilazimo probivina, ustima, jedan gutýaj, lagano. Iakosmo ga osmotrili, pomirisali, opet mo-æemo da se prevarimo. Dopada nam se, pauðemo mnogo daleko, mnogo popijemo,povuåe nas, onda bude kasno. Vino i æe-ne... to je svet mistike, prevare. Kaæe seda je sliånost izmeðu æena i vina u tomeãto nam prijaju u poåetku, a posle je kas-no, a razlika u tome ãto vino sa godinamadobija u kvalitetu. Onda se studentkiçepobune, ali tu postoji i post skriptum, ka-æem, i vino gubi ako nije u dobrim ruka-ma. Znaåi, opet sve zavisi od nas.

Na kraju treba imati na umu da ukolikonam umereno konzumiraçe vina ne podarikreativnu inspiraciju i olimpijsku besmrt-nost, sigurno nam neñe naruãiti ni reputaci-

ju trezvenog åoveka. Vino je jedino piñekoje se pije duhom. ■NEBOJÃA GRUJIÅIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 6326. JUL 1997.

glavnoj ulozi. Zanimýivo je, meðutim, dau "Divýaku" Brando ne jaãe na "harliju"veñ na "trijumfu". "Harlija" je vozio çe-gov duãmanin Li Marvin, ali ko joã mariza to. Godine 1956, na naslovnoj strani

fabriåkog åasopisa Enthusiast , objavýena je fotografija mladog pevaåa, uz prigodantekst o çemu koji se zavrãava reåima:"Puno sreñe buduñem Elvisu". "Harlija"su s ponosom jahali Klerk Gebl, DæoniHolidej, kasnije Piter Fonda, Stiv Mek

Kvin, Pol Njumen, sve do danaãçih zvez-da poput Mikija Rurka, Karla Melouna, iliLorenca Lamaza (osim çih, ima joã mno-go ãminkera, poput Arnolda Ãvarcene-gera, kojima motor uglavnom sluæi zaslikaçe i za paradu).

Smeçuju se modeli, sve jaåi, moñniji iukraãeniji, od onih posleratnih sa koænimbisagama, hidrauliånom predçomviýuãkom i hromiranim potplatama; pre-ko niskih motora sa visokim guvernalamapopularnih tokom pedesetih; "åopera" izãezdesetih sa dugom viýuãkom, mnogohroma, dugaåkim i uskim predçim toå-kom i malim i debelim zadçim... Fabriå-ki modeli besomuåno se prepravýaju i do-teruju – za "pravog harlijevca" pitaçe jeåasti da motoru doda neãto svoje. Krajemãezdesetih, kultni film "Easy rider" (ãtoznaåi, otprilike, "lagani jahaå" i nema sve-åano nikakve veze sa domañim prevodom"Goli u sedlu") potvrðuje mesto "harli dejvidson" motocikala meðu najznaåajnijim

ikonama ameriåke popularne kulture,taånije supkulture. Jednom za svagda,"harli" postaje simbol mladeæi koja æivi

na drumovima i bije svoju uzaludnu,moæda baã zato slatku bitku protiv es-tabliãmenta i ubistvene koloteåine kojasvakoga dana mrvi åoveka cedeñi musnagu i ubijajuñi svaku ýubav i radost.

Tokom sedamdesetih, kompanija za-pada u krizu: posle veselih godina "mira,ýubavi i muzike", nailazi turobno vremenaftne krize i nemilosrdne trke za nov-cem. Pojavýuju se japanski motori, start-niji, bræi i neuporedivo jeftiniji od starog

dobrog "harlija". "Harlijevci" se, me-ðutim, ne predaju: poåetkom osam-desetih, zaposleni u fabrici otkupýuju deofirme od kompanije AMF, koja se umeðuvremenu dokopala vlasniãtva nad"Harli Dejvidsonom"; osniva se udruæe-çe vlasnika ovih motocikala (HOG), koje je do danas naraslo na pola miliona ålano-va ãirom sveta; godine 1984. lansira semodel "evoluãn" (evolution) i izaziva bumna træiãtu: isti kao stari modeli, samo ra-ðen uz pomoñ najmodernije tehnologije,ovaj motor se, ãto je najvaænije, pokazaoizuzetno pogodnim za prepravýaçe naveñu snagu, "budæeçe" i doterivaçe.Razvija se i industrija odeñe, obuñe, ko- jekakvih suvenira, privezaka, upaýaåa iolovaka sa "harlijevim" imenom – gotovodve hiýade proizvoda koji danas donosedvostruko veñu zaradu nego prodaja mo-tocikala.

Priåa o "harliju" nezamisliva je bezstorije o çegovim jahaåima, naroåito

Anð elima pakla ( Hell's Angels). Reå je ogrupi mladih pilota koji su tek izaãli izrata, prepuni adrenalina, a onemoguñeni

da i daýe lete. Za utehu, bacaju se naprepravýaçe "harlijevih" maãina i, podstarim imenom svoje avijatiåarske jedin-ice, poåiçu da se okupýaju po ameriåkimvaroãima izazivajuñi svojom divýom

voæçom, pijanåeçem, a bogami i tuåça-vama, zgraæavaçe pristojnog i dosadnogsveta. Jedan od prvih velikih skupova mo-torista 1947. godine u Holsteru, Kali-fornija (pre nekoliko dana obeleæena jepedesetogodiãçica uz buku stotina hiýa-

da motora), i masovna tuåa koja jeusledila u reæiji motoristiåke grupe Boozefighters (neprevodivo, moæda bimoglo "rakijski borci", mada booze uæargonu oznaåava svako alkoholnopiñe), posluæili su kao inspiracija zafilm "Divýak", a çihov lider BarniPetersen kao model za lik koji tumaåi

Marlon Brando. Boozefighters postojei danas, ali po slavi ne mogu da senose sa Anð elima pakla, koji tokompedesetih preuzimaju primat i viãe gane ispuãtaju.

Anð eli pakla izlaze na zao glas krajem ãezdesetih, pogotovo posle kon-certa grupe Rolling stones u Altamon-tu 1969. godine, kada su, previãerevnosno shvatajuñi svoju ulogu "rad-nika obezbeðeça", pretukli silan sveti, ãto je najgore, noæevima izboli iz-vesnog, kako bi se danas reklo, Af-roamerikanca Meredita Hantera koji je, ruku na srce, traæio ðavola mlatara- juñi piãtoýem u onoj masi. Kampaçuprotiv helsa predvodi Holivud koji se,kao kasnije CNN, oduvek trudio da

sve svede na svoju crno-belu meru: zaone koji se po bilo åemu izdvajaju, milos-ti nema. Nemoguñe je pobrojati filmove ukojima su åupavi, bradati i istetovirani Anð eli pakla prikazani kao patoloãki ti-povi, nasilnici i ubice.

Stvarnost je malo drugaåija: na tradi-cionalnim godiãçim skupovima motoris-ta, to jest bajkera, u pomenutom Holsteru,

zatim u Stardæesu, Juæna Karolina ili uDejtoni, Florida (ne brkati sa onim "na-ãim" Dejtonom, Ohajo) beleæi se mnogomaçe incidenata nego na drugim sk-upovima sliåne veliåine. Vaýa pomenutida je pre deset godina, na inicijativu lo-kalnog sveãtenika koji se ispizmio na mo-toriste, u Stardæesu odræan referendum nakome su, doduãe tesnom veñinom, gra-ðani odluåili da i ubuduñe pruæaju gos-toprimstvo Anð elima pakla. Desetak mil-iona dolara koje tih (u proseku) 40 hiýadamotorista izaråi za nekoliko dana nisu zabacaçe, a posledça velika tuåçava za-

beleæena je joã 1982. godine. U Skandi-naviji, meðutim, u meðusobnim razraåu-navaçima agresivnih motoristiåkih ban-

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


64 VREME ■ 26. JUL 1997.

di, posledçih godina "rade" ne samo lan-ci i motke, veñ i ruåni bacaåi: klasiåanprimer do kakvih frustracija mogu dadovedu vekovi graðanskog reda, bla-gostaçe i duge i surove zime.

"Ceo problem je u tome ãto helsi nedaju na sebe, a svi nasrñu na çih i svi bida ih oprobaju", objaãçava ÃapåaninMiroslav Kostiñ Miñko, motorista koji jeobiãao mnoge evropske i ameriåke sk-upove bajkera i koji je od 1985. godine,kada je meðu prvima dovezao "harli" uzemýu, promenio åetiri motocikla ovefirme. I Ver Gagos, bajker i predavaå nauniverzitetu Kolumbija, u svojoj kçizi"Ljubav prema i na dva toåka", za loã im-idæ Anð ela pakla optuæuje upravo Holi-vud, tvrdeñi da su ýubiteýi motocikalasvojim "pozitivnim ponaãaçem pretvorili

te filmove u parodiju samih sebe" i damotoristi "oboæavajuñi motore uåe daoboæavaju i ýude".

Kod nas je, naravno, nemoguñe zamis-liti scenu iz 1990. godine u kojoj na

pedesetogodiãçicu prvog mas-ovnog okupýaça, kroz Stardæes,gradiñ od pet hiýada stanovnika,za dve nedeýe protutçi izmeðu700 hiýada i milion motora! I

"harlijevi" motocikli su ovde ret-ki – u celoj Jugoslaviji ih jeizmeðu desetak i tridesetak, uzavisnosti od procene. Niãta åud-no: ove "makine", sa svim daæbi-nama, koãtaju od 18 do 50 hiýa-da maraka. Oni koji crkoãe zaçima po definiciji nemaju novca, a no-vokomponovanim bogataãima ne pada napamet da kupe motor, kad za te paremogu da dobiju luksuzni automobil."Moæda je i boýe ãto je tako, da se ne po-seýaåimo", vele bajkeri.

Ako, meðutim, kod nas nema mnogo

"harlija", ima zato drugih motora, pa nadomañe feãte zna da doðe i po nekolikostotina motorista, samostalnih, ili okupý-enih u udruæeça ( Arhangel iz Beograda, Free weels iz Velike Plane, Mamut iz

Kragujevca...). Okup-ýaça su poåela predsam rat i blokadu (uHrvatskoj i Sloveniji,po obiåaju, neãto ranije), u vreme kada je uJugoslaviji gorivo bi-lo najskupýe na svetu.Od tada su ove malemoto-svetkovine sveåeãñe, pa se skorosvakog, ili svakogdrugog vikenda prekoleta bajkeri okupýajuu drugom gradu. Na- jboýi provod je, vele,u Ãapcu, Novom Sa-du i, naroåito, u Ve-likoj Plani, mada se idruga, posebno voj-voðanska mesta oti-maju za prestiæ i orga-nizaciju ovih skupova– graðanstvo je neret-ko blagonaklono pre-ma ovim neobiånim,ali miroýubivim gos-tima koji donose malobuke, nemira i veseýau depresivnu panon-sku svakodnevicu.

Domañe bajkerskefeãte su æivopisne:pivo je jeftino, jedu sesveæe kobasice saroãtiýa, biraju se najs-

tariji, najlepãi i naj-originalnije sreðenimotori, najlepãe teto-

vaæe i najlepãe devojke, a viãak energije,umesto na tuåe, troãi se na takmiåeçimau natezaçu konopca, guraçu bureta,hvataçu kobasice (uåestvuju devojkekoje stoje na motociklu u pokretu, a po-beðuje ona koja u zube ãåepa najveñu inajdebýu "kobaju")... Lokalni bend svira

stari bluz i rokenrol, a atmosfera je takvada obavezno turiraçe motora ne smetaåak ni onim sluåajno zabasalim nepos-veñenicima koji, inaåe, u gradskoj sva-kodnevici takvu buku proprañaju iskren-om æeýom: "Dabogda se skuc'o u prvubanderu, skote!" Ambijent idealan za ofu-cane rokere koji su prevalili tridesetu: akoniãta drugo, ovde mogu opuãteno dasluãaju muziku koju vole, a da ne budunajstariji i najñelaviji u okolini.

Tako je bilo i proteklog vikenda u Srem-skoj Mitrovici gde se, uprkos julskoj (!?)studeni i kiãurini, okupilo neãto viãe od dvestotine ýudi, od kojih su mnogi proveli le-denu noñ pod nekim od tridesetak razapetihãatora. Publika se po izgledu ni po åemu nijerazlikovala od ameriåkih Anð ela pakla i çi-hovih cura, samo ãto su ovdaãçe malo lep-ãe. Tu je, naravno, bilo i gotovo stotinu mo-tora, od "Tomosovih" mopeda, preko "ja-panaca", do modela BMW. Osim jednog,nedostajali su samo motocikli "harli", pred-meti åeæçe, vaýda, svih okupýenih.

"Teãko je objasniti zaãto je 'harli' takoizuzetan", veli Miñko Kostiñ. "Moæda zbogstila æivota, ili zbog posebnog zvuka moto-

ra, snage, kvaliteta i naåina izrade. 'Harli' je'tvrði' od 'japanaca' i ima viãe vibracija, onisu startniji, bræi, jeftiniji, çima je lakãe up-ravýati. Meðutim, za razliku od kon-fekcijskih japanskih motora, svaki 'harli'ima duãu. Svi koji jaãu 'harlija', prepravýajuga, 'budæe' i doteruju po svojoj voýi i veãti-ni. Zato je gotovo nemoguñe nañi dva ista.Uopãte, razlika izmeðu 'harlija' i bilo kog 'ja-panca' je kao izmeðu sveæeg paradajza ionog veãtaåkog iz staklene baãte."

Miñko Kostiñ joã podseña da je"Harli Dejvidson" vaýda jedina ko-mpanija na svetu åije se ime tetovira. I

dodaje: "Ako Bog vozi motocikl, onda je to sigurno 'harli'". ■UROÃ KOMLENOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


■ VREME 6526. JUL 1997.

POSLOVNE vesti

Kontejnerom u svet Ameriåka kompanija "Sea Land Service"svetski je lider u delatnosti meðunarodnog

brodskog saobrañaja. Oni raspolaæu jedn-om od najveñih flota kontejnerskih brodo-va i razvili su infrastrukturu terminala op-sluæujuñi preko 120 luka i 80 zemaýa."Sea Land Service" izumeo je kontejnerskiprekookeanski transport 1956. godine.Proãlog åetvrtka 17. 7. u Privrednoj ko-mori Jugoslavije firma "Mo Ko Marketing", zvaniåni agent kompanije "Sea Land Service" za SR Jugoslaviju i Makedoniju, predstavila je domañoj javnosti svojeusluge. Kako je istakao Aca Nikoliñ, direktor firme "Mo Ko Marketing", iz luke Bar

je obavýen najbræi moguñi transport robe morskim putem iz naãe zemýe u bilo kojideo sveta. Brodovi "Sea Land Service" ñe, poåevãi od 29. 8, svrañati dvonedeýno uluku Bar, a u skoroj buduñnosti se planira jednonedeýna linija. Inaåe, put robe izgle-

da ovako: iz luke Bar kontejneri sa robom putuju do italijanske lukeÐoja Taurokoja je glavni distributivni centar kompanije "Sea Land Service" za Mediteran, azatim odatle kontejneri kreñu na put u bilo koji deo sveta.

Sniæeçe cena "Mars" sladoledaOd utorka 22. 7. svi ýubiteýi "Mars" sladoleda moñi ñe da uæivaju u hladnim po-slasticama uz cene niæe i do 35%. Predrag Ñeraniñ, direktor preduzeña "Planeta",koje je ekskluzivni zastupnik i distributer"Mars" proizvoda za Jugoslaviju, kaæe da

je jedan od razloga za ovo sniæeçe vezano za carinske olakãice koje dobijaju firmeåiji se proizvodi fabrikuju u Jugoslaviji. U Jugoslaviji ñe za tri sedmice poåeti da seprave neke vrste "Mars" sladoleda. Treba pomenuti i to da je "Planeta" proãle god-

ine dobila nagradu od menadæmenta kompanije "Mars" kao najboýi novi poslovnipartner ove kompanije.

U samom centruBeograda, u ulici29. novembrabroj 1, kompani-

ja "Motorstard.o.o." otvorila jeprvu prodavnicu"Harley David-son" motora u is-toånoj Evropi, åetvrtak 17. 7. "Motor-star d.o.o." je "joint venture" kompanija,a çeni akcionari su: "Geogia Inc." izNju Hempãira SAD (85% akcija), "In-terkomerc" Beograd (10% akcija) i grå-ko-kiparska kompanija "Trueland

Enterprises" (5% akcija). Za potencijalne kupce "Harley Davidson" proiz-voda (koji ukýuåuju i kompletnu mod-nu kolekciju) obezbeðen je servis i ori-ginalni rezervni delovi. U skoroj bu-duñnosti, "Motorstar d.o.o." planira

otvaraçe svojih prodavnica ãirom Sr-bije.

du"Harley Davidson" u Beogradu

Broj poslanika

"Biti il' ne biti" "Vreme" br. 352

Broj poslanika koje daje svaka od iz-

bornih jedinica ne sme biti unapred odre-ðen kao sada na osnovu upisanih biraåa. Toznaåi da bi svaka jedinica davala mandataproporcionalno broju izaãlih biraåa, npr.ako bi u IJ Beograd izaãlo 400.000 biraåa,a u IJ Priãtina 80.000, onda bi prva jedinicadavala pet puta viãe mandata. U suprot-nom, ako bi ove izborne jedinice davalepodjednak broj poslanika, onda bi "glas" izPriãtine vredeo pet puta viãe nego "glas" izBeograda. Teoretski, jedan biraå iz Priãtinemogao bi da izglasa svih dvadeset troje po-slanika u parlament. Ovo sve dovodi, na-ravno, do nejednakosti biraåkog prava, ãto

je u krajçoj liniji krãeçe ustava. Svakakoda ako bi u IJ Priãtina izaãlo 400.000 bi-raåa, onda bi i broj poslanika iz ove jedin-ice bio jednak broju koji daje IJ Beograd.

Da zakýuåim, uvaæavajuñi princip "je-dan åovek – jedan glas", za koji se posebnozalaæe vladajuña stranka, mora se izbornimsistemom obezbediti da srazmeran broj bi-raåa bira odgovarajuñi broj poslanika. Ne-promeçen broj izbornih jedinica i odreði-vaçe broja mandata koje svaka od çihdaje nakon prebrojavaça glasova bilo bisigurno u interesu svih graðana Srbije.

MILOVAN BATAK, NOVI SAD

Jedino taåno...

"Nije samo Æeýko spavao sa Bredom","Vreme" br. 352

Od svega ãto je gospoða Pajkiñ IsidoraBjelica napisala u svom odgovoru na mojtekst "Isidorine maãtarije" jedino je taånoda me je srela posle objavýivaça çenestorije o Bredu Pitu u "Profilu" i da joj tomprilikom o toj storiji niãta nisam rekao.

Iz istog razloga niãta joj neñu reñi ni naçene uvrede objavýene u proãlom brojuovog lista.

A ãto se tiåe javnosti, sve o sluåaju"Bred Pit u filmu 'Tamna strana Sunca'"rekao sam u "Vremenu" broj 351.

ÆEÝKO MIJANOVIÑ

POÃTA

Naãi u inostranstvurado sluãaju

INFOTELEFONBeåBeåBeåBeåBeå

+431 - 15 - 10+431 - 15 - 10+431 - 15 - 10+431 - 15 - 10+431 - 15 - 10

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


VREME ■ 26. JUL 1997.6 6

Za malo koji kçiæevni æanr kao za krimiñ moæe se tako

nedvosmisleno reñi da je proizvod urbanog,

gra ð anskog æivota. Iako ovo nekom moæe zvuåati åudno, krimiñ uspeva jedino tamo

gde vladaju red i zakon. Stoga nije åudno da je joã

Pavao Pavliåiñ u svojoj izvrsnoj kçizi "Sve ãto znam

o krimiñu" izneo sumçu i u moguñnost da na ovom tlu

moæe nastati neãto ãto bi

nalikovalo na dobar kriminalistiåki roman, jer

prema Pavliåiñu, na

ovim prostorima nasi ý e nije

nikakav izuzetak,

nego åvrsto i

æalosno pravilo.A kakvo razor-

no dejstvo ovakavzakýuåak ima pokçiæevni æanr o ko-me govorimo, nekapokaæe sledeñi pri-mer.

No, pre nego ãto bilo ãta o tome kaæem,otkloniñu nesporazume koji bi meðu namamogli nastati. I zaista, nema nijednog vaý-anog razloga da nesporazuma bude, najgore stoga ãto i sam ne krijem da ñe ono

ãto budem rekao zvuåati apsurdno i dadrugaåije nego apsurdno ne moæe ni daznaåi. Jer kako bi drugaåije i mgao dazvuåi pokuãaj da se prýavi Hari optuæi zaboleñivost. Siguran sam da ni u svojim na- jkoãmarnijim snovima nije slutuio da pos-toji ma ko na ovoj planeti koji bi ga op-tuæio za boleñivost. Zamislite tamo nekogtipa koji ñe ga hladno, gotovo ciniåno op-tuæiti da pati baã od one iste bolesti od kojepate svi veliki åovekoýupci. Da li bi gaHari razumeo?! Liåno u to ne verujem, jer je Hari bio samo sjajan primerak autis-tiånog Amerikanca koji niãta pod milimbogom nije razumeo. No, uprkos tome, ilibaã upravo stoga, moja golema veliko-

Krimiñduãnost nagnala bi me da upozorim da bise u prilog optuænici moglo navesti sijasetdobrih dokaza. Eto, meni je samo na osno-vu kliniåkog gledaça çegovih filmovabilo posve jasno da je Hari bio podeýenaliånost puna raznih metafiziåkih nedoumi-ca kojima je muåio sebe onom istomstraãñu i istrajnoãñu kakva se danas moæenañi samo kod istinskih gubitnika.

Ali, kao onaj koji dræi do drugaåijegmiãýeça, prirodno je da prihvatim moguñ-nost kritike svega do sada reåenog. Stoga,onaj koji bi æarko æeleo da krene tim pu-

tem, morao bi najpre da odgovori na sle-deñe: kako je tipu poput Harija moglouopãte pasti na pamet takva ideja da moýa-

ka tamo nekog bezveznog gada da mu ovajulepãa dan.

U kojem je to svetu æiveo Hari kadanije video ono najoåitije – da gadovi nikadne åine ono ãto ih lepo molite, jer da to

kojim sluåajem rade, zasigurno ne bi biliono ãto jesu. Stoga mi je potpuno nera-zumýiv taj çegov postupak: naroåito akoimam u vidu da je u rukama dræao i takavargument kao ãto je magnum 44.

Situacija je bila upravo onakva kaokada se stvari uzimaju u svoje ruke i åini sesamo ono ãto se mora åiniti. Ako kojimsluåajem to ãto se moralo neizostavno ura-diti i ne bi bilo u stilu raznoraznih holivud-skih pozera, sigurno bi bilo u stilu åovekakoji na pravi naåin ume da razreãi i najko-mplikovanije situacije. Svima je, mislim, jasno da je takvog åoveka teãko iz prvezavoleti. Ali nadam se da ne treba mnogoda vas uveravam kako bi vam åovek sa

takvim manirima, vremenom dao viãe ne-go dovoýno povoda da poånete da ga poã-tujete. A to je, bez sumçe, pravi poåetaksvake dugoveåne ýubavi.

Kýuåno pitaçe moglo bi se svesti nasledeñe: zaãto se baã ovde, u ovom do juåeizdajniåkom listu, u ovoj izdajniåkoj i nemaçe iritantnoj rubrici veñ ko zna koji pri-log posveñuje krimiñima, a ne kako bi semoglo oåekivati, cveñu, uspomenama, is-toriji, bibliotekama, æardiçerama ili åakseksu. (Pa zar seks spada u delokrug samoonih nuænih i kosmatih koji vam umestopozdrava podnose kamu pod vrat.)

I ma koliko ovo pitaçe moglo da na-likuje nekoj nereãivoj enigmi, odgovor naçega je jednostavan i ponuðen je joã u pr-voj reåenici. Logiåno je i prirodno da se

upravo u jednom graðanskom listu, ili ulistu koji pokuãava to da bude, govori o jednom od simbola urbanog æivota. Zato

ne bi smela daåudi pojava ãto je åitaocima ipored svega ãtoim se dogaðalo(i dogaða), uglavama ostala joã poneka åistai ãto nisu nala-zili nikakvo uæi-vaçe u gleda-

çu masakrira-nih telesa i pre-klanih vratova.Naprotiv, u çi-hovim umovi-ma sve vremese nalazila jednakoliko opasna,toliko i subver-

zivna misao da su im svih ovih godina bilipotrebni Hector Poirox, inspektor Megre,gospoða Marpl, pa i sam Hamer. Treba lida kaæem da im nisu bili potrebni samozato da bi za koji trenutak popodnevnog

odmora pobegli od ove sulude svak-idaãçice. Ne!

Åvrsto verujem da su im bili potrebnistoga ãto su upravo junaci kriminalistiåkihromana najåeãñe usamýenici koji i kadasvi drugi odustanu, nastavýaju da tragajuza onima koji su poåinili zloåin. Niko boýeod çih ne pokazuje da æivot ima nepro-ceçivu vrednost, da je niåim zameçivaveliåina.

I mada uglavnom ne veruju ni u koga ini u ãta, ipak im to ni najmaçe ne smeta daobavýaju svoj posao i kada åitav sistemzataji.

A zar se od toga moæe traæiti viãe. ■

RADE MILIÑEVIÑ

uæivanjaVREME

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


TRANZICIJA * jul 1997 * 1

Tranzicija,koliko to boli

Tranzicija,koliko to boli

"Kad skoåiã u rekune zaboravi da plivaã"

Ilustracija predavanja Daglasa Gustavsona,direktora Með unarodne finansijske korporacije IFC

JUL 1997

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


2 * TRANZICIJA * jul 1997

Ljudi æele

promeneposle åetiri i po decenije masovnoprelazili preko zida koji je delioçihov grad, simboliåno oznaåavai poåetak onoga ãto ñe kasnije bitipoznato kao tranzicija, odnosnoprelazak sa planskih socijalistiåkihprivreda na træiãne ekonomskesisteme.

Tako je, za sada, stav ýena taåka na polemiku koju su joã1935. godine zapoåeli poýski ekonomista Oskar Lange i aus-trijski ekonomisti Ludvig fon Mizes i Fridrih fon Hajek: dok

je Lange tvrdio da planska privreda moæe simulirati træiãe,Hajek je govorio da u praksi niãta nije boýe od træiãta ali jedozvolio da se teorijski moæe zamisliti sistem u kome ñe plan

zameniti træiãte, dok je Mizes zagovarao superiornost træiãta,ne priznajuñi ni teorijsku moguñnost neke druge opcije.

Ãest godina posle ruãeça Berlinskog zida, u kitçastomsalzburãkom dvorcu Leopoldskron Daglas Gustavson, direk-tor Meðunarodne finansijske korporacije (IFC) za Evropu,smislio je verovatno najslikovitijudefiniciju povratka træiãtu izjav-ivãi da je tranzicija "put koji vodiod Marksa i Engelsa do Marksa iSpensera". Veñina graðana, oslo-boðena politiåkih i ekonomskihstega koje su ih decenijama

sputavale, upravo je takodoæiv ýavala tranziciju i upravo jeto oåekivala od novog ekonom-skog poretka. "Barãunasta revolu-cija", kako zapaæa Æuæa Ferge,profesor sociologije sa Univerzite-ta u Budimpeãti, bila je moguñazato ãto ju je veñina stanovniãtvapodræavala. I mada su mnogisumçali da tranzicija neñe bitibezbolna, veñina nije predviðalaliåne gubitke na tom putu. (Ovde

svakako treba uoåiti da je na ovimprostorima bilo obrnuto jer je vladajuña garnitura neprekid-no ãirila strah od promena, a moæda je i åeãki premijer Vaclav Klaus bio u pravu kada je rekao da je postojaçe samoupra-v ýaça bila oteæavajuña okolnost.) Æuæa Ferge piãe da su"ýudi æeleli promene jer su oåekivali neãto boýe, u smisluveñih sloboda, svakako, ali isto tako u smislu boýih æivotnihuslova i zapadnog stila æivota generalno".

Malo je ko tada åuo upozoreçe koje je, u prvi mah usa-mýenim glasom, slao poznati ameriåki ekonomista Dæon

Kenet Galbrajt tvrdeñi da "niko upotrazi za boýim æivotom neñepreñi iz Istoånog Berlina u JuæniBronks".

Uprkos takvim upozoreçima,nije bilo izbora. Baã kao u onomvicu u kome sin kaæe ocu kakonije na visini poverenog mu za-datka (oca), na ãta mu otac ob-

jaãçava da je to zato ãto ne morapostojati veza izmeðu onog ãto je dobro i onoga ãto je popu-larno, pa zak ýuåuje: "Ako naðeã nekog drugog da ti budeotac, javi mi".

No, poãto se veñ zakoraåilo u tranziciju, otvorilo se pitaçekako kroz çu proñi i iz çe izañi. Ili, kako je to duhovito na-crtao (vidi crteæ) i objasnio Daglas Gustavson: "Ako skoåiã ureku, nemoj da zaboraviã da plivaã". Taj nauk vaýalo je, po

miãýeçu direktora IFC za Evropu, primeniti pre svega na re-dosled poteza: prvo izgraditi pravni sistem i institucije, paonda privatizovati. Ali za to viãe nije bilo vremena jer su,naæalost, svi skoåili pre no ãto su nauåili da plivaju.

A kako je to primetio Klajv Kruk, urednik londonskog"Ekonomista", "povrãne reformene samo da mogu da propadnuveñ mogu i znatno da pogorãajustvari". Sliåno je tvrdio i mlaðah-ni (maçe od 40 godina u tovreme) profesor sa HarvardaDæefri Saks, åija zvezda je zasjala

na ekonomskom nebu povodommanije privatizacije. "Tamo gdese sistem raspadne a brzo se neuspostavi novi, ne moæe doñi dorazvoja. Haos je neizbeæan, ãtovodi dugotrajnoj stagnaciji, krizii dubokoj socijalnoj drami",pisao je Saks.

Kako se ko u kojoj oblastisnaãao pokazañe prilozi jugoslov-enskih ekonomista koji slede.Åasopis "Dæurnal of komers"

saæima sve to u konstataciju da jetranzicija poåela tempom bez presedana, ali da su vladeklonile duhom åim su zamakle iza ñoãka: boýe rezultatespreåilo je kazneno i neosnovano oporezivaçe u Rusiji; ko-rupcija u Maðarskoj; zanemarivaçe prava malih deoniåara uÅeãkoj i ekonomska ksenofobija u Poýskoj, smatraju u"Dæurnal of komers".

Izazovi su bili razliåiti, ali je opãte uvereçe da su sve ne-voýe proistekle iz nedovrãenih reformi. ■

VESNA KOSTIÑ

Noñ izmeðu osmog i devetognovembra 1989. godine,kada su Berlinci prvi put

Izradu ovog dodatka pomogao je

Fond za otvoreno druãtvo

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Privatizacija,

tuða iskustvaKako reåe jedan Poýak, privatizovati u istoånoj Evropi znaåi

prodavati neãto åija se vrednost ne zna nekome ko nema novca

oviña, ali je onda pronaãla mnogo zanim-ýivije, ratne igre. Danas je staçe raznoliko:Slovenija i Hrvatska su najdaýe odmakle,ali u Sloveniji dominira insajderska privati-zacija, koja je loãa, dok je u Hrvatskoj zna-tan deo vlasniãtva u dræavnim rukama, dru-gi deo u rukama funkcionera iz HDZ-a,

dok su zaposleni uzeli skroman deo; Bosnai Hercegovina leåi ratne rane, a RepublikaSrpska je pre dve godine donela moderanzakon o privatizaciji (1/3 vauåeri, 1/3 soci-

jalni fondovi i 1/3 dræava, koja prodaje), alikoji nije pretoåen u dela; Makedonija pola-ko napreduje, kao i Crna Gora; Srbija je,niko se neñe zaåuditi, na zaåeýu ne samo ubivãoj Jugoslaviji veñ i u celom regionu, jer

je privatizovano tek 2-3% nekadaãçegdruãtvenog sektora.

Åeãka se smatra zemýom koja je izvelatranziciju, uk ýuåujuñi i privatizaciju, naprimeran naåin. Privatizacija je izvedenavrlo brzo i efikasno, a na izuzetno pravedan

naåin. Naime, dræava je svim graðanimapoklonila vauåere (privatizacioni novac),kojima su oni kupovali akcije preduzeña

koja su privatizovana. To je izvedeno cen-tralizovanom kupovinom akcija, uz poã-tovaçe ponude i traæçe. Veñinu vauåeragraðani su predali, po ugovorenim uslovi-ma, novostvorenim fondovima, koji su

çima kupovali akcije. Proces privatizacije je odavno zavrãen, osim za izvestan brojstrateãkih firmi koje je dræava zadræala usvom vlasniãtvu.

Maðarska se u privatizaciji oslonila naklasiånu prodaju, polazeñi od tvrdçe çi-hovog vodeñeg ekonomiste Kornaija da jeboýe iñi i sporije, ali solidnije, poãto jeprodaja ne samo finansijski najisplativija al-ternativa nego istovremeno obezbeðuje na-

jboýe uprav ýaçe privatizovanim preduze-ñem. Do sada je privatizovano 3/4 dr-æavnog sektora (1400 preduzeña), dok upolovini preostalih preduzeña dræava imaveñinski, a u polovini maçinski udeo. Inos-trani kapital je, zbog povoýnih uslova i do-

bre sreðenosti privrednosistemske regula-tive, u znatnom obimu uãao u Maðarsku –16 milijardi dolara – od åega je 6 milijardiuãlo privatizacijom.

Rusija je kombinovala privilegije za in-sajdersku privatizaciju i vauåere. Rezultat jebila preteæno insajderska privatizacija, koja

je veoma oteæala restrukturiraçe preduzeñapo privatizaciji, poãto je u veñini preduzeñazadræana stara uprava. To je stvorilo prob-leme koji su sliåni naãim: loãa uprava seodræava u sedlu, ne dirajuñi prava zaposlen-ih, tako da se ponaãaçe privatizovanihpreduzeña ne razlikuje mnogo od pona-ãaça naãih druãtvenih preduzeña. S druge

strane, Rusija je izvrãila najradikalniju re-formu bankarskog sektora, a pomalo ne-namerno. Naime, u vreme raspada Sov-

nomijom. A svojinska prava odreðuju po-naãaçe ekonomskih aktera poãto od çihzavisi ko snosi rizik i ko prisvaja dobitke.Na osnovu toga stvaraju se podsticaji za na-poran rad, pametne investicione odluke,ispuçeçe ugovora i sliåno.

Nema dileme da privatna svojina obez-beðuje boýe ekonomske rezultate negodruãtvena ili dræavna. Ali, postoji joã jedanrazlog za brzu i sveobuhvatnu privatizaciju– spreåavaçe rasipaça i kraðe imovine odstrane menadæera u zemýama u kojima sunestali stari mehanizmi partijsko-dræavnekontrole, a nisu joã stvoreni novi, pravnimehanizmi. U takvoj situaciji, jedini zaãtit-

nik kapitala moæe biti privatni vlasnik, naosnovu sopstvenog interesa.Istoåna Evropa (uk ýuåujuñi i centralnu

i jugoistoånu) uãla je u tranziciju, tj. u pov-ratak u kapitalizam, poåevãi od 1989. god-ine. Najlakãe su startovale zemýe koje suveñ imale træiãni sistem, iako socijalistiåki,kao ãto su Jugoslavija, Maðarska i Poýska,ali se ta prednost brzo istopila i, åak, de-limiåno pretvorila u hendikep.

Bilo je tri osnovna metoda privatizacije:prvo, klasiåna prodaja (akcija) dræavnihpreduzeña po punoj ceni; drugo, besplatnapodela dræavne imovine graðanima, a krozvauåere (privatizacioni novac), kojim semogu kupovati akcije preduzeña koja seprivatizuju; i treñe, prodaja akcija zaposlen-ima i menadæerima (insajderska privatizaci-

ja) sa znatnim popustima u ceni.Kako reåe jedan Poýak, privatizovati u

istoånoj Evropi znaåi prodavati neãto åija sevrednost ne zna nekome ko nema novca.Stoga je u velikoj veñini zemaýa izbegavanooslaçaçe na prodaju (osim u Maðarskoj),veñ se åesto pribegavalo besplatnoj privati-zaciji. Na prostoru bivãe Jugoslavije i uRusiji vrlo je vaæna bila privatizacija kroz

popuste zaposlenima. Jugoslavija je krenula u privatizacijumeðu prvima, za vreme vlade Ante Mark-

Privatizacija je deo tranzicije åija jesvrha ustanov ýavaçe svojinskih pra-va koja su u skladu sa træiãnom eko-

"U kutijama su kiãobrani i åaãe, ali se neseñam da smo poruåili strele

▲▲▲▲▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



jetskog Saveza, Rusija je dozvolila da sesavezne banke na çenoj teritoriji raspadnu,pa je ubrzo dobila efikasan privatan ban-karski sistem.

Poýska je interesantna zemýa po tome

ãto je postigla dobre ekonomske rezultateod 1991. do danas, a da nije izvrãila ãiruprivatizaciju starih dræavnih preduzeña.Naime, joã od 1991. postoji program pri-vatizacije svih velikih preduzeña, po komebi çihove akcije bile prenete na investi-cione fondove, a åije bi akcije bile podeý-ene graðanstvu. Taj plan nikako nije stizaodo realizacije usled politiåkih previraça uzemýi. Stvar je krenula sa mrtve taåke tek uposledçe vreme, pa se moæe oåekivati ubr-zaçe privatizacije u Poýskoj. A dobri rezu-ltati posledica su brzog razvoja novog pri-vatnog sektora.

Loãe ekonomske performanse pokazujuzemýe koje nisu odluåno krenule u reformei privatizaciju, kao ãto su Ukrajina, Bugars-ka, Belorusija i (doskora) Rumunija. Sveçih razjedaju korupcija, pravna nestabil-nost i nerazreãenost svojinskih odnosa.

Privatizacija nije samo istoånoevropskifenomen veñ i svetski. Interesantno je po-gledati ãta se dogaða na juænim obalamaSredozemýa, koje je po stepenu ekonom-skog razvoja sada na sliånom nivou kaonaãa zemýa. Radikalne promene u egi-patskoj privredi prati i program privatiza-

cije, aktiviran sredinom 1996, kada je dræa-va, flotiraçem na berzi, prodala veñinskipaket akcija u 15 velikih preduzeña. U sle-deñih godinu dana biñe prodato joã 91dræavno preduzeñe i banka, ukupne vred-nosti 5,3 milijarde dolara. Uspeãna privati-zacija pojaåala je poslovaçe berze u Kairu iprivukla ulagaça 190 stranih uzajamnihfondova. Ukupna kapitalizacija dostigla je10 milijardi dolara, a proseåna dividendaatraktivnih 7%.

I Jordan priprema za skoru privatizacijuveliki broj dræavnih preduzeña, meðu çimai Telekom i proizvodçu elektriåne energije.Sliåni planovi za privatizaciju postoje i uMaroku, gde se planira u godini 1997/98.prihod od privatizacije od 500 milionadolara. Ukupna kapitalizacija na berzi uKazablanki dostigla je 4 milijarde dolara.

Turska, ekonomski vrlo uspeãna zemýaposledçih decenija, sada je u krizi, ali inova, islamistiåka vlada nastav ýa privatiza-ciju dræavnih preduzeña. Najave planova oprodaji preduzeña vrednih 30 milijardidolara smatraju se preteranima, buduñi dasu nedavne prodaje dostigle samo 500 mil-iona, ali svedoåe o staçu duhova i namera-

ma vlade. ■BOÃKO MIJATOVIÑEKONOMSKI INSTITUT, BEOGRAD

torzije, neefikasan poreskisistem itd.), masovna priva-tizacija predstav ýa samo

prvi neophodan korak u re-formi. Meðutim, stvoritikonkurentan i efikasanposlovni ambijent sinonim je za korenitu reformu poli-tike deviznog kursa i za sve-obuhvatnu spoýnotrgovin-sku liberalizaciju. I upravona ovom planu postignut jenajveñi progres u svim ze-mýama u tranziciji.

Ovakav 'reformski us-peh' ima dva uporiãta. Prvo,svakako, predstav ýa åiçeni-

ca da je ove reforme i mo-guñe izvesti u trenutku,donoãeçem odgovarajuñihpropisa. Drugo uporiãteåini se znaåajnijim: sporazumi sa MMF-om neizostavno su sadræali klauzule ouvoðeçu konvertibilnosti domañe valute io koracima spoýnotrgovinske liberalizacije.Stoga su i rezultati u sprovoðeçu slediliinicijalne dræavne odluke. Poåevãi od 1994.godine, sve veñi broj zemaýa je prihvatioåuveni ålan 8 Sporazuma sa MMF-om,koji predviða uvoðeçe konvertibilinosti de

Kurs i

liberalizacija jure , koja se odnosi na tekuñe transakcije,kao i na devizne transakcije rezidenata. Bal-tiåke zemýe su otiãle i korak daýe i oslo-

bodile kapitalne transakcije, tako da se çi-hov sluåaj registruje kao situacija 'ekstrem-ne konvertibilnosti'. Meðutim, åak i ova'lakãa varijanta' takozvane interne konvert-ibilnosti podrazumeva pravo na repatrijaci- ju profita u åvrstoj valuti, ãto je ne samogarancija veñ i neophodan uslov da straniinvestitori mogu da ocene profitabilnostsvojih buduñih poduhvata i izaberu najpo-

Uuslovima kakvi preovlaðuju na po-åetku tranzicije (deformisana priv-redna struktura, znatne cenovne dis-

"Dobar dan, ja samCrna Ekonomija,åujem da æelite dame eliminiãete

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



▲▲▲▲▲

sledbenika Ostapa Bendera, u åije sposob-nosti izgradçe moderne i efikasne dræavetreba ozbiýno sumçati.

Sumiraçe dosadaãçih rezultata poka-zuje da 'veliki prasak' nije bio dovoýan us-lov da strani kapital pohrli na nove adrese.Naime, mada je najveñi broj zemaýa –uk ýuåujuñi tu i Albaniju, Ukrajinu, Gruzi-

ju, itd. – izvrãio sve propisane inicijalne re-forme (makroekonomska stabilizacija pouputstvima MMF-a, privatizacija najveñegdela privrede, liberalizacija u skladu sa prin-cipima STO itd.), oåekivaça najveñeg bro-

ja zemaýa u tranziciji praktiåno su iznever-ena: od tridesetak zemaýa, novac je sistem-atski i u velikim iznosima priticao svega na

nekoliko lokacija (Maðarska, Rusija, Åeã-ka, Poýska); ostale zemýe znatno su'kaskale'.

Strane investicije ju kompetentan menadæment, obezbedeizlaz na inostrana træiãta i dobiju povlaãñenipristup na træiãtu novca (naime, poznatefirme zbog veñeg kredibiliteta mogu poza-

jmýivati sredstva pod povoýnijim uslovi-ma). Tek nakon toga dolaze krediti meðun-arodnih finansijsiih institucija, jer stvarajudodatni problem otplate ionako (po pravi-lu) prezaduæenih privreda. Posledçi na listiprioriteta svakako je ãpekulativni kapital,

jer deluje kao potencijalni izvor velikih ne-stabilnosti, ohrabruje nelegalne naåineposlovaça i deluje kao veliki inspirator svih

likim parama' (big bucks ) – iz inostranstva.Kada se kaæe 'velike pare', po pravilu semisli na strane direktne investicije, meðun-arodne kredite ili priliv ãpekulativnog kapi-tala. Pri tome, prvi modalitet smatra se su-periornim u odnosu ostale. Naime, straneinvesticije – bilo da je reå o potpuno novim

projektima ili o kupovini postojeñih firmi –ne samo da donose åvrstu valutu u domañebanke veñ omoguñavaju da preduzeña dobi-

Jedan od najkrañih recepata za uspeãnutranziciju glasi ovako: "veliki prasak"(big bang ) iznutra treba podupreti 've-

voýniju lokaciju za buduña ulagaça. Sdruge strane, moæda je vredno napomenu-ti je Italija zadræala internu konvertibilnostsve do 1990, bez prevelikog protiv ýeçatadaãçe Evropske zajednice, te da, dakle,ovaj stepen reforme deviznog sistema nika-

ko ne treba smatrati inferiornim.Liberalizacija spoýnotrgovinskog reæi-ma neophodna je mera za uspostav ýaçekonvertibilnosti domañe valute. Naime,uvoðeçe spoýnotrgovinskih restrikcija(bilo da se ograniåava koliåina ili vrednost)praktiåno znaåi da se indirektno vodi poli-tika viãestrukih deviznh kurseva, ãto svaka-ko bitno ugroæava koncept konvertibilnos-

ti domañe valute. Stoga i prva preporukaSvetske trgovinske organizacije (STO) glasi:(i) restrikcije treba svesti na minimum i za-meniti ih carinama, a (ii) sam nivo carinapostepeno smaçiti, ãto potvrðuje punupovezanost liberalizacije (spoýnotrgovinske

politike) i konvertibilnosti (monetarnapolitika).Naravno, neuporedivo maçe je

uåiçeno na planu liberalizacije nego naplanu kursa, svakako i zbog toga ãto, uodsustvu straneãkih investitora iz inostran-stva, slobodan uvoz predstav ýa veliku opas-nost za ionako nekonkurentne domañeprivrednike.

Iskustva istoånoevropskih zemaýa kojesu pristupile spoýnotrgovinskoj liberaliza-ciji (uz sprovoðeçe træiãnih reformi) u celi-ni su povoýna. Kako pokazuje narednatabela za period 1989-1995, zemýe koje susprovele liberalizaciju i uvele konvertibil-

nost valute veñ posle nekoliko godina na-pustile su putaçu negativnih stopa rasta,uåvrstile træiãne institucije i znaåajno un-apredile osnovne makroekonomske indika-tore. Zemýe koje to nisu uåinile imale sugore rezultate nego na poåetku perioda. Uzto, çih ceo proces ovih reformi tek åeka,sada na joã niæem nivou per capita dohotka.

DANICA POPOVIÑEKONOMSKI FAKULTET I CES MECON

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Sistematska koncentracija investicija nasvega nekoliko 'adresa' neizostavno nasvraña na potvrdu teorijskih principa: vaýase, naime, podsetiti da prilikom izboralokacije investitor pravi raåunicu tako ãtotroãkovima poslovaça (radna snaga, mater-ijalni troãkovi, porezi, itd.) dodaje i tzv.troãkove ulaska (troãkovi upoznavaça in-stitucionalnog okvira, zakona, nepisanihpravila poslovaça itd.) i troãkove izlaska izgrane (procena nepovratnog gubitka usledprevremenog povlaåeça iz posla – npr.neprodata oprema, zgrada, potraæivaçaitd.). Znaåaj troãkova izlaska i ulaska zaodabir lokacije nedvosmisleno potvrðuje inedavno objav ýeno istraæivaçe Svetskebanke, koje je obuhvatilo 3600 preduzetni-ka iz 69 zemaýa sveta (iz Latinske Amerike,Istoåne Evrope, Afrike itd.). Pokazuje se dadva faktora – per capita dohodak i kredibi-

litet dræave – objaãçavaju preko 70% razli-ka u visini investicija od zemýe do zemýe. A sintagma kredibilitet dræave obuhvatapostojaçe organizovanog kriminala,uåestalost arbitrarnih sudskih odluka, ste-pen korumpiranosti dræavne i privredneadministracije itd. I zaista, iako je Albanijaprivatizovala veñi stepen privrede nego ãto je to uåinila Poýska, kada se ova analiza imau vidu, jasno je zaãto strani investitori nisubili impresionirani "albanskim åudom",nasuprot ranijim brojnim analizama MMFi Svetske banke, koje su maltene govorile onajuspeãnijoj tranziciji u regionu.

Konaåno, pogledajmo ko ulaæe u ovezemýe i gde. Podaci Evropske banke za ob-

novu i razvoj sugeriãu da najveñi deo (60-65%) kapitala potiåe iz Evropske unije. Sa joã veñim procentom, ove zemýe su investi-rale u Maðarsku (75%), Bugarsku (75%) iHrvatsku (70%). Pri tome, ravnomerno suzastupýene sve zemýe, ali se izgleda veñ jas-no uoåava da ove zemýe maçe ulaæu u ner-azvijeni deo bivãeg SSSR-a (Kazahstanitd.). S druge strane, kompanije poreklomiz SAD 'specijalizuju' se upravo za Rusiju,Ukrajinu i Poýsku, dakle za zemýe sa ve-likim domañim træiãtem. Treñi glavni ulagaå je Japan, no izgleda da je çegovo uåeãñe os-talo marginalno. U Maðarskoj, Kazahstanui Ruskoj Federaciji japanski kapital pokrivasvega 2% ukupnih plasmana, dok u os-talim zemýama jedva da åini pola procentaod ukupnih ulagaça.

Joã uvek se najveñi procenat stranihdirektnih investicija ulaæe u industriju

(50%). Naravno, najveñi udeo imaju tele-komunikacije, proizvodça elektriåne en-ergije, automobilska industrija, prehrambe-ni kompleks itd. Nerazvijenost sektorausluga u zemýama u tranziciji znatno jeuticala da se u trgovinsku mreæu ovih zem-aýa 'ubace' stranci: 20-30% ukupno plasi-ranih sredstava odlazi na trgovinu.Konaåno, na finansijski sektor (bankarstvoi osiguraçe) odlazi narednih 10-15% pla-siranog kaptala, mada pojedini izvori uka-zuju da da je udeo finansijskog kapitalaznatno veñi. U celini posmatrano, prognozesvetskih finansijskih institucija govore da ñeu narednom periodu poýe interesovaçainostranih ulagaåa predstav ýati transport,

komunikacije i finansijske usluge.Pa ipak, pitaçe sa poåetka ostaje: da li

ñe i daýe najveñi deo inostranih investicijaodlaziti u maçi broj zemaýa, dok se ostali-ma, opet, loãe piãe. Izgledi su, meðutim, dasu neki "loãi ðaci" nauåili propuãtene le-kcije tipa: strani investitori ne vole nejasnezakone, ne pristaju na maçinski udeo u fir-mama koje kupuju, preferiraju transparent-na træiãta kapitala, izbegavaju lokacije gdesu porezi visoki i beæe sa træiãta sa niskimdræavnim kredibilitetom. Tako je vladaBugarske (uz saglasnost opozicije) donelaodluku da ubrza prodaju dræavnih kon-glomerata, uvodeñi åitav niz pogodnosti zainostrane kupce. U Rumuniji se takoðe in-sistira na novom zakonu o privatizaciji, arazvoj træiãta kapitala smatra se dræavnimprioritetom. I vlada Ukrajine najav ýujesmaçeçe poreza, liberalizaciju i niz struk-

turnih reformi (program masovne privati-zacije predviða se za jul ove godine). Ali, ninajboýi ne miruju: Maðarska i daýe ure-ðuje pravni prostor u ciýu ãto uspeãnijeprivatizacije infrastrukturnih objekata (en-ergetika) i nastav ýa privatizaciju telekomu-nikacija, Poýska se koncentriãe na privatiza-ciju banaka itd.

Pa ipak, izgleda da recept sa poåetkateksta i nije sasvim precizan. Jer, velikiprasak desio se samo jedanput, dok priv-laåeçe stranog kapitala postaje svakodnev-ni posao. I samo onaj ko ga dobro 'odradi'(ãto bi rekli biznismeni), moæe oåekivati iodgovarajuñe rezultate. ■

D. POPOVIÑ

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Reforme i rastOåito je da su napredne reformske zemýe, nakon

kratkotrajne tranzicione recesije, uãle u proces stabilnog

rasta prañenog strukturnim prilagoð avaçem. Evropa je

otvorila vrata i jasno stavila do znaça ãta je neophodno da

bi se uãlo u çene institucije i forume

Tabela 2. Sektorsko restrukturiraçe

Tabela 1. Rast realnog GDP u zemýama u tranziciji

ada se govori o procesu tranzicije, sasigurnoãñu se moæe izneti teza da suizvoz i usluge glavni izvori rasta uK

zemýama koje su uãle u ovaj proces. Ze-mýe u tranziciji su uspeãno otvorile svoje

privrede i preorijentisale svoj izvoz kasvetskim træiãtima. Ovo posebno vaæi zazemýe koje su imale fleksibilnije iotvorenije trgovinske reæime (zemýe cen-tralne i istoåne Evrope i baltiåke zemýe),ãto im je omoguñilo da se u najkrañemmoguñem roku oporave od posledica ras-pada SSSR-a i SEV-a. Uz to, moæe se istañiargument da bræa liberalizacija usporavasmaçeçe zaposlenosti i proizvodçe(maçi pad druãtvenog proizvoda), priåemu je spoýnu trgovinu i razmenu po-trebno liberalizovati sporije od domañeg

træiãta. Nasuprot çima, u veñini nezavis-nih dræava bivãeg SSSR-a zadræala se prak-sa voðeça protekcionistiåke spoýnotr-govinske politike (snaæna kontrola izvoza),tako da je izvoz u zemýe OECD-a ostaomarginalizovan, a doprinos izvoza rastudruãtvenog proizvoda nedovoýan.

Podaci u tabeli 1. potvrda su gorenavedenih teza. Zemýe koje su bile lideri uprocesu tranzicije prve su izaãle iz tzv. tran-zicione recesije i pribliæile se nivou GDP-akoje su imale 1989. godine. To su, pre sve-ga, Åeãka Republika, Maðarska, Poýska,Slovaåka i Slovenija, koje su ujedno i ålan-ice CEFTA, a za çima slede Hrvatska ibaltiåke zemýe (Estonija, Letonija, Lit-vanija). Treba istañi da je u drugoj polovini1995. godine Åeãka Republika postalaprva zemýa u tranziciji koja se pridruæilaOECD-u, a za çom i Maðarska i Poýska.Za razliku od ovih zemaýa, Azerbejdæan,Belorusija, Tadæikistan i Turkmenistanåine grupu zemaýa koje su u ranoj fazitranzicije i u kojima joã uvek dominiradræavni sektor, a privatni sektor uåestvujesa maçe od 20% u GDP-u.

Usluge su drugi glavni izvor rasta u ze-

mýama u tranziciji. Neke studije su poka-zale da kada bi se nadomestio pad uåeãñasektora usluga u GDP-u u nezavisnimdræavama bivãeg SSSR-a, to bi dovelo dorasta druãtvenog proizvoda od 10% i ge-nerisalo oko 6 miliona novih radnih mes-ta. U procesu tranzicije, sektor usluga jedoæiveo nagli rast, posebno u onim ze-mýama koje su vodeñe u procesu liberal-izacije (videti tabelu 2). U tim zemýama"service gap" (zaostajaçe sekora usluga uuåeãñu u GDP-u u odnosu na zemýetræiãne privrede) se znatno smaçio.

Sposobni preduzetnici nalazili su naåineda poboýãaju reagovaçe na promene uokruæeçu, uprkos velikim preprekama,

▲

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskih

dokumenatabaze podataka

Gra†åki

CentarVreme

i v a n s a ã a v e s n a v l a da

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Finansijska

reintegracijaOsnovni ekonomski preduslov za pristup með unarodnim

træiãtima je i uspeh u ostvarivaçu strukturnih reformi

normalizacija odnosa sa kreditorima okootplate ranijih dugova. Nezaobilazan pre-duslov je postizaçe sporazuma sazvaniånim kreditorima Pariskog kluba i ko-mercijalnim kreditorima Londonskog klu-

ba i veñ u prvim godinama transformacijeostvaren je znaåajan uspeh u normalizo-vaçu odnosa sa ovim kreditorima.

Bugarska je u periodu od 1991. do1994. godine sklopila tri aranæmana sakreditorima Pariskog kluba u vezi sa çen-im zvaniånim dugom, a u toku 1994. i spo-razum o reprogramiraçu dugova sa kome-rcijalnim kreditorima Londonskog kluba.

Kreditori Pariskog kluba sloæili su se da1994. godine sprovedu drugu fazu spora-zuma o smaçeçu dugova Poýske (spora-zum iz 1991), a dogovor sa komercijalnimkreditorima Londonskog kluba postignut je oktobra 1994. godine.

Reãavaçe duæniåkog problema bivãeSFRJ i daýe se komplikuje zbog nerazja-ãçenih pitaça u vezi sa podelom tzv. neal-ociranog duga izmeðu zemaýa naslednica.Nealocirani dug se odnosi na obaveze bivãe Jugoslavije i çene Narodne Banke, a kojese ne mogu precizno locirati za finansiraçeodreðenih projekata u bilo kojoj republici.Ipak, krajem 1996. godine, Hrvatska, Slov-enija i Makedonija postigle su sporazumesa zvaniånim i komercijalnim kreditorimaPariskog i Londonskog kluba, a svaka je

preuzela odgovornost za deo tzv. nealocira-nog duga.

Odnosi Rusije i drugih zemaýa ålanicabivãeg SSSR-a sa zvaniånim kreditorimarazjaãçeni su u sporazumu koji je potpisan

MMF je obezbedio finansijsku pomoñovim zemýama u iznosu od 17 milijardidolara. Uåeãñe privatnog u ukupnom fin-ansiraçu se poveñalo sa 15% u 1991. na65% u 1996. godini åemu je u velikoj meridoprinelo poveñaçe direktnih investicija.

U zemýama centralne i istoåne Evrope,uåeãñe zvaniånog finansiraça u ukupnomfinansiraçu znatno je opalo jer su to zemýekoje su najviãe napredovale u procesu tran-zicije i imaju pun pristup privatnom finan-siraçu. Za razliku od çih, zemýe usredçem stadijumu procesa tranzicije –Kazahstan, Moldavija, Rumunija i Rusija – joã uvek se dosta oslaçaju na zvaniåne fin-ansijske izvore. Privatno finansiraçe zem-aýa u tranziciji najpre je bilo u vidu kratko-roånih finansijskih tokova, a kasnije je sveviãe porastao znaåaj stabilnijih sredço-

roånih i dugoroånih tokova.Osnovni ekonomski preduslovi za prist-

up meðunarodnim finansijskim træiãtimasu, pored makroekonomske stabilnosti iuspeha u ostvarivaçu strukturnih reformi i

edna od osnovnih oblasti transfor-macije zemaýa u tranziciji jeste çihovareintegracija u svetsku ekonomiju. J

Tokom pedeset i viãe godina ove zemýe suuåestvovale u eksperimentu nazvanom“centralizovano planiraçe” ãto je uticalo nesamo na çihove unutraãçe privredne tok-ove, nego i na meðunarodne ekonomskeveze. Meðunarodna trgovina i finansijeovih zemaýa bili su pod daleko veñim uti-cajem dræave nego træiãnih sila tako da su içihove ekonomske veze sa ostatkom svetabile vrlo ograniåene sve u ciýu ostvareçaãto veñe kohezije i meðuzavisnosti izmeðuçih samih. Slom centralizovanog planira-ça rezultirao je u izuzetno velikim potre-bama ovih zemaýa za finansiraçem iz inos-transtva.

Od samog poåetka procesa transfor-

macije, bilo je jasno da se finansijske po-trebe zemaýa u tranziciji ne mogu zadovoý-iti samo posredstvom privatnih finansijskihtræiãta. Zbog toga su centralnu ulogu uobezbeðivaçu finansijske podrãke zemýa-ma u tranziciji preuzeli Meðunarodni mon-etarni fond (MMF) i Svetska banka (SB).Finansijska pomoñ MMF-a i SB je bilakatalizator za zvaniånu finansijsku pomoñEU i drugih razvijenih zemaýa.

Istovremeno, bilo je jasno da zvaniånafinansijska podrãka ne moæe da traje dugo ibude jedino dovoýna, te je çena osnovnanamena bila da pomogne zemýama u tran-ziciji da se prilagode eksternim ãokovimakoje su pretrpele, postignu makroekonom-sku stabilnost i preduzmu strukturne re-forme i da se na taj naåin stvore uslovi kojibi privukli privatno finansiraçe iz inostran-stva.

Do poåetka 1997. godine, skoro sve ze-mýe u tranziciji primile su finansijsku po-moñ od Institucija Breton Woodsa i druguzvaniånu finansijsku pomoñ. Izuzetak suTurkmenistan i Savezna Republika Jugo-slavija, koja joã nije regulisala svoje ålanstvou ovim institucijama. Zvaniåna sredçoroå-

na i dugoroåna pomoñ zemýama u tran-ziciji u periodu od 1990. do 1996. godineiznosila je oko 80 milijardi dolara. Samo Izvor: IMF (1997) str. 105.

Bruto spoýni dug zema ýa u tranziciji prema izvozu (u procentima )

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



▲

aprila 1993. godine, u kome se Rusija pro-glasila jedino odgovornom za ceo dugbivãeg SSSR-a, ali isto tako je nasledila i svaeksterna potraæivaça koja je SSSR imao.Rusija je potpisala joã tri sporazuma sa

Pariskim klubom o dugoroånom prestruk-tuiraçu çenog zvaniånog duga, a najskor-iji je bio aprila 1996. godine, dok je sa Lon-donskim klubom sporazum postignut no-vembra 1995, a treba da bude dovrãen sre-dinom 1997. godine.

Ako dugovno optereñeçe zemýe meri-mo udelom bruto spoýnog duga u izvozu,onda treba konstatovati da se u periodu od1991. do 1996. godine situacija znaåajnopopravila za Albaniju, Poýsku i Bugarskuãto je rezultat sporazuma u vezi sa çihovimdugovima. Po ovom kriterijumu, smaçeno

je i dugovno optereñeçe Maðarske koja jeu proces transformacije uãla kao relativnozaduæena zemýa, ali nije traæila repro-gramiraçe dugova. Hrvatska, Åeãka, Slo-vaåka i Slovenija zadræale su relativno maladugovna optereñeça joã iz perioda pretranzicije. S obzirom na to da je Rusijanasledila sve sovjetske eksterne dugove, os-tale zemýe ZND-a su zapoåele procestransformacije iz veoma povoýne pozicije, aRusija je dobila serijom sporazuma saspoýnim kreditorima.

Na osnovu ovog pokazateýa i po klas-ifikacionim kriterijumima SB, u 1996. go-

dini, åetiri zemýe – Jermenija, Bugarska,Maðarska i Kirgizija su bile umerenozaduæene (ovaj pokazateý je preko 132%),a Albanija i Gruzija su bile veoma zaduæene(racio je preko 220% – videti u tabeli ).

Sve je viãe zemaýa u tranziciji i sve je ãirispektar zajmoprimaca koji zak ýuåuju zaj-move na meðunarodnim finansijskimtræiãtima. Do kraja 1994. godine samo trizemýe – Åeãka, Maðarska i Slovaåka su po-digle znaåajnije iznose na ovim træiãtima, alise tokom 1995. godine, broj zemaýa utranziciji koje pozajmýuju na meðunarod-nim finansijskim træiãtima znatno poveñao.Tada su, posle dugog odsustva, na ova træiã-ta ponovo uãle Poýska i Rumunija. Letoni-

ja i Litvanija su prvi put emitovale meðun-arodne obveznice, a Kirgiska Republikadobila svoj prvi meðunarodni kredit. Ovajtrend se nastavio i u 1996. i 1997. godini,kada su Hrvatska, Slovenija, Kazahstan iRusija lansirale prve emisije evroobveznica,a Hrvatska primila prvi sredçoroåni, sindi-cirani zajam. Doskora su se kao zaj-moprimci na finansijskim træiãtima jav ýaleisk ýuåivo vlade i centralne banke, ali seodskora jav ýaju i regionalne vlasti i privat-

ne i poluprivatne kompanije.■MIRJANA MILOVANOVIÑINSTITUT ZA SPOÝÇU TRGOVINU

Haos u bankamaGubici iz sektora dræavnih preduzeña koncentriãu se u

poslovnom bankarstvu2. Konsolidacija Izlaz iz ove situacije realizuje se u sle-

deñim fazama tranzicije, i to u tri osnovnapravca:

a) sanacija bankarskog sistema zamen-om nenaplativih plasmana boýom aktivomi/ili investiraçe dodatnog kapitala u banke.(Karakteristiåni sluåajevi: Maðarska, Poýs-ka i Slovenija);

b) otpisom potraæivaça banaka premapreduzeñima ili multirateralnom kompen-

zacijom dugova. (Karakteristiåni sluåaj jeRumunija);c) inflatorno obezvreðivaçe aktive ba-

naka koja realno smaçuje, a u ekstremnomsluåaju eliminiãe iz bilansa i dobru i loãuaktivu. Ova vrsta "sanacije" dogaðala se uveñini zemýa (Jugoslavija, Poýska, Rusija,Rumunija).

Generalno, bræa je privatizacija realnognego finansijskog sektora. Veñina velikihbanaka ostaje u dræavnom vlasniãtvu sve dokraja procesa. Promena vlasniåke strukturerazvija se procesom formiraça relativno ve-likog broja novih, preteæno privatnih bana-

ka. Broj novoformiranih banaka veñi je odbroja starih, ali dræavne banke kontroliãunajveñi deo træiãta i finansijskog potencijala.Intenzitet privatizacije bankarstva osniv-açem novih banaka zavisio je preteæno odponaãaça kontrolne sfere. U sluåajevimagde su kapitalni, kadrovski i tehniåki cen-zusi za licenciraça banaka bili oãtriji (uskladu sa meðunarodnim standardima),novih banaka je maçe. Strategija privatiza-cije bankarstva modelom "otvorenih vrata"bila je najbræa u Rusiji.

Tokom i neposredno posle izlaska iz

faze interregnuma, kontrolna sfera (central-na banka, dræava, dræavne agencije) ponaãase na dva, u osnovi razliåita naåina.

Konsolidacijabanaka

ituacija se identifikuje sa dve bitneoznake:1) monobankarski sistem serazlaæe na centralno i poslovno ban- S

karstvo; 2) centralna banka se relativnobrzo konsoliduje u svojim osnovnimfunkcijama. Osamostaýeni delovi jedin-stvenog bankarskog sistema, koji nastav ýa-

ju da posluju kao komercijalne banke, znat-no sporije uspostav ýaju baziåne funkcije.

Funkcionalna analiza finansijskih siste-ma u tranziciji pokazuje da, zapravo, sistem

u potpunom znaåeçu tog pojma i ne pos-toji. Na poåetku tranzitornog procesa ovezemýe karakteriãe odsustvo finansijskogsistema. U çima "...ne postoje finansijskatræiãta i komercijalno bankarstvo...postojesamo zgrade banaka." (F.Coricelli,1992)

Karakteristiåna pojava je razvijaçe nekevrste finansijskog haosa u kome se elemen-tarne transakcije izvode u uslovima visokogrizika i prañene su visokim troãkovima. M.Bruno (1993) je tadaãçe staçe ocenio nekao staçe "nula" nego kao staçe kome bise na skali mogla pridruæiti vrednost znatnomaça od nule. Bankarski sektor je au-

tonomni generator monetarne nestabilnos-ti: gubici iz sektora dræavnih preduzeñakoncentriãu se u poslovnom bankarstvu.

Formiraçe bankarskog sistema sa dvanivoa imalo je za posledicu prenoãeçestarog kreditnog portfolia centralne bankeu bilanse novoformiranih banaka. Velikideo ovog portfolia docnije se pokazao kaonenaplativ. Zajedno sa portfoliom prenetesu u osnovne doktrine i rutine uprav ýaçabankama. Umesto jedne socijalistiåke ba-nke, åija je osnovna funkcija bila proiz-vodça "mekog kredita", formirano je

nekoliko po funkcionisaçu sliånih banakakoje su, kako je docnije iskustvo pokazalo,uveñale masu nenaplativih kredita.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Prvi naåin bi se pojednostav ýenomogao opisati kao tradicionalni: kontrolnasfera intenzivno utiåe, a u ekstremnimsluåajevima i determiniãe poslovnu politikufinansijskih posrednika, posebno banaka.

Osnovni razlog ovakvog ponaãaça kon-trolne sfere je transferisaçe delabudæetskog deficita u bankarski sektor.Banke su, direktnom intervencijom ili ne-formalnim mehanizmom uprav ýaça,prinuðene da finansiraju dræavnapreduzeña. Realni sektor, zahvañen krizom,nije u moguñnosti da generiãe minimalniobim finansijskih resursa, koji bi bio do-voýan za finansiraçe minimalnih nadnica.

Druga vrsta ponaãaça kontrolne sferemotivisano je poveñaçem sigurnosti ban-karskog sistema. Razlog ovom ponaãaçu

jeste davno uoåena pravilnost da slab finan-sijski sistem, naroåito nesigurno bankarst-vo, generiãe vrlo snaæne eksterne efekte. In-tenzitet ovih uticaja je takav da ugroæavaveliki broj transaktora. U centralnobankar-ske sisteme zbog toga se ugraðuju vrlo snaæ-ni supervizorski mehanizmi koji ãtite javniinteres i spreåavaju generisaçe negativniheksternih efekata na okruæeça. Dræava iz-vodi snaæne resursne intervencije koje ima-

ju za ciý osposobýavaçe banaka zaobav ýaçe osnovnih funkcija. Osnovna na-mena ovih ulagaça je zamena nasleðenogvisokoriziånog potrtfolia dræavnim ob-

veznicama (Maðarska, Slovenija), ili çego-

vo restrukturiraçe tzv. work out proce-durom (Poýka, Åeãka).

3. Stabilizacija Iz faze konsolidacije izaãli su bankarski

sistemi zemaýa sredçe Evrope (Viãegrads-

ka grupa). Prvi pouzdan dokaz stabilnosti je postupni rast kapaciteta bankarskog sek-tora i razvoj novih bankarskih proizvoda.Nivo monetizacije se u ovim zemýama pos-tupno poveñava generisaçem ãtedçe u na-cionalnoj valuti. Rentabilnost banaka sepoprav ýa i dovodi na nivo uobiåajenih ineãto viãih vrednosti.

Glavni faktor normalizacije bilansnestrukture su snaæne resursne inetrvencijedræave u bilansnu strukturu banaka.Paralelno sa stabilizacijom bankarstva razvi-

jaju se i nebankarske forme finansijskogposredovaça. U nekim sluåajevima razvijase paralelno investiciono bankarstvo, a unekim se stare dræavne banke transformiãuu investicione banke.

Paralelno sa stabilizacijom finansijskestrukture i funkcionisaça bankarstva stabi-lizuju se i supervizorske strukture i pravila.Veñina zemaýa usvaja Bazelske (BIS) stan-darde i norme Evropske unije za kapitalnuadekvatnost, kapitalni cenzus i klasifikacijuaktive. Kraj ove faze oznaåava snaænije in-volviraçe inostranih banaka na domañe fi-nansijsko træiãte. Ulazak inostranih banakarealizuje se bilo formiraçem afilijacija ve-

likih evropskih i ameriåkih banaka, bilo

preuzimaçem kontrole nad domañimbankama.

4.Ekspanzija i privatizacija Normalizacija portfolia i postupni rast

kapaciteta pretvaraju se u ekspanziju ban-

karske delatnosti u posledçoj fazi tran-zicije. Ekspanzija se registruje kao rast uku-pnih bankarskih plasmana i kao ekspanzijaçegovih tehniåkih kapaciteta (mreæa, raåu-narska oprema, uprav ýaåka struktura).Paralelno sa ovom pojavom primetno jekonsolidovaçe træiãnih struktura. Mnoãtvomalih novoosnovanih banaka se stabilizujebilo formiraçem veñih aglomeracija, bilopripajaçem velikim domañim i inostranimbankama. U naprednim zemýama u tran-ziciji (Poýska, Maðarska), glavni nosilackoncentracije su inostrani investitori (INGbanka, EBRD, nemaåke, austrijske i irskebanke). Ulazak inostranih investitora reali-zuje se preteæno nalaæeçem strategijskoginvestitora tenderom i u maçem obimuinicijalnom javnom ponudom. Prisustvovisoko razvijenog zapadnoevropskog iameriåkog bankarstva podstiåe konkurenci-

ju. U nekim zemýama u tranziciji registru- ju se prvi pouzdani simptomi tzv. razvojakonestabilnog træiãta, na kome postojisnaæna konkurencija uprkos visokoj kon-centraciji na strani ponude.■

BOÃKO ÆIVKOVIÑ

AUTOR JE SARADNIK CES-MEKON-A I

PROFESOR UNIVERZITETA "BRAÑA KARIÑ"

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Prirodni monopolimoæe opstati samo ñe pomoñi regulatoru iolakãati mu posao.

Od svih prirodnih monopola za tran-ziciju su najinteresantnije telekomuni-kacije, koje su u istoånoj Evropi daleko

zaostajale za modernim svetom. A tehniåkiprogres u ovoj oblasti je takav da se ovadelatnost stalno meça. Tranzicija teleko-munikacija zapoåela je privatizacijom. Na-cionalne telekomunikacione kompanije(Estonija, Letonija, Maðarska, Åeãka, Ka-zahstan, odnedavno i Srbija) privatizovanesu prodajom dela kompanije stranim, tzv.strateãkim investitorima, velikim teleko-munikacionim kompanijama. Privatizacija

je donela restrukturiraçe tih kompanija ibrzi rast broja prik ýuåaka. Monopol nacio-nalnog telekomunikacionog operatora jeoroåen – u Maðarskoj, na primer, na osamgodina. Ulazak privatnog kapitala doveo jedo formiraça regulatora. Regulator pre-cizno definiãe pravila igre za monopolistu,naroåito postupak i dinamiku promenecene çegove usluge.

Elektroprivreda je sledeñi kandidat zaprivatizaciju. Meðutim, pre nego ãto sepristupi privatizaciji ove delatnosti,neophodno je izvrãiti çeno restruktur-iraçe. Prvi korak tog restrukturiraça je tzv.vertikalna separacija. Treba odvojiti proiz-vodçu (sve elektrane: termo, hidro inuklearne), prenos (sistem dalekovoda) i

distribuciju (mreæa koja dovodi struju dopotroãaåa). Dok su distribucija i, naroåito,proizvodça kandidati za privatizaciju,prenos joã neko vreme moæe biti u javnomvlasniãtvu – to ñe olakãati uprav ýaçe elek-troenergetskim sistemom. Vertikalna sepa-racija podrazumeva precizno definisaçecene na pragu (kada jedno preduzeñeprodaje struju drugom) i formalni mehani-zam regulacije te cene. Tek tada ñe privatni,odnosno strani investitori biti zaintereso-vani da kupe odreðena postrojeça (“Ðer-dap”, na primer) i da na çima ostvarujuprofit. A ceo proces treba da nadgleda neza-visni i iz stranaåke politike isk ýuåen regula-tor.

Prirodni monopoli su grane intenzivnekapitalom, rok povrañaja investicija je dug,visoki su troãkovi zapoåiçaça poslovaça,a joã viãi troãkovi prestanka poslova (izlaskaiz grane, ãto bi rekli ekonomisti). Zbog toga

je rizik vezan za investicije u ove grane veo-ma visok. To uslov ýava da privatni investi-tori oåekuju postojanost institucionalnogokvira i dræavne politike u oblasti regulacijeprirodnih monopola. Privatizacija je k ýuå-na reå tranzicije prirodnih monopola. Bez

postojanosti dræavne politike nema çihoveprivatizacije. Hajek je ipak bio u pravu. ■BORIS BEGOVIÑ, NEZAVISNI KONSULTANT

Privatizacija je kýuåna reå tranzicije prirodnih monopola.Ulazak privatnog, najåeãñe stranog kapitala u ovedelatnosti donosi obiýe prednosti. Privatna preduzeña suinheretno efikasnija od onih u javnoj svojini

naroåito odnosi na telekomunikacije, ukojima tehnoloãki progres stalno donosinove usluge, a joã ni traæça za onim tradi-cionalnim nije zadovoýena. I nestaãice vodesu åeste u gradovima zemaýa u tranziciji.Celokupan iznos traæçe treba da se zado-voýi. Uz nove cene i prethodni stav, i tatraæça ñe biti umerenija.

(3) Uvoðeçe oãtre ekoloãke kontrole,nasuprot dosadaãçem izdaãnom zagað-ivaçu prirodne okoline. Ovo se naroåitoodnosi na elektroenergetiku, sa çenimnuklearnim i termo centralama, odnosnona snebdevaçe vodom i odvoðeçe otpad-nih voda. Posle viãedecenijske iluzije da je

jedini efekat brige o prirodnoj okoliniobaraçe stope privrednog rasta, javili su seozbiýni ekoloãki problemi koji moraju dase reãe.

Privatizacija je k ýuåna reå tranzicije pr-irodnih monopola. Ulazak privatnog, na-

jåeãñe stranog kapitala u ove delatnostidonosi obiýe prednosti. Privatna preduzeñasu inheretno efikasnija od onih u javnojsvojini. Uspostav ýaçe privatne svojineumaçuje moguñnost za partijsko-politiåkeuticaje na poslovaçe infrastrukturnihpreduzeña. Privatizacija otvara vrata za ul-azak sveæeg kapitala, kao i transfer na-

jnovijeg znaça potrebnog za obav ýaçedelatnosti. Konaåno, privatizacija u kojojuåestvuju strateãki partneri iz inostranstvaomoguñava domañim infrastrukturnim ko-mpanijama da uðu u svetska savezniãtva.

Privatizacija monopola donosi i jedanznaåajan problem: opasnost od monopol-skog ponaãaça. Privatni monopolista, uciýu maksimizacije svog profita, obaraobim ponude, ãto dovodi do rasta cenaproizvoda, gubitka druãtvenog blagostaça içegove preraspodele. Da bi se to spreåilopotreban je regulator: nezavisna institucijakoja ñe, u ime druãtva, da spreåava monop-olsko ponaãaçe. Regulatoru je potrebnanezavisnost kako bi mogao da sprovedesvoj zadatak. Uvlaåeçe regulatora udnevnu politiku (“Zaãto mi da diæemocene dva meseca pre izbora?”) onemoguña-

va realizaciju tog zadatka. Nasuprot tome,uvoðeçe konkurencije u sve segmente in-frastrukturnih delatnosti u kojima ona

prirodne monopole spadaju onegrane kod kojih je tehnologija takvada jedno preduzeñe moæe da ponudiU

svoj proizvod uz niæe proseåne troãkove uodnosu na dva ili viãe preduzeña. Tipiånegrane ove vrste spadaju u ono ãto se åestonaziva infrastrukturom ili, kod nas, velikimsistemima: æeleznica, elektroprivreda, tele-komunikacije, poãta, gasovodi, vodovodi,daýinsko grejaçe itd.

U socijalistiåkim zemýama prirodnimonopoli bili su isk ýuåivo u dræavnomvlasniãtvu, çihove cene (naroåito zadomañinstva) bile su veoma niske, åesto bli-zu nuli, a proizvodça se odvijala bez obzirana troãkove ili efekte na prirodnu okolinu.Neke infrastrukturne grane, poput elektro-privrede, bile su dobro razvijene (shodno

jednaåini: komunizam = sovjetska vlast +elektrifikacija), dok su druge, poput teleko-munikacija, bile nerazvijene (bezbednost

pre svega, neprijateý nikada ne spava, ãto birekao Ilija Åvoroviñ), sa ponudom koja jebila daleko ispod potreba druãtva.

Reforma infrastrukturnih grana, kakokaæe Nikolas Stern, profesor na LondonSchool of Economics i trenutno glavni ekon-omista Evropske banke za obnovu i razvoj,k ýuåna je za uspeh tranzicije. Za çih nevaæi pristup primeçen u ostalim granama:privatizacija, demonopolizacija, liberalizaci-

ja, konkurencija, slobodna trgovina. Za in-frastrukturne grane u celini, odnosno zasvaku od tih grana ponaosob, mora da seformuliãe posebna politika tranzicije.

Tranzicija prirodnih monopola zasnivase komercijalizaciji poslovaça, privatizacijii uvoðeçu konkurencije (tamo gde je tomoguñe) u infrastrukturne delatnosti. Tajproces vezan je za tri osnovna zahteva:

(1) Uspostav ýaçe odgovarajuñih cena,odnosno tarifnog sistema, na osnovu kojihñe prihodi preduzeña omoguñiti pokrivaçetroãkova çegovog poslovaça. Ovim seisk ýuåuju javne finansije iz poslovaça in-frastrukturnih preduzeña i poveñava seefikasnost alokacije infrastrukturnih usluga.Uz visoku cenu vode, potroãaåi ñe dobro da

razmisle pre nego ãto odvrnu slavinu.(2) Zadovoýeçe traæçe na træiãtu, koja je narasla i koja se diverzifikovala. Ovo se

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



Scile i Haribde povratka

u træiãnu privreduOdgað açem vlast ubira jasne kratkoroåne koristi za sebe – ili bar izbegava kratkoroåne i

potencijalno opasne ãtete, ãto je isto – ali po cenu neuporedivo veñih dugoroånih gubitaka

i ærtava po druãtvo kao celinu. Taj fundamentalni raskorak izmeð u interesa vlasti i

druãtvenog interesa objaãçava poraæavajuñu sporost u tranziciji

1. Uvod: teãkoñe izlaska iz socijalizma

Danaãça retrospektiva pomaæe da se pri-liåno jasno sagledaju stvari koje su u sada veñdavnim danima izgradçe socijalizma iz-gledale, a faktiåki i bile maçe transparentne.Ulazak u socijalizam bio je brz i relativno lak.Svojim dekretima i zakonima, koji su bezteãkoña prolazili kroz klasno svesne i krajçekooperativne skupãtine, narodna vlast je zanepune dve godine prevela u kolektivnusvojinu i stavila pod svoju komandu groprivrednog potencijala zemýe. Iznedren izdubina neke davne, koãmarne noñi, socijal-izam se takoreñi preko noñi spustio na ovekrajeve. Izlazak iz socijalizma, meðutim, isto

je onoliko teæak, mukotrpan i spor koliko jeupadaçe u çega bilo brzo i jednostavno.Åini se da vaýa raåunati najmaçe sa faktor-om deset: za svaku godinu ulaska trebañe bardeset godina za izlazak, a ako je uvoðeçe os-novnih socijalistiåkih institucija trajalo dvegodine, onda ñe za rekonstrukciju træiãnihinstitucija i demokratskih mehanizama kojisu im komplementarni trebati ne maçe oddvadeset godina.

Uostalom, ova zemýa je veñ potroãilamaltene polovinu od tog vremenskog fonda ipraktiåno je joã uvek na samom poåetkuovog dugog i neizvesnog puta. Ulazak u soci-

jalizam doima se kao upadaçe u nekuduboku rupu okomitih i glatkih zidova:strmeknuti se u çu moguñe je maltene tre-nutno, ali izlazak zahteva mnogo napora,vremena, pameti, dovitýivosti i sreñe. Dastvar bude gora, u postojaçe izlaza i mo-guñnost izlaska moæemo se razumno nadati,ali nipoãto ne moæemo biti stoprocentno sig-urni.

U poåetnoj etapi tranzicije dijagnostiåkaslika zemaýa koje su nastojale da napuste so-cijalizam gotovo da nije pokazivala nijedanohrabrujuñi znak. U jednom broju ovih zem-aýa situacija se neãto kasnije popravila, ali se

na najveñem delu teritorije i kod veñinestanovniãtva zadræala poåetna dramatiånasituacija, bez perspektive da ñe se dogoditi

æeýeni preokret i bez nade u boýitak. No, i

tamo gde je u kasnijoj fazi tranzicije bilonesumçivih poboýãaça postoji opasnost, alii indikacije, da su ona efemerna, da se is-crpýuju rezerve iz kojih su proisticala i da ñebiti mnogo teãkoña i neizvesnosti u preokre-taçu dubinskog i endemiånog opadajuñegprivrednog trenda koji se nad centralnom iistoånom Evropom nadvija kao evidentnonajpogubnija baãtina starog poretka.

2. Velika zabluda u vezi sa prirodomtranzicionih poremeñaja

Velike teãkoñe prelaza ka træiãtu i demo-kratiji – a posebno drastiåna pogorãaçaekonomskih, zdravstvenih i demografskih in-

dikatora – stvaraju, uz sve nevoýe, i jednuopasnu optiåku varku koja uzrokuje jednakoopasno nerazumevaçe ovog izuzetno ko-mpleksnog procesa. Nerazumevaçe je veñubralo svoj zastraãujuñi danak, a çegoveærtve su mnogi profesionalci, najveñi brojýudi zaduæenih i ovlaãñenih za kreiraçeekonomske politike i najãiri slojevi narodakoji pokazuje simptome umora i od træiãta iod demokratije. Kao da aktuelna situacijaima i nudi boýu alternativu. Ovo nerazume-vaçe veñ unosi silne deformacije u ekonom-sku politiku i u politiku institucionalneizgradçe novog, modernijeg druãtva. Ono

unosi deformacije i u politiku u uæem smislureåi tako ãto politiåko raspoloæeçe i podrãkupomera prema populistiåkim i oportunistiåkinastrojenim politiåarima i pokretima. Ovi supokreti viãe nego opasni jer nude odustajaçeod ærtava neophodnih za rekonstrukciju imodernizaciju druãtva i spremni su da nekakrajçe relativna kratkoroåna olakãaça situ-acije ponude po cenu neminovne dugoroånekatastrofe. Zato ãto nude nekakvo ubla-æavaçe sadaãçih iskuãeça po cenu neupore-divo veñih buduñih ærtava, oni u ovom tur-bulentnom i nesigurnom vremenu svojepolitiåke pakete mogu relativno lako da

prodaju.Nerazumevaçe se sastoji u tome ãto sesve teãkoñe i zastraãujuñi troãkovi tranzicije

pripisuju samoj tranziciji, politici promena i

orijentaciji na izgradçu træiãnih i demo-kratskih institucija. Nema toga koji nepokuãava da protumaåi sve ove neprilike kojesu se poput lavine sruåile na pojedince, grupei druãtvo u celini. No, sasvim je povrãno ikrajçe pogreãno rezonovaçe na koje seoslaçaju maçe-viãe svi pokuãaji razume-vaça. Preovlaðujuñi deo profesionalnihekonomista i ostalih struåçaka, kreatoriekonomske politike i gotovo cela najãira jav-nost porede sadaãçi æivot sa æivotom kakav je bio pre deset i viãe godina. Potom, kon-statujuñi zapaçujuñe razlike, zak ýuåuju dasu tadaãçi sistem i politika bili superiorni u

odnosu na ovo sada i da u pokuãaj da se iz-grade træiãne i demokratske institucije nijetrebalo ni ulaziti. Boli glava od demokratije itræiãta, socijalizam je bio nesravçeno boýi –tako bi se vaýda u najkrañem mogla sumiratitipiåna reakcija "obiånog" åoveka. To je onajisuviãe dobro poznati subjekt koji zazire odsvake krupnije promene, alergiåan je na radza poznatog gazdu i çegovo prirodno nasto- jaçe da za ono ãto plati dobije pravi ekviva-lent, i bez izuzetka i greãke glasa za vladajuñupartiju.

Da rezimiramo: stari sistem je kriv (1) zasvojevremeno neumereno i trajno neodræivo

podizaçe potroãçe i standarda iznad mater-ijalnih moguñnosti zemýe, (2) za neizbeænobolno prilagoðavaçe na neuporedivo niæenivoe potroãçe nakon ãto je istekao rok upo-trebe socijalistiåkog raja, (3) za sve nevoýekoje, doduãe, u neposrednom spoju izazivatranzicija, ali se one u krajçoj liniji imajupripisati socijalistiåkom ureðeçu koje jesvojim uruãavaçem iznudilo i samu tranziciju i (4) za baãtinu velikih iluzija koje su iz os-nova poremetile predstave o pravim uzro-ånim mehanizmima privrednih i druãtvenihpromena i tako na globalnom druãtvenomnivou stvorile dugotrajnu nesposobnost da se

u novim institucijama i politikama za velikeizazove ovog vremena naðu pravi, racionalnozasnovani odgovori.

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.



3. Varýivi utisak prelaska na trajni istabilan razvoj

Svet je sa opravdanim simpatijama pri-mio, a potom pomno pratio, vesti o ekon-omskom oporavku nekih postsocijalistiåkih

zemaýa koje su ozbiýno shvatile istorijski iza-zov træiãnih reformi i energiåno krenule uprivrednosistemski preobraæaj. Primeri Slov-enije, Åeãke, Poýske i Maðarske, kao i onikoji su se odnosili na pribaltiåke republike,punili su stranice svetskih novina i emisijemeðunarodnih elektronskih medija. Sadakao da se jav ýaju nagoveãtaji novih dijagnozaiz kojih bi moglo da proiziðe da je optimi-zam povodom reformskih uspeha bio posvepreuraçen. Oporavak koji je registrovan uposledçih tri ili åetiri godine i koji se uglavn-om manifestovao oporavkom proizvodçe,oæiv ýavaçem spoýnotrgovinskih agregata i

konsolidovaçem unutraãçe stabilnosti – ato ñe reñi smirivaçem rasta cena i poboý-ãavaçem snabdevenosti træiãta – ostvaren jeprevashodno podizaçem stepena koriãñeçakapaciteta nasleðenih iz socijalistiåke proãlos-ti i çihovom træiãno zasnovanom delotvorni-

jom upotrebom. Ekspanzija kapaciteta istvarni dodaci realnom kapitalu pre suizuzetak nego pravilo. Taj izuzetak predstav ýa jedan od uåinaka novoroðenog autentiånogprivatnog sektora koji nije nastao privatizacijom dræavnog ili druãtvenog kapitala.

Meðutim, poveñaçe proizvodçe koje semoæe ostvariti po osnovu potpunijeg i boýeg

koriãñeça onoga ãto veñ postoji jednokrat-nog je karaktera i ne moæe biti osnova kon-tinuiranog privrednog rasta. Poãto je ta rezer-

va maçe-viãe iscrpena, postsocijalistiåkeprivrede naãle su se pred znatno teæim zadat-kom da pokrenu neãto ãto bi moglo da se na-zove intrinsiåni rast a to je uveñavaçe proiz-vodçe ne na bazi kapaciteta nasleðenih iz

proãlosti nego tako ãto ñe konaåno zapoåetiproces intenzivnog ulagaça i ãireça kapac-iteta finansiranih sadaãçom akumulacijom iopredmeñenih u novim objektima, odnosnopostrojeçima. Tek to bi bio pravi test di-namiåke efikasnosti novih institucionalniharanæmana, koji nije åestito niti iniciran ni u jednoj od novoemancipovanih postsocijalis-tiåkih zemaýa.

Treba pokrenuti nove mehanizme za mo-bilizaciju resursa. Takvo pokretaçe teãko jeveñ i stoga ãto takvi mehanizmi faktiåki joã ine postoje, ãto tek treba izgraditi, uobliåiti iformulisati çihove institucije, konfiguraciju

i operativne procedure. Treba stvoriti decen-tralizovane aranæmane za formiraçe akumu-lacije, kao i aranæmane za çeno preduzetniå-ki zasnovano investiciono angaæovaçe. Trebamilione ãtediãa na neki naåin navesti da bitnodrukåije i mnogo viãe nego dosad deo dohotka

izdvajaju za akumuliraçe bogat-stva, a stotine hiýada preduzetni-ka da tako formiranu akumulaci- ju angaæuju u novim poduhvati-ma. Teæe, ali i vaænije od svega jeste stvaraçe institucija træiãtakapitala koje ñe dva odvojena sk-upa subjekata – ãtediãe i investi-

tore – delotvorno povezati i in-vesticiona sredstva usmeriti nanajefikasnije alternative.

Za veliki zadatak mobilizacije resursa novooformýeni privrednisistemi postsocijalistiåkih zem-aýa jednostavno joã nisu osposo-býeni. I ne zna se kad ñe biti. I uovoj dimenziji oni su u jarkom –a ovoga puta po çih maçe pov-oýnom – kontrastu u odnosu nasisteme prethodnih socijalis-tiåkih druãtava, koji su, osobitou ranim fazama socijalistiåke

izgradçe, imali ogromnu mobi-lizacionu moñ. Jaka i surova vlastimala je ãirok manevarski prostoru raspodeli tekuñeg dohotka ibez inhibicija ga je koristila zaformiraçe u relativnom smislu

zaista velike akumulacije; u gotovo svim soci- jalistiåkim zemýama stopa akumulacije barse udvostruåila u odnosu na raniji reæimtræiãne privrede iz koga su novoformirani so-cijalistiåki sistemi ponikli. Ni u mobilizacijiradne snage stari sistem nije bio niãta maçeuspeãan; nimalo optereñen brigom za ýudskaprava i slobode, sistem je, kad je trebalo, i

neposrednom i neskrivenom upotrebom sileprebacivao stanovniãtvo iz poýoprivrede umoderni nepoýoprivredni sektor. Kako je

govorio lucidni B. Gluãåeviñ, sila je masi dav-ala veliko ubrzaçe.

U poznim fazama socijalizma razvodçilase i u mnogim segmentima omekãala politiå-ka moñ uprav ýaåke elite i sposobnost mobili-

zacije u obe posmatrane bitne dimenzijeznatno je opala. I tako smaçena, ona je, me-ðutim, ostala iznad nivoa tipiånih za træiãneprivrede, bez obzira na to ãto ona ni u zlatn-om dobu socijalizma nije davala ni izdalekaodgovarajuñe rezultate; nesposoban da ihracionalno alocira, sistem je jednostavnotrañio dragocena sredstva izdvojena u formiakumulacije u tekuñoj raspodeli.

Zak ýuåak je neposredan i sasvim jed-nostavan. Postsocijalistiåke zemýe su iscrplerezerve rasta sadræane u moguñnosti pov-eñavaça stepena koriãñeça postojeñih kapac-iteta i, joã viãe, u delotvornijoj upotrebi ra-

spoloæivih resursa. Sada moraju da pokrenuintrinsiåni rast, pre svega na osnovu mobiliza-cije (domañeg i stranog) kapitala i mnogo jaåeg aktiviraça tehniåkog progresa åiji jenajvaæniji nosilac kapital. U stvari, tek sadadolazi pravi test dimaniåke vitalnosti novog,socijalistiåkih recidiva uveliko osloboðenoginstitucionalnog aranæmana. Dosadaãçislavodobitni izlivi bili su unekoliko preura-çeni. Ante victoriam ne canas triumphum.Paipak, bez obzira na to kakav ñe biti ishodgrandioznog i viãe nego neizvesnog poduhva-ta izgradçe jednog træiãno zasnovanog i de-centralizovanog aranæmana za (dovoý nu) mo-

bilizaciju resursa, åini se da ta orijentacija,iako moæe da se operacionalizuje na veñi brojnaåina, nema strateãku alternativu. Stari pore-dak je svoju mobilizacionu moñ uveliko iscr-peo veñ u prethodnom reæimu, a onekakvom povratku na çega, sad kad sumnogi mostovi poruãeni a joã brojniji se samiuruãili, ne moæe biti ni govora.

4. Posledice institucionalnog vakuuma Institucionalni vakuum u veñoj ili maçoj

meri karakteriãe sve bivãe socijalistiåke ze-mýe. On je jednostavna posledica prirodneasimetrije u ruãeçu i stvaraçu bilo kakvihstruktura, uk ýuåujuñi i institucionalne. Za

uklaçaçe neåega ãto je veñ postojalo gotovoda nije potrebno nikakvo vreme, iako recidi-vi proãlosti mogu da se vuku dugo nakon ãto je neki aranæman veñ ukloçen. Za stvaraçenovih struktura potrebno je, meðutim,mnogo vremena, napora i znaça. U inter-valu koji mora da protekne izmeðu ruãeçastarog i dovoýno zaokruæenog uobliåavaçanovog neminovno se jav ýaju velike sistemskepraznine i odgovarajuñi poremeñaji u funk-cionisaçu sistema.

U zemýama koje, izlazeñi iz socijalizma,nastoje da izgrade træiãne mehanizme i insti-tucije, temeýni i dalekoseæni defekt jeste ne-

dostatak zdrave vlasniåke osnove. Socijalistiå-ka revolucija uniãtila je privatno vlasniãtvo izamenila ga kolektivnom svojinom koja je

▲▲▲▲▲

"Ponavljajte za mnom: Træiãna privreda je dobra za mene"

7/29/2019 Vreme, 1997. július 26.


pustila duboke korene u svim delovimadruãtvenog biña. Iskustvo pokazuje da se pre-ko noñi ne mogu stvoriti novi vlasnici i da,pogotovo, nije lako doñi do dobrih, tj. motiv-isanih i za vaæne vlasniåke funkcije osposobý-

enih vlasnika. Vlasniãtvo ima sijaset funkcija,ali jedna od najvaænijih jeste usaðivaçe uprivredu, a potom daýe trajno odræavaçedubokog instinkta za ãtedçu u najãiremsmislu, za åuvaçe kapitala, za obezbeðeçekomplementarnih utroãaka po najniæim mo-guñim troãkovima i za maksimiziraçe bogat-stva kao sumarnog izraza i rezultata svih ko-mponenti neåega ãto bi moglo da se nazovedomañinska briga i paæça. Privreda bezsvojine je, u neku ruku, privreda bez duãe, ito duãe u smislu pruæaça svojevrsnog imu-niteta za oåuvaçe ekonomske supstance içeno sistematsko uveñavaçe. U modernim

korporacijama i drugim oblicima posrednogposedovaça vlasnici, dakako, ne igraju onak-vu neposrednu ulogu kakvu su igrali uklasiånim firmama u kojima je posedovaçebilo spojeno sa uprav ýaçem. No, i tu se onopokazalo kao bitna institucionalna pret-postavka efikasnosti i razvojne propulzivnos-ti: ono je, naime, osnova na kojoj izrastajutræiãta kapitala i poslovodstvenih usluga, kojana drukåiji ali niãta maçe delotvoran naåinvrãe pritisak u pravcu poveñavaça efikasnos-ti i çenog odræavaça na visokom nivou.

Zemýe u tranziciji su likvidirale stare, nadræavnoj prinudi zasnovane mehanizme za

mobilizaciju resursa i za çihovo kakvo-takvoåuvaçe od razvlaåeça i izjedaça. Za izrast-açe pravih vlasniåkih struktura, osloçenih,u krajçoj liniji, na fiziåka lica biñe potrebnedecenije. U meðuvremenu dræava je, viãeposredno nego neposredno, joã uvek vlasnik preteænog dela privrednog potencijala, aliviãe nije, bar ne onako kako je bila ranije, in-stitucionalno i funkcionalno opremýena davrãi svojinske funkcije, a posebno ne one uvezi sa mobilizacijom resursa. U tom vakuu-mu privreda je jednostavno nezaãtiñena iizloæena je ubrzanoj eroziji kapitala. Zaposle-ni su prirodno zainteresovani da izvuku ãto

veña primaça, i to po moguñstvu bez velikogradnog naprezaça. Na drugoj strani nemaonih subjekata koji bi bili dovoýno motiv-isani i u isto vreme osposobýeni da im se su-

zilazi tempo rasta produktivnosti rada, baãkao ãto je to decenijama bio sluåaj u SFRJ,åija je privreda bila decentralizovana, ali bezadekvatne ili åak bilo kakve svojinske zaãtite.Sa platama ubrzano i opet neodmereno rastu

i materijalni troãkovi; privreda neizbeæno up-ada u dugoroåne krize nelikvidnosti i, ãto je jednako pogubno, nesolventnosti. Velikogmaha uzima erozija kapitala, naruãava se, apotom praktiåno i nestaje finansijska discipli-na, træiãni mehanizmi se rastaåu i propadaju.

Ove degenerativne tendencije se u pos-ledçe vreme zapaæaju upravo u Åeãkoj, koja je slovila kao neka vrsta uzora meðu zemýa-ma koje su uãle u tranziciju. Plate su nagloskoåile, zbog çih su se pojavile inflacionetendencije, kupovna moñ je narasla prekogranice koja odraæava stvarnu privrednusnagu, ukupna domaña apsorpcija (liåna po-

troãça i druge komponente) osetno pre-maãuje druãtveni proizvod, jav ýaju se fiskalnideficit i deficit trgovinskog bilansa, javnostgubi povereçe u dræavu i çenu sposobnostda saåuva kontrolu nad makroekonomskimkretaçima, a kao rezultat svega toga – na joãuvek skromnom træiãtu kapitala cvetaju ãpe-kulativne finansijske transakcije umesto sre-ðene i ekonomski celishodne alokacije inves-ticionih sredstava, uz naglaãeno bekstvo kap-itala u strane banke i na meðunarodna finan-sijska træiãta. Ovaj åeãki primer je navedenprvo zato ãto se odnosi na, kako se ãirokoveruje, najuspeãniju zemýu u tranziciji i,

drugo, zato ãto je paradigmatiåan i odraæava jednu mnogo ãiru pojavu funkcionalnih ne-dostataka svojinski (joã uvek) nesreðenihprivreda.

Vlasniåki nezaãtiñena privreda ne moæezadugo pokazivati dopadýive performanse.Kapital u çima nema ko (dobro) da åuva. Tozasada u privredama u tranziciji ne åine kakobi trebalo ni vlasnici, ni træiãta, ni dræava.Zbog svega toga, bez obzira na kratkoroåneuzlete i poboýãaça, dugoroåni trendovi dajumnogo maçe povoda za egzaltaciju, a trajnioporavak i stabilan rast suãtinski zavise odnekih daýih, zaista dalekoseænih, institucio-

nalnih reformi za koje se ne zna kako ñe setaåno odvijati i za koje ne postoje nikakvegarancije da ñe biti uspeãno izvedene.

❖❖❖

ýivih dobitaka, s druge strane, tranzicija je politiåki nedovoý no atraktivna. Ko ñe æivetidovoýno dugo da ubere onoliko efekata koli-ko je potrebno da bi se opravdale sadaãçeærtve? Da se i ne govori o vazda oportunistiå-

ki nastrojenim politiåarima åiji je vremenskihorizont kratak i koji, prirodno, nisu zain-teresovani da se politiåkim rizicima izloæesada da bi neke druge garniture ubirale poli-tiåke plodove u daýoj, pa åak i bliæoj buduñ-nosti . Zbog toga bilo kakav naglaãeni optimi-zam u vezi sa tranzicijom ne bi bio primeren.

Ipak, iako se moæe odgaðati, ona izgledaneñe moñi da se izbegne. Razlog je veñ istak-nut i sastoji se u prostoj åiçenici da povratkana staro ne moæe biti. Odgaðaçem vlast ubi-ra jasne kratkoroåne koristi za sebe – ili barizbegava kratkoroåne i potencijalno opasneãtete, ãto je isto – ali po cenu neuporedivo

veñih dugoroånih gubitaka i ærtava po druãt-vo kao celinu. Taj fundamentalni raskorak izmeðu interesa vlasti i druãtvenog interesaobjaãçava poraæavajuñu sporost u tranziciji iokolnost da se tokom maltene jedne decenijenismo mnogo odmakli od çenog poåetka.

Alternativa pred kojom se u vezi sa tran-zicijom druãtvo nalazi danas moæe se opisatina sledeñi naåin. Jedna moguñnost je energiå-na orijentacija na tranziciju uz najbræe mo-guñe izvoðeçe institucionalnih reformi. Taalternativa podrazumeva izvesne i velikesadaãçe ærtve i troãkove i na dugu buduñnostrazvuåene, na godiãçem nivou ne tako im-

presivne i svakako neizvesne dobitke. No,poãto se dobici oåekuju u vrlo dugom, prak-tiåno neograniåenom nizu godina, çihovaukupna, makar i jako diskontovana sumadaleko prevazilazi troãkove. Ono ãto situacijuåini nepovoýnom jeste asimetrija izmeðu ve-likih troãkova koji moraju da se podnesu usadaãçosti i dobitaka koji treba da pritiåu uvrlo dugoj buduñnosti. Druga alternativa jebeskonaåno odgaðaçe reformi koje, ionako,neñe moñi da se izbegnu. Ona vodi u sigurnukatastrofu jer uz postojeñi sistem praviprivredni preokret nije moguñ i jer to znaåida ñe se nastaviti aktuelni trend ekonomskog

propadaça, sa perspektivom vrañaça druãt-va u neolit.

Uproãñeno govoreñi, izbor je izmeðu po-priliånih sadaãçih odricaça kombinovanih

Vreme, 1997. július 26.

Documents

Transcript of Vreme, 1997. július 26.