VOJSKE - Ministry of Defence Odbrana.pdfPrvi vojni list u Srbiji „Ratnik” 28 iza{ao je 24....

Godi

na I

Broj

215

. ok

toba

r 20

05.

cena

100

din

ara

www.

odbr

ana.

mod

.gov

.yu

POVE]AWE UGLEDAVOJSKE

General-potpukovnik Qubi{a Joki}novoimenovani na~elnik G[ VSCG

AFE RA P A N C I R

Dosije

O KRU[ KAMA I KAM E WU

Intervju MATIJA BE]KOVI]

M A G A Z I N M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S C G

Intervju MATIJA BE]KOVI]

O KRU[ KAMA I KAM E WU

Dosije

AFE RA P A N C I R

General-potpukovnik Qubi{a Joki}novoimenovani na~elnik G[ VSCG

POVE]AWE UGLEDAVOJSKE

NIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11000 Beograd tel: 011/3401-227,

telefaks: 011/3615-488. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC „Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC „Vojska", Katani}eva 15,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

„VOJSKA”

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

S E D N I C A V R H O V N O G S A V E T A O D B R A N E

U

3

GENERAL QUBI[A JOKI] NOVI NAÊLNIK

GENERAL[TABA VSCGBeogradu je 6. oktobra odrà-na 24. sednica Vrhovnog save-ta odbrane (VSO), kojom jepredsedavao predsednik Sr-bije i Crne Gore SvetozarMarovi}.U skladu sa dosada{wom prak-

som organizacijsko-mobilizacij-skih promena i objektivnim krite-rijumima podmla|ivawa vojnog ka-dra, VSO je doneo odluku o penzi-onisawu svih generala i admira-la ro|enih 1952. godine i ranije.Shodno tome, Savet je odlu~io dapenzioni{e dosada{weg na~elni-ka General{taba VSCG general-potpukovnika Dragana Paska{a,viceadmirala Mihaila @arkovi-}a, general-majore Svetka Kova~a,Vladimira Pejaka, Dobrosava Ra-dovanovi}a, Boìmira Pil~evi}ai kontraadmirala Slobodana Raj-~evi}a.

Za novog na~elnika General-{taba Vojske Srbije i Crne GoreVrhovni savet odbrane imenovaoje general-majora Qubi{u Joki}a.

Vrhovni savet odbrane doneoje odluku o unapre|ewu general-majora Qubi{e Joki}a u ~in ge-neral-potpukovnika, a pukovnikeZdravka Pono{a i Dragana Kolun-xiju unapredio je u ~in general-ma-jora.

Vrhovni savet odbrane razmo-trio je informaciju Ministarstvaodbrane o problemima finansi-rawa VSCG, konstatuju}i potrebukvalitetnog i kontinuiranog fi-nansirawa i ocenio da je neophod-na hitna koordinacija Ministar-stva odbrane i Ministarstava fi-nansija dràva ~lanica, na osno-vu ~ega bi se sa predsednicimavlada dràva ~lanica na narednojsednici razmotrila obaveza obez-be|ewa adekvatnog finansirawaVSCG.

U tom kontekstu, Savet je za-kqu~io da na du`nostima pomo}ni-ka ministra odbrane, u ~ijoj su

nadle`nosti poslovi buxeta i fi-nansija, kao i na du`nostima trinadle`na na~elnika i jednog zame-nika u Upravi za finansije i bu-xet Ministarstva odbrane, nisuraspore|eni kadrovi iz Crne Go-re.

Prihvataju}i informacijuUprave za buxet i finansije Mi-nistarstva odbrane, zakqu~eno jeda su vojne po{te CVMU "Meqine"i Kumbor iz Crne Gore upla}ivalesvoje prihode Ra~unskom centruMinistarstva odbrane, iz koga suispla}ivani dobavqa~i iz Srbijeza te vojne subjekte u Crnoj Gori.

Razmatraju}i informaciju omodernizaciji i opremawu VSCG,VSO je konstatovao nu`nost mo-dernizacije VSCG u skladu sa stan-dardima Partnerstva za mir, te da}e se to pitawe razmatrati na na-rednim sednicama Saveta sa pred-sednicima vlada dràva ~lanica,kada }e na dnevnom redu biti i iz-vori finansirawa te moderniza-cije.

Vrhovni savet odbrane je do-bio informaciju od Ministarstvaodbrane da su nadle`ne slu`beMinistarstva potpuno angaòva-ne u iskqu~ewu svake mogu}nostida se penzionisani general RatkoMladi} krije u vojnim objektimaili da ga bilo koji deo aktivneVojske {titi.

Razmatrana su i druga pitawaiz nadle`nosti Vrhovnog savetaodbrane.

U radu sednice, pored ~lano-va Vrhovnog saveta odbrane, pred-sednika SCG Svetozara Marovi-}a, predsednika Srbije Borisa Ta-di}a i predsednika Crne Gore Fi-lipa Vujanovi}a, u~estvovali suministar odbrane SCG PrvoslavDavini}, zamenik ministra odbra-ne SCG Vuka{in Mara{ i dosada-{wi i novoimenovani na~elnik Ge-neral{taba VSCG generali Dra-gan Paska{ i Qubi{a Joki}.

Novoimenovani zamenik na~elnika Gen-eral{taba VSCG general-major Zdravko Po-no{ ro|en je 3. novembra 1962. u Kninu, Hr-vatska. Zavr{io je Vojnotehni~ku akademiju.Diplomirani inèwer elektrotehnike, ma-gistrirao na Elektrotehni~kom fakultetu uBeogradu i zavr{io Kraqevski kolex za od-brambene studije u Londonu.

Do sada je obavqao, izme|u ostalog,komandne du`nosti u jedinicama za elek-tronsko izvi|awe i protivelektronska dej-stva i druge du`nosti u upravama General-{taba i Ministarstva odbrane. Od 2004.godine je na~elnik Uprave za me|unarodnuvojnu saradwu Ministarstva odbrane SCG.

General-potpukovnik Qubi{a Joki}ro|en je 24. septembra 1958. u Plavu, Re-publika Crna Gora. Zavr{io je Vazduho-plovnu vojnu akademiju i najvi{e vojne {ko-le. Pilot, dugogodi{wi nastavnik letewa,nosilac zlatnog leta~kog znaka i zvawa in-struktora letewa.

Do sada obavqao, izme|u ostalog, du-`nosti komandanta avijacijske brigade, ko-mandanta Aerodroma "Golubovci", na~elnikaVojnog kabineta predsednika dràvne zajed-nice SCG, sekretara Vrhovnog saveta odbra-ne SCG i pomo}nika ministra odbrane zaqudske resurse.

4

AKTUELNO

General-potpukovnik Qubi{a Joki}, novoimenovani na~elnik G[ VSCGPOVE]AWE UGLEDA VOJSKE ______________ 6TEMA

Reforma sistema odbraneISKORAK KA ME\UNARODNIMSTANDARDIMA ____________________________ 10Politi~ki okvir Strategijskog pregleda odbraneJA^AWE BEZBEDNOSNEARHITEKTURE ______________________________ 14INTERVJU

Matija Be}kovi}O KRU[KAMA I KAMEWU ________________ 18OSVRT

Na margini vojne obavezeSTAZA IZGUBQENIH KORAKA _____________ 23ODBRANA

Zajedni~ka ve`ba mornarica SCG i ItalijeS ONE STRANE JADRANA ___________________ 24[ezdesettre}a u procesu reformeNOVO DOBA PADOBRANSTVA _______________ 28Reformski rebus civilne za{tite SrbijeODMERAVAWE RIZIKA _____________________ 32Nova vojni~ka uniforma M03 (2)TESTIRAWE POKRETA ______________________ 35DOSIJE

Nabavka vojne opreme AFERA PANCIR ____________________________ 38PRILOG

KATALOG IZDAWA NIC ”VOJSKA”________ 41

SA

DR

@A

J

28Prvi vojni list u Srbiji „Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Katani}eva 15Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi}, Zoran Miladinovi}, potpukovnik(dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski, dr Milan Milo{evi}, dr Dragan Simeunovi}Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Svetozar Radi{i}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Katani}eva 15po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Glasilo Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC „Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan Ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

15. oktobar 2005.

P

DRU[TVO

Reforma penzijskog sistema POVE]AWE STAROSNE GRANICE ___________ 46Pukovnik Vinko Markovski HOD PO MINSKOM POQU_________________ 49

SVET

Globalizacija i vojna regionalizacija SARADWA ILI NOVI NESPORAZUMI ____ 52

Odbrana od transnacionalne agresije RAT BEZ FRONTA I POZADINE ____________ 55

Posmatra~i Oebs u kontroli naoruàwa PUTOKAZ ZA SARADWU ___________________ 58

TEHNIKA

Me|unarodna izlo`ba NVO u Londonu ULAZNICA ZA NOVA TR@I[TA ___________ 61

Top-haubica 155 mm NORA B-52GVOZDENA LEDI ___________________________ 63Ratne igre u istorijiOLOVNI VOJNICI NA[IH DANA ________ 66KULTURA

Izlo`ba satova u Muzeju primewene umetnostiSAÛVANO VREME _________________________ 68FEQTON

Ekonomsko ratovawe i poslovna {pijunaà (2)GLOBALNA IMPERIJA _____________________ 70SPORT

Ivan ]urkovi} ekskluzivno za “Odbranu” POBEDA ÂSTI I UME]A __________________ 76

POVEREWEri~u o reformi sistema odbrane nastavqamo i u ovombroju. Na redu je javna rasprava o zakonodavnom okvirutog procesa, odnosno o setu dugo o~ekivanih zakona koji}e se uskoro na}i pred poslanicima Skup{tine Srbijei Crne Gore. Deo teme broja jeste i analiza politi~kog

okvira Strategijskog pregleda odbrane, dokumenta koji pred-stavqa jedan od najzna~ajnijih koraka u stvarawu strategij-skog osnova za reformu sistema odbrane i Vojske Srbije iCrne Gore.

îwenica da su ti va`ni dokumenti sada do{li na redgovori da se reformski proces tek zahuktava, a kakve su tra-gove rezovi reforme ostavili u 63. padobranskoj brigadipro~ita}ete u tekstu o tom elitnom sastavu VSCG, koji ovihdana obeleàva {ezdeset godina postojawa.

Na zna~aj pravilnog sagledavawa i vrednovawa istori-je, pre~icom do smisla, ukazuje akademik Matija Be}kovi} uekskluzivnom intervjuu za na{ list povodom predstoje}eg saj-ma kwiga u Beogradu.

U istoriju nas vra}a i Ivan ]urkovi}, na{ legendarnisportski as, se}awima na zlatno doba ”Partizana”.

O aktuelnom trenutku vojnog poziva svedo~i pukovnikVinko Markovski, a kakva nas budu}nost ~eka u tre}em dobugovori vru}a dru{tvena tema o reformi penzionog sistema.

Otvorili smo i drugi dosije. Re~ je o aferi ”Pancir”,odnosno o nabavci vojne opreme od ”Proizvodwe Mile Dra-gi}” iz Zrewanina, koja }e, po svemu sude}i, svoj epilog ima-ti na sudu. Stav o tome dao je i Vrhovni savet odbrane.

Dobili smo novog na~elnika General{taba i wegovogzamenika, a o budu}em ministru odbrane odlu~iva}e se, ka-kao je najavqeno, na prvom zasedawu Skup{tine dràvne za-jednice.

Podr{ka koju ste nam posle izlaska prvog broja ”Od-brane” ukazali brojnim telefonskim pozivima, pismima i te-legramima ohrabruje redakcijski tim i potvr|uje da smo nadobrom putu da ostvarimo na{u misiju. Raduju nas va{e po-hvale i priznawa da smo, kako to novinari vole da kaù, na-pravili dobru novinu. Ali jo{ vi{e nas raduju va{e primed-be, sugestije, predlozi i kritike, jer su, verujemo, upu}ene do-bronamerno. Ciq nam je zajedni~ki – da ”Odbrana” bude jo{boqa. Ne samo ova koju sad drìte u rukama i koja }e i ubu-du}e redovno stizati na va{e adrese nego i odbrana dràv-ne zajednice SCG, {to je na{ zajedni~ki zadatak.

Dakle, ne {tedite nas. Neka va{ sud bude jo{ stroì.Pi{ite nam {ta biste èleli da pro~itate izme|u koricava{eg magazina, a narednih dana }ete to mo}i i da kaèteurednicima i novinarima ”Odbrane” u neposrednom susretuprilikom predstavqawa novog glasila Ministarstva odbra-ne i Vojske Srbije i Crne Gore u Ni{u, Podgorici, Kragujev-cu, Beogradu, Novom Sadu i Tivtu, na Fakultetu civilne od-brane, Vojnoj i Policijskoj akademiji.

Hvala na poverewu.

32 55

RE^ UREDNIKA

5

15. oktobar 2005.

AKTUELNO

6

GENERAL-POTPUKOVNIK QUBI[A JOKI] NOVOIMENOVANI NA^ELNIK G[ VSCG

O PRIORITETIMA U RADU NA NOVOJ DU@NOSTI

POVE]AWEUGLEDA VOJSKEMoj prvi zadatak kao na~elnika General{taba VSCG bi}e podizawe reda i discipline u Vojsci, po{tovawe i izvr{avawe obaveza, podizawe nivoa obuke komandi i jedinica, uz striktno po{tovawe va`e}e normativno-pravne regulative. Sve to usmereno je ka jednom ciqu – da se pove}a ugled Vojske u dru{tvu.

odlagawa. Me|utim, najzna~ajniji problemi nisu u na{em do-menu i wihovo re{avawe je u nadle`nosti Ministarstva od-brane, Saveta ministara i vlada dràva ~lanica, a jedno odkqu~nih pitawa, koje po svom zna~aju najvi{e uti~e na staweu Vojsci i uzrokuje ostale probleme, jeste finansirawe po-treba VSCG.

Rad i aktivnosti jedinica i ustanova Vojske, podsetio bih,zasnivaju se na odgovaraju}im planovima donetim na osnovuvaè}e pravne regulative. Ti planovi su obavezuju}i u raduVojske i od wihove realizacije zavisi nivo obu~enosti i ospo-sobqenosti komandi, jedinica i ustanova za sprovo|ewe svojeuloge u sistemu odbrane. Ti planovi, naj~e{}e, nemaju finan-sijsku podr{ku, {to je razlog za wihovu redukciju i odustajaweod brojnih aktivnosti, uz vo|ewe ra~una da se obezbedi izvr-{ewe onih zadataka koji su od vitalnog zna~aja za funkcioni-sawe Vojske. Pri tome, Vojska je u dosada{wem radu ~esto bi-la prinu|ena da se znatno osloni i na kori{}ewe raspolo-ìvih potencijala i unutra{we rezerve. Me|utim, sve je teèobezbediti uslove za osnovno funkcionisawe Vojske, jer jeweno finansirawe problem s kojim se borimo godinama una-zad, sa sve izraènijom negativnom tendencijom.

Izgradwa sistema odbrane i wegovo dovo|ewe na zahte-vani nivo jeste na{ imperativ, jer se time stvaraju uslovi zasprovo|ewe ustavne uloge VSCG i ukqu~ivawe na{e zemqe ume|unarodne bezbednosne integracije. General{tab }e seukqu~iti u taj proces svim raspoloìvim kapacitetima i datisvoj doprinos realizaciji tog ciqa. O~ekujem da svoj dopri-nos daju i ostale strukture, jer je stvarawe modernog i efi-kasnog sistema odbrane zemqe na{ zajedni~ki ciq.

Kako vidite nastavak procesa reformi VSCG?– Taj proces je uveliko u toku, a uloga General{taba u wemu

je kqu~na. U dosada{wem periodu postignuti su zna~ajni rezul-tati i izvr{ene fundamentalne promene u konceptu odbrane iorganizacije Vojske. Te rezultate ocenili su pozitivno kako kom-petentni doma}i stru~waci, tako i strani vojni faktori. Me|u-tim, pred nama je mnogo zna~ajnih zadataka koje treba izvr{itida se taj proces sprovede do kraja. Nesumwivo da }e materijal-ni faktor vi{e nego do sada, moè se re}i i presudno, uticatina nastavak i tok reformi u narednom periodu.

Samo nekoliko dana posle odluke Vrhovnog saveta odbra-ne o imenovawu novih ~elnih qudi Vojske Srbije i CrneGore, general-potpukovnik Qubi{a Joki}, novoimenova-ni na~elnik General{taba, odazvao se na{oj molbi da~itaocima “Odbrane” saop{ti koji su wegovi priorite-ti u radu na novoj du`nosti, problemi sa kojima se Voj-

ska trenutno suo~ava i kako vidi puteve za wihovo re{a-vawe.

Gospodine generale, {ta }e biti va{ prvi zadatak posleprijema du`nosti na~elnika General{taba? – Moj prvi zadatak kao na~elnika General{taba VSCG

bi}e podizawe reda i discipline u Vojsci, po{tovawe i iz-vr{avawe obaveza, podizawe nivoa obuke komandi i jedini-ca, uz striktno po{tovawe vaè}e normativno-pravne regu-lative. Sve to usmereno je ka jednom ciqu – da se pove}a ugledVojske u dru{tvu.

Svestan sam da realizacija tog ciqa ne zavisi samo odVojske i General{taba ve} i od stru~ne i materijalne podr-{ke, u prvom redu Ministarstva odbrane kao resornog orga-na Saveta ministara za sistem odbrane, ali i ostalih orga-na dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i vlada dràva~lanica.

Naravno, General{tab }e u~initi sve da na najboqi na-~in izvr{i sve zadatke iz funkcionalne nadle`nosti, kori-ste}i sopstvene potencijale. Tih potencijala ima, i na}i }e-mo na~in da oni do|u do izraàja.

Koji su, po Va{oj oceni, najzna~ajniji problemi sa kojimase VSCG danas suo~ava?– Funkcionisawe Vojske SCG, poznato je, znatno optere-

}uju brojne te{ko}e, koje mawe ili vi{e uti~u na stawe bor-bene gotovosti i morala pripadnika Vojske. Veoma brzo sa-gleda}emo i analizirati sve probleme, i one koje je mogu}ere{iti na nivou General{taba re{ava}emo energi~no i bez

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

Zna~ajan uslov za nastavak reformi jeste kvalitetnanormativno-pravna regulativa. Do sada su doneti osnovni op-{ti akti, ali je neophodno doneti jo{ neke propise kako bi sezaokruìla ta oblast i stvorio odgovaraju}i zakonodavni am-bijent za nastavak i sprovo|ewe reformi. To je zadatak nad-le`nih stru~nih slu`bi Ministarstva odbrane, i prema mojimsaznawima na tim zakonskim re{ewima se ubrzano radi.

O~ekuje nas nastavak reorganizacije General{taba uskladu sa utvr|enim planovima i prema usvojenoj dinamici;stvarawe uslova za ukqu~ivawa Vojske u me|unarodne inte-gracione tokove, prema odlukama nadle`nih organa; iznala-èwe odgovaraju}ih kadrovskih re{ewa, s osloncem na mla-di, perspektivan kadar, koji je u stawu da odgovori na re-formske zahteve; opremawe Vojske savremenim borbenim si-stemima, naoruàwem i opremom, u funkciji spremnosti dase brzo i uspe{no odgovori na bezbednosne izazove, a u skla-du sa mogu}nostima dru{tva i dràve; realizacija mnogobroj-nih drugih aktivnosti koje vode ka ostvarewu na{eg ciqa, ato je moderan i efikasan sistem odbrane.

Izgradwa odgovaraju}eg sistema civilne i demokratskekontrole Vojske, tako|e, predstavqa deo reformskog pro-cesa. Kao pomo}nik ministra odbrane bili ste u prilicida potpuno sagledate zna~aj qudskih resursa u procesu re-forme VSCG?

– Jedan od najzna~ajnijih faktora za uspe-{no sprovo|ewe reforme VSCG jesu upravoqudski resursi i na{ strategijski zadatak jeda se obezbedi popuna wenih redova kvali-tetnim profesionalnim kadrom. Kao dosa-da{wi pomo}nik ministra odbrane mogu dakaèm da Vojska raspolaè velikim brojemvrhunskih profesionalaca, koji su spremnida izvr{e sve postavqene zadatke, odgovorena savremene izazove i zahteve koje predwih postavqa proces reforme. Neophodnoje ista}i i odre|ene probleme koji mogu uti-cati na tok reforme, koje treba, koliko tomogu}nosti dozvoqavaju, eliminisati.

Prvi problem jeste prevremeni odlivkadra iz Vojske, bez prava na penziju. Po-sledwih godina taj odliv je ve}i od priliva,a posledica je stalno smawewe kvalitetnogkadra. Pri tome treba imati u vidu ~iweni-cu da veliki broj profesionalnih pripadni-ka Vojske koji odlazi iz wenih redova imamawe od 40 godina ìvota, a me|u wima je~ak 40 odsto lica sa najvi{im akademskim ivisoko{kolskim obrazovawem. Proces stva-rawa takvog kadra je dugoro~an i zahteva ve-lika finansijska i druga ulagawa. Napomi-wem da je {kolovawe jednog pilota ekviva-lentno strukturi tro{kova za 40 inìwera{kolovanih u gra|anstvu.

Drugi problem jeste popuna Vojske voj-nicima po ugovoru. Uvo|ewe te kategorijeprofesionalnih pripadnika, kao re{ewesvojstveno savremenim armijama, u na{imuslovima nije dalo o~ekivane rezultate zbog~iwenice da je re~ o neatraktivnom zanima-wu, koje angaùje qude u najboqim godinama,sa neizvesno{}u zaposlewa posle slu`be uVojsci i sa primawima koja su neprimerenanaporima, odgovornosti i rizicima.

Radi stvarawa kvalitetne kadrovske ba-ze, kao kqu~nog resursa za sprovo|ewe re-

forme sistema odbrane, u dosada{wem periodu preduzete suzna~ajne mere. Pre svega, utvrdili smo profil kadra spo-sobnog da sprovede postavqene reformske ciqeve. U posto-je}em qudstvu prepoznali smo one koji odgovaraju takvim zah-tevima, pozicionirali ih na odgovaraju}a mesta, a neodgova-raju}i kadar zbrinuli smo na zakonski na~in.

Dakle, profesionalizacija Vojske jeste na{ ciq, aosnovni izvor problema u toj oblasti opet je finansijskifaktor. Pri tome, treba imati u vidu da su re{avawe stam-benog pitawa, sigurna primawa adekvatna uloènom radu ispecifi~nostima profesiji, te povoqniji uslovi za penzio-nisawe, tri osnovna motiva da se mladi qudi opredele zavojni poziv.

Rukovode}i se tim principima, od nadle`nih }u traìtistvarawe boqih uslova za profesionalne pripadnike Vojske,a u svom radu oslawa}u se na mlade i perspektivne saradni-ke koji su spremni da proces reforme dovedu do kraja.

[ta za Vas zna~i imenovawe na najodgovorniju du`nost uVojsci?– Imenovawe na funkciju na~elnika General{taba za mene

je velika ~ast i najve}e priznawe koje sam postigao u karijeri,a poverewe koje su mi ukazali ~lanovi Vrhovnog saveta odbraneobavezuje me i otvara nove mogu}nosti u profesionalnom raduna toj odgovornoj du`nosti.

Slavoqub M. MARKOVI]

15. oktobar 2005.8

Sni

mio

Gora

n S

TAN

KOVI

]

D

9

Zamenik ministra odbrane Srbije i Crne Gore Vuka{in Mara{ primio je {esti sani-tetski tim koji se upu}uje u mirovnu misiju UN u Kongo.

Tim ~ine lekari potpukovnici Goran Milojkovi} i Marko Kovini}, te medicinski teh-ni~ari Javorka Blagojevi}, Neboj{a Torbica, Milan Mi{i} i Vawa Lali}.

Zamenik ministra govorio je o zna~aju angaòvawa pripadnika Vojske SCG u mirovnimoperacijama, naglasiv{i da to znatno doprinosi realizaciji strate{kog opredeqewa po-litike dràvne zajednice SCG i republika ~lanica da postanemo deo kolektivne bezbedno-sti i ukqu~imo se u integrativne procese.

[ef tima potpukovnik Milojkovi} ocenio je da je Centar za mirovne operacije predu-zeo sveobuhvatne pripreme i omogu}io kvalitetnu opremqenost tima za izazove koje pred-stavqa misija MONUK.

– Oko 55.000 re-gruta ̀ ivi izvan grani-ca otaxbine, a protivwih 2.400 podnete sukrivi~ne prijave. Jed-na od glavnih klauzulana{eg predloga upravozahteva osloba|awe od

krivi~nog gowewa. Zakon o amnestiji biobi na snazi dok ne bude druga~ije re{eno,zapravo dok ne bude donet Zakon o Vojsci– istakao je prof. dr Vojislav Vuk~evi},ministar za dijasporu, povodom predlogaZakona o amnestiji, koji }e biti upu}en Za-konodavnom odboru i Ministarstvu prav-de, kako bi {to pre u{ao u skup{tinskuproceduru.

S a s t a n a k d o s a d a { w e g n a ~ e l n i k a G [ V S C G D r a g a n a P a s k a { ai k o m a n d a n t a K f o r a g e n e r a l - p o t p u k o v n i k a \ u z e p a V a l o t o a

osada{wi na~elnik Ge-neral{taba VSCG ge-neral-potpukovnikDragan Paska{ i ko-

mandant Kfora italijanskigeneral-potpukovnik \uzepeValoto sreli su se u Rudarukod Kur{umlije. Sastanku suprisustvovali i komandantKopnenih snaga general-ma-jor Mladen ]irkovi}, {efzajedni~ke komisije pukovnikRonald Manson i na~elnikKomisije za primenu Vojno-tehni~kog sporazuma pukovnik @ivan Ne-{i}.

U otvorenom razgovoru razmatranasu pitawa bezbednosti na Kosovu i Meto-hiji, du` administrativne linije i u Kop-nenoj i vazdu{noj zoni bezbednosti, tesprovo|ewa Vojno-tehni~kog sporazuma i

KONS T RUKT I V N A SA RAD WA

O B AV E [ T E W EPretplata na magazin “Odbrana” zapripadnike Ministarstva odbrane iVSCG preko Ra~unovodstvenog centra iz-nosi 80 dinara po primerku, odnosno160 dinara mese~no. Za ~itaoce kojipla}aju preko Po{tanske {tedionicemese~na pretplata iznosi 180 dinara.

dostignutog nivoa reforme sistema i od-brane Vojske Srbije i Crne Gore. Zajed-ni~ki je zakqu~eno da treba nastaviti saprijateqskom i konstruktivnom saradwomizme|u dve vojske, uz osnovnu preokupacijuda se izgradi stabilna i mirna bezbedno-sna situacija u regionu. Z. M.

RE^

Na trodnevnoj {tabnoj ratnoj ve-`bi General{taba VSCG – Obuka 2005.najodgovornije stare{ine tog sastavatimski su re{avale operativni zadatakpripreme, organizacije i angaòvawaVojske u borbi protiv terorizma.

Ta~nije, oni su procenili zadatuborbenu situaciju i doneli odluku o upo-trebi jedinica, samostalno ili u sarad-wi sa ostalim snagama sistema kolek-tivne bezbednosti. Tako|e su sa~inilipotrebna dokumenta na osnovu kojih seizvodi konkretna protivteroristi~kaoperacija.

– [tabna ratna ve`ba Obuka2005. osmi{qena je kao prakti~ni inajvi{i oblik osposobqavawa stare-{ina i sastava Vojske za namenske za-datke u miru i ratu. Tim pre jer je Ge-neral{tab VSCG odnedavno organizo-van po novom modelu, a sli~ne ve`benisu izvo|ene ve} duì period – nagla-sio je rukovodilac ve`be general-ma-jor Miloje Mileti}.

Na Obuci 2005. u~estvovao je do-sada{wi na~elnik General{taba VSCGgeneral-potpukovnik Dragan Paska{, ave`bu je posetio ministar odbraneSCG u ostavci Prvoslav Davini}.

V. P.

BORBA PROTIV TERORIZMA

[ t a b n a r a t n a v e ` b aG e n e r a l { t a b a V S C G

ÊSTITKE GENERALA PASKA[ADosada{wi na~elnik General{taba Vo-

jske Srbije i Crne Gore general-potpukovnikDragan Paska{ ~estitao je pripadnicima atom-sko-biolo{ko-hemijske odbrane 28. septembar– dan roda ABHO, a pripadnicima artiqeri-jsko-raketnih jedinica 30. septembar – dan ro-da ARJ i PVO.

NOVI TIM ZA KONGOP r i j e m k o d V u k a { i n a M a r a { a

R E F O R M A S I S T E M A O D B R A N E

Vojske u miru, ratu i mirovnim misijama. General{tab je sastavnideo Ministarstva odbrane. Ovla{}ewa na~elnika General{tabau velikoj meri su smawena, jer }e on primati nare|ewa i komandeod nadle`nog ministra. Predlog je i da ministar ure|uje sistemplata, {to je do sada bio zadatak Saveta ministara.

Predloènim Nacrtom prvi put je na jedinstven na~in ure-|en status civilnog lica u Vojsci i Ministarstvu odbrane. Zbogteku}ih reformi, razme{taja i ga{ewa pojedinih garnizona,predvi|a se da civilno lice moè biti raspore|eno u neko dru-go mesto slu`bovawa, ukoliko na to pristane.

Nacrt predvi|a ukidawe ~ina kapetana prve klase i uvo|e-we ~ina brigadnog generala, kao {to je slu~aj u vojskama zemaqa~lanica Natoa. Pukovnik Mitar Kova~ iz Sektora za politikuodbrane MO izneo je na raspravi stav da napredovawe vojnihlica treba da bude u skladu sa kriterijumom radnog mesta.

Profesionalni vojnik i lice na {kolovawu u Vojsci ne moguda budu ~lanovi politi~ke stranke, nemaju pravo na sindikalnoorganizovawe ni na {trajk. Ovakvo re{ewe nai{lo je na kritikuVladimira \uri}a iz Ministarstva za qudska i mawinska prava,koji je rekao da ta odredba nije u skladu sa Poveqom o qudskim imawinskim pravima. Zbog nemogu}nosti sindikalnog organizova-wa, a radi za{tite ekonomskih interesa vojnih lica, predlaga~iNacrta ustanovili su pravo na minimalnu platu pojedinih katego-rija. Tako na primer plata za vojnike po ugovoru na moè biti ni-à od prose~ne zarade u privredi dràve ~lanice, za podofici-re dowa granica su dve prose~ne zarade, a za oficire tri.

Zbog potrebe slu`be profesionalni vojnik moè se preme-{tati najvi{e pet puta, a izuzetno i vi{e, ako na to pristane.Trajawe prava na nov~anu nadoknadu supru`nicima koji gube za-

15. oktobar 2005.10

ISKORAK

Prethodni mesec bio je obeleèn javnim raspravama o nacrtima {est novih zakonakoji bi uskoro trebalo da se na|u u skup{tinskoj

proceduri. Nacrte zakona o Vojsci, odbrani islu`bama bezbednosti izradili su pravni

stru~waci Ministarstva odbrane, dok je Centar zacivilno-vojne odnose predstavio javnosti Nacrt

zakona o civilnoj i demokratskoj kontroli VojskeSCG i Prednacrt zakona o Vrhovnom savetu odbrane.

Svoj doprinos dala je i Beogradska kancelarijaEvropskog biroa za prigovor savesti koja jeponudila Nacrt zakona o civilnoj slu`bi.

KA ME\UNARODNIMSTANDARDIMA

Procesu sveukupne transformacije sistema odbrane nedo-staju zakoni. Vreme je pregazilo postoje}a zakonska re{e-wa, a u me|uvremenu, dono{ewem Ustavne poveqe i Strate-gije odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna Gora stvore-ni su uslovi za dono{ewe novih. Stru~waci Ministarstvaodbrane nedavno su izradili nacrte tri najva`nija zakona

– o Vojsci, odbrani i slu`bama bezbednosti, dok su nekoliko za-konskih predloga uradili i civilni stru~waci.

Na inicijativu Odbora za odbranu Skup{tine SCG i uz po-dr{ku Misije Oebsa u SCG, eksperti Centra za civilno-vojneodnose napisali su Nacrt zakona o civilnoj i demokratskoj kon-troli Vojske SCG i Prednacrt zakona o Vrhovnom savetu odbra-ne. Beogradska kancelarija Evropskog biroa za prigovor save-sti ponudila je Nacrt zakona o civilnoj slu`bi. Prethodni pe-riod bio je obeleèn javnim raspravama i informisawem jav-nosti o navedenim nacrtima.

Nacrt zakona o Vojsci verovatno je najinteresantniji svimpripadnicima oruànih snaga i Ministarstva odbrane, jer on uvelikoj meri reguli{e wihov status. êtiri dela Nacrta sadrèukupno 241 ~lan.

VOJSKA U SKLADU SA POTREBAMAU prvom delu je usagla{ena organizacija Vojske sa opredeqe-

wima usvojenim u Strategiji odbrane. Utvr|ene su nadle`nosti iovla{}ewa institucija koje rukovode sistemom odbrane, pri ~emusu propisane uloge Vrhovnog saveta odbrane, Saveta ministara,Ministarstva odbrane i General{taba kao najvi{eg stru~nog i{tabnog organa koji priprema odluku o angaòvawu i upotrebi

TE

MA

poslewe zbog preme{taja svogbra~nog druga, a u visini koju od-redi ministar odbrane, smawenoje sa {est godina na jednu.

General-major Vladimir Pe-jak ocenio je da glava 16, koja bitrebalo da reguli{e pitawa vezaza zdravstvo, oskudno ura|ena, dane sadrì nijednu reformsku od-redbu i da odslikava sada{westawe.

Prema re~ima na~elnikaUprave za qudske resurse pukov-nika Petra Radoj~i}a, Nacrt za-kona o odbrani morao je da uvaìkoncept odbrambenog sistema koje nude Strategijski pregled od-brane, ali i aktuelne dru{tveno politi~ke, me|unarodne i bez-bednosne okolnosti.

– Po{lo se od pravnih standarda koji postoje u zakonodav-stvima savremenih, pre svega, evropskih dràva, zakonskih re-{ewa zemaqa u susedstvu i ~lanica Programa Partnerstvo zamir, ali i od iskustva i prakse koje smo stekli u oblasti odbra-ne proteklih godina – rekao je Radoj~i}.

SPORNI ^LAN 83Neke od su{tinskih novina u odnosu na prethodno zakonsko

re{ewe su izme{tawe vojne obaveze iz Zakona o Vojsci i wenopropisivawe Zakonom o odbrani, prebacivawe Civilne za{ti-te u nadle`nost institucija dràva ~lanica i mogu}nost u~e{}audruèwa gra|ana, nevladinih i drugih organizacija na stru~-nim raspravama u Ministarstvu odbrane, a povodom izrade za-konskih i podzakonskih propisa.

Stru~waci koji su uradili Nacrt pribliìli su vojnu oba-vezu mladim qudima, te je predloèno da vojni rok ubudu}e tra-je {est meseci, uz zakqu~ak da to ne bi negativno uticalo napopunu Vojske.

– Odre|ena materijalnare{ewa, koja uop{te nisu po-stojala u dosada{wem zakonu,pre svega se odnose na uvo|e-we instituta naknade za oslo-ba|awe od obaveze sluèwavojnog roka – saop{tio je Ra-doj~i}. Ova zakonska mogu}nostvaìla bi samo za regrute kojiìve i rade u inostranstvu.

Pukovnik Radoj~i} ista-kao je i da su odredbe u ovomnacrtu izmewene u smislu li-beralizacije uslova za odlaga-we vojne slu`be, gde se pre sve-

ga misli na vojne ve`be, stvoren je pravni osnov za prestanakvojne obaveze licima koja su obavila civilnu slu`bu, rezervnisastav vojske ubudu}e ne}e ~initi lica koja nisu obu~ena za vojnuslu`bu. Zatim se reguli{u pitawa boravka vojnih obveznika uinostranstvu. Odre|en je kra}i rok u kojem su diplomatsko-kon-zularna predstavni{tva du`na da obaveste organ Ministarstvaodbrane o uvo|ewu vojnih obveznika u vojnu evidenciju i donetimre{ewima o odobrenom boravku. Pruène su i {ire zakonskemogu}nosti za regulisawe vojne obaveze dvojnih dràvqana.

Ocewuju}i da je u Nacrt uneto mnogo novina, ministar od-brane Prvoslav Davini} je podsetio da on odraàva modernastremqewa na{e zemqe. Ministar je istakao i razne mogu}no-sti za odsluèwe vojnog roka koje predvi|a ovaj zakon, napomi-wu}i da je stvoren osnov za ~vr{}i odnos na{e dijaspore s ma-ticom, jer ga je vojna obaveza koja se odnosila i na obveznikekoji ìve u inostranstvu godinama optere}ivala.

Vladimir \uri} iz Ministarstva za qudska i mawinska pra-va ukazao je da je propisivawe da regrut u zahtevu za sluèwe voj-nog roka bez oru`ja navodi i razloge zbog kojih ne èli da sluìvojni rok sa oru`jem u direktnoj suprotnosti sa nekim odredbamaMale poveqe o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slo-

11

I M A L I OGRAN IÂV A WA QUDSKIH PRAVA?Jedna od odredbi koja je izazvala polemiku me|u pro-

fesionalnim vojnicima jeste ona kojom se prema Nacrtuzakona o demokratskoj i civilnoj kontroli obezbe|uje ide-olo{ka i interesna neutralnost organa i institucija voj-ske. Naime, Nacrt zabrawuje pripadnicima Vojske prisu-stvo strana~kim, politi~kim i verskim skupovima u unifor-mi. Ta odredba je protuma~ena kao ograni~avawe qudskihprava. Zabraweno je i ispoqavawe sopstvenih politi~kih,ideolo{kih i verskih uverewa u radu, kao i kori{}ewe bi-lo kakvih simbola i obele j̀a koji na to ukazuju.

bodama, koja predvi|a da nikonije duàn da se izja{wava osvojim verskim ili drugim ube|e-wima.

Zbog odredbe po kojoj sugra|ani du`ni da i u miru za po-trebe odbrane zemqe daju na ko-ri{}ewe materijalna sredstvai stoku, \uri} je predloìo dase u ~lanu 83. Nacrta, koji pred-vi|a da se vlasnicima te imovi-ne daje nadoknada, precizira daje re~ o trì{noj nadoknadi.

– Imali smo i jednu dile-mu. Da li je pravno prihvatqivoda se zakonom propisuju nadle-`nosti Skup{tine budu}i da jezakon akt koji donosi sama Skup-{tina? Nadle`nosti Skup{tinepropisane Nacrtom mawe-vi{esu ve} predvi|ene Ustavnom po-veqom, koja je akt ja~e pravnesnage – naglasio je \uri}.

Mario Reqanovi}, sarad-nik Instituta za uporedno pra-vo, rekao je da je potrebno blièdefinisati mere pripravnosti.

– U Nacrtu se kaè da wihdonosi Skup{tina SCG i naosnovu celog konteksta tih merapripravnosti moè se zakqu~itida one predstavqaju neku vrstu uvo-|ewa vanrednog stawa na mala vrata – zakqu~uje Reqanovi}.

U slu~aju oruàne pobune na teritoriji SCG, Nacrt zakonao odbrani predvi|a da se osim vojnih jedinica mogu koristiti ipolicijske, ali Reqanovi} smatra da bi trebalo da bude obrnu-to – da se osim policijskih jedinica koriste vojne.

On je skrenuo pa`wu na me|unarodnu praksu Suda za ratnezlo~ine u Ruandi, koji se bavi kr{ewem humanitarnog prava uunutra{wim sukobima propisanih @enevskom konvencijom, da sebez obzira na intenzitet sukoba pre svega treba obratiti poli-ciji pa tek onda, u slu~aju potpune oruàne pobune kada se gubideo teritorije, vojsci.

Pukovnik Petar Radoj~i} kaè da su eksperti koji su uradi-li Nacrt zakona o odbrani smatrali da ne treba wime propisi-vati mere pripravnosti jer su one definisane podzakonskim ak-tima i pravilima slu`bi, ali da to ne zna~i da to tako treba daostane i u kona~noj verziji. [to se ti~e angaòvawa vojske u su-zbijawu oruàne pobune, on je objasnio da se u pisawu te odred-be po{lo od pretpostavke da je pobuna oruàno ugroàvawe bez-bednosti i da vojska treba da se suprotstavi tome, za razliku odteroristi~kih akata gde MUP treba da reaguje prvi.

SLU@BE BEZBEDNOSTIPrema re~ima general-majora Svetka Kova~a, na~elnika

Vojnobezbednosne agencije, vaè}i Zakon o slu`bama bezbedno-sti je neprimewiv i suprotan Ustavnoj poveqi. Radna grupa jezbog brojnosti izmena uradila potpuno novi tekst Nacrta.

Pukovnik Zvonimir Horvat rekao je da je Nacrtom precizi-ran “za{titni objekat” kojim se bave ~etiri slu`be na nivou dr-

àvne zajednice (dve vojne i dveu Ministarstvu spoqnih poslo-va). U wegovom sastavu su Mini-starstvo odbrane sa General-{tabom, jedinicama i ustanova-ma Vojske SCG i Ministarstvospoqnih poslova.

– Po vaè}em Zakonu slu-`be su u nadle`nosti Saveta mi-nistara. Me|utim, one su odlu-kom i Saveta ministara i Vrhov-nog saveta odbrane preme{teneu Ministarstvo odbrane i tofakti~ko stawe je sada preto~e-no u tekst Nacrta. Uvaène su ipromene naziva Vojna slu`babezbednosti i Vojna obave{taj-na slu`ba u Vojnobezbednosnaagencija i Vojnoobave{tajnaagencija. Nacrtom je predvi|enostvarawe jednog tela koje bi ko-ordiniralo radom slu`bi na ni-vou dràvne zajednice. Me|uelemente nadzora i kontrolenad ovim slu`bama dodato je tu-ìla{tvo. Ono rukovodi radomu pretkrivi~nom postupku kadapripadnici slu`be koriste ov-la{}ewa. Primene posebnih me-toda i sredstava rada kontroli-sali bi najvi{i dràvni tuìo-ci dràva ~lanica – objasnio jeHorvat.

Nacrtom je predvi|eno daVBA kontraobave{tajno {titisve elemente sistema odbraneukqu~uju}i i Vojnoobave{tajnu

agenciju. Prema vaè}em Zakonu Vojnoobave{tajna agencija sa-ma sebe kontraobave{tajno {titi.

USTUPAWE PODATAKA STRANIM SLU@BAMA

Kqu~na izmena predvi|ena Nacrtom jeste mogu}nost da VBAprimewuje posebna sredstva i metode rada (prislu{kivawe, pra-}ewe) za prikupqawe vrlo osetqivih informacija kada to nijeza potrebe krivi~nog postupka. Horvat kaè da to ve} postoji uZakonu o Bezbednosno-informativnoj agenciji i Zakonu o Agen-ciji za nacionalnu bezbjednost Republike Crne Gore. Za odo-bravawe primene pomenutih metoda nadleàn bi bio najvi{idràvni tuìlac, ali pisci Nacrta razmatraju i mogu}nost da tomogu da budu i predsednici vrhovnih sudova dràva ~lanica ili~ak Sud dràvne zajednice. Ako odre|ene informacije pokaùda ima osnova za krivi~no gowewe nekog lica, onda se nastavqapo zakonima o krivi~nom postupku republika ~lanica.

Ukoliko jedna od ~etiri slu`be pribavi podatke koji nisuiz wene nadle`nosti, trebalo bi da ih ustupi onoj koje se ti po-daci ti~u. Ukoliko podatak ne pripada nijednoj slu`bi, on seuni{tava.

Zna~ajna novina je i mogu}nost da se informacije o gra|a-nima SCG ustupe stranim obave{tajno-bezbednosnim slu`bamao ~emu bi odlu~ivao ministar odbrane kao nadzorni civilniorgan. Tako|e, predvi|eno je da pripadnici slu`be imaju ve}uplatu od ostalih pripadnika sistema odbrane.

Jo{ jedan evropski standard trebalo bi da se na|e u Zako-nu. U situaciji kada se protiv aktivnog ili biv{eg pripadnika

TEMA

15. oktobar 2005.12

OVLA[]EWA VRHOVNOG SAVETA ODBRANEEksperti Centra predstavili su i Prednacrt zakona

o Vrhovnom savetu odbrane po kojem je savet obavezan daobave{tava javnost i parlament o svom radu, a na~elno jepredstavqena i uloga Kabineta VSO. Vrhovni savet od-brane je vrhovni komandant Vojske Srbije i Crne Gore, ko-manduje Vojskom i odlu~uje o wenoj upotrebi. Neka od ovla-{}ewa VSO su da predlaè Skup{tini SCG progla{ewe iukidawe ratnog stawa, upu}uje profesionalne pripadnikeVojske u mirovne operacije, odobrava Plan mobilizacije,nare|uje op{tu ili delimi~nu mobilizaciju, imenuje na-~elnika General{taba na predlog ministra odbrane uz sa-glasnost Odbora za odbranu Skup{tine SCG itd.

[TA DONOSI Z A KON O CIVILNOJ SLU@BIBeogradska kancelarija Evropskog biroa za prigo-

vor savesti predstavila je Nacrt zakona o civilnoj slu-`bi i kao jedan od najve}ih problema u dosada{woj prak-si pozivawa na prigovor savesti istakla transparent-nost u radu dràvnih organa. Vojni odsek bi, prema ovomNacrtu, trebalo da bude posledwi kontakt regruta – pri-govara~a sa vojnim organima. Nakon uvaàvawa pravana prigovor savesti regrut je u nadle`nosti Ministar-stva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku.

Predvi|eno je i smawewe duìne trajawa civilneslu`be na najvi{e devet meseci, ukoliko vojni rok budetrajao {est meseci. Iz civilne u vojnu slu`bu bili bipreba~eni prigovara~i koji u~ine krivi~no delo nasiqa,a za one koji nesavesno izvr{avaju svoje obaveze civil-na slu`ba bila bi produèna. Pravo na prigovor save-sti imali bi ne samo regruti ve} i vojnici u prva dva me-seca sluèwa vojnog roka.

13

slu`be vodi krivi~nipostupak zbog prime-ne ovla{}ewa koja subila odobrena, pred-vi|a se mogu}nost be-splatne pravne i dru-ge pomo}i.

Nau~ni saradnikInstituta za upored-no pravo Dragan Pr-qa smatra da bi u Za-kon obavezno ubacititrebalo stavku oosnivawu tela za ko-ordinaciju i saradwuslu`bi bezbednosti –Savet za koordinaci-ju slu`bi bezbedno-sti. Zamerke su stiglei zbog nepostojawakriterijuma za izborrukovodilaca slu`bi.Prqa je napomenuoda je jedan od proble-ma to {to su postupcii metode za privremeno ogra-ni~avawe qudskih prava isloboda, koje postoji u ra-znim zakonodavstvima, preci-zirani samo za VBA dok osta-le slu`be nisu obuhva}ene.On smatra da je odredba okontroli javnosti samo dekla-rativna i da je ona onemogu}e-na odredbama koje obezbe|ujutajnost informacija, procenai izve{taja slu`bi, zabrawujuuvid pojedinaca u podatke,obavezuju pripadnike slu`bena doìvotno ~uvawe tajne iomogu}avaju osnivawe tajnihpreduze}a i tajnost finansij-skog poslovawa slu`bi.

Predstavnici Ministar-stva za qudska i mawinskaprava bili su iznena|eni {tose uop{te ne predvi|a uni-{tavawe podataka do kojih sedo|e primenom posebnih me-ra, a za koje se naknadno utvr-di da su bile neosnovane.

MEHANIZAM ZA POLITI^KU

NEUTRALNOSTNacrt zakona o civilnoj

i demokratskoj kontroli VSCGtrebalo bi da obezbedi poli-ti~ku i ideolo{ku neutralnostpripadnika Vojske i tako one-mogu}i wihovu politi~ku zlou-potrebu. Kontrola bi se vr-{ila preko precizno utvr|e-nih mehanizama odre|enih in-stitucija i uz zna~ajnu ulogujavnosti.

Ekspert Centraza civilno-vojne od-nose Bogoqub Milo-savqevi} objasnio jeda je Nacrt u skladusa standardima Oeb-sa i savremenom pra-ksom koju u ovoj obla-sti imaju razvijeneevropske zemqe. Pre-dstavqeni Nacrt sa-drì mnoge principekoji se nalaze u “Ko-deksu pona{awa u po-liti~ko-vojnim aspek-tima bezbednosti”,dokumentu Oebsa kojije usvojen 1994. godi-ne u Budimpe{ti.

– Glavni stoèrte kontrole je Skup-{tina SCG sa svojimOdborom za odbranu,a zatim i institucijedràvne zajednice –

Savet ministara, Vrhovni sa-vet odbrane, ministar odbra-ne i Sud dràvne zajedniceSCG. Jedan odeqak je posve}enkontroli gra|ana i javnostinad vojskom. Osim dobrog za-konskog teksta za usvajawe za-kona, ali i za wegovo sprovo-|ewe, potrebna je politi~kavoqa. Jedan od uslova za uspe-{nu primenu ovog zakona jepromena postoje}ih zakona oVojsci i odbrani, te dono{eweZakona o VSO, Zakona o vojnojtajni i Zakona o civilnoj slu-`bi – ocenio je Milosavqevi}.

Generalni sekretar Cen-tra za civilno-vojne odnoseMilorad Timoti} kaè da jeciq zakona da se vojska iskqu-~i iz politi~kih procesa, kakobi se suzila mogu}nost poli-ti~ke zloupotrebe vojske ali ivojne zloupotrebe politike.Ina~e, ovim nacrtom pripad-nicima Vojske ili Ministar-stva odbrane prvi put je omo-gu}eno da se direktno pismenoobrate Odboru za odbranu u

slu~aju da su `rtve ili sve-doci kr{ewa zakona i usta-

va i da traè za{titu. Zakonih {titi i predvi|eno je daoni zbog takvog svog postupkane mogu da snose nikakve po-sledice ili da zbog toga odgo-varaju.

Danijela MARJANOVI]Ratko FEMI]

Snimio Darimir BANDA

ZA[TITA KLASIFI KOVAN IH INFORMACIJAZna~ajna promena odnosi se i na za{titu klasifiko-

vanih informacija u Ministarstvu odbrane i Vojsci. Pu-kovnik Zvonimir Horvat kaè da je nesporna potreba na{edràve za razmenom informacija i podataka sa slu`bamau svetu, ali je osnovni preduslov da bi do{lo do te razme-ne da se ta~no zna ko {titi tako dobijene podatke i infor-macije. Takva informacija se po Nato standardima zoveklasifikovana informacija. Na nivou Ministarstva od-brane i Vojske za to bi bila nadle`na Vojnobezbednosnaagencija.

- Sve zemqe i slu`be s kojima smo bili u kontaktu zah-tevaju da se u toj oblasti donese poseban zakon. On se obi~-no zove zakon o za{titi klasifikovanih informacija. Ta-kvi zakoni imaju dva osnovna zahteva: da slu`be vr{e bez-bednosnu proveru za sva lica koja mogu ili su predvi|enada do|u u posed takvih informacija i da se na nivou vladazemaqa koje primaju takvu informaciju formira politi~kotelo koje daje kona~nu ocenu - kliring za svakog pojedina~-nog ~lana dràvnog organa koji moè da do|e u posed takveinformacije. Bezbednosni kliring se daje za svako konkret-no lice, a ne za funkciju. Uslovi su veoma rigorozni i akoje, na primer, jedan ministar imao bezbednosni kliring nezna~i da ga slede}i automatski dobija – objasnio je Horvat.

SA D VADESET GOD I NA STA@A U PENZIJUNacrtom zakona o Vojsci predlaè se prestanak slu-

`be profesionalnog oficira odnosno podoficira kadanavr{i najmawe dvadeset godina staà osigurawa. Potre-ba za ovakvom mogu}no{}u nametnula se zbog uvaàvawazahteva za reformom Vojske, a naro~ito zbog predvi|eneprofesionalizacije i smawewa brojnog stawa. Prema re-~ima ministra Davini}a takvo re{ewe primewuje se i naprofesionalne vojnike armija u okruèwu kao i u sastavi-ma Natoa.

15. oktobar 2005.14

POLITI^KI OKVIR STRATEGIJSKOG PREGLEDA ODBRANE

Politi~ki okvir je prvo poglavqe Strategijskog pregleda odbrane i u wemu su

sadr`ani opredeqewa i stavovi odbrambenogorganizovawa Srbije i Crne Gore u kontekstu

izmewenih geopoliti~kih okolnosti, novihbezbednosnih rizika i pretwi i novih tendencija

u promi{qawu nacionalne bezbednosti. Tu se razmatraju strategijski pristup

bezbednosti, procena rizika i pretwi bezbednosti, strategijski pristup odbrani

i misije i zadaci Vojske SCG.

BEZBEDNOSNEARHITEKTURE

JA^AWETEMA

Strategijski pregled odbrane sadrì strate{ka oprede-qewa odbrambenog organizovawa Srbije i Crne Gore, kojimase na duì rok ure|uje angaòvawe raspoloìvih odbrambenihresursa u odgovoru na bezbednosne rizike i pretwe bezbedno-sti i projektuju osnove razvoja Vojske i ostalih snaga odbrane.

Kqu~na re{ewa Strategijskog pregleda odbrane treba daelimini{u pote{ko}e, nerazumevawa i nedoumice u dosada{wemtoku reforme sistema odbrane i Vojske i obezbede osnov za iz-gradwu odbrambenih kapaciteta koji }e garantovati bezbednosti stabilnost Srbiji i Crnoj Gori i time doprineti ja~awu glo-balnog mira i stabilnosti. Isto tako, imaju}i u vidu zna~aj jav-nosti i dru{tvenog konsenzusa oko usvajawa strate{kih re{ewau sferi odbrane, taj dokument predstavqa vaàn instrumenttransparentnosti i potvrdu demokratskih stremqewa Srbije iCrne Gore.

Strategijski pregled odbrane sadrì {est poglavqa: Po-liti~ki okvir; Vizija Vojske 2015; Sposobnosti Vojske 2010;Procena sposobnosti snaga odbrane i Smernice i prioritetirazvoja. Radna verzija Nacrta Strategijskog pregleda odbraneje zavr{ena. Predstoji javna rasprava o tom dokumentu i nakontoga wegovo usvajawe u Skup{tini Srbije i Crne Gore.

15

INTEGRACION I PROCESIOpredeqewe spoqne politike Srbije i Crne Gore

je puna integracija u savremene evropske i me|unarodnetokove, o~uvawe stabilnosti i mira u zemqi i okruèwu,izgradwa uravnoteènih i stabilnih odnosa sa velikimsilama i nastavak tradicionalno dobrih odnosa sazemqama tre}eg sveta. Strate{ki interesi spoqne poli-tike Srbije i Crne Gore su punopravno ~lanstvo u Nato iintegracija u Evropsku uniju, kao i unapre|ewe region-alne saradwe i saradwe sa susedima. Prioriteti spo-qno-politi~ke orijentacije su prikqu~ewe ProgramuPartnerstvo za mir i potpisivawe Ugovora o stabi-lizaciji i pridruìvawu EU, kao va`nim koracima naputu ka punopravnom ~lanstvu u Natou i EU.

ZADACI VOJSKEVojska Srbije i Crne Gore, kao najzna~ajniji deo si-

stema odbrane, ima kqu~nu ulogu u realizaciji nacio-nalnih i bezbednosnih interesa i ciqeva politike bez-bednosti i odbrane.

U ostvarivawu takve uloge vojske, neophodno je daSrbija i Crna Gora u bliskoj budu}nosti izgradi struk-turu i sposobnosti vojske koji }e omogu}iti da se reali-zuju slede}e tri wene osnovne misije: Odbrana dràva~lanica i Srbije i Crne Gore od spoqweg oruànogugroàvawa; U~e{}e u izgradwi i o~uvawu mira u regi-onu i svetu i Podr{ka dràvama ~lanicama u slu~ajuprirodnih nepogoda i katastrofa.

Usvajawem Strategije odbrane i Bele kwige odbrane stvore-ne su pretpostavke za nastavak procesa kompletirawastrategijskih dokumenata neophodnih za ubrzaniji tok pro-cesa reformisawa odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore.U tom smislu, izrada Strategijskog pregleda odbrane, kaoprogramskog osnova za dugoro~no planirawe sistema od-

brane,predstavqa jedan od najzna~ajnijih koraka u stvarawustrategijskog osnova za reformu sistema odbrane i Vojske Sr-bije i Crne Gore.

Politi~ki okvir je prvo poglavqe Strategijskog pregledaodbrane i u wemu su sadràna opredeqewa i stavovi odbram-benog organizovawa Srbije i Crne Gore u kontekstu izmewe-nih geopoliti~kih okolnosti, novih bezbednosnih rizika ipretwi i novih tendencija u promi{qawu nacionalne bezbed-nosti. Tu se razmatraju strategijski pristup bezbednosti, pro-cena rizika i pretwi bezbednosti, strategijski pristup od-brani i misije i zadaci Vojske SCG.

Kada je re~ o geostrate{kom okruèwu, u politi~kom okvi-ru se analizira i vrednuje pojava integrativnih procesa glo-balnog karaktera i porast neizvesnosti, promenqivosti i ne-stabilnosti u mnogim delovima sveta, {to predstavqa najsna-`nije odlike savremenog svetskog poretka i kqu~ne parametre uprocesu iznalaèwa pravog modela bezbednosnog i odbrambe-nog organizovawa savremenih dru{tava. Iako pove}ana me|u-zavisnost me|u dràvama na globalnom planu umawuje opasnostod tradicionalnih vojnih pretwi, savremeni svet suo~ava se sakompleksnom bezbednosnom situacijom, koja se karakteri{eekstremno brzim promenama i nepredvidqivim pretwama u ko-jima su asimetri~ne pretwe nedràvnih aktera dominantne. Topotvr|uju eskalacija terorizma, organizovanog kriminala, pro-liferacije oru`ja za masovno uni{tavawe, etni~kog i verskogekstremizma.

Transnacionalni i asimetri~ni karakter i me|uzavisnostsavremenih rizika i pretwi bezbednosti nametnuli su konceptsadrìnske i geografske nedeqivosti bezbednosti i aktueli-

TEMA

15. oktobar 2005.

sne prilike na prostoru biv{e SFRJ. Nedvosmisleno je nagla-{en stav da posebnu opasnost predstavqa mogu}nost eskalaci-ja sukoba na Kosovu i Metohiji, {to bi moglo da dovede do de-stabilizacije {ireg regiona sa nepredvidivim posledicama.

Negativan uticaj na stabilnost Srbije i Crne Gore ispoqa-va nepovoqna ekonomska i socijalna situacija u dràvama ~la-nicama, pri ~emu terorizam, organizovani kriminal, korupcija,tenzije na etni~koj i verskoj osnovi i drugi problemi koji prateproces tranzicije predstavqaju realnu pretwu wenoj bezbedno-sti. Sporo uspostavqawe demokratskih standarda na Kosovu iMetohiji, kao i odsustvo bezbednosti i po{tovawa osnovnih qud-skih prava srpskog stanovni{tva, doprinose da ovaj prostor bu-de jedan od glavnih izvora nestabilnosti u Srbiji i Crnoj Gori.Posebnu opasnost predstavqa realna mogu}nost prelivawa kri-minala, terorizma, proliferacije oru`ja i aktivnosti ilegal-nih oruànih grupa sa Kosova i Metohije na jug Srbije.

Procewuje se da }e u sredworo~nom periodu (od 5 do 10godina) rizici i pretwe bezbednosti Srbije i Crne Gore, kao{to su pobuna ilegalnih oruànih grupa, terorizam, etni~kenapetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovanikriminal egzistirati i daqe, ali sa smawenim intenzitetom.O~ekuje se da u ovom periodu Srbija i Crna Gora bude pri-mqena u Program Partnerstvo za mir, {to treba da doprinesedaqem ja~awu institucionalnih i ostalih oblika saradwe saNatoom i da se pozitivno odrazi na porast bezbednosti i ukup-ne stabilnosti Srbije i Crne Gore.

U dugoro~nom periodu (od 10 i vi{e godina) predvi|a seopadawe rizika i pretwi po bezbednost od pobuna ilegalnihoruànih grupa, etni~kih napetosti, nacionalnog i verskog eks-tremizma i organizovanog kriminala. I daqe }e biti prisutninevojni rizici i pretwe poput terorizma, organizovanog kri-minala i korupcije, prirodnih i tehni~kih katastrofa.

Na kraju Politi~kog okvira zakqu~uje se da karakter glo-balnih i regionalnih odnosa i projekcije wihovog razvoja, in-tenzitet procewenih izazova i rizika i pretwi bezbednostikao i utvr|eni ciqevi i strate{ka opredeqewa u oblasti od-brane, opredequju strategijski koncept odbrane Srbije i CrneGore. U osnovi taj koncept za slu~aj rata podrazumeva odbranudràva ~lanica i Srbije i Crne Gore sopstvenim snagama, po-drànu snagama partnera, saveznika i prijateqskih dràva, au miru odvra}awe efikasnim sistemom odbrane i izgradwu po-uzdanog partnerstva i povoqnog bezbednosnog okruèwa.

Mr Stanislav STOJANOVI]

zovali potrebu izgradwe kooperativnog pristupa bezbednosti.Osnovu takvog pristupa ~ine saradwa i udruìvawe naporadràva na dostizawu, o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti nanacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Takva oprede-qewa ~ine osnovu razvijawa koncepta evroatlantske bezbed-nosti koji se sve vi{e zasniva na saradwi i zajedni~kim i usa-gla{enim aktivnostima i sli~nim ili podudarnim politi~kim,ekonomskim i bezbednosnim interesima i ciqevima.

S tim u vezi, konstatuje se da u procesu {irewa saradweu bezbednosti i ja~awa bezbednosne arhitekture i stabilnostievroatlantskog prostora posebno mesto imaju politi~ke i bez-bednosne organizacije Natoa i EU. Wihova nastojawa usmere-na su na oblikovawe evroatlantskog prostora kao podru~ja vi-soke politi~ke, ekonomske i socijalne stabilnosti. U tom smi-slu, posebno zna~ajno postaje angaòvawe Natoa i EU u pre-venciji i prevladavawu kriza i postkonfliktne i demokratskekonsolidacije nestabilnih dràva i regiona.

U razmatrawu stawa bezbednosti u jugoisto~noj Evropi, upoliti~kom okviru nagla{ava se da se u tom regionu jo{ ose}a-ju posledice postkonfliktnog perioda i tranzicionih procesa.Stoga se procewuje da posebnu pretwu bezbednosti i stabilno-sti jugoisto~ne Evrope predstavqaju neizvesnost opstanka po-stoje}ih dràvnih aran`mana i unutra{we te{ko}e dràvaovog regiona, kao {to su ekonomsko-socijalni problemi, nedo-voqno demokratski izgra|ene i kompetentne dràvne institu-cije, unutra{wa politi~ka i socijalna nestabilnost, {to sveskupa oteàva proces wihove demokratske tranzicije. Zbog to-ga se zakqu~uje da }e jugoisto~na Evropa i daqe biti region iz-raène bezbednosne osetqivosti i najnestabilnije podru~jeevropskog kontinenta. To name}e potrebu za jasnom i sna`nompodr{kom me|unarodne zajednice u procesu bezbednosne i de-mokratske konsolidacije dràva tog regiona. U tom smislu, po-sebno je zna~ajna uloga Natoa i EU.

Kada je re~ o prostoru biv{e SFRJ, u Politi~kom okviruStrategijskog pregleda odbrane konstatuje se da su odnosi iz-me|u dràva nastalih wenim raspadom i daqe optere}eni ne-dostatkom poverewa, sporim re{avawem problema povratkaizbeglica i nadoknade wihove imovine, sporim utvr|ivawemodgovornosti za ratne zlo~ine i nere{enim teritorijalnim idrugim sporovima. Osim toga, etni~ka i verska netolerancija,organizovani kriminal i terorizam poja~avaju bezbednosnunestabilnost i dodatno oteàvaju napore me|unarodne zajed-nice i dràva regiona da u potpunosti stabilizuju bezbedno-

16

RIZICI I PRETWEProcewuje se da u prvoj deceniji 21. veka ne postoji ve-

lika opasnost od oruànih sukoba globalnog i regionalnogkaraktera. Tako|e, procewuje se da je u tom periodu vojnaintervencija na Srbiju i Crnu Goru malo verovatna i moglabi se dovesti u vezu samo sa suprotstavqenim interesima inedovr{enim integracionim i tranzicionim procesima naglobalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Otuda je, gleda-no na duì rok, smawena opasnost ugroàvawa bezbednostiSrbije i Crne Gore konvencionalnim ratom.

U ovom momentu pobune ilegalnih oruànih grupa, te-rorizam, nacionalni i verski ekstremizam, organizovanikriminal i prirodne i industrijske katastrofe su bezbed-nosni rizici i pretwe sa tendencijom porasta intenzitetane samo u svetu, ve} i u relativno nestabilnom regionu jugo-isto~ne Evrope.

CIQEVI POLITIKE ODBRANEOsnovu politike odbrane Srbije i Crne Gore ~ini

evropska i evro-atlantska spoqnopoliti~ka orijentacijaSrbije i Crne Gore, kao i weno opredeqewe da se aktivno,kao celina, ili preko dràva ~lanica, ukqu~i u proces sa-radwe i zajedni~kog delovawa sa drugim dràvama i subjek-tima me|unarodnih odnosa na izgradwi globalne, regional-ne i nacionalne bezbednosti.

Va`no opredeqewe politike odbrane predstavqa zala-gawe za dosledno sprovo|ewe Rezolucije 1244 Saveta bez-bednosti i drugih me|unarodnih akata za re{avawe proble-ma na Kosovu i Metohiji. Privremeno stacionirawe stranihoruànih snaga na svojim teritorijama, kao i zadràvawedela sopstvene vojske na teritorijama stranih dràva, Srbi-ja i Crna Gora dozvoli}e samo u okviru mirovnih misija naosnovu odluka OUN i utvr|enih sporazuma. Uvaàvaju}i svuopasnost od oru`ja za masovno uni{tavawe Srbija i CrnaGora odlu~no se protive razvoju tog oru`ja i aktivno }e u~e-stvovati u spre~avawu wegovog {irewa.

Z

17

OKRUGLI STO U CENTRALNOM KLUBU VSCGU Centralnom klubu Vojske odràn je okru-

gli sto povodom 25. godina od usvajawa Konven-cije o zabrani ili ograni~ewu upotrebe odre-|enih vrsta klasi~nog oru`ja. Organizatoriskupa bili su Ministarstvo odbrane SCG i Me-|unarodni komitet Crvenog krsta u Beogradu.

U radu su u~estvovali predstavnici Mini-starstva spoqnih poslova, Ministarstva od-brane, republi~kih ministarstava pravde i unu-tra{wih poslova, me|unarodnih organizacija ipravni stru~waci iz SCG. O primeni te konven-cije u SCG govorio je pukovnik dr Vlado Radi}iz Ministarstva odbrane. M. [.

OSAM DECENIJA ZAVODAU Â^KU

Ovih dana (30. septembra) navr{ilo seosam decenija otkako je u â~ku formiran Teh-ni~ki remontni zavod. Tim je povodom u najve}em~a~anskom radnom kolektivu odràna sve~a-nost, kojoj je, uz zaposlene, prisustvovao i veli-ki broj gostiju iz Ministarstva odbrane, Gene-ral{taba VSCG, pojedinih ministarstava Repu-blike Srbije, regiona, Skup{tine op{tine â-~ak i iz redova uspe{nih privrednika.

Skupu su se obratili ministar za kapital-ne investicije u Vladi Republike Srbije mr Ve-limir Ili}, na~elnik Uprave za odbrambenetehnologije Ministarstva odbrane SCG pukov-nik Vlado Radi} i direktor TRZ â~ak pukovnikVojislav Milinkovi}. Glavna poruka govornikabila je da Zavod ima budu}nost i u okviru po-slova koje }e obavqati za sistem odbrane SCG,i za partnere iz inostranih armija, u okviruevropskih i evroatlantskih integracija.

U krugu Tehni~kog remontnog zavoda organi-zovan je i tehni~ki zbor, gde su izloèni savre-meni borbeni sistemi koji se remontuju u â~ku,poput tenka M-84A i modernizavanog tenka T-55sa aktivno-reaktivnim oklopom, univerzalnoginìwerijskog vozila ”muwa”, osavremewenihhaubica i drugih. Na sve~anosti je direktoru VU”Dediwe” pukovniku Slobodanu [o}u predatana upotrebu prva pokretna kantina. Z. P.

P R E D S T A V Q E N M A G A Z I N “ O D B R A N A ”

amenik na~elnika General{tabaOruànih snaga Republike Hrvatskegeneral-pukovnik Slavko Bari} sa sa-radnicima susreo se, 7. oktobra, u-

kompleksu Vojne ustanove ”Morovi}”, sazamenikom na~elnika G[ VSCG viceadmi-ralom Mihailom @arkovi}em. Bio je toprvi susret pripadnika oruànih snagaSCG i Hrvatske na tako visokom nivou.

Tom prilikom visoki oficiri dve su-sedne zemqe razgovarali su o reformama

sistema odbrane i samih oruànih snaga,u~e{}u u mirovnim operacijama i pitawi-ma vezanim za dràvnu granicu i wenoobezbe|ewe. U razgovoru je u~estvovao i ko-mandant Novosadskog korpusa pukovnik Sta-nimir Matijevi}.

U okviru posete delegacija hrvatskihoruànih snaga obi{la je i karaulu 14. gra-ni~nog bataqona Novosadskog korpusa, gde jevidela kako ìve i rade weni pripadnici.

S. \.

Prvi broj novog glasila Ministarstva odbrane SCG – magazin “Odbrana “, kojimse nastavqa 127 godina duga tradicija vojnog novinarstva, predstavqen je 6. oktobra uCentralnom domu Vojske.

Brojne goste najpre je pozdravio kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na~elnikUprave za odnose sa javno{}u, koja je osniva~ novog glasila. On je naglasio da je u skla-du sa svetskim iskustvima u informisawu javnosti o radu sistema odbrane i Vojske,stvoren moderan ~asopis koji }e izlaziti dva puta mese~no, na 84 strane u boji.

O zna~aju vojne {tampe govorio je pukovnik Zvonimir Pe{i}, na~elnik Novinsko-izdava~kog centra “Vojska”, koja je izdava~ novog magazina.

Glavni i odgovorni urednik “Odbrane” potpukovnik Slavoqub M. Markovi} istakaoje da ”promenom naziva i koncepcije lista Vojska, kao jedinog armijskog {tampanog infor-mativnog medija, Vojska ne}e ostati bez svog glasila. Naprotiv. Novinari i fotoreporte-ri ‘Odbrane’ beleì}e sve najva`nije doga|aje iz ìvota i rada wenih pripadnika”. Za-tim je predstavio ~lanove redakcije koji zajedno sa saradnicima stvaraju novi magazin.

Predstavqawu “Odbrane” prisustvovali su i qudi o kojima prvi broj magazina do-nosi ekskluzivne reportaè. To su pripadnici protivteroristi~kog odreda “Kobre”, pi-loti koji su imali zapaène nastupe na vi{e aeromitinga tokom ove godine i predstav-nici Jugoimporta – SDPR, koji su govorili o uspe{nom nastupu na{e vojne industrije nasajmu u Londonu.

U programu su u~estvovali i umetnici iz ansambla “Stanislav Bini~ki”.

UKRATKO

OBELE@EN DANVOJNOG OKRUGA NI[

U Ni{u je obeleèn 30. septembar – dan Vo-jnog okruga i ~etrnaest godina postojawa i rada togkolektiva. Komandant pukovnik Radomir Cvetkovi}naglasio je da je ponosan rezultatima koje su ost-varili tokom 1998. i 1999. godine, kada je po za-htevu ratnih jedinica mobilisano vi{e od stohiqada qudi. Za uspe{no izvr{avawe namenskihzadataka Vojni okrug Ni{ odlikovan je ordenomratne zastave tre}eg stepena.

Z. M.

Sastanak zamenika

na~elnika general{tabova

OS Hrvatske i VSCG

PRVI SUSRET NA VISOKOMN IVOU

IN

TE

RV

JU

18

Qudi sve mawegovore,

sve vi{e }ute i slu{aju {to glasniju

muziku. Jo{ niste ni po~eli,

a znaju i {ta}ete re}i

i kako }etezavr{iti.

Pored svegatoga,

preovla|ujemi{qewe da

}e umreti sve umetnosti, a pre`iveti

poezija. Poezijanije nikakvatajna, nego jetajna `ivota

poezija.

O KRU[KM A T I J A BB E ] K O V I ]

AMA I KAMEWU

i kako je ceo re~nik postao veliko gradili{te od koga sad nekone{to zida, to ostaje tajna. Zato nije slu~ajno {to je neko rekaoda bi onaj koji govori o poeziji trebalo prvo da se izvini. Izgle-da da vi{e nije re~ samo o onima koji govore o poeziji, sada bive} trebalo da se izvini svako ko bilo {ta govori. Toliko je samgovor iskompromitovan. Qudi sve mawe govore, sve vi{e }ute islu{aju {to glasniju muziku. Jo{ niste ni po~eli, a znaju i {ta}ete re}i i kako }ete zavr{iti. Pored svega toga, preovla|ujemi{qewe da }e umreti sve umetnosti, a preìveti poezija. Poez-ija nije nikakva tajna, nego je tajna ìvota poezija.

Umetnost bi tu, ako se ne varam, za Vas bila i mera bola.Zapisali ste: “U kosmosu jedino ~ovek pati, a taj se nespo-razum razre{ava i ublaàva preko umetnosti”. Uostalomtu je i pesma o kamewu i kru{kama...– Da. O tome su napisane biblioteke kwiga i one sve tvrde

da je pesma pametnija od pesnika. Ne bi bilo razloga da pi{emoako bismo znali {ta ho}emo da kaèmo, mogli bismo to jednos-tavno da saop{timo i skratimo pri~u. Me|utim, jezik vi{e zna onama nego mi o wemu. Prava pesma ostavqa pesnika, on joj vi{ene treba. Samo ako nije sasvim uspela, pesnik je kao advokatbrani u parnici koja je unapred izgubqena. Sve {to je pesnikimao da kaè ve} je rekao, svi ostali dodaci: da je bilo vi{evremena, da smo ovo ili ono mogli sebi da priu{timo, sve se to~itaoca ne ti~e. On gleda samo ono {to ima na papiru. Razumese, ~italac mo`da nikada nije imao takvu va`nost kao u na{evreme. Wegovo razumevawe je ravnopravno sa razumevawem pes-nika. Onoliko koliko ima doìvqaja, toliki je tira` jedne pesmei istina o woj.

Zaista je potresan i otre`wuju}i Va{ stav da su poezijuposle Drugog svetskog rata pisala ratna siro~ad, jer su onajedino znala ta~no ko ih je, kada i gde, kamenom pogodio.– Tako postaje pesnik. Iz tih modrica... Ko ima snage da se

zaleti na samog sebe i da vam ne pri~a ni{ta drugo, do o sebi,jer to najboqe zna, taj je razumeo, izgleda, ono {to je najva`nije uumetnosti. Naàlost, mnogo nam ìvota pro|e da pokaèmo kakoznamo ono {to svi drugi znaju, a tek se na kraju usu|ujemo da is-pri~amo ono {to samo mi znamo, svojim re~ima. Kad god to nekouradi, uvek biva nagra|en, jer svi znamo da to nije lako.

Za Du{ka Radovi}a “ìvot je groznica materije”. [ta je on za Vas?

15. oktobar 2005.

INTERVJU

20

Ako malo boqe razmislimo, shvati}emo da se ~itavog ìvotasapli}emo o jedan te isti kamen. Ne moramo, ako to neèlimo, ni da mislimo o tome. Matija Be}kovi} nam je toiskustvo preto~eno u filozofiju ve} ostavio. O divqimkru{kama i kamewu, o soku koji pod udarcem kamena ispustigorka i opora divqa kru{ka, a samo je on jestiv i sladak, on

koji nastaje iz velikog bola, kao i poezija – poezijom nam jeispri~ao. Savr{en zlo~in postoji, saop{tio nam je, on po~iwe izavr{ava se poku{ajem da ubijemo onog ~oveka u sebi, onakvogkakvi smo mogli da budemo, pre nego {to smo se odrekli onog {toèlimo, onog {to volimo, onog {to umemo. Da usred ere informa-cija znamo mawe o su{tini nego ikad pre, da smo i daqe vi{e us-meni nego pismeni, da ìvimo u me|uvremenu, tragaju}i zapre~icom do smisla, dok se }eramo i }eramo, ne postavqaju}i se-bi ~uveno pitawe: “~iji si ti, mali”, i preska~emo godine, kao danisu na{e, u }erawu i bez odgovora – podsetio nas je jo{ jednomodgovorima koji slede, kao najava Sajma kwiga u Beogradu, ili Saj-ma kwige, jer postoji samo jedna – iz koje su sve ostale iznikle.

[ta bi Va{e pam}ewe izdvojilo, po svojem zakonu i poetici– kao grani~nike Va{e unutra{we stvarnosti? [ta je odredilo Va{ ìvot?– ôvek je ono {to pamti, a {ta }e zapamtiti o tome ne od-

lu~uje on sam. Tolike stvari za koje mislimo da su va`ne, i da ihnikada ne}emo zaboraviti, nestanu s vremenom kao da nikadanisu postojale, a izrawaju neke druge, kojima tada kada su se do-ga|ale nismo pridavali nikakav zna~aj. Tek kasnije one nampristiù i po~iwu da odre|uju na{ ìvot. Tako nastaju i na{epesme, upornost tih doìvqaja i wihova zrelost traè da iza|una vidalo. îni mi se da kada bi ~ovek hteo da odredi svoj iden-titet, to bi najlak{e utvrdio kad bi pore|ao ono {to je zapam-tio. A zapamtio je ono {to se samo nametnulo po nekoj svojojva`nosti i logici, koja nema nikakve veze sa bilo kakvim vaè}imnormama. Potonu u zaborav istorijski doga|aji, a izroni ne~ijaobrva. Zaborave se halabuka i talambasi, a izrone i nametnu seneki pokret, re~...

Ne verujem da treba traìti poruku u ne~ijem umetni~komdelu, ali sam prili~no sigurna da svojim radom umetnicipoku{avaju ne{to da saop{te. Kakva je Va{a pri~a?– Pesnik je u slu`bi jezika i wegovih zakona i on treba samo

da uradi to {to jezik od wega zahteva, a ne da mu potura ipodme}e svoje misli i namere, jer to sa jezika otpada. Nije midaleka ideja da se mi ne sluìmo jezikom, nego jezik nama – da jepesnik organ jezika. Ve} je re~eno – pesnik je ono ~ime jezik di{e.Ukoliko je pesnik medij koji mu vernije sluì, utoliko boqe zapoeziju. Va`na je pesma, a ne mi. Ona ima svoje zahteve, zakone iistine. [ta joj god mi dodamo to se na woj vidi. Najva`nije je daona bude {to boqa, i da joj, u trenutku kad nastane, pesnik vi{ene treba. Utoliko je to sre}nija pogodba.

Jednom ste rekli da bismo tek kada bi se uklonile re~ivideli koliki bezdan pokrivaju. Va{a poezija je sa~iwenaod re~i i emocija, kao najdubqih misli. Kako su Vas tokomìvota i pisawa sluìle te dve pre|e?– Ne postoji ni{ta izvan jezika. Gde nema jezika nema ni ìv-

ota. Ko jo{ nije ponavqao neku re~ sve dok ona ne izgubi smisao,a iza we se ne ukaè bezdan. Ta rupa, taj veliki zev zaklowen jejezikom. Da jezika nema na{li bismo se u nekom bezdanu. Malo jetekstova napisano o tajni jezika. Jezik nije ni lingvistika, ni gra-matika, ni komunikacija, nego neka druga su{tina. Za{torazli~iti narodi govore razli~itim jezicima, za{to od jednog ka-mena po~iwe neki drugi jezik u kome se ista stvar zove druga~ije,ne moè se znati. Osvedo~ili smo se da niko nije pevao, sem nasvom materwem jeziku. Postojale su mnoge poliglote i znalci, alipoezije nije bilo izvan vlastitog jezika. Kako se sve to pore|alo

21

– Du{ko je bio izmislio da je de~iji pisac da bi lak{e mo-gao da bude suveren i prihva}en. Ne znam da li je on tu misao bi-lo gde zapisao, ali znam da mi je rekao. Uvek je imao svoje o{trefilozofske formulacije. Kad je kazao da je ìvot groznica ma-terije, ~inilo mi se kao da je to neka wegova hemijska formula.[ta je ìvot to ~ovek ne zna. Jer kada bi znao, on bi ga uni{tio.A po{to ga nije stvorio, ne moè ni da ga uni{ti. To je ona tajnakoja nije u na{oj vlasti. Zato postoji. Zato je ìvot ve~an. Da smomu u{li u trag, davno bismo mu doakali. Na tom poqu smo do sadapostigli ogromne rezultate, ali ìvotu, ipak, nismo mogli ni{ta.On trijumfuje nad svim na{im mislima. Ponekad uve~e vodimonekakve rasprave posle kojih nam se ~ini da ujutru ne}e ni svanu-ti, a kad vidimo da je granulo sunce i kako duva vetar, koji nemajupojma o toj raspravi, vidimo i gde nam je mesto. @ivot peva svojupesmu ne haju}i za nas.

Pisali ste o me|uvremenu i o mnogim drugim stvarima. [ta biste pre po~etka ovogodi{weg sajma kwiga rekli o srp-skim piscima? Kako biste najavili oktobarske susrete sakwigom?– Predlagao sam da se Sajam kwiga ne zove tako, nego da se

zove Sajam kwige. Kwiga je samo jedna, ona se jedino umnoàva.Razumevawe te jedne jedine ra|a wene verzije. ôvek koji mislina samo jednu kwigu biva poraèn kada vidi to mno{tvo kojenikada ne moè savladati. Pogotovo kada u tom mno{tvu vidi isvoju kwigu i izgubi svaku iluziju da bi ona mogla biti uo~ena, dabi se izborila sa svim tim legijama kwiga. Uvek uzbu|uje kadavidim one |ake ispod Stare planine koji stiù sa svojim u~ite-qem na Sajam kwiga. Niko ih nije zvao i niko ne zna kako }e da sevrate. U kolonama, u kojim uvek neko na za~equ ramqe, ulaze kaou hram da uzmu u~e{}e u tom velikom ~inu. Uzbu|uje me da gledamqude kako dodiruju kwige, prelistavaju ih, i mada ne mogu da ihkupe, svaku pogledaju, pomiluju i svakoj se obraduju. To je ìvismisao kwige i pisawa. Bez ~italaca kwiga je kao crkva bezvernika. Sve se to najboqe vidi na sajmovima. Uzbudqiv je po-datak da vi{e posetilaca ima Sajam kwiga nego Sajam automobi-la, ili Sajam mode, ili Sajam hrane. S druge strane stalno segovori o krizi kwige, kraju umetnosti. Primetio sam ~ak da qudipred punom salom radoznalog sveta govore kako kwiga nikoga nezanima, i ne prime}uju te qude koji su tu, pored wih. Mislim da jevrlo va`no to {to su novine po~ele da {tampaju kwige. Uvek samse ~udio za{to toliki papir koji se tro{i za novine i silnetiraè, koji dospevaju ko zna gde, nikada nije iskori{}en da se na

wemu pojave neke klasi~ne vrednosti. Jer kada vidite u novinamane{to {to imate u kwizi, u svojoj biblioteci, vi }ete sebe uh-vatiti kako ste ve} uronili da ~itate, ali }ete mnogo teè pre-traìti biblioteku i prona}i tu pesmu ili pripovetku u woj. Zatoje va`no da novine ne budu samo aktuelne, nego da se sete pravihvrednosti i da povremeno ne{to u~ine za wih.

Mnogo je jednostavnije zaronti u pro{lost i pouzdanim kri-terijumom vremena izvu}i neke potvr|ene vrednosti, ali jeneuporedivo teè prepoznati u sada{wosti to isto, kao ito {ta je, recimo, srpski pisac danas. Da li je to neko koneguje tradiciju, ili je srpski pisac onaj koji prati i zago-vara savremene evropske tokove? Sve je isto, kaù, a opetni{ta nije isto. Ni Francuska 7 vi{e nije ista.– Sigurno je da se ne{to zavr{ilo, a ono drugo se nije jo{

uspostavilo, nije po~elo. Ali se ~ini da su oni koji su u ovimneredovnim vremenima bili deca, a sada su mladi}i – nekakozdravi. Tu je na{a nada. To je pobeda ìvota o kojoj pri~amo.Pri~a da su pisci krivi za sve {to se dogodilo je nemawe èqeda se stvarno utvrdi ko je kriv i u ~emu je problem. To je najlewi,najlak{i i najneobavezniji odgovor – lak za pam}ewe. Ko ne èlida se zamara i zamisli, on }e to i da prihvati. îtav jedan svet jemo`da nestao, a da nismo ni primetili. Ipak, u svom tom lomu,opstalo je ono {to je vrednost. Qudi se za to hvataju kao {to sebrodolomnici hvataju za katarke u buri, a davqenici za penu. Neznam odakle }e sve dolaziti ti qudi, ali sigurno uvek sa neo~eki-vanih strana, kao {to je i dosad bilo.

Koliko se pravih sokova srpske kwièvnosti gubi u prevodu?– Robert Frost, veliki pesnik je kazao da je poezija ono {to se

izgubi u prevodu. Nisam ~uo sre}niju i ta~niju formulaciju. Mi smona neki na~in privilegovani zato {to su velika dela svetskekwièvnosti kod nas prevodili veliki pisci, a na{e kwige ne pre-vode veliki svetski pisci. U tom smislu su na{e pretenzije na svetvi{e pri~a o nama nego o svetu. Mi ne znamo nijednog brazilskogpisca, indijskog, egipatskog... Niko se ne}e ni zainteresovati da saz-na ko je me| svim tim svetom veliki pisac, ~itava Kina je spala nadva tri klasi~na imena, ali bismo zato hteli da sve {to se ovde po-javi bude ne{to za {ta }e ~itav svet da se grabi. To je tako|e bitanpodatak o na{oj psihologiji. Evo pitajte nekog, koga ̀ elite, ko je na-jve}i belgijski pisac, holandski, norve{ki, danski. Qudi nemaju poj-ma. Ali zato kada se kod nas pojavi neka kwiga, posle tri pohvale,neko pri~a kako }e dobiti Nobelovu nagradu. Kad je Ivo Andri} do-bio Nobelovu nagradu mi smo se svi izgubili i uzbudili, a on je je-dini bio smiren. Samo se molio da to {to pre pro|e. Se}am se daje kazao: “A sada je sa Slovenima zavr{eno. Mo`da }e ovu nagradudobiti jo{ neki Rus ili Poqak...” Andri} je kao diplomata znao da[vedska akademija ima skazaqku koja ide po globusu i gleda gde jo{nije bila. Znao je da wegova nagrada zna~i da su se oduìliSlovenima, a tako je nekako i bilo. Kasnije su nastavili da nalazeneke pisce za koje niko nije ~uo, velike pisce malih naroda saKaripskih ostrva, a novine su neprestano ponavqale ista imena,Borhes, ili neko isto tako ~uven. A Borhesu je verovatno smetalaslava i veli~ina da je dobije. Ipak, Nobelova nagrada je opstalasve ove godine, a kada je dobio jedan [ve|anin, mislim da mu je de-finitivno prisela, mislim da je morao ~ak i da se ubije.

[ta su za Srbe pravi dokazi da su postojali?– Narod koji ne stvara, koji nema kwièvnost, nema ~ime da

opravda svoje postojawe. Ne zna za{to ga je Bog ostavio tu gde gaje ostavio. Na{a velika narodna poezija, sredwovekovnoslikarstvo, na{e zadu`bine, to je ne{to {to u tolikom broju nepostoji kod drugih naroda na hri{}anskom istoku.. .

“Re~e mi jedan ~oek” – uzre~icu Va{e mladosti, mnogo godi-na kasnije izna{li ste kao formulu u koju je stao ~itav jedansvet, jedno vreme i wegova psihologija. Koja bi to formulabila adekvatna za ovo vreme?– Taj isti sklop postoji za sva vremena. Kada sam zagazio u

taj celac nisam ni slutio da }u u wemu ostati decenijama. Tu je up-

skog ima nekoliko minuta na radiju. A tu je bio. Za Desanku su, verovatno,mislili da }e ìveti ve~no, dodu{eslikali su je i slikali, to joj je ~akdosadilo, ali danas opet nema fo-tografija. Da, ~ini mi se da sredstvainformisawa uglavnom sluè da nebismo znali o ~emu je re~.

“U stvari, ~ovek ni{ta drugo i neradi, nego se celog ìvota sapli}eo jedan te isti kamen” – rekli stemom kolegi Milo{u Jevti}u. O koji kamen ste se Vi sapleli?– Kinezi su rekli da se niko nije

sapleo o planinu. Uvek je to kami~ak.Oni kaù i da se ~ovek ne}e saplestio isti kamen jo{ jednom. Verovatnoimaju iluziju da tih kamewa ima to-liko mnogo. A kad god se sapletetevidite da drugih i nema. Uvek je to on-aj isti. To je naknadna pamet, a izgle-

da da druge pameti i nema. Kad bi i ta naknadna postojala, bilobi dobro, ali je nisam primetio.

A kamen?– Samo kamen postoji. On je ve~an i o wega se svi satiru.

Ima u mom selu kamen koji stoji nasred puta. Ko se sve tu nijesapleo, satro, slomio. Sav je usijan od qudskih nogu, ìvotiwskihpapaka, prosutih tovara. Niko ga nije sklonio. Logika je: kada ganisu sklonili na{i dedovi, kada wima nije smetao, {to da ga misklawamo. Kamen stoji kao spomenik saplitawu. Sve }e nasnadìveti, a na{a pri~a, bez tog kamena, ne bi imala na ~emu dase drì.

Ne pomenusmo jednu veoma mo}nu re~, blisku poeziji. Onuzbog koje i gori sve}a koja je tu sa nama – qubav.– Sino} sam ~uo u nekoj emisiji da je Ajn{tajn svojoj èni

pisao: “Malo moje sve”. Time je i sve re~eno.[ta je to za {ta mislite da se danas, posle svih bitaka ibojeva koje smo vodili – vredi boriti?– Za to isto. Nema novih bitaka. To je sve jedna ista bitka.

Kao {to sam u mladosti zapisao: “Za svetiwe koji narod gine, sve{to vi{e gine, svetije su”.

U “Inventaru tu`nih stvari” pobrojali ste i vojne tajne mal-ih naroda. – Kad smo u~ili predvojni~ku obuku, da bismo uop{te mogli o

ne~emu da govorimo i da bi se predmet odrào, mesecima je traja-lo ismejavawe atomske bombe. Kako to nije ni{ta, uz pouku da,ako do|e do atomskog rata stavimo ruke na glavu. Na komandu:“Avioni” na nekoj livadi, bacali smo se gde god da smo se na{li.Oni koji se nisu bacili, poginuli su. Mo`da se ni{ta nije takostra{no suo~ilo sa realno{}u kao vojska. To je ogromna tragedi-ja. Mo`da nema tragi~nijih qudi od na{ih vojnika koji su ozbiqnoshvatili svoj posao.

Za{to su Vam sve te olovke na stolu?– Stalno mislim da }u na}i onu koja }e umeti sama da pi{e. Govorili smo o kraju umetnosti. Stalno se pojavquje ta teza,sa razli~itim opcijama, me|utim, postoje i na{e kona~nos-ti, koje su izvesnije. Jeste li ikada razmi{qali o tome {tabiste izgovorili “dami u belom”? Orson Vels se kaogra|anin Kejn odlu~io za “ruìn pupoqak”. [ta bi stalo ujednu takvu re~enicu, kada bi ona bila Va{a?– Te re~enice se mewaju tokom ìvota. Imam utisak da se sam

Bog pobrine da ~oveku u tom velikom isku{ewu {apne {ta dakaè. Tako ostaju velike oporuke. U to se nadam.

Dragana MARKOVI]Snimio Branko JOVANOVI]

15. oktobar 2005.

ravo bilo ono {to nije pisano, negoje govoreno, boqe re}i – {aputano.îtava ta usmenost postajala je pis-menost. Kada se pojavila ta kwigapratila je fama da je zabrawena.Prodavana je ispod ruke. U Parizusam sreo Srbina koji mi je daoprimerak te kwige koji je prepisaosvojom rukom... Kwigu je, naravno,svako razumeo na svoj na~in. Jedinosu svi bili saglasni da je to ne{to{to ne sme da se pi{e niti govori, asada se odjednom na{lo {tampano.Jedna èna mi je rekla da “to” po~neda ~ita, pa prestane, ne sme, upla{ise. Ona je verovatno boqe od meneznala {ta je “to” i kojom cenom su toneki qudi pla}ali. âk i za mnogomawe od onog {to je prona{la ukwizi. Cela na{a usmena civilizaci-ja, koja nas je sa~uvala, jo{ uvek nije postala i pismena. Kada tirukavci jezika negde ucvetaju, prona|u svog pisca da sve to stavime|u korice, dobijamo kwige u kojima je to blago sa~uvano. Ilidobijamo ono {to je uradio Petar Ko~i}, koji je, kako kaè An-dri}, na najlak{i i najjednostavniji na~in napisao ono {to jehteo da kaè. Ko~i} nam je ostavio lik Davida [trpca, koga sadagledamo kako traje kao formula egzistencije koja je obeleìla~itav jedan narod, wegovu svu filozofiju i su{tinu postojawa.Nedavno sam slu{ao Momu Kapora kako pri~a na televiziji, awegov refren je bio refren Davida [trpca. Svaka wegova pri~apo~iwala je sa: “Ja se ne razumem u politiku, ne bavim se poli-tikom. Politika je glupost koja je od mene daleko”. I sve vreme jepri~ao o politici. Primetio sam kako se David [trbac javqa ikako je on, u stvari, jedini preìveo, i jo{ uvek ra|a svojenaslednike. To nije lik na jednu vodu, kako se moglo u~initi. Ondashvatite da je i ceo Branko ]opi} jedan veliki David [trbac, dasu gotovo svi veliki qudi i pisci koji su se tamo rodili samopotvrda paradigme koju je anticipirao Ko~i}.

Kako Vi doìvqavate ovo vreme sada{we? Imamo li mi,osim “]era}emo se jo{“, i ne{to drugo da kaèmo, ili sesamo }eramo, a tim }erawem oterasmo sve one koji ne}e dase }eraju, a osta{e samo oni sa kojima se }eramo – dobesvesti i besmisla.– Meni se ~inilo da sam ìveo u me|uvremenu, i da }e neko

pravo vreme tek do}i. To me|uvreme se produìlo i ono traje.Pravog vremena jo{ nismo imali, ali ne gubimo nadu da }e jednomi ono do}i.

Znate li da je danas Svetski dan pristupa informacijama?I takav postoji. Dakle, imate li Vi neku va`nu informacijuda saop{tite svetu, ili ovom narodu?– [to je vi{e sredstava informisawa, {to je vi{e medija,

{to je vi{e ku}a koje imaju kameru, kompjutere, {to vi{e svetpostaje jedna soba u kojoj neko sedi za kompjuterom, kao da svemawe znamo {ta se doga|a. Ne uo~avamo prave stvari, koje su senekada lak{e uo~avale. Ne bih se za~udio da me|u svim tim mil-ionima fotografija koje se pojavquju svakog dana, nema nekogbitnog ~oveka iz ovog vremena. Ispostavi}e se da samo wega nisuslikali. Oni koji }e pretrajati u vremenima koja dolaze, shvati}eda nije ostalo nikakvog traga o wima, da je sve zatrpano nekimefemernim i silikonskim veli~inama. Pre neku godinu u Rusiji jeslavqena Tolstojeva godi{wica. Toliko je materijala bilo o Tol-stoju, kao da nikog drugog nisu ni slikali. Kod nas svi misle da }eneko ne{to slikati, a ispostavi se da nije slikao niko. Zatoimamo samo jedan snimak kako Andri} {eta, okrenut le|ima, Pio-nirskim parkom. I to je skoro sve o Andri}u i Beogradu. Crwan-

INTERVJU

22

N

23

republika. Potrebe jedinica sumahom zadovoqene u Srbiji, a nei u Crnoj Gori. Iz Vojnog okrugaNi{ je ~ak 102 odsto regruta upu-}eno na sluèwe vojnog roka. Beo-gradsku regrutnu populaciju izdva-

vojne obaveze koristi se za putnetro{kove i plate vojnika na odslu-èwu vojnog roka u civilnoj slu-`bi. Jer preduze}a u kojima su oniangaòvani odbijaju da takve tro-{kove nadoknade Vojsci, iako ih

aizgled ohrabruje podatak da se u septembru od10.185 regruta na sluèwe vojnog roka u jedinice Voj-ske javilo 85,03 odsto. Sti~e se utisak da je, kona~no,prevazi|en problem lo{e popuwenosti vojni~kih sa-stava, sa kojim smo se mesecima unazad susretali. Po-re|ewa radi, u martu je 62 odsto od planiranog broja

regruta obuklo vojni~ku uniformu, a u junu je ta cifra iz-nosila 49,1 odsto.

Detaqnija kvantitativna analiza septembarskog upu-ta, kako se to stru~nom vojnom terminologijom kaè, poka-zala je neravnomeran odziv regruta na teritoriji dveju

NA MARGINI VOJNE OBAVEZE

STAZA

cama, nu`no je izjedna~iti uslove pod kojima te dve katego-rije regruta oduùju vojnu obavezu. Prenagla{avawe vred-nosti i prava bilo kog modela vodi wihovom nepotrebnomdegradirawu. Posve je jasno da sada{wa Uredba o sluè-wu vojnog roka u civilnoj slu`bi, iako najliberalnija uEvropi, nije u praksi onakva kakva treba da bude. Jo{ je-dan od paradoksa jeste da ni nedavne izmene Uredbe nisuobezbedile da se na wu pozivaju istinski prigovara~i sa-vesti.

Kako jo{ od stare{ina Uprave za obaveze odbranesaznajemo, blizu 80 odsto nov~anih sredstava za poslove

IZGUBQENIH KORAKA

ja ~iwenica da je63,62 odsto primilopozive za vojsku, dokje u Novom Sadu tabrojka dostigla 99odsto.

zakon na to obavezu-je. Nije retko da odcivilnih vojnika usvojim sastavima iodustanu, ukoliko ihmoraju platiti.

Iako je jasno da iza razli~i-tih i brojnih zakonskih odluka i po-teza stoje niko drugi do dràvneinstitucije, zdravoj pameti se nemoè oteti zakqu~ak da smo na pu-tu prevazilaèwa nedoumica uoblasti vojne obaveze naprostozalutali. Svakako da tome u priloggovori i odnos javnosti prema naj-va`nijoj instituciji sistema od-brane zemqe. Da ugled VSCG nijekao {to je bio doprinele su ne sa-mo godine profesionalnih neuspe-ha, poquqane ìvotne vrednosti isocijalni kolorit, ve} ponajvi{ejezik manipulacija. Tek brojne afe-re koje se iz dana u dan vezuju za

Nasuprot tome, od 5.619 po-slatih poziva za sluèwe vojnog ro-ka, u podgori~kom vojnom okrugu uru-~ena su svega 773, jer su mladi}inaj~e{}e odbijali da ih prime. Sa-mo 26,17 odsto wih se odazvalovojnoj obavezi.

U septembru su, tako|e zbog po-ve}anog interesovawa, 202 regru-ta sa zavr{enim tehni~kim i medi-cinskim fakultetima upu}ena u{kole rezervnih oficira, iako jeplanirano 185 mesta. Sluèwe voj-nog roka u civilnoj slu`bi zapo~e-lo je i 1.497 mladi}a.

Pomenuta statistika vi{e skri-va no {to poja{wava stvarne pro-bleme i nerazumevawa i dràve, i gra|ana Srbije i CrneGore, kada je re~ o vojnoj obavezi.

Zvani~na najava da }e vojni rok sa oru`jem ubudu}etrajati {est meseci, bio je verovatno osnovni razlog po-ve}anog odziva regruta posledwe generacije. Naravno, onje posledica i kvalitetnijeg rada vojnoteritorijalnih sa-stava tokom regrutacije, posebno posle izvedenih organi-zacionih promena, koje je nametnula reforma sistema od-brane. Tako|e je saradwa vojnih okruga, odseka i odeqakasa lokalnim institucijama, koja nije zakonom definisana,u Srbiji bila daleko osmi{qenija i efikasnija.

A u Crnoj Gori odlazak mladi}a na sluèwe vojnog ro-ka sve vi{e poprima politi~ki prizvuk. Tamo{wi civilniorgani nisu reagovali u situacijama kada regruti izbega-vaju vojnu obavezu, niti su ih pravovremeno pozivali nasluèwe vojnog roka. Kao razlog navodili su da VSCG nijeizmirila nov~ane obaveze. Da bi se koliko-toliko preva-zi{li nastali problemi nadle`ni su odlu~ili da posloveregrutacije i upu}ivawa na sluèwe vojnog roka u decem-bru samostalno izvedu crnogorski republi~ki organi.

Bez obzira na to {to se i takozvano civilno sluèweu prvom redu direktno odraàva na broj vojnika u jedini-

ime Vojske sve vi{e bude sumwe neupu}enih i plene pogle-de zlonamernih.

Moè li se onda olako naslutiti saglasje nekada op-{teprihva}enog dobrog obi~aja: rado Srbin ide u vojnikei nekih novih normativnih re{ewa. O~ito – te{ko. Danasse slobodno prihvatawe du`nosti kod mla|ih nara{tajaskoro ne razlikuje od logike morawa. A sluèwe vojnogroka za sada, ipak, nije ni{ta drugo do pravo i nezaobi-lazna obaveza. U tom ogledalu, sa prisilom ili bez we,verovatno }emo se jo{ duè vreme prepoznavati. Grubarealnost u kojoj smo se zatekli moè se prevazi}i samosusretom svih razlika i neretko nametnutih opredeqewa.U tome, naravno, jedina na{a zaloga za budu}nost moraostati bezbednost zemqe, negde izme|u potreba i èqa,prestupa i dobrih namera. Onaj koji bi hteo da sazna pra-vac svih staza, govorio je Mom~ilo Nastasijevi}, okreta-}e se oko samoga sebe u jednom ve~itom i stalno vrtogla-vom kraju sumwi i protivre~nosti. Vaqalo bi da takvu sta-zu, na kojoj su nam se koraci izgubili i zapleli, {to pre isami pretr~imo.

Vladimir POÛ^

OSVRT

24 15. oktobar 2005.

Z A J E D N I ^ K A P O M O R S K A V E @ B A

S ONE STRANEO

DB

RA

NA

Za izvo|ewe ve`be angaòvana su dva broda na{e mornarice, ra-ketna fregata RF-34 i raketna topovwa~a RTOP-406 i deo 82.pomorskog centra.

“Zajedni~ki horizont” imao je za ciq dostizawe operativnesposobnosti za zajedni~ko delovawe u odràvawu me|unarodnogsistema bezbednosti na moru. Preko 90 pripadnika MornariceVSCG, sa komandantom Mornarice kontraadmiralom DraganomSamarxi}em na ~elu, prvi put je u~estvovalo u me|unarodnoj vojno-pomorskoj ve`bi u inostranstvu. Brodovi na{e mornarice prviput su plovili stranim vodama u zajedni~koj misiji ja~awa saradwesa Mornaricom na{eg velikog suseda na Jadranskom moru. Ratnumornaricu Italije, ~ijim snagama je komandovao kontraadmiralAlesandro Piroli, predstavqao je patrolni brod iz klase “Ko-mandanti”, P-490 “]igala Fulgozi”, sa svojim letelicama i po-mo}nim plovilima.

Tokom uve`bavawa primewivane su procedure i standardikoji vaè u Partnerstvu za mir i Natou. Me|usobno su sagledaliopremu koju koriste, a proverili su i mogu}nosti za izvo|ewe ra-znovrsnih zajedni~kih dejstava na akvatoriji Ju`nog Jadrana. Timeje znatno pove}ana interoperabilnost pomorskih snaga dve sused-ne zemqe.

Izvr{eni su svi zadaci postavqeni pred polazak na prvo me-|unarodno “ogledawe” na{ih pomoraca sa pomorcima jedne stra-ne dràve u wihovim teritorijalnim vodama. Pre svega, stvorenoje me|usobno razumevawe izme|u mornari~kih {tabova i brodskihposada koje je temeq osposobqenosti za hvatawe u ko{tac sa sa-vremenim bezbednosnim izazovima.

Uspostavqawu poverewa znatno su doprineli boravak u luciBrindizi i poseta obli`wem gradu Le}e. Tokom nekoliko dana bo-ravka u Italiji, odnosno u wenoj ju`noj pokrajini Puqi, na{i po-morci osetili su duh te mediteranske sredine.

Unapre|eni su zajedni~ki kapaciteti dveju mornarica da bi,koriste}i iste operativne procedure, mogli da upotrebe svoje sna-ge za efikasno delovawe u za{titi op{te sigurnosti na moru ieventualno zajedni~ko u~e{}e u nekim vrlo specifi~nim mirno-dopskim vojnopomorskim dejstvima.

AKCIJA NA MORUAktivnosti izvo|ene tokom ve`be podeqene su na tri osnovna

segmenta, a izvr{ni deo tih operacija trajao je dva dana. Prvisegment bile su ve`be komandovawa i manevrisawa tokom kojih su

25

Brodovi Mornarice VSCG prvi put su plovili stranimteritorijalnim vodama u zajedni~koj misiji ja~awa saradwe sa Mornaricom na{eg suseda na Jadranskom moru. Tokom uve`bavawa primewivani su procedure i standardi kojivaè u Partnerstvu za mir i Natou, a na{a mornaricadokazala je spremnost da se ukqu~i u me|unarodni sistem bezbednosti na moru.

M O R N A R I C A S C G I I T A L I J E

JADRANA

Mornarica VSCG je od 23. do 27. septembra u~estvovala na za-jedni~koj vojnopomorskoj ve`bi sa snagama Ratne mornariceItalije u italijanskim teritorijalnim vodama nedaleko odluke Brindizi.Na ve`bi pod nazivom “Zajedni~ki horizont 02 – 2005”, koja

je svojevrstan nastavak pro{logodi{we ve`be odràne u organi-zaciji Mornarice VSCG, uve`bavani su postupci koji se primewu-ju u aktivnostima kao {to su borba protiv asimetri~nih pretwi,kontrola pomorskog saobra}aja i tragawe i spasavawe na moru.

na{i i italijanski brodovi plovili u okviru zdruènog sastavauve`bavaju}i kretawe u razli~itim brodskim strojevima.

U tom delu ve`be prvi put je ostvarena komunikacija jednogbroda Natoa sa brodom Mornarice SCG i to uz kori{}ewe signa-la i komunikacijskih procedura koji su propisani unutar tog za-padnog vojnog saveza.

Kako kaè komandir ~etvrtog brodskog odreda na RF-34, po-ru~nik korvete Janko Nikoli}, na{i vezisti su se za kratko vremepripremili za ve`bu informi{u}i se o signalima koje do sada ni-su koristili. Razlika u zna~ewu signala i nije prevelika, ali sepri vojnim operacijama oni moraju tuma~iti mnogo obazrivije negokad je re~ o uobi~ajenoj komunikaciji uz pomo} me|unarodnog sig-nalnog koda.

U drugom delu ve`be pripadnicima na{ih pomorskih snagapredo~eni su postupci koje Ratna mornarica Italije primewujeprilikom izvo|ewa ograni~ene pomorske blokade, odnosno kon-trole pomorskog saobra}aja. Marinci iz bataqona “San Marko”demonstrirali su kako se pravilno ukrcava vojni kontrolni tim natrgova~ki brod i kako se stvaraju uslovi za kvalitetan rad inspek-cijskog tima pri pregledu brodskih dokumenata i same unutra{wo-sti broda. Na{i pomorci koji ve} imaju odre|ena iskustva iz teoblasti, u direktnom kontaktu sa italijanskim kolegama stekli suuvid u zahteve koje name}u me|unarodni propisi.

ZAJEDNO U REGIONUZavr{ni deo ve`be bio je namewen za proveru sposobnosti

pomoraca da zajedni~ki izvode akcije tragawa i spasavawa na mo-ru. U dva navrata, u akcijama koje su izveli najpre na{a raketnatopovwa~a a zatim italijanski helikopter, lutke-markiranti pro-na|ene su i izva|ene iz mora u granicama vremena koje za takvuaktivnost propisuju svetski standardi.

Posle uspe{no izvedene ve`be, prema ocenama zva-ni~nika mornarica VSCG i Italije sazreli su svi neophod-ni uslovi da se naredne 2006. godine na akvatoriji ju`nogJadrana odrì pomorska ve`ba na kojoj }e u~estvovati po-sade brodova iz svih dràva ~lanica programa “Adrion”:Italije, Srbije i Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, Albani-je i Gr~ke.

Mornarica VSCG, koja je ukqu~ena u program sa-radwe Asocijacije ratnih mornarica Jadrana i Jon-skog mora u okviru “Jadransko-Jonske inicijative”, na“Zajedni~kom horizontu 02 - 2005” dokazala je vlastituspremnost za sve takve oblike saradwe.

– ^vrsto opredeqewe na{e dràvne zajednice za ula-zak u evroatlantske integracije potvr|eno je na najboqina~in – istakao je po zavr{etku ve`be kontraadmiral Sa-marxi}. – S ose}awem ponosa odajem priznawe svim pri-padnicima Mornarice koji su bili ukqu~eni u realizacijuve`be.

Kako je naglasio admiral Samarxi}, na{i pomorci sunaro~ito zadovoqni {to se pokazalo da brodove koji suovde u~estvovali moèmo slobodno poslati na sli~ne ve-`be i u mirovne operacije Partnerstva za mir i u aktiv-no kontrolisawe pomorskog saobra}aja u Jadranskomi Jonskom moru. U svemu tome presudna je bila pomo}italijanske mornarice.

Do kraja ove godine sve mornarice koje su~lanice programa “Jadransko-Jonske inici-jative” izve{}e kompjutersku ve`bu u si-mulacionom centru u Italiji, a idu}e go-dine planirano je da se izvede zajedni~-

15. oktobar 2005.26

Kontraadmiral Dragan Samarxi}, kbb @eqko Hercegovac i italijanski oficir za vezu David Damante

ka ve`ba na moru. Dogovoreno je da se uputi pozivpredstavnicima ostalih zemaqa da prisustvuju bila-teralnim ve`bama. Na ovogodi{wem “Zajedni~komhorizontu”, kao posmatra~i ukrcani na brod Morna-rice VSCG, u~estvovali su predstavnik Slovenije ka-

petan fregate Edi Jeran i predstavnik Gr~ke kape-tan fregate Vasilios Cufijas. Na italijanskibrod bio je ukrcan hrvatski posmatra~.

BEZBEDNIJI JADRANPripreme brodova i uve`bavawe posa-

da izvedeni su u luci. Brodovi su dovedeniu stawe kakvo iziskuje takva ve`ba i to na-porima samih posada, a onda i uz pomo} re-montnog zavoda u Tivtu. Na ve`bi je utro{e-no ono gorivo koje je bilo predvi|eno za re-dovne aktivnosti do kraja godine, a svi re-monti na brodovima koji su obavqeni predpolazak ve} su bili planirani u sklopu re-dovnog odràvawa.

– Na{i oficiri su preveli preko hiqadustranica raznih propisa i standarda kakobi izveli ve`bu. Sastanci u luci Brindizi

pomogli su da se dogovore i svi bitni de-taqi, tako da smo odli~ne rezultate

mogli i da predvidimo – istakao jekomandant 18. flotile pomor-

skih snaga, kapetan bojnog bro-da @eqko Hercegovac.

U prvoj fazi ve`be manevrisawa i komunikacije komandu jeimala na{a mornarica da bi se posle uloge zamenile. Razmewe-na su iskustva i usagla{ene metode delovawa. U toku no}i izve-dene su signalne svetlosne ve`be i takozvane kviz ve`be u znawu.

Operacijom spasavawa, kako nagla{ava kapetan bojnogbroda Hercegovac, rukovodila je na{a mornarica i time poka-zala spremnost da zna~ajan deo Jadrana u~ini bezbednim.

– Komunikacije su tekle bez problema i u svakom trenutkuimali smo vezu na tri sredstva i nikada nismo do{li u situaci-ju da zataji. To dokazuje osposobqenost na{ih vezista ali i ja-snu voqu na{e mornarice da usvoji sve propise koji vaè za iz-vo|ewe ve`bi u Natou – isti~e Hercegovac.

Aleksandar ANTI]Snmio Zvonko PERGE

27

NOVI ZADACI U BUDU]NOSTIKontraadmiral Dragan Samarxi}:– Mora se shvatiti da nije dovoqno samo deklarativno se

opredeliti za evroatlantske integracije. Prvo i osnovno je dapri tom treba znati da niko ne moè da brine o va{oj bezbed-nosti ako sami to ne ~inite. Morate imati snage ne samo za do-ma}u bezbednost nego i snage koje }e mo}i aktivno da se ukqu~eu zadatke van na{e zemqe, zadatke o~uvawa mira i humanitar-ne zadatke. U tom smislu mi se aktivno pripremamo ve} dve go-dine. Obu~avamo kadar i u~estvujemo u regionalnim inicijati-vama. O~ekujemo da }emo dobiti zna~ajne zadatke na kontrolipomorskog saobra}aja na ulasku u Jadransko more, koji je ozna-~en kao opasna zona u Mediteranu. Wega sad kontroli{e RMItalije. Tamo se izvode ilegalne radwe a stanovni{tvo se pre-liva prema zemqama Zapadne Evrope. Italija ima velikih pro-blema na svojoj obali prema Severnoj Africi, i mi bismo odwe mogli da preuzmemo odre|en broj zadataka u kontroli po-morskog saobra}aja u Otrantu. Zato su teme ve`be upravo ak-tivnosti koje bismo mi izvodili u Partnerstvu za mir.

15. oktobar 2005.

NOVO DOBAPADOBRANSTVA

JEDINICE

28

Savremeni vidovi ugro`avawa

bezbednosti zemqe nametnuli

su nove zahteve i zadatke

padobrancima. Namena jedinice

jasno je definisana u okviru

specijalnih operacija sa akcentom

na protivteroristi~kim

i izvi|a~ko-diverzantskim

dejstvima i u~e{}u u mirovnim

misijama.

[EZDESETTRE ]AU PROCESU REFORME

Pdesetih godina uvideo se zna~aj specijalnog padobranskog de-santa padobranima tipa krilo, a ve} po~etkom devedesetihta praksa dobija svoju potvrdu u organizacijsko-formacijskojstrukturi. Tada je kompletan borbeni deo jedinice, pored pa-dobranske komponente, bio i izvi|a~ko-diverzantski.

Dugogodi{wa ratna iskustva, daqi razvoj padobranskei ratne tehnike, te savremeni vidovi ugroàvawa bezbedno-sti zemqe nametnuli su nove zahteve i zadatke padobranci-ma, a temeq daqih reformi stoji u nedavno usvojenoj Stra-tegiji odbrane.

NASTAVNI CENTARNedavnim ulaskom u sedmu deceniju postojawa pa-

dobranskih jedinica na na{im prostorima i su{tinski jenajvaqeno novo doba u wihovom razvoju. Naime, januara ovegodine usvojen je Pravilnik o vojnim padobrancima i pado-branskoj slu`bi u VSCG koji je zamenio zastareli iz osam-desetih godina. Od pro{log meseca uspostavqena je i novaorganizacijsko-formacijska struktura koja je unela bitnepromene u radu jedinice. O kakvim promenama se radi i ka-kvu perspektivu one nude, pojasnio je dugogodi{wi koman-dant 63. padobranske brigade pukovnik Ilija Todorov.

[ezdesettre}a padobranska brigada obuhva}ena je no-vom fazom razvoja specijalnih jedinica koja je proiza{laiz postoje}e reforme Vojske i sistema odbrane. Re~ je okvalitativnim promenama koje }e se u narednom perioduodraziti na vi{e segmenata rada, a pre svega na razvoj ka-dra, daqu profesionalizaciju i nastavak procesa osavre-mewavawa jedinice kao specijalnog sastava VSCG – kaèpukovnik Todorov.

Primewen je moderniji pristup pripremawa qudi zaizvr{avawe namenskih zadataka u miru i ratu. Namena je-dinice je jasno definisana u okviru specijalnih dejstava saakcentom na protivteroristi~ka i izvi|a~ko-diverzantskadejstva. Ujedno je omogu}ena nesmetana priprema dela sa-stava za eventualno angaòvawe u mirovnim operacijama.Po pitawu kadra u jedinici je predvi|en daleko ve}i brojprofesionalaca u odnosu na raniji period. Skoro dve tre-}ine profesionalaca su stare{ine, a jedna tre}ina vojni-ci po ugovoru. Broj vojnika na sluèwu vojnog roka je znatnosmawen u odnosu na prethodni period. Ovi podaci najsli-kovitije obja{wavaju pove}awe borbenih mogu}nosti jedi-nice, barem kada je re~ o qudskom potencijalu.

Ono {to je tako|e veoma bitno, jeste da je sada borbenideo jedinice potpuno odvojen od dela koji je namewen za obukui selekciju kadrova, {to je omogu}eno formirawem posebnenastavne jedinice. Time su stvorene mogu}nosti da se nesmeta-

29

PRIPREMA ZA MIROVNE MISIJEU skladu sa novim zahtevima koji su proiza{li

iz Strategije odbrane, ni{ki padobranci uveliko sepripremaju i za eventualno angaòvawe u nekoj odmirovnih misija. Veliki broj pripadnika jedinicegovori engleski jezik, ali su, kako saznajemo, potrebeza takvim oblikom osposobqavawa i daqe velike.Deo stare{ina zavr{io je kurs za mirovne operaci-je u Pan~evu, stekli su zvawe instruktora za teposlove i obu~avali druge pripadnike Vojske za takvedelikatne zadatke.

Jedan stare{ina Komande brigade je ve} bio go-dinu dana ~lan posmatra~ke misije UN u Liberiji, atrenutno je u toj zemqi jo{ jedan oficir iz 63. pado-branske brigade.

adobranske borbene jedinice u na{oj vojsci postojepunih {est decenija. Wihov razvoj obeleìle su broj-ne promene koje su direktno bile u vezi sa razvojemratne tehnike, strategije odbrane zemqe i stepenaugroàvawa bezbednosti dràve. Moè se slobodnore}i da je pedesetih i po~etkom {ezdesetih godina bi-

lo lutawa i neslagawa oko toga kolike su i kakve padobran-ske jedinice potrebne na{oj armiji, te je vi{e puta mewanaformacija koja je narastala do nivoa vazdu{no-desantnebrigade, a potom vra}ana na nivo bataqona.

Ponovnim formirawem 63. padobranske brigade kra-jem {ezdesetih godina pro{log veka, koja se bitno razliko-vala od one iz pedesetih godina, utemeqen je stabilan putrazvoja te savremene padobranske jedinice specijalne na-mene. Bila je namewena za izvi|a~ko-diverzantska dejstva,a kasnije, pojavom padobrana tipa krilo koji je omogu}iospu{tawe ve}e grupe padobranaca na malom prostoru, i zaspecijalne zadatke.

Iako su ranije vazdu{no-desantne jedinice imale zada-tak da deluju u pozadini protivnika, taktika specijalnih jedi-nica nije imala primat, ve} su se borbena dejstva izvodilaprema klasi~noj taktici pe{adijskih jedinica. Krajem osam-

no obu~ava vi{e padobranskih grupa istovremeno. Trenutni po-tencijali infrastrukture i kadra 63. padobranske brigade omo-gu}avaju i izvo|ewe padobranske obuke pripadnika ostalih spe-cijalnih jedinica VSCG, kao i pripadnika stranih armija.

Kona~no su stvoreni uslovi da jedinica ima jake borbenepotencijale i ujedno nesmetano obavqa funkciju svojevrsnog pa-dobranskog nastavnog centra. To je omogu}eno i izgradwom sa-vremenog padobranskog hangara, odnosno objekta u kojem moèda se nesmetano izvodi zemaqska padobranska obuka tokom ce-le godine bez obzira na vremenske prilike i vrhunsko ~uvawe iodràvawe padobranske tehnike. Upu}eni tvrde da je to jedan odnajsavremenijih objekata tog tipa u jugoisto~noj Evropi.

Jo{ jedna specifi~nost nove [ezdesettre}e jestepostojawe posebne jedinice koja je namewena za slu`butragawa i spasavawa. Sastavqena je od iskusnog stare-{inskog kadra organizovanog u posebno obu~ene timovespecijalaca. Ta jedinica je oja~ana i stru~nim sanitet-skim osobqem i posebno uve`banim slu`benim psimatraga~ima. Pored padobranske obuke svi weni pripad-nici zavr{ili su i brojne stru~no-specijalisti~ke kurse-ve specijalnih jedinica, koriste sva prevozna sredstva

JEDINICE

15. oktobar 2005.

ODNOSI SA JAVNO[]U„O wima se malo zna“, stari slogan iz jedne

reklame s po~etka devedesetih godina pro{log veka,odnosio se svojevremeno i na tajanstvenost pripadnika63. padobranske brigade. Taj slogan odavno vi{e nestoji jer su ni{ki padobranci medijski jedna od naja-traktivnijih jedinica VSCG. Dobra komunikacija sajavno{}u obeleèna je brojnim tekstovima i prilozimau eminentnim medijskim listovima, TV i radio stanica-ma, a u novije vreme i izradom informativno propa-gandnog filma o padobrancima i objavqivawem kwige„Vojnici sa dve zakletve“ koja opisuje istorijski razvoji ratni put 63. padobranske brigade.

sledweg vojnika, u stroju obavqa posao koji je direktno ve-zan sa rizicima po ìvot i zdravqe, zasluùje da se poseb-no vrednuje. Ove godine usvojen je novi Pravilnik o pado-brancima koji je boqi od prethodnog iz osamdesetih godina,ali on jo{ nije u potpunosti ostvario svoju funkciju. êka-mo da se usvoje novi Zakon o Vojsci i Uredba o platama inov~anim primawima. Time bi trebalo da se re{e sva osta-la pitawa, a posebno materijalni poloàj pripadnika pa-dobranske jedinice – isti~e pukovnik Todorov.

Nepovoqne finansijske prilike u kojima se nalaziVSCG ve} duè vreme nepovoqno uti~u i na borbenu tehniku,infrastrukturu za obuku, padobransku tehniku i daqe osa-vremewavawe jedinice. Treba li podse}ati da je ispravnostpadobranske tehnike ìvotno pitawe za svakog padobranca.

– I pored napora koji na tom planu ulaèmo posledwihnekoliko godina, ipak ne moèmo biti zadovoqni trenutnimstawem, posebno ako teìmo razvoju specijalne jedinice ova-kvog ranga. Na{ prioritetni zahtev jeste bezbednost qudi ko-ji ska~u padobranima. Jedan je problem odràvawa i remontapostoje}e padobranske tehnike na visokom nivou bezbednosti,a drugi je minimalno zanavqawe te opreme kupovinom novihpadobrana. Padobranska tehnika mora biti ispravna. O to-me vode ra~una pripadnici posebne jedinice koja se bavi odr-àvawem padobrana, a na vi{em nivou to ~ini Vazduhoplovnizavod „Moma Stanojlovi}“. Resurse 63. padobranske brigade~esto koriste i pripadnici drugih specijalnih jedinica, budu-}i piloti i pripadnici stranih armija koji se kod nas obu~a-vaju, a zanavqawe i modernizacija sredstava ne vr{i se pla-niranom dinamikom – nagla{ava pukovnik Todorov.

Perspektive wihovog daqeg razvoja ipak su povoqne. Po-stoji kvalitetan kadar i otvorena su vrata za podmla|ivaweprofesionalnog sastava, infrastruktura za padobranskuobuku izgra|ena je po najmodernijim kriterijumima, a pitawamaterijalnog obezbe|ewa obuke, borbene tehnike i statusapadobranaca trebalo bi uskoro da se re{e u skladu sa po-trebama jedinice, zahtevima vremena i potencijalnim bez-bednosnim izazovima i pretwama kojima pripadnici {ezde-set tre}e moraju da odgovore.

Vladica KRSTI]

31

ME\UARMIJSKA SARADWAMe|uarmijska saradwa je jo{ jedno bitno obe-

le`je ni{kih padobranaca. Pored relativno ~e-stih poseta vojnodiplomatskih predstavnika i ra-znih timova u sklopu subregionalne kontrole, pa-dobranci neguju i neposredne veze sa sli~nim jedi-nicama u svetu. Svake godine krajem septembra do-ma}ini su ~lanovima Me|unarodnog udruèwa voj-nih padobranaca veterana, a vi{ednevno druè-we na takozvanom Balkanskom skoku prijateqstvaobeleèno je zajedni~kim padobranskim skokovimai razmenom iskustava.

U aprilu su ~etiri pripadnika Oruànih sna-ga Gr~ke zavr{ila preobuku za skakawe padobra-nima koji se koriste u [ezdesettre}oj. Ekipa voj-nih padobranaca iz brigade Folgore iz Italije umaju je u~estvovala na tradicionalnom takmi~ewuPadobranski vi{eboj, i tako dali me|unarodnikarakter najteèm vojni~kom sportskom nadmetawukoje se organizuje na ovim prostorima.

SELEKCIJA KADRAPadobranac ne moè da bude bilo ko. Da bi neki

stare{ina postao pripadnik te elitne jedinice morada zavr{i strogu i nimalo laku selektivnu obuku. Tomprilikom, kandidati prolaze naporne provere psi-hofizi~kih sposobnosti i izdr`qivosti na mar{evi-ma pod punom borbenom opremom. Ciq selekcije jesteda se izdvoje qudi sa izuzetnim vrlinama i kvaliteti-ma – najsposobniji, najizdr`qiviji, najodlu~niji. Za-vr{etak selekcije obeleàva se padobranskim skoko-vima iz programa osnovne padobranske obuke. Trenut-no u jedinici jedna grupa mladih stare{ina zavr{avakurs selektivne obuke, a od sredine oktobra najavqe-na je selekcija nove grupe stare{ina.

Ko uspe{no pro|e sve testove i dokaè svojuspremnost i sposobnost da bude padobranac, sti~euslov da postane pripadnik 63. padobranske brigade,a li~nost pripadnika specijalne jedinice odlikuje seposebnim karakterom. Mora da pokaè izraènu sa-mostalnost u radu, natprose~nu inteligenciju, potpunupsihi~ku stabilnost i istrajnost, da poseduje sposob-nost za dobru organizaciju posla, da rukovodi grupomili jedinicom i da je kooperativan. Pored toga morada bude odan jedinici, da se identifikuje sa wom i daje ponosan na padobranske oznake koje nosi.

na zemqi, u vazduhu i na vodi i spremni su za brzo reagova-we u okviru svoje slu`be.

STATUS SPECIJALACAUporedo sa izgradwom jedinice koja moè da odgovo-

ri savremenim bezbednosnim izazovima ulaù se i veli-ki napori na re{avawu statusnih pitawa proefesion-alaca brigade

– Padobranska slu`ba, kao jedna od najopasnijih u voj-sci, gde svaki wen pripadnik, od najstarijeg oficira do po-

15. oktobar 2005.

CIVILNE ZA[TITE SRBIJE

32

RIZIKAMesecima unazad gledamo nemileslike poplava, poàra, olujnihvetrova, katkad i surovihubistava… Prizna}ete, tek kadapomislite da se takav prizor doga|anadomak kom{ijske ku}e i danesre}a nenajavqeno ulazi i na va{avrata, poèlite da ne{to promenite.Verujete da u takvim trenucima nistesami i da, ako niko drugi, uz vas stojidràva. Da li je tako?

ODMERAVAWEREFORMSKI REBUS

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

ZA[TITA

C

33

ivilna za{tita je, precizno re~eno, jedinstven sistem huma-nitarnih mera i aktivnosti kojima se {tite i spasavaju qu-di, ìvotna sredina i materijalna dobra od elementar-nih nepogoda, tehni~ko-tehnolo{kih nesre}a i akcidena-ta, ali i ostalih nesre}a i opasnosti, ukqu~uju}i, narav-no, i ratna dejstva. Wen smisao proizilazi iz me|una-

rodnog humanitarnog prava, sadràja @enevske konvencije izakonskih re{ewa svake dràve.

– Prakti~no, sistem za{tite i spasavawa ~ine potencija-li jedne zemqe, koji u miru otklawaju opasnosti, pretwe i ri-zike po ìvot stanovnika, wihovo zdravqe i bezbednost uop-{te. Osposobqavawe gra|ana i dràvnih institucija da se uvanrednim situacijama spremno i znala~ki uzajamno pomognu,to jest za{tite, jesu osnovni poslovi civilne za{tite. Tako|e,u wih spadaju osmatrawe i procena eventualnih rizika, uzbu-wivawe i sklawawe stanovni{tva, ali i zbriwavawe povre-|enih, ugroènih ili nastradalih, kao i asanacija terena –obja{wava pukovnik docent dr Miodrag Savi}, na~elnik Upra-ve za odbranu Ministarstva odbrane SCG u Republici Srbiji.

Pomenute zadatke izvr{avaju nadle`ne dràvne strukture,ta~nije subjekti ili organi civilne za{tite, te jedinice i snagestru~nih slu`bi, radne organizacije i preduze}a ~ija je osnov-na ili dopunska delatnost za{tita i spasavawe, ali i svakigra|anin shodno svojim mogu}nostima.

SISTEM NERAZUMEVAWAPravilno reagovawe u momentu nastanka opasnosti – van-

rednih doga|aja, najbitnije je za delovawe razli~itih sastavacivilne za{tite.

– Postavqawe upravnih funkcija sistema za{tite i spa-savawa Republike Srbije u okviru Ministarstva odbrane Sr-bije i Crne Gore, koje se prvenstveno bavi odbranom zemqe,nije dobro re{ewe. Za{tita i spasavawe stanovnika i mate-rijalnih dobara u miru nisu wegovi glavni zadaci. Realno,Republika Srbija u ovom trenutku ne moè u potpunosti uspe-{no pomo}i gra|anima u razli~itim opasnostima i situaci-jama koje im ugroàvaju ìvot, niti za{tititi wihovu imovi-nu. To je prvenstveno posledica neprimerenih, zastarelih ilo{ih zakonskih re{ewa, koja se bave tom problematikom.Zatim, nisu objediweni ni svi subjekti i poslovi za{tite ispasavawa u sastavu odre|enog dràvnog tela – nagla{avapolitikolog Milan Popadi}, pomo}nik na~elnika Uprave zaodbranu.

Uprava protivpoàrne policije je u Ministarstvu unutra-{wih poslova Republike i tamo je na za~equ prioriteta, a sna-ge za reagovawe na hemijske udese i akcidente su u Ministar-stvu za za{titu ìvotne sredine. Odvojena je i slu`ba osma-trawa i obave{tavawa. Ne postoje planski dokumenti za spre-~avawe nepoèqnih posledica opasnosti u organima dràvneuprave, niti pravilna saradwe sa lokalnom samoupravom iostalim elementima za{tite i spasavawa, koji prate terito-rijalnu podelu Republike Srbije. Naravno, nedovoqna su i fi-nansijska sredstva koja se izdvajaju za opremawe, obu~avawe isvakodnevno delovawe civilne za{tite.

– Reforma postoje}eg sistema civilne za{tite najbitnijije zadatak Uprave za odbranu Republike Srbije u Ministarstvuodbrane Srbije i Crne Gore. Kako je jedino Vlada RepublikeSrbije odgovorna za pripremawe, organizovawe i upravqaweza{titom i spasavawem stanovni{tva u vanrednim situacija-ma, va`no je da civilna za{tita bude u republi~koj nadle`no-

sti, bez obzira na weno konkretno ustrojstvo. Takav modelosmi{qen je i jasno definisan u Strategiji odbrane zemqe iBeloj kwizi, {to predstavqa sistemsku novinu u odnosu na do-sada{we re{ewe – napomiwe pukovnik Savi}.

Republika Srbija }e do kraja godine formirati posebneorgane za rad u slu~ajevima opasnosti i rizika po zemqu igra|ane. Vlada }e, zatim, obrazovati [tab za za{titu i spa-savawe, ili sli~no telo, koje }e upravqati operativnim, od-nosno izvr{nim akcijama tokom vanrednih doga|aja ili kri-za. Svi koji u~estvuju u sistemu civilne za{tite, jedinice,snage, ali i prakti~ni poslovi, piramidalno }e se povezatiod gradskog, op{tinskog, ili okru`nog, pa sve do republi~kognivoa.

Profesionalizacija, decentralizacija, depolitizacija i,naravno, modernizacija sada{weg sistema jesu preduslov danovi na~in rada civilne za{tite zaìvi u praksi. Da delujepreventivno tamo gde su potencijalni izvori opasnosti. Zato jenu`no razvijati slu`be osmatrawa i obave{tavawa, sa savre-meno opremqenim centrima, na kompletnoj teritoriji Republi-ke. Trenutno u Srbiji ima 45 centara koji rade neprekidno i124 sa kra}im radnim vremenom. Oni poseduju blizu 1.400 is-pravnih sirena za uzbuwivawe stanovni{tva u slu~ajevima iz-nenadnih opasnosti.

NADOMAK EVROPSKIH STANDARDADa bi sistem za{tite i spasavawa bio kvalitetan mora se

opremiti savremenim tehni~kim sredstvima, a jedinice osposo-biti da u kriznim okolnostima deluju jedinstveno i na propisanna~in. To je i svetski standard kome teìmo. Planira se da Cen-tar za obuku kadrova, koji odnedavno ponovo deluje u sastavuUprave za odbranu Republike Srbije, u narednom periodu obu~a-va, oprema i idejno razvija civilnu za{titu. Sli~ni centri moguse formirati i na regionalnom, odnosno okru`nom nivou.

NEPROMI[QEN I POTEZICivilna za{tita biv{e Jugoslavije decenijama se

razvijala kao sastavni deo op{teg sistema odbrane.U vremenu od 1955. do 1994. godine organizovana jeu okviru republi~kih sekretarijata za narodnu od-branu, dok su savezni organi imali samo koordinaci-onu ulogu. Bio je to vrlo racionalan i efikasan mo-del, mada prili~no glomazan i sloèn.

Diskontinuitet u radu nastao je s preno{ewemnadle`nosti odbrane i za{tite iskqu~ivo na savezneinstitucije. Tada su stru~ne republi~ke slu`be civil-ne za{tite dospele u Savezno ministarstvo za odbra-nu. Dodu{e, sistemska gre{ka u~iwena je jo{ 1991.godine, kada je, kao privremeno re{ewe, lokalnoj sa-moupravi oduzeto pravo planirawa i organizovawaza delovawe u vanrednim okolnostima. To se negativ-no odrazilo na praksu. I danas se poslovi za{tite ispasavawa Republike Srbije obavqaju u Ministar-stvu odbrane Srbije i Crne Gore.

– Na~in na koji smo do devedesetih godina osmi-{qavali civilnu za{titu bio je uspe{an i vrlo na-predan u ovom delu Evrope. Mnoge zemqe su ga preu-zele i ugradile u svoje normativne dokumente. S na-merom da prekinemo sve niti sa tim periodom, mi smoga nepromi{qeno odbacili. Sada smo prinu|eni daod suseda i ostalih zapadnih zemaqa kupujemo sop-stvena re{ewa – kaè Milan Popadi}.

Kako tvrdi dr Paun Bere{ iz Centra civilne za{tite uZrewaninu, pruàwe pomo}i gra|anima, ali i organizacio-no usmeravawe tog sistema, temeqi se na poreklu i osobi-nama elementarnih nepogoda, odnosno opasnosti. On se zatomora osmisliti na nau~nim osnovama, kako bi se rizici va-qano odmeravali, a u~esnici sistema za{tite pravilnoosposobqavali. Takav na~in primewuju sve zemqe Evropskeunije. Me|utim, nov~ana sredstva koja se kod nas izdvajaju izbuxeta za te svrhe ne zadovoqavaju potrebe, iako je o~igled-no da su posledice kriza nesrazmerne u pore|ewu sa ulaga-wima u wihovu prevenciju.

– Potrebno je jo{ naglasiti da u uslovima brze priva-tizacije, firme mahom ne preuzimaju obaveze civilne za{ti-te svojih prethodnika, jer ih na to zakon ne obavezuje. Tajproblem poznat je i Agenciji za privatizaciju Republike –navodi pukovnik Savi}.

Iako je sistem za-{tite i spasavawa uRepublici Srbiji tre-nutno u raskoraku – iz-me|u potreba i stvar-nih mogu}nosti, kakomaterijalnih tako inormativnih, u svojevr-snom jazu bez pravihre{ewa, tokom prote-klog dvogodi{weg peri-oda wegovi sastavi su,ipak, otklawali posle-dice poplava i sli~nihelementarnih nepogo-da. Razminirali su iznatan broj neeksplo-diranih ubojnih sred-stava. U toku su pripre-me za dono{ewe novihrepubli~kih propisa izoblasti civilne za{ti-te, u ~ijoj izradi u~e-stvuju stru~ni timoviUprave za odbranu.

– Ne o~ekujemo da}e se transformacijaaktuelnog sistema ci-vilne za{tite u jedanekonomi~an i elasti~anmodel odvijati brzo, la-ko i uz èqene efekte.Ra~unamo na odre|enebirokratske otpore inerazumevawa su{tineproblema. Me|utim, is-kustva koja smo steklitokom poplava u Ju`nomBanatu ohrabruju – za-kqu~uje Popadi}.

– Tada je Uprava zaodbranu Republike Sr-bije prvi put po pred-loènom modelu, dodu-{e nezvani~no, upra-vqala krizom. Proble-ma je bilo samo u dome-nu zakonskih ovla{}e-

wa. Prevazi{li smo ih zajedni~kim delovawem republi~kihministarstava i institucija Srbije. Na tom podru~ju spre~enesu ozbiqnije povrede stanovnika, zarazne bolesti i epidemi-je ve}ih razmera.

Predloèni model reforme sistema civilne za{tite za-snovan je na iskustvima na{ih suseda, jer su i opasnosti, ri-zici i pretwe sa kojima se suo~avamo sli~ni. Tako|e, uvaènesu pravne preporuke Svetske organizacije civilne za{tite,iako mi, jo{ uvek, nismo wen ~lan. Sa Ma|arskom smo sara-|ivali i prilikom asanacije terena u Ja{i Tomi}u. Oni su iz-veli deratizaciju i dezinfekciju otvorenog prostora, a kadase dogodila saobra}ajna nesre}a na Tisi, uputili su nam u po-mo} dve stru~ne ekipe. Sa pripadnicima ma|arske i rumunskeslu`be civilne za{tite tako|e smo u~estvovali na nekolikostru~nih skupova, seminara i razmenili ekspertske timove. Upripremi je potpisivawe sporazuma sa Rumunijom i Ma|ar-skom o pruàwu pomo}i i saradwi u kriznim situacijama.

Vladimir POÛ^

15. oktobar 2005.34

Snimio Goran STANKOVI]

ZA[TITA

Z

35

avr{na ispitivawa prototipske partije vojni~ke uni-forme i ~izme M03 u Tehni~kom opitnom centru KoV za-po~ela su prijavom takti~kog nosioca (Uprave za op{tulogistiku Sektora za materijalne resurse MO) koja je u tunau~noistraìva~ku ustanovu stigla 6. juna 2005. godine.Uz prijavu TOC-u su dostavqeni brojni akti – bezmalo ~i-

tav elaborat. Tu je kompletna dokumentacija o takti~ko-teh-ni~kim zahtevima. Dostavqeni su referentni uzorci svih ma-terijala s maskirnim {arama, izve{taj o ispitivawima uakreditovanim institucijama u fazi overe uzoraka – tzv. ate-sti, prednacrti SNO-a za svaki odevni predmet. Dostavqenisu, tako|e, zakqu~eni kupoprodajni ugovori sa proizvo|a~ima,program ispitivawa pouzdanosti i trajnosti kompleta uni-forme i vojni~kih ~izama, potom spisak kompleta uniforme,te uputstvo za upotrebu i odràvawe i spisak o ustupawu teh-ni~ke dokumentacije. Posledwi dokument je zna~ajan za TOC,jer wegovi stru~waci nisu prisustvovali svakoj fazi razvoja,a iz tog akta vidi se koje su sve probleme do tada imali proiz-vo|a~i.

O ispitivawima koja u TOC-u, slove za prioritete teustanove, razgovarali smo sa zastupnikom na~elnika sektora ukome se uniforma opituje potpukovnikom mr Novakom Vuk~evi-}em i ~lanom radnog tima za ispitivawe tehnologom MirjanomStankovi}. Ina~e, u timu kojim rukovodi dr Radivoj Popovi},angaòvano je petnaestak qudi.

– Da bismo mogli da po~nemo ispitivawe morali smo naj-pre da ocenimo "spremnost svakog pojedina~nog sredstva za is-

N O VAV OJ N I^ KA

U N IF O R M A M 0 3 (2)

pitivawe" u skladu sa na{im procedurama. To se utvr|uje naosnovu dokumentacije koja nam je data juna ove godine. Mi smopregledali tu dokumentaciju, uzimaju}i u obzir prethodna in-terna ispitivawa koja su obavili proizvo|a~i, i dali ocenu ospremnosti za ispitivawe svih sredstava pojedina~no, ali iukupnu pozitivnu ocenu za ispuwewe uslova za ispitivawe – obja{wava Vuk~evi}.

Potom je formiran radni tim od kompetentnih stru~wakakoji }e sprovesti opitovawe i napravqen je vaàn dokument –program ispitivawa sa kojim su se 15. jula saglasili i takti~-ki nosilac i proizvo|a~i. Sva ispitivawa su, radi lak{eg ra-da, podeqena na {est zadataka – poseban program ura|en je zauniformu, pa za maskirni kombinezon, za odelo za za{titu odki{e i tri programa za tri tipa ~izama.

Dogovoreno je da opitovawa na Vojnoj akademiji traju dofebruara 2006. i da se odvijaju u dve faze – letwoj i zimskojpo 60 dana. Takti~ki nosilac je dostavio po 1.500 uniformiod oba proizvo|a~a, dodu{e uz malo zaka{wewe, jer su vetrov-ke i pododela naknadno dostavqeni. I tako je 3.000 kompletauniforme i isto toliko ~izama bilo sme{teno u vojnom skla-di{tu u Kraqevu. Stru~waci TOC-a su, na osnovu odgovaraju-}ih standarda, izabrali uzorke za potrebe ispitivawa na Voj-noj akademiji – 82 kompleta uniforme (po 41 od svakog proiz-vo|a~a). Ostali kompleti poslati su na trupno ispitivawe usve operativne sastave Vojske. Na nivou svih tih jedinica kojesu ukqu~ene u trupno prakti~ko ispitivawe formirane su ma-hom tro~lane komisije za pra}ewe ispitivawa. U wima su

TESTI RAWEP O K R ETA

Do kraja ispitivawa u TOC-u ustanovi}e se koliko su poboq{ani

funkcionalnost, fiziolo{ka podobnost i kvalitet celokupnog

kompleta i ~izama, odnosno koliko su

sve izmene doprinele kona~nom kvalitetu

uniforme

predstavnici intendantske slu`be, sanitetske slu`be i jo{jedno lice, po proceni nadle`nih stare{ina.

OPITOVAWE U DVE FAZESva opitovawa u TOC-u podeqena su na laboratorijska i

opitno-eksploataciona. U laboratorijskim proveravaju se hemij-ske i fizi~ko-mehani~ke i maskirne odlike materijala, izdr`qi-vost na uticaje okoline (povi{enu ili sniènu temperaturu, koro-ziju, plesan), te fiziolo{ka podobnost i alergogena i iritativnasvojstva materijala. Ispitivawa hemijskih i fizi~ko-mehani~kihodlika materijala sprovode se delom u Vojnotehni~kom institutu,a delom u CIS-u i ”Vunilu”, maskirna svojstva opituju se u VTI-u,izdr`qivost na uticaje okoline u TOC-u, a fiziolo{ka podob-nost, alergogena i iritativna svojstva materijala na VMA.

Tehnolog Mirjana Stankovi} kaè da se prilikom provereuticaja povi{ene temperature uniforma i ~izme 14 dana osta-vqaju u klima-komorama na +50 stepeni Celzijusa, a potom slediprovera uticaja sniène temperature na -30. Provera se i ot-pornosti metanih delova na uticaj slane magle, a materijal ode-la i ~izme na delovawe plesni.

Opitno-eksploatacionim ispitivawima proverava se upo-treba uniforme i vojni~kih ~izama u realnim uslovima – tokomrealizacije borbene obuke i drugih aktivnosti u razli~itim me-teorolo{kim prilikama (letwe i zimsko logorovawe), i u real-nim uslovima odràvawa – ~i{}ewa i prawa. Tokom tih opito-vawa oceni}e se funkcionalnost uniforme i kompatibilnostsvih delova. Ispitanici sa Vojne akademije uredno vode bele-{ke, koje jednom sedmi~no predaju ispitiva~ima iz TOC-a radidaqe analize.

Ispitivawa }e se nastaviti 1. oktobra, kada se studentivrate u {kolske klupe. Jedan broj ispitanika odlazi}e na VMA,gde }e se proveravati fiziolo{ka podobnost – ta~nije posma-trati i meriti reakcija korisnika na uniformu. A u isto vremepo~iwu alergogena ispitivawa na VMA, tokom kojih }e se videtida li materijali od kojih je sa{ivena uniforma uti~u na koùispitanika i izazivaju promene.

Na ispitivawu su i tri varijante vojni~ke ~izme. One serazlikuju po konstrukciji, izabranom materijalu i masi. Premarezultatima prethodnih ispitivawa ~izme su hidrofobne, vo-donepropusne, imaju ugra|enu klima-membranu, naizgled su jed-nostavne konstrukcije, ali su u wih utkani najsavremeniji ma-terijali.

Da li su u na{e standarde utkani i svetski?– Svi standardi po kojima mi ispitujemo imaju u sebi jed-

nu ta~ku, vezu, kojom se pozivaju na neki me|unarodni ili doma}istandard, bilo da li je JUS, MIL, GOST ili neki drugi, i mi ispi-

tujemo to sredstvo prema standardu ~iji su kriterijumi isti kao usvetu. êsto su na{i kriterijumi ~ak i stroì, jer mi nemamo ka-tegorizaciju kvaliteta. Kod nas se sve {to se ispituje za vojsku te-stira po najstroìm standardima – kaè Mirjana Stankovi}.

A kakvi su dosada{wi rezultati? – Moèmo samo da kaèmo da su do sada zavr{ena ispiti-

vawa hemijskih, fizi~ko-mehani~kih i maskirnih odlika mate-rijala od kojih su izra|ene uniforma i ~izme (prihva}eni su re-zultati internih ispitivawa). Proizvo|a~i su u fazi pripremeza ispitivawe u TOC-u imali problema da postignu odre|enikvalitet, ali ne znamo kako }e to da uti~e na krajwe karakteri-stike sredstva. Ti problemu su se odnosili na ve}e skupqawetkanine, slabiju postojanost boje na mokro trewe, te nedovoqnusilu prekida. Va`no je re}i da se svi uo~eni propusti, mogu ot-kloniti u slede}oj fazi razvoja, takozvanoj nultoj seriji – kaèpotpukovnik Vuk~evi}.

Do kraja ispitivawa u TOC-u ustanovi}e se koliko su po-boq{ani funkcionalnost, fiziolo{ka podobnost i kvalitetcelokupnog kompleta i ~izama, odnosno koliko su sve izmene do-prinele kona~nom kvalitetu uniforme.

ISKUSTVA AKADEMACAOpitno-eksploataciono ispitivawe, koje se odvija u Voj-

noj akademiji, deo je zavr{nih ispitivawa TOC-a. U ta opito-vawa ukqu~ena su 22 oficira, jedno civilno lice i 55 stude-nata tre}e i ~etvrte godine VA, Smera pe{adija, Odseka KoV,koji vreme obuke uglavnom provode na terenu. Oni su kompletuniforme ve} ispitivali tokom leta.

Pukovnik Ivan Stamenov, na~elnik Katedre naoruàwa ivojne opreme KoV, ujedno i predsednik komisije za ispitivaweuniforme M03, kaè da su do sada, s obzirom na raspoloìvovreme i klimatske uslove, ispitani pantalone, ko{uqa, kapa,

36

TRI NAÎNA NO[EWA UNIFORME Nova uniforma nosi}e se u tri varijante. Prva je

tzv. letwa, u kojoj vojnik ima na sebi pantalone, ko{uqu,majicu i kapu. U toj varijanti mogu}e je da se preko ko{u-qe, u promenqivim uslovima, kao gorwi deo ode}e nosixemper. Druga varijanta je namewena za prelazni period– prole}e ili jesen, u kojoj se, sem pantalona, bluze i ka-pe, obla~i i polurolka. U zimskoj varijanti vojnik nosipantalone, xemper, bluzu, ko{uqu, a preko toga vetrovkui, naravno, kapu.

N O V A V O J N I ^ K A URESURSI

15. oktobar 2005.

37

rubqe i letwe ~izme. Svaki student vodi evidenciju o svako-dnevnoj upotrebi uniforme – koliko ~asova je nosi, u kojim uslo-vima i beleì svoja zapaàwa.

Osnovne primedbe koje su akademci dali nakon ~etrdeseto-dnevnog ispitivawa bile su: pove}ano znojewe u majici, ko{uqi ipantalonama u tom periodu no{ewa (vi{e od 30 stepeni C), nedo-voqno ve{a iz kompleta za zadovoqewe higijenskih potreba (dvemajice i dvoje ga}a), nedostatak ~arapa koje bi i{le uz komplet. Naosam pari univerzalnih ~izama otpale su hakne za vezivawe, alito su proizvo|a~i odmah otklonili. A uo~eno je da se nakon dva pra-wa smawuje vodootpornost materijala, posebno pantalona.

Akademci su zato predloìli da im se dodeli jo{ po jedankomplet uniformi radi komparativnog ocewivawa i validno-sti rezultata – jedne nedeqe nosili bi uniformu jednog proiz-vo|a~a, druge nedeqe drugog. Predloèno je i da se razmotri mo-gu}nost izrade letwe ko{uqe i pantalona od taweg materijala,da se u komplet uvrsti i atletska majica, dodaju jo{ dve majicei dvoje ga}a, te da se obezbede ~etiri para ~arapa. Smatraju dabi opitovawe trebalo produìti do jula naredno godine, kakobi se zatvorio ciklus ispitivawa u svim godi{wim dobima.

Verovatno }e zanimqive predloge imati i na{i pripad-nici u mirovnim misijama, koji tako|e nose novu uniformu,ali i pripadnici Vojske koji putuju po svetu. Neki }e, nadajmose, biti i usvojeni.

MERODAVNI SU JEDINO REZULTATI Kada se okon~aju zavr{na ispitivawa, ako je sredstvo u

najve}em procentu zadovoqilo traène TT karakteristike,radni tim TOC-a }e izraditi zavr{ni izve{taj – elaborat, idati ocenu. Ocena moè da bude uslovno pozitivna i ako suuo~eni nedostaci, ali samo uz obavezu proizvo|a~a da ih ot-

kloni. U zavisnosti od broja primedaba i nedostataka, radnitim moè u elaboratu da predloì da daqi proces kvalite-ta proverava vojna kontrola, a ako su primedbe brojnije iozbiqnije mogu}e je da se i TOC pojavi u slede}oj fazi pro-izvodwe i prekontroli{e da li su otklowene, ali samo uko-liko takti~ki nosilac prihvati tu wihovu sugestiju. No, timese ne zavr{ava ono {to TOC radi. Po{to je u toj ustanoviusvojen standard ISO 9001, imaju obavezu da naknadno prate{ta se de{ava u toku eksploatacije ili rada sa proizvodimakoje su ispitivali.

– Mi }emo sigurno do}i do validnih rezultata ispiti-vawa koji }e takti~kom nosiocu pomo}i da donese vaqanu od-luku o tome koja je uniforma dobra, a koja ne zadovoqava, izbog ~ega ne zadovoqava – kaè potpukovnik Vuk~evi}.

Elaborat i ocena koju daje TOC sti}i }e u Upravu za op-{tu logistiku i na stru~nom savetu intendantske slu`be raz-matra}e se rezultati. Razmatra}e se i opaàwa sa {iregtrupnog prakti~nog ispitivawa u jedinicama Vojske. Nakontoga bi}e uobli~en predlog sa kojim }e takti~ki nosilacistupiti na Savetu za odevawe. Do tada }e Uprava za op{tulogistiku nastojati da otkloni sve argumentovane primedbei sugestije ispitiva~a.

Moè li se desiti da posle svih tih ispitivawa nije-dan od proizvo|a~a ne zadovoqi traène uslove?

– I to moèmo da pretpostavimo. Vojni~ka uniforma seispituje po programu koji je ura|en jo{ u junu, po svim proce-durama kako se radi u Vojsci, bez zakulisnih radwi. Ona mo-ra da potvrdi traène parametre i mi sa sigurno{}u ne mo-èmo re}i da }emo je uvesti u NVO tokom naredne godine –nagla{ava pukovnik Kosanovi}.

Zato izradu uniforme treba shvatiti kao kontinuiraniproces. Nema sumwe da }e se uvaìti rezultati ispitivawa,a takti~ki nosilac uvek moè neke stavke i da promeni, naprimer, sirovinski sastav materijala za letne uslove. Ciqje jasan – kad se razvije vojna oprema i odlu~i o uvo|ewu uoperativnu upotrebu, moramo imati ono {to je najboqe.

A ako od brojnih komplikovanih procedura, dokumenata,vrsta ispitivawa ne vidite kraj ove pri~e o vojni~koj uni-formi, saop{tavamo ute{an podatak – ovo je skra}eni postu-pak. Na mnogo ve}e „muke” ispitiva~i podvrgavaju sredstvanaoruàwa, bilo da su doma}e ili strane proizvodwe. Onikoji se opremawem vojske bave, to znaju. Isto kao {to im je ja-sno da jedino nepristrasna ispitivawa mogu da iznedre kva-litet.

Mira [VEDI]Snimio Goran STANKOVI]

SLO@ENA ISPITIVAWALaboratorijska ispitivawa hemijskih i fizi~ko-

mehani~kih svojstava, propisana prednacrtima SNO,zaista su sloèna. Primera radi, testiraju se sirovin-ski sastav tkanine, povr{inska masa, prekidna sila upravcu osnove potke, prekidno izduèwe u pravcu osno-ve potke, otpornost na cepawe, habawe do prekida prveniti, propustqivost vazduha, otpornost na prskawe, re-akcija vodenog ekstrakta, skupqawe pri hemijskom ~i-{}ewu, skupqawe prawem na 60 stepeni C, te posle triuzastopna prawa, posle hemijskog ~i{}ewa, potom upi-jawe vode po Bundesmanu, vodoodbojnost, uqeodbojnostpri raznim uslovima, postojanost obojewa na svetlost,hemijsko ~i{}ewe, prawe, na znoj, otpornost na piling,suvo i mokro trewe, na morsku vodu...

N I F O R M A M 0 3 ( 2 )

Kra|a i korupcija veka? Slu~aj? Afera? Poku{aj pronevere novca koje gra|ani SCG odvajajuza Vojsku? To su samo neke od kvalifikacija kojima su novinari krstili potpisivawe dva ugo-vora o nabavci vojne opreme vredne sto sedamdeset pet miliona evra od jedne firme – “Pro-izvodwa Mile Dragi}". Te ugovore sa~inili su odgovorni u Ministarstvu odbrane i zrewa-ninski proizvo|a~, a odobrio ih predsednik SCG Svetozar Marovi}. Kako se u wima ponajvi

{e govori o kupovini za{titne borbene balisti~ke opreme za pripadnike Vojske, pre svega {lemovai pancira u ve}im koli~inama, otuda mo`da najvi{e simbolike nudi naziv koji je ta storija popri-mila u javnosti – "afera pancir".

U po~etku su kriti~ari tih ugovora hteli celom doga|aju da pridaju korupcijski kontekst, nemilo-srdno napadaju}i odgovorne u Vojsci i Ministarstvu odbrane. A mediji su, jedva do~ekav{i naznake

15. oktobar 2005.38

AFERAPANCIR

N A B A V K A V O J N E O P R E M E

Ugovori potpisani izme|uMinistarstva odbrane i

“Proizvodwe Mile Dragi}" iz Zrewanina o nabavcibalisti~ke i za{titne opreme,te{ki sto sedamdeset petmiliona evra, izazvali suvarni~ewa izme|u ministara,

pretili opstanku dr`avnezajednice i, po svemusude}i, ima}e sudskiepilog. Zbog pra{ine kojuje afera podigla, ostavkuje podneo ministarodbrane PrvoslavDavini}, a Mile Dragi},general-major MilunKokanovi} i pukovnikJovica Vu~kovi},dospeli su ujednomese~ni pritvor. U me|uvremenu, Savetministara je odlo`io

primenu odluke kojomse odobravanabavka opreme.

DO

SI

JE

39

afere i shodno tome mogu}nost podizawa tiraà podgrejavaliatmosferu, preuveli~avali brojke, uvodili u naoruàwe i opre-mu Vojske i one proizvo|a~e koji proizvode komercijalnu opremu– neispitanu po vojnim standardima. Prozivali su i “ka`wava-li”, partijski se svrstavali, citirali politi~are, spekulisalisa kandidatima za krivi~no gowewe, i zamagqivali put do istine.

Kako je vreme odmicalo, i taj je slu~aj dobijao predsudskiepilog, jer su pojedini akteri te afere dospeli u istra`ni za-tvor. Doga|aj je poprimio obrise politi~kog slu~aja...

ZAMENA ZA NEKRETNINEPri~a o nabavci vojne opreme izvu~ena iz miqea doga|a-

wa izgleda prenagla{eno i blati Vojsku. îni se da su ta dvaugovora, koja su pripremqena 22, a potpisana 25. avgusta, is-hitrena i protivpravna. Ali oni imaju svoju predistoriju i po-znavaocima doga|aja u Vojsci znano je da je opremawe oruànihsnaga sredstvima NVO u protekle dve godine gotovo stalo. Kadaje skinut veo tajnosti sa nekih dokumenta i oni podeqeni novi-narima na konferenciji za {tampu odrànoj 5. septembra uCentralnom domu Vojske, objektivni analiti~ari mogli su daslede nit doga|awa. Javnosti je na uvid stavqeno vi{e refera-ta (zahteva), koje su sa~inili pojedini visoki vojni oficiri, a ukojima se nedvosmisleno ukazuje na potrebu na{e vojske za na-bavkom pomenute opreme.

Krenimo redom. Prvi dokument je dopis od 8. oktobra2004, koji je zamenik na~elnika G[ general-major MilomirMiladinovi} uputio Sektoru za materijalne resurse MO, od-nosno Upravi za snabdevawe, a u kojem se traì da se od firme“Proizvodwa Mile Dragi}” nabavi odre|ena oprema, pre sve-ga balisti~ka i za{titna za potrebe raznih rodova KoV i dru-gih vidova u Vojsci. Priloèn je spisak potraìvawa. U wemuse, na primer, traì 40.000 komada vojni~kih {lemova M-97(15.328 dinara komad), 12.250 za{titnih balisti~kih plo~a sastepenom za{tite 3+, 12.250 komada borbenog balisti~kog pr-sluka M-99, svih modela (107.000 dinara komad), 520 miner-skih odela, 520 pari minerskih ~izama, 16.100 kompleta ratneuniforme... Potrebe za tim proizvodima iskazane su za brojnuveli~inu vojske od 60.000 qudi, u skladu sa Planom reform-skih promena VSCG od 2004. do 2010. godine. A Mile Dragi} jeizabran kao proizvo|a~, jer je G[, kao takti~ki nosilac, u~e-stvovao u razvoju ve}eg dela wegove opreme iskazivawem tak-ti~ko-tehni~kih odlika i ispitivawem svojstava. Na kraju dopi-sa kaè se da se ponu|eni predlog opremawa, u sada{wim uslo-vima finansirawa moè realizovati samo u zamenu za nekret-nine.

Drugi dokument od 11. marta 2005, koji pomo}nik ministraodbrane za politiku odbrane Pavle Jankovi} dostavqa mini-stru odbrane, jeste predlog prioritetnog plana opremawa Voj-

– [lem M-97 ispitivan je u TOC-u kao iostala sredstva NVO, po~ev{i od prototipa,a panciri kao gotovi proizvodi sa trì{ta.Razlika je u tome {to ispitivawe prototi-pa pla}a takti~ki nosilac, ta~nije tada-{wa Uprava pe{adije G[, a gotov proiz-vod sa trì{ta, proizvo|a~.

[lem nosi oznaku M-97, jer je1997. Uprava pe{adije postavila tak-ti~ko-tehni~ke zahteve, a usvojen je uNVO 1998. godine. Kasnije je dobio ivizir i oznaku M-97A. Ispitivawa Dragi-}evog {lema u TOC-u trajala su dve godine. Prototip je poli-gonski opitovan od 8. do 18. juna 1998. i dobio je uslovno po-zitivnu ocenu (prihva}en je prototip, jer zadovoqava osnovnasvojstva – bezbednost i funkcionalnost, ali je imao sitnijihnedostataka, koji su mogli da se otklone u slede}oj fazi raz-voja – nultoj seriji).

Ispitivawa nulte serije trajala su od 19. do 30. aprila1999. godine. Proizvo|a~u je, dakle, trebalo vi{e od godinudana da otkloni nedostatke. I tada je predloèno da se usvojinulta serija, iako je dobila uslovno pozitivnu ocenu (nedo-staci su bili vezani za tehni~ku dokumentaciju, obeleàvawe{lema). Te nedostatke je Dragi} otklonio, a provera otklowe-nosti nedostataka zavr{ena je za jedan dan – 5. avgusta 1999.godine. Tada je {lem dobio pozitivnu ocenu.

Kako je proizvo|a~ napravio {lem samo u jednoj veli~i-ni, jer mu je za drugu (veliki {lem) bio potreban novi kalup,predloèno je da se sredstvo usvoji u NVO, a druga veli~inanaknadno prijavi. To je u~inio 2000. godine. Ispitivawe ve-likog {lema trajalo je od 29. do 30. maja. Tokom dva dana is-pitivani su balisti~ka za{tita i pogodnost no{ewa, i {lemje dobio pozitivnu ocenu. Od tada je u serijskoj proizvodwi, au nadle`nosti je vojne kontrole.

[lem ima za{titu koju je traìo takti~ki nosilac – V50.[titi glavu borca od par~adnog dejstva i municije do 9 mm.

Ispitivan je po MIL standardima (ameri~kim). Propi-sani vek upotrebe je pet godina, iako je naknadnim

proverama u TOC-u utvr|eno da je znatno duì. U isto vreme, 1998, po~ela su opitovawa

dva tipa za{titnog prsluka – M-98 i M-99. Tosu, po modelu, dva gotovo ista prsluka, ali serazlikuju u balisti~koj za{titi, s tim {to M-98ima mawu za{titu ulo{ka – klasu 2A i plo~e –3A. Plo~a {titi od pu{~anih projektila kojinemaju ~eli~no jezgro, a model M-99 ima ve}uza{titu od par~adnog dejstva – klasu 3A.

Tehni~ki opitni centar je sproveo verifika-ciono ispitivawe gotovih uzoraka sa trì{ta.

Za{titni balisti~ki prsluk M-98 opitovan je od 11. 5 do 17.6. 1998. godine. Dobio je uslovno pozitivnu ocenu. Usvojen jeu NVO 1998. godine, uz obavezu da se otklone nedostaci (teh-ni~ka dokumentacija i primedbe vezane za pogodnosti no{e-wa). Balisti~ka za{tita je ispitivana po standardu MIL 662 E.U prvoj fazi je nosio oznaku M-98 (bez plo~e), a u verifika-cionoj fazi otklawawa uzroka dobio je i oznaku M-98A (saplo~om). Verifikaciono ispitivawe nedostataka prsluka M-98 trajalo je od 10. do 12. 2. 1999. i tada su M-98 i M-98A dobili pozitivnu ocenu.

Borbeni balisti~ki prsluk vi{eg nivoa za{tite – M-99i M-99A ispitivan je od 22. 10. do 9. 11. 1998. godine. I ondobija uslovno pozitivu ocenu. Usvojen je u NVO 1998. godine,a u re{ewu kojim je usvojen navodi se da ima vi{e modela -M-99, M-99A, M-99A1 i M-99A2. Sve su to varijante istogprsluka, iste balisti~ke za{tite, a razlikuju se samo po na-meni. Wihovo ispitivawe je trajalo do 12. do 24. 4. 2000.godine. Potom su opitovani modeli M-99A1 i M-99A2, a od18. do 22. 12. 2000. varijante tog istog prsluka – A3, A4 i A5.Kod tih opitovawa prvenstveno je proveravana pogodnostno{ewa, jer se nivo za{tite nije mewao.

Pancir je u TOC-u ispitivan po dva svetska standarda –NIJ 0101.03 (uticaj na par~adno dejstvo) i MIL 662 E. Ima de-klarisan vek upotrebe pet godina.

ISPITIVAWE [LEMA I PANCIRA

ske SCG u 2005. godini (sa~iwen u Upravi za razvoj G[ VSCG) ion sadrì naziv sredstava i koli~inu u vrednosti od 68,9 mi-liona dolara. Od ministra se zahteva da {to pre izna|e pareza to. U planu se ne navode proizvo|a~i opreme, cene su u do-larima, i traì se, na primer, 2.388 {lemova (250 dolara ko-mad) M-97, 1.005 komada pancira M-99 (1.800 dolara ko-mad)...2.388 uniformi M03...

Viceadmiral Mihailo @arkovi}, zamenik na~elnika G[,15. aprila 2005. upu}uje akt Sektoru za materijalne resurseMO i traì stav o predlogu Mileta Dragi}a da se nabavka voj-ne opreme, zbog oteànih uslova finansirawa Vojske, ispla}u-je i zamenom za nekretnine u vlasni{tvu VSCG. Nakon odluketog sektora Ministarstva odbrane dostavi}e im se predlogprioriteta opremawa sredstvima NVO iz programa tefirme.

Pukovnik Jovica Vu~kovi} iz Uprave G[ za razvoj(G-5) {aqe, 7. jula, Upravi za snabdevawe MO (a uskladu sa Odlukom ministra odbrane o nabavcisredstava NVO iz Plana prioritetnog opremawaVSCG u 2005) referat u kome traì nabavku za-{titne balisti~ke opreme u iznosu od oko mili-on dolara. Kada je re~ o {lemu M-97 pomiwe sekoli~ina od 2.200 (po 15.000 dinara komad) i380 pancira (110.000 dinara komad). Po-tom, 12. jula, pomo}nik zamenika na~el-nika G[ za KoV pukovnik Qubi{a Diko-vi} dostavqa Upravi za razvoj G[ pre-gled najzna~ajnijih sredstava zaopremawe jedinica KoV proizve-denih u Dragi}evoj firmi. Tu je17 artikala – od uniforme,{lema, pancira, do filtri-raju}eg odela.

Posle toga, ta~nije18. jula 2005, na~elnikUprave za razvoj G[ ge-neral-major Dragan @iva-novi} dostavqa Upravi zasnabdevawe MO zahtev sli~ne sadr-ìne, u kome se kaè da je za nesme-tano funkcionisawe neophodno pri-oritetno nabaviti sredstvaNVO za 2.500 pripadnikajedinica koje se nalaze uKZB i za jedinice koje seupu}uju u mirovne opera-cije. Navode se i koli~ine– 2.500 {lemova M-97, 2.500pancira dve vrste....

Me|u zna~ajnim dokumentima su i dve molbe na~elnika Gene-ral{taba general-potpukovnika Dragana Paska{a, koje je istimpovodom uputio ministru odbrane 16. i 19. avgusta 2005. godine.

U dopisu od 16. avgusta govori se o problemima u reali-zaciji plana opremawa za 2005. godine. Ukazuje se na to da jeza Vojsku potrebno nabaviti 30.000 kompleta uniforme M03 i2.500 kompleta za{titne balisti~ke opreme, ali kako je odlu-kom ministra od 30. 6. 2005. iz prioriteta prve faze oprema-wa izostavqena nabavka uniforme (jer je na ispitivawu), a na-bavka za{titne balisti~ke opreme redukovana na 380 komple-ta (za jedinice u KZB), general Paska{ moli da se bar ta na-bavka (od 380) realizuje. Akt sli~ne sadrìne upu}en je i 19.avgusta, na {ta je generalu Paska{u odgovoreno da nema sred-stva za takvu nabavku.

DOSIJE

15. oktobar 2005.40

I na kraju, Ministarstvu odbrane se 19. avgusta upu}ujudva zahteva za nabavku, koje je pokrenula Uprava za opremawei razvoj G[ G-5 . Potpisao ih je zamenik na~elnika te upravepukovnik dr Jovica Vu~kovi}. U wima su navedene ta~ne koli~i-ne sredstava koje se traè za opremawe Vojske od Dragi}evefirme, godina isporuke i orijentaciona cena. Za ovu pri~u za-nimqiva su sredstva balisti~ke za{tite. U 2006. godini pla-nirano je da se nabavi 30.000 {lemova M-97 (komad 17.500dinara, ukupno 525 miliona), 27.000 raznih varijanata panci-ra M-99 (komad 105.000 dinara, ukupno 2,835 milijardi)...

SPORNI UGOVORINa osnovu tih referata ili zahteva Upraveza opremawe i razvoj potpisana su i pomenu-

ta dva ugovora za 2006. i 2007. godinu, ko-je je Ministarstvo odbrane zakqu~ilo 25.avgusta sa zrewaninskim proizvo|a~em.Oni se odnose na deo vojne opreme ~i-ja je nabavka predvi|ena petogodi-{wim planom opremawa Vojske. Taj jeplan dostavqen Savetu ministara ioni su doneli odluku da se oprema-

we realizuje u planiranompetogodi{wem periodu i

ovlastili ministraodbrane da izvr{inabavku. Kako sada ubuxetu ne postoji fi-nansijska sredstva za

opremawe Vojske, Mini-starstvo odbrane se obratiloSavetu ministara sa molbomda se ona izna|u i predloènoje da se za to koriste sredstvadobijena prodajom nepokretno-sti.

U pomenutim dokumentimaugovara se, na primer, nabavka30.000 {lemova za 2006. i29.000 za 2007. godinu. Koli-~ine pancira M-99 su 27.000za 2006. i isto toliko za 2007.godinu. Pancirima treba doda-ti jo{ oko 9.000 komada, vari-jante M02 i M3. Cena {lemovaza 2006. iznosi 635 miliona di-nara dok je cena pancira M-994,01 milijarda dinara. Ukupnougovorena nabavka iznosi 59.000{lemova i 63.000 pancira.

Tako stoji u nama dostupnimdokumentima, sa kojih je skinut veo

tajnosti. Sve ostalo u ovoj pri~i sa-znaje se iz saop{tewa, izjava, konferencija za {tampu ili no-vinskih stubaca.

Ugovori su vi{e od mesec dana privla~ili pa`wu javno-sti, pre svega zbog wihove "teìne" od 175 miliona evra i de-setine hiqada komada balisti~ke i za{titne opreme, koliko setraìlo. Izazvali su varni~ewa izme|u ministara, pretiliopstanku dràvne zajednice i, po svemu sude}i, ima}e sudskiepilog. Zbog pra{ine koju je afera podigla ostavku je podneoministar odbrane Prvoslav Davini}, a Mile Dragi}, general-major Milun Kokanovi} i pukovnik Jovica Vu~kovi}, dospeli suu jednomese~ni pritvor. U me|uvremenu, Savet ministar je od-loìo primenu odluke kojom se odobrava nabavka opreme.

Mira [VEDI]

• 310116

ZEMQA @IVIHAutori: VladimirStojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e BorozanIzdawe 2004. Tvrdi povez, 372strane, kutija-kesa,format 28,3 h 29Cena: 7.560,00, sa popustom 6.048,00

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskomjeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sadaneobjavqenim, istorijskim dokumentima kojipojašwavaju svu sloènost teme.• 310117

KULTURNA BA[ŠTINA SRBIJEKULTURNA BA[TINA REPUBLIKE SRPSKEKULTURNA BA[ŠTINA CRNE GORE

Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29Cena: 18.900,00, sa popustom 15.120,00 Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom nasrpskom i engleskom jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdaweposve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije,Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autorinam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawestru~waka širom sveta a otkriva korenenacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijsketokove na vekovima zanimqivim prostorima.

• 310124

VE[TINARATOVAWA VO@DAKARA\OR\AAutor NovicaStevanovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 350 strana,format 16 h 24Cena: 540,00 sa popustom 432,00

Kwiga se bavi Prvim srpskim ustankom,stvarawem vojne sile, ve{tinom ratovawa Vo`daKara|or|a, logistikom, diplomatijom ikomandantskim osobinama slavnog ratovo|e.

• 310125

OBAVE[ŠTAJNASLU@BA U KARA\OR\EVOJ IMILO[ŠEVOJ SRBIJIAutor dr VladimirStojan~evi}Izdawe 2004. godineBroširan povez, 196strana, format 14 h 20Cena: 237,60sa popustom 190,00

Reprint izdawe kwigeiz 1964. godine, autora akademika VladimiraStojan~evi}a, koja se bavi za~ecima obaveštajnograda, formirawem obaveštajnih organa ikoriš}ewem obaveštajnih podataka u Prvom iDrugom srpskom ustanku i u vreme vladavineKneza Miloša.

• 310128

OTIMAWE KOSOVA I METOHIJEAutor dr RadoslavGa}inovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 228 strana,format 13 h 20Cena: 432, 00sa popustom 345,60

Sadràj kwige sebavi problemom Srba na Kosovu i Metohiji,terorizmom Albanaca u te`wi da otmu i stvorenezavisno Kosovo i delovawu jugoslovenskih isrpskih vlasti kroz istoriju na spre~avawusecesije i suzbijawa terorizma.

• 310106

POÊCIMODERNESRPSKEDR@AVEAutorakademikVladimirStojan~evi}Izdawe2004. Tvrdi povez,kutija-kesa,276 stranaformat 28 h 30Cena: 6.480,00, sa popustom 5.184,00

Monografija je objavqena povodom 200-godišwiceod Prvog srpskog ustanka i u woj je predstavqenakompletna istorija ustanka i po~eci modernesrpske dràve. Ovo delo na poseban na~in opisujerazdobqe 1804-1813. godine, koje se u našojistoriografiji smatra vremenom vaskrsa srpskedràvnosti.

• 310137

204. LOVA^KI AVIJACIJSKI PUKAutori: Sa{a Oluji},Goran Anti} i BojanDimitrijevi},Izdawe 2005. godine, Tvrdi povez, 160 strana, format 30h25,Cena: 1.620,00, sa popustom 1.296,00

Bogato ilustrovanamonografija posve}enaje 204. lova~kom puku, jednoj od najslavnijih jedinica na{eg ratnog vazduhoplovstva u kojoj suna upe~atqiv na~in opisani wen razvoj, doprinosobu~avawu pilota, ratni zadaci, po`rtvovawe istru~nost wenih pripadnika.

• 310115

POZNATI U ÎZMAMAAutor Dušan Gliši}Izdawe 2004. Broširani povez, 238 strana, format 15,5 h 24Cena: 324,00sa popustom 259,20

Se}awa 50 poznatihjavnih li~nosti iz svetanauke, kulture,umetnosti i sporta na

dane provedene u vojni~koj uniformi.

• 310122

LINIJAAutor Slobodan Jovi} EtiIzdawe 2004.Broširan povez, 144 strane,format 13,5 h 24Cena: 486,00, sa popustom 388,80Zbirkom od 92 karikatureautor odslikava stvarnost,duhovito upozorava ilinijom traì rešewe.

• 310129

AIDS - HIV INFEKCIJAAutor dr Milomir \oki}. Izdawe 2004.Tvrdi povez, 430 strana, format 14 h 20Cena: 972,00, sa popustom 777,60Obimna i veoma zna~ajna studija uglednogstru~waka pukovnika profesora dr Milomira

\oki}a, na~elnikaKlinike za ifektivnei tropske bolesti VMA.Izuzetno nau~no deloje plod višegodišwegrada na vrhunskimspoznajama o najteòjbolesti današwice,etimologiji, delovawuvirusa, pronošewuinfekcije isavremenimdostignu}ima u le~ewuobolelih.

Katalog

P R E P O R U ^ U J E

N O V A I Z D A W A

NOVINSKO-IZDAVA^KI CENTAR

”VOJSKA”

SAJAMSKIPOPUST 20-30%

N O V A I Z D A W A• 310112

NEUROTRAUMAAutor Ranko Rai~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 352strana, format 17 h 24Cena: 378,00sa popustom 302,40Visokostru~no štivo kojese bavi konzervativnimaspektom neurotraume,temeqno obra|ujeetologiju,

patofiziologiju, dijagnostiku i terapiju. Kwigapredstavqa kontinuitet zalagawa autora o potrebisagledavawa organizma kao celine u fiziološkimi patološkim stawima i doga|ajima.

• 310134VOJNICI SA DVE ZAKLETVEAutor Vladica Krsti}Izdawe 2005. Tvrdi povez, 184 strane,format 22h25Cena: 1.512,00sa popustom 1.209,60

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63. padobranske brigadeizuzetna je po mnogo ~emu: sadràju, ilustracijama iprivla~nom izgledu. Vojnici sa dve zakletve,kako zovu pripadnike te elitne jedinice, ve~ni suprimer vojni~ke ~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve ose}awa odanosti otaxbini iuniformi koju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

• 310123

ETIKA RATOVAWAAutor Ilija Nikezi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 144straneformat 18h24Cena: 540,00sa popustom 432,00

Veoma zanimqiva kwigakoja se bavi etikom kaonaukom, primerimavite{tva, humanizma,

~ove{tva i ne~ove{tva u ratovima u na{oj bliòj idaqoj istoriji, etikom rata i ratovawa u vijetnam-skom i ira~kom ratu i agresiji Natoa na SR Jugoslav-iju, sa osvrtom na me|unarodne konvencije i pro-tokole. U prilogu je dat - predlog kodeksa ratovawa.

• 310130

VERNI OTAXBINI IPOZIVUAutor Ivan Matovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez, 264 straneformat 16,5h24Cena: 702,00sa popustom 561,60

Kwiga je posve}ena ak-tivnim stare{inama Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. go-dine, naspram li~ne ~asti i moralne odgovornostiodabrale najteì put – antifa{isti~ku borbu nasvim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovanosuprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokomte{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqadaprofesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojskepokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najboqem smislu te re~i.

• 310133

OSNOVI RAKETNE TEHNIKEAutor Mateja An|elkovi}Izdawe 2005. Bro{iran povez, 168 stranaformat 18h240Cena: 1.080,00, sa popustom 756,20

Osnovi raketne tehnike jestru~na kwiga o raketamai wihovom pogonu,mehanici leta, sistemimavo|ewa i konstrukciji.Kwiga je dopuwenoizdawe uxbenika za vojne{kole. U woj su odabranidelovi iz svih oblastizna~ajnih za raketnutehniku i kosmi~kesadràje.

• 310131

STRATEGIJA ODBRANE DR@AVNEZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORAPriredilo Ministarstvo odbrane Srbije i Crne GoreIzdawe 2005. Bro{iran povez, 44 strane, na srpskom i engleskom jezikuformat 14,5h20Cena: 162,00sa popustom 129,60Strategija odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna Gora sadrì zajedni~ke stavove dràva ~lanica o najva`nijim pitawima odbrane.

• 310132BELA KWIGA ODBRANE DR@AVNE

ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORAPriredilo Ministarstvo odbraneSrbije i Crne GoreIzdawe 2005. Tvrdi povez, 100 strana, na srpskom i engleskom jezikuformat 21,5 h 30,5 Cena: 972,00sa popustom 777,60

Kwiga sadrì osnovne informacije o

bezbednosnom okruèwu, izazovima, rizicima i pretwama bezbednosti, politici odbrane, odbrambenim potencijalima, organizaciji, upravqawu, finansirawu, kontroli i razvoju sistema odbrane Srbije i Crne Gore.

• 310111

@IVI JEZIK UBALKANSKOMLAVIRINTUAutor Ivan Markovi}Izdawe 2003.Tvrdi povez, 251 strana,format 14,5h 25Cena: 648,00sa popustom 518,40Kwiga sabira i hronološkire|a razgovore o Balkanu uposledwoj deceniji 20. veka, lomova i kriza koje suoblikovale naše ìvote. Izuzetno delo jednog odnajdarovitijih novinara lista „Vojska” ~ija seìvotna zvezda prerano ugasila.

• 310136

VODI^ PUT PRAVOSLAVNIH MANASTIRASRBIJE I CRNE GORE (na engleskom)Prire|iva~i: Branka Gugoq, Qubica Jelisavac i Mirko Sajlovi},Izdawe 2004. godine,Tvrdi povez, 324 strane,format 22,5h24,5,Cena 3.888,00, sa popustom 2.721,60

Vodi~ na engleskomjeziku u kome je slikom ire~ju predstavqeno 275manastira u Srbiji iCrnoj Gori. Namewen je,pre svega, putnicima koji èle da obi|u tasveta mesta, ali i svimakoji nadahnu}e nalaze usvetu duhovnog prostora.

• 310089

MANASTIRI SRBIJEAutor Slobodan Mileusni}Izdawe 2002. Suizdava~ „Pravoslavna re~” Novi SadDva toma, omot, kutijaTvrd povez, 1.040 strana, format 25 h 33Cena: 14.580,00sa popustom 11.664,00

• 310057

KULTURNARIZNICA SRBIJE Sastavio i uredio Jovan Jani}ijevi} Izdawe 2001. (Do{tampano izdawe)Suizdava~i „Idea” i „Vojnoizdava~ki zavod”,BeogradTvrd povez, 642 strane,format 16 h 24Cena: 4.320,00sa popustom 3.024,00

• 310074

ISTORIJA SRPSKOG NARODADeset tomova, tvrd povez sa zlatotiskom, 6.000 strana, Izdawe 2001, format 17 h 24Cena kompleta: 12.960,00, sa popustom 10.368,00

• 310105

UVOD UINFORMISAWEAutor SlavoqubRan|elovi}Izdawe 2003.Broširan povez, 195 strana, format 14 h 20 Cena: 216,00sa popustom 172,80

• 310032

MORAL VOJSKE UGRA\ANSKOM RATUAutor mr Ne|o Danilovi}Izdawe 2001.Suizdava~ „Zadu`bina Andrejevi}”,BeogradBro{iran povez, 195 strana, format 14h20Cena: 216,00, sa popustom 172,80

• 310104

[KOLSKI BROD,,JADRAN” 1933-2003Autor Boško Anti}Izdawe 2003.Tvrd povez, 140 strana, format 22h 25 Cena: 1.296,00sa popustom 907,20

• 310095

VOJNA MUZIKA I MUZI^ARI U SRBIJIAutor GordanaKraja~i}Izdawe 2003.Tvrd povez, 308strana, format20,5h29,7Cena: 1.080,00sa popustom 756,00

• 310075

SRPSKAODISEJAAutor Bo{ko Anti}Izdawe 2002.Tvrd povez, 132strane, format24h17 Cena: 270,00sa popustom 216,00

• 310080

RATNA LUKAVSTVA SRPSKE VOJSKE(1804-1815.)

Autor Novica Stevanovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 152 strane, format 18h 24Cena: 378,00sa popustom 302,40

• 310108

ASIMETRI^NIRATOVIAutori BartelemiKurmon i Darko Ribnikar(prevod s francuskog)Izdawe 2003.Broširan povez, 220strana, format 14 h 22Cena: 270,00sa popustom 216,00

• 310103

PORODI^NAISHRANA I ZDRAVQEAutor dr Nedeqko Joki}Izdawe 2003.Tvrd povez, 400 strana, format 16 h 24,5Cena: 972,00sa popustom 680,40

• 310078

ISPITIVAWEAVIONA U LETUAutor VladimirMilo{evi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 302 strane, format 17h 24Cena: 540,00sa popustom 378,00

• 310085

TENKOVI SVETAAutori: Milenko Sti{ovi}i @ivorad Lazi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 118 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 328,32

•310087

ARTIQERIJA SVETAAutor Dragoqub Petrovi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40 sa popustom 328,32

•310086

STREQA^KONAORU@AWE SVETAAutor Stanislav Arsi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 328,32

• 310090

STRATEGIJSKIBOMBARDERIAutori: Du{an Maodu{ iMilan Bajovi}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 116 strana,format 14h20Cena: 410,40sa popustom 328,32

• 310102

JUGOSLAVIJA I NATOAutorBojan B. Dimitrijevi}Izdawe 2003.Broširan povez,200 strana, format 15,5 h 23Cena: 540,00sa popustom 378,00

• 310100

SPECIJALNE SNAGESVETAAutori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi}Izdawe 2004. Suizdava~„Trikontinental”,BeogradTvrd povez, 180 strana,format 17 h 23Cena: 907,20sa popustom 725,76

• 310107

DE BEZBEDNOSNAOPREMA U SLU@BI@IVOTA (Sredstva za zaš{tituqudi i objekata)Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi}Izdawe 2003.Cena: 1.944,00, sa popustom 1.360,80

• 310027

ISTORIJA NAPOPRAVNOMAutor Petar DamjanovIzdawe 2000.Bro{irano, 215 strana, format 11,5h 21Cena: 162,00sa popustom 129,60

• 310028

OTKUCAJI VREMENAAutor Dragana Markovi}Izdawe 2000.Tvrd povez, 400 strana, format 15h24Cena: 324,00sa popustom 259,20

• 310033

S ONE STRANESUDBINEAutor Branko Kopunovi}Izdawe 2000.Bro{irano, 158 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 162,00sa popustom 129,60

R A N I J A I Z D A W A

• 310051

PROFESIJANOVINAR Autor Du{an \uri}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 408strana, format 13 h 20Cena: 324,00sa popustom 259,20

• 310067

STRATEGIJSKEPARALELEAutor Vasilije Cerovi}Izdawe 2001.

Bro{iran povez, 316 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 270,00sa popustom 216,00

• 310094

UVI\AJ (Zbirkaaforizama)Autor Milijan R. Andri}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 86 strana, format 11,5 h 20Cena: 162,00 sa popustom 129,60

• 310042

ARHITEKTURAZGRADEGENERAL[TABA AutorBojan Kova~evi}Izdawe 2001.Tvrd povez, 224 strane, format 22,5h 25,5Cena: 540,00 sa popustom 378,00

• 310072

PRIMENAPRAVA ORU@ANIHSUKOBA

(VojskaJugoslavije i Kosovo i Metohija 1998-1999) Drugo dopuwenoizdawe

Priredio Ivan Markovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 244 strane, format 24,5h30Cena: 432,00, sa popustom 302,40

• 310091

TERORIZAMALBANSKIHEKSTREMISTAAutori: MilanMijalkovski i Petar DamjanovIzdawe 2002.Tvrd povez, 512 strana, format 16h 24Cena: 756,00sa popustom 529,20

• 310096

SENKE INTERNETAAutor SlobodanTrifkovi}Izdawe 2003.Bro{iran povez, 128 strana, format 14h 20Cena: 216,00 sa popustom 172,80

• 310077

DRINKARADOVANOVI] - SKULPTUREAutor Branko Vukoi~i}Izdawe 2002.Tvrd povez,224 strane, kutija, omotformat 24 h 29,7Cena: 2.160,00sa popustom 1.512,00

Monografija o Drinki Radovanovi}, skulptoru. Uz izbor tekstova o stvarala{tvu na{e renomi-rane umetnice, objavqene su fotografije vajarskihradova, sa posebnim osvrtom na dela posve}ena vojskovo|ama, ratnicima.

• 310064

RAMBUJE ILI RATMe|unarodnopravnadilemaAutor Gavro Perazi}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 234 straneformat 16,5h 23Cena: 324,00sa popustom 259,20

U studiji su obra|ene me|unarodnopravne in-stitucije i doga|aji koji su prethodili agre-siji Natoa na SRJ. Autor, eminentni poz-navalac me|unarodnog prava, pi{e jezikom~iwenica, koje imaju snagu nepobitnih dokazao povredi me|unarodnog prava, kr{ewu Pove-qe UN i nepravdi nanetoj srpskom narodu.

• 310062

PRAVOSLAVQE I RATAutor mr Borislav Grozdi}Izdawe 2001.Bro{irani povez, 196 stranaformat 14 h 20,5Cena: 270,00, sa popustom 216,00

U kwizi se raz-matraju stavovihri{}anskihteologa,crkvenih mislilaca ifilozofahri{}anstva o ratu. Posebnapa`waposve}ena je sh-vatawima o ratuu pravoslavqu kod Srba.

NARUXBENICANIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11000 Beograd

Tel: 011/3615-502, telefaks: 011/3615-488@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58

Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): __________________________________________________________________________________________________________________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu. 2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po ______________ din. (min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega isporu~ujemo kwige.Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni.Kupac:______________________________________________JMBG _______________________Broj li~ne karte: ________________ izdate u MUP__________________________________

Ulica i broj: ____________________________________________________________________Mesto: _______________________________________ Telefon: _________________________

Potpis naru~ioca: _______________________________________________________________Podaci o zaposlewu: _________________________________________________________________Ulica i broj: ________________________________________________________________________ Mesto: _________________________________ Telefon: ___________________________________

Overa ovla{}enog lica

M.P. ________________________________

R A N I J A I Z D A W A

45

SPORA ISTRAGAO SUDBINI NESTALIH

Na ~etvrtom sastanku Radne grupe za licanestala u sukobima na Kosovu izme|u januara1998. i decembra 2000. godine, istaknuto je daje od posledweg sastanka, u junu, utvr|ena istinao sudbini vi{e od 200 nestalih osoba i da suwihovi posmrtni ostaci predati porodicama.

Registrovano je i 57 novih slu~ajeva, kojisu dodati privremenoj listi Radne grupe, takoda broj nestalih sada iznosi 2.557.

Za potporu~nike koji su posle zavr-{etka {kolovawa stupili na prve oficir-ske du`nosti prire|eni su prijemi u jedi-nicama i ustanovama.

Kao i svuda, sve~ano je bilo i u Ko-mandi Vazduhoplovnih snaga i protivvazdu-hoplovne odbrane u Zemunu. U ime KomandeVS i PVO najmla|e oficire roda avijaci-je, ARJ PVO, VOJ, vazduhoplovnotehni~ke,finansijske, informati~ke i ostalih slu-`bi, pozdravio je zamenik komandanta VSi PVO pukovnik Zoran Mili}evi}.

Pukovnik Mili}evi} je najmla|imoficirima govorio o izazovima vojni~kog

poziva, savetuju}i ih da pri obavqawu po-~etnih du`nosti u trupi do detaqa prou~esvoja prava, ali i svoje obaveze. Samo ta-ko }e mo}i pravilno da procene svoje me-sto u sistemu komandovawa i primene zna-wa ste~ena na Vojnoj akademiji.

Pukovnik Jovica Dragani}, na~elnikOperativnog odeqewa Komande VS i PVO,ukratko je govorio o zadacima i nameni, sa-stavu, naoruàwu i opremi jedinica vida.

Na kraju prijema pukovnik StevanBrusin saop{tio je potporu~nicima u kojesu jedinice raspore|eni na prve du`nosti.

A. A.

UKRATKO

P r i j e m z a n o v e p o t p o r u ~ n i k e

PRVE OFICIRSKE DU@NOSTI

OBELE@EN DAN INSTITUTARATNE VE[TINE

Desetog oktobra Institut ratne ve{tineobeleìo je 21 godinu postojawa i plodnog na-u~nog rada. Osnovni zadatak te ustanove Mi-nistarstva odbrane je nau~noistraìva~ka de-latnost u oblasti strategije, operatike, takti-ke, vojnoorganizacionih sistema, vojne socio-logije, vojne andragogije i vojne psihologije.

Za to vreme realizovani su brojni pro-jekti. Trenutno je nau~ni kadar Instituta an-gaòvan na realizaciji dva zadatka: Makro-projekat “Sektor bezbednosti Srbije i CrneGore u suprotstavqawu savremenom terori-zmu” i “Provera metrijskih karakteristikapostoje}eg modela vrednovawa morala”.

Odlukom Ministarstva odbrane, Institutratne ve{tine je zajedno sa Vojnoistorijskiminstitutom u fazi preformirawa i preimeno-vawa u Institut za strategijska istraìvawa.

TRAGEDIJA U NI[UVojnik Sr|an Lazi} iz sela Saraorci u op-

{tini Smederevo (ro|en 26. jula 1984. u Beogra-du) preminuo je u no}i izme|u 27. i 28. septem-bra u ni{koj kasarni “Pantelej”. U vojni~koj spa-vaoni 52. artiqerijsko-raketne brigade PVO u03.45 ~asova ~uli su se krkqawe, pad i udaractela u vojni~ki ormari}. Udarac je probudio voj-nike Anti}a, Drobwaka, Panteli}a, Milovano-vi}a i Horvata koji su svog palog druga vojnikaSr|ana Lazi}a odmah izveli na hodnik i po~elida mu pruàju prvu pomo}. Istog trenutka obave-stili su deùrnog brigade starijeg vodnika Alek-sandra Gaji}a koji je pozvao civilnu i vojnu hitnupomo}. Hitna pomo} je stigla u 04.15 i poku{alareanimaciju. Naàlost, lekar je konstatovao smrt u 04.40 ~asova u prostorijama jedinice. Is-tra`ni sudija je do{ao na lice mesta, obavio is-tra`ne radwe i naloìo obdukciju.

Sahrani poginulog vojnika prisustvovali suoficiri i wegovi drugovi iz jedinice. Sr|an La-zi} je u Vojsci od 3. septembra ove godine, vojni~-ku zakletvu poloìo je 24. septembra, a do tra-gi~ne smrti nije se àlio ni na kakvu bolest.

Posle obavqenih razgovora u 52. arbrPVO, u Komandi Kopnenih snaga zakqu~eno je dau pomenutom doga|aju nema odgovornosti vojneorganizacije.

DGOSTI JEZERSKE MAHALE

elegacija stranih vojnih predstavnika akreditovanih u Srbiji i Crnoj Gori pose-tila je vi{e jedinica Vojske Srbije i Crne Gore u ni{kom i vrawskom garnizonu. Prvog dana posete vojne izaslanike iz Austrije, Bugarske, Hrvatske, Irana, Itali-

je, Japana, NR Kine, Ma|arske, Ruske Federacije, Slova~ke, Slovenije, [vajcarske,Turske, Ukrajine, Indije i Kanade primio je komandant Kopnenih snaga general-majorMladen ]irkovi} i predo~io im i koji su osnovni zadaci i namena Kopnenih snaga, tekakvo je stawe bezbednosti na jugu Srbije.

U garnizonu Ni{ strani vojni predstavnici posetili su 63. padobransku i 211.oklopnu brigadu, adrugog dana poseteboravili u zoni odgo-vornosti 78. motori-zovane brigade u Vra-wu, gde su obi{li ba-zu “Jezerska mahala”na administrativnojliniji prema Kosmetu.

Doajen vojnih iza-slanika ukrajinski pu-kovnik Volodomir Vo-jina na kraju poseteizrazio je zadovoq-stvo organizacijom ionim {to su mogli davide na jugu Srbije.

Z. M.

Strani vojni predstavnici posetili jedinice na jugu Srbije

15. oktobar 2005.46

Novi setpenzijskih zakona,nesumwivo,predstavqa jo{jedan udar naodavnoispra`wenpenzionerski xep.Nije za utehu ni okolnost da su postepenopove}awestarosne granice za zatvaraweradne kwiìce ismawewe penzija,{to je na{enajstarijegra|ane najvi{e i zabrinulo,drasti~ne mereiznu|ene upornimzahtevima MMF-a da se smawi javnapotro{wa.

POVE]AWESTAROSNEGRANICE

Penzijski fondovi u Srbiji (i Crnoj Gori) sve su prazniji.Nekada vre}a bez dna, u koju je ruku gurao kako je ko hteo,posebno kad je trebalo iz we uzimati, penzionerska “ka-sica – prasica” danas guta gotovo 14 odsto dru{tvenogbruto proizvoda, {to je najvi{e u okruèwu. Iz repu-bli~kog buxeta u tri dràvna penzijska fonda – za-

poslenih, poqoprivrednika i samostalnih delatnika – izdva-ja se ~etiri puta vi{e nego pre ~etiri godine, odnosno skoro{est odsto nacionalnog bruto proizvoda, {to je dovoqno tekza 40 odsto sredstava, dok se 60 odsto obezbe|uje iz dopri-nosa na zarade. A penzionera je iz godine u godinu sve vi{e.

RADNIKA KOLIKO I PENZIONERAS druge strane, ve} sada u Srbiji na “jednog i po” radnika

dolazi jedan penzioner. Takvu srazmeru te{ko moè da izdrì imnogo razvijenija zemqa od Srbije koja, po mnogim ekonomskim

R E F O R M A P E N Z I J S K O G S I S T E M A

DR

U[

TV

O

pokazateqima, zauzima nezavidan poloàj na svetskoj lestviciuspe{nih zemaqa. Pri tome, istovremeno raste i broj nezapo-slenih i broj penzionera, a inflacija od 15 odsto najvi{a je uEvropi. To su samo neki od razloga koji reformu penzijskog si-stema, posle one iz 2003. godine, opet ~ine neophodnom.

Nedavnim usvajawem seta penzijskih zakona u Narodnojskup{tini Srbije zapo~ela je nova faza reforme penzijskog si-stema u nas. Poslanici su, sve do usvajawa, iz ruke u ruku preba-civali taj vru}i krompir, a predstavnici vlasti upozoravali suna pritisak Me|unarodnog monetarnog fonda, koji posledwihnedeqa uporno ponavqa da su buxetska izdvajawa za penzijskifond prevelika i da uskla|ivawe penzija sa platama treba okon-~ati. Umesto tzv. {vajcarskog modela, po kome su penzije u Srbi-ji ~etiri puta godi{we uskla|ivane sa tro{kovima ìvota i za-radama, monetarni stru~waci MMF-a, zabrinuti za na{u budu}nost, ultimativno su predloì-li jednokratno uskla|ivawe penzionerskih primawa samo satro{kovima ìvota. Tako bi se, kaù, smawilo optere}ewe koje

penzije predstavqaju za buxet. Ako ne bude tako kako oni ho}e,Srbija }e ostati i bez posledwe tran{e kredita, ali i bez stra-nih investitora, bez ~ijeg novca je razvoj privrede i boqe sutrane samo penzionerima, ve} i svima drugima, gotovo nemogu}e.

Penzionere, i sada{we i one budu}e, takav stav MMF-a ne iznena|uje. Imaju oni dovoqno iskustva sa tom fi-nansijskom organizacijom, jo{ iz vremena nesta{ice goriva ivo`we po sistemu “par – nepar”, zamrzavawa plata, gladova-wa. Ali i onda je bilo leka. Jo{ tada su oni koji danas primajumizerne penzije sledili ~uvenu, samo na{u, izreku po kojoj nikone moè da nas plati tako malo, koliko mi malo moèmo da ra-dimo. Se}ate li se tih vremena? Mo`da su dana{wi prazni pen-zijski fondovi ta kosmi~ka pravda za nekada{we lo{e pona-{awe na radnom mestu. Mo`da i nije tako. Tek, oko milion itrista hiqada penzionera u Srbiji svesno je da im novi set pen-zijskih zakona, pa makar i ublaènih tokom usvajawa, ne}e do-neti lep{u budu}nost. Izme|u ostalog i zato jer }e u penzijuoti}i kasnije no {to su do sada odlazili. Umesto sa 63 godine,mu{karci }e radnu kwiìcu zatvarati sa 65, a ène sa 60 go-dina, ba{ kao u razvijenim evropskim zemqama, gde se ìvi iduè i lep{e i gde penzioneri nisu “gra|ani drugog reda”, ve}qudi zaslu`ni za prosperitet koji uìvaju mla|e generacije.

SPORIJI RAST PENZIJA

Umesto bezbri`ne starosti, obezbe|ene dugogodi{wimizdvajawem za socijalno, zdravstveno, penzijsko i kakvo svejo{ ne osigurawe tokom radnog veka, na{i penzioneri mora-

}e da rade “na crno” jo{ koju godinu. Bi}e stariji, bolesniji,umorniji. A za le~ewe, koje odavno nije besplatno, ima}e svemawe novca. Ekonomski stru~waci upozoravaju da }e, premausvojenim izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osigura-wu, penzije ubudu}e rasti sporije od plata, te da }e prose~neiznositi, u najboqem slu~aju, 60 odsto od prose~nih plata,dok najniè penzije ne bi trebalo da budu ispod ~etvrtineprose~ne plate. Nimalo ohrabruju}e.

Veliki broj skora{wih penzionera, kao i onih koji setek spremaju za “tre}e ìvotno doba”, brine i saznawe damnoga preduze}a posledwih godina nisu upla}ivala doprino-se u penzijski fond, ili su to ~inila za najniè zarade. Vi{estotina hiqada starijih radnika u prilici su da sa zebwomproveravaju svoj radni sta` i da se na licu mesta uvere kakoim za odlazak u penziju nedostaje jo{ neka godina, za koju do-prinosi nisu upla}eni. Posle tog neèqenog saznawa, re{a-vaju, nevoqno, da na radnom mestu ostanu do isteka potreb-nog roka. Ali, ne i da rade. Jer oni su svoje odradili. Danikoje, za uglavnom malu platu, nadaqe provode na poslu, pred-stavqaju svojevrstan poklon dràvi.

I tako, ostajemo u zatvorenom za~aranom krugu, iz kojegnam, svako na svoj na~in, izlaz nude mnogi “~arobwaci”, do-

47

EFIKASAN VOJNI MODELModel ukupnog socijalnog osigurawa vojnih lica, a

time i wihovog penzijskog i invalidskog osigurawa, netreba radikalno mewati, smatra pukovnik mr SlobodanIgwatovi}, direktor Fonda SOVO. Za to postoji neko-liko razloga, od kojih je najva`niji specifi~nost vojnogpoziva. Normativna re{ewa, kojima su regulisane vojnepenzije u Srbiji i Crnoj Gori kre}u se u granicama zako-nodavstava dràva ~lanica, te shodno tome, nema ni po-trebe ni mogu}nosti za daqu restrikciju u oblasti soci-jalnog osigurawa oficira i podoficira.

S druge strane, sistemska re{ewa u penzijskom i in-validskom osigurawu vojnih osiguranika (porodi~na pen-zija, naknada za telesno o{te}ewe i dodatak za pomo} inegu) prilago|ena su re{ewima u dru{tvu, dok se za poje-dine vidove osigurawa (invalidska penzija) vodilo ra~u-na o posebnostima vojne slu`be. êsti preme{taji vojnihlica, nemogu}nost izbora mesta slu`bovawa, rad duìod punog radnog vremena, ~esta deùrstva, neizbeànprestanak radnog odnosa bra~nog druga, uslovqen preko-mandom supruga, samo su neke od okolnosti zbog kojih jepenzijsko osigurawe vojnih lica regulisano posebnim za-konom.

Sli~na situacija je i u nekim stranim armijama. Izvojnog buxeta sredstva za vojne penzije obezbe|uju se uSAD, Egiptu, Rumuniji, delom i u Bugarskoj. Iz dràvnogbuxeta obezbe|uju se penzije za vojna lica u Austriji,Poqskoj, Bugarskoj. U velikom broju stranih zemaqa spe-cifi~an karakter vojnog poziva uslovio je i posebno za-konsko ure|ewe penzijskog i invalidskog osigurawa ofi-cira i podoficira.

Reforma osiguravaju}ih ustanova (fondova) u pro-jektovanom penzijskom sistemu uslovqena je zahtevimafiskalne politike da se buxet rastereti i oslobodi so-cijalnih davawa. Zbog toga je i predvi|eno formiraweprivatnih dobrovoqnih penzijskih fondova, odnosnopromena sistema finansirawa dràvnih. Od prihodaostvarenog ulagawem prikupqenih sredstava ispla}iva-le bi se privatne, dodatne penzije. Sli~ne promene tre-balo bi da obuhvate i SOVO.

RE[EWE ZA NOBELAAko neko ima boqe

re{ewe za reformu penzij-skog sistema, zasluùje No-belovu nagradu, rekao je mi-nistar za rad, zapo{qava-we i socijalnu politikuSlobodan Lalovi}:

– Pove}awe doprinosasa sada{wih 22 na 32, ili52 odsto, sahranilo bi srp-sku privredu. Odnos prose~-ne plate i penzije, ovakavkakav je kod nas, ne postojinigde u svetu.

ma}i i strani ekonomski eks-perti, predstavnici vlasti isindikata. Svi oni tvrde daje samo wihov ~arobni {ta-pi} onaj pravi. A wega u eko-nomiji nema. Ma|ioni~ari iiluzionisti u privredi neprolaze na duì rok. Smawe-we inflacije i javne potro-{we, pove}awe stope zapo-slenosti i poboq{awe soci-jalnog poloàja najugroèni-jih, prioriteti su svake odgo-vorne vlasti. Ali, ti ciqevinisu u upravnoj srazmeri.Ne{to mora i da se `rtvuje.Na kra}e, ili duè vreme.Usvajawem “penzijskih” zako-na najstariji gra|ani Srbijepostali su nemo}na `rtvatranzicije. @rtva od koje ma-lo {ta zavisi i koja o malo~emu odlu~uje. Zato je svaqi-vawe te{kog tereta tranzi-cije na nejaka penzionerskaple}a, za predlaga~e zakona,o~ito, bilo najbezbolnije.Cinici bi rekli da, s obzi-rom na godine koje }e penzio-neri uìvati u tom statusu, inajkra}e.

Nema nikakve sumwe da}e, po novom zakonu, penzijeubudu}e rasti sporije od za-rada i u relativnom i u apso-lutnom smislu. Da zlo ne ~uje,nek se bar dostojno nose s po-tro{a~kom korpom, re}i }epenzioneri. U nadi da }e,uprkos svemu, biti dovoqnonovca bar za hranu, naji-strajniji su oni s minimalnimpenzijama. Wih ohrabruje ko-rekcija zakona, po kojoj }e,umesto garantovanih 20 od-sto, odnosno ~etiri hiqade,od januara slede}e godine,najniè penzije iznositi 25odsto prose~ne zarade, ilikako je izra~unao ministarza rad, zapo{qavawe i soci-jalnu politiku Slobodan La-lovi}, vi{e od {est hiqadadinara. Me|u onima koje mu-~e upravo takvi problemisvakako je i veliki broj ci-vilnih lica u Vojsci Srbije iCrne Gore, ~ije su plate znat-no ispod republi~kog prose-ka. To zna~i da su im, ~ak ikad je re~ o zaposlenima saVSS, penzije bliè minimal-noj, no prose~noj.

Da bi koliko-toliko po-boq{ali socijalni poloàj na-{ih najstarijih gra|ana i takoim se bar donekle oduìli zadecenije provedene na poslu,zakonodavci su predvideli imasovnije osnivawe privatnihpenzijskih fondova. Bi}e to, ka-ù, vrlo brzo, jedan od najma-sivnijih stubova u zgradi penzi-onerske sigurnosti, koja se gra-di i najnovijim zakonima. Pred-vi|eno je da zaposleni s niskim,ili nedovoqnim, izdvajawem udràvne penzijske fondove, sa-mi, po èqi, upla}uju dodatnasredstva u neki od dobrovoqnihpenzijskih fondova. S obziromna to {to veliki broj preduze}aposledwih godina doprinoseupla}uje na minimalac, umestona realne zarade, nema sumweda }e mnogi budu}i penzioneripoèleti da dodatnim uplatama“penzionerskih rata” sebi obez-bede lep{u starost. I tu, narav-no, postoji ona ~uvena “kvaka”.Najugroèniji, oni s najmawimprimawima, ne}e mo}i da izdva-jaju sredstva za privatne penzij-ske fondove, pa }e im i penzi-je ostati male. Setite se one ~u-vene, narodne – ko ima, daj mujo{.

No, uprkos tome, privatni,dobrovoqni penzijski fondovi,pa i osiguravaju}a dru{tva, kojanude razne vidove ìvotnog osi-gurawa, na kraju omogu}avajumirniju i sigurniju starost oni-ma koji se za tako ne{to odlu~e.A wih }e, s pove}awem proiz-vodwe, sa smawewem inflacijei nezaposlenosti i poboq{a-wem materijalnog poloàja za-poslenih, biti sve vi{e i vi{e.Upravo to i jeste najboqi put zapoboq{awe poloàja penzione-ra. Bez uùrbanog razvoja pri-vrede, te{ko je govoriti o bo-qem socijalnom poloàju bilokoje kategorije dru{tva, pa inajstarijih.

Naravno, ne treba prene-bre}i jo{ neke uslove. Potreb-no je, naime, obezbediti ve}upravnu sigurnost i finansijskudisciplinu. Netom usvojeni pen-zijski zakoni, pored ostalih,svakako }e i tome doprineti. Nakraju, treba se opet setiti i Me-|unarodnog monetarnog fonda,koji nas i daqe posmatra.

Du{an GLI[I]Snimio Darimir BANDA

STANDARD

15. oktobar 2005.48

PRAVI EFEKTI TEK ZA PET GODINASet penzijskih zakona

predstavqa najva`nije si-stemske zakone o kojimaparlament raspravqa ovegodine, rekao je ministarfinansija Mla|an Dinki}.

– Prave efekte os-tvari}emo tek za pet godi-na, a dobrovoqno penzij-sko osigurawe predstavqa novinu koja obe}ava boqe da-ne za na{e penzionere. Sa navr{enih 53 godine ìvotaonaj ko je ulagao u dobrovoqni penzijski fond ima pravoda traì da raspolaè uloènim sredstvima. Moè damu se isplati sve odjednom, ili mese~no. Jedini je uslovda najkasnije do sedamdesete godine ìvota po~ne s po-vla~ewem novca koji je uloìo.

REFORME PENZIJSKOG SISTEMAU TRANZICIJI

Gotovo sve zemqe u tranziciji pretrpele su refor-mu penzijskog sistema. Negde su te promene u toku, a nekezemqe, poput Poqske, Slovenije, ê{ke, Rumunije… ve}su pro{le kroz najve}e te{ko}e. U gotovo svim tim ze-mqama predvi|eno je postepeno pove}awe starosne gra-nice za odlazak u penziju, a u nekim od wih i sasvim novimodel obra~unavawa penzija. Reforma penzijskog siste-ma priprema se i u SAD, a u [vedskoj je nedavno okon~a-na, pove}awem zna~aja privatnih penzijskih fondova.

zervnih oficira, najsurovijem, ali i najcewenijem `rvwu pe-{adijskih oficira u “velikoj” Jugoslaviji. Ko nije mar{evaokroz bile}ki kr{, taj ne zna {ta je pe{adija, uporno ponavqa-ju komandanti koji su se dokazali u tom “mlinu”.

– Iako sam bio odli~an pitomac, zapala me je Bile}a, va-ro{ u kojoj su vojna lica ~inila polovinu stanovni{tva. Tamosam ostao predugo, ~itavih petnaest godina, obavqaju}i raznedu`nosti, od komandira voda do komandanta bataqona, stalno

49

S

Prva du`nost oficirai podoficira je da

obu~e i sa~uvaju vojnikekojima komanduju.

Zato je to naj~asniji od svih zanata.

PUKOVNIK VINKO MARKOVSKI , KOMANDANT 565 . NASTAVNOG CENTRA KOV

HODPO MINSKOM

POQU

a petnaest godina napustio je rodni dom i oti{ao u Vojnugimnaziju, gde je nau~io da samo rad sigurno donosi uspeh.Od tada do danas pro{le su tri i po decenije neprekidnihnapora, dokazivawa i izazova. Zavr{io je sve vojne {ko-le, uvek me|u prvima, me|u najboqima. Pukovnik Vinko Mar-kovski za sebe ka`e da je zadovoqan ~ovek, uprkos tome {to

je na putu ka zvezdama vi{e i{ao po trwu nego po ru`ama. Po-sle zavr{etka Vojne akademije obreo se u Bile}i, u [koli re-

U POSETI

na ispitu, na proveri. Nije bilo lako, posebno fizi~ki. Tokomobuke vojnika, budu}ih rezervnih oficira, svakodnevno smope{a~ili bar dvadesetak kilometara. Sa svakom novom gene-racijom i ja sam tr~ao, preskakao pe{adijske prepreke, mar-{evao, bacao bombu, ga|ao iz raznog pe{adijskog naoruà-wa… Nikada ne}u zaboraviti prvi vod kojim sam komandovao.Svi su bili stariji od mene, a ja sam morao da ih obu~avam,da im nare|ujem. I danas mi u ko{marne snove do|u ti prvi,stra{ni bile}ki dani, tokom kojih sam osetio ogromnu teìnu~izama, uprta~a i uniforme. Tek tada sam shvatio svu odgovor-nost vojnog poziva, uvideo psihi~ke i fizi~ke napore koje onpodrazumeva, razumeo snagu i mo} te ~asne i izazovne profe-sije, pune odricawa, adrenalina i svakodnevnih ispita. Sre-

{kolskom centru. Poligon je moj ìvot, mnogo vi{e nego kan-celarija. Zato sam, vaqda, 80 odsto ìvota i proveo u ka-sarni, a tek mali deo s porodicom. Ostao sam im duàn, sve-stan sam toga, ali…

Pogleda odlutalog kroz otvoren prozor, pukovnik Mar-kovski ne zavr{ava re~enicu. Mo`da mi se u~inilo, ali kaoda mu je zadrhtao glas. Mo`da nije èleo da kaè kako nikadanije imao dovoqno vremena za suprugu Nevenku i sinove. Niranije, dok su Marko i Nikola rasli, mnogo vi{e uz majku i smajkom nego uz oca, koji je, na terenu i brojnim poligonima,

15. oktobar 2005.50

PUNOLETSTVOJedan od najtu`ni-

jih trenutaka u ìvo-tu pukovnika VinkaMarkovskog bio je 18.ro|endan wegovog sta-rijeg sina.

– Nisam bio s wim.Ni ranije nisam mno-go bio s porodicom,ali tog dana sam è-

leo da budem s Markom. Uvek sam smatrao da je sticawe pu-noletstva zna~ajan trenutak u ìvotu svakog ~oveka. Nisammu tada ni{ta poklonio, ali jo{ tu`nije od svega je, mo`da,to {to on, vaqda, nije mnogo ni o~ekivao od mene. Nije imaokad da nau~i da zahteva od svog oca. A bila je 1999. godina.

ODLIKOVAWESupruge vojnih lica zasluùju

odlikovawe, smatra pukovnik VinkoMarkovski. Zbog svega {to preì-vqavaju sa izabranicima svog srca,zbog svih onih selidbi i prekoman-di, zbog gubitka radnog mesta i sta-à, zbog mno{tva probdevenih no}ii usamqeni~kih dana, zbog toga {tosu deci i otac i majka, zbog brigekoju ose}aju za svoje muève na te-renu, na streli{tu, na poligonu…One su, a ne mi, pravi heroji ofi-cirskog poziva.

}om, nisam se upla{io, mada sam otada, sve ~e{}e, svoj ì-votni put poredio sa minskim poqem, prepunim rizika, opa-snosti, provera, napora. Tako sam se i kretao po toj nepono-vqivoj ìvotnoj stazi, oprezno, postepeno, ali uvek napred,bar za korak ispred kolega - kaè nam pukovnik Markovski,poku{avaju}i da objasni za{to je izabranom pozivu `rtvovaosve, pa ~ak i vreme potrebno za porodicu. I danas, na du`no-sti komandanta jedne od najve}ih jedinica Vojske SCG u Srbi-ji, vi{e je u kasarni nego kod ku}e. Posledwe tri godine nijekoristio godi{wi odmor, nije bio na bolovawu, u jedinici jesvakodnevno, i vikendom i praznikom. Vojnici znaju da }e ihobi}i i za Boì} i za Novu godinu. Da ih vidi, da s wima po-deli radost i tugu, da ~uje ima li nekih problema, da li je te-{ka obuka.

Tako je oduvek, za Vinka Markovskog oficirski poziv zna-~i neizmernu odgovornost.

– U ovom centru je oko sto oficira i sto pedeset podofi-cira, koji svakodnevno obu~avaju vi{e od hiqadu vojnika raz-li~itih rodova i specijalnosti Kopnene vojske. Godi{we izve-demo vi{e od 450 ga|awa, da ne govorim o obuci na terenu,na poligonima i logorovawima. Sve to zahteva izuzetan na-por ne samo mojih najbliìh saradnika ve} i mene li~no. Mo-ji pretpostavqeni znaju da sam najre|e u kancelariji, da mno-go vi{e vremena provodim na ve`bali{tima i streli{timanego za papirima. Tamo, uz vojnike i wihove komandire, sigur-niji sam, ba{ kao i ranijih godina, na du`nosti komandantabataqona, ili na~elnika Katedre taktike u Pe{adijskom

U POSETI

obu~avao tu|e sinove, ni nedavno, kad je, umesto u Batajnici napolagawu vojni~ke zakletve starijem sinu, bio pred strojem svo-jih vojnika u Poàrevcu, ~estitaju}i im zavet otaxbini.

– Navikli su, vaqda. Oprosti}e, verujem. Profesiji samdao sve, a wima malo. Nisam bio uz ènu ni kad su se ra|ali,

nisam im bio u {koli, na roditeqskim sastancima na kojima suih hvalili, i prve, de~ije bolesti odbolovali su bez mene. Biosam vi{e gost u ku}i nego otac i mu`. Znam. Sve to znam. Nisamim mnogo dao ni u materijalnom smislu. Ali oni znaju da sam,iako fizi~ki malo, s wima uvek bio u mislima. Ba{ kao i to-kom rata, koji nismo èleli, ali smo, kao vojnici, morali uwemu da u~estvujemo.

Po~etkom devedesetih, sa dvogodi{weg usavr{avawa u Ge-neral{tabnoj {koli, raspore|en je na Baniju, gde je komando-vao jedinicom u kojoj, i pored èstokih okr{aja, niko nije po-ginuo. To smatra svojim najve}im uspehom u karijeri. I tada jegotovo sve vreme bio s vojnicima, u rovovima, na prvoj borbe-noj liniji, isti~u}i da oficiri i podoficiri, ako treba, imada ginu pre vojnika. Oni su profesionalci, birali su vojnipoziv, mladi}i kojima komanduju nisu. Prva du`nost oficira ipodoficira jeste da obu~e i sa~uvaju vojnike kojima komanduju.Zato je to naj~asniji od svih zanata, kaè. Posle okon~awaratnih sukoba na{ao se s porodicom u Beogradu, gotovo bezi~eg. Sa ~etiri kofera u rukama, na raskrsnici s koje nijeznao na koju bi stranu. Pomogli su mu, kaè, kolege i drugoviod kojih je to, mo`da, najmawe o~ekivao. Oni su mu vratili ve-ru u qude, oja~ali nadu da dotada{wi ìvotni put nije uzaludpre|en.

– Hri{}ani, pravoslavci pogotovu, kaù da ima{ samo ono{to da{ drugima. Ja celog ìvota dajem, ni sam ne znam kolikoputa sam pomogao qudima, kome sam se sve na{ao u nevoqi.Kada bi mi danas svako od wih dao samo po jedan evro, bio bihnajimu}niji ~ovek u Srbiji. Ti qudi su najve}e bogatstvo kojeostavqam sinovima. Zato se ne kajem {to im nisam poklawaovi{e vremena, {to sam u kasarnama proveo ve}i deo svog ì-vota. Zadovoqan sam, jer moje bogatstvo nije materijalno, ve}duhovno, a ono se ne moè izgubiti, ne moè da se uni{ti. Togovorim i svojim saradnicima, mladim, po~esto i nestrpqivimqudima, koji èle da {to pre osete boqitak. Ja sam na po~etkukarijere imao para da kupim auto, oni danas tu mogu}nost ne-maju. Kad sam ja zakora~io na oficirsku stazu, svaki korak jebio uspe{niji, napredniji, vedriji, izvesniji. Danas je druga-~ije. Ali okrenu}e se kolo sre}e. Svakom je u ìvotu dato dabude i bogat i siroma{an, treba samo pravilno proceniti su-{tinske vrednosti. I treba biti strpqiv.

Du{an GLI[I]Snimio Goran STANKOVI]

51

KWIGEU retkim trenucima odmora,

dok brine o vojnicima na obuci, pu-kovnik Markovski uzima olovku izapisuje misli koje ga te{e i odma-raju. Tako su nastale kwige kojimase ponosi. Misli iz stroja i o stro-ju krase wegovu vitrinu u kancela-riji, ali i vitrine mnogih wemudragih qudi.

– @eleo sam da ostavim trag opozivu kojim se tako po`rtvovanobavim ve} tri decenije. Mo`da, kadbih ponovo birao profesiju, ne bihkrenuo trnovitim oficirskim putem. A mo`da i bih, opet.Ali siguran sam, ne bih se toliko `rtvovao. Ne bih se ogre-{io o suprugu i decu. Wima ne mogu da nadoknadim sve ono{to sam propustio. U mojim kwigama i oni mogu da na|u odgo-vor na pitawe koje ih, mo`da, mu~i. Za{to sam toliko mnogodao Vojsci, a tako malo wima.

POKLONPosle godina pro-

vedenih na rati{tu,pukovnik Markovskije shvatio da ni ofi-cir, {kolovan zarat, nije spreman natakve strahote.

– Rat je najve}iuàs u kojem se ~ovekmoè na}i. Siguransam da ga mi vojnici

najvi{e mrzimo. To je tako stra{no da o danima provedenimna rati{tu ne èlim ni da mislim. S perom u ruci, ponekadse, ipak, vratim tom paklu, u kome sam toliko puta mogao daizgubim ìvot, siguran da sve ove godine posle rata pred-stavqaju samo poklon koji sam dobio od svevi{weg. To ~estokaèm svojim saradnicima. Ja sada ìvim ~ist }ar.

Krajem osamdesetih i na samom po~etku devedesetih godinapro{log veka razbijena je svetska bipolarnost. Jedna oddve svetske supersile razbijena je na 15 nezavisnih drà-va, a raspao se i jedan od dva vojna saveza, koji je onapredvodila. Na prostorima Evroazije stvoreno je dvade-set novih nezavisnih dràva, a na istom podru~ju os-

tao je samo jedan vojni blok, koji je ispoqio tendenciju {irewai daqeg ja~awa.

Na pozornici svetskih zbivawa ostala je, u su{tini, samojedna dominantna svetska supersila, o kojoj se u novije vremegovori kao o hipersili, jedan dru{tveno-politi~ki sistem i je-dan vojni blok. Umesto starog bipolarnog svetskog sistema, ot-po~eta je gradwa novog unilateralnog svetskog poretka.

Bitnu karakteristiku nove svetske unipolarnosti trebada predstavqa jedinstvena svetska dru{tveno-politi~ka uspo-stavqenost prvenstveno na osnovama evroatlantskih civiliza-cijskih i drugih vrednosti. Izgradwa takvog novog svetskog po-retka, ili te`wa ka wegovoj izgradwi, ostvaruje se uporedo sasvetskom globalizacijom, regionalnom integracijom i vojnomneravnoteòm.

Globalizacija se obi~no vidi kao jedan pozitivan proces,koji promovi{e svetski mir i stabilnosti, ekonomski rast itehni~ko-tehnolo{ki progres. To u osnovi jeste tako, ali ona nenudi svima jednake koristi. “Wene koristi”, kaè generalnisekretar Ujediwenih nacija, Kofi Anan, “nejednako su raspo-re|ene; globalizacija vi{e koristi razvijenim nego zemqama urazvoju”. Ona, naime, deluje na produbqivawe jaza izme|u raz-vijenih i nerazvijenih zemaqa i delova sveta i na taj na~instvara povoqne uslove za nove nesporazume i sukobe.

52 15. oktobar 2005.

Globalizacija moè da se posmatrakao “prirodni” proces i kao“nametnuti uslov“. Prirodni procesglobalizacije odvija se uporedo sarazvojem qudskog dru{tva i najja~e se ispoqava u tehni~ko-tehnolo{kimdostignu}ima i wihovom {irewuposredstvom komunikacija itransferima znawa. Invencije i tehni~ke inovacije najlak{esavladavaju otpore na putevimawihovog kretawa od razvijenih ka mawe razvijenim i nerazvijenimzemqama i podru~jima sveta kojimasu one neophodne. Nametnutaglobalizacija najizraènija je u politici. Ali ukoliko se usmerava prvenstveno tehnolo{kim i ekonomskim razvojem, poprima nove pravce koji mogu da izmeneodnose ekonomske, politi~ke i vojne mo}i.

GLOBALIZACIJA I VOJNA REGIONALIZACIJA

ILI NOVINESPORAZUMI

SARADWA

SV

ET

Podru~ja u kojima je pro-ces globalizacije posebno in-tenzivan su sistemi komunika-cija, tehni~ko-tehnolo{ki raz-voj i me|unarodni transfer teh-nologija, me|unarodno trì{teroba i usluga i drugo.

PRIRODNO I NAMETNUTO

Moèmo da je posmatramo(i ostvaruje se) kao jedan “pri-rodni” proces i kao “nametnutiuslov”. Prirodni proces najja~ese ispoqava u tehni~ko-tehnolo-{kim dostignu}ima i wihovom{irewu posredstvom komunika-cija i transfera znawa. Inven-cije i tehni~ke inovacije, nai-me, najlak{e savladavaju otpo-re na putevima wihovog kreta-wa od razvijenih ka mawe raz-vijenim i nerazvijenim zemqa-ma i podru~jima sveta kojima suone neophodne.

Nametnuta globalizacijanajizraènija je u politici. Iz-gradwa novog svetskog poretkasa osloncem na vojnu sili i we-nu upotrebu suprotna je prirod-nom procesu globalizacije. Nesamo da je {tetna, nametnutaglobalizacija javqa se i kaoozbiqna prepreka wenom pri-rodnom procesu, koji se skorometeorskom brzinom {iri iprodire u sve predele ove na{eplanete Zemqe.

Brzina {irewa znawa i ve-{tina primene novih tehni~ko-tehnolo{kih dostignu}a, do ko-jih dolazi u novije vreme, uneko-liko mewaju predstavu o pret-hodno re~enom produbqivawujaza izme|u razvijenih i neraz-vijenih zemaqa i delova sveta.Zemqe i narodi nekih podru~ja,naro~ito oni sa Dalekog istoka, iz Ju`ne i Jugoisto~ne Azije is-poqavaju veoma veliku ve{tinu kori{}ewa novih tehnologija urazvoju vlastitih komunikacija, pove}awu proizvodwe i unapre-|ewu usluga. Tako, globalizacija usmeravana prvenstveno tehno-lo{kim i ekonomskim razvojem, poprima neke nove smerova kojimogu da vode izmeni odnosa ekonomske, politi~ke i vojne mo}i.

POVEZIVAWE REGIONASvetskom globalizacijom nije obuhva}ena vojna sfera.

Ona je, u su{tini, deo regionalne integracije. Posle hladnog rata na pozornici svetskih zbivawa ostao

je samo jedan veliki vojni blok – Nato, dok je drugi (Var{avskiugovor) rasformiran, a mawi ili mali vojni savezi su, po svomzna~aju, marginalizovani.

Preostali veliki vojni blok, mada je realno izgubio ra-niji razlog postojawa, redefinisao je svoju strategiju u koju jeugradio mogu}nost vojnog angaòvawa i izvan granica vlasti-tih teritorija. [irewe prisustva i uticaja na Istok, postaloje su{tina wegove politike i strategije.

53

U realizovawu politike{irewa, Nato je u me|uvre-menu u svoje redove primiodeset novih zemaqa ~lanica.Sve su one, izuzev biv{e ju-goslovenske republike Slo-venije, neposredno ili po-sredno pripadale suprotsta-vqenom vojnom bloku. To su:Bugarska, ê{ka Republika,Ma|arska, Poqska, Rumunijai Slova~ka, zatim Estonija,Letonija i Litvanija. ^lan-stvu Natoa pripala je i biv-{a Isto~na Nema~ka, koja jetako|e bila u Var{avskomugovoru. Nato je na taj na~inpove}an sa 16 na 26 ~lanicai pro{irio se sve do grani-ca Ruske Federacije, Ukraji-ne i Moldavije, biv{ih so-vjetskih republika.

Daqe {irewe prisustvai uticaja Natoa ostvareno jeputem promovisawa i imple-mentacije Programa Part-nerstvo za mir. PartneriNatoa postale su sve zemqekoje su ranije pripadale Var-{avskom ugovoru, sve biv{eevropske neutralne dràve itri novostvorene dràve,biv{e jugoslovenske republi-ke (Hrvatska, Makedonija iSlovenija, koja je kasnije po-stala punopravni ~lan Na-toa). Izvan politi~kih i voj-nih struktura Alijanse, uEvropi, ostale su samo dvezemqe – Bosna i Hercegovinai Srbija i Crna Gora. Struk-turu Natoa danas ~ini 26 ze-maqa ~lanica i 21 partner-ska zemqa.

Mnogi posmatra~i voj-no-politi~kih kretawa u sve-tu postavqaju pitawe i tra-

è odgovor na wega – ne}e li Nato prerasti u politi~ko-vojnuorganizaciju planetarnih razmera i od Ujediwenih nacija pre-uzeti ulogu ~uvara mira i bezbednosti u svetu?

Prostorno {irewe Natoa jeste ~iwenica koja se ne moèosporiti, kao {to se ne moè osporiti ni wegova ogromna vojnamo}. Me|utim, malo je indikatora koji bi mogli da ukaù na mo-gu}nost wegovog prerastawa u jedan globalni vojno-politi~ki ilipoliti~ko-vojni forum, jer je sve mawe realnih osnova za to.

U okviru Alijanse, ~ak i kada se izuzmu zemqe Zajednicenezavisnih dràva, koje su pripadale biv{em Sovjetskom Sa-vezu, ukqu~uju}i i Rusiju, i druge partnerske dràve, nalazi senajve}a koli~ina svetske vojne mo}i. Zemqe ~lanice Natoa tro-{e vi{e od dve tre}ine vojnih rashoda u svetu i, isto tako,raspolaù sa vi{e od dve tre}ine nuklearne mo}i. U tome,ipak, ne postoji neka vrsta unutra{we ravnoteè. SjediweneAmeri~ke Dràve ulaù dva puta vi{e u odràvawe i ja~awesvoje vojne sile nego sve ostale zemqe ~lanice. Rezultat toga jemnogo boqa tehni~ka opremqenost i borbena osposobqenostsnaga SAD nego snaga ostalih zemaqa ~lanica.

MULTIREGIONALNOST NATOAJedina velika vojna asocijacija postala je karakte-

risti~na ne samo po brojnosti ~lanova i partnera, nego ipo multiregionalnosti. Ona sada pokriva podru~je odVankuvera na Zapadu do Vladivostoka na Istoku, prosti-ru}i se na tri regiona ili kontinenta: Severnu Ameriku,Evropu i Aziju. Osnivawem “Mediteranskog dijaloga”, ukoji je ukqu~ena ve}ina zemaqa Bliskog istoka i SeverneAfrike, Nato je presko~io Sredozemno more i, prakti~-no, zakora~io na ~etvrti kontinent – Afriku.

Ostvarena ekspanzija Alijanse ukazuje na te`wu we-nih vode}ih sila da tu ranije dominantnu vojnu organiza-ciju transformi{u u vojno-politi~ku ili, jo{ konkretnije,u politi~ko-vojnu organizaciju mnogo {irih razmera odregionalnih.

rezerve i nacionalne garde, od oko 1.100.000 qudi. “Totalnesnage” obuhvataju tako|e civile stalno zaposlene u vojsci odoko 950.000 qudi, tako da one broje oko 3.500.000 {to je zajedan milion vi{e od najbrojnije vojske – Kineske narodne ar-mije. Vredno je zapaziti da jedinice rezervnih komponenata,naro~ito nacionalne garde, koje odràvaju ve}i stepen borbe-ne osposobqenosti, u~estvuju u izvo|ewu vojnih operacija naaktuelnim rati{tima uporedo sa jedinicama regularne vojske.Isto tako, civili stalno zaposleni u oruànim snagama, zajed-no sa svojim komandama, jedinicama i ustanovama u kojima suna slu`bi, u~estvuju u operacijama koje snage SAD izvode bilogde u svetu.

Vojni buxet SAD od 420 milijardi dolara u teku}oj fiskal-noj godini predstavqa blizu jednu polovinu zvani~nih vojnih bu-xeta svih zemaqa sveta (oko 870 milijardi dolara u 2003. godi-ni). Blizu 40 odsto vojnog buxeta SAD namewuje se za istraìva-we, razvoj i nabavke novih sredstava ratne tehnike, ~ime seobezbe|uje veoma visok stepen tehni~ke opremqenosti oruànihsnaga SAD. Me|utim, pored redovnog vojnog buxeta, SAD iz po-

sebnih fondova finansirajutro{kove vojnih operacijasvojih snaga u Avganistanu iIraku sa oko 73 milijardedolara godi{we i na taj na-~in obnavqaju izgubqenasredstva NVO novim vrstamai modelima oru`ja i oru|a.

Pentagon planira da do2008. godine pove}a izdva-jawa za istraìvawe i raz-voj sa 61 milijarde dolarana 80, a za nabavke novihsredstava NVO od 80 na 100milijardi dolara. Uzimaju}iu obzir te ~iwenice, povo-qan geostrategijski poloàj

54

SVET

15. oktobar 2005.

TE@WE ZA JAÂWEMIzvan struktura Natoa postoji nekoliko vojnih sila koje

nastoje da oja~aju svoju vojnu mo} i da na neki na~in popraveneravnoteù vojnih snaga u svetu. To su Ruska Federacija, Ki-na, Japan i Indija.

Ruska Federacija, koja je Programom Partnerstvo za mirpovezana sa Natoom, a sa Kinom stvara “strategijsko partner-stvo”, druga je nuklearna sila na svetu i to joj daje odre|enu te-ìnu na vagi merewa odnosa vojnih snaga. Ostale komponenteoruànih snaga Rusije su, tokom posledwih petnaestak godina,strahovito degradirane i tek sada otpo~iwe wihov postepenoporavak.

Kina ima broj~ano najja~u vojsku na svetu, oko 2.500.000qudi u okviru regularne armije. Sistematski pove}ava vojnibuxet dvocifrenom stopom godi{we i ubrzano tehni~ki moder-nizuje svoju armiju. Tre}a je nu-klearna sila na svetu i razvojuraketno-nuklearnih snaga po-sve}uje posebnu pa`wu. S ob-zirom na wenu mnogoqudnost iustaqeno ekonomsko ja~awe,moè se pretpostaviti da }eona, u relativno kratkom peri-odu, postati druga vojna sila nasvetu. Sem toga, intenzivirawekinsko-ruske vojne saradweotvara novu dimenziju u (ne)rav-noteì vojnih snaga u svetu.

Po veli~ini vojnih rasho-da, oko 45 milijardi dolara go-di{we, Japan se svrstava nadrugo mesto u svetu. On ima ta-

NEPOZNANICA SA ISTOKAKina, sa izuzetno velikim qudskim radnim potencija-

lom, koji se veoma uspe{no spaja sa novim tehnologijama iobezbe|uje ekonomski razvoj, moè relativno brzo da po-stane velika svetska vojna sila. Ukoliko bi se doga|aji naekonomskom i vojnom poqu kretali sada{wim tokovima,onda bi u narednom dvadesetogodi{wem periodu moglo do-}i do globalne ravnoteè snaga na relaciji Zapad–Istok.Me|utim, na tim putevima postoje brojne nepoznanice istranputice, pa su mogu}e i neo~ekivane i nepredvidivepromene.

kve ekonomske i tehni~ko-tehnolo{ke uslove da moè relativ-no brzo da izgradi vojnu mo} koja bi ga svrtala u sam vrh vojnihsila.

Indija, kao i Kina, beleì natprose~nu stopu ekonomskograsta i pove}ava svoj vojni buxet godi{wom stopom od sedamdo osam odsto. Uvr{tena je u klub nuklearnih sila i ispoqavate`wu da postane vode}a vojna sila u regionu.

Kada je u pitawu ravnoteà snaga u svetu, posmatrana nesamo sa vojnog stanovi{ta nego i sa stanovi{ta mira i bez-bednosti, saradwe i sukoba civilizacija, onda se ne moè za-obi}i tzv. islamski faktor i wegova sukobqenost sa hri{}an-skom civilizacijom. U tom sukobqavawu islamske zemqe neoslawaju se na vojnu mo}; one koriste druge metode i sredstva,ukqu~uju}i terorizam i razne oblike nekonvencionalne borbe.U procesu razvoja nove, tehnolo{ke revolucije, demografskifaktor dobija na teìni i postaje sve zna~ajniji ~inilac u “me-rewu” odnosa snaga u svetu.

(NE)RAVNOTE@A SILE

Dostignuti stepen razvoja qudskog dru{tva i odnosa u we-mu karakteri{e izrazita neravnoteà vojnih snaga u koristSjediwenih Ameri~kih Dràva. Dominantna vojna nadmo}nostSAD u odnosu na druge zemqe potvr|uje se ja~inom (brojno{}u),tehni~kom opremqeno{}u wenih oruànih snaga i wihovimstrategijskim rasporedom, te visinom vojnog buxeta SAD.

Regularna ili staja}a vojska SAD je relativno mala – oko1.450.000 qudi. Sjediwene Dràve, me|utim, imaju takozvanetotalne snage, u koje, sem regularne armije, ukqu~uju organizo-vane, obu~ene i opremqene jedinice rezervnih komponenata –

zemqe i postoje}i strategijski raspored wihovih oruànih sna-ga, moè se pretpostaviti da SAD ne}e imati protivnika ilisaveznika iste ili pribli`no iste vojne mo}i; one, u stvari,nastoje da za duì period, u najmawu ruku do kraja teku}eg kvar-tala ovog veka, zadrè vojnu nadmo}nost u odnosu na bilo kojegpotencijalnog protivnika.

Planovi Pentagona koji se odnose na razvoj oruànihsnaga SAD predstavqaju neku vrstu izazova sada{wim regio-nalnim, a potencijalno svetskim vojnim silama za takmi~ewena poqu naoruàvawa. Mogu}i u~esnici u toj trci ne odgova-raju na izazov, mada Ruska Federacija i Kina ulaù znatnenapore u ja~awe svojih vojnih potencijala, stavqaju}i teì-{te na osvajawe novih tehnologija i wihovu vojnu primenu.

Posebnu pa`wu vojno-politi~kih posmatra~a privla~iubrzano ja~awe Kineske narodne armije. Me|utim, to verovat-no nije odgovor na ameri~ki izazov, ve} pre rezultat stawa uregionu. Kina je, naime, naglasila svoju re{enost da Tajvanvrati i prikqu~i matici zemqi pa makar to bilo i uz pomo}oruàne sile. Ta okolnost i nesre|eni odnosi sa Japanom, uti-~u na nepovoqan razvoj doga|aja u regionu i podsti~u daqe iubrzano naoruàvawe Kine.

Sem neizvesnosti u pogledu unutra{wih kretawa u pojedi-nim zemqama, u pitawu je i budu}a orijentacija Ruske Federa-cije, koja moè da bude ili samostalan razvoj i bez ulaska uvojna savezni{tva s drugim zemqama i savezima ili priblià-vawe Natou i Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, ili pribli-àvawe Kini. U svakom slu~aju, ona }e biti izuzetno vaàn ~i-nilac u ravnoteì snaga izme|u Zapada i Istoka.

Dr Todor MIRKOVI]

Letimi~an osvrt na teroristi~ke akte nasiqa u svetu u posledwihnekoliko meseci 2005. godine, ~iji su izvo|a~i islamski terori-sti, nedvosmisleno ukazuje na to da je u toku poodmakla koordini-sana transnacionalna teroristi~ka agresija, kojoj dràve `rtvejo{ uvek, prvenstveno, autonomno poku{avaju da se suprotstave. Bu-du}i da ne postoje jasna me|unarodna protivteroristi~ka doktri-

na i strategija, ~ak i veoma dobro organizovana odbrana pojedinih dr-àva od te agresije ima ograni~en domet.

Praksa to potvr|uje jer nosioci specifi~ne agresije kori{}ewemslabosti odbrambenog sistema dràva uspevaju da izbegnu uru{avaweili uni{tewe svojih resursa za tzv. nesmrtonosno delovawe, tako daobnavqaju svoju ubila~ku mo} koju u pogodnom trenutku usmeravaju ~ak iprotiv dràva koje imaju ”savr{en” protivteroristi~ki sistem.

Dakle, re~ je o specifi~nom ratu u kome nema ni fronta ni pozadi-ne uz visok stepen neizvesnosti koju }e `rtvu teroristi izabrati za me-tu slede}eg napada.

OBELE@JA ASIMETRI^NOG SUKOBAWegovi akteri su pojedinci, ”gra|ani isfrustrirani nepravdom”

iz vi{e zemaqa koji su se na osnovu zajedni~ke ideologije udruìli utransnacionalni nedràvni kolektivitet da bi ”kaznili” dràve koje su

RAT BEZ

55

Prikriveni i javni napaditerorista i odlu~ni

protivnapadi odbrambenihsnaga zemaqa koje su bilemeta teroristi~kih akata

u julu, avgustu i septembruove godine, o~igledno

ukazuju na èstinu inepredvidivost ishoda

svojevrsne teroristi~ketransnacionalne agresije.Re~ je o specifi~nom ratu

u kome nema ni fronta ni pozadine, uz visok stepen

neizvesnosti koju }e `rtvuteroristi izabrati

za slede}i napad.

I POZADINEFRONTA

O D B R A N A O D T R A N S N A C I O N A L N E A G R E S I J E

TERORIZAM

po~inile ili ~ine ”nepravdu”kolektivitetu (etni~kom, na-cionalnom, verskom ili civi-lizacijskom) ~ija prava i in-terese oni ”brane” nasiqem.

Jedan transnacionalniislamski teroristi~ki kolek-tivitet (Al kaida) ve} petna-estak godina pokazuje svojumo} tako {to zlo~ina~ke za-misli direktno, veoma bru-talno i sinhronizovano rea-lizuje nao~igled konstantnopripravnih obave{tajaca,policajaca i specijalaca ze-maqa `rtava.

Civilno stanovni{tvo inajrawiviji elementi infra-strukture u visokorazvijenimzemqama glavna su meta na-pada transnacionalnih tero-rista. Re~ je o gradskoj struk-turi – objektima i prostori-ma gde su stalno ili povreme-no prisutne velike grupe ci-vila koje je veoma te{ko za-{tititi klasi~nim policij-skim angaòvawem, a terori-sti upotrebqavaju sredstavaza primenu nasiqa posred-stvom kojih nastoje da na {tosuroviji na~in ubiju velikibroj qudi ili izazovu najve-}a mogu}a razarawa objeka-ta i pani~an strah.

Obele`je tog sukoba je i ~iwenica da su terorististalno zaokupqeni nameromda do|u u posed neke vrsteoru`ja za masovno uni{tava-we ~ijom upotrebom bi mogliznatno pove}ati svoju ubila~-ku mo}. Pored toga, treba ima-ti u vidu da akteri teroristi~-kih poduhvata nastoje da kodneposredne i posredne `rtvestvore utisak o nemogu}nostiodbrane.

PRIORITETI ODBRANE

Posle svake spektakular-ne akcije transnacionalnih te-rorista, poput Wujorka (2001),Moskve (2002), Istanbula(2003), Madrida i Beslana(2004), Londona (2005), ur-gentno su zapo~ete i jo{ trajuopse`ne operacije koje su re-zultirale otkrivawem i uni-{tewem ve}eg broja pripadni-

ka Al kaide {to je nesumwiv us-peh. Me|utim, istovremeno sezaboravqa da se uspeh u odbra-ni od terorizma ne meri brzomkampawskom reakcijom na izve-deni teroristi~ki napad, ve}sposobno{}u potencijalne `r-tve da onemogu}i wegove akte-re da izvedu takvo delo.

Uvaàvawem tog krite-rijuma, lako je identifikova-ti prioritete u odbrani odteroristi~ke pretwe, ali onise te{ko primewuju u praksi.Radi se o poznatoj ~iwenicida svakom teroristi~kom aktuprethodi niz kriminalnih iprotivzakonitih delatnosti,koje dràve nisu mogle ilinisu htele da onemogu}e. Ima-ju}i to u vidu, onemogu}avaweekstremista na konkretnomprostoru da se transformi-{u u teroriste predstavqaprioritet nad prioritetimau odbrani od transnacional-ne teroristi~ke agresije.

Uspe{nost takve akcijezagarantovana je samo u slu-~aju da svi subjekti me|una-rodne zajednice na isti na~intretiraju nosioce transnaci-onalne teroristi~ke agresije,budu}i da ih na takvu antite-roristi~ku angaòvanost oba-vezuju mnoge rezolucije Save-ta bezbednosti UN, posebno1373/01 i 1309/02. Uprkostome, evidentna su brojna ne-snalaèwa i nedopustiva od-stupawa, ukqu~uju}i i svesnopovla|ivawe nosiocima tzv.nenasilnih delatnosti, bezkojih je nezamislivo ispoqa-vawe nasilnih teroristi~kihili smrtonosnih delatnosti.

Pitawa ko, na koji na~ini u kojoj meri doprinosi mitu oneuni{tivosti nasiqa aktuel-nih transnacionalnih islam-skih terorista sama se name}u.Da li su to dràve ~ija vlastnije suverena na ~itavoj svojojteritoriji? Nesumwivo da jeuloga takvih dràva veoma zna-~ajna, jer teroristi uspevajuda uspostave svoju suverenu”vlast” na delu teritorije nakojoj nesmetano razvijaju broj-ne protivzakonite delatnosti,pored ostalog, usmerene i nazauzimawu novih teritorija.

Karakteristi~an pri-mer za to jeste ju`na srpska

15. oktobar 2005.

TERORIZAM

56

SMRTONOSNE PERJANICEUni{tavawe izvr{ilaca teroristi~kih akata,

kao smrtonosnih ekstremisti~kih perjanica, treba dapredstavqa drugi po zna~aju prioritet u odbrani od te-roristi~ke agresije. Me|utim, u praksi taj drugi prio-ritet naj~e{}e je u prvom planu. Kada `rtva primewujetakav redosled poteza u odbrani od terorizma, to je naj-pouzdaniji pokazateq da je doìvela strategijsko izne-na|ewe. Na{la se o~igledno u inferiornom poloàjujer je prinu|ena da najpre uni{tava ”vrh piramide" zlo-~ina~kog mozaika. Ukoliko pri tom, istom dosledno{}uuni{tava i ostale nenasilne elemente zlo~ina~kog mo-zaika (ideolo{ke, finansijske, obave{tajne, propa-gandne), postoje realni izgledi da trajno otkloni tero-risti~ku pretwu.

Broj izvedenih teroristi~kih napada od 1981. do 2001. godine

Teroristi~ki napadi po regionima od 1996. do 2001. godine

pokrajina Kosovo i Metohija gde je u posledwoj deceniji 20.veka teroristi~ka OVK mesecima i godinama potpuno kon-trolisala neke wene delove i sprovodila opse`ne pripre-me za masovno oruàno nasiqe, a bezbednosne slu`be Sr-bije i Jugoslavije nisu imale uvid u wihove delatnosti. Na-knadno je ustanovqeno da su albanski ekstremisti te pri-preme sprovodili uz pomo} i podr{ku novca i instruktoraAl kaide.

Treba se zapitati i koliki je u~inak pojedinih dràva unasiqu transnacionalnih islamskih terorista ~ije vlade suse svesno odrekle moralnih i zakonskih principa, budu}i dasu direktno ili indirektno, tajno ili javno, povremeno ilikontinuirano podràvale tu malignu pojavu u savremenom sve-tu. Na primer, kako shvatiti postupak ameri~kog TV kanala Ej-Bi-Si koji je 28. jula 2005. emitovao intervju sa liderom ~e-

57

BAZA ZA TERORISTEZa dràvne organe Makedonije, ve} nekoliko me-

seci, nere{iv problem je teroristi~ka banda albanskihekstremista koja je krajem pro{le godine okupirala seloKondovo nedaleko od Skopqa i koja i danas vlada wime.Wen vo|a Agim Krasni}i, za kojim policija traga naosnovu raspisane poternice, javno je zapretio vlastimaMakedonije da }e u slu~aju policijskog napada na Kondo-vo wegove snage uzvratiti granatirawem Skopqa.

U trenutku okupacije pomenutog sela muftija Islam-ske zajednice Zenun Beri{a pozivao je na xihad i dovo-di se u vezu sa Al kaidom. Imaju}i u vidu status Krasni-}ija (osoba na poternici), mogu}e je pretpostaviti da libi u Kondovu mogao da na|e sigurno skloni{te bilo kojipripadnik Al kaide za kojim se traga u svetu. Treba lise onda ~uditi za{to se ~lan madridske }elije Al kaide,Marokanac Abdelmaxid Bu{ar uputio na Balkan? Vero-vatno je imao nameru da do|e do nekog sigurnog skloni-{ta poput sela Kondovo.

~enskih terorista [amilom Basajevim, nalogodavcem zlo~inau Beslanu 1. septembra 2004, omogu}iv{i mu da izjavi da nion ni wegovi saborci nisu ubijali decu i da wegove snage de-luju metodama koje su ”razumne i prihvatqive”.

(NE)MIROTVORCIPosebno je va`no i pitawe o tome koliki je doprinos mi-

rovnih misija OUN u transnacionalnom terorizmu na pojedi-nim podru~jima u svetu gde su upu}ene da stabilizuju situacijuposle ratnih sukoba. Informacije o tome sa prostora Zapad-nog Balkana su porazne. Podsetimo da je Dejtonskim mirovnimsporazumom o BiH naloèno da do 16. januara 1996. muxahe-dini napuste taj prostor. Vlada Federacije BiH i Sfor nisuispo{tovale sporazum, jer je grupa od oko 200 muxahedina,sledbenika Al kaide sve do 2001. godine boravila u Bo~iwu,a dokazano je da su se tu odmarali mnogi teroristi sa me|u-narodnih poternica i da su odatle kretali u teroristi~ke na-pade {irom sveta.

Jo{ su poraznije informacije u vezi sa Misijom OUN naKosmetu, jer su albanski teroristi za prethodnih nekoliko go-dina vi{estruko oja~ali i u skladu sa teorijom xihada sveagresivnije prete Unmiku i Kforu.

Umesto zakqu~ka treba re}i da odbrana od transnacio-nalne teroristi~ke agresije ne}e biti uspe{na sve dok na Ze-mqi postoje mikrolokacije na kojima se teroristi ose}aju bez-bedno.

Dr Milan MIJALKOVSKI

UKRATKOSARADWA SA INSPEKTORATOM

ODBRANE RUMUNIJEDelegacija Inspektorata Ministarstva odbrane Ru-

munije, koju je predvodio na~elnik te ustanove general-pot-pukovnik dr Vasile Apostol, od 3. do 6. oktobra posetilaje Inspektorat odbrane SCG.

U skladu sa Planom bilateralne vojne saradwe, raz-mewena su saznawa iz rada dva inspektorata. Posebna pa-`wa posve}ena je iskustvima Inspektorata odbrane Rumu-nije, o wegovom mestu i ulozi u transformaciji armije usklopu tranzicije dru{tva, te u stvarawu uslova za ostva-rewe uvida najvi{ih institucija zakonodavne i izvr{nevlasti u tokove transformacije i delatnost u armiji.

REGULISANO UPU]IVAWE U MIROVNE MISIJE

U Slu`benom vojnom listu objavqen je Pravilnik okriterijumima za izbor i pripremawe profesionalnihpripadnika Vojske, osobqa civilne za{tite i zaposle-nih u organima Uprave Saveta ministara za upu}ivawe umirovne operacije i druge aktivnosti u inostranstvu.

Pripadnici Vojske koji se upu}uju u mirovne opera-cije u inostranstvo moraju biti dràvqani SCG, imatistatus profesionalnih pripadnika Vojske ili osobe izdrugih struktura i potrebnu zdravstvenu i psihofizi~kusposobnost. Tako|e, moraju ispuwavati i posebne uslo-ve, koji se odnose na propisan ~in, odre|ene godine ì-vota, stepen poznavawa stranog jezika i stepen stru~nespreme.

Kandidati moraju biti osposobqeni i za obavqaweop{tih i posebnih du`nosti u mirovnim operacijama idrugim aktivnostima u inostranstvu, a obuka pojedinacarealizuje se na osnovu planova i programa obuke kojeizra|uje Centar za mirovne operacije, dok se obuka je-dinica sprovodi na osnovu planova i programa koje odo-brava na~elnik General{taba VSCG.

Odluku o upu}ivawu kandidata na obuku u inostran-stvo donosi ministar odbrane, na predlog Centra, dokodluku o upu}ivawu kandidata na obuku u zemqi donosina~elnik General{taba VSCG.

Nakon obavqene obuke, Centar kandidatima izdajesertifikate o osposobqenosti za obavqawe du`nosti umirovnim misijama. Na osnovu baze podataka profesio-nalnih pripadnika Vojske i osobqa iz drugih struktura,koju }e formirati Centar u saradwi sa organizacionomjedinicom Ministarstva odbrane nadle`nom za qudskeresurse i nadle`nim organima dràva ~lanica i Savetaministra, bi}e sa~iwene liste kandidata.

Liste kandidata Centar }e formirati za vojne po-smatra~e, komandno-{tabne du`nosti i ostale du`nosti umirovnim misijama i drugim aktivnostima u inostranstvu.

15. oktobar 2005.

SA LICA MESTA

58

P O S M AT R A ^ I O E B S U K O N T R O L I N A O R U @ AWA

PUTOKAZZA SARADWU

Strani posmatra~i pratili su, 5. oktobra,ve`bu na poligonu Nikinci, u skladu sa"Be~kim dokumentom 99" o kontroli naoru-àwa, ~ije se odredbe sprovode pod nadzo-rom Oebsa.– Inspekcija Oebsa prvi put je kombinova-

na sa osmatrawem iz vazduha po Sporazumu"Otvorena neba", tako da je ve`bu, pored posma-tra~a na zemqi, iz aviona pratio tim oruànihsnaga Nema~ke.

Za "Be~ki dokument 99" nadleàn je Oebs a,za Sporazum "Otvorena neba" Ujediwene nacije,tako da kompletna aktivnost predstavqa dobarputokaz za implementaciju sporazuma koji u svo-joj osnovi imaju neki od oblika kontrole naoru-àwa – ocenio je pukovnik êdo Vu~i}evi}, na-~elnik Verifikacionog centra Ministarstvaodbrane SCG.

Posmatra~i su u selu Bu|anovci prisustvo-vali pripremi za ga|awe baterije topova kali-bra 130 milimetara i baterije vi{ecevnih ra-ketnih lansera "Ogaw". Potom su na poligonu uNikincima pratili rezultate ga|awa.

Na poziv Ministarstva

odbrane Srbije

i Crne Gore 15 posmatra~a

Oebsa prisustvovalo je

bojnom ga|awu diviziona

16. motorizovaneartiqerijske

brigade iz Rume

Stranim posmatra~ima omogu}eno je da na poligonu raz-gledaju stalnu izlo`bu naoruàwa i vojne opreme, koju kori-sti Vojska Srbije i Crne Gore.

Prikazana ve`ba i ga|awa predstavqaju redovne plan-ske aktivnosti jedinice, a dobar odziv stranih posmatra~apotvrda je uzajamnog poverewa i spremnosti na saradwu.

– Vlada SCG i Verifikacioni centar pozvali su nas daprisustvujemo ve`bi i svim pripremama koje su joj prethodile –izjavio je vo|a posmatra~kog tima ameri~ki major Dejvid Mi-ler. – Poziv posmatra~ima ocewujemo kao va{ znak celoj Evro-pi za otvorenost i saradwu. Ve`ba je veliki doga|aj upravo za-to {to kombinuje angaòvawe posmatra~a po dva veoma va`nadokumenta, {to je pozitivna novina, jer se na taj na~in do sada

nije radilo. U ime svih posmatra~a èlim da kaèm da smo im-presionirani onim {to smo videli – rekao je major Miler.

O ve`bi se pozitivno izrazio i kapetan Slobodan Vujo-vi} iz Sektora za me|unarodnu saradwu u Ministarstvu od-brane BiH, navode}i kako su ovako dobro organizovane ve-`be, uz prisustvo me|unarodnih posmatra~a, veoma zna~ajnei korisne za daqu saradwu zemaqa ~itavog regiona, bez kojese ne moè ni u Evropu ni u evroatlantske integracije.

Sve ono {to su, zahvaquju}i primernoj obu~enosti iosposobqenosti, posmatra~ima pokazali stare{ine i vojni-ci artiqerijske brigade , izme|u ostalog, svedo~i da SCG iVSCG u potpunosti po{tuju i sprovode prihva}ene obaveze izvojnih i politi~kih sporazuma u nadle`nosti Oebsa i UN.

Budimir M. POPADI]

59

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

Impresionirani onim {to su videli: posmatra~i Oebsa prate ve`bu

15. oktobar 2005.

u~e kako da stanu u odbranu svog naroda. Ono{to, bez obzira na motive, ̀ elimo da ih na-u~imo jeste da ~uvaju porodicu i otaxbinu,ma koje nacionalnosti bili. Svi smo mi dr-àvqani ove zemqe i ona treba da buderazlog za{to neko odlazi u vojsku – kaèMilenkovi}.

A {ta kaù glavni glumci?Kandidat Lidija Pa{}ik ima 24 godi-

ne i iz Pan~eva je. Dok nam je ve}ina mladi}agovorila da im je najnapornija bila pe{adij-ska obuka, woj je najteè pala ba{ obuka u we-nom gradu, odnosno mar{irawe kroz vodu iblato. Deset godina trenira rukomet, tako daima kondicije za napore koje prolazi i mislida moè da izdrì do kraja.

Devetnaestogodi{wa Jelena Marko-vi} iz Kragujevca verila se dan pred po~etaktakmi~ewa. Kaè da ju je verenik dovezao dokapije kasarne i rekao da se ne vra}a pre de-

setog dana. Toj krhkoj devojci odsvega pedesetak kilograma najza-nimqivije u dosada{woj obucibilo je bacawe bombi.

Kandidat Bojan Budimir izNovog Sada ima 18 godina. Qu-bav prema vojsci i samodokaziva-we bili su osnovni motiv za pri-javqivawe na kviz. Na pitawe ka-ko su wegovi uku}ani prihvatilitu ideju, kaè da se mu{ki deoodu{evio, dok je ènski sve pri-hvatio sa izvesnom dozom straha.Isti~e i ono {to, verovatno, svimisle, a to je da }e pobednik bitisvako ko stigne do kraja.

Naàlost, ali tako to biva usvim programima te vrste, moèbiti samo jedan – dobitnik auto-mobila Hjundai lantru.

Sawa SAVI]Snimio Darimir BANDA

"MO@E BITI SAMO JEDAN", DRUGA SEZONA

U saradwi saMinistarstvomodbrane iGeneral{tabom VSCG,ovih dana snimqen je drugi serijalMBS1. Najuspe{nijitakmi~ar osvoji}eautomobil vredan15.000 evra i samopouzdawe koje nema cenu.

IZM E\U DVE KLAP E

Ki{no i hladno septembarsko jutro u Pan-~evu. Dok sa drugim novinarskim ekipamalagano pristièmo na obalu Tami{a,usporeni jutarwim ~asovima i sumornimvremenom, gu`va koju tamo zati~emo delu-

je prili~no nestvarno. Uniformisana lica naobalama i u ~amcima svojim o~ima i okom ka-mere pomno prate akciju koja se odigrava na-sred reke. Oka~en o sajlu koja spaja obale, mo-mak leì napola u vodi, gde je stigao posle iz-vo|ewa “kosog skoka”...

Ne, ne opisujemo snimawe scene nekog no-vog filma, ve} kadar iz serijala "Moè bitisamo jedan". I dok se dvanaest kandidata (tridevojke i devet mladi}a), koliko ih je od dvade-set izdràlo do petog dana obuke, priprema dasavlada "kurirski most", od autora Aqo{e Mi-lenkovi}a saznajemo osnovne informacije odrugoj sezoni tog nadmetawa.

Prva tri dana takmi~ari su proveli napoligonu Peskovi, gde su nau~ili osnovne ele-mente pe{adijske obuke: da rasklapaju i skla-paju pi{toq i automatsku pu{ku, imali sudnevna i no}na ga|awa, palili eksploziv iistovremeno savla|ivali strah od eksplozije,bacali bojnu ru~nu bombu, nau~ili osnovnestrojne radwe. Pri tome treba imati u viduda je ve}ina tada prvi put dràla oru`je u ru-kama, po{to su samo trojica u~esnika sluìlavojni rok. Posle Peskova, takmi~are su preu-zeli specijalci 72. brigade, potom "Kobri" i,na kraju, 82. pomorskog centra u Kumboru.

U~esnici kviza o~ekuju da takmi~ewe tra-je dvanaest dana, kako im je najavqeno na po-~etku, a dvanaestog dana sazna}e da ono trajejo{ pet, odnosno, sedamnaest dana.

– Razli~iti motivi su ih doveli na takmi-~ewe i vode ih kroz sve napore. Nekima od kan-didata osvajawe nagrade je osnovni motiv, dru-gima samodokazivawe. Nekoliko takmi~ara jesa Kosova i do{li su sa pri~om da èle da na-

60

ULondonu je od 13. do 16. septembra odràna ~etvrta me|unarodna izlo`banaoruàwa i vojne opreme pod nazivom DSEI, koja obuhvata sva tri vidaoruànih snaga. Iako je to manifestacija novijeg datuma, za kratko vreme je pobroju izlaga~a dospela na prvo mesto me|u svetskim izlo`bama vojne tehnike.

Organizovana je na prostoru londonskog sajamskog centra – ExCeL, u dve hale,ukupnih dimenzija pribli`no 300 h 200 m. Budu}i da se sajamski prostor oslawa naobalu ure|enog kanala Temze, nije bio problem da se predstave mornari~ka sredstava– borbeni brodovi, klase patrolnih brodova, minolovci i fregate. Iako je ta sajams-ka smotra do sada najve}a po broju izlaga~a (oko 1.000) i dimenzijama hala, izlo`bazaostaje za smotrom naoruàwa i vojne opreme IDEX u Abu Dabiju (Ujediweni ArapskiEmirati), te izlo`bom SOFEX u Amanu (Jordan), jer joj nedostaju poligoni zafunkcionalnu demonstraciju pokretqivosti vozila i naoruàwa.

Najzna~ajniji proizvo|a~i NVO iz razvijenih zemaqa Zapada – ameri~ki kon-cerni NORTHOP-GRUMMAN, LOCKHED MARTIN, RAYTHEON, BOEING, evropski multi-nacionalni koncern EADS, francuski THALES, britanski BAE systems, italijanska FIN-MECHANICA, Izraelska vojna industrija i drugi – o~ekivano su zauzeli najve}upovr{inu sajamskog prostora, i imali su “pompezna” arhitektonska re{ewa {tando-va, vrhunske multimedijalne prezentacije i izlagawe eksponata visokosofisticiranihsredstava. Takvi nastupi zahtevaju veoma visoka materijalna ulagawa, ali to je u skladu

61

ULAZNICAZA NOVA TR@I[TA

Preduze}a odbrambene

industrije na{e zemqe

nastupala su na

zajedni~kom {tandu

Jugoimporta - SDPR.

U reklamnom

materijalu, SDPR je

uvr{ten me|u 200

najzna~ajnijih izlaga~a

od 1.000 prisutnih.

TE

HN

IK

A

Me|unarodna izlo`ba naoruàwa i vojne opreme u Londonu

duze}a iz zemaqa u razvoju. Proizvo|a~i i grupacije proizvo|a~aiz zemaqa Jugoisto~ne Evrope (Rumunija, Bugarska) nastupile su narelativno skromnim {tandovima, ba{ kao i hrvatska kompanijaALAN, koja je prikazala, pre svega, sredstva za li~nu balisti~kuza{titu – {lemove, automate iz familije ERO i ru~ni revolvers-ki baca~ granata 40 mm, razvijen na bazi izraelskih iju`noafri~kih re{ewa.

MULTIMEDIJALNI NASTUPU Londonu su bili i na{i proizvo|a~i. Jugoimport - SDPR

nastupio je sa klasi~nim sajamskim {tandom sredwih dimenzija,u svojstvu nosioca promotivnog nastupa odbrambene industrijeSCG, sa sloganom “integrating force of defence industry of Serbia andMontenegro”, nagla{avaju}i ulogu pokreta~ke i integri{u}esnage, posebno u oblasti kompleksnih projekata razvoja i mod-ernizacije sloènih sredstva NVO, u ~ijem razvoju u~estvuje nizpreduze}a odbrambene industrije.

Prikazan je relativno veliki broj "ìvih” eksponata – sred-stava NVO iz proizvodnih i razvojnih programa preduze}aodbrambene industrije, te razvojnih, opitnih i remontnih ka-paciteta VTI VSCG, "Zastava-oru`je" Kragujevac, "Sloboda"â~ak, "Kru{ik" Vaqevo, "Milan Blagojevi}" Lu~ani, "Prva Iskra-namenska" Bari~, "Prvi partizan" Uìce, "Prva petoletka-namen-ska" Trstenik, ”Utva” Pan~evo, ”Brodotehnika” Beograd, TRZ ̂ a~ak,VTRZ "Moma Stanojlovi}" Batajnica, MTRZ "Sava Kova~evi}" Tivat,Tehni~ki opitni centar KoV i dr., ali i novoosnovanih preduze}a,kao {to je preduze}e EdePRO, ~iji je mini turbomlazni motor TMM-25 sa 25 kg potiska bio predmet izuzetnog zanimawa partnera,posebno iz razvijenih zemaqa.

Kapitalna sredstva NVO, kao {to su tenk M-84 AB1 i NORAB-52, novi “brendovi” odbrambene industrije SCG, predstavqenasu u vidu postera, multimedijalnih prezentacija i filmova budu}ida bi wihovo “uìvo” prikazivawe bilo veoma skupo. Isto vaì iza programe modernizacije, modifikacije i konverzije borbenih ineborbenih vozila, ukqu~uju}i i inìwerijsko vozilo muwa, teprograme razvoja sredstva PVO, proizvodwu baruta, eksploziva itehnologija u proizvodwi municije, proizvodne kooperacije uoblasti vazduhoplovstva i dr.

Izuzetnu pa`wu naj{ireg kruga posetilaca privukli su "Zas-tavini" proizvodi iz oblasti streqa~kog naoruàwa – osnovna var-ijanta i varijanta sa kratkom cevi automatske pu{ke M21,dalekometna pu{ka crna strela – varijanta ura|ena u kalibru .50(12.7 h 99 mm), pi{toqi CZ-999 i TOP XX, slu`bena sa~mara mod-ernog dizajna u kalibru 12/70. Zanimawe je pobudilo i prikazi-vawe modula za lasersko vo|ewe i upravqawe laserski vo|eneavio-bombe i sistema vo|ene protivoklopne rakete “druge plus”generacije bumbar, (razvojni projekti VTI VSCG), laserski blizin-ski upaqa~ za avio-bombu, te familija minobaca~ke municije ve-likog dometa proizvedene u "Kru{iku", artiqerijski projektipove}anog dometa sa jedinicom generatora gasa, zatim familijamunicije sredweg kalibra proizvedene u "Slobodi", savremenabarutna puwewa proizvedena u "Milanu Blagojevi}u", elektro-hidrauli~ki servopokreta~ za elektri~ne komande leta vazduhoplo-va “fly-by-wire” i familija elektrohidrauli~kih servorazvodnikaproizvedenih u "Prvoj petoletki", komponente konstrukcije vazduho-plova, proizvedene u “Utvi” za potrebe partnera iz zapadnih ze-maqa – ukqu~uju}i i delove za savremene civilne vazduhoplove idelove raketa-nosa~a satelita za evropski program Arijana. Tiproizvodni visoke tehnologije za potrebe aerokosmotehnikeprivukli su pa`wu ~ak i vode}ih proizvo|a~a zapadnih zemaqa.

Posebno zna~ajan deo na{e ponude, koji je plenio pa`wuposetilaca, predstavqali su filmovi sa pokaznim ga|awem –demonstracija borbenog sistema nesmrtonosno oru`je – municija(ura|eno u [kolskom centru ABHO u Kru{evcu) i demonstracijaantiteroristi~kih akcija jedinica vojne policije i 72. specijalnebrigade, a uz upotrebu sistema oru`ja M21.

A. LIJAKOVI]

15. oktobar 2005.

SAJMOVI

62

sa uobi~ajenom poslovnom praksom saglasno kojoj velike kompani-je/grupacije po pravilu zna~ajan deo svog bruto proizvoda izdvaja-ju za promociju proizvoda.

ODSUSTVO RUSAOve godine najzna~ajnije mesto u formi tzv. ìvih eksponata

NVO zauzele su bespilotne letelice, borbena vozila, daqinskiupravqane turele sa naoruàwem i odgovaraju}im sistemima zaupravqawe vatrom, raketni sistemi vatrene podr{ke, protivok-lopne vo|ene rakete, municija visoke preciznosti sa razli~itimsistemima vo|ewa ili korekcijom putawe i dr. Ameri~ki proiz-vo|a~i prikazali su sistem protivbalisti~ke odbrane baziran nabrodovima RM, namewen protivbalisti~koj odbrani {irih rejonapriobalnih podru~ja, pa raketne sisteme vatrene podr{ke sa vi-sokopreciznim samonavo|enim/senzorski aktiviraju}im projek-tilima, protivoklopne vo|ene rakete i dr.

Odbrambene industrije Norve{ke i Finske beleè, pored[vedske, sve zna~ajnije prisustvo na samom tehnolo{kom vrhuponude u pojedinim oblastima razvoja sredstva NVO. Familijeborbenih vozila to~ka{a, ukqu~uju}i samohodni dvocevni minoba-ca~ kalibra 120 mm proizveden u finskoj kompaniji PATRIA, tako|esu zauzele zna~ajno mesto. Francuski koncern GIAT prikazao jeuìvo sistem cezar, koji predstavqa top-haubicu montiranu na{asiji terenskog kamiona 6 h 6. Koncepcija tog sredstva razlikujese od na{eg sistema NORA B-52 sa aspekta koncepta ugradwe i de-jstva oru|a, mada se oba oru|a zasnivaju na balisti~kom sistemuanalognih karakteristika, maksimalnog dometa 41 km.

Sajam izrazito karakteri{e odsustvo proizvo|a~a iz Rusijei drugih zemqa ZND, koji su ina~e zapaèni na drugim svetskim iz-lo`bama NVO. Tako|e je primetno relativno slabo prisustvo pre-

OVOGODI[WI SAJMOVI NVONastupe na me|unarodnim izlo`bama NVO u 2005.

godini Jugoimport - SDPR zapo~eo je po~etkom februarana Beogradskom sajmu, gde je odràna druga me|unarodnaizlo`ba NVO pod nazivom PARTNER. Dva dana po zat-varawu tog sajma, ekipa Jugoimport - SDPR otputovala jeu Ujediwene Arapske Emirate na, po mnogima, najzna~ajni-ju svetsku izlo`bu NVO. Potom je usledio nastup naizlo`bi LAAD 2005 odrànoj od 26. do 29. aprila u Riode @aneiru u Brazilu, pa pomenuti u Londonu, a predstojiim (od 2. do 5. novembra) odlazak u Bangkok, Tajland.

T O P - H A U B I C A 1 5 5 M M N O R A B - 5 2

63

Visoka operativna pokretqivost, velikidomet i brzina ga|awa, te maksimalnaautomatizacija svih zna~ajnih funkcija,samo su neke od odlika tog na{egartiqerijskog oru|a

LEDIVATRENA

NAORU@AWE

15. oktobar 2005.64

S

VSCG i preduze}a odbrambene industrije SCG zna~ajnu {ansuza prodor na svetsko trì{te NVO, krajem devedesetih godinaJugoimport - SDPR uloìo je napor kako bi se oru|e znatnoosavremenilo (uz zadràvawe osnovnog koncepta ugradwe oru-|a na to~ka{ku {asiju).

M INUT I PO ZA POKRETSavremena generacija razvoja oru|a, oznake NORA-

B52K1, finalizovana u preduze}u Lola-sistem, rezultat je vi-{egodi{wih maksimalnih napora projektnog tima uz angaòva-we razvojnih i opitnih kapaciteta VTI i TOC KoV i saradwuvi{e vode}ih preduze}a odbrambene industrije (MBL Lu~ani,Sloboda, Prva petoletka i dr.)

Da bi NORA zadràla visoku efikasnost u uslovima sa-vremenog ratovawa, razvijeni su pojedini podsistemi. Bali-sti~ki sistem zasniva se na cevi kalibra 155 mm, duìne 52kalibra, zapremine barutne komore 23 litra, sa dvokomornomgasnom ko~nicom visoke efikasnosti. Barutna komora razvije-na je na originalnom re{ewu samozaptivawa, sa revolverskimnosa~em kapsli. Tako|e je razvijena familija savremenih mono-

redinu osamdesetih godina pro{log veka u prethodnoj SFRJkarakteri{e, izme|u ostalog, i intenzivan razvoj ”kapital-nih” sredstava NVO. U oblasti artiqerijskih oru|a, posleuvo|ewa vu~ne top-haubice 152 mm M-84 (kodni naziv NO-RA-A) u naoruàwe oruànih snaga, u skladu sa takti~ko-tehni~kim zahtevima toga doba, nastavqen je razvoj fami-

lije artiqerijskih oru|a NORA (Novo ORu|e Artiqerije) kojusu sa~iwavale tri varijante – vu~na (NORA-A) sa duìnom ce-vi 39 kalibara, samopokretna (NORA-C) i samohodna (NORA-B) sa duìnom cevi 45 kalibara. U isto vreme realizovan jeprogram konverzije vu~nog topa sovjetske proizvodwe 130 mmM-46 u savremeni artiqerijski sistem 155 mm sa duìnom ce-vi od 45 kalibara.

Upravo je samohodna varijanta top-haubice (NORA-B) do-nela priznawe i potvrdila status avangarde na{im artiqerij-skim stru~wacima jer se i danas, dvadeset godina nakon po~etkarazvoja tog oru|a, potvr|uje ispravnost wihovog razmi{qawa iusvojenog koncepta re{ewa. Naime, prema raspoloìvim izvo-rima, NORA-B predstavqa prvo re{ewe u svetskim razmeramatzv. otvorene ugradwe osnovnog naoruàwa na to~ka{ku plat-formu, ~ime je na~iwen zna~ajan zaokret u odnosu na do tadausvojen koncept samohodnih oru|a kupolne ugradwe.

Originalni koncept razvoja samohodnog oru|a NORA-Boslawao se na program konverzije ruskog topa 130 mm M-46 ipodrazumevao je ugradwu konvertovanog topa kalibra 155 ili152 mm, duìne cevi 45 kalibara na {asiju kamiona velikeprohodnosti – FAP 2832. Kori{}ewem aerodinami~ki optimi-zovane municije sa generatorom gasa (jednim od uspelijih razvoj-nih projekata jugoslovenske vojne industrije osamdesetih), obez-be|eno je postizawe maksimalnih dometa do 39 km. Tokom deve-desetih godina, stru~waci Vojnotehni~kog instituta tada{we Voj-ske, analiziraju}i savremene trendove u razvoju artiqerijskihoru|a i potrebe na{ih oruànih snaga, nastavili su razvoj NO-RE u delu podsistema metka sa sagorivim monoblok barutnim pu-wewem, novim re{ewem zatvara~a sa sistemom samozaptivawabarutnih gasova i rotacionim nosa~em kapsli.

Prepoznav{i u prethodno ura|enom konceptualnom re{e-wu oru|a NORA-B i u razvojnom i proizvodnom potencijalu VTI

Automatski puwa~ sadrì dva magacina sa nosa~ima municije sme{tenim sa obe strane oru|a

Foto-dokumentacija TOC KoV

T O P - H A U B I C A 1 5

5 M M N O R A B - 5 2 V A T R E N A L E D I

blok barutnih puwewa sa sagorqivim ~aurama, a u razvoju jefamilija modularnih barutnih puwewa (u skladu sa najnovijimtendencijama razvoja barutnih puwewa na Zapadu). Balisti~kisistem omogu}ava ostvarivawe maksimalnog dometa od 41 kmkori{}ewem municije tipa ERFB-BB i maksimalnim puwewem,te do 20 km kori{}ewem standardnih projektila 155 mm M107.

Dostignut je i visok nivo operativne pokretqivosti. NORAB-52 kre}e se maksimalnom brzinom od 80 do 100 km/h na kva-litetnijim putevima, a do 25 km/h na putu makadamskog tipa. Za-vidni su i nivo wene takti~ke pokretqivosti van puteva, te spo-sobnost savla|ivawa vodenih prepreka, mekog i ili raskva{e-nog zemqi{ta. To omogu}ava sistem za automatsku regulaciju pri-tiska u pneumaticima (u funkciji tvrdo}e terena). Visoka takti~-ka pokretqivost omogu}ava brzo zauzimawe vatrenog poloàjana razli~itim tipovima terena.

Bitno je ista}i i to da oru|e zadovoqava i zahtev strate-gijske pokretqivosti. Sa ukupnom masom od oko 28 tona, moèda se transportuje avionima Il-76 i drugim te klase, èlezni-com i sredstvima pomorskog transporta.

Uveden je i hidrauli~ki sistem za u~vr{}ewe platformeoru|a pri dejstvu, koji se sastoji od ~etvorokrakog hidrauli~no-preklapaju}eg lafeta sa ugra|enim amortizerima. Tim siste-mom se upravqa iz kontrolne stanice sme{tene na boku vozila.Zahvaquju}i tome, ali i mogu}no{}u hidrauli~nog pokretawacevi po azimutu i elevaciji, smaweno je vreme potrebno za pre-lazak iz mar{evskog poloàja u borbeni (i obrnuto) na svega90 sekundi. Sve to znatno uti~e na ukupnu efikasnost oru|a isposobnost preìvqavawa na boji{tu u uslovima brzog protiv-nikovog kontrabatirawa.

AUTOMATIZACIJA

Uvo|ewem automatskog puwa~a, koji omogu}uje robotizo-vano dovo|ewe projektila i barutnog puwewa na liniju puwe-wa i wihovo potiskivawe u leì{te metka, smawuje se nivofizi~kog optere}ewa posade i postiè maksimalna brzinaga|awa od {est metaka u minuti, odnosno mogu}nost opaqewatri metka za 20 sekundi. Automatski puwa~ sadrì dva maga-cina sa automatskim obrtnim – karuselskim nosa~ima muni-cije (sme{tenim sa obe strane oru|a), koji sadrè 12 projek-tila (desni) i 12 puwewa (levi magacin) spremnih za dejstvo,i 24 projektila i puwewa sme{tenih u modularnom magacinu

(iza kabine oru|a). Na taj na~in, uz minimalno naprezaweposade, omogu}eno je brzo dopuwavawe magacina puwa~a.

Automatizacijom svih funkcija pokretawa oru|a popravcu i elevaciji, odnosno automatskim dovo|ewem oru|a uni{ansku liniju (na osnovu podataka dobijenih od SUV-a), iz-uzetno se skra}uje vreme od prelaska iz mar{evskog poloà-ja u borbeni do opaqewa prvog projektila i pove}ava brzinaga|awa. Primewena re{ewa omogu}avaju dejstvo u zadwoj po-lusferi od -3 stepena do +65 stepeni elevacije i u predwojpolusferi od +20 do +65 stepeni, preko kabine.

Napomenimo i to da savremena NORA-B52 moè da dej-stvuje dvojako: u osnovnom sektoru dejstva, suprotno smeru vo-`we, i u pomo}nom, preko kabine voza~a.

SISTEM UPRAVQAWA VATROMUgradwom savremenog sistema za upravqawe vatrom (SUV) sa

komandno-informacionim sistemom ostvareno je integrisawe ar-tiqerijskog oru|a NORA-B 52K1 u savremene zdruène jediniceKOV-a, a uz mogu}nost maksimalnog stepena iskori{}ewa ranijenavedenih visokih odlika borbene vrednosti oru|a. PrimeweniSUV ubrzava kompletnu proceduru ga|awa – osmatrawe boji{ta(uz mogu}nost brzog prenosa svih zna~ajnih podataka o ciqevimado komandog mesta), izbor ciqeva, prora~un elementa ga|awa iprenos elemenata ga|awa do oru|a.

Savremeni komandno-informacioni sistem, zasnovan na mo-dernoj informacionoj tehnologiji i doma}im softverima, omogu-}ava neprekidnu komunikaciju sa svim elementima borbenog po-retka KOV-a i razmenu zna~ajnih informacija potrebnih za izvo-|ewe borbenog dejstva, u {to kra}em vremenu. Sem toga, sistemobezbe|uje i integraciju oru|a u perspektivne zdruène formaci-je partnerskih zemaqa, a saglasno transatlantskim tendencijama.

Tim konceptom postignute su maksimalne karakteristikeoru|a, uz srazmerno nizak nivo ukupnih ulagawa. Tako|e je omo-gu}eno da se sa relativno malim brojem NORA B-52 zna~ajnopodigne ukupna vatrena mo} na{e artiqerije. Naime, najve}idomet koji postiù artiqerijska oru|a koja se trenutno nalazeu upotrebi u VSCG iznosi 31 km (municija sa generatoromgasa). Taj domet postiù ruski vu~ni topovi M-46 kalibra 130mm, a oni zbog znatno maweg kalibra, imaju srazmerno i mawuefikasnost na ciqu.

Aleksandar LIJAKOVI]

65

Prvi pisani dokazi o upotrebi ratnih igara za obuku oso-ba koje komanduju jedinicama prona|eni su prilikom ar-heolo{kih iskopavawa u Egiptu. Figure vojnika, ko~ija izapisi sa wihovim karakteristikama, bili su deo ratneigre, ali nisu prona|ena i pravila za tu igru. Kinezi suimali Wei-Hai igru koja je danas poznata pod imenom

Go. Igra nije pruàla mogu}nost da se nau~i ili uve`ba koman-dovawe vojnim jedinicama, ali je od igra~a zahtevala visokuinteligenciju i sposobnost za strategijsko razmi{qawe. Ne-{to kasnije u Indiji se pojavquje Chaturanga, prete~a dana-{weg {aha. [ah je prikazivao borbu izme|u dve vojske ali,kao {to znamo, nije uzimao u obzir teren. Godine 1644. poja-vquje se The King’s Game u kojoj se koristilo oko 60 figura po-deqenih u 14 grupa. Igra je u osnovi bila veoma sli~na {ahu istoga ne preterano upotrebqiva u vojne svrhe.

Izvesni Helvig je 1780. godine izmislio igru u kojoj su pr-vi put poqa za igru uticala na kretawe figura. Igrala se natabli sa 1.666 poqa, a figure su predstavqale razli~ite jedi-nice koje su se kretale razli~itim brzinama (pe{adija osampoqa, te{ka kowica 12...).

\or| Vinturinus 1798. prepravqa Helvingovu igru i za ta-blu koristi mapu grani~ne linije izme|u Francuske i Belgije.

Baron fon Raisvic 1811. godine pravi igru koja je umestomape koristila veliki sanduk sa peskom. Igra je koristila raz-meru 1:2.373. Iako je bila zami{qena da se koristi u vojne svr-he, brzo je postala popularna zabava na pruskom i ruskom dvoru.

KORISNO UVE@BAVAWEArtiqerijski poru~nik Johan (sin Barona fon Raisvica)

1824. godine unosi novine u o~evu igru. Ovaj put pruski princje ozbiqno shvata, i svom general{tabu predstavqa i igru iporu~nika. Neverovatna popularnost igre koja se zvala Anlei-tung zur Darstelling militarische manuver mit dem apparat des Kri-

egsspiels dovela je 1828. godine do formirawa prvog kluba zaratne igre. Deset godina kasnije svaka regimenta u pruskoj ar-miji imala je po jedan komplet igre.

Ogromnoj popularnosti igre doprinosi francusko-pruskirat (1770–1771) u kome je Pruska pobedila Francusku, {to jebilo skoro neverovatno. Naime, Francuska je imala profesi-onalnu vojsku koja je vaìla za verovatno najboqu u Evropi,dok je pruska vojska uglavnom imala miliciju i rezerviste (Re-serven und Landwehren). Mnogi vojni stru~waci {irom Evrope iAmerike procenili su da je pruskoj pobedi doprinelo takti~kove`bawe upotrebom ratne igre.

U Nema~koj 1786. godine pojavquje se nova verzija u kojojje izba~ena upotreba kocke i umesto we uvedena je uloga sudi-je. Izmene su bile zasnovane i na vojnim iskustvima iz rata.Do kraja Prvog svetskog rata skoro sve armije koristile suratne igre za proveru vojnih operacija. êsti su bili i slu~a-jevi da se u stvarnosti potvrdi rezultat neke od ratnih igara.

Izme|u dva rata igre su usavr{avane. Koriste}i sloènijematemati~ke formule one su preciznije davale rezultate suko-ba. Uspe{nost upotrebe ratnih igara u vojne svrhe pokazao jerat na Pacifiku izme|u SAD i Japana. Za vreme rata ameri~kistratezi odigrali su toliko ratnih igara da ih ni{ta nije izne-nadilo (osim pojave kamikaza). Zapovednik SAD na Pacifiku,admiral êster V. Nimic, 1960. godine u Mornari~kom ratnomKolexu, izjavio je: ”Rat sa Japanom bio je bez iznena|ewa jer suovde mnogi qudi u sobama za igre, igrali toliko mnogo razli~i-tih kombinacija”. Do rata u Vijetnamu verovalo se da ratne igremogu da predvide ve}inu de{avawa, ali su iskustva iz Vijetnamai upotreba kompjuterskih simulacija doveli do kraja wihove zna-~ajnije upotrebe, bar kada je re~ o vojnim potrebama.

Ratne igre koje nisu bile za potrebe obuke stare{ina ve}iskqu~ivo za zabavu pojavquju se 1913. godine. ûveni pisac H.X. Vels (autor “Rata svetova”) izdaje kwigu pravila pod neo-

15. oktobar 2005.66

Da bi se dobiorat osobe koje

komandujujedinicama

moraju da budu{to sposobnije

za obavqawesvojih du`nosti.

Najlak{itrening je u~ewe

uz igru. Tako jebilo nekad,

a tako je i sada.

NA[ IH DANAOLOVNI VOJNICI

RATNE IGRE U ISTORIJIVE[TINA

bi~nim naslovom: ”Mali ratovi, igra za de~ake od dvanaest dosto pedeset godina i za inteligentnije devoj~ice koje vole igrei kwige”. Igru su pratile olovne figure vojnika i topovi saoprugom koji su izbacivali minijaturnu kuglu. Niska cena i jed-nostavna pravila u~inili su je pristupa~nom svakome. Do1953. godine ve}ina igara bila je iskqu~ivo sa upotrebom fi-gura, a 1953. godine firma Avalon Hill uvodi novi i jo{ jefti-niji na~in prikazivawa jedinica – na ~etvrtastim kartonimaod{tampani su simboli jedinica. Avalon Hill je narednih godinapostala vode}i proizvo|a~ raznih ratnih igara (samo 1962.godine prodali su vi{e od 20.000 primeraka). Uveli su, kaonovinu, i upotrebu {estougaonika na mapi.

Godine 1969. pojavquje se i ~asopis Strategy & Tactics Ma-gazine, koji je skoro u svakom broju donosio po jednu igru veza-nu za glavnu temu broja. Iako je ~asopis vi{e puta mewao vla-snika, izlazi i danas. Vrhunac prodaje ratnih igara bio jeosamdesetih godina kada se prodavalo oko dva miliona prime-raka godi{we. Od devedesetih godina na ovamo primetan jezna~ajan pad prodaje. Na to je uticala pojava kompjuterskih iga-ra. Prema nekim procenama trenutno u SAD i Velikoj Britani-ji imamo vi{e od 100.000 aktivnih igra~a.

PREVLAST KOMPJUTERSKE STRATEGIJERatne igre su se s vremenom podelile na vi{e vrsta. Prva

podela je prema vremenu u kome se odvija radwa u wima – ima-mo istorijske (gde je tema igre zasnovana na stvarnim de{ava-wima iz pro{losti), moderne (tema je pretpostavqena situaci-ja u sada{wem vremenu), fantazijske i nu~nofantasti~ne. Pre-ma na~inu igrawa dele se na kompjuterske, igre na tabli (naj~e-{}e sa kartonskim jedinicama) i tzv. ratne igre sa figurama(koriste se samo figure i zahtevaju ve}u povr{inu za igru). Tre-nutno se najvi{e u svetu igraju kompjuterske strategije, jer igra-~ima osim kompjutera i igre nije potrebno ni{ta vi{e.

Kompjuterske igre osim prema vremenu de{avawa, delimou dve grupe. U prvoj grupi su strategije na poteze u kojima igra~~esto imao neograni~eno vreme da razmi{qa. Grafi~ki prikazje u po~etku bio kopija igara na tabli. Kompjuter bi uglavnombio dobar protivnik za takve igre jer procesor nije bio opte-re}en grafikom. Veliki deo procesorskog vremena odlazio jena prora~unavawe poteza i igra~i su morali dobro da se po-trude da nadma{e kompjuterskog protivnika. Pojavom ja~ih ku}-nih ra~unara, na trì{te izlaze i strategije u realnom vreme-nu. Kod tih igara, ra~unar igra~a ne ~eka na potez. Igra~ vi{enema protivnika koji je mudriji ve} spretniji.

Iako strategije u realnom vremenu ~ine oko 99 odsto svihmodernih kompjuterskih strategija, takva vrsta igre zapravovrlo malo ima strategijskih elemenata. Popularnost im je ve-

lika jer imaju dobru grafiku i animaciju i ne zahtevaju prete-ranu inteligenciju. Za razliku od strategija na poteze gde seretko de{ava da komandujete jedinicama mawim od ~ete, a ~e-sto komandujete i ~itavim grupama armija, strategije u realnomvremenu „pokrivaju” komandovawe na „niìm” nivoima.

POVRATAK FIGURAO~igledno je vreme igara sa papirnim jedinicama pro-

{lo, jer su kompjuteri svuda, ali se vreme ratnih igara sa fi-gurama vratilo. Igrawe sa figurama objediwuje mnogo razno-vrsnih hobija. Potrebno je sastaviti i ofarbati figure, {toiziskuje dosta truda, preciznosti, i slikarskog i vajarskog zna-wa. A kako su takve igre ~esto istorijske tematike, ozbiqniigra~i dosta vremena provedu u potrazi za istorijskim ~iwe-nicama i podacima koji bi doprineli ve}oj autenti~nosti wi-hovih figura. U zavisnosti od perioda, veli~ine armija i tere-

67

TRAG NA INTERNETUKlubovi u kojima se mogu igrati ratne igre na tabli

ili ~e{}e sa figurama postoje i u na{oj zemqi. U Beo-gradu ih ima nekoliko, u Novom Sadu dva i u Zrewaninujedan. Skoro svi doma}i klubovi registrovani su kaoudruèwa qubiteqa dru{tvenih igara, ukoliko nisu prinekoj specijalizovanoj prodavnici, pa ih moète potra-ìti na “ùtim stranama”.

Postoje i specijalizovane prodavnice za prodaju fi-gura, ali je tu daleko mawa ponuda nego na Zapadu. Vode}azemqa po broju proizvo|a~a figura i pravila za igre jeVelika Britanija, stoga je engleski jezik potreban za razu-mevawe pravila. Ukoliko ̀ elite da se bavite ovim hobijemverovatno }e vam trebati jo{ informacija, koje moète dapotraìte i preko nekog pretraìva~a na Internetu podnaslovima Wargames, Wargaming, Strategy Games i MiniatureGames.

na na kome se igra, koriste se figure u razli~itim razmeramai veli~inama. Pravilo je da se koriste figure visine 28 mm,ali su ~este i mawe figure (20 ili 15 mm).

Povr{ina za igrawe je obi~no oko jedan metar {irine idva metra duìne. Po potrebi se takvi tereni mogu i spajati dabi se dobilo ve}e bojno poqe. Tereni za igru nisu prazne plo~e,ve} se na wih postavqaju razni objekti i prepreke koje igrawudaju i atraktivnost.

Upotreba plasti~nih masa dovela je do smawewa cena fi-gura koje se koriste za igru, ali zbog potrebe za mawim seri-jama, one su ve}inom metalne. Olovo je izba~eno kao legura zaizradu figura, pa se sada koriste legure kalaja. Zbog toga jecena jedne figure (28 mm) od dva do deset evra, a ako ne èli-te da ih li~no farbate, ra~unajte da se farbawe napla}ujeminimum dva evra.

Pravila koja se primewuju u igri su brojna ali se podra-zumeva da igra~i dobro poznaju strane jezike (engleski obave-zno). Verovatno}a se u igri re{ava upotrebom obi~ne kocke,ali je sve ~e{}i slu~aj da se koriste ”kocke” (poliedri) sa 10ili 20 strana. Udaqenosti na tabli se po pravilu mere u in-~ima (oko 2.5 centimetara), jer su pravila prete`no ”uvezena”iz Velike Britanije. Igre sa figurama uglavnom se igraju napoteze gde igra~i naizmeni~no povla~e odre|eni broj poteza,a postoje i dinami~ne verzije u kojima gotovo da nema jasnoodvojenih poteza. Trajawe ”bitke” je oko jedan sat, a moè dapotraje i tri pa i ~etiri sata.

Igor VASIQEVI]

Napoleon i wegov {tab

15. oktobar 2005.

SAÛVANOVREME

U

KU

LT

UR

AI Z L O @ B A S A T O V A U M U Z E J U

P R I M E W E N E UU M E T N O S T I

Da li je mogu}e

sa~uvati vreme?

Nema ~oveka koji

sebi nije postavio

to pitawe sa èqom

da sa~uva odre|ene

trenutke iz

svog ìvota.

Isto tako, verujemo

da nema ~oveka koji

u svom domu, na

nekom u{u{kanom

mestu, ne ~uva

sitnicu koja za

wega predstavqa

neprocewivo blago

i to ba{ zbog toga

{to ~uva vreme.

68

Muzeju primewene umetnosti polovinom septembra otvorena je izlo`ba“Sa~uvano vreme” za koju se predvi|a da }e se pamtiti kao jedna od kulturnihmanifestacija koje }e obeleìti 2005. godinu u Beogradu. I to s razlogom. Nawoj je predstavqeno oko 180 primeraka sun~anih, xepnih, stonih, zidnih, kamin-

skih, ru~nih i drugih satova iz muzejskih i privatnih kolekcija koji ve} vekovima ~uvajuvreme – zapis iz koga ~itamo o pro{lim danima.

Izlo`bom je obuhva}en period od kraja 16. veka pa sve do danas – najmla|i satovisu iz Svo~ove kolekcije, pri ~emu su neki od wih nastali pre svega nekoliko nedeqa.Tako|e, na eksponatima su zastupqeni svi stilovi koji su u Evropi i delom u Americi iKini bili aktuelni u periodu pomenuta ~etiri veka, iz kojih stiù. Dakle, od kasne re-nesanse do dana{wih dana, kada gotovo da ne moèmo usko govoriti o stilovima.

STATUSNI SSIMBOLIOsnovna ideja koju je Du{an Milovanovi} imao prave}i izlo`bu “Sa~uvano vreme”

jeste da publikuje ~etiri muzejske kolekcije koje su bile samo delimi~no poznate stru~nojjavnosti i publici. To su kolekcije ku}nih, xepnih i sun~anih satova i mala kolekcijalanaca za satove. Tako|e, namera mu je bila i da poku{a da saznawa o doprinosu Srbarazvoju ~asovni~arstva sakupi na jednom mestu, po{tuju}i hronologiju, hronometriju i is-toriju ~asovni~arstva. Prvi put ti podaci su sabrani u katalog koji prati izlo`bu i oni,izme|u ostalog, govore o tome da je 1186. godine na Studenici postojao sun~ani ~asovnik,da je u Hilandaru 1198. godine otkucavao sat koji je merio vreme i raspored slu`bi i daje 1404. godine Lazar Srbin Hilandarac gradio torawski sat na Kremqu u trenutku kadaMoskva postaje prestonica Rusije. Tim tempom nastavqeno je sve do 1923. godine kada jeMilutin Milankovi} projektovao najsavr{eniji kalendar na svetu. To je kalendar koji jepotrebno {timovati na svakih tri hiqade godina za jedan dan. Izlo`bom se istovremenorazmatra fenomen vremena kome se ove godine, povodom stogodi{wice publikovawaAjn{tajnove teorije relativiteta, u celom svetu posve}uje posebna pa`wa, a, ne slu~ajno,weno otvarawe poklopilo se i sa po~etkom Evropskog prvenstva u ko{arci.

“Svaki primerak sata koji dolazi iz nekog vremena nosi veliku koli~inu informaci-ja. Na osnovu tih podataka, donekle smo u mogu}nosti da rekonstrui{emo i vreme iz kogaon dolazi jer su satovi apsolutni reprezenti okolnosti, ekonomije i uop{te stawa u jed-noj zemqi. Za potrebe izlo`be, pored muzejske kolekcije posegao sam i za satovima iz

Sni

mio

Dari

mir

BAN

DA

6969

K U L T U R O S K O Pprivatnih kolekcija i oni celoj ovoj manifestaciji podiù rejt-ing po{to je re~ o izuzetno vrednim primercima”, isti~e autor.

Hri{}anstvo je u velikoj meri pokrenulo pomamu zaracionalnim kori{}ewem vremena po{to je, prema wegovomu~ewu, veliki greh biti besposlen jer se tako te{ko stiè docarstva nebeskog. Zbog toga je sat postao neophodan ~ovekovinstrument. I to ne bilo kakav sat. Svi koji su dràli do sebe,gledali su da to budu satovi najboqe izrade, materijala, sapotpisom najzna~ajnijih umetnika. Dakle, ba{ kao i danas, itada je sat predstavqao statusni simbol vlasnika.

Prvi satovi za koje se zna su gnomoni, sun~ani satovi koji subili statusni simboli gradova faraona. Onda su se pojavileklepsidre, vodeni ~asovnici koji su imali i po nekoliko stotinafunkcija: da mere vreme, pokazuju zodijak, kretawe planeta, ~ak ida pevaju, sviraju… Oni su bili statusni simboli svoga gospo-dara – cara, plemi}a, vlastelina. Mehani~ki sat je postao sim-bol doma. Odmah posle wega, u 16. veku pojavio se i xepni sat. Tuje mehanizam doveden do relativnog savr{enstva, bitno je smaweni mogao je da stane u xep, te je, sam po sebi, bio statusni simbolvlasnika. [tavi{e, uop{te nije bilo va`no da pokazuje ta~novreme. Uz wega je i{ao mali sun~anik koji je pokazivao pravovreme i prema kome se regulisao i doterivao xepni sat.

U PPUKOTINAMA VVREMENANajstariji primerci na izlo`bi “Sa~uvano vreme” su sa

prelaza iz 16. u 17. vek kada je kasna renesansa bila u punomsjaju. Me|u eksponatima se nalaze i retki muzejski primerciizra|eni u starim evropskim radionicama u Parizu, Londonu,@enevi, a pravqeni su od ~elika, korwa~evine, slonova~e,zlata, emajla, dragog kamewa.

Astronomski satovi imaju mnogo funkcija, a wihovi komp-likovani mehanizmi pravqeni su od abonosa, ve~itog drvetakome ne moè ni{ta da na{kodi, ~ak ni vatra.

Na izlo`bi je predstavqena i kolekcija ènskih meda-qona, miwona, satova koji se svrstavaju u kategoriju nakita, aizra|ivale su ih najboqe {vajcarske firme. Kada su satni meh-anizmi postali minijaturni, pojavquju se i plemeniti materi-jali od kojih po~iwu da se prave satovi i oni tada prelaze ukategoriju nakita.

Me|u izloènim modernim instrumentima za ogla{avawevremena svoje mesto na{lo je i jedno staro zvono. Do dana{wihdana zvona ogla{avaju vreme na torawskim satovima, a na iz-lo`bi je prikazano jedno od na{ih, retko sa~uvanih zvona izsredweg veka.

Autor izlo`be satova ispratio nas je sa va`nom porukom– da vodimo ra~una o tome da nam kroz pukotine vremena ne is-curi ìvot, u kome su trenuci sre}e ili tuge – neizmerivi.

Izlo`ba traje do kraja decembra. Sawa SAVI]

Bijenale antiratne karikature u Kragujevcu

NAJVE]E PRIZNAWE BRAZILSKOM KARIKATURISTI

Me|unarodni salon antiratne karikature "Kragujevac2005" bi}e i ove godine tradicionalno – 20. oktobra – otvo-ren po 13 put. U Galeriji Narodnog muzeja posetioci }e mo}ida vide stotinak izabranih radova, ina~e ih je pred ìrijemza uì izbor bilo oko {eststo, a potpisalo ih je 256 autoraiz 40 zemaqa. Pregledaju}i prispele radove ìri je oda-brao karikature za izlagawe i objavqivawe u katalogu Sa-lona i odlu~io:

Zlatna plaketa i nagrada u iznosu od 1.000 ameri~kihdolara dodequje se Jesse RIBEIRU, Brazil; Srebrna plaketa inagrada u iznosu od 800 ameri~kih dolara dodequje se Ru-menu DRAGOSTINOVU, Bugarska; Bronzana plaketa i nagra-da u iznosu od 500 ameri~kih dolara dodequje se VladimiruSEMERENKU, Rusija.

18. oktobra – Promocija kwige "Visoravan za pesmu" Momi-ra ]etkovi}a bi}e odràna u Univerzalnoj sali sa po~etkom u13 sati, dok je za 18 sati predvi|ena promocija kwiga: "[a-pat du{e" Du{ana D. @ivan~evi}a, "Miris ìvota" Cvijete Ju-ri{i} i "S verom na usnama" i "Vreme bezumqa" Lazara ]uli-brka20. oktobra – U Velikoj Sali sa po~etkom u 20 sati bi}eodràn koncert Umetni~kog ansambla VSCG "Stanislav Bi-ni~ki"27. oktobar – Otvarawe grupne izlo`be slika Likovne ko-lonije "Rajac – leto 2005" sa nazivom "Oda prirodi" pred-vi|eno je za 19 sati u Velikoj galeriji, dok }e se u Velikojsali sa po~etkom u 20 sati odràti koncert Umetni~kog an-sambla VSCG "Stanislav Bini~ki"

SAJAM KWIGA }e ove godine biti otvoren 25. oktobra

Sni

mio

Hran

isla

v M

IRK

OVI

]

70

V

15. oktobar 2005.

Pi{e dr Todor PETKOVI]

E K O N O M S K O RR A T O V A W E II PP O S L O

GLOBALNAIMPERIJA

Uspon transnacionalnih

kompanija (TNK), kao sve zna~ajnijih subjekata

me|unarodnih ekonomskih odnosa, neretko va`nijih

i od samih dràva, jeste jedno od najbitnijih obele`ja ekonomske

globalizacije. U procesima ekonomske i

finansijske globalizacije, pored TNK, u~estvuju

i vode}e me|unarodne finansijske institucije: MMF, Svetska banka (SB)

i Svetska trgovinska organizacija (STO), te nekoliko drugih

organizacija (UNKTAD, Banka za me|unarodna

poravnawa i ...). Time se fokus ekonomske

teorije i politike u me|unarodnim ekonomskim

odnosima preme{ta sa nacionalnog

na funkcionalno.

elike svetske sile, radi ostvarivawa svojih interesa ~esto koristesredstva ekonomskog pritiska i ucene. Po svom ciqu, obliku ispoqava-wa, snagama koje ih sprovode i posledicama koje iz wih proizilazeona su dobila takva obele`ja da se danas ~esto govori o ekonomskomratovawu. Kori{}ewe ekonomskih sredstava u politi~ke i vojne svrheima za ciq da ekonomski i tehnolo{ki pot~ine nedovoqno razvijene islabije zemqe.Posebno mesto i ulogu u tome imaju transnacionalne kompanije na ~ijoj

logici dominacije i kontrole trì{ta i izvoza kapitala, odnosno globali-zma, nastaje izuzetna potreba ovladavawa znawem u svim wegovim vidovi-ma, jer je ekonomsko ratovawe neprekidno. Zato je informacija danas, po-sebno prava, proverena i pravovremena, kqu~ni elemenat ravan kapitaluuloènom u neku ekonomsku operaciju. Da bi se postigli definisani ciqevitransnacionalnih kompanija, ~itavi timovi stru~waka rade na poslovimapra}ewa, otkrivawa, prikupqawa i analize informacija, koje dostavqajuposlovodnim rukovodstvima svoje kompanije ili dràvnim organima.

FE

QT

ON

71

Kao pozitivni efekti prisustva transnacionanih kompa-nija, kao “motora” privrednog rasta u zemqama tzv. tre}egsveta, naj~e{}e se navode novi “sveì” kapital u vidu direkt-nih investicija, bez ~ega ne moè biti nikakvog privrednograsta; nova tehnologija, bez koje nije mogu} nikakav napredaku podizawu kvaliteta proizvoda, konkurentnosti, strukturnihpromena itd; pove}awe zaposlenosti, ali i nezaposlenost,kada se izvodi tehnolo{ka modernizacija, ili prilikom tzv.preuzimawa, kada se zatvaraju preuzeta doma}a preduze}a;porast izvoza i deviznih prihoda neophodnih za servisirawespoqnih dugova i za novi uvoz.

Po~etkom 21. veka, transnacionalne kompanije kontro-li{u direktno ili indirektno, dve tre}ine svetske proizvod-we i trgovine, i tri ~etvrtine me|unarodnog transfera teh-nologije. Velika koncentracija industrijskog i finansijskogkapitala preti da narednih godina dostigne takav stepen eko-nomske i finansijske mo}i da }e biti u stawu da prakti~nokontroli{e dràvne institucije, pa ~ak i ustanove me|una-rodne zajednice.

Na taj na~in nastaje jedan novi kvalitet kapitala ~ija lo-gika nije vi{e vezana za mati~nu zemqu nego za sistem kao ce-linu. Korporacijski kapital ra|a novi socioekonomski si-stem: korporacijski, odnosno predatorski kapitalizam. Ova-kva transformacija vlasni~kih odnosa predstavqa pretvara-we individualnog vlasni{tva u grupno, odnosno u vlasni{tvoproizvodnih grupa i grupacija, ~ime su opet nacionalne grani-ce postale preuske za daqi razvoj proizvodnih snaga. Mondi-jalizacijom se uru{avaju klasi~ne dràve – nacije i javqa senovi tip kapitalizma kojeg “krasi” neograni~ena ekspanzija.

Ovaj agresivni tip kapitalizma neki teoreti~ari nazi-vaju i turbokapitalizmom, jer ima logiku sveop{te privatiza-cije uz pomo} savremenih tehnologija, posebno kompjuterske.Zato se mnoge zemqe suo~avaju s neizbe`nim pitawem ekonom-ske odbrane od turbokapitalizma. Jedna od zna~ajnih mera je-ste primena novog koncepta poslovne {pijunaè, jer je nedo-statak informacija, odnosno informacijski jaz u modernomdru{tvu, krivac broj jedan za sve wegove probleme.

POVE]AWE MMO]IUsled svetskih procesa globalizacije, transnacionalne

kompanije svetsko trì{te posmatraju kao jedinstvenu celinui na wemu nastupaju s jedinstvenom poslovnom politikom pro-daje, marketinga i investicija. Proizvodi se vi{e ne prila-go|avaju ukusima potro{a~a u regionu, ve} se kreiraju wihoviukusi i tako nastaje jedinstvena, globalna kultura. Sve vrsteulagawa postaju motivisane ostvarivawem strate{kih konku-rentskih prednosti za kompaniju na, sve vi{e jedinstvenom,svetskom trì{tu. U oblasti svetske proizvodwe 1999. godi-ne postojalo je oko 60.000 transnacionalnih kompanija savi{e od 500.000 stranih filijala, koje su kontrolisale oko25 odsto ukupne svetske proizvodwe.

Ako se uporedi ekonomski zna~aj transnacionalnih kom-panija i dràva u svetskoj privredi o~igledno je da su dràvepostale drugorazredni privredni subjekti. Od 100 najve}ihprivrednih subjekata 51 ~ine kompanije, a 49 dràve, dok naj-ve}a transnacionalna kompanija ima ve}u prodaju od dru-{tvenog proizvoda vi{e od 150 dràva.

Danas u svetu raste broj velikih i mo}nih TNK koje posvojoj ekonomskoj snazi i potencijalu daleko prevazilaze mno-ge dràve i kao takve mogu da uti~u na brojne ekonomske i fi-nansijske procese u sve ve}em broju zemaqa.

Osim {to imaju glavnu ulogu u svetskoj trgovini (oko 350vode}ih TNK drì u rukama oko 40 odsto svetske trgovine),zbog ~ega je razumqivo da se selektivno zalaù i za libera-lizaciju i za protekcionisti~ke mere, TNK postale su najva-`niji subjekti dugoro~nog investirawa. Za to su im preko po-trebni monetarna i valutna stabilnost u zemqama gde ulaù

V N A [[ P I J U N A @ A ( 2 )

Na globalizovanom svetskom trì{tu otpo~iwu procesiekonomskog nadmetawa, odnosno pravog ekonomskog ratovawa,gde velike svetske sile i wihove transnacionalne kompanije gu-taju male i nedovoqno razvijene zemqe. Na taj na~in ovladava-ju qudskim i proizvodnim resursima, trì{tem i profitom uodre|enoj oblasti. U okviru takvog ratovawa postupa se bezmnogo razmi{qawa o humanosti i pravi~nosti ili jednakosti{ansi. U tom ciqu instrumentalizuju se me|unarodne organiza-cije i institucije, bilo da su one globalnog (OUN, STO, Svet-ska banka, MMF, Nato i dr.) ili regionalnog (Oebs, Evropskaunija, Organizacija afri~kih dràva itd.) karaktera.

KORPORACIJSKI KKAPITALIZAMSvoju globalnu mo} transnacionalne kompanije ostvaruju

putem kontrole tri najzna~ajnija trì{ta: trì{ta roba iusluga, finansijskog trì{ta i trì{ta informacija. Na tajna~in se pored ekonomskih procesa, kontroli{u i neekonom-ski procesi, kao {to su: politi~ki, kulturni, ideolo{ki itd.Time postaje jasno za{to se transnacionalne kompanije ne us-tru~avaju da preduzmu sve {to smatraju potrebnim da za{titesvoje monopolske interese i ubede svetsku javnost da je i eko-nomski, a i svaki drugi rat, legitimno sredstvo u za{titi slo-bodne trgovine, slobodnog toka kapitala, znawa, qudi i svegaostalog {to doprinosi pove}awu profita.

Iza mo}nih transnacionalnih kompanija stoje wihove mo}-ne nacionalne dràve, koje su uvek spremne da ih podrè u “sve-toj misiji globalizacije”, ako treba i oruànom silom. U tim~iwenicama treba traìti najva`nije razloge pruàwa otporaprisustvu transnacionalnim kompanijama u nerazvijenim ze-mqama, ~ak i kad je ono iz ekonomskih razloga dobrodo{lo.

svoj kapital, te odgovaraju}i pravni sistem za{tite svojihinvesticija i bezbednog transfera dobiti. Ve} iz ovog je vi-dqivo da TNK “moraju” da se me{aju u suverena prava drà-va doma}ina, a problemi nastaju kada to me{awe poku{a dapreraste dopu{tene okvire.

Inostrane investicije u 2000. godini dostigle su iznosod 1.270 milijardi dolara, {to je za 190 milijardi vi{e uodnosu na 1999. godinu. Pore|ewa radi, one su 1990. godi-ne iznosile samo 203 milijarde dolara. Najve}i deo tih in-vesticija izvr{en je putem kupovine ili preuzimawa predu-ze}a u inostranstvu, prvenstveno posredstvom tzv. megainte-gracije samih TNK (stvarawe tzv. strate{kih alijansi) i u~e-{}em u privatizaciji u zemqama u tranziciji.

Dakle, postaje jasno za{to se TNK ne}e ustru~avati dapreduzmu sve {to smatraju potrebnim da za{tite svoje mo-nopolske interese i svetsku javnost uvere da je i ekonomski(trgovinski), a i svaki drugi rat, legitimno (a legalitet nijete{ko obezbediti, koriste}i “glasa~ke ma{ine”, pravo vetaitd.) sredstvo u za{titi slobodne trgovine, slobodnog tokakapitala, znawa, qudi i svega ostalog {to doprinosi pove-}awu profita. U stvari, one su u stawu da svaki svoj potezobjasne ne samo kao ispravnu, nego i kao najboqu mogu}u me-ru, a svakog ko se tome poku{a suprotstaviti ozna~i}e kaojeretika kojeg mora sti}i “globalna pravda”.

Ovladavawe robnom proizvodwom, razmenom, tran-sportom, bankarstvom i osigurawem i ulagawe enormnog na-u~notehnolo{kog potencijala u nova dostignu}a u oblastirobne proizvodwe, pove}ava iz dana u dan pozicije mo}iovih kompanija do neslu}enih razmera.

(U slede}em broju: TRKA SE NASTAVQA)

72

FEQTON

15. oktobar 2005.

S T O N A J V E ] I HEKONOMSKI RRAT NNA KKOSOVU II MMETOHIJI

Zapadne zemqe, sa SAD na ~elu, posle dolaska trupa Kfo-ra na Kosovo i Metohiju, po~ele su da vode pravi me|usobni rat,u nameri da za svoje kompanije osiguraju najboqe pogodnosti iprofite. Te kompanije koriste sva mogu}a sredstva da bi se iz-borile za ugovore i {to ve}e u~e{}e u obnovi poru{ene pokra-jine Srbije, koju finansiraju wihove vlade. Obnova Kosova iMetohije name}e ogromne potrebe, posla ima mnogo, a novca nefali. Samo su Evropska unija i Svetska banka u tu svrhu obe}a-li da deblokiraju izme|u 26 i 32 milijarde franaka kredita.

Svaka od vode}ih zemaqa saveznica u Natou sada poku{a-va na sve na~ine da obezbedi privilegovane pozicije na kosov-skom trì{tu i osigura ostvarewe ne samo ekonomskih, ve} ivojnih i politi~kih ciqeva.

Amerikanci su, pre nego {to su otvorili me|unarodni kon-kurs za izbor najpovoqnijih ponuda zapadnih kompanija, po~elida finansiraju na Kosmetu neke od projekata iz sopstvenih dr-àvnih fondova da bi, na taj na~in, dali prioritet kompanijamaiz svoje zemqe.

Nemci poku{avaju da do maksimuma iskoriste svoj ekonom-ski ugled na Kosmetu, a italijanske kompanije ra~unaju na podr-{ku sopstvene vlade, koja im je obe}ala novi zakon koji bi impove}ao konkurentnost i olak{ao dobijawe ugovora na Kosovu iMetohiji.

Velika Britanija je i ovog puta pokazala da joj je prava spe-cijalnost ubacivawe svojih diplomata i poslovnih qudi na naju-ticajnije poloàje u me|unarodnim organizacijama.

Francuzi su, nau~iv{i lo{u lekciju iz rata u Bosni i Her-cegovini, kada su u toku rata ~uvali Aerodrom “Butmir” kod Sa-rajeva, ali su ga u miru obnovili Holan|ani, me|u pripadnikesvoje armije ugradila stotine eksperata za rekonstrukciju, kojipored ostalog, imaju misiju i da budu vodi~i francuskih kompa-nija. Francuska je imala izvesnu prednost u odnosu na konku-rente zato {to je specijalni predstavnik UN za Kosmet bioFrancuz (Bernar Ku{ner).

Vidqiv je uticaj vladinih agencija za razvoj, koje su na tere-nu zaduène za kredite, a koje su Kosmetu dodelile wihove drà-ve. Tako je ameri~ka civilna agencija USAID, koja je ve} milioni-ma dolara preplavila BiH, odlu~ila da isto ponovi i na Kosme-tu. Agencija ne krije da se novcem ameri~kih poreskih obveznikanajvi{e koriste upravo ameri~ke firme, jer je 80 odsto ugovorafinansiranih tim sredstvima, dodeqeno ameri~kim kompanija-ma. Evropske zemqe tako|e smatraju svoje donacije Kosmetu kaoinvesticije za svoje kompanije.

Da bi se uspelo u ovakvom ekonomskom ratu ponekad se kori-ste i tenkovi. Tako su Englezi, ~im su stigli, tenkovima “~elin-xer” opkolili termoelektranu u Obili}u, pod izgovorom da suto u~inili zbog bezbednosti. Prilaz centrali dozvolili su samoizabranim inèwerima, naravno, Englezima. Obnova centralezato nije ba{ slu~ajno poverena britanskim kompanijama.

Pored toga, velike se bitke vode izme|u potencijalnih za-padnih investitora za kontrolu nad kombinatom “Trep~a”, rud-nikom koji je po proizvodwi olova i cinka prvi u Evropi. Fran-cuzi se u tome smatraju povla{}enim, jer je rudnik u “zoni podwihovom kontrolom”, a jedna francuska firma ve} poseduje ne-{to mawe od tri odsto akcija kombinata. Jedna Gr~ka firma, ta-ko|e, pretenduje na u~e{}e u akcijama “Trep~e”, jer je jo{ 1996.godine potpisala ugovor o kooperaciji sa ovom firmom u vred-nosti od 517 miliona dolara. I Englezi ho}e da im se da pravoda u~estvuju u kapitalu kombinata, pod izgovorom da su pri wego-vom otvarawu daleke 1927. godine upravo oni raspolagali kon-cesijom od pedeset godina za wegovo eksploatisawe, koja im jeukinuta 1941. godine.

73

Pripremio Radovan POPOVI]

Vr{idba u okolini]uprije (leto 1945.)

16. oktobar 1911.Ministar vojni odredio da monasi, |akoni i sve{tenici sluè vojnirok od {est meseci u bolnicama, tzv. |a~ki rok.

18. oktobar 1912.Vlada Kraqevine Srbije objavila rat Turskoj. Dva dana kasnije srp-ske armije pre{le su u nastupawe.

20. oktobar 1944.Zavr{ena Beogradska operacija, tokom koje su jedinice NOVJ, u sa-dejstvu sa sovjetskim jedinicama mar{ala Tolbuhina, oslobodileBeograd. U oktobru su oslobo|eni i mnogi drugi gradovi u Srbiji:Ni{, Novi Sad, Bela Crkva, Ub, Bor, Zrewanin, Kikinda, Pan~evo,Leskovac, Aleksinac, Topola, Mladenovac, Kru{evac, Sombor, Kra-gujevac, [abac... A u Crnoj Gori: Pqevqa, Virpazar, Plav, Roàje,Kumbor, Herceg Novi...

23–24. oktobra 1912.U blizini Kumanova vo|ena je prva odsudna bitka izme|u Srpske iTurske vojske, u kojoj je turska Vardarska armija pretrpela teàk po-raz. U Kumanovskoj bici postignuta je jedna od najve}ih pobeda bal-kanskih saveznika u Prvom balkanskom ratu.

24. oktobar 1945.Stupila na snagu Poveqa Ujediwenih nacija, te se taj dan obeleàvakao Dan Ujediwenih nacija.

31. oktobar 1941.U toku borbi za oslobo|ewe Kraqeva prvi put su ustani~ke jedinicedejstvovale sa dva tenka zaplewena od Nemaca. Formiran je prvitenkovski vod. Taj datum se obeleàva kao Dan oklopnih i mehanizo-vanih jedinica Vojske Srbije i Crne Gore.

KAL E NDAR

FOTOAL BUM

TITO SA OFICIRIMA RATNIM ZAROBQENICIMA

”U Zemunu, 16. ovog meseca po podne, mar{al Jugoslavije Jo-sip Broz Tito posetio je biv{e aktivne oficire koji su sevratili iz zarobqeni{tva i stupili u Jugoslovensku armiju.

- Ja èlim da vi, oficiri biv{e jugoslovenske vojske, ofi-ciri dana{we jugoslovenske armije, budete dostojni rukovo-dioci na{e vojske, rekao je tom prilikom Josip Broz“.

23. oktobar 1945.

[TAMPA

PRVI KILOMETRI KRU@NOG PUTAOKO BEOGRADA

”Naziv kru`ni put je u ovom slu~aju samo delimi~no adekva-tan. To, u stvari, nije zatvoren krug. Prema perspektivnomplanu on treba da poveè autoput Beograd–Zagreb sa Savom,da pre|e Savu i da je u blagom luku ju`no od Beograda spoji saDunavom, da pre|e Dunav i da se spoji sa putem za Zrewanin“.

30. oktobar 1955.

KOÂ POPOVI], NARODNI HEROJ I GENERAL-PUKOVNIK U REZERVI

”Vest o smrti Ko~e Popovi}a, legendarnog komandanta na{enarodnooslobodila~ke borbe, prvog na~elnika G[ JNA u go-dinama mira, istaknutog dràvnika i diplomate nove Jugosla-vije, cewenog pisca i gra|anina sveta, stigla je kada je listbio u {tampi.“ 22. oktobar 1992.

Pripremio Miqan MILKI]

VREMEPLOV

KASICA VOJVODE RADOMIRA PUTNIKA,

DAR WEGOVOG PRAUNUKA ZORANA IVKOVI]A

ISPUWENO

ZAVE[TAWE

15. oktobar 2005.

RIZNICA

74

zlo`ba u ga-leriji Vojnog muzeja"Znamenite li~nostiSrbije i Crne Gore uborbi za oslobo|ewe iujediwewe i wihovi pred-meti u zbirkama Vojnog muze-ja" podstakla je ve} postoje}unameru Zorana Ivkovi}a, pra-unuka vojvode Putnika, da toj us-tanovi podari li~ni predmet wegov-og pradede.

Razgledaju}i izlo`bu, gospodin Iv-kovi} je setno posmatrao izloène eksponate, naro~itopredmete vojvoda Stepe Stepanovi}a i @ivojina Mi{i}a,àle}i {to nije zastupqen i wihov saborac vojvoda Put-nik. Vojni muzej nije raspolagao nijednim wegovim predme-tom. Zato je gospodin Ivkovi}, koji ìvi u inostranstvu,odlu~io da Vojnom muzeju pokloni li~nu kasicu vojvode Put-nika, koju je do tad qubomorno ~uvao u porodi~noj za-ostav{tini.

Naime, po wegovom svedo~ewu, u porodici je poznatousmeno ”zave{tawe” vojvodine k}eri Radojke "da se vojvo-dini predmeti predaju na ~uvawe Vojnom muzeju tek kadpro|e komunisti~ko vreme".

Kasica je posle maweg konzervatorskog tretmanapostavqena uz vojvodin portret (rad slikara Eduara Hri-bara), na pomenutoj izlo`bi, nakon ~ega }e biti trajno iz-loèna u stalnoj postavci Muzeja. Izra|ena je u zanatskoj

radionici Vojnotehni-~kog zavoda u Kragujevcu 1914.

godine, {to se vidi sa znaka i natpisana wenoj predwoj strani. Metalna kasica je

spoqa obojena svetlobraon bojom zbog imitacije drve-ta. Ivice su opto~ene metalnim okovima sa plitkom gravu-rom u floralnim motivima. Na poklopcu je ukrasna ru~kaza no{ewe, mehanizam za zakqu~avawe, sakriven ukras-nom metalnom plo~icom na kojoj je gravirana godina izra-de "1914", a na plo~ici je ugravirano ime vlasnika (}ir-ili~no) "vojvoda Radomir Putnik". Kasica je sluìla za~uvawe novca i sitnih li~nih stvari.

Ina~e, slavni vojvoda bio je oèwen Qubicom, k}er-kom Todora Bojovi}a, potpukovnika iz Beograda, sa kojom jeizrodio sedmoro dece, ~etiri sina (Qubi{u, Borivoja,Dimitrija i Velimira, koji je krenuo o~evim stopama, na-preduju}i do ~ina potpukovnika) i tri k}eri (Milu, Milicui Radojku).

Milica je bila udata za kapetana prve klase JovanaIvkovi}a. Darodavac dragocene kasice Zoran Ivkovi} jewen unuk od sina Gojka, rezervnog oficira Vojske Kraqe-vine Jugoslavije.

An|elija RADOVI]

I

75

Razmi[qawa o stvarima obi^nim

UME]E ^̂ITAWA VERSKI PPRAZNICI15 – 31. oktobra

Pravoslavni

17. oktobar - Sveti Stefan i Jelena [tiqanovi}19. oktobar - Sveti apostol Toma27. oktobar - Prepodobna mati Paraskeva – Sveta Petka31. oktobar - Sveti apostol i jevan|elist LukaSveti Petar Cetiwski

Islamski15–31. oktobar – Ramazan

SVETI SSTEFAN {{TIQANOVI]

Ro|en je u Pa{trovi}ima. Bio je srpski de-spot i veliki rodoqub i pravednik Bo`ji. Ovaj ve-likan i srpski knez moè se po svemu uporediti sasvetim Aleksandrom Nevskim i svetim kraqem Jova-nom Vladimirom. Umro je po~etkom 16. veka (najve-rovatnije 1515. godine). Na wegovom grobu, ~estose no}u pojavqivala svetlost, prema kojoj su i pro-na|ene wegove mo{ti. Kada je Stefanova èna Je-lena videla wegove netqene mo{ti zamona{ila sei u manastiru do kraja provela svoj podvi`ni~ki ̀ i-vot. Stefanovo telo dugo je po~ivalo u fru{kogor-skom manastiru [i{atovcu. Za vreme Drugog svet-skog rata preneto je u Beograd i poloèno u Sabor-nu crkvu gde se i danas nalazi.

DUHOVNOST

RAMAZANSKI POSTRamazanski post traje 30 dana. To je mesec u ko-

me islamski vernici poku{avaju da se {to vi{e pri-bliè Bogu, klawaju}i, poste}i ~uvaju}i sebe od greha,~uvaju}i svoj jezik i re~i da se ne bi neko drugi uznemi-rio ili, eventualno, povredio.

Svaki pisac katkad sawa o svom ~itaocu – kakav je on i ka-ko treba da ~ita da bi ta~no, i potpuno, shvatio napisa-no... Jer, savremen ~italac obe}ava piscu èqenu sre}uduhovnog ”susreta”...U izvesnom smislu svi smo mi ”~itaoci”: pogled prele}e po

slovima, slova se slaù u re~i, iza re~i se kriju odre|eno zna~e-we i veza, zahvaquju}i ~emu re~i postaju re~enice, i ti ve} zami-{qa{ ne{to svakodnevi~no, ishitreno, prolazno, za kratku upo-trebu, ne uvek iz prve shvatqivo, ne{to lako nestaju}e u bezdanupro{losti. Jadni su takvi ”~itaoci”! Jadno je takvo ”~itawe”! To jemehanizam bez duha. Bujica praznoslovqa. Kultura povr{nosti.

Ne, ono {to se odista moè nazvati ”~itawem” – ne{to je sa-svim drugo.

Pre svega, ve} je napisano ono {to predstoji da se ~ita: nekoje ìveo, mislio, ose}ao, mo`da i patio; on je hteo da nam ispri-povedi o ne~em takvom {to mu se u~inilo va`nim – mo`da je to ne-{to zna~ajno o va`nom; on je traìo re~ i izraz, borio se za isti-nitost i ta~nost, trudio se da prona|e lepotu i ritam. I evo, onnam poklawa svoje delo: novinski ~lanak, pesmu, dramu, roman, is-traìvawe.

Pred nama su – bogatstvo ose}awa, rezultata, ideja, formi,slobodnih razmi{qawa, poziva, poredbi, celo vrelo duhovnosti –otvoreno i istovremeno skriveno, zadatost, istovremeno ispuwe-na tajnopisom. Neka onaj ko to moè oslobodi ovaj okup mrtvih ku-kica, neka ga ojasni i oìvi, da bi se zatim zagledao u wu. Misleda je to lako; misle da to mogu svi... U stvari, za to su sposobni ne-mnogi. Za{to?

Zato {to treba kwizi udahnuti svu svoju pa`wu, sve du{evnesposobnosti i ta~nu duhovnu pripremu. Pogledom preletelim poredovima ni{ta ne}e{ dobiti; prvo ~itawe zahteva usredsre|enupa`wu. Tako|e }e{ zadobiti malo, ~itaju}i tek hladnim razumom iispraznim uobraziqom. Treba svim srcem prihvatiti zanosnustrast, treba oslu{nuti }uv u svim dasima ne`ne lirske pesme, avelika ideja moè da zahteva i ~itavoga ~oveka. To zna~i da ~ita-lac mora ta~no obnoviti du{evni i duhovni ~in pisca, pratiti ga,ìveti sa wim. Tek }e se tada dogoditi istinski susret autora sa~itaocem. Jer, istinsko ~itawe – to je svojevrsno umetni~ko provi-|ewe, pozvano i sposobno ta~no i u potpunosti da vaskrsne duhov-ne vizije drugoga ~oveka, da ìvi u wima, da se wima nasla|uje iduhovno bogati. To je pobeda nad rastankom, daqinom i epohom. Toje snaga duha – oìvqavati slova, otkrivati u sebi unutra{wa pro-stranstva, sazrcavati nematerijalno, poistovetiti se sa nepozna-tim, ili ~ak mrtvim qudima, a zajedno sa autorima, umetni~ki ili umislima, ìveti su{tinu vaseqene.

îtati zna~i iskati i nalaziti – ~italac se trudi da prona|ezakopano blago u svoj wegovoj punoti, da ga prisvoji za sebe. To jetvora~ki proces; to je borba za susret; to je slobodno jedinstvo saonim ko je zakopao blago; to je pobedonosni polet u ono {to se ~i-ni nemogu}im.

Treba se brinuti za umetnost ~itawa i ~vrstiti je. îtawetreba da bude duboko, mora da postane stvarala~ko i sazrcavaju-}e. Samo tada svako od nas moè da sazda duh i karakter u ~itao-cu, a {ta nosi u sebi samo raspad.

Po ~itawu mogu}e je poznati ~oveka. Jer, svaki od nas je ono”{ta” ~ita; i svaki ~ovek je ono ”kako” ~ita; i svi mi postajemo ono{to smo u~itali iz pro~itanog – buket cvetova ~itawem skupqenihu nama.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

POBEDA ÂSTI I U

15. oktobar 2005.76

S

ekskluzivno za “Odbranu” govori o svojim “odbranama”, ìvotnim i profesionalnim

Ivan ]urkovi}

Kada su juna 2001. godine u jednoj francuskojnovini pravili anketu, povodom 75godina fudbalskogkluba “Sent Etjen”, o tome ko je najboqiigra~ kluba svihvremena, ubedqivoprvo mesto osvojioje Ivan ]urkovi}.Iako je tada od prestanka wegovogtrenirawa u klububilo pro{lo skoro dvadeset godina, me|u pedeset igra~a~itaoci su izabraliIvana ]urkovi}a sa 4.558 glasova,dok je iza wega sa 3.734 glasa bioOsvaldo Pjaca, potom Ro{to, pa Platini... To je samo jedan odpokazateqa kakav je trag u tomklubu i Francuskojostavio ovaj Mostarac i jedan odrazloga za{to je ~etiri godine kasnije odlikovanordenom Legije ~asti.

SPORT

portsko dru{tvo “Partizan” osnovano je pre {ezdeset godi-na. Ta~nije, 4. oktobra 1945, kada je grupa oficira, ve}inomgenerala, pri Centralnom domu Jugoslovenske armije formi-rala pet sportskih sekcija: za fudbal, {ah, ko{arku, odbojkui atletiku, sa namerom da se vojnici takmi~e u tim sportovi-ma. Malo je do danas sa~uvano pisanih dokumenata koji de-

taqnije govore o nastanku “Partizana”, ali se zna da su osam go-dina sekcije bile oslowene na armiju, a od 1953. godine postajusamostalni klubovi udruèni u Jugoslovensko sportsko dru{tvo“Partizan”. Tada je po~eo da raste i Fudbalski klub sa istimimenom.

– Mi u “Partizanu” sa ponosom isti~emo da su na{i prvi ko-raci vezani za Jugoslovensku narodnu armiju. Nastali smo u po-sleratnim danima, koji su bili ispuweni velikim narodnim pole-tom i nadom, a kada vas tako do~ekuju, onda treba i da opravdateta o~ekivawa, da trajete dugo i da budete uspe{ni. Mislim da smoza ovih {ezdeset godina u tome i uspeli. Iako su formalne veze savojskom prestale relativno rano, saradwa nikada nije jewavala,pa i danas me|u amaterskim sportskim radnicima, koji su vaànoslonac na{eg sporta, ima dosta oficira.

Da li je za “Partizan” bila prednost ili nedostatak to{to je od postanka bio oslowen na vojsku?

– Veza sa armijom “Partizanu” je donela nekoliko izrazitihprednosti. Vojska je organizacija mladih qudi, a me|u wima je ve-liki broj sportista, tako da je “Partizan” jo{ od prvih dana biootvorena institucija u kojoj su se dresovi osvajali iskqu~ivosportskim sposobnostima. Nikome mesto ro|ewa nije moglo da do-nese prednost, ali ni da ga udaqi od pravednog plasmana. Na tajna~in “Partizan” je postao jugoslovenski klub u pravom smislu re-~i, po{to su u wega dolazili sportisti iz cele zemqe, i on nijeimao nikakvo lokalno obele`je, iako je beogradski klub i po pore-klu i po adresi. Po toj formuli stvarala se i navija~ka populaci-ja, koja se okupqala oko na{eg imena. “Partizanovo” jugosloven-sko obele`je potvr|uje i podatak da je uvek bio najgledaniji gost, atako je ostalo do dana{wih dana.

Sre}na okolnost za na{e sportiste je bila i to {to je voj-ska vrlo ambiciozno i organizovano krenula u razvoj sporta(snaga i vitalnost jedne zemqe ogleda se u snazi wenog sporta),pa je tako obezbedila, za to vreme, najboqe stru~wake i usloveza rad u sekcijama.

Jedan od osniva~a “Partizana”, Peko Dap~evi}, dobio jeorden Legije ~asti, najvi{e odlikovawe Francuske, dodu-{e drugim povodom. [ezdeset godina kasnije, pre neki dan,Vama je Mi{el Platini u ime francuskog predsednika, taj

isti orden dodelio u Beogradu. [ta za Vas intimno zna~ito veliko priznawe?– Do sada sam dobio gotovo sva najvi{a priznawa francuske

dràve, a orden Legije ~asti je kruna svih odlikovawa, jer ga dobi-ja samo mali broj qudi. Od mojih drugova iz “Sent Etjena” ja samprvi koji ga je dobio. Ponosan sam na taj orden koji nije samo moj.To je zasluga i svih onih koji su igrali sa mnom. Moja je èqa bilada mi orden bude dodeqen u Beogradu, a ne u Jelisejskoj palati kodpredsednika Francuske, zato {to se ponosim time {to sam odavdei èleo sam da sa svojim sunarodnicima podelim tu radost.

Kakvo mesto u Va{em ìvotu zauzima Francuska?– Brojni prijateqi me veù za tu zemqu. To je moja druga domo-

vina. Francuzi su mi mnogo toga dali, i ja sam im ne{to malo vra-tio. I tamo se ose}am kao kod ku}e, bez ikakvih kompleksa. Pozna-to je da sam posle zavr{etka aktivne karijere, 1982. godine, os-tao da radim u Francuskoj i danas primam wihovu penziju.

Kakav pristup profesiji i ̀ ivotu ~ovek treba da ima da bipostigao to {to ste Vi postigli?– Ne znam da li se moj pristup moè uzimati za dobar primer,

jer se dobrim primerom smatra onaj koji se moè slediti i kopira-ti, a u mom slu~aju izgleda mi kao da je to te{ko mogu}e. Disciplina

77

UME]A

i odnos prema mnogim stvari-ma u ìvotu koje sam imao ta-kvi su da ih je te{ko slediti.îni mi se da je potrebno daimate gen koji }e vam re}i kadaje ne{to dobro ili lo{e.

Baviti se vrhunskim spor-tom je izuzetno te{ko. To bolii ~esto dolazite u situaciju ka-da vam je du{a u nosu, ali tadane smete da posustanete ili po-pustite. Ja sam, uglavnom, biosvestan da je taj bol prolazan.Svakom treningu i utakmiciprilazio sam kao da su mi prviili posledwi. Naravno, zarazliku od treninga, na utakmi-cama nikada nisam znao da li}u odbraniti ili primiti gol,iako sam pre toga u~inio sve dase to ne desi.

Isto tako, kada postanetejavna li~nost, onda je potrebna disciplina u svemu. Publika po-nekad èli da vidi velikog {ampiona i na kolenima, ali ni to netreba dozvoliti, mada sam i sam nekada potajno prièqkivao davidim kako izgleda kada veliki Muhamed Ali padne. Tako i drugiverovatno prièqkuju da vide kako taj ]urkovi}, koji je progla{a-van za najboqeg, izgleda kada padne. Ipak, najvi{e zbog kluba ikolektiva, nastojao sam da ne pokazujem svoje slabosti. Zbog togasam krajem 1980. godine preko no}i odlu~io da prestanem daigram. Moram da priznam da sam, kada sam doneo tu odluku, bionajsre}niji ~ovek na svetu. Kod ve}ine velikih sportista bivaupravo suprotno. Kada zavr{e karijeru, oni polako umiru, godi-nama, prakti~no do kraja ̀ ivota. Kod mene je bilo potpuno obrnu-to. Priroda je ta koja nam daje èqu i oduzima je. Ako to moèteda usvojite, onda }ete sve lak{e podneti.

Kod velikog broja profesionalnih sportista javqaju sefizi~ke i psihi~ke smetwe kada prestanu sa aktivnim ba-vqewem sportom, jer organizam traì napore na koje jenavikao?– Naravno, to se ~esto de{ava, ali ja nisam imao taj problem i

ponosan sam na to. Otkako sam prestao aktivno da igram, dakle pune23 godine, nisam propustio nedequ a da nisam imao tri do ~etiritreninga. U proseku, kada sve saberem, mese~no pretr~im jedan ma-raton i izvedem na stotine razli~itih ve`bi. To me drì, daje mipsiholo{ku, du{evnu i fizi~ku ravnoteù.

Vi{e ne igram fudbal i ne pada mi na pamet da stanem na gol,iako su me mnogi zvali. To je zato {to imam po{tovawe prema sebi ionome {to sam radio. Jednog dana sam odlu~io da prestanem i to jezaista bio kraj. “Trajawe” profesionalnog sportiste je desetak go-dina. Za to vreme proìvite koliko neko za 40 godina. Ja sam 20 go-dina bio u sportu, zna~i proìveo sam koliko jedan osamdesetogodi-{wak. Na|ite mi nekoga u tim godinama ko èli da radi.

Na dodeli ordena rekli ste da se u sportu, kao i u umetno-sti, ra|aju velika dela. [ta biste Vi istakli kao velikadela koja ste stvorili u svom ìvotu?

– U svetu fudbala postoji dvesta pedeset miliona licenci-ranih lica koja aktivno igraju fudbal, a me|u wima je samo100.000 profesionalaca. Od wih, opet, oko 30.000 je uspe{nih,a vrhunskih je jo{ mnogo mawe. Dakle, za uspe{no bavqewe fud-balom, ba{ kao i u umetnosti, potreban je talenat. Kod nas spor-tista je sve jo{ komplikovanije, jer smo deo kolektiva u koji mora-mo da uklopimo svoju sposobnost. Opet, umetnici imaju apriorisadrànu intelektualnu crtu u tom smislu {to su imali prilikuda u~e to ~ime se bave. Naàlost, nas koji smo imali priliku dau~imo je veoma malo. Mi ranije postajemo profesionalci, ranijepo~iwemo da zara|ujemo, i to nas odvla~i od {kole. Kada sam po-~iwao da igram fudbal, moj otac je dolazio da me gleda na utak-micama i znao sam da je bio veoma ponosan na moju igru, ali sam,isto tako, znao da moram da zavr{im {kolu. Danas toga nema, jerroditeqi kaù deci: igraj fudbal, a ja }u da ti opravdam ~asove.

Govorimo o ozbiqnom pristupu treninzima i igri. Kolikoje danas od te ozbiqnosti ostalo u profesionalnom ba-vqewu sportom?– Mnoge su stvari sli~ne, samo je do{ao novac. I ranije ga

je bilo, ali je sve bilo skromnije. Skromnost je nekada bila vr-lina, pomagala je i da dosegnete do uspeha. Danas toga ima mawe,a vi{e medijske pa`we, televizije i sujete – tako da je izuzetnote{ko tim mladim qudima da ostanu realni. Ranije je sve bilomawe izraèno, iako je to {to sam zara|ivao bilo basnoslovnou odnosu na ono {to je zara|ivao moj otac. Wegovu platu samprema{io kada mi je bilo 19 godina. Da ne govorim kasnije, kadasam oti{ao u Francusku. Tada je moj transfer iznosio 50.000dolara, a plata mi je bila 1.000 dolara, i smatrao sam sebenajbogatijim ~ovekom na svetu.

U sportu se danas vrte mnogo ve}e sume novca, pa su i èqeve}e. Re}i }u jednu stvar koja moè da zvu~i pomalo apsurdno.Sportska populacija relativno lako zara|uje novac, jer nemani{ta lep{e nego raditi ne{to {to volite i {to vam pri~iwavaogromno zadovoqstvo i biti kraqevski nagra|en za to. Me|utim,

78 15. oktobar 2005.

SPORT

Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je Ivanu ]urkovi}u orden Legije ~asti koji mu je uru~io Mi{el Platini

po{to zara|uje{ dosta, a nema{ ose}aj da zara|uje{, jer si uigri, ne moè{ ni da ceni{ taj novac na pravi na~in. Ba{ zbogtoga, fudbaleri vrlo ~esto bankrotiraju.

Sastavni deo fudbala i sporta uop{te su pobede, ali iporazi. Kako ste se vi nosili sa porazima?– To nije lako, posebno kada ste takmi~ar. Porazi uvek osta-

vqaju tragove, ali morate da nau~ite da iz wih crpite iskustva.Poraze sam te{ko doìvqavao, ali ni pobede nisam doìvqa-vao sa euforijom, kao da je sve zavr{eno. Ne moète garantova-ti da }ete uvek biti pobednik, ali moète garantovati da }ete seboriti. Va`no je u~estvovati, boriti se i dati sve od sebe. Kako}ete da doìvite poraze zavisi i od iskustva. Na po~etku karije-re tokom utakmice moète da vidite na tribinama koga god ho}e-te, dobar deo koncentracije je tamo, dok na kraju karijere ne vi-dite nikoga, ne znate da li igrate pred dvadeset, trideset ili se-damdeset hiqada gledalaca, jer ni{ta ne ~ujete. Toliko ste kon-centrisani na igru. Naravno, to je stvar iskustva.

Kakav je bio pristup igri kada ste igrali za reprezentaci-ju. [ta je ona predstavqala za Vas?– Za mene je reprezentacija bila vrhunac, jer smo tako bili

vaspitavani, a himna koju smo slu{ali pre po~etka utakmice bi-la je ne{to najva`nije. To mi je ostalo do dana{wih dana, jaimam samo jednu himnu – “Hej Sloveni”. To je himna pred kojom na-viru velike emocije i mislim da je ona sportistima koji su sawom postizali ogromne uspehe do danas ostala u srcu. Bio sam iostao Jugosloven zato {to su svi sportski i kulturni prostorina{e biv{e zemqe bili moji i oni mi pripadaju. Ne èlim da ihse odreknem. [ezdeset godina razmi{qam na na~in kojim me jeta dràva nau~ila i mislim da je od mene napravila dobrog gra-|anina. Zbog svega toga igrawe za reprezentaciju je za mene bioveliki ~in patriotizma, ~asti, zadovoqstva i odgovornosti.

[ta o~ekujete od susreta na{e reprezentacije sa Litvani-jom i Bosnom i Hercegovinom?– O~ekujem da pobede, jer ne mogu da budem pesimista. Isto

sam o~ekivao i od utakmica koje su se nedavno za “Partizan” za-vr{ile tako kako su se zavr{ile. Posle wih sam video da je negdenapravqena gre{ka i da je nefudbalsko nadvladalo fudbalsko.îm se ta ravnoteà izgubi i nefudbalsko prevagne, ne{to nije uredu i ne moè se do}i do uspeha. Rezultat je uvek odraz onoga ka-ko radimo, odnosno kako kolektiv funkcioni{e. Ako svi ne “zvu-~imo” kao simfonijski orkestar, ako jedan fal{ira – to se oseti.Moramo svi da delujemo u istom pravcu i sa istom idejom.

Izborom novog trenera pokazali smo da je “Partizan” us-peo za kratko vreme da prebrodi problem. Trener je neko ko jeveoma vaàn za tim i on je taj koji stvara atmosferu, uliva pove-rewe, pomaè. Kada je po~elo da se gubi neophodno poverewe,{to je izazvalo i krize u igri kluba, kao logi~an sled poteza do-{ao je izbor novog trenera.

[ta je to {to biste iz svoje karijere i ìvota izdvojilikao najvrednije?– To {to imam porodicu. Suprugu i }erke koje su imale puno

razumevawe za moje obaveze, a ja sam nastojao da sve slobodnetrenutke koje smo provodili zajedno, provedemo {to kvalitetni-je. Naàlost, kod sportista ima mnogo porodi~nih lomova, raz-voda, jer se mi mladi ènimo, a oko nas je uvek mnogo osoba kojeprivla~i na{a popularnost, tako da ishitreno ulazimo u brako-ve. Ubrzo do|u deca, a kada posle desetak godina popularnostopadne, shvatite da pored sebe imate osobu koju ne poznajete.

Moja porodica je uspela da se odrì na okupu, {to mi ulivadodatnu sigurnost u ìvotu. Kada se sa putovawa vra}am u svojdom, znam da }u tamo na}i sigurno uto~i{te i inspiraciju za no-vo sutra.

Sawa SAVI]Snimili Goran STANKOVI]

i Darimir BANDA

79

Pretpla}ujem se na magazin ODBRANA do kraja 2005.godine ({est brojeva), po pretplatnoj ceni od 540 di-nara.Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, up-latiti odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primerakasa pretplatnom cenom). Pla}awe unapred. Naruxbenicu i uplatnicu slati naadresu: NIC „Vojska”, Katani}eva 15, 11002 Beograd.Reklamaciju zbog neuru~ewa po{iqke primamo u rokuod 30 dana.U slu~aju spora nadleàn je Drugi op{tinski sud uBeogradu.

Kupac _________________________________________

Ulica i broj ___________________________________

Telefon:___________________

Mesto i broj po{te_______________________________________________

Potpis naru~ioca____________________

NARUYBENICA

a) I z b o r – na formaciji VMA:1. Dva nastavnika za predmet NEUROLOGIJA u vanrednog profesora;2. Jednog nastavnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawe docenta;3. Jednog nastavnika za predmet PSIHIJATRIJA u zvawe docenta;4. Jednog saradnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawe asistenta;5. Jednog saradnika za predmet PSIHIJATRIJA u zvawe asistenta.

b) R e i z b o r – na formaciji VMA:6. Jednog nastavnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawe docenta;7.Jednog saradnika za predmet NEUROLOGIJA u zvawe

asistenta.USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu lica na slu`bi u Vojsci Srbije i Crne Gore

koja ispuwavaju slede}e uslove:OP[TI USLOVI: da su dràvqani SCG; da se protiv wih ne

vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se go-ni po slu`benoj du`nosti odnosno koji nisu osu|ivani za takva delakaznom zatvora duè od {est meseci (utvr|uje po slu`benoj du`nostinadle`ni organ); da su zavr{ili medicinski fakultet i da ispuwava-ju uslove propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra-ìva~kim ustanovama Vojske Srbije i Crne Gore za izbor u odgovara-ju}e nastavni~ko odnosno saradni~ko zvawe; da imaju objavqene na-u~ne i stru~ne radove; da pokazuju sklonost za nastavni~ki rad.

POSEBNI USLOVI: za nau~na zvawa pod rednim brojem 1, 2, 3,i 6 mogu konkurisati lica koja imaju nau~ni stepen doktora nauka izoblasti za koju se biraju; za saradni~ka zvawa pod rednim brojem 4,5, i 7 mogu konkurisati lica koja imaju akademski stepen magistra nau-ka; za nau~no zvawe pod rednim brojem 1 mogu konkurisati profesio-nalna vojna lica koja su u posledwa dva perioda ocewivawa dobilaslu`benu ocenu najmawe "vrlo dobar" (isti~e se); za nau~na zvawa podrednim brojem 2, 3, 4, 6 i 7 mogu konkurisati civilna lica koja su u po-sledwa dva ocewivawa dobila slu`benu ocenu najmawe "vrlo dobar".

Prednost pri izboru imaju kandidati koji:imaju duì nastavni~ki sta` u izvo|ewu nastave iz predmeta za kojikonkuri{u; imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova izpredmeta odnosno nau~no-nastavne oblasti za koju konkuri{u; sesluè sa vi{e stranih jezika.

NAÎN KONKURISAWAMolbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Crno-

travska broj 17.Uz molbu se prilaè: overena fotokopija uverewa o dràvqan-

stvu; overene fotokopije diploma – uverewa o zavr{enom fakultetu idoktoratu odnosno magisterijumu; spisak objavqenih stru~nih i nau~-nih radova sa radovima u prilogu; biografiju sa opisom kretawa uslu`bi, a posebno bavqewe nastavni~kim du`nostima i bavqewe na-u~noistraìva~kim radom.

Fotokopije dokumenata overavaju se kod personalnog organajedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu "Od-brana".

O rezultatima izbora kandidati }e biti pismeno obave{teni uroku od 10 dana nakon izvr{enog izbora.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122 lokal 26-384.

15. oktobar 2005.80

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

Raspisuje

KONKURSKONKURSZa izbor i reizbor lica u nastavni~ka i saradni~ka zvawa

Vojnomedicinske akademije u Beogradu:

PREPORUÛJEMO

1. @ENI S QUBAVQU

330 misli i stihova poznatih li~-nosti i pesnika o èni i qubaviCena 250,00 dinara

2. NAJLEP[E QUBAVNE PESME

NA[IH PESNIKASto najlep{ih pesama o qubavi 50 pesnikaCena 250,00 dinara

3. NAJLEP[E QUBAVNE PESME

STRANIH PESNIKASto najlep{ih pesma o qubavi 70 svetskih autora iz 20 zemaqaCena 250,00 dinara

4. NAJLEP[A QUBAVNA PISMA

Pisma velikih qubavi znanih i neznanih li~nosti iz zemqe i svetaCena 300,00 dinara

5. MAJCI S QUBAVQU

Izabrane poslovice, misli iizreke, narodne pitalice, na{i i strani pesnici o majciCena 300,00 dinara

6. STO NAJLEP[IH PESAMA

ZA DECU

Najlep{i stihovi pedeset na{ih pesnika u izboru de~jeg pesnika, publiciste i glumca Ra{e PopovaCena 300,00 dinara

Najlep{ipoklon za najdraè

KWIGE ZA DU[U I QUBAVObradujte svoje najmilije lepom kwigom

7. KOMPLET SVIH [EST KWIGA

Cena 1.200,00 DINARA(POPUST 450,00 DINARA)U cenu su ura~unati po{tarina i PDV

Naru~ujem kwige pod rednim brojem /komplet...............ukupno ............din.

Kupac ..............................................................................................................................................

Adresa poru~ioca..............................................................................................

..............................................................................................................................

Uplatu izvr{iti na ìro ra~un: 205-47065-28

YU marketing press, BeogradDokaz o uplati ili naruybenicu poslati na adresu:

YU marketing press, 11000 Beograd, Bra}e Jerkovi}a 69.

Izdawa moète dobiti i pouze}em

(poruybine i informacije telefonom 011/2460-426.)

Za deset i vi{e kompleta odobravamo dodatni popust

NARUYBENICA

SREBRNI SSUSRETDvadeset pet godina od zavr{etka {kolovawa 33. i 33.A

klase obeleì}e okupqawe 29. oktobra 2005. godine u 12,00~asova u Beogradu, u Hotelu “Bristol” (kod autobuske stanice).

Bliè informacije mogu se dobiti na telefone: 29-813(2063-813) – Soldat; 29-517 (2063-517) – Lalovi} i 35-265(2350-265) – Krsmanovi}.

81

JESSE RIBEIRA, BrazilPrva nagrada na

13. me|unarodnom salonu antiratne karikature

”Kragujevac 2005”

82

[AH

15. oktobar 2005.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

KombinacijaONEJ – KALINAGA

Turska, 1984.

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

V

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Pravo ime Svetog Save, 2. Na{a glumica i kwièvnica, 3. Holivudskiglumac i reìser, 4. Lako isparqiva te~nost, etar, 5. Ime rimskog istori-~ara Livija, 6. Suvo grawe, suvarje, 7. Grad u Rumuniji, 8. Majka, mati, 9.Ma{ina za ~i{}ewe ìta i sortirawe zrnevqa po veli~ini, 10. Pripad-nik Sarta, potur~enih Iranaca, ve}inom trgovaca, 11. Zmijski car, 12.@ensko ime, Dikoslava, 13. Mu{ko ime, 14. U~esnik polufinalnih takmi-~ewa, 15. Vrsta malih ameri~kih medveda, 16. Reka (engl.), 21. Svanu}e,svitawe, 24. Izbavqewe, 26. Najzna~ajniji predstavnik engleske klasi~nepoliti~ke ekonomije, 27. Re~na ostrva, 29. Velika svetska novinska agenci-ja (United press International), 30. Zasebna zgradica uz seosku ku}icu, hajat,vajat, 31. Sla|anova imewakiwa, 32. Pokret rukom da se ne{to uzme iliu~ini, 34. Lekar koji le~i alopatijom, 35. Arijanin imewak, 36. Debeloimpregnirano nepromo~ivo platno, cirada, 37. Stalan sastav vojnih jedi-nica, 38. Duh, du{a (lat.), 39. Zeqasta sredozemna biqka, loparina, 41.Galame, graje, vikawa, 42. Dràvna {uma, 43. Planina u isto~noj Srbiji,44. Stanovnici predweg dela Indije, 46. Delovi hektara, 47. Jaje (gr~.).

VODORAVNO:17. Teniski rekvizit, 18. Pli{, kadifa, 19. Niski ormari} u kuhiwi zaprawe posu|a, sudopera, 20. Sablasti, utvare, 21. Sajxija, 22. Najsveti-ja mesta starogr~kih hramova, 23. Davati savete kome, 24. Lov na rako-ve, 25. Grad u Nema~koj, rodno mesto Karla Marksa, 26. Saradwa, sude-lovawe, 27. Japanske kratke pesme; nema~ko ènsko ime, 28. Festival-ski grad na Azurnoj obali, 29. Lu~ki grad u Francuskoj, 30. Deo ìvo-tiwskog tela, 32. Vrsta dragog kamena plave boje, 33. Beda, nema{tina,34. Raspadawa, rasturawa, 38. Turisti~ko mesto na Kvarneru (Hrvatska),39. Pripadnik jednog slovenskog naroda, 40. Kasimin imewak, 42. A`da-ja, neman, 43. Starojevrejski kraq, 44. Vrsta {arenih papagaja, 45. Sta-ri Sloven, 46. Skrnavqewe svetiwe, 47. Praìteq Balkanskog poluo-strva, 48. Vrsta eksploziva, prona{ao ga je Alfred Nobel, 49. Ju`nideo Ju`ne Amerike, 50. Uobi~ajeni naziv za SAD, 51. Kuhiwska posuda stu~kom, 52. Ubudu}e, odsada, 53. Retkost (lat.), 54. Tatjana odmila, 55.Zakovica.

3.De4 Te8 4.De6 Kf8Posle 4…Kg7 5.Le4 Tb7 6.Dg6

Kf8 7.Dh6 Kg8 (isto bi mu do{loi sa 7…Kf7 zbog Lg6) i pobedo-nosno 8.Lh7.

5.Le4 Tb7 6.Lg6 Kg7 7.Df7 Kh68.Dh7 Kg5 9.h4

Ne spa{ava 9…Kg4 10.Dh5Kh3 11. Df5 mat.

1:0

Pouke NIJE SVE ISTO

(Duklos, pre malo vi{e od sto godina)

Beli: Kg1, Db1, Tc6, Tc7, Lg2, a3, d4,d5, f2, g3, h2Crni: Kg7, Da8, Tb6, Tb8, Lf8, a5,b5, d6, f7, g6, h5Beli na potezu.1.Tf7!! Kf7Muke su uvek ve}e ako ~ovek ima

jedan jedini potez.2.Tc7 Le7Na 2…Kf6 3.De4 sa dobit-

kom.Na 2…Ke8 3.Dg6 Kd8 4.Df7

tako|e.

Beli: Ka3, d5Crni: Kb5, c7Beli na potezu.Posle 1.Kb3? Kc5 2.Kc3 Kd5

3.Kd3 Kc5 4.Kc3 c6! Beli bi iz-gubio. Gubi i sa 2.d6 Kf6! (na-ravno, ne 2…cd6? 3.Kc3 remi)3.Kc4 Kc6! 4.Kd4 Kb5.

Ali, ima izlaza:1.d6! cd6 2.Kb3 Kc5 3.Kc3 Kd5

4.Kd3 Ke5 5.Ke3!Remi!

Zanimqivosti [AHISTI GOVORE

SRPSKIMawe je poznato da su i svet-

ski poznati {ahisti sasvim so-lidno govorili srpski jezik. Tose, pre svih, odnosi na predstav-nike ~uvene ruske {kole {aha:Botvinika, Petrosjana, Kor~no-ja... Me|u wima najboqi je bioMihail Taq. Popularni Mi{a jevoleo na{u zemqu, qude, obi~a-je... Naravno i turnire, igra~e sskojima je sklopio trajna pri-jateqstva. Mnogi stru~waci idanas smatraju da je bio ne samo{ampion magi~ne igre ve} jedanod najinteligentnijih igra~a

svih vremena. Te~no je govoriodvanaest jezika, me|u wima isrpski. Kada su ga jednom pitalida li je u~io na{ jezik, odgovo-rio je: ”Ne, samo sam slu{ao ipamtio”. ôveku sa takom inte-ligencijom o~igledno nisu tre-bali uxbenici.

Dobro, to su qudi sa slaven-skih govornih podru~ja. A {ta re-}i kada Ma|ar nau~i srpski. Re~je o velikom {ahovskom {mekeruAndra{u Adorjanu, jednom od naj-darovitijih igra~a u bogatojistoriji na{ih severnih suseda.Dodu{e, slabije govori, ali sverazume, bez problema ~ita na{e~asopise. I on je veliki poklo-nik na{eg {aha, provereni jeprijateq na{e zemqe. Naro~itovoli na{ glavni grad, Vrwa~kubawu, Suboticu... Za nas ga, isti-~e, veù brojne i veoma lepeuspomene. Wegovo ime je trajnozabeleèno u istoriji ma|arskog{aha jer je nosilac titule svet-skog prvaka u ekipnoj konkuren-ciji, prvi koji je sa svojim timomprekinuo vi{edecenijsku vlada-vinu Sovjeta.

DIREKCIJAZA PREKVAL IFIKACIJU011/3203-252ul. Kneza Milo{a 33, 11000 Beograd

REGIONALNI CENTAR ZAPREKFALIFIKACIJU - BEOGRAD011/3000-169ul. Majke Jugovi}a 19, 11000 Beograd

REGIONALNI CENTAR ZAPREKFALIFIKACIJU - NOVI SAD021/547-006ul. Futo{ka br. 26, 21000 Novi Sad

REGIONALNI CENTAR ZAPREKFALIFIKACIJU - NI[018/522-892ul. Klub Vojske, 18000 Ni{

REGIONALNI CENTAR ZAPREKFALIFIKACIJU - PODGORICA081/244-770ul. V Proleterske br.4, 81000 Podgorica

CENTAR ZA OBUKU PRI FAKULTETU ORGANIZACIONIH NAUKAUNIVERZITETA U BEOGRADU

TEL . 011/ 39 -50-891

ul. Jove Ili}a 154, 11000 Beograd

CENTAR ZA OBUKU P R I MA[ I NSKOM FAKUL T ETU UN I VERZ IT ETA U N I [U

TEL . 018/500-661 ; 500-662ul. Aleksandra Medvedova 14 18000 Ni{

“ZAJEDNI^KI HORIZONT 02 – 2005”Snimio Zvonko PERGE

VOJSKE - Ministry of Defence Odbrana.pdfPrvi vojni list u Srbiji „Ratnik” 28 iza{ao je 24....

Documents

Transcript of VOJSKE - Ministry of Defence Odbrana.pdfPrvi vojni list u Srbiji „Ratnik” 28 iza{ao je 24....