Godi

na III

Broj

45

1.

avg

ust

200

7.

cena

100

din

ara

1,

20ev

raww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

MIGOVI STI@UU DECEMBRU

I n t e r v j uI n t e r v j u

MIGOVI STI@UU DECEMBRU

LAKO]AOSVAJAWASNOVA

Mi{a @ivkovi}, na jboqi student 128. klaseVojne akademije

Mi{a @ivkovi}, na jboqi student 128. klaseVojne akademije

LAKO]AOSVAJAWASNOVAGeneral-major Dragan Katani}komandant ViPVO

Specijalni prilog

Specijalni prilog

General-major Dragan Katani}komandant ViPVO

ISHRANA U PRIRODIISHRANA U PRIRODI

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene

63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu:

sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu.

Vojnici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te

elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti,

po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve

ose}awa odanosti otaxbini i uniformi koju

ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim

znakom wihovo je prvo uo~qivo obele`je.

Tekst je posve}en brigadi, qudima koji su je

stvarali, branili wen ugled, ratovali za slobodu

svog naroda, ~asno ginuli i odlazili u legendu.

O wima mo`ete ~itati, wih mo`ete videti na

brojnim fotografijama koje bogato ilustruju kwigu

vi{egodi{weg novinara lista „Vojska”, sada

oficira 63. padobranske brigade Vladice Krsti}a.

Kwiga je obima 184 strane, formata 22x25 cm,

tvrdog poveza, s punim kolorom i kvalitetnim

papirom.

N ARUX B E N I CANIC „Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel. 011/3201-765 telefaks : 011/3241- 363@iro-ra~un : 840 - 49849 -58

Ovim naru~ujem ______ primeraka kwige o 63. padobranskoj brigadi„VOJNICI SA DVE ZAKLETVE” po pretplatnoj ceni

od 1.512,00 dinaraKwige }u platiti (zaokru`iti):1. unapred u celosti2. u dve mese~ne rate

U oba slu~aja obavezna je doplata 100,00 dinara za po{tarinu. Uz naruybenicu poslati dokaz o uplati. Kwige se isporu~uju

nakon uplate celokupnog iznosa. Kupac: _______________________________________________________________

(ime, o~evo ime i prezime)JMBG ________________________________________________________________Broj li~ne karte:__________________ izdate u MUP ____________________Ulica i broj: _________________________________ Telefon: ______________Mesto i broj po{te: _________________________________________________

Datum Potpis naru~ioca

...................................... ..............................................

NOVINSKO-IZDAVA^KI

CENTAR11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

PREPORU^UJEmonografiju

63. padobranske brigade

diza

jn

a.

{ve

di}

4

I N T E R V J UGeneral-major Dragan Katani}, komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane MIGOVI STI@U U DECEMBRU 8

S A LL I C A MM E S T APredsednik Srbije Boris Tadi} sa decom Na{e Srbije na Tari[KOLA PRIJATEQSTVA I RAZUMEVAWA 14

T E M APo`ari u SrbijiBORBA SA VATRENOM STIHIJOM 16

U FF O K U S UNa~elnik General{taba o reformi Vojske Srbije^ITAWE PROMENA 20

O D B R A N A98. avijacijska bazaNEBO DUPLO BLI@E 24

Pri~a sa naslovne strane:Mi{a @ivkovi}, najboqi student 128. klase Vojne akademijeLAKO]A OSVAJAWA SNOVA 28

P R I L O GKorisna znawa i ve{tineISHRANA U PRIRODI 33

D R U [ T V OZapis sa Kosova i MetohijeGRA^ANI^KA RASKR[]A 54S

AD

R@

AJ

”Odbrana” nastavqa tradicije ”Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar ”ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}

UredniciDu{an Marinovi} (desk) Dragana Markovi} (specijalni prilozi)REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (internet), Sne`ana \oki} (svet),Branko Kopunovi} (dru{tvo), mr Zoran Miladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi},dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC ”Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snim

io D

arim

ir B

ANDA

1. avgust 2007.

"Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

14

Predstavqawe novog broja ~asopisa „Limes plus" posve}enog KosovuBUDILNIK SAVESTI 58

S V E T

Privatizacija vojnih poslovaGLOBALNA INDUSTRIJA 60

T E H N I K A

Usavr{en elektronski okida~ za sistem ogawMUZIKA PUNOG RAFALA 63

S I M U L A C I J E

Blitzkrieg II Frontline: Fields of ThunderBITKA KOD KURSKA 68

K U L T U R A

Mr|an Baji}, skulptor RESET KAO MOGU]I PO^ETAK 70

F E Q T O N

Jugoslovenski deta{man te{kih bombardera (2)IZME\U FRONTA I POLITIKE 74

T R A D I C I J E

[est vekova manastira ManasijeDUHOVNI I KULTURNI CENTAR 78

R I Z N I C A

ODBRAMBENO ORU@JE 81

63

RE^ UREDNIKA

5

16

S TAT U SP

roblem budu}eg statusa Kosova i Metohije postao je jedan od testpitawa me|unarodnih odnosa, kako zbog sada{we zainteresova-nosti svih strana da se to pitawe re{i, tako i zbog budu}ih prin-cipa na kojima }e po~ivati me|unarodni poredak.Poku{aj zapadnih sila da na osnovu Ahtisarijevog plana, olako i

na brzinu usvoje odluku o „nadgledanoj nezavisnosti” Kosova, nai{ao jena odlu~no protivqewe Srbije, koja je pokrenula intenzivnu diplomat-sku aktivnost da takav predlog ne pro|e u Savetu bezbednosti, jedinommesto gde se o tome mo`e odlu~ivati. Dosledna podr{ka Rusije, Kine idrugih dr`ava koje se zala`u za o~uvawe temeqnih principa me|una-rodnopravnog poretka, doveli su do niza propalih predloga SAD iEvropske unije da se u Savetu bezbednosti usvoji nova rezolucija kojabi zamenila Rezoluciju 1244, koja reguli{e sada{we stawe u ju`noj sr-pskoj pokrajini.

Sti~e se utisak da SAD nisu o~ekivale tako odlu~no protivqeweRusije. Me|utim, suo~ene sa pretwom ruskog veta prilikom glasawa uSavetu bezbednosti, pristale su da se tra`ewe re{ewa „preseli” uKontakt grupu.

Kakve su, zapravo, pozicije pojedinih strana u ovom problemu?Za{to SAD tako uporno insistiraju na brzom re{avawu nezavi-

snosti Kosova? Da li je u pitawu dato obe}awe koje je ve} uveliko obe-lodaweno, pa je sada pitawe presti`a ho}e li najja~a svetska sila od-ustati od svog predloga; da li se radi o sticawu nove baze za regruta-ciju boraca u Iraku i Avganistanu; da li pretpostavqena rudna i mine-ralna bogatstva na Kosovu zaista toliko zna~e za SAD u preraspodelienergetskih izvora u svetu; kakvu bi ulogu Kosovo moglo imati u strate-{kim planovima SAD prema Istoku; ili je u pitawu `eqa da se jednoosetqivo pitawe jednostavno skine sa dnevnog reda... Sve su to argu-menti koji se pomiwu u prilog „tvrdom” stavu SAD, koje, i to treba na-glasiti, istovremeno insistiraju na razvijawu prijateqskih odnosa saSrbijom i wenim daqim evroatlantskim integracijama!

Srbija je ovoga puta dobro procenila me|unarodnu situaciju i po-krenula efikasnu diplomatsku aktivnost koja donosi rezultate. Dobrobi bilo da to zna~i i kona~an uspeh, jer je u pitawu wen suverenitet iteritorijalni integritet, wenih 15 posto teritorije i srpsko stanovni-{tvo ~ija bi sudbina bila vrlo neizvesna u slu~aju nezavisnosti. Va`noje i {to je u tako zna~ajnom pitawu ostvareno jedinstvo najja~ih poli-ti~kih stranaka.

Za daqi proces presudno je {to za interese Srbije ima sluha koduticajnih sila, kakve su Rusija i Kina. Argument za wihovu podr{ku je{to su ti interesi u skladu sa me|unarodnopravnim poretkom. Kr{eweme|unarodnog prava u ovom slu~aju bio bi verovatni uvod za sli~ne zah-teve, a to bi otvorilo proces dodatne nestabilnosti u nizu podru~ja.

Srbija tako|e insistira na uva`avawu ~iwenice da bi davawenezavisnosti Kosovu dugoro~no destabilizovalo ionako trusni region.To bi ohrabrilo velikoalbanske pretenzije ne samo prema Srbiji, ve}i prema ostalim susednim dr`avama, {to je ve} nagove{teno dugoro~-nim ciqevima velikoalbanske politike.

Rusija je dosledno stala iza interesa Srbije i time najavila svojmnogo ve}i uticaj na me|unarodnoj politi~koj sceni. Treba to posmatra-ti i u kontekstu wenog protivqewa postavqawu antiraketnog {tita uPoqskoj i ^e{koj, u ~emu ona vidi ugro`avawe svojih bezbednosnih in-teresa. Mo`da je to i odgovor nove Rusije na raspad sovjetske imperi-je, koji predsednik Putin smatra najve}om geopoliti~kom katastrofom20. veka...

[to se ti~e kosovskih politi~ara, koji najavquju mogu}nost jedno-stranog progla{ewa nezavisnosti, wihov stav odredi}e SAD. Prvo,zbog prevelike ekonomske zavisnosti od Zapada, i drugo, delovawe mi-mo zapadnih procena zna~ilo bi mogu}i sukob sa wima, odnosno sukobsa multinacionalnim snagama stacioniranim na Kosovu.

Dakle, relacije Va{ington–Brisel–Moskva i Beograd–Pri{ti-na ostaju, mo`da i za du`i period, okviri diplomatskih napora i no-vih pregovora da se na|e re{ewe koje }e biti prihvatqivo i za Sr-biju i za Kosovo.

Radenko MUTAVXI]

1. avgust 2007.6

AKTUELNO

MINISTAR [UTANOVAC RAZGOVARAOSA GENERALNIM SEKRETAROM NATOAJAP DE HOP SHEFEROM

Ministar odbraneDragan [utanovacrazgovarao je 13. julau Beogradu sa general-nim sekretarom NatoaJap de Hop Sheferom.

[utanovac je in-formisao sagovornikao toku procesa refor-mi sistema odbrane.On je istakao da pro-ces definisawa statu-sa Kosova i Metohije,

nije vojno, ve} politi~ko i pravno pitawe i naglasio zna~aj po-stojawa dobre saradwe izme|u Kfora i Ministarstva odbrane.

Jap de Hop Shefer je istakao da su evroatlantske integraci-je garant stabilnosti u regionu i da je u tom smislu Srbija va`anfaktor. On je izrazio zadovoqstvo dosada{wim radom Grupe Sr-bija – Nato za reformu sistema odbrane.

SUSRET MINISTARA ODBRANE SRBIJE I AUSTRIJE

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac i ministar od-brane Austrije Norbert Darabo{, sa saradnicima, razgovaralisu, 17. jula u Palati federacije u Beogradu, o daqem razvoju vojnesaradwe, podr{ci Austrije reformi sistema odbrane Srbije, tebezbednosnoj situaciji u regionu, s posebnim naglaskom na pita-we Kosova i Metohije kao jednog od bitnih aspekata tog pitawa.

– U ovom trenutku imamo 67 aktivnosti iz oblasti bilate-ralne vojne saradwe sa Austrijom, a planiramo da tu saradwu u

slede}oj godini u~ini-mo jo{ konkretnijom.Republika Austrija naKosovu i Metohiji, uokviru Kfora, imazna~ajan broj vojnika iza nas je va`no da raz-govaramo i o toj temi.Zajedno samo do{li dozakqu~ka da Vojska Sr-bije dobro sara|uje saKforom – rekao je iz-me|u ostalog ministar

odbrane Srbije Dragan [utanovac u izjavi za {tampu, naglasiv-{i da }e budu}a saradwa biti vezana i za na{e u~e{}e u mirov-nim operacijama.

– Zajedni~ki je zakqu~ak da je najve}i interes o~uvawe bez-bednosti i stabilnosti u regionu – naglasio je ministar [utano-vac i dodao da je bilo razgovora i o stavqawu na{ih gra|ana nabelu [engensku listu.

Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ izjavio je daje Srbija jedna od zemaqa sa kojom Austrija ima brojne aktivnostiu oblasti me|unarodne vojne saradwe. On je istakao i austrijskoanga`ovawe na Zapadnom Balkanu gde ta zemqa ima 1.000 vojnikau mirovnim misijama.

– Mi imamo veliko iskustvo u mirovnim operacijama i Au-strija }e pru`iti u tom smislu pomo} Srbiji. Podr`avamo i na-stojawa Srbije u okviru Programa PzM, a podr`a}emo i wenenapore da se pridru`i Evropskoj uniji – rekao je ministar Dara-bo{.

S. \OKI]

ZAVR[ENO [KOLOVAWE 53 . USAVR[AVAWA [KOLE NACIO

S

Komandno-{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane 20. ju-la zavr{ila je 53. klasa oficira Vojske Srbije. Sve~anom skupu do-dele diploma prisustvovali su ministar odbrane Dragan [utano-vac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Zdravko Po-

OFICIRIZA NAJVI[EDU@NOSTI

SVE^ANOST U DOMU NARODNE SKUP[TINE

Predsednik Srbije Boris Tadi} uru~io je trinaestorici slu{alaca prve generacije general{tabnih oficira Vojske Srbije sabqe, a ministar odbrane Dragan [utanovac diplome

ve~anost povodom zavr{etka {kolovawa oficira 50. klase Gene-ral{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane odr`ana je13. jula u Domu Narodne skup{tine Republike Srbije. Skupu su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi},

ministar odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba general-potpukovnik Zdravko Pono{, zatim narodni poslanici, predstavnicidrugih ministarstava Vlade, verskih zajednica u Srbiji, Univerziteta uBeogradu, izaslanici odbrane u na{oj zemqi, te porodice stare{inakoje su zavr{ile najvi{e vojno usavr{avawe.

– Jednogodi{we usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane jeste naj-vi{i oblik stru~nog {kolovawa u profesionalnoj karijeri svakog ofici-ra. Va{e usavr{avawe bilo je organizovano prema savremenim vojnim pro-cedurama i najvi{im standardima. O~ekujem da }ete u budu}nosti, na najvi-{im du`nostima u reformisanoj srpskoj vojsci, primeniti ste~ena znawa i

Sni

mio

D. B

AN

DA

MINISTAR [UTANOVAC U POSETI GR^KOJPODR[KA PRIJATEQA

Delegacija Ministarstva odbrane Srbije nai{la je, tokomposete Gr~koj 24. i 25. jula, na srda~an i prijateqski prijem i po-dr{ku u procesu reformi, evropskih integracija i re{avawa sta-tusa Kosova.

Posle razgovora sa gr~kim predsednikom Karolosom Papu-qasom, ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac izjavio je daje ube|en da }e Gr~ka u procesu budu}eg re{avawa statusa Kosovabiti saveznik Srbije. On je naglasio da je tokom razgovora u Ati-ni nai{ao na velikorazumevawe gr~kih zva-ni~nika za probleme ko-je Srbija ima, s obzi-rom na to da zvani~naAtina smatra da je sve{to se ti~e gra|ana Sr-bije problem regiona.

„I mi i na{i pri-jateqi iz Gr~ke smatra-mo da re{avawe statusaKosova nije samo pita-we Srbije, ve} ~itavogregiona“, rekao je [u-tanovac, dodaju}i da jePapuqas dao Srbiji apsolutnu podr{ku Gr~ke na wenom evrop-skom putu. Beogradu je, prema re~ima [utanovca, veoma bitna po-dr{ka Gr~ke, dugogodi{we ~lanica EU i Nato, u procesima kojeSrbiju o~ekuju u narednim mesecima. [utanovac je istakao da sumu Papuqas i ministar odbrane Evangelos Mimarakis obe}alida }e u~initi sve da se Srbija na|e na beloj [engenskoj listi uzpo{tovawe svih procesa. Prema wegovim re~ima i Vlada Srbijeu tom pravcu mora da u~ini odre|eni napredak. „Ube|en sam da tomo`emo da ispunimo do kraja naredne godine i to nam je jedan odglavnih ciqeva“, istakao je [utanovac.

Ministar [utanovac je u razgovoru sa gr~kim ministrom od-brane Evagelosom Mimarakisom zahvalio Atini zbog prisustvagr~kih vojnika u sastavu Kfora jer je to va`no za sigurnost srp-skog stanovni{tva na Kosovu. Govore}i o procesu evropskih ievroatlantskih integracija, [utanovac je ocenio da je Srbijizna~ajna podr{ka Atine u tim procesima, jer se Gr~ka u Srbiji po-smatra kao jedna od najprijateqskijih zemaqa.

Tokom razgovora analizirana je bilateralna vojna saradwai zakqu~eno da Gr~ka puno ula`e u edukaciju i {kolovawe ofici-ra iz Srbije. Razgovarano je i o unapre|ewu vojno-tehni~ke i voj-no-ekonomske saradwe izme|u dve zemqe.

Ministar Mimarakis je rekao da Atina podr`ava pronala-`ewe uravnote`enog re{ewa budu}eg statusa Kosova, koje bi bi-lo prihvatqivo za Beograd i Pri{tinu. Prema wegovim re~ima,potrebno je prona}i re{ewe koje }e doprineti odr`avawu mira istabilnosti u regionu. Mimarakis je tako|e naglasio da Gr~ka po-dr`ava proces evropskih i evroatlantskih integracija Srbije.

(Fonet)

NA^ELNIK GENERAL[TABA VS RAZGOVARAOSA MINISTROM ODBRANE AUSTRIJE

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnikZdravko Pono{ primio je 18. jula ministra odbrane AustrijeNorberta Darabo{a sa saradnicima.

Tokom razgovora general Pono{ je predstavio dostignuti ste-pen reforme Vojske Srbije i istakao osnovne ciqeve tog procesa.

Ministar odbrane Austrije Norbert Darabo{ zatim je po-setio Centar za mirovne operacije Zdru`ene operativne koman-de Vojske Srbije i stekao uvid u organizaciju, na~in rada i mogu}-nosti Centra u organizovawu seminara i drugih edukativnih istru~nih skupova na nivou Vojske Srbije i {ire me|unarodne voj-ne saradwe.

KLASE KOMANDNO-[TABNOG ONALNE ODBRANE

no{, pomo}nik ministra za qudske resurse Bojan Dimitrijevi}, na~elnikVojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Inspektora-ta odbrane viceadmiral Jovan Grbavac, savetnik predsednika Vlade Re-publike Srbije Du{an Staji}, predstavnici organizacijskih celina Mi-nistarstva odbrane i uprava General{taba VS i porodice oficira kojisu zavr{ili {kolovawe.

Ministar odbrane Dragan [utanovac uru~io je sabqe trojici naj-boqih komandno-{tabnih oficira – majorima Nikoli Mijatovi}u, Nena-du Sretenovi}u i Sretenu Zafirovi}u, a pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse Bojan Dimitrijevi} uru~io je 24 stare{ina diplome o za-vr{enom usavr{avawu.

^estitaju}i oficirima zavr{etak {kolovawa ministar [utanovacje istakao da je obrazovawe najva`niji resurs kojim raspola`e sistemodbrane, a znawem }e se vratiti i ugled Vojske i po{tovawe oficirskogpoziva.

Najboqi oficir 53. klase K[U major Nikola Mijatovi} zahvalio jenastavnicima na ste~enim znawima i obe}ao da }e ih uspe{no primenitina novim du`nostima.

Tokom jednogodi{weg intervidovskog {kolovawa oficiri su uspe{nopolo`ili deset ispita i odbranili stru~ni rad. Ostvarena je prose~naocena 8,88 {to je najboqi rezultat u dosada{woj istoriji tog nivoa {ko-lovawa. Po zavr{etku usavr{avawa stare{ine }e biti raspore|ene nanajodgovornije du`nosti u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.

V. P.

7

preneti ih novim saradnicima u jedinicama i komandama – rekao je pred-sednik Tadi}, ~estitaju}i oficirima uspe{an zavr{etak {kolovawa.

U ime slu{alaca 50. klase General{tabnog usavr{avawa, kapetanbojnog broda Petar Bo{kovi} obe}ao je da }e ova generacija oficirau~initi sve kako bi vratila istorijski ugled srpske vojske – stare prija-teqe i nove saveznike.

V. PO^U^

Sni

mio

R. P

OP

OVI

]

1. avgust 2007.

PO efektima zavr{enereorganizacije, zapo~etomremontu pet aviona MiG 29 uRusiji, sada{wem naletu vojnihpilota, planiranom bojnomga|awu na{ih raketa{a uBugarskoj, modernizacijiradarskih sistema, gorivu,platama i kupovini novihvi{enamenskih avionarazgovarali smo, neposrednopred praznik avijati~ara, saprvim ~ovekom ovog elitnogvida na{ih oru`anih snaga

8

re godinu dana, u razgovoru za „Odbranu” sa komandantomVazduhoplovstva i PVO (ViPVO) general-majorom DraganomKatani}em, nagovestili smo mnoge promene koje }e se, u ovomme|uvremenu, stvarno i dogoditi. Zato, na po~etku ovog razgo-vora, pred sam Dan avijati~ara, prvog me|u wima pitamo ka-ko je protekla reorganizacija tog, kao i svuda u svetu, elitnog

vida oru`anih snaga i koliko je to bio, zapravo, ne samo ozbiqanve} i obiman posao? Drugim re~ima, pitamo sagovornika kako da-nas izgleda presek reorganizovanog ViPVO?

– Pre godinu dana mi smo prakti~no po~eli sa reformom na-{eg vazduhoplovstva i PVO i sve predvi|ene organizacijsko-mo-bilizacijske promene u na{em vidu zavr{ili smo ovoga juna. Ali,da ka`em najpre {ta su te promene obuhvatile. Devetnaest jedini-ca, koje su ranije bile pot~iwene ovoj komandi, u proteklom peri-odu smo reorganizovali, u funkcionalnom smislu objedinili i ta-ko dobili na efikasnosti u komandovawu. U toku novembra pro{legodine formirali smo 204. avijacijsku bazu u Batajnici i to je bi-la prva reorganizovana jedinica u vidu. Zatim smo, krajem aprilaove godine, preformirali sve raketne jedinice PVO; tri raketnapuka sistema „kub” i biv{u raketnu brigadu sa „nevama” objedini-

IN

TE

RV

JU G E N E R A L - M A J O R D R A G A N K A T A N I ] , K O M A N D A N T

VAZDUHOPLOVSTVA I PROTIVVAZDUHOPLOVNE ODBRANE

MIGOVI STI@UU DECEMBRU

odustala od posla remonta aviona An 26 jer nije mogla dasprovede ugovorene stavke. Tako smo i tu izgubili oko pet me-seci. Zato }e se sada, najverovatnije, i za remont aviona An26 i}i na direktno ugovarawe sa nekom od firmi koje se nepo-sredno bave tom vrstom posla.

Koliko }e se aviona MiG 29 remontovati: ~etiri ili pet?– Sve aktivnosti govore da }e se, ipak, u Rusiji, na kraju,

remontovati ukupno pet na{ih migova. Imamo uveravawa izVlade i Ministarstva finansija da }e se izna}i dodatna sred-stva i za taj peti avion. Osnovni razlog za{to je do{lo do di-leme koliko }e se tih aviona ukupno remontovati tamo sadr-`an je u odluci Ministarstva finansija da se i za wihov re-mont obavezno plati PDV, tako da je ispalo da se od predvi|e-nih 30 miliona evra mogu remontovati samo ~etiri aviona iplati porez. Sada je re~eno da }e se novac obezbediti za svihpet aviona, a da }e se sredstva za PDV naknadno obezbediti...

Dr`ava davala, dr`ava uzimala?.... – Ba{ tako. Ali, {ta je tu je… Takav je zakon. Prvobitno,

nije bilo re~i da }e se platiti PDV za remont letelica, pa jetada taj novac bio dovoqan za svih pet aviona. Me|utim, ka-snije je insistirano na pla}awu PDV-a i mi tu nismo mogli ni-

{ta. Kada se uzme u obzir 18 posto poreza na 30 milionaevra, to ta~no ispada onoliko novca koliko je potrebno za re-mont jednog aviona. No, re{i}e se i taj problem…

[ta je sa Vazduhoplovnim zavodom „Momom Stanojlovi-}em”? Ho}e li na{i stru~waci mo}i da remontuju bar he-likoptere?– Za remont helikoptera Mi 17 i Mi 24 MO jo{ nije uspe-

lo da na|e kompaniju, izvo|a~a radova, koji bi to mogao dauradi, a u skladu sa zakonskim procedurama koje se zahteva-ju… Mi se nadamo da }e se i to uskoro re{iti. A {to se ti~ehelikoptera Mi 8 nadle`ni upravo rade na osposobqavawuproizvodnih linija za remont tih helikoptera u „Momi”. Jer,za to je potrebno 30–40 miliona dinara, ali i vreme je da seti pogoni dovedu u funkcionalno stawe. Dakle, preovladao jestav u MO da se ti helikopteri remontuju kod nas jer za to imaznawa i mogu}nosti, pa i ako se bude ne{to i kasnilo, boqe jeda se to uradi kod ku}e nego u inostranstvu. Va`no je napome-nuti i da se proteklih meseci upravo re{avalo i statusno pi-tawe i sudbina „Mome”, ali i drugih zavoda, tako da je i ta ~i-

9

li smo i reorganizovali u jednu jedinicu pod nazivom 250. raketnabrigada PVO. Sledilo je formirawe 98. avijacijske baze uLa|evcima i, u me|uvremenu, preformirawe biv{e brigade u126. centar VOJIN, 333. in`iwerijskog bataqona i 210. ba-taqona veze. Krajem pro{le godine preformirali smo i Ko-mandu vazduhoplovstva, sa komandom stana i pri{tapskim je-dinicama. Moram da istaknem da je formirawe dve pomenuteavijacijske baze i raketne brigade bio veoma obiman posao.Za{to? Zato {to smo `eleli da postoje}e jedinice bitnije ra-cionalizujemo i podignemo stepen efikasnosti komandovawa,odnosno da na jednom aerodromu svim jedinicama komanduje je-dan komandant. To smo sada u praksi i uradili. Sve u svemu,bio je to, zaista, veliki posao.

Kakvi su, po Vama, prvi rezultati te reorganizacije?– Prve analize i rezultati pokazuju pozitivne efekte, ma-

da ima i odre|enih, uglavnom mawih, problema i propusta uformaciji koje }emo u narednom periodu otkloniti. Zna~i, sa-da nam predstoji da samo „prepakujemo” odre|ena re{ewa, aradi {to uspe{nijeg komandovawa i funkcionisawa celog si-stema.

Uglavnom, reorganizacija je ura|ena prema zapadnimstandardima…– Da. Ali, nisu sve vazduhoplovne jedinice na Zapadu tako

ure|ene jer ne postoji univerzalni model organizovawa. Reci-mo, u zemqama Natoa to je uglavnom tako ura|eno. Ipak, mi te-`imo da tu organizaciju uskladimo sa na{im specifi~nosti-ma, na{im uslovima `ivota i rada, sa kapacitetima, osposo-bqeno{}u i posebnim uslovima infrastrukture kojom raspo-la`emo. Me|utim, prvi rezultati su veoma pozitivni i, po sve-mu sude}i, obavili smo dobar posao. Odluka da se u|e u reor-ganizaciju je, dakle, bila ispravna i to nas ohrabruje.

Neminovno pitawe u ovakvom razgovoru je i remont na-{ih letelica. Dokle se stiglo u tom poslu?

– Prvog septembra pro{le godine na Batajnici je zvani~-no objavqeno da je iz Nacionalnog investicionog plana izdvo-jeno 30 miliona evra za remont na{ih pet aviona MiG 29, dvahelikoptera Mi 17, dva Mi 24, tri Mi 8 i za jedan transport-ni avion An 26. Ministarstvo odbrane je potom raspisalo ten-der za remont letelica, pre svega migova. Na`alost, prvi ten-der nije uspeo, i zbog toga je izgubqeno oko tri meseca… Na-kon toga je odobreno da se krene u proces ugovarawa direktnosa izvo|a~em radova, u ovom slu~aju sa kompanijom RSK MiG izRusije. I 24. decembra, na Dan ViPVO, u ve~erwim satima, uVladi je potpisan ugovor za remont migova. Ali, zbog privre-menog finansirawa, zbog neusvojenog buxeta Srbije, po~etkomove godine, novac iz NIP-a nije upla}en tako da, iz tih razlo-ga, nije odmah ni do{lo do po~etka remonta aviona. Po{to jeformirana Vlada i usvojen buxet Republike, sredinom juna na-{i avioni MiG 29 upu}eni su u Rusiju na remont. Upla}en jepredvi|eni avans pa su avionski motori i svi potrebni agre-gati i oprema prevezeni u Rusiju na remont koji je tamo ve} po-~eo. U avgustu }e stru~waci iz Rusije do}i na Batajnicu gde }ezajedno sa na{ima u VZ „Moma Stanojlovi}” obaviti deo re-monta koji je predvi|en da se uradi kod nas, tako da o~ekujemoda }e prva dva aviona MiG 29 poleteti nad Srbijom sredinomdecembra, najkasnije do nove godine. Od ta dva aviona jedan}e sigurno biti dvosed, koji nam je neophodan da bismo nasta-vili leta~ku obuku na tom tipu aviona i da bismo uveli na{emla|e pilote u trena`u.

To je odli~na vest, uprkos na{em poslovi~nom ka{wewu?– Da, mada to ka{wewe nije zavisilo od nas u Vojsci… A

{to se ti~e drugog dela na{e avijacije predvi|enog za remont,i tu je bio raspisan tender na kojem je pobedila „Jugohemija”.Ali, ta firma je pre nekih mesec i po dana raskinula ugovor i

NOVI VI[ENAMENSKI AVIONI

Ve} neko vreme mi radimo takti~ku studiju o nabavci sa-vremenog vi{enamenskog aviona za potrebe na{eg ViPVO. Tastudija bi trebalo da bude zavr{ena sredinom septembra iona }e i}i na razmatrawe na Glavni vojnotehni~ki savet. Uko-liko opravdamo i ubedimo Savet da nam je to potrebno, studi-ja }e i}i daqe na razmatrawe i pokretawe procedura za na-bavku novih vi{enamenskih aviona. Smatramo da je taj iskorakneophodan i mi }emo odraditi sve ono {to je potrebno kakobismo dr`avnom i vojnom rukovodstvu ukazali na neophodnostte nabavke. Jer, kao {to je poznato, gotovo sve dr`ave u na{emokru`ewu krenule su tim putem i mislimo da ne bi trebalo dau tom pogledu zaostajemo. Naravno, re~ je o obimnom poslu i ovelikoj investiciji za svaku dr`avu. Jer, samo jedan savremenivi{enamenski avion, bez obzira na wegovo poreklo, ko{tanajmawe od 35 do 45 miliona evra, tako da bi za tu nabavku, uzavisnosti od mogu}nosti dr`ave, trebalo u narednom perioduizdvojiti do milijardu evra. Naravno, niko to vi{e ne pla}agotovinom. Postoje brojne mogu}nosti, od lizinga do robno-privredne razmene, me|udr`avnih ugovora, reinvestirawa uinfrastrukturu na{e zemqe itd.

wenica, na neki na~in, prolongirala pitawe kona~nog remon-ta na{ih helikoptera.

Kakva je danas situacija sa mlaznim gorivom? Lete li pi-loti dovoqno?

– Od maja pro{le godine, posle du`eg vremena, usposta-vqen je kontinuitet u nabavci mlaznog goriva za leta~ku obuku.Svakako, goriva nije bilo u dovoqnoj meri ni u pomenutom pe-riodu, ali su i te koli~ine doprinele da se leta~ka obukasprovode mnogo boqe nego ranije. Pro{lu godinu smo, recimo,zavr{ili sa oko 15 sati naleta po pilotu, a {to je u odnosuna 2005, kada je na{ pilot prose~no leteo samo {est sati, ve-liki napredak. Va`no je re}ii da smo kona~no krenuli uz-laznom linijom i da nam pi-loti sada lete u kontinuite-tu. Jer, svaki prekid u trena-`u se odmah oseti i to nijedobro. Ve}a koli~ina gorivai pove}an broj sati naletapilota rezultovali su i ne-davnim ga|awem i raketira-wem zemaqskih ciqeva na po-ligonu ^enta. Bilo je to prvo,posle tri-~etiri godine, ta-kvo bojno ga|awe na{e avija-cije, ali i weno zajedni~kozdru`eno takti~ko uve`bavawe sa na{im raketnim jedinicamaPVO i sastavima VOJIN. Moram da napomenem da se ova ve`basva tri roda veoma povoqno odrazila na moral na{eg qudstva.Bili su zadovoqni i na{i piloti, ali i raketa{i i vojinovci ko-ji su, posle duge pauze, kona~no dobili priliku da prakti~no pra-te avione u naletu i neposredno uve`bavaju svoje sastave. Ukrat-ko re~eno, ve`ba na poligonu ^enta vratila je duh letewa na na-{im stajankama i to je ono {to je dobro, {to ohrabruje. Trudi}e-mo se da sli~nu ve`bu ponovimo sredinom septembara kako bi-smo jo{ vi{e uve`bali na{e sastave `eqne akcije i prakti~nograda. Zato verujem da }emo, zbog boqeg snabdevawa gorivom, ovugodinu zavr{iti sa najmawe 20 sati naleta po pilotu, uprkos idaqe izra`enim brojnim problemima sa tehnikom i rezervnimdelovima za vazduhoplove.

Raketa{i se `ale da godinama nisu imali pravo bojno ga-|awe iz svojih raketnih sistema. Nedavno smo ~uli pri~uda }e se, ipak, tim poslom i}i u Bugarsku. Jesu li to samoglasine?

– Nisu glasine. Krajem pro{le i po~etkom ove godine pokrenu-te su odre|ene aktivnosti kako bi na{e raketne jedinice {to preimale prava bojna ga|awa. Me|utim, po odvajawu Crne Gore iz dr-`avne zajednice mi smo ostali bez poligona za takva ga|awa. U raz-govorima i prilikom na{ih poseta bugarskoj armiji uverili smo seda Bugari imaju izuzetno kvalitetan poligon za takva ga|awa na Cr-nom moru. Oni tamo svake godine provode bojna ga|awa raketnihjedinica, ukqu~uju}i i ga|awa lova~ke avijacije. Dakle, ti razgovo-ri traju; dobili smo wihovu na~elnu saglasnost. Ali, ta procedurakona~nog odobravawa, obi~no, traje oko pola godine, po{to tu ak-tivnost mora da odobri wihov parlament. Realno je o~ekivati daslede}e godine i mi budemo tamo. Osim na{ih raketnih sistema zao~ekivati je da dejstvuje i na{a lova~ka avijacija, a po{to Bugariimaju identi~ne avione MiG 21 kao i mi, za tu priliku ne bismo mo-rali ~ak ni da sa na{im avionima prele}emo do Crnog mora.

Kakva je situacija u rodu Vazdu{no osmatrawe i javqawe?

– Situacija je mnogo boqa. Istina, i oni imaju problema sanabavkom odre|enih komponenti i rezervnih delova za teku}e odr-`avawe radarskih i drugih sistema. Ali, svi ti sistemi rade i za-dovoqavaju na{e potrebe za osmatrawem vazdu{nog prostora Sr-bije tako da se svaki let i sada uredno evidentira i prati. U planuje da se za dve-tri godine, u skladu sa mogu}nostima, pokrene i na-bavka savremenijih radara. Ali, za sada, sve to vrlo dobro funk-cioni{e, a i radaristi su uradili brojne modifikacije i moderni-zacije na svojim sredstvima tako da su, i u tom pogledu, efekti wi-hovog rada boqi.

[ta je bilo sa Kopaonikom, za{to tamo jo{ nema na{ih ra-dara?– Pitawe radarske stanice na Kopaoniku nije vojna, ve} pri~a

koja se ti~e Agencije za kontrolu letewa. Za sada, Vojska Srbije ne-ma pravo da instalira svoje radarske sisteme na Kopaoniku jer je ta

kota u tzv. zabrawenoj zoni. Za sa-da Nato ne odobrava ni Agencijida tamo postavi svoj radar kako bilak{e kontrolisali civilni va-zdu{ni saobra}aj. Ina~e, Agenci-ja za kontrolu letewa je ve} naba-vila kompletnu opremu i bilo bipotrebno najvi{e dve nedeqe dase na tom polo`aju sve stavi ufunkciju. Renoviran je objekat, svipotrebni agregati i oprema se na-laze gore, instalirana je ~ak i ra-darska kupola… No, za sada nemadozvole od Natoa za to. Ina~e,radarski polo`aj na Kopaoniku se

smatra jednim od najboqih na Balkanu i mislimo da bi wegovo sta-vqawe u funkciju izuzetno poboq{alo kontrolu, pa i bezbednost va-zdu{nog saobra}aja na prostoru celog na{eg poluostrva. Me|utim,ovde je re~ o pre svega politi~kim, a ne tehni~kim pitawima.

Kako se reorganizacija ViPVO odrazila na brojno stawe qud-stva, da li je bilo mnogo otpu{tawa?– Reforma Vojske, a posebno na{eg vida, prakti~no od maja

pro{le godine, nije se dramati~no odrazila na sastav vazduhoplov-stva, jer mnoge na{e jedinice nisu bile dovoqno popuwene. Kadasmo uspostavili novu organizaciju i formaciju, malo je qudi mora-lo da napusti slu`bu. Trenutno imamo oko 110 podoficira u vi{ku~iji status se upravo re{ava u okviru cele vojske, {to zna~i da }eneki od wih, posle preobuke ili prekvalifikacije, oti}i u druge je-dinice u kojima postoji potreba za takvim kadrom. [to se civilnihlica u vazduhoplovstvu ti~e wih je samo 10–15 ostalo neraspore-|eno, dakle malo, tako da smatramo da je ceo ovaj proces pro{aorelativno bezbolno i sa tog aspekta. Istina, na po~etku reforme,deo qudi, uglavnom profesionalnog sastava, iskoristio je svoje za-konsko pravo i oti{ao u penziju… Ali, sve u svemu, velikih kadrov-skih rezova kod nas nije bilo.

[ta ka`u piloti o svojim primawima, kako komentari{u svojsocijalni status?

– Ni piloti ni ceo profesionalni sastav nije zadovoqansvojim sada{wim primawima. Porede sebe i svoje plate sa za-poslenima u drugim ministarstvima i nadaju se da }e se ta pri-mawa bar izjedna~iti. Dodu{e, najavqeno je osetnije pove}aweplata u celoj Vojsci do kraja godine, a i ministar odbrane namje to obe}ao, ali tek kada se iz vojnog buxeta odvoji onaj deonamewen vojnim penzionerima.

Pro{le godine imali ste bogatu me|unarodnu vojnu sarad-wu, mnogo gostiju iz inostranstva, ali i Vi ste putovali...

– Tokom pro{le godine ta saradwa je bila bogatija nego {toje bila posledwih {est-sedam godina zajedno. Podsetio bih samo da

INTERVJU

1. avgust 2007.10

JASNIJI CIQEVI

Nama je u vazduhoplovstvu va`no da sada vidimo jasanciq pred sobom. Posle vi{e godina konfuzne situacije, ukojoj se nije znalo {ta }e biti sa rodom, sada su, posle uspe-le reorganizacije, stvari mnogo jasnije i qudi prakti~novide i da se i vi{e leti i da se, sa remontom na{ih leteli-ca, stvari stvarno mewaju na boqe. I taj napredak je sa-svim izvestan. Osobqe je shvatilo da nije otpisano i da }ese, shodno finansijskim mogu}nostima dr`ave, nastavitirazvoj na{eg vazduhoplovstva kako je i planirano Strate-gijskim pregledom odbrane.

su nam u poseti bila dva ameri~ka avionaF-16 sa svojim posadama, zatim da su na-{i piloti bili u Avijanu i tamo leteli,da je na{a delegacija ViPVO boravila uOhaju, da smo posetili bugarsko i rumun-sko vazduhoplovstvo, da su na{i qudi bo-ravili na vi{e seminara i kurseva u za-padnoj Evropi, a da je kod nas, ove godi-ne, organizovano oko 15 seminara i kur-seva gde su predava~i bili uglavnom izinostranstva. Sve to doprinelo je da re-alno sagledamo na{e mesto u celoj toj va-zduhoplovnoj pri~i. Dobili smo prilikuda neposredno uporedimo svoja znawa iiskustva sa stranim, da neposredno vidi-mo kako to oni rade, kako su organizova-ni, kako funkcioni{u… Moram da ka`emda su za nas to bila veoma dragocena is-kustva i da je na{ op{ti zakqu~ak da smo,uprkos brojnim te{ko}ama, na dobrom pu-tu. Zakqu~ili smo da smo i dobro organi-zovani i da bismo, uz i ne tako veliku fi-nansijsku pomo} dr`ave, i mi mogli da seu potpunosti i veoma brzo prikqu~imovode}im zemqama u ovoj oblasti jer namznawa, tradicije i dobrih pilota ne ne-dostaje. Rezultat te bogate me|uarmijskesaradwe je i to da }e ove godine jedanna{ svr{en pitomac vojne gimnazije oti-}i na {kolovawe u ameri~ku Vazduho-plovnu vojnu akademiju, kao i jedan na{poru~nik pilot na tamo{we jednogodi-{we usavr{avawe. Ta saradwa je, dakle,i konkretno po~ela.

Ovih dana je gorela Stara planina,po`ari su odneli hektare {uma irastiwa… Za{to nemamo kanadere?– Na`alost, mi danas imamo samo

nekoliko helikoptera koji bi mogli da seanga`uju na ga{ewu po`ara. Nekada smoimali desetak takvih letelica… Kanade-ri, koji su ina~e specijalizovane leteli-ce za ga{ewe po`ara, pre 12–13 godinasu ne~ijom odlukom prodati Grcima takoda mi, objektivno, sada nemamo ~ime toda radimo. Ho}e li „Srbija{ume” i Mi-nistarstvo za za{titu `ivotne sredinepokrenuti kupovinu aviona za ga{ewe po-`ara, ostaje da se vidi, ali kako sadastoje stvari sa izuzetno toplim letima isve u~estalijim po`arima to bi, po svemusude}i, bio racionalan potez. Kada se zavr{i predvi|eni re-mont helikoptere mi }emo ih tehni~ki osposobiti da nose tzv.vedra za vodu i po potrebi stave u funkciju ga{ewu po`ara.

Na kraju, kada je re~ o srpskom vazduhoplovstvu i PVO,kakve su Va{e vizije, planovi, nadawa?... – Ove godine smo zavr{ili veliki posao vezan za organi-

zacijsko-mobilizacijske promene u ViPVO. Sada nam predsto-ji da otklonimo sitnije probleme, mane i nedostatka nove or-ganizacije i da, u narednom periodu, sva pravila, propise izakonsku regulativnu prilagodimo novim organizacionim ce-linama i da na{e planove, koji se ti~u opremawa, razvoja iupotrebe, prilagodimo novoj strukturi. To je veliki i obimanposao ali mi ga moramo uraditi do sredine naredne godine.Va`no je da i leta~ku obuku prilagodimo novim uslovima u avi-jacijskim bazama i da, preko MO, obezbedimo potrebne koli-~ine goriva za na{e letelice i da ve} slede}e godine do|emo

do 40–50 sati naleta po pilotu, a da se 2009. godine vratimona onih 80 sati naleta, koliko je nekada bila na{a norma zapilote borbene avijacije, a za one u transportnoj i vi{e. Op-timista sam i verujem da }emo narednih godina i}i napred, da}emo uspeti da svakodnevne probleme prevladamo i da }emona{e vazduhoplovstvo vratiti tamo gde mu je i mesto, a to je me-|u elitne rodove. Verujem i da }emo uspeti da prebrodimo pro-bleme vezane za ispravnost tehnike, da }e se VZ „Moma” pono-vo osposobiti za odr`avawe i remontovawe vazduhoplovnihsredstava u obimu koji je potreban vazduhoplovstvu. Sa povrat-kom na{ih aviona MiG 29 sa remonta mi }emo, sasvim sigurno,na{im gra|anima i dr`avi pru`iti mnogo kvalitetniju i sigur-niju za{titu i kontrolu na{eg vazdu{nog prostora. Srbija }e,dakle, od decembra mo}i jo{ mirnije da `ivi i radi.

Du{an MARINOVI]Snimio Zvonko PERGE

11

1. avgust 2007.12

GENERAL PONO[ U BRIGADI VEZE

Na~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{, sa sa-radnicima, posetio je 25. jula Brigadu veze.Komandant brigade pukovnik Goran Trampi}referisao je na~elniku General{taba o za-dacima koje taj sastav izvr{ava, sa te`i-{tem na namenskim i zadacima obuke.

Brigada veze formirana je 30. okto-bra 2006. Wen osnovni zadatak je obezbe-|ewe neprekidnog i sigurnog sistema veza.Visok stepen popune, profesionalni pri-stup i osposobqenost pripadnika omogu}a-vaju uspe{no izvr{avawe namenskih zada-taka brigade.

DR@AVNI SEKRETAR JEFTI]PRIMIO DELEGACIJU EKSPERATA IZ RUSIJE

Dr`avni sekretar Ministarstva od-brane Zoran Jefti} primio je, 19. jula, {e-sto~lanu delegaciju Ministarstva odbraneRuske Federacije, u kojoj su bili ekspertiza razminirawe i postupak sa postavqenimimprovizovanim eksplozivnim napravama.

Pozdravqaju}i goste iz Rusije, Jefti}je istakao da su iskustva stru~waka iz te ve-like zemqe izuzetno dragocena za Srbiju,koja ~ini zna~ajne napore da izgradi jedin-stven i efikasan sistem postupawa u van-rednim situacijama.

^lanovi ruske delegacije su naglasiliva`nost globalne integracije stru~nih kapa-citeta bezbednosnih snaga, jer su pretwe posigurnost gra|ana odavno prerasle nacio-nalne i regionalne granice. Oni su izrazi-li svoje zadovoqstvo {to su tokom poseteboravili i u Kragujevcu, gde su videli nekeod postupaka za uklawawe eksplozivnih na-prava koji se sprovode u Srbiji.

A. A.

}e zakoni o odbrani i vojsci, u~e{}u pro-fesionalnih pripadnika Vojske u mirovnimoperacijama i Zakon o za{titi tajnih poda-taka, kao jedan od mehanizama za sprovo|e-we Bezbednosnog sporazuma, biti na jese-wem zasedawu Skup{tine Srbije.

– Zala`em se za najotvoreniju mogu}usaradwu Skup{tine Srbije i Ministarstvaodbrane i smatram da je to u obostranominteresu i u korist gra|ana Srbije – rekaoje [utanovac nagla{avaju}i potrebu da seposlanici intenzivnije ukqu~e u pra}ewe irazumevawe sistema odbrane.

General Pono{ odr`ao je prezentaci-ju o sprovedenim organizacijskim promena-ma u Vojsci Srbije, naglasiv{i da je celo-kupan proces sproveden u roku od 13 mese-ci. Kako prioritete u budu}em periodu, onje naveo obuku pripadnika Vojske i profe-sionalizaciju.

KOMPANIJA NOVOSTI POKLONILA KWIGEMINISTARSTVU ODBRANE

MINISTAR [UTANOVAC I GENERALPONO[ O REFORMI SISTEMA ODBRANE

ompanija „Novosti” po-klonila je Ministarstvuodbrane 28.000 kwiga iz

edicije „Milenijum”, koja jeobjavqena pro{le godine iprodata u milion primeraka.

Ministru odbrane Dra-ganu [utanovcu poklon je, 18.jula u biblioteci Vojne akade-mije, sve~ano uru~io general-ni direktor Kompanije „Novo-sti” Manojlo Vukoti}. Skupu suprisustvovali studenti i na-stavnici Vojne akademije.

Od 1.000 kompleta kwiga, koji obuhva-taju 28 naslova svetske i doma}e kwi`ev-nosti, 750 bi}e raspore|eno po jedinica-ma Vojske Srbije, a 250 po organizacijskimjedinicama Ministarstva odbrane.

Tom prilikom, generalni direktor„Novosti” Manojlo Vukoti} uru~io je najbo-qem studentu Vojne akademije Mi{i @ivko-vi}u kwigu sa posvetom.

V. P.

M

K

inistar odbrane Dragan [utanovac ina~elnik General{taba Vojske Srbijegeneral-potpukovnik Zdravko Pono{,

nedavno su u Klubu Vojske Top~ider infor-misali ambasadore i vojne izaslanikeakreditovane u Republici Srbiji, te pred-stavnike me|unarodnih nevladinih organi-zacija sa sedi{tem u Beogradu, o zavr{e-nim organizacijskim promenama Vojske Sr-bije i prioritetima u radu Ministarstva.

Ministar [utanovac je rekao da sviprincipi, koje je Vlada Srbije zacrtala napo~etku svog mandata, duboko zadiru u po-slove odbrane i kao jedan od najve}ih pro-blema Ministarstva naveo nepostojawe ve-}eg dela zakonske regulative.

Ministar odbrane izrazio je nadu da}e Vlada Srbije uskoro usvojiti Prezenta-cioni dokument i Bezbednosni sporazum saNatoom. Tako|e, on je rekao da se nada da

P E R A S P E R A

Pi{eQubodragSTOJADINOVI]

Koliko tih dobaima danas – nezna se.Kalendari slu`esamo kaona~elniorijentir, listava`nih datuma,slava,ro|endana ivikenda. Kako sestvari razvijaju,bogami je mogu}eda pla`e na Adibudu pune i naSvetog Savu.

N

13

REKVIJEM ZA PALIDRVCE

E

Autor je komentator lista „Politika“

T

Ne znam {ta dana{wi |aci u~e o klimi. Ali, umoje vreme ona (klima) be{e umerena. Dakle,prijatna za `ivot u svakom pogledu, sa ~etiri

romanti~na godi{wa doba. I o svakome su pesnicinadahnuto sastavili onoliko lirike.

Qudi sve vi{e gledaju u nebo, tra`e}i odgo-vor na ve~nu tajnu na{e lokalne zvezde. U stvari,osnovno pitawe ovoga leta, koje se ti~e sunca gla-si: {ta mu bi?

Uglavnom se misli da je ~ovek sam sebi stvo-rio pakao. Takvo je to bi}e, otkad je zbog jabuke is-terano iz raja. Ako smo dobro razumeli to kata-strofi~no tuma~ewe, ve} `ivimo u rerni, koja }ese sve vi{e zagrevati. I to zbog nemilosrdnog za-ga|ewa svega oko nas, pa i atmosfere. Jeste li sa-mo videli one mrtve reke?

Vrelina u Srbija probila je pro{le sedmicerekorde svih vremena. Mo`da se to Afrika selina Balkan. Ima li Sahara svoje granice, ili nemi-novno osvaja i prekomorske prostore? Da li je ve}vreme da pazarimo jake lamce i mudre kamile! Akonas od svega pomalo hvata strah, za to ima sasvimdovoqno razloga.

^itav taj `ad dao je nemerqivu energiju za ve-like vatre. Srbija ve} nedeqama ne mo`e da ugasisvoje po`are. Vatrogasci, vojnici i policajci skrozogarave{e od rata sa crvenim petlom. Na drugojstrani „faktor ~ovek“ uporno pali strwike i suvutravu po wivama i seje veseli ogaw po gorama. Eto{ta uz pomo} sunca ~ini obi~no palidrvce.

E sad, pitawe je {ta u~initi da ti nesre}ni inevoqni piromani ne zapale ~itave planine! Izgleda da tu nema mnogo nade. Svako misli

da najboqe zna kako da kontroli{e vatricu koju jeza~eo. Neka baba u okolini Pirota palila andrakna livadi, i obnovila po`ar. Reporteru je ovakoobjasnila svoj maler: „Vetar dunuja, kuj mu se nada-ja!?“

Kad su po~ele da gore planine i pucaju stene,moglo se videti da nismo spremni za katastrofu.Takve se paqevine ne mogu savladati ekstenzivnimpristupom. Jeste qudski faktor nezamenqiv kad ga-si ono {to su baba i wojzi sli~ni podlo`ili u naj-boqoj nameri. Ali, kamo sre}e da je ona izuzetak:pali ko stigne, gasi ko mora.

Srbija ovoga leta nije imala dobre {anse uobra~unu sa velikim vatrama. Nema vi{e ~uvanih„kanadera“, koji se pune vodom za simboli~no vre-me. Gde su se uop{te denule te letilice, kojih smose sa nostalgijom setili tek kad je buknulo? Novinepi{u da ih je neki genije pre desetak godina prodaoGrcima za male pare. I zato smo se obratili Mo-skvi, odakle je stigao „Il-76“.

Ma kako to izgledalo, qudi su sa onako te-{kom letilicom izveli desetak prili~no rizi~nihvatrogasnih manevara. Bio je to strate{ki udar na

vatru koja je gutala biqni inventar Stare planine.I sada su tamo{wi po`ari uglavnom uga{eni,

ili „pod kontrolom“. Naravno, ako kontroli ne iz-makne ona baba i ode na drugu livadu da pali an-drak od suvog korova.

Uz nedostatak tehnike, a to }e re}i mobilnihlete}ih cisterni, fali nam organizacija sistema.[ta to be{e civilna za{tita, jo{ nema dobre, no-ve definicije. Osim ako ne koristimo arhaizme izsistema ONO i DSZ.

U to vreme, mnoge ve`be imale su smisao ide-olo{ke kozmetike. Neke ideja su po~iwale i okon-~avale se na apstraktnim re{ewima. Mnogo togagrani~ilo se sa utopijom i dolazilo iz sfera veli-kih zabluda. Ali, postojao je neki „samoza{titni“entuzijazam. Bar u oblasti civilne za{tite, koja je,nezavisno od politi~kog sistema, kqu~na barikadau susretu sa velikim katastrofama. A u wima uglav-nom strada civilno stanovni{tvo, i to prete`no u„sekundarnoj etapi“. Dakle, kad pro|e prvi udarkataklizme, najve}i gubici nastaju od wenih razor-nih recidiva.

To su iskustva onih dr`ava koje su se srele sadaleko ve}im nesre}ama nego {to su po`ari usrpskim planinama i {umama. Kad se sve sa-

bere, i nismo tako lo{e pro{li: nije bilo qudskih`rtava, vatra nije zahvatila naseqena mesta. Ma-da je bila na granici nekih pirotskih sela, na pri-mer Temske.

Ako je ve} re~ o za{titi qudi u razornim ne-sre}ama, i tu ne mo`emo daqe bez dobrih (i lo{ih)iskustava. Naravno da smo ih imali i mi, ali nigdena svetu ugro`eni gra|ani nisu pasivni predmet za-{tite. Pravilo je da svi koji to mogu, i u~ine koli-ko mogu.

U okolini Pirota imali smo krajwe bizarnusliku nesre}e. Svuda okolo je gorelo, vatrogasci,vojnici, i ̀ andarmerija su opstali na granici sna-ge u opasnom poslu. Za to vreme, lokalni momci bi-li su „izvan situacije“. Po`ar su gledali kao spek-takl, bez namere da pomognu sebi. Kao da ih je za-hvatila sudbinska defanziva, ose}awe da }e to ne-ko svakako uraditi. Sve ima svoj kraj, pa i po`ar.

Piro}anci nisu uspeli da iza|u iz letwe sije-ste i letargije. Bilo je velikog straha da ne izgoreneka sela na granici ogwa. Ali, vetar je za wih biopovoqan, i oduvao plamen ne{to daqe od krovova.A to zna~i da nije bilo motiva: {uma je dr`avna isva~ija, selo je na{e.

A dok selo ne gori i baba se ne ~e{qa. Negogleda prema nebu, mo`da ne{to i naleti. Da l’„iqu{in“, da l’ ki{ni oblaci, svejedno. Tako vaqdamisle i ostali subjekti civilne za{tite, uz mlakopivo i filozofske sentence o prirodi i sudbini:da je Stara planina tako slaba{na, ne bi ni osta-rela.

1. avgust 2007.14

Na Tari je, od 14. jula do 3. avgusta, oko 400 dece iz Srbije i Republike Srpske.Me|u wima su i mali{ani sa Kosova iMetohije, iz Orahovca, Velike Ho~e, [trpca i srpskih enklava u Kosovskom Pomoravqu, gde se te{ko `ivi i gde nemaju priliku da videi nau~e sve ono {to im nudi humanitarnaorganizacija Na{a Srbija

U

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] SA DECOM NA[E SRBIJE NA TARI

Predsednik Tadi} je posebno zahvalio kineskom ambasadoruLi Guobangu i kineskim privrednicima {to su ove godine, kao ze-mqa prijateq, pomogli ovu aktivnost. Zatim su svi zajedno obi{lisportske terene i radionice u kojima deca u~e razne ve{tine,strane jezike, etnologiju, ekologiju, crtawe, pevawe, bave se ra-znim sportovima...

Sa kineskom delegacijom bila su i deca iz [angaja, mladinovinari koji su ovih dana u poseti Srbiji, Crnoj Gori i Makedo-niji, odakle }e napisati svoje reporta`e, intervjue, izve{taje...Oni su predsedniku Tadi}u poklonili kqu~ grada [angaja, „da sewime otvore srca naroda i Srbije i Kine, za dobru saradwu i ve-liko prijateqstvo”.

Pozdravqaju}i decu kineski ambasador Li Guobang je rekaoda mu je izuzetno drago {to je sa wima na Tari i {to jedna humanaaktivnost ve} ima lepu tradiciju. Po`eleo im je da nau~e {to vi{eo zemqi prijatequ, o bogatoj kineskoj istoriji i tradiciji.

Ovogodi{wa [kola prijateqstva Na{a Srbija sve~ano jeotvorena 17. jula, u Gradu prijateqstva koji je darovala kompanijaCom Trade, a nalazi se pored hotela „Beli bor”. Otvarawu su pri-sustvovali zamenica gradona~elnika Beograda Radmila Hrustano-vi}, ministar u Vladi Srbije Dragan \ilas, jedan od osniva~a Na-{e Srbije koji rad organizacije poma`e od po~etka, zatim sport-ski direktor vaterpolo reprezentacije Nenad Manojlovi}, teni-serka Ana Ivanovi} i vaterpolista Nikola Kuqa~a.

Tokom boravka na Tari decu su posetili ili }e narednih danabiti wihovi gosti, pozori{te „Bo{ko Buha”, glumac Marko @ivi},

SA LICA MESTA

[KOLA PRIJATEQSTVAI RAZUMEVAWA

vek kada do|em u kamp Na{e Srbije moja poruka je jednostav-na: Deco, hvala vam {to postojite. Tako je predsednik SrbijeBoris Tadi} i ovog leta pozdravio decu koju humanitarna or-ganizacija Na{a Srbija ve} sedmu godinu okupqa u jedinstve-noj [koli prijateqstva. Posle Gu~eva, posledwih pet susre-ta je u hotelu „Beli bor” Vojne ustanove „Tara”.– U mom `ivotu najve}a i najodgovornija stvar je {to sam ta-

ta – rekao je deci predsednik Tadi}. – Dolaze}i u Na{u Srbijuuvek imam priliku da vidim sa koliko talenata vi raspola`ete,koliko divnih ve{tina ovde nau~ite. Dugo se dru`im sa Na{omSrbijom, jo{ u vremenu kada nisam obavqao du`nost predsednika,zato {to je to jedna divna institucija koja brine o na{oj deci. Jersamo kroz na{u decu postoji i na{a Srbija.

15

grupe Van Gogh, Zana i Juice,@eqko Joksimovi} i Marija[erifovi}, a Darijan Mihai-lovi}, pisac drame Cafe Kosovau produkciji Bitef Teatra, svojautorski honorar usmerio jeNa{oj Srbiji za stipendirawejednog talentovanog deteta.

U [koli prijateqstva odr-`ava se i peti darovni Sajamkwiga za decu, ~iji je pokroviteqku}a „Politika”. Na sajmu u~e-stvuju brojne izdava~ke ku}e asve izlo`ene kwige ostaju na po-klon deci. Kao pokroviteq „Po-litika” }e nov~ano nagraditidecu autore najboqih radova u{koli novinarstva.

I ove godine Na{a Srbija}e nagraditi decu koja posti`unajboqe rezultate u razli~itimoblastima. Nagrade }e, kao iprethodnih godina, uru~iti aka-demik Matija Be}kovi}, pred-sednik `irija.

Humanitarna organizacijaNa{a Srbija je nevladina orga-nizacija koja programima mate-rijalne i psihosocijalne podr-{ke pru`a pomo} i za{titu decipoginulih, kidnapovanih i nesta-lih tokom proteklih ratova nana{im prostorima i deci u srp-skim enklavama na Kosovu i Me-tohiji. Organizacija obezbe|ujeredovne donacije za 1.200 decei brine o wima tokom {kolova-wa, sve do zaposlewa.

Poseban oblik wene ak-tivnosti je [kola prijateqstva,projekat koji objediwuje sve ak-tivnosti organizacije i ve} sed-mo leto okupqa decu na dru`e-we i u~ewe. U woj se deca u~esolidarnosti, toleranciji i do-bro~instvu i usvajaju kulturne iduhovne vrednosti svog naroda,prou~avaju wegovu istoriju. Br-ojni su obrazovno-vaspitni izabavno-sportski sadr`aji koje{kola realizuje u 16 sekcija iradionica.

Ove godine, od 14. jula do3. avgusta, na Tari je oko 400dece iz Srbije i Republike Srp-ske. Me|u wima su i mali{anisa Kosova i Metohije, iz Ora-hovca, Velike Ho~e, [trpca isrpskih enklava u KosovskomPomoravqu, gde se te{ko ̀ ivi igde nemaju priliku da vide i na-u~e sve ono {to im nudi Na{aSrbija.

U okviru [kole prijateqstva, od 29. jula do 3. avgusta, odr-`ava se drugi multietni~ki seminar „Dani prijateqstva”, na komeu~estvuje 169 dece iz svih krajeva Srbije, razli~itih nacionalno-sti: srpske, ma|arske, slova~ke, rusinske, rumunske, romske, bo-{wa~ke, bugarske i albanske. Ciq seminara je promocija vredno-

sti me|uetni~ke i me|ukultur-ne tolerancije, unapre|ewerazumevawa razli~itosti me-|u qudima i doprinos razvojumodernog demokratskog dru-{tva. Zemqa prijateq semi-nara „Dani prijateqstva” jeKraqevina Holandija.

– Smisao [kole prijateq-stva jeste da se deci, koja sunajve}i stradalnici proteklihratova i ~iji su roditeqi da-li `ivot za ovu zemqu, ova ze-mqa odu`i – ka`e predsednikNa{e Srbije Mla|an \or|e-vi}. – Mi to ~inimo na na{ na-~in, da deca koja do|u ovde do-`ive to kao po{tovawe `rtvewihovih roditeqa i da do`iveono {to ina~e nemaju u svojim`ivotima. Deca ovde imaju na-{u qubav, na{u pa`wu, i mi`elimo da oni vole svoju otax-binu, da gaje qubav prema dru-gim narodima, prema drugimkulturama, da odrastaju u qudekoji }e sutra mo}i da daju svojdoprinos ovoj zemqi i da svo-jim primerom daju snagu qudi-ma oko sebe. Jedan od ciqeva Na{e Srbi-

je, isti~e Mla|an \or|evi},jeste da ideju dobro~instvaova deca jednog dana nastave.„Ne prema deci sa wihovomsudbinom, jer verujem da ratavi{e ne}e biti, ali }e uvekbiti dece kojima treba pomo}.Sada pomo} treba ovoj deci,jer mi ho}emo da oni imaju sve`ivotne {anse kao druga decakoja imaju roditeqe. Wihovroditeq je Na{a Srbija, kojaih vaspitava, u~i i zapo{qa-va. Ona toj deci vra}a nadu iuvek }e ostati wihov prija-teq”.

Direktor [kole prijateq-stva Branka Dra{kovi} ka`eda je wihov ciq da okupe de-cu, da ona budu zajedno, da imbude lepo, da u~e neke lepestvari.

– Deca sa Kosova i Metohijenemaju na`alost priliku za ta-kvo ne{to u svojim sredinama,ona nemaju ni miran san, nislobodu kretawa, nisu bezbed-na kad idu u {kolu... Ovde ima-mo bogate programe i izuzetneuslove za wihovu realizaciju.Grad prijateqstva koji nam jepoklonila kompanija Com Tra-

de je divan, a ~ine ga etno-ku}ice u kojima realizujemo razli~iteradionice. Zbog svega, dakle, dru`ewa, prijateqstva, boqeg razu-mevawa, [kola prijateqstva Na{a Srbija deci ostaje u najlep{ojuspomeni i zbog we se raduju slede}em letu i na{em novom okupqa-wu – ka`e Branka i najavquje nove julske susrete na Tari.

Radenko MUTAVXI]

[KOLA KOJOJ SE RADUJEMOBranka Glu{ica je svih sedam leta u [koli prijateqstva.

Zajedno sa wom takvo lepo iskustvo imaju i weni najboqi drugariMilica Eri} iz ̂ a~ka i Rade Jovanovi} iz [ida. „To je {kola ko-joj se radujemo, jer smo uz wu odrasli i stekli prave prijateqe”,ka`e Branka.

I Mirko Radosavqevi} iz Prokupqa ima lep zbir boravakau [koli prijateqstva. Po~eo je kao |ak prvak, a sada je peti raz-red. A ovo mu je i peto leto na Tari, ka`e najlep{e letovawe kojepo`eleti mo`e.

Vitomiru Stankovi}u iz Beograda Na{a Srbija zamewujeoba roditeqa. Ona brine o wemu, a on uzvra}a ozbiqno{}u i u{koli i u `ivotu. Sada je ve} sredwo{kolac i uskoro }e zavr{i-ti elektrotehni~ku {kolu.

Boravak u [koli prijateqstva posebna je radost za decu saKosova i Metohije. Miroslav Simi} je iz Kosovske Kamenice,tre}i put je na Tari i svaki boravak mu je nezaboravna uspomena,na drugare i jedan lep{i `ivot, o kome deca na Kosmetu ve} dugosawaju. Laza @ivi} je iz Starog Gracka, op{tina Lipqan. Iakotrenutno incidenata nema, strah uvek postoji, ka`e on. Mihailo\or|evi} je iz sela Kormiwane, op{tina Gwilane. U~i tre}i raz-red i ne skriva radost {to mu se pru`ila prilika da do|e u [ko-lu prijateqstva. Ana Aksi} je iz Velike Ho~e. Nema tamo slobode,ka`e Ana. Ona i oko 200 |aka iz wene {kole ne}e imati mnogolepog da zapamte iz svojih {kolskih dana. Ni u Orahovcu nije mno-go boqe. „To je jedan savremeni logor”, ka`e Jovan Radi}, „u komese `ivi u pre~niku od 450 metara i nema slobode kretawa”. Po-sle boravka na Tari on se sprema za novu {kolu. Izabrao je Bo-gosloviju u Ni{u.

Decu sa Kosova i Metohije doveo je Zoran Maksimovi}, ko-ordinator Na{e Srbije za ju`nu srpsku pokrajinu. On `ivi i ra-di u Gwilanu, gde je nekad bilo, ka`e, oko 20.000 Srba, a sada ihje svega pedesetak. U okolnim selima ih je vi{e. Tu ima petnaestsrpskih sela sa po 300 do 500 doma}instava i tu su izme{tene i{kole. Iako se u Kosovskom Pomoravqu te{ko `ivi, neizvesnosti strah su veliki, {kolski sistem ipak funkcioni{e. Istina ote-`ano, ali rade i osnovne i sredwe {kole, a tu je i nekoliko istu-renih odeqewa fakulteta iz Kosovske Mitrovice.

SARADWA SA VOJSKOMU realizaciju programa Na{e Srbije ukqu~ena je i Vojska.

Sa decom su ranijih godina bili padobranci iz 63. Specijalci suih u~ili pre`ivqavawu u prirodi, a ove godine nastavqa se radizvi|a~ke sekcije koja je veoma popularna.

Ve} tre}u godinu sekciju vodi vodnik prve klase Zoran Ri-sti} iz Specijalne brigade, a poma`u mu kolege, tako|e vodniciprve klase Marko Vasi}, Milan Petrovi} i Vladimir Koluvija.

– Deca brzo u~e i u`ivaju u tome. Ne pada im ni{ta te{ko.Posle ovogodi{weg rada ve}a grupa wih odli~no se snalazi uprirodi i mo}i }e sami da se kre}u uz pomo} karte na terenu –ka`e Zoran.

Me|u najboqim izvi|a~ima su @eqan Krsmanovi} iz Bra-tunca i Stefan \uri} iz Kragujevca. Nau~ili su da odre|uju stra-ne sveta, azimut, brzo naprave {ator, a kondicije imaju da sa la-ko}om pre|u i po deset kilometara dnevno.

– Biti izvi|a~ je izazovno, a biti samostalan i siguran u se-be bilo gde u prirodi je zadovoqstvo svakog izvi|a~a – ka`u@eqan i Stefan.

1. avgust 2007.

NNa podru~jima koje je vatrena stihija najvi{e ugrozila, Staroj planini iVidli~u kod Pirota, Svrqi{kim planinama i {umama Deliblatske pe-{~are, po`ari bi te{ko mogli biti savladani da nije dejstvovao avioniqu{in 76, kojeg je na molbu Vlade Srbije poslalo Ministarstvo za van-redne situacije Ruske Federacije. Pakleno vrelo bilo je i na mnogim drugim mestima u Srbiji, pri ~emu je

ugro`eno i vi{e nacionalnih parkova. Gorele su {ume na Rtwu, u kawonu Uv-ca kod Priboja, na Kamenoj gori kod Prijepoqa, u Quqacima kod Kragujevca,na Stolovima kod Kraqeva i na planinama oko Vrawa i Bujanovca. Buktale sugoleti na brdima u okolini Leskovca, po`ar je zahvatio i okolinu Bora, pla-ninu Deli Jovan kod Negotina...

Za prose~nog gra|anina Srbije bila je to prilika da obnovi svoje pozna-vawe geografije, ali i da se ozbiqno zapita ima li na{a dr`ava resurse zasavladavawe elementarnih nepogoda i ostalih vanrednih situacija? Na kojina~in se ti resursi koriste, i da li gra|ani, posle prevazila`ewa pretwe od{umskih po`ara, mogu kona~no da odahnu, u uverewu da je uspostavqen efika-san sistem wihove za{tite? O tome smo razgovarali sa Predragom Mari}em,na~elnikom Sektora za za{titu i spasavawe u MUP-u Srbije.

– Od 19. jula, na teritoriji Srbije zabele`eno je preko stotinu velikihpo`ara. Preko 5.200 hektara povr{ine je wima zahva}eno, od toga vi{e od2.500 hektara {ume. Kada se budu sabrali svi podaci te brojke }e sigurno bi-ti mnogo ve}e – isti~e gospodin Mari}. – Ve} od prvog dana izbijawa po`ara,po{to je situacija u pirotskom kraju po~ela da se komplikuje, Sektor za za-{titu i spasavawe uputio je qude koji su formirali {tab za rukovo|ewe ak-cijom ga{ewa. Iz cele republike su zatim upu}ene dodatne snage kako bi sti-hija {to br`e bila savladana. Na Staroj planini se tako, na licu mesta, na-{lo 250 vatrogasaca iz cele republike, pripadnika Sektora za za{titu ispasavawe MUP-a, te oko 200 pripadnika @andarmerije.

Kako ka`e na~elnik Mari}, po`ar je bio takvog intenziteta da ni anga-`ovawe deset puta ve}eg broja qudi ne bi moglo da ga ugasi. Taj veliki po`arobuzdan je tek nakon pristizawa velikog ruskog aviona za ga{ewe po`ara.Iqu{in 76, koji pripada Ministarstvu za vanredne situacije Ruske Federa-cije, anga`ovan je na molbu Vlade Srbije, koja je upu}ena ruskom ministru zavanredne situacije Sergeju [ojguu. Posle dva dana od upu}ivawa molbe, avi-on je doleteo i Srbiju i po~eo sa naletima nad vatrom zahva}enim prostori-ma. Do wegovog pristizawa morala su da pro|u dva dana, jer je i situacija uBugarskoj, gde je tako|e bio anga`ovan na ga{ewu po`ara, bila izuzetno kom-plikovana.

U toku prvog dana dejstva u Srbiji, 25. jula, ruski avion imao je {est na-leta i veliki po`ar u pirotskom kraju uspe{no je obuzdan. Tog dana u pogon jeopet stavqen i helikopter Vojske Srbije. Zatim su po~eli da gase preostale„xepove” u kojima je vatra i daqe tiwala. Svi po`ari su stavqeni pod kon-

Srbija se tokom jula

na{la u plamenu.

Goreli su {umski kompleksi

na planinama, a nisu

ostali po{te|eni ni

mnogi gajevi u ravnicama.

Sli~no kao kod nedavnih

velikih poplava, svakoga

dana pristizali su

izve{taji o novim

opasnostima, samo {to su

sada, umesto bujica,

gra|ane ugro`avali

vatreni plamenovi

julske stihije, nezapam}ene

u na{oj zemqi.

P O @ A R I U S R B I J I

BORBA SAVATRENOM STIHIJOM

MINISTAR [UTANOVAC PRIMIO PILOTEKOJI SU U^ESTVOVALI U GA[EWU PO@ARA

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je pilote119. me{ovite helikopterske eskadrile iz Ni{a koji su u~estvo-vali u ga{ewu po`ara na Staroj planini kod Pirota. Wihovu~inak u obuzdavawu vatrene stihije ocenio je izuzetno uspe-{nim, iako su na tom zadatku anga`ovana samo tri helikoptera.

Tom prilikom ministar [utanovac je rekao da za takve slo-`ene zadatke imamo osposobqene pilote, ali ne i dovoqno is-pravne tehnike, tako da je neophodno za tu namenu osposobitijo{ najmawe ~etiri helikoptera. Za slede}u godinu on je najavio

boqe mogu}nosti za ulagawa u tehni~ko opremawe Vojske Srbijei podizawe `ivotnog standarda wenih pripadnika.

Na dana{wem prijemu ministar odbrane je za anga`ovawe naga{ewu po`ara uru~io nov~ane nagrade pilotima majorima Alek-sandru Brzakovi}u i Bratislavu Stojanovi}u i starijem vodniku pr-ve klase Zoranu Jovanovi}u. Pohvale i nagradno odsustvo dobilisu majori Predrag Vojnicalijevi}, Sla|an Petrovi}, Denis Ba{i}i Zlatko Dragojlov, kapetan prve klase Boban Savi}, kapetan IvanBeci} i stariji vodnici prve klase Sa{a Bo`i}, Dragan Kosti},Stani{a Kosti}, Miodrag Stojanovi} i Vladan Stankovi}.

Prijemu je prisustvovao i komandant Vazduhoplovstva iPVO general-major Dragan Katani}.

trolu. Nastavqaju}i akciju, iqu{in 76 je odleteo do Svrqi{kihplanina, gde je buktao jo{ jedan veliki po`ar, a na kraju je u~e-stvovao i u ga{ewu vatrene stihije u Deliblatskoj pe{~ari.

Prema re~ima na~elnika Mari}a, Sektor za za{titu i spa-savawe uspeo je da odgovori zadatku, pre svega zahvaquju}i na~i-nu na koji je organizovan. Wegovim formirawem, maja 2006. go-dine, omogu}eno je povezivawe svih pripadnika sektora na jedankrajwe efikasan i brz na~in. Na terenu je potvr|ena ~iwenica dau svakoj slu`bi koja ima nameru da se bavi vanrednim situacija-ma, mora da postoji ~vrst lanac komandovawa.

– [to se ti~e kontakata sa Vojskom, mislim da su bili vi{enego korektni i da je ostvarena sasvim dobra saradwa. To se naj-vi{e videlo na teritoriji Pirota, gde je i helikopter VS anga`o-van vi{e dana. Ministar odbrane je odlu~io da taj helikopter bu-de stacioniran u Pirotu, odakle je uzletao i pomagao nam u onojmeri koliko je mogao u skladu sa svojim tehni~kim karakteristika-ma – nagla{ava gospodin Mari}.

Stav sektora kojim rukovodi na~elnik Mari} jeste da wegovekapacitete treba spojiti sa onima koje poseduje Uprava za odbra-nu Ministarstva odbrane. Sada se de{ava da u odre|enim trenu-

Helikopter Mi8 za nekoliko dana izbacio je 150 tona vode

18 1. avgust 2007.

POMO] VOJSKE

Vojska Srbije u~estvovala je u ga{ewu po`ara na raz-li~itim lokalitetima u Srbiji. Zna~ajan doprinos dali sui pripadnici vazduhoplovstva ~iji su helikopteri upotre-bqavani na najugro`enijim mestima, u saradwi sa terito-rijalnim vatrogasnim slu`bama, stanovni{tvom i jedini-cama MUP-a.

U ga{ewe po`ara bili su ukqu~eni helikopteri „gaze-la“ i „Mi-8“ Vojske Srbije. „Gazela“ se upotrebqavala zaizvi|awe terena zahva}enog po`arom, za prevo`ewe qud-stva i za navo}ewe helikoptera za ga{ewe po`ara, kao iza navo|ewe ruskog „Iqu{ina 76“ iznad Stare planine.

Helikopteri „Mi-8“ su jedini vazduhoplovi u Vojscikoji imaju dodatnu opremu za ga{ewe po`ara, odnosno „ve-dro“ u koje mo`e stati 2.000 litara vode. Vodu mogu zahva-tati iz jezera, mora ili reka, bez sletawa, {to pove}avawihovu efikasnost. Za nekoliko dana, helikopter „Mi-8“uspeo je da na vatrenu stihiju izbaci skoro 150 tona vode.

Helikopteri i posada pripadaju 119. me{ovitoj heli-kopterskoj eskadrili u Ni{u, a u sastavu su 98. avijacijskebaze iz La|evaca.

MINISTAR [UTANOVAC OBI[AOUGRO@ENA PODRU^JA

Ministar odbrane Dragan [utanovac obi{ao je 22.jula ugro`ena podru~ja na Staroj planini, gde su tog danaponovo buknuli po`ari koji su prethodno lokalizovani. Poobilasku ministar [utanovac je izjavio da je zbog razme-ra po`ara u Srbiji zatra`ena pomo} susednih zemaqa.

„Na `alost, u na{oj zemqi ima mali broj letelica zaga{ewe po`ara, velika je povr{ina i apsurdno je da goricela planina. Ne}u da govorim da li ima mesta pri~i o di-veriziji, ali veoma je te{ko gasiti“, rekao je [utanovac,napomiwu}i da }e helikopteri biti anga`ovani dokle godje to potrebno i dok se po`ar ne ugasi.

Najkriti~nije je bilo na lokaciji Vidli~ iznad Pirotagde je gorela {uma na oko 1.000 hektara, a teren je jako ne-pristupa~an. Na tri lokacije na Staroj planini po`aromje bilo zahva}eno vi{e od 1.000 hektara.

U ga{ewu po`ara na Vidli~u anga`ovani su vojnici ipripadnici vazduhoplovstva sa helikopterima, zatim va-trogasci, radnici [umskog gazdinstva iz Pirota, @andar-merija i pripadnici Policijske uprave Pirot.

cima, zbog nedovoqno jasne zakonske regulative, izgleda kao danema dovoqno koordinacije ta dva segmenta. Novim zakonom bilebi izbegnute takve situacije.

– Generalno, smatram da smo sada, u odnosu na vanrednu situ-aciju izazvanu poplavama, uspeli da se daleko br`e stavimo ufunkciju za{tite gra|ana. Daleko smo lak{e dejstvovali u opera-tivnom smislu, i time je pokazana prednost nove organizacije slu-`be za{tite i spasavawa – tvrdi na~elnik Mari}.

Sektor za za{titu i spasavawe MUP-a broji preko stotinuinspektora za preventivnu za{titu i oko tri hiqade vatrogasacaspasilaca, raspore|enih u 157 vatrogasno-spasila~kih jedinica.Od Vlade Srbije, odnosno iz Nacionalnog investicionog plana,dobijeno je oko trinaest miliona evra, te }e se kupiti vatrogasno-

spasila~ka vozila i oprema koja nije obnavqana decenijama.Od kraja avgusta ove godine do kraja februara slede}e godine,treba da bude isporu~eno 59 vozila, {to zna~i da }e svaka ve-}a jedinica u Srbiji dobiti jedno do dva vozila marke „merce-des”, sa najboqom nadgradwom koja se u ovom trenutku mo`e ku-piti u Evropi, a to su „rozenbauer” i „cigler” pumpe. To }e znat-no poja~ati efikasnost slu`be. U sektoru nastavqaju da razmi-{qaju ne samo o nabavci li~ne opreme, ve} i o opremawu dvahelikoptera koji bi mogli biti stavqeni ne samo u funkciju ga-{ewa po`ara, ve} i spasavawa qudi.

Kako saznajemo od na~elnika Mari}a, segment spasavawaje i u Srbiji, kao i svuda u svetu, dobio na zna~aju u odnosu naga{ewe po`ara. U planu je i rekonstrukcija objekta u ulici Mi-

Va`nost me|unarodnog aspekta u funkcionisawu slu`bi sadase pokazala na vrlo o~igledan na~in. Tako|e, razvija}emo mogu}-nosti za preventivu koje su najve}e u {kolskom uzrastu. Pravi putizgradwe svesti o razmerama opasnosti koje vrebaju gra|ane jesteedukacija najmla|ih nara{taja, ~ime }e se na{ sektor intenzivnobaviti u narednom periodu – ka`e Predrag Mari}.

Kako na kraju razgovora zakqu~uje na~elnik Mari}, va`no jeda se niko ne postavqa tako kao da ̀ eli da preuzima ne~iji posao,nego da se u Srbiji stvori jedinstveni front naspram vanrednihsituacija koje nastaju. Jedinstvena slu`ba koja se bavi za{titom ispasavawem gra|ana jeste i preporuka Evropske unije. U Evropinema propisanog modela te slu`be, i na nama je da defini{emoonaj koji najvi{e odgovara na{im potrebama i mogu}nostima.

Aleksandar ANTI]

je Kova~evi}a u Beogradu, u kom }e biti osnovan trening centar va-trogasne i spasila~ke slu`be. Svaki vatrogasac prolazi kroz obu-ku od tri meseca, ali za ~etiri do pet godina, tokom kojih on pro-lazi sve situacije koje taj posao donosi, zaista postaje pravi va-trogasac spasilac.

– Nastavqamo kontakt sa svim segmentima dru{tva u Srbijikoji se u svom radu bave za{titom i spasavawem, i koji bi mogli dadoprinesu umre`avawu raspolo`ivih potencijala, kako bi gra|a-ni u vanrednim situacijama pro{li sa {to mawe posledica. Ono{to bih istakao je dobra me|unarodna saradwa. Povodom po`a-ra, stupili smo u kontakt s nacionalnim slu`bama Gr~ke i Bugar-ske, koje nisu bile u stawu da nam pomognu, a odmah zatim smo kon-taktirali Ministarstvo za vanredne situacije Ruske Federacije,s kojim smo nedavno potpisali sporazum o me|usobnoj saradwi.

ZA[TITA POD JEDNIM KI[OBRANOM

– Dosada{wi predlozizakona o za{titi i spasava-wu po~ivaju na ideji spajawapostoje}ih slu`bi koje se ba-ve tom delatno{}u. Ovih da-na imali smo sastanak sa ru-kovodiocima iz Ministar-stva odbrane oko zajedni~kograda na tekstu tog zakona.Podseti}u vas da smo predlogzakona radili dve godine, ida je on u{ao u skup{tinskuproceduru, ali je u maju ovegodine povu~en, kako bi sepreciznije definisalo pita-we nadle`nosti slu`bi koje }e ga sprovoditi. Mislim da jedobro {to je tako, jer je neophodno prvo sakupiti sve snagekoje se bave za{titom i spasavawem, staviti ih pod jedan„ki{obran”, pa im onda odrediti precizne zadatke u zajed-ni~kim akcijama. Takav sistem bio bi znatno efikasniji iekonomi~niji – ka`e Predrag Mari}, na~elnik Sektora zaza{titu i spasavawe u MUP-u Srbije.

PRAVOVREMENO REAGOVAWE

Kako smo saznali od Bratislava Ran~i}a, na~elnikaOdeqewa civilne za{tite u Upravi za odbranu Srbije, jo{ uaprilu mesecu svim {tabovima je poslat dopis kojim su pozva-ni da na lokalnom nivou razrade planove za preventivno de-lovawe radi izbegavawa po-`ara. Oni su preduzeli nizmera kako bi stanovni{tvopove}alo budnost, jer je naj-~e{}i uzrok po`ara upravoqudski nemar.

Uprava za odbranu Re-publike Srbije u svom orga-nizacionom sastavu ima rad-nike raspore|ene u svim op-{tinama i okruzima na teri-toriji dr`ave. Ti qudi su pofunkciji na~elnici {tabovacivilne za{tite, a koman-danti {tabova su predstav-nici lokalne samouprave.Nadle`nost lokalnih {tabova civilne za{tite je rukovo|e-we akcijama za{tite i spasavawa na teritoriji op{tine od-nosno okruga. [tabovi su stru~na operativna tela za ruko-vo|ewe preduzetim akcijama za savladavawe opasnosti kojeprete gra|anima.

1. avgust 2007.

Model u kome vam se

garantuje da }ete kada

jednom do|ete u Vojsku

u woj ostati do penzije,

bez obzira na to kako se

pona{ate i radite,

nije vi{e realan.

Sistem napredovawa

mora biti takav da

ako ste uspe{ni ve}

posle nekoliko godina

dobijete vi{i polo`aj,

a ako niste idete

u stranu – ka`e

general-potpukovnik

Zdravko Pono{.

20

R

NA^ELNIK GENERAL[TABA O REFORMI VOJSKE SRBIJE

eforma sistema bezbednosti jedan je od uslova za evroatlantske integracije Re-publike Srbije. ^esto je predmet rasprava, kritika, ali i (ne)razumevawa nadoma}oj politi~koj sceni. Javnosti nisu dovoqno poznate i vaqano protuma~eneni promene koje se proteklih godina de{avaju u Vojsci.Nastoje}i da rasvetli novine i probleme sa kojima se danas suo~ava na{ sistem

odbrane, beogradski nedeqnik Vreme u saradwi sa nema~kom fondacijom FridrihEbert, u okviru projekta Vreme izazova, organizovao je nedavno u Media centru tri-binu o reformi Vojske Srbije. Gost je bio na~elnik General{taba general-potpukov-nik Zdravko Pono{.

DIJAGNOZA STAWA

Savremene socijalne, ekonomske, politi~ke, ali i bezbednosne okolnosti, u koji-ma se posledwih godina na{la Srbija, nametnule su i nove zadatke wenoj vojsci. Tomeje doprineo i ubrzan razvoj odbrambenih tehnologija. Takva kretawa uslovila su pro-mene varijabli u jedna~ini vojne mo}i Vojske Srbije – odnos kvaliteta i kvantiteta.

– U toj dijagnozi stawa, odnosno percepciji sistema odbrane i Vojske sa stanovi-{ta bezbednosnog okru`ewa, {ta nam je pretwa i ko nam je neprijateq, mi smo popri-li~no kasnili. Nismo pratili svetske tokove i prepoznali u na{em podnebqu da vi{enema berlinskog zida. Mnogo toga se promenilo i zahtevalo je da se i alati koji slu`eza kontrolu bezbednosne situacije druga~ije podese. Kvantitet i organizacija Vojskeodgovarali su drugom vremenu, moglo bi se re}i za {ezdesete ili sedamdesete godinepro{log veka. U mnogo ~emu smo se zanosili da imamo mo}nu i sna`nu Vojsku koja mo`eodgovoriti svim izazovima, a to, jednostavno, nije bilo tako. Ne ka`em da je to bilalo{a Vojska, ve} neprimerena novim zahtevima. Verovali smo da nas narod voli i po-dr`ava {ta kod da radimo, a to je bilo pogre{no. Mi smo, pre svega, korisnici parakoji dolaze iz xepova poreskih obveznika i normalno je da i obi~an svet veoma pa-`qivo gleda kako se taj novac tro{i – istakao je general Pono{.

[ta je, zapravo, osnovna zamisao reorganizacije Vojske Srbije?– Na{e generalno opredeqewe bilo je da neodgovaraju}i kvantitet promenimo u

potreban kvalitet. Kvalitetom nismo bili zadovoqni, a kvantitet smo imali nesra-zmeran poslu koji treba da uradimo. To je zna~ilo da za transformaciju Vojske kori-stimo resurse koje imamo na raspolagawu, bez dodatnih ulagawa – naglasio je na~el-nik General{taba.

^ITAWE PROMENA

U FOKUSU

snost da isko~i iz {ina. Zasad stvari dr`imo pod kontrolom i onesu dale dobre rezultate. Smawili smo, pre svega, broj jedinica ko-je nemaju borbenu mo} i ukinuli garnizone koji broje stotinak voj-nika, jer te{ko da doprinose odbrambenoj sposobnosti zemqe.

To je bio radikalni rez, vi{e u broju jedinica, nego u brojupripadnika. Imali smo vi{e brigada koje su bile brigade samo napapiru, neke potpukovnike i pukovnike koji komanduju ratnim jedi-nicama i jedan broj vojnika – kafe-kuvara, a ne snagu koja taj sa-stav su{tinski predstavqa. Nedostajali su nam i qudi da odr`ava-ju ratnu tehniku. Zato je bilo zna~ajno da racionalizujemo stvari ida formiramo jedinice sa visokim nivoom popuwenosti, najkvali-tetnijim kadrom i ispravnim tehni~kim kapacitetima – tvrdi gene-ral-potpukovnik Zdravko Pono{.

MERA USPEHA

Za nastavak zapo~etih promena u Vojsci Srbije neophodno jeobezbediti izdvajawe iz dr`avne kase 2,4 odsto bruto nacional-nog dohotka za finansirawe odbrane. Uz to, zna~ajno je da iz voj-nog buxeta iza|u vojne penzije, koje ~ine oko 30 odsto i naknada{teta pri~iwenih u ratu. Dodatni resursi za finansirawe tran-sformacije Vojske jesu prodaja vi{ka vojnih objekata, neperspek-tivnog naoru`awa i vojne opreme. Na nivou dr`ave, potrebno je,tako|e, doneti vaqanu zakonsku regulativu o Vojsci i strategijsko-doktrinarna dokumenta.

– U civilnom sektoru rast penzija je uskla|en sa porastomtro{kova `ivota ili inflacijom. Rast vojnih penzija linearno jevezan za rast plata i to je problem sa kojim ne mo`emo da iza|emona kraj. Zbog toga nismo u prilici da vojnu profesiju u~inimoatraktivnijom, jer ako podignemo plate za 27.000 zaposlenih mo-ramo pove}ati i 55.000 vojnih penzija. Takav model uru{ava ceosistem – zapa`a general Pono{.

Posle organizacionih promena Vojsku Srbije o~ekuje moder-nizacija obuke i tehnike, a u vremenu do 2010. godine i profesio-nalizacija. Bez nove socijalne dimenzije i vrednosnog sistema nijemogu}e okon~ati reformu.

– Uz novu strukturu snaga, modernizaciju i profesionalizaci-ju Vojske, socijalna dimenzija i novi sistem vrednosti jesu kqu~neoblasti transformacije Vojske. Oni se ne mogu promeniti prekono}i i ne zavise samo od vojnih planova. U wih se investira prekoobrazovawa, {to tra`i mnogo vi{e vremena. Tu prvenstveno mi-slim na druga~iju percepciju {ta su nam izazovi, da li su nam su-sedne zemqe sa kojima se grani~imo potencijalni neprijateqi uovom momentu i da li treba da budemo `rtve emocija koje su prois-tekle iz prethodnih ratova. Sve je to va`no da se sredi u na{imglavama kada govorimo o sistemu vrednosti.

Na socijalnu reformu – politiku plata, stambenu politiku isistem internih beneficija – uti~u brojni faktori. Spomenu}u Vla-du Republike Srbije, naravno. Moramo mewati i dosada{wu regu-lativu kako bismo nagomilane probleme realno i u razumnom rokure{avali. Ali za uspeh je va`no da nas shvate i podr`e ne samo ge-nerali, nego i ostali pripadnici Vojske. Ako to nemamo, onda sumale {anse da uspemo. I, kona~no, potrebna nam je podr{ka javno-sti – da li }e nas percipirati na na~in da smo deo sistema ili dr-`ava u dr`avi, kao {to smo dugi niz godina bili. To je dr`avni pro-jekat – isti~e na~elnik General{taba.

Kada je re~ o profesionalizaciji Vojske, general Pono{ sma-tra da je to iskqu~ivo pitawe kvaliteta i finansijske isplativosti.

– Ne}emo mi profesionalizaciju samo zato {to to ho}e mnogiu Evropi. Ne isplati se ulagati u slu`ewe vojnog roka na na~in kakose to sada ~ini. Te{ko je da za tako kratak period od {est mesecimo`emo uspe{no osposobiti i koristiti vojnike, a zbog nedostatkapara nismo u prilici da ih pozivamo u rezervu. Sve u svemu, to jevrlo lo{a investicija. Na primer, ako imate ograni~en broj grana-ta, mnogo je boqe da ih u toku godine pet puta ispali profesiona-lac, nego vojnik jednom na odslu`ewu vojnog roka. Posle toga on odeku}i, vi{e ih nikada ne ispali i nikada ne vrati ono {to sistemulo`i u wega. Sa planiranom reorganizacijom Vojske mi ne}emoimati potrebe za takvim modelom – nagla{ava general Pono{.

V. PO^U^Snimio D. BANDA

21

Analiziraju}i probleme, general Pono{ smatra da je Vojskau mnogo ~emu postavqena tako da se set unutra{wih vrednosti jakodobro prepoznaje iz sistema beneficija. U svim hijerarhijski ure-|enim sistemima beneficije su zna~ajne, posebno u uniformisa-noj dr`avnoj slu`bi.

– Tokom ~itave vojni~ke karijere pojedinac gotovo tavori. Ne-mate ni{ta od toga {to radite specifi~an i prili~no zahtevan po-sao, a tek pred kraj karijere, i u nekoj korelaciji sa ~inovima, po-najpre generalskim, sti~ete sve. Tako je bio slu~aj da qudi dobijunekoliko ari stana ili ne znam sve kakve privilegije, a odlaskom upenziju malo {ta od toga gube, ~ak i nastavqaju da dobijaju i daqe.Iz toga se jasno vidi da se nepravedno deli {to je na raspolagawu.Razumqivo je za{to je to tako.

Sistem su kreirali za svoje potrebe i wime upravqali qudikoji su na vrhu. Oni su ga projektovali tako da wima bude dobrodok su u slu`bi, pa ~ak i kada zavr{e profesionalnu karijeru.Nameravamo da to prepravimo, koriste}i iste resurse, tako dabeneficije budu sve ve}e tokom radnog veka. Zna~i, da su izazov istimulans onima koji rade, da imaju ve}e plate, vi{e {ansi za{kolovawe, a da se socijalna politika u budu}nosti usaglasi saonim {to zaposleni daju sistemu. Sistem socijalne pravde po so-cijalisti~kom modelu, u kome re{avawe niza problema zavisi odtoga koliko dece imate, {to naravno treba da uti~e, ali ne mo`eda bude dominantna odrednica, nije stimulativan za vojnu profe-siju. Na{a zamisao je da se odlaskom u penziju pojedine benefici-je gube – ka`e general-potpukovnik Zdravko Pono{.

RAZUMEVAWE VREMENA

Transformacija srpske vojske najpre je podrazumevala da seprecizno defini{e wena brojna veli~ina, shodno zadacima i misi-jama za koje je projektovana. Koliko je opravdana kritika da se we-nim smawewem samo uni{tava odbrambena sposobnost zemqe?

– Mo`emo se zavaravati koliko ho}emo, ali takav stav ne vo-di dobrom re{ewu. Nije mogu}e napraviti veliku vojsku sa malopara, a pitawe je da li nam takva i treba. Ako imate malo novca uvojnom buxetu – imate nizak kvalitet vojske, a vrlo je verovatno daje ona tada i glomazna. To je bio na{ slu~aj dugi niz godina, ali i umnogim zemqama centralne i isto~ne Evrope. Danas to nije nameraSrbije. Nama treba kvalitetnija vojska koja je u stawu da uradi po-sao zbog koga postoji. To zna~i da te`imo nekom vi{em kvalitetu –a to su upravo standardi Natoa u vojnoj oblasti. Nije to stvar po-liti~kog ve} profesionalnog opredeqewa i ugleda. Zato smo i re-{ili da organizujemo vojsku koja ima takve kvalitete. Kolika }eona biti zavisi od novca kojim raspola`e – obja{wava generalPono{.

U ranijem periodu razli~ite organizacijske promene u siste-mu odbrane trajale su veoma dugo. Planirane su u nekoliko faza, aprva je mahom bila kozmeti~ke prirode. Wihovi kreatori, po pra-vilu, ubrzo su raspore|ivani na vi{e du`nosti, a sistem je obi~nozapadao u stawe letargije. Propusti se nisu mogli ispravqati jerse na kraju, zbog odugovla~ewa, nije moglo utvrditi ko je za {ta od-govoran. Da li je po tom modelu organizovana i dana{wa reorga-nizacija Vojske Srbije?

– Mi smo se opredelili da radimo brzo, odnosno da radikal-ne korake preduzmemo u prvoj godini transformacije i sistem uve-demo u stabilno stawe. [ta smo time hteli da postignemo? Pristu-pom u kome je prva faza promena najradikalnija mo`emo utvrditida li se novine odvijaju u `eqenom smeru i koliko je menaxmentuspe{an u svojim namerama. Ako je to tako onda postoje dobre pret-postavke da se zapo~eti procesi nastave. Druga dimenzija jeste fi-nansijske prirode, jer sav taj posao mnogo ko{ta. Pomerawe tenko-va, na primer, iz jednog kraja zemqe u drugi je skupo, a mi nemamododatnog novca. Smatrali smo da brzinom mo`emo u{tedeti pareza daqu reorganizaciju. I to je jedan od razloga {to smo sve pla-nove u 2007. godini uradili u prvih {est meseci.

Ako neku brigadu treba da rasformiramo i ugasimo, a to sa-mo po sebi ko{ta, onda je boqe da to u~inimo u prvih {est meseci,jer weni zaposleni ne}e narednih {est raditi uzaludan posao. Na-ravno da to nosi veliki rizik. Kada voz ide tako brzo, postoji opa-

22

DOGA\AJI

OKRUGLI STO „BEZBEDNOST I ODBRANA – IZAZOVI I PRIORITETI“ Okrugli sto pod nazivom „Bezbednost i odbrana – izazovi i

prioriteti“ odr`an je 27. jula u Centru lepih umetnosti „Gvarne-rijus“ u organizaciji Instituta za strategijska istra`ivanja(ISI). Doma}ini skupa bili su direktor Instituta za strategij-ska istra`ivawa pukovnik dr Mihajlo Basara i pomo}nik mini-stra odbrane za politiku obrane mr Du{an Spasojevi}.

Ovo je prvi u nizu okruglih stolova koje je organizovao In-stitut za strategijska istra`ivawa (ISI) u okviru razvoja vizijei kapaciteta za strategijska istra`ivawa, a uz podr{ku Mini-starstva odbrane Norve{ke. U otvorenoj razmeni mi{qewa te-`i{te je bilo na obavezama koje ISI ima u Ministarstvu odbra-ne i Vojsci Srbiji, koji su najve}im delom i korisnici wihovih is-tra`ivawa. Naglasak je stavqen i na na~elo nezavisnosti kojeISI kao nau~na ustanova treba da podr`ava, kao i otvorenostprema institucijama van Vojske.

U diskusiji su u~estvovali renomirani doma}i i stranistru~waci: iz Odeqewa za strate{ko planirawe Ministarstvaodbrane Norve{ke – Tor Vidar Indereide, vojni ata{e potpukov-nik Terje Haverstad, direktor studija Xeferson instituta – AronPresnal, direktor Centra za studije sukoba VA Velike Britanije– Amadeo Votkins, direktor Centra za civilno-vojne odnose i pro-fesor Fakulteta politi~kih nauka – dr Miroslav Haxi}, profe-sor Fakulteta bezbednosti – dr @eqko Ivani{, savetnik premi-jera Srbije – Du{an Staji}, dr Du{an Jawi} iz Foruma za etni~-ke odnose i Pavle Jankovi} iz ISAK fonda, kao i go{}a iz Norve-{ke Elizabet Bergkvist.

ZAVR[EN KURS CISCO AKADEMIJE U VOJSCI SRBIJEU Upravi za telekomunikacije i informatiku (J-6) General-

{taba VS u Beogradu 18. jula odr`ana je sve~anost na kojoj je je-danaestoro polaznika primilo diplome nakon zavr{enog kursaCISCO akademije u Vojsci Srbije.

Diplome im je uru~io na~elnik Uprave za telekomunikacije iinformatiku G[ VS pukovnik Radivoj Vukobradovi}, a polaznikekursa je na sve~anosti pozdravio i Goran Obradovi}, predstav-nik CISCO korporacije u Srbiji.

Sprovo|ewem prvog kursa po~ela je realizacija programasaradwe Ministarstva odbrane Srbije i te renomirane kompa-nije, ~ime se MO svrstava u red dr`avnih institucija koje pred-wa~e u razvoju i primeni informacionih tehnologija u celokup-nom regionu Centralne i Isto~ne Evrope.

Pored devetorice u~esnika kursa iz VS, nastavni programuspe{no je savladalo i dvoje pripadnika Ministarstva unutra-{wih poslova. Instruktori na kursu bili su poru~nik Dane Hi-ni} i potporu~nik Lazar Bursa}, dvojica od ~etvorice stare{i-na koji su krajem pro{le godine zavr{ili obuku za instruktoreCCNA programa CISCO, vode}e kompanije za mre`ne tehnologijeu svetu.

Obuka na upravo zavr{enom kursu trajala je ukupno ~etirimeseca, a izvedena je u Centru za komandno-informacione siste-me i informati~ku podr{ku VS. U~esnici kursa ostvarili su veo-ma dobre rezultate u savladavawu nastavnog gradiva, koje obu-hvata u~ewe o mre`nim informacionim tehnologijama ~iji je raz-voj izuzetno dinami~an. Poha|awem kursa CISCO akademije u VS,oni su se kvalifikovali za sticawe CCNA sertifikata, po~etnogu hijerarhijskom nizu od tri industrijska sertifikata koje izdajefirma CISCO. Kadar iz VS, koji je osposobqavan za odr`avawe iprimenu mre`nih tehnologija, u~estvova}e u stvarawa jedinstveneinformati~ke mre`e u VS, sa ~ime }e se, prema postoje}im pla-novima, zapo~eti u najskorije vreme.

A. ANTI]

P R O M O C I J A N A J M L A \ I H P O

S

Pripadnici ^etvrte brigade Vojske Srbije i takti~kihsnaga „Patriot” iz sastava takti~kih Multinacionalih sna-ga „Istok” Kfora, izveli su 27. jula jednovremenu patrolu urejonu sela Muhovac na administrativnoj liniji prema Ko-smetu.

Jednovremena patrola od Muhovca do ^ara, duga osamkilometara, samo je jedna od zajedni~kih aktivnosti VojskeSrbije i Kfora koje doprinose bezbednosti gra|ana sa obestrane administrativne linije i spre~avaju kriminalne ak-tivnosti na tom podru~ju.

Rad patrole pratili su {ef JIK-a pukovnik Harald Sven,major Jovica Stankovi}, zamenik rukovodioca Tima Kopnenevojske za saradwu sa Kforom i novinari srpskih, kosovsko-metohijskih i albanskih medija.

U svom obra}awu pukovnik Harald Sven je naglasio dase dobra saradwa Vojske Srbije i Kfora i organizacija jed-novremenih patrola koriste kao primer i u uspostavqawusaradwe sa drugim vojnima snagama u regionu, dok je majorJovica Stankovi} istakao da zajedni~ke patrole VS i Kforadoprinose bezbednosti gra|ana sa obe strane administra-tivne linije i smawivawu kriminalnih aktivnosti.

Z. MILADINOVI]

ve~anosti, koja je odr`ana 28. jula, prisustvovali su na~elnikUprave za qudske resurse General{taba VS general-major PetarRadoj~i}, zamenik komandanta Komande za obuku pukovnik Miodrag

Vukmirovi}, na~elnik Uprave za obuku i doktrinu pukovnik Petar]ornakov, predstavnici lokalne samouprave, roditeqi mladih stare-{ina i brojni gosti.

Komandant Centra za obuku pukovnik Vinko Markovski, ~estitaju}inajmla|im podoficirima pe{adije, veze i Slu`be VOJ, odao je prizna-we i wihovim nastavnicima i istakao da su ciqevi {kolovawa u potpu-nosti ostvareni, uz desetine ga|awa, logorovawa i ve`bi. Na mladimvodnicima je sada da ste~ena znawa i ve{tine na kreativan na~in pri-mewuju u obuci i radu sa vojnicima.

NOVIPRISTUPOBUCIU Po`arevcu su u ~in vodnika promovisaniu~enici 14. i 53. klase specijalisti~kog{kolovawaSredwe stru~ne vojne {kole

J E D N O V R E M E N A PAT R O L AV O J S K E S R B I J E I K F O R A

SEMINAR O BORBENOJ GOTOVOSTIU Palati federacije 25. i 26. jula odr`an je seminar na te-

mu „Borbena gotovost“ u organizaciji Ministarstva odbrane iVojske SAD. To je jo{ jedan u nizu seminara me|unarodnog karakte-ra na kome se razmewuju iskustva vezana za aktuelne teme reorga-nizacije Vojske Srbije i wenog prilago|avawa standardima evro-atlantskih integracija.

Pored stare{ina iz gotovo svih organizacionih celina Ge-neral{taba VS, u~estvovali su i predstavnici ameri~kih oru`a-nih snaga i Vojske Bosne i Hercegovine. General-major Dragan Ko-lunxija zahvalio je pukovniku Ronu Hilu, izaslaniku odbrane SAD,na pomo}i u orga-nizaciji seminara.On je podsetio daje zvani~no zavr-{ena organizacio-na transformaci-ja Vojske Srbije,ali da predstojimnogo posla naro-~ito u pogledu re-{avawa normativ-nih pitawa koja reguli{u ve} definisane misije i zadatke na{ihoru`anih snaga. U srpskoj vojsci je u toku izrada pravilnika iuputstava koji }e biti kompatibilni Natou, pa i onih koji se ti~uprovera i ocewivawa borbene gotovosti jedinica.

Kapetan Henri Lari, koji predvodi delegaciju Nacionalnegarde Ohaja, rekao je da su na seminaru predo~ena re{ewa kojasu u pogledu pra}ewa i vrednovawa borbene gotovosti prihva}e-na u ameri~koj vojsci. Predstavnik bosanske delegacije brigadirMirsad Mujovi} govorio je o reformi u Vojsci BiH i ukazao naneophodnost unificirawa modela ocewivawa borbene gotovostiu do sada dvema razdvojenim vojskama - Federacije BiH i Repu-blike Srpske. A. P.

DONO[EWE ODLUKANA OPERATIVNOM NIVOUU Centru za mirovne operacije G[ VS, 25. i 26. jula, odr-

`an je seminar pod nazivom „Vojni proces dono{ewa odluka naoperativnom nivou“. Seminar, iz programa Zdru`enog kontakt ti-ma Evropske komande OS SAD u Srbiji za 2007. godinu, organi-zovala je Uprava za obuku i doktrinu (J-7) G[ VS.

Tom prilikom, oficiri organizacionih jedinica G[ VS i ko-mandi operativnog nivoa stekli su uvid u to kako se vojnim proce-som donose odluke na operativnom nivou u OS SAD, saznali ka-

kve su mogu}nosti primene sli~nih koncepata u strategiji koja jeodgovaraju}a doma}em sistemu odbrane, te kakva su mi{qewa uvezi sa primenom odre|enih sistemskih re{ewa iz OS SAD u Voj-sci Srbije koja se odnose na proces dono{ewa odluka.

Predava~i, oficiri iz delegacije Vazduhoplovnih snaga SADu Evropi, prezentovali su brojne teme, kao {to su vremenski ras-pored dono{ewa odluka na operativnom nivou; uloga pojedinihodseka {taba u procesu dono{ewa odluka; du`nosti {tabnih ofi-cira; proces i faze dono{ewa odluka; organizacija vojnih bri-finga; vremenski raspored i priprema brifinga.

Seminar je otvorio na~elnik Uprave J-7 G[ VS pukovnik Pe-tar ]ornakov. S. \.

O D O F I C I R A V O J S K E S R B I J E

23

General-major Petar Radoj~i} ~estita jednom od najboqih u klasi Bojanu Jovi}u

^estitke u ime General{taba VS uputio je general-major PetarRadoj~i} i istakao da mladi vodnici stupaju na du`nosti u trenutku re-forme sistema obuke. „Va{a uloga bi}e zna~ajno izmewena, na vama }epo~ivati red i disciplina, ali i obuka, od ~ega }e umnogome zavisitistepen osposobqenosti na{ih jedinica i pripadnika Vojske“, rekao jegeneral Radoj~i}.

Mladim vodnicima ~estitao je i na~elnik Brani~evskog okruga Go-ran Petrovi}, a u ime najmla|ih stare{ina Vojske Srbije zahvalio jeprvi u rangu na smeru VOJ vodnik Stefan Sto{i}.

A. ANTI]

Sni

mio

Z. P

ERGE

1. avgust 2007.24

NEBO DUPLOBLI@E

98. AVIJACIJSKA BAZA

Kraqeva~ki i ni{kivazduhoplovci svojimznawem, sposobno{}u, ali ivoqom zavr{i}e zapo~etureformu u vazduhoplovnimjedinicama. Svojevrstandoprinos novoj organizacijii obuci da}e svi pripadniciKomande avijacijske baze,leta~kih i drugih jedinica.Veliki podstrekpredstavqa}e imtradicionalno dobri odnosisa lokalnim stanovni{tvomi vlastima u op{tinamaKraqevo, ^a~ak, Ni{, U`icei Vrwa~ka Bawa.

Organizacijsko-mobilizacijske promene u Vazduhoplovstvu iprotivvazduhoplovnoj odbrani zavr{ene su formirawem 98.avijacijske baze. Wene jedinice nalaze se na aerodromu La-|evci kod Kraqeva – Komanda, 241. lova~ko-bombarderskaavijacijska eskadrila, 714. protivoklopna helikopterska

eskadrila, Drugo izvi|a~ko avijacijsko odeqewe, 98. vazduhoplov-no-tehni~ki bataqon, 98. bataqon za obezbe|ewe aerodroma i98. artiqerijsko-raketni divizion PVO. U Ni{u su 119. me{ovi-ta helikopterska eskadrila i 161. bataqon za obezbe|ewe aero-droma. Na Ponikvama kod U`ica razme{tena je ~eta za odr`ava-we aerodroma.

U sastavu Baze su 98. lova~ko-bombarderski avijacijski i119. helikopterski puk, te 285. i 161. vazduhoplovna baza. Pre-formirawe pomenutih jedinica i formirawe Baze trajalo je okodva meseca. Mesec dana kasnije, komandanta pukovnika Dejana Jok-simovi}a i wegove saradnike pitali smo kakve su novine doneleorganizacione promene, posebno u oblastima obuke pilota, is-pravnosti vazduhoplova i logisti~ke podr{ke kraqeva~kih vazdu-hoplovaca.

UNUTRA[WA ORGANIZACIJAKraqeva~ki vazduhoplovni sastav na takti~kom nivou zadr-

`ao je sve funkcije i nadle`nosti nekada{wa dva puka i dve ba-ze, ali se namena jedinice, weno brojno stawe i obim zadatakapove}ao.

– Poslove nam olak{ava – ka`e pukovnik Dejan Joksimo-vi} – objediwavawe borbenog i logisti~kog sektora. Na taj na-

OD

BR

AN

A

25

SCENSKA IGRANa sve~anosti povodom formirawa 98. avijacijske ba-

ze pripadnici tog sastava izveli su atraktivan prikaz spo-sobnosti, u okviru kojeg su majori Dejan Vasiqevi}, Slobo-dan Joci} i Sa{a Nikoli}, te kapetan prve klase VeselinMilanovi} pokazali da vladaju svim tajnama pilotskog pozi-va. Dejstvo po helikopterskom desantu predstavqa jedan odnajzna~ajnijih zadataka avijacije u vatrenoj podr{ci jedini-ca Kopnene vojske, a izvr{avaju}i taj zadatak major DejanVasiqevi} je potvrdio da spada u najboqe osposobqene pi-lote juri{ne avijacije. Uostalom, da nije tako, te{ko bi ste-kao zvawa nastavnika letewa i probnog pilota, koja svedo-~e o zavr{enim kursevima, izvo|ewu profilisane leta~keobuke i ve}em broju naleta. Nastup majora Sa{e Nikoli}ai prikaz manevarskih mogu}nosti gazele bio je nalik scen-skoj igri u kojoj je sve lako, te~no i bez grubih pokreta. Broj-ni posetioci na la|eva~kom aerodromu mogli su da se uvereu vrhunske mogu}nosti helikoptera, wegovu brzinu, pokret-nost i harmoni~nost.

mu sude}i, pouzdano merilo da se vazduhoplovstvo nalazi na do-brom putu, te da se mewa dosada{wi odnos prema wemu.

Prema podacima pomo}nika na~elnika [taba za operacijepotpukovnika Zorana Prodanovi}a, piloti ove godine imaju plani-rano 8 do 10 sati naleta, {to je sto odsto vi{e u odnosu na pro-{logodi{wi period. Kako tvrdi potpukovnik Prodanovi}, to je jo{uvek daleko od potrebnog broja sati naleta.

Generacijski jez izme|u iskusnih i mladih pilota dodatno ote-`ava obuku.

– Broj stru~nog pilotskog kadra, ali i broj naleta pilota vi-sokih ~inova, koji je na nivou nekada{wih potporu~nika i poru~ni-

~in, komandovawe jedinicomi izvr{avawe zadataka jeefikasnije. Smawen je brojnivoa odlu~ivawa, {to ubr-zava svakodnevni rad. Novomunutra{wom organizacijomBaza je dobila ve}i zna~aj –autonomnost u odlu~ivawu,potrebnu funkcionalnost ioperativnost. Pojednosta-vqeno je, tako|e, logisti~koobezbe|ewe i modularnostwenih sastava. Pote{ko}upredstavqa raspored jedini-ca na tri aerodroma, ali i utakvim okolnostima izvr{a-vawe pojedinih zadataka za-visi od operativnosti koman-de. Jo{ je rano donositi de-

finitivne zakqu~ke, za sada samo sagledavamo probleme i tra-`imo najboqa re{ewa.

Spremnost pripadnika 98. avijacijske baze da na vreme ikvalitetno izvedu borbene zadatke zavisi od obu~enosti pilota,ali i raspolo`ivog goriva i ispravnosti vazduhoplova.

– Namera nam je – isti~e pukovnik Joksimovi} – da zaustavi-mo pad osposobqenosti i trena`e pilota. Komanda ViPVO obez-bedila je gorivo i druge materijalne resurse, pa se to~ak obukepokrenuo. To se, najpre, ogleda u ~iwenici da su, posle vi{egodi-{we pauze, svi piloti aviona tipa orao dejstvovali {kolskimsredstvima na poligonu „^enta”.

Na sve~anosti povodom formirawa 98. avijacijske baze na-~elnik G[ VS general-potpukovnik Zdravko Pono{ istakao je dasu u prvih {est meseci jedinice iz sastava Baze imale vi{e na-leta nego kompletno vazduhoplovstvo u 2005. godini. To je, po sve-

Komandant 98. avijacijske bazepukovnik Dejan Joksimovi}

JEDINICE

ka, nije zadovoqavaju}i. Ve}ina dana{wih mladih pilota letela jesamo na utvama i supergalebu, {to je u pro{losti bila po~etnafaza wihovog osposobqavawa. Razli~itim merama poku{avamo dapromenimo takvo stawe, ali je za to, pored truda i napora isku-snih pilota, potrebna daleko ja~a materijalna baza – napomiwepukovnik Joksimovi}.

VAZDUHOPLOVI DRUGE GENERACIJE Kraqeva~ka avijacijska baza u svom sastavu ima juri{nu (avi-

oni tipa orao) i izvi|a~ku avijaciju (izvi|a~ka verzija avionaorao), borbene (gazela) i transportne helikoptere (MI 8). Pro-se~na starost tehnike iznosi 25 godina, {to govori da su to vazdu-hoplovi druge generacije. Nije lako odr`avati i produ`avati wi-hove resurse, pogotovo kada se ima u vidu da savremena vazduho-plovstva koriste ~etvrtu, pa i petu generaciju tehnike. U ovom tre-nutku ispravnost „perspektivne” tehnike (kapaciteta koji }e se upo-trebqavati i za ~iju eksploataciju ima ekonomskog opravdawa) u98. avijacijskoj bazi je na nivou od pedeset posto, {to je boqe ne-go proteklih godina, u kojima je nivo ispravnosti iznosio 30 po-sto. Prosek ispravnosti popravqen je odgovaraju}om selekcijomkapaciteta, ali i zahvaquju}i visokoj stru~nosti tehni~ara za avi-one i motore, vazduhoplovnu opremu i naoru`awe iz 98. vazduho-plovno-tehni~kog bataqona i 161. bataqona za obezbe|ewe aero-droma. Wima komanduju major Sini{a Radivojevi} i potpukovnikMiroqub Do{ovi}.

– Ima izgleda da se ispravnost tehnike jo{ popravi – ka`ekomandant major Radivojevi} – jer o~ekujemo da se uskoro zavr{iremont va`nih sklopova aviona. Nije problem popraviti tehnikuukoliko se obezbede potrebna nov~ana sredstva za rezervne delo-ve. O~ekujemo da }e dobre rezultate pokazati i integracija svatri stepena odr`avawa aviona.

Tome u prilog govore i izdvajawa izNacionalnog investicionog plana zaremont aviona, transportne avijaci-je i helikoptera. Jasno je da su toposlovi kratkoro~nog karaktera,

KADROVSKI POTENCIJALNovoformirana 98. avijacijska baza ima dovoqan

broj pripadnika i predstavqa najboqe popuwen sastav uVojsci Srbije. Ta okolnost omogu}ila je da se najkvalitet-niji stare{inski kadar postavi na odgovaraju}e du`nostiu jedinici, {to doprinosi ugledu Baze i u zemqi i u regio-nu. Ali, posle preformirawa jedinica javio se i vi{akpodoficira, ~iji }e se status u budu}nosti adekvatno de-finisati.

U nadle`nosti pomo}nika na~elnika [taba za podr-{ku pukovnika Milana Radoji~i}a su qudski resursi, logi-stika, finansije, telekomunikacije, informatika i civil-no-vojna saradwa.

Zbog nedostatka nov~anih sredstava, slabe informa-ti~ke podr{ke i zastarelosti materijalnih resursa ote`a-ni su svakodnevni zadaci jedinice, a pove}ana naprezawawenih pripadnika. Promene u organizaciji unapredi}efunkcionisawe sastava, posebno kada se osavremeni rat-na tehnika.

Majori Dejan Vasiqevi} i Sa{a Nikoli}

a da sredworo~ni i dugoro~ni podrazumevaju nove nabavke sastabilnim finansijskim ulagawima.

Posebna organizacijska novina u 98. avijacijskoj bazi jestepotpuna odvojenost pilota od tehnike. Komandant 119. helikopter-skog puka potpukovnik Sini{a Stamenov, komandant 714. protivo-klopne helikopterske eskadrile potpukovnik Dragomir Simi}, za-menik komandanta 241. lova~ko-bombarderske avijacijske eska-drile major Slavko Ko~i} i komandir izvi|a~kog avijacijskog ode-qewa major @arko Stankov sada se bave planirawem leta~ke obu-ke i potpuno su oslobo|eni odr`avawa tehnike i materijalnih du-govawa. Neposrednom, jednostavnom i brzom komunikacijom, ali ikoordinacijom sa komandantima vazduhoplovno-tehni~kog bataqo-na i 161. bataqona za obezbe|ewe avijacije, oni stvaraju potreb-ne uslove kako bi se izvr{ili planirani leta~ki zadaci, {to jezna~ajan pomak u odnosu na pro{la vremena.

Zoran MILADINOVI]Snimio Igor SALINGER

MNOGO ILI MALONema sumwe da je nedostatak goriva i daqe veliki

problem za planirawe, organizaciju i izvo|ewe leta~keobuke. Problemi sa gorivom iskqu~ivo su vezani za nedo-statak nov~anih sredstava za wegovu nabavku. Jedan litargoriva ko{ta 47 dinara, a avion u proseku po letu potro-{i hiqadu litara. Za jedan let, dakle, potrebno je oko50.000 dinara.

Ratno vazduhoplovstvo Italije, na primer, tra`ilo jeod Slovenije sumu od 60 miliona evra kao jednogodi{wunadoknadu za obezbe|ewe vazdu{nog prostora. Slovenci-ma je to bilo mnogo i odmah posle paprene ponude krenulisu da nabavqaju avione. Na{ vazdu{ni prostor tri puta jeve}i od slovena~kog, tako da je u tom delu ra~unica sasvimjasna.

PONIKVENa Ponikvama kod U`ica

trenutno nema avijacijskih jedi-nica, mada pripadnici ~ete zaodr`avawe aerodroma iz sa-stava 98. bataqona za obezbe-|ewe avijacije brinu da svefunkcioni{e kako treba. O we-govoj budu}nosti mo`e se samonaga|ati – mogu}e varijante suda tu budu raspore|eni avijacij-ski sastavi ili da bude rezer-vni aerodrom.

1. avgust 2007.

Umesto da se broje kilometri asfaltne trake koja se spu{taod Ni{a prema Leskovcu, lep{e je pratiti pitomi tok Ju`neMorave i posmatrati desnu obalu. U poznatoj kotlini kojojje priroda podarila plodnu zemqu, a reka oplemenila wenrod, svilo se mesta{ce Grdenica. Pitomi krajolik u kome

marqivi ratari uglavnom `ive od rada na imawima, skromni isrda~ni qudi imaju obi~aj da ka`u kako niko od wih ne oskudeva,ba{ kao {to nikome mnogo ne preti~e.

Uverili smo se bezbroj puta da i mala mesta iznedre velikequde pa su na toj ideji napisana mnoga kwi`evna dela ili sni-mqeni filmovi, poput nekada popularnog doma}eg ostvarewa„Prvi gra|anin male varo{i”. Za Grdenicu }e se uskoro ~uti jer}e srpskoj javnosti biti obelodaweno da je wen izdanak najboqistudent 128. klase Vojne akademije sa prose~nom ocenom 9,81.

MATEMATIKA U MALOM PRSTUPorodi~na ku}a @ivkovi}a ne razlikuje se mnogo od osta-

lih. Wen doma}in Dragan, u~iteq i dobro~initeq, sa suprugomMladenkom, `enom blage naravi i {iroke du{e, podigli su sino-ve Davora i Mi{u bez suvi{nog bdewa i svekolikih zabrana.Nije bilo potrebe jer su lekcije iz `ivota u~ili od roditeqa,gde su na prvom mestu ~estitost i rad.

U dvori{tu be{e ko{arka{ki obru~ pa su se de~aci iz kom-{iluka tu rado okupqali igraju}i basket „dok ne popadaju”. Bez-bri`no detiwstvo nekako brzo pro|e, a mesta za uspomene sve jemawe kada `ivot po~ne da se zahuktava. Mi{a je bio odlika{,dobro dete kom{iluka, zaqubqen u matematiku i geografiju. At-las mu je bio omiqen. Svet na dlanu. Put preko okeana i planin-skih visova, pustiwa i jezera, sve u jednom pogledu. Pa se otkrijumnogi pojmovi, {ire i vi{e nego {to tra`i {kolsko {tivo. Tako

Kao de~ak otisnuo se izroditeqskog doma da bi u |a~kojtorbi poneo ne{to stvari ipuno snova. Osvajao ih je, jedanpo jedan. Najpre je iz mesta{capre{ao u grad i zablistao kaovukovac poznate leskova~kegimnazije, a potom se preseliou velegrad i postao studentVojne akademije. Uskoro ~ekapromociju u ~in potporu~nikakao najboqi u 128. klasi.Nao~iti mladi}, pravi vo|ajedne generacije, veliki drug ipouzdan prijateq, uvek jenalazio vremena za u~ewejezika, sport, zabavu, qubav...Sve je to bila stvar ideje i~vrste voqe budu}eg oficirasavremene Vojske Srbije kojoj suneophodni mladi qudi kovaMi{e @ivkovi}a.

Sni

mio:

Dar

imir

BAN

DA

28

[KOLSTVO

29

PRI^A SA NASLOVNE STRANE

MI[A @IVKOVI], NAJBOQI

STUDENT 128. KLASE VOJNE

AKADEMIJE

LAKO]AOSVAJAWASNOVA

}e Mi{a osvojiti nagradu na regionalnom takmi~ewu iz geogra-fije, raduju}i se vi{e pokazanom znawu nego samom priznawu.

Be{e jo{ jedna qubav, postojanija i razli~ita od drugih.Vojni poziv, oficirska uniforma, stroj vojnika kojima komanduje.Naprosto je gutao ono malo {tampe na tu temu, a filmove i emi-sije „Dozvolite” nisu mogli da prekinu ni dozivawe drugova pre-ko plota da krenu pod ko{arka{ki obru~. E, to je bila wegovamala de~a~ka tajna, prvi san i potowa inspiracija. Naravno,`ivot zna ponekad da bude okrutan, naro~ito prema mladima,{to je Mi{a osetio jo{ na pragu novog sveta. Umesto prijema uVojnu gimnaziju i velikog susreta s prestonicom, bio je svedokpatwi Beograda pod sirenama i bombama. Te zle godine, na wego-vu veliku `alost, nije primqena nova generacija u~enika...

U |a~koj torbi, sa ne{to stvari i puno snova otisnuo se odku}e. Malo mesto zamenio je gradom, a sigurnost roditeqske ku}evrevom studentskog doma. Silom prilika ili snagom odluke, sta-novao je sa akademskim gra|anima, delio s wima sobu, prostorza u~ewe, kuhiwu. Poznata leskova~ka gimnazija, prirodno-matemati~ki smer, raz-redna kakva se po`eleti mo`e, profesorka hemije Violeta Traj-kovi}. Mlada `ena ~esto se hvatala za glavu kako da pomiri ne-sta{luke svojih u~enika sa wihovim izrazitim darom. Pa je na-{la formulu za wih: sloboda duha i carstvo znawa. Sjajna gene-racija, nema {ta. Mi{a je predwa~io, od prve godine do maturesve same petice! Ka`u da je imao matematiku u malom prstu, o ~e-mu svedo~e re~i vrsnog profesora Sr|ana Tasi}a koji je umeo daprepozna draguq kome samo treba dati priliku da poka`e sjaj.

Iako je za svoje znawe nagra|en odli~nim ocenama, Mi{anije bio „{treber”, naprotiv. Momak ~eli~ne koncentracije, bi-strog uma i velikog dara, „samo” je znao da rasporedi energiju i

vreme. Posle {estog ~asa omiqeno sastajali{te drugova iz {ko-le bio je kafi} „Pikaso”. Tu su se prepri~avale zgode i nezgode,zbijale {ale na vlastiti ra~un i smi{qala taktika kako da sepripremi pismeni ili pomogne drugovima kojima je lo{e krenu-lo. Onda u~ewe, svakodnevni sistematski rad, bez preskakawalekcija ili ostavqawa za sutra. Posle toga pravac teretana,bazen, streqana... Na tradicionalnim domijadama nastupao jeza svoju ekipu i sakupqao poene u plivawu, streqa{tvu, ko{ar-ci... Nezaboravni susreti mladih iz raznih krajeva Srbije.

U me|uvremenu konkurisao je za vojnu stipendiju i posle le-karskih pregleda i provera fizi~ke osposobqenosti dobio {toje `eleo. Jo{ jedan lako osvojeni san. Iz Beograda se vratioozaren. Roditeqima je javio radosnu vest, a kod „Pikasa” je „pa-la” tura pi}a. Mi{a ~asti.

Hotel „Beograd” }e pamtiti matursku no}. Mi{a je toga 17.maja 2003. godine polo`io prijemni ispit za Vojnu akademiju ipravo sa autobuske stanice oti{ao u centar slavqa. Svitalo jea nisu posustajali ni truba~i, ni maturanti. Puno radosti, po-zdrava, po neka suza na rastanku. Mladi qudi na `ivotnoj raskr-snici. Zauvek }e pamtiti Sa{u Cvetkovi}a iz Lebana sa kojim je~etiri godine delio {kolsku klupu i male tajne. Sa{a je putovaosvaki dan do ku}e, u~io u autobusu, trenirao s Mi{om, bio i os-tao drug za ceo `ivot. Sada je apsolvent na ni{kom Pravnom fa-kultetu... Pa Sa{a Zlatkovi}, tako|e budu}i pravnik, momak sakojim je ve`bao u teretani. Ko da zaboravi takve drugarice izrazreda? Danijela Nikoli}, odlika{ica, devojka kojoj je poma-gao matematiku a ona ubrzavala wegovo znawe stranih jezika.Ili bliznakiwe Tawu i Tamaru Grozdanovi}. Ni ro|ena majka ihnije razlikovala, a kamoli |aci i profesori. Iako su sedelezajedno nijednom se nisu poslu`ile poznatim lukavstvom da zame-

po jakoj vejavici, koriste}i se savre-menim ure|ajima za vezu i navo|ewe.Obaveze i nastava sli~ne onoj u prvojgodini studija. Eto, samo {to je malo„pokvario” prosek na 9,80. Ka`e i toje bio deo pripremqene taktike. Da muverujemo.

Do{la je godina odluke. Me|utim,za wega nije bilo dileme: Smer pe{a-dija. Mi{a je uvek zami{qao oficirau ~izmama, sa oru`jem, pred strojem.Oli~ewe svega vojni~kog u najubedqi-vijem zna~ewu tog pojma jeste pe{adi-nac. Svaka ~ast drugima, ali to je po-jam po Mi{inoj meri. Neka bude tako.

Sada je to 35. klasa za koju ka`eda je bila poput najuigranije ekipe,{to se videlo na logorovawima, ga|a-wima, ve`bama. Kolektivni duh, neo-pisivo drugarstvo, slo`na porodica uuniformama.

Do{le su na red i prve koman-dirske uloge. Od studenta koji je u~io,ve`bao i slu{ao, sada je stare{inapred kojim su vojnici. Sta`irao je u~uvenoj Srpskoj gardi, tamo gde iduodabrani, gde je oficir ~ast, ugled iponos jedinice. Veliko priznawe zamladog ~oveka koji je odabrao vojnipoziv. Bio je primqen s po{tovawem,

kao ravnopravni kolega, vojnici su ga oslovqavali sa „gospo-dine vodni~e”, dok je on pokazao koliko je pun vere u ono {to jenau~io i koliko mo`e.

U tre}oj godini stare{ine su takore}i bez prekida uz studen-te koji dobijaju nove zadatke. Izvode brojne ve`be i pokretna lo-gorovawa u najrazli~itijim uslovima, uglavnom lo{im. Snalazilisu se kao u ratu, spavali tamo gde se moglo, jeli ono {to sami pri-preme. Lo`ili su mokro grawe da osu{e uniformu, jeli konzervetako {to sneg napada na sadr`aj izme|u dva zalogaja.

Poligon Volovske pa{e kraj Dolova. Predao u kome je snimankultni film „Ko to tamo peva”. Tamo, preko pitomih bre`uqaka za-cvili severac i prodire do kostiju. Odeqewe u napadu pa isto to uodbrani. Kijamet prekidaju {alom: Uh, ala smo ih razbili! Ma ka-ko god se okrene{ vetar duva u lice, neverovatan kraj.

Iz ve`be u ve`bu, ga|aju iz mitraqeza, baca~a granata,snajperske pu{ke, minobaca~a... Dok ne raznesu i posledwu metu.Ali ki{a lije li lije, kako vojnici ka`u, kao na dan zanimawa.Za padavinu koja danima dosadno romiwa ka`u. „Sitna protiv-pe{adijska brzonatapaju}a ki{a”.

aravno, u programu su takozvanedvosmerne ve`be napad-odbrana, tre-}a protiv ~etvrte godine, uz nepri-strasno su|ewe stare{ina. Kadaoru`je utihne i stigne vreme da se o~i-sti i saberu utisci, ispali se najprerafal {ala, a onda ozbiqno analizi-ra {ta je moglo boqe gde je moralo br-`e, preciznije.

QUBAV I NE[TO VI[ESve je to lepo, ali kakva je to mladostbez qubavi. Bez qubavi? Ko ka`e!? Ta-mo negde na tre}oj godini, dok je Beo-grad obla~io odelo za ranojesewi iz-gled, tiho poput leptira uselila se uwegovo srce. Uz milozvuk valcera i za-nosni pokret, dva krupna kestewastaoka gledala su ga druga~ijim sjajem.

[KOLSTVO

1. avgust 2007.

ne mesta, na primer. Nije bilo po-trebno, uzorne devojke, dobre u~eni-ce, sjajne drugarice...

NAJZAD UNIFORMALeskovac je ostao me|u lepim se-

}awima, ~ekala su ga svetla velegra-da. Sedamdesetak mladi}a iz raznihkrajeva Srbije stalo je u stroj 128.klase Vojne akademije. Nao~itom mom-ku uniforma je ba{ pristajala. To jejo{ jedan san iz |a~ke torbe vi|en nave`bali{tu, poligonu, od jutarwih ve-`bi do pove~erja. I kako to ve} plan inastavni program predvi|aju, poredteoretske nastave de{avala su se lo-gorovawa, prva ga|awa, naporne ve-`be... Jednom mese~no odlazio je ku}i,na radost roditeqa i brata.

Mnogo rada, puno obaveza, uz sve~vr{}i korak i sigurniji hitac. Na-ravno, svakom vojniku je potrebanuzor, tamo gde je neubedqiv nema ve-likih dometa. Mi{a na prvoj godiniizdvaja pukovnika Janka Grandi}a, pe-{adijskog oficira od glave do pete koji je tada predavao taktiku.E, to je vojnik, ~vrst u svojoj odluci, ispravan u dr`awu, uteme-qen na znawu.

Mi{a je nalazio vremena za sport, a vojni~ki vi{eboj jepostala wegova omiqena disciplina. Trenirao je sa profeso-rom Miletom Uzanovi}em i stigao do ekipe koja je branila ugledklase. Pewawe uz konopac i poligon s preprekama bila su mestagde je zabele`io najvi{e bodova.

Ne samo da je stekao veliki ugled kod nastavnika ve} su mudrugovi iz klase pre}utno prepustili ulogu lidera generacije.Prose~na ocena posle zavr{ene prve godine bila je 9,90. Ali,{ta su silne desetke i pogo|ene mete ako nema mladosti i rado-sti. Popularna Ada Ciganlija, derbi na „Marakani”, qupke Beo-gra|anke, klub „Simona”... I to je deo `ivota, jo{ kako.

Takore}i na po~etku druge godine dve nezaboravne nedeqena skija{kim stazama Kopaonika. Uz nezaobilazne {ale, ve~er-we dru`ewe sa klasi}ima i brojnim poklonicima poznatih padi-na. Pod debelim snegom nau~ili su da opstanu u surovoj prirodi.Pravili su igloe, vu~je jame, bivake... I kretawe po no}i, ~esto

30

Tri najboqa druga:Aleksandar Petrovi}, Mi{a @ivkovi}i Boban Kosti} u {etwi Skadarlijom

Scena kao u ~uvenom filmu „Oficir i xentlmen” koji je na svojna~in proslavio Deboru Vinger i Ri~arda Gira. Ni ona nije iz Beograda, ve} u prestonici zavr{ava {kolu, govo-rila mu je qupkim glasom koji ga je sve vi{e osvajao. Mi{o, tunema vi{e taktike, niti treba brinuti o odbrani. Bi}e kako sud-bina naredi. Lepi dani qubavi, one koja se pamti i kada presta-ne, uz {etwe po Kalemegdanu, tople re~i, ne`ne poqupce...

Ona je zavr{ila {kolu i oti{la u svoj kraj, on je ostao daokon~a zapo~eto. Daleko od o~iju, daleko od srca. Da, ~uli su se,ali nestala je blizina, a Mi{a voli ono {to je wegovo da je krajwega. Nikada nije pala ru`na re~, Bo`e sa~uvaj, jednostavno setako desilo... Ostala je u divnoj uspomeni, mada, ko zna, mladi suto qudi. Ako su se toliko voleli i ako postoje neizbrisivi trago-vi, lako }e ih na}i...

DAR MINISTRA ODBRANEOnda divan period proveden u Kraqevu na obuci za voza~e

„C” i „D” kategorije. Kakvo u`ivawe, pre podne obuka, popodne iz-lazak me|u mlade. Kafi}i, bioskop, diskoteka...

Za uspeh na tre}oj godini studija Mi{a je nagra|en sedmodnev-nim skijawem na Kopaoniku. Onako za svoju du{u, u`ivao je u spustui slalomu, toplom ~aju i veselom dru{tvu. Ba{ je bilo dobro...

Ali, svoje napredovawe opet }e na}i me|u vaqanim uzo-rima. Mnogo je, ka`e, nau~io od na-~elnika Smera pe{adije potpukov-nika Dejana Ran|elovi}a, svojih ko-mandira, kapetana Vinka @nidar-{i~a i poru~nika Sa{e Petrovi}a.Pored preciznog {tiva i strogo za-datih tema, tu su pri~e i pouke izvojni~kog `ivota. Kako se pribli-`iti vojniku, obu~iti ga, ali i raz-umeti, podr`ati ga.

Zavr{na godina studija. Akce-nat je na taktici, naoru`awu, prak-ti~noj primeni ste~enog znawa. Ve-lika dinamika, gotovo stalni pokret.Svet ra~unara uveliko je osvojio bu-du}e oficire. Sve se bele`i, anali-zira, otvaraju novi i dopuwavaju po-stoje}i fajlovi. Mi{ina soba, opi-suju wegovi klasi}i, li~ila je na ma-li komandni centar: kompjuteri, ske-ner, {tampa~, mape, planovi... Na~uvenom poligonu Pasuqanske liva-de odvijalo se zimsko logorovawe, uzminobaca~ku vatru, bacawe bombe ikurs instruktora ga|awa.

Ve`ba „Diplomac 2007”, istiambijent, poznati uslovi. Me|u po-smatra~ima qudi iz vojnog vrha. Mi-{a je u ulozi komandira streqa~kogvoda. Po wegovoj zamisli zauzimajupolo`aj i otvaraju vatru, tako pre-cizno da su mete letele u parampar-~ad. U vojni~kim sterotipima iz ne-kih pro{lih vremena, za takve ve`be su se izricale ocene vrlodobar. Ovoga puta niko nije ostao ravnodu{an ve} je u~inak ko-mandira zavredeo najvi{u ocenu, a student Mi{a @ivkovi} je odministra odbrane nagra|en pi{toqem.

Odli~an na ga|awu, odli~an na ispitima, najboqi drug, sve-strani sportista... Takav zbir u formuli Mi{inog uspeha dajerezultat koji svi primete, ocene i nagrade. Novo priznawe gla-silo je: sedam dana boravka u Austriji. Sa potpukovnikom Draga-nom Avramovi}em i kolegom iz bataqona Vazduhoplovstvo i pro-tivvazduhoplovna odbrana krenuo je na nezaboravno putovawe.Posetili su logore u kojima je stradalo na milione qudi tokomDrugog svetskog rata. Lekcija iz istorije koja se ne sme ponoviti

~ove~anstvu. U Mauthauzenu su se na{li na dan savezni~kog oslo-ba|awa logora. Biv{i logora{i, predstavnici stranih armija,zastave venci... I wih trojica u uniformama pripadnika VojskeSrbije odaju po~ast `rtvama fa{isti~kog bezumqa.

Ka`e da su mu u tim trenucima prolazili kroz svest ka-drovi iz nezaboravnog filma „[indlerova lista” i se}awe nanema~kog industrijalca koji je bankrotirao spasavaju}i Jevrejeod smrti u gasnim komorama. ^ovek ili jeste ili nije, ma gde`iveo i {ta imao.

ZAVR[NI ^INZa sada, Mi{a je sa lako}om osvojio svoje |a~ke snove.

Oficirski }e biti du`i i te`i. Momak takvog kalibra je mogaoda diplomira na bilo kom fakultetu, da postane menaxer, ban-kar, na|e mesto u dobrostoje}oj firmi i nakrivi kapu. Odabraoje te`i put: uniformu i ~ast a ne novac i lagodan `ivot. To ga ni-kada nije zanimalo. Zato je i prvi, najboqi. Tako ga opisuju i we-gova dva najboqa druga.

Boban Kosti} iz Leskovca ka`e da Mi{u odlikuje velikaozbiqnost, ogromna radna energija, samodisciplina, nevi|ena is-trajnost... On je, veli, ona tiha voda koja svuda stigne. Ne pri~amnogo, ne hvali se nikada. Bio bih presre}an kada bih radio s wim.

Aleksandar Petrovi} je tako|e Leskov~anin. Mi{u je upo-

znao tokom prijema na Vojnu akademiju. Bili su cimeri dve godinei dobro ga upoznao. Svoje znawe i ambicije nikada nije krio,kao ni postojanu `equ da pomogne svakom. Tu|i neuspeh do`ivqa-vao je kao svoj. Omiqen je drug, stvarno najboqi, po svemu, isti-~e Aleksandar.

Uskoro }e se na Mi{inim epoletama na}i novi potporu~-ni~ki ~inovi, predsednik Republike }e mu uru~iti posebno pri-znawe a on }e se pred kamerama i mikrofonima obratiti javno-sti, na ponos roditeqa, ~ast wegovih stare{ina, veliko zado-voqstvo drugova i prijateqa. I kada potporu~ni~ke {apke pole-te u vis, pravo je da wegova ode najvi{e...

Branko KOPUNOVI]

31

Mi{in vod na Pasuqanskimlivadama

Delegacija Ministarstva odbrane iVojske Srbije, u kojoj su bili Bojan Dimi-trijevi}, pomo}nik ministra odbrane zaqudske resurse, general-major Vidosav Ko-va~evi}, na~elnik Vojne akademije, i pukov-nik Goran Petkovi} iz Uprave za obavezeodbrane, polo`ila je venac na Spomenikzahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu uBeogradu, povodom 14. jula – nacionalnogpraznika Republike Francuske.

Vence su polo`ile i delegacije Mini-starstva rada i socijalne politike, GradaBeograda, ambasador Francuske u Srbiji@an Fransoa Teral i izaslanik odbranepotpukovnik Tijeri Navrez, te predstavnicidru{tvenih organizacija koje neguju tradi-cije oslobodila~kih ratova Srbije.

Polagawe venaca na Spomenik za-hvalnosti Francuskoj organizuje se u znakse}awa na desetine hiqada francuskih voj-nika koji su kao saveznici Srbije u Prvomsvetskom ratu dali svoje `ivote za sloboduSrbije. Zahvaquju}i tradicionalnim prija-teqskim i savezni~kim odnosima Francu-ska je tokom Prvog svetskog rata pru`aladragocenu pomo} Srbiji. Ta pomo} se ogle-dala u ustupawu naoru`awa i municije,slawu jedinica na Balkanski front, le~e-wu hiqada srpskih rawenika u vojnim bol-nicama koje su se, osim u Francuskoj, nala-zile i u Al`iru i Tunisu. Srbija zato ne za-boravqa svoju ratnu saveznicu i svake go-dine iskazuje zahvalnost povodom nacio-nalnog praznika te prijateqske zemqe.

R. M.

V E N A C Z A H V A L N O S T I P O V O D O MN A C I O N A L N O G P R A Z N I K A F R A N C U S K E

32

SRE\IVAWE PARA]INSKIH UTRINA

Ekipe Ministarstva odbrane i VojskeSrbije, anga`ovane na otklawawu posledi-ca eksplozije u skladi{tu ubojnih sredsta-va Para}inske utrine, svakodnevno i daqepretra`uju teren i uni{tavaju neeksplodi-rana ubojna sredstva.

Nedavno su dve grupe nepoznatih licapoku{ale kra|u mesingane furde, od ~auramunicije, u ~emu su ih spre~ile ~uvarskeslu`be skladi{ta u saradwi sa organimaMUP-a.

Ministarstvo odbrane upozoravagra|ane na opasnosti koje mogu nastati pri-likom neovla{}enog ulaska na podru~jeskladi{ta ubojnih sredstava Para}inskeutrine. Svaki poku{aj ilegalnog ulaska ukrug skladi{ta opasan je zbog mogu}eg akti-virawa preostalih neeksplodiranih uboj-nih sredstava, {to mo`e dovesti do povre-|ivawa lica.

SKUP VETERANA63. PADOBRANSKE BRIGADE

Na obroncima Vr{a~kih planina ne-davno se okupilo oko 150 veterana 63. pa-dobranske brigade, biv{ih stare{ina ivojnika koji su slu`ili u toj proslavqenojjedinici. Veliki broj wih stigao je iz ino-stranstva da bi se, na ve} tradicionalanna~in, dru`ili sa prijateqima iz vojni~kihdana i obele`ili krsnu slavu veterana –Vidovdan.

Tokom dvodnevnog dru`ewa nekada{wipadobranci organizovali su takmi~ewe uorijentaciji i spremawu jela u prirodi. Umanastiru Malo sredi{te veterani 63. pa-dobranske brigade prisustvovali su para-stosu poginulim saborcima.

Ovogodi{wi susret organizovali suMilan Lazin, Nenad Milosavqevi} i GoranTodorovi} iz Vr{ca, dok je logisti~ku podr-{ku pru`io 63. padobranski bataqon iz sa-stava Specijalne brigade. A. P.D O N A C I J A K R A Q E V I N E N O R V E [ K E

D I R E K C I J I Z A P R E K V A L I F I K A C I J U

U prostorijama Ministarstva odbraneSrbije, 25. jula, potpisan je Ugovor o dona-ciji izme|u predstavnika Ministarstvaspoqnih poslova Kraqevine Norve{ke i Mi-nistarstva odbrane Srbije. Ugovor o dona-ciji, koja je namewena za nabavku sredstavaza tehni~ko opremawe radnih prostorija,potpisali su na~elnik Direkcije za prekva-lifikaciju MO Srbije pukovnik Milan Mi-}anovi} i norve{ki izaslanik odbrane u Sr-biji potpukovnik Terje Haverstad.

Najnovijom donacijom nastavqena je sa-radwa Norve{ke i Srbije na vojnom planukoja se, pored neposrednih bilateralnihprograma, veoma intenzivno sprovodi i pre-ko Nordkaps inicijative skandinavskih zema-qa i preko garancijskog fonda Natoa. Po-mo} u name{taju, tehni~koj opremi i softve-ru omogu}i}e da program za zbriwavawe vi-{ka vojnog kadra Prisma, jedan od programa

u okviru reforme sistema odbrane u Srbijikoji su strani donatori vi{e puta isticalikao pozitivan primer za ceo sistem, bude vo-|en na jo{ efikasniji na~in.

Prilikom potpisivawa ugovora, pomo}-nik ministra odbrane za qudske resurse Bo-jan Dimitrijevi} izrazio je priznawe Nor-ve{koj za podr{ku u iznala`ewu re{ewa zavrlo osetqivo pitawe zbriwavawa vi{kavojnog kadra.

Pukovnik Mi}anovi} je, obra}aju}i seprisutnima, istakao da je zna~ajnu ulogu u re-alizaciji norve{ke donacije imala i Me|u-narodna organizacija za migracije.

Izaslanik odbrane potpukovnik Haver-stad naglasio je da je donacija samo jedna fa-za u dugoro~nom procesu saradwe i da se na-da da }e dodeqena oprema biti kori{}enaza uspe{no ostvarewe dugoro~nih ciqevasrpskog sistema odbrane. A. A

SPECIJALNI PRILOG 23

ISHRANAU PRIRODIOd oko 350 000 biqnih vrsta, koje rastu na zemqinoj kugli, pribli`nojedna tre}ina mo`e da se jede, a ~ovek stvarno koristi za jelo jedva oko600 vrsta. Od dva miliona `ivotiwskih vrsta, jestivo je samo oko 50.Priroda je, istina, prepuna jestivih biqaka i `ivotiwa, pa to ogromnoblago samo vaqa znala~ki iskoristiti. Svuda nas okru`uju potencijalnikulinarski specijaliteti, i na zemqi i u vazduhu, u vodi, pod zemqom. Sve je nadohvat ruke. Ali, treba biti oprezan...

KORISNA ZNAWAI VE[TINE

1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

Veliki dru{tveni potresi, poput ratova, elementarnih nepogo-da, nerodnih godina, uz ostale neda}e, neminovno donose –glad. Za hranu se opravdano ka`e da je uslov `ivota.

Organizacija ujediwenih nacija za ishranu i poqopri-vredu (FAO) ve} nekoliko decenija upozorava da je glad jedan

od najve}ih problema ~ove~anstva, koji u budu}nosti mo`e da po-primi katastrofalne razmere. Na zemqinoj kugli svake godineproizvede se ne{to vi{e od polovine svetskih potreba belan~evi-na. I dok jedni `ive u izobiqu, drugi gladuju.

Vi{e od 30 odsto stanovnika u svetu bukvalno nema {ta da je-de, a nije ni mali broj onih ~ija je ishrana poreme}ena, jer ne sa-dr`i potrebne hranqive materije. Svake godine desetine hiqadadece, tek {to ugleda svet, umire od gladi. Surovi danak svake godi-ne plati izme|u petsto i sedamsto pedeset hiqada nedu`nih sta-novnika na{e planete.

Prema statisti~kim podacima najmawa proizvodwa hrane je uzemqama u razvoju. U Aziji, u kojoj `ivi 58 odsto celokupnog sta-novni{tva, na primer, proizvodi se samo 38 odsto `itarica (odukupne koli~ine u svetu), a u Africi (u kojoj `ivi 10 odsto stanov-ni{tva) jedva – 5 odsto.

NEZNAWE UBIJANau~na vi|ewa ishrane u bliskoj budu}nosti nisu nimalo op-

timisti~ka. Svet je suo~en sa izra`enom energetskom krizom. Oko1,1 milijarda qudi nema pristup ispravnoj vodi za pi}e, a samo2,6 milijardi stanovnika na{e planete imaju na raspolagawu mi-nimalne sanitarne uslove. Bezmalo 5.000 osoba, uglavnom decemla|e od pet godina, dnevno umire od bolesti izazvanih prirod-nom vodom. Doma}instva koja nisu prikqu~ena na vodovod tro{e u

PODACI KOJI OPOMIWU

PRETI LINAM GLADU proteklih 700 godina, na prostoru koji jepokrivala SFRJ, zabele`eno je 120pandemija ili epidemija gladi. Najvi{e„gladnih godina”, ~ak 27, zabele`eno je u18. veku. Tada je bilo i onih koji su radijeumirali od gladi nego {to su spas tra`ilijedu}i zmije, pu`eve, zelemba}e, `abe,divqe biqe… A razlozi za to jesu: neznawe(koje su jestive biqke i `ivotiwe, kakva imje hranqiva vrednost, gde se mogu prona}i i kako se mogu pripremiti za trpezu) i oko{tale navike u ishrani, odnosno predrasude (qudi ih formiraju jo{ od malihnogu, gadqivost i strah od trovawa).

34

35

– Z N A W A I V E [ T I N E

govori se o mrtvima i rawenima kod neprijateqa i u vlastitim re-dovima. Glavnokomanduju}i pobedni~ke armije je genije, onaj pro-tivni~ki – tek malo sposoban vojnik. Za razliku od takve istorije,istorija gladi nema velikih datuma. Zna se, dodu{e, prili~no do-bro gde se zbila svaka od wih, koliko je dugo trajala, koliko je qu-di patilo od we, koliko je mawkalo hrane i koliko je ono {to seprodavalo skupo stajalo. Zna se i broj mrtvih i do`ivotno napa}e-nih qudi…”

VELIKA STRADAWAAli nema govora o generacijama u kojima }e se videti, men-

talno i fizi~ki, posledice te gladi. Vojskovo|e koje se bore uspe-{no protiv gladi, naj~e{}e ne pamtimo.

Glad nas nije mimoi{la ni tokom minula dva svetska rata, vo-|ena i na na{em tlu. Nisu bili gladni samo borci. Nedostatak na-mirnica ose}ao se gotovo na svakom koraku, u svakom kutku zemqe.Malo ko je u tim danima bio sit. Osnovni uzrok nesta{ice osnov-nih proizvoda hrane bio je nagli pad poqoprivredne proizvodwe.Naime, u oba rata oko 80 odsto zemqoradnika borilo se s pu{komu ruci. Na naglo opadawe poqoprivredne proizvodwe uticale su ipqa~ke okupatora, wihovo zaposedawe odre|ene teritorije, mo-bilizacija seqaka, kola i vu~ne snage, odlu~nost rodoquba da seneprijatequ ne da ni zrno `ita.

Istori~ari su zabele`ili da je u planinama Crne Gore iAlbanije, prilikom odstupawa Srpske vojske (u toku Prvog svet-skog rata), poginulo i umrlo od gladi i bolesti oko 250.000 bo-

proseku 90 minuta dnevno na dopremawe vode za osnovne potrebe. U proteklih 700 godina, zabele`ila je istorija, na prostoru

koji je pokrivala SFRJ zabele`eno je 120 pandemija ili epidemi-ja gladi. Neke su trajale i do sedam godina. Najvi{e „gladnih godi-na”, ~ak 27, zabele`eno je u 18. veku. Dva veka kasnije gladovalose u tri navrata: od 1916. do 1918, pa 1935. i od 1941. do 1945.godine.

Tokom tih godina bilo je i onih koji su radije umirali od gla-di nego {to su spas tra`ili jedu}i zmije, pu`eve, zelemba}e, ̀ abe,divqe biqe… Drasti~an primer gladi zbio se u Hercegovini i Cr-noj Gori od 1916. do 1918. godine, kada su stanovnici tih krajevajeli ko`u od starih opanaka, hrastovu koru, a izbegavali divqebiqe i `ivotiwe. Razlozi tome mogu se na}i u gadqivosti, nezna-wu, predrasudama, ukorewenim navikama.

Za vreme velikih oskudica u hrani, namirnicama se raspola-galo kao sa najve}im blagom, {to slikovito opisuje na{ nobelovacIvo Andri} u kwizi „@ena na kamenu”:

„To malo hrane te{ko se nabavqa, {krto deli, manija~ki {te-di i ~uva, i na kraju odr`ava samo duh u ~oveku, ali ne daje ni sna-ge, ni radosti.”

Glad je uzimala svoj danak, posebno u ratnim godinama, ~iji jeredovan saputnik. Zanimqivo svedo~anstvo o tome nalazimo u ka-zivawu akademika Vladimira Stipeti}a: „Brojne su kwige napisa-ne o ratu, ali je malo wih priznavalo ~iwenicu da su vojnici qudiod krvi i mesa. Armije se u tim kwigama povla~e ili napreduju, na-padaju ih ili vr{e protivnapade, zaobilaze neprijateqa ili suopkoqene: vatrene se ta~ke omek{avaju artiqerijom pre napada;

36 1. avgust 2007.

raca. Stradalo je i oko dve tre-}ine od 200.000 stanovnika ko-ji su se povla~ili zajedno sa voj-skom.

O tom vremenu ostali subrojni izve{taji komandanata je-dinica, ili hroni~ara, koji supomno bele`ili sve {to se doga-|alo tokom ratnih godina. I utim svedo~anstvima isku{ewa istradawa ostale su ispisaneovakve potresne re~i: „Ve} sati-ma hodamo, a ~ini mi se da ide-mo u krug. Noge vi{e ne ose}am…Ovde se vode danono}ne borbe.Gubici su veliki. Veliki broj jeoskudno odevenih i bosih. Hlad-no}a… premorenost… hroni~naglad… bolesti… avet gladi nad-vila se nad brigade… glad je po-~ela daviti svu vojsku…”

Tokom Narodnooslobodi-la~ke borbe, u nedostatku redov-ne hrane, borci, pa i jedinice,ne tako retko jeli su ono {to sumogli da prona|u u prirodi. Ukwizi „Prva proleterska”, izme-|u ostalog, pi{e;

„Na zgari{tima se tra`i ibere kopriva… Zatim se prela-zi na drugi ,artikal’. To je kori-jen ka}una, koji ima plav qev-kast cvijet. I sirov se mo`e je-sti, ali je boqe ako se ku-va…Postoji i jo{ jedan ,arti-kal’: srijemu{a, u stvari, divqibeli luk. Raste samo u {uma-ma…Iako hranqiva, srijemu{aje opasna. Pojede li se na gla-dan stomak, {to je naj~e{}e, on-da pada te{ko. Ponekad im i po-zli… Ubrzo na poqani izme|ulu~kih katuna odjeknu pucaw. Iz-dijelismo kowa. Svakom borcupo par~e. Ne mo`e se kuvati, ne-ma toliko kazana. Zato ivicomkatuna zasija |erdan od vatri.Dok je jo{ topla, kowetina jeukusna. A ~im se ohladi, mesopostane kiselo i tvrdo kao ka-men….

Po~etkom juna na Vu~evu suse uveliko kuvala jela od raznihtrava – kiselice, sremu{e, mla-dog bukovog lista, kore od bu-kve…”

NEPRESU[NI IZVOR HRANEKako s pravom ka`u nau~nici, priroda na{e zemqe nije sa-

mo „zeleni ukras” ve}, prevashodno, neiscrpni rezervoar jesti-ve flore i faune. A razlozi {to se u pro{losti na{i o~evi,dedovi i pradedovi nisu snalazili u prirodi jesu: neznawe (ko-je su jestive biqke i `ivotiwe, kakva im je hranqiva vrednost,

I S H R A N A U P R I R O D I

gde se mogu prona}i i kako semogu pripremiti za trpezu) ioko{tale navike u ishrani, od-nosno predrasude (qudi ih for-miraju jo{ od malih nogu, ga-dqivost i strah od trovawa).Kada glad pritisne, tada se naj-~e{}e zaboravqa na sve drugo.Zato znawe i ume}e da se hra-nimo onim {to priroda pru`amo`e i te kako da koristi. Ni-kad se ne zna kada }e se nekona}i u kakvoj neprilici, kadamu priroda mo`e biti dragocensaveznik i jedini izvor hrane.Da li }e pre`iveti, zavisi ododgovora na pitawe ho}e lismo}i dovoqno snage da se odu-pre neda}ama da se odreknebeskorisnih navika i shvatawai da, uz prethodno poznavawebiqnog i `ivotiwskog sveta,obezbedi organizmu sve neop-hodne hranqive materije.

Ogromno bogatstvo hranekoje priroda pru`a, ostaje neis-kori{}eno.

U prastara vremena, pre-ciznije u prvobitnoj zajednici,qudi su se hranili iskqu~ivobiqkama i `ivotiwama koje imje priroda pru`ala. S vreme-nom, ~ovek je prilago|avao pri-rodu svojim potrebama, kultivi-sao je i postepeno se udaqavaood we. Nakon {to je o`ivela or-ganizovana poqoprivredna pro-izvodwa, sve je mawe bilo onihkoji su `eleli da utole glad u„divqini” prirode. Prilago|a-vaju}i prirodu svojim potreba-ma ~ovek se sve vi{e udaqavaood we.

Od prirode qudi dobijajusve {to im je neophodno za `i-vot. Ne}emo nabrajati sva onadruga dobra koja ~ovek radompreobra`ava i prilago|avasvojim `ivotnim potrebama.Dovoqno je samo spomenuti daiz prirode dobija i hranu i vo-du bez kojih ne bi mogao da odr-`i ni goli `ivot. Istina je dasavremena poqoprivredna de-latnost obezbe|uje sve {to jeneophodno za ishranu. Ali uvanrednim situacijama (u koje

ubrajamo ratove, elementarne nepogode i druge katastrofe),mnogi su ve} bili upu}eni na prirodu. To se mo`e dogoditi i ubu-du}e. Gotovo sa sigurno{}u se mo`e tvrditi da mali broj qudizna da je od oko 350.000 biqnih vrsta na kugli zemaqskoj, pri-bli`no jedna tre}ina, jestiva. Qudi u svojoj ishrani danas ko-riste jedva oko 600 vrsta. Jo{ je ~udnije da se od oko dva mili-ona `ivotiwskih vrsta u ishrani koristi samo 50.

JELOVNIK U NEMA[TINIU prirodi se jelovnik razlikuje od onog koji je „na pro-

gramu” kod ku}e. Za doru~ak se mo`e pripremiti ~aj od li-{}a divqe ru`e sa pu`evim ra`wi}ima, za ru~ak – ~orbaod divqih biqaka s korwa~inim mesom, paprika{ od je`e-vog mesa, salata od bujadi i desert od {umskih jagoda. Zave~eru se od divqa~i mo`e spremiti lova~ki gula{ sa sa-latom od sremu{a. U prirodi mo`e da se spremi i veomaukusna {nicla: malo vraninog mesa, malo koprive, bokviceili ~ega drugog, malo jaja, razume se – pti~ijih. Wih ima uprole}e. A leti i u jesen za fa{irane {nicle mogu da seupotrebe mravqa jaja.

37

– Z N A W A I V E [ T I N E

UBLAGODETI I OPASNOSTI POTRAGE ZA MESOM

SVETIZAZOVAPriroda je, istina, prepuna jestivih biqaka i `ivotiwa. To ogromno blago samo vaqa znala~kiiskoristiti. Kad se ~ovek obre u woj,prepu{ten sebi i svojoj sudbini, bez oslonca na kazan i svoj ranac, on mora da se pokori wenim surovim }udima. To, ipak, uspeva samo onima koji umeju.

U razli~itim podnebqima majke Zemqe ne jedu se iste biqnei ̀ ivotiwske vrste. U Indiji je, na primer, prema religijskimkanonima, krava je sveta ̀ ivotiwa, pa u jelovniku nema govedi-ne niti teletine. U islamskim zemqama ne jede se sviwsko me-so. I da ne nabrajamo vi{e. Nije zanemariv ni broj na{ih

sunarodnika koji se u ishrani klone kultivisanih biqaka, poputkeqa, spana}a, mrkve, kelerabe, ni onih koji ne jedu ov~ije meso,ili ligwe. Jo{ je vi{e onih koji nikada nisu ni probali ne{to odonoga {to nudi divqa flora i fauna, niti to nameravaju da u~ine.

Neupu}eni u tajne ishrane ~esto strahuju od trovawa, komenaj~e{}e „kumuje” neznawe. U na{oj zemqi, na primer, uspevaju pe-~urke. Ima ih u gotovo svim krajevima. Brzo rastu, naro~ito posleki{e. Me|u gqivama, koje se kod nas mogu na}i u velikom broju, sa-mo je nekoliko otrovnih. Ima qudi koji ih masovno beru, potom su-{e i prodaju na pijacama, a da ih sami nisu ni probali, mada supe~urke upisane u jelovnicima najpoznatijih svetskih restoranakao svojevrsni specijalitet.

Ima i pou~nih primera. U nekim krajevima se kuvaju jela odmlade koprive, {taveqa ili blitve, pravi sos od kiseqaka, jedesalata od masla~ka

Rade}i u malim grupama, ~esto na teritoriji koju kontroli{evojska neprijateqa, qudi moraju postati sami svoji lekari, zuba-ri, navigatori ili kuvari. Situacija ~esto snabdevawe ~ine nemo-gu}im i zato moraju `iveti od onoga {to surova priroda pru`a.Na wima je da se izbore sa svakom vrstom problema. Izolovan(odse~en od sveta) na nekom maglovitom brdu ili pustom ostrvu,

38 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

sam ili u grupi, borac mora dasavlada sve neda}e i da pre`iviu krajwe surovim uslovima.Uslovi i te{ko}e opstanka suisti i za civila i za vojnika.Razlika je samo u tome {to voj-nici moraju sakrivati svoj iden-titet, a civili }e hteti da privu-ku pa`wu zbog efekta wihovogspasavawa. Svako `eli da pre-`ivi, mlad ili star, zdrav ilibolestan.

ZAR QIGAVEDA@DEVWAKE?

Razmislite, {to ste spo-sobniji, {to vi{e imate znawa,to su vam ve}e {anse da pre`i-vite. Mora{ biti spreman da sesuo~i{ sa padom aviona, ele-mentarnim nepogodama, sudari-ma. Treba znati kako se boritisa povredama, kako ostati spo-soban i zdrav i kako pomo}idrugima, mawe sre}nijim od vas.

Voda, hrana, vatra i sklo-ni{te jesu osnovne potrebe. Mo-rate znati kako da ih obezbedi-te. Primenom odre|enih signalamo`ete privu}i potragu koja vo-di u spas. Ako vas ne prona|u,morate biti sposobni za naviga-ciju do bezbednog mesta, ali iznati kako da pre|ete reku iplaninske lance. Mo`ete bitiizolovani bilo gde u svetu – odledenog Arktika do pustiwe, odtropskih ki{nih {uma do otvo-renih okeana. Svako okru`ewetra`i specifi~ne tehnike pre`ivqavawa. Planine, xungle, pusti-we i mo~vare, mogu tako|e predstavqati priliku da se pre`ivi,ali svaka nudi neki oblik pomo}i koji mo`e biti izvor za hranu,gorivo, vodu i skloni{te, ako znate kako. Efekat klime je veomava`an. Morate znati kako da se za{titite od jake i dugotrajne hlad-no}e i kako se opstaje na `arkoj vru}ini. To svakako name}e veomaraznovrsne izazove onome koji ̀ eli da pre`ivi u ekstremnim uslo-vima.

Va`nost rizika, nasuprot druga~ijeg izbora, deo je strategijepre`ivqavawa.

Kona~an izbor mora biti tvoj i nikog drugog ne sme{ okrivi-ti ako izabere{ pogre{an put.

Najte`e je razvejati i odbaciti predrasude i gadqivost pre-ma gmizavcima i nekim travama. „Ne}u, pa makar crk’o” – vele po-jedinci. „Zar qigavog da`devwaka?”, ~esto poneko ka`e na po~et-ku. Ali ~as po ~as, i glad u~ini svoje. Obi~no takvi najpre ka`u:„Dobro, daj samo da probam”.

OD POSLASTICA DO OTROVAU prirodi ima svega – od poslastica do otrova. Kad se ~o-

vek obre u woj, prepu{ten sebi i svojoj sudbini, bez oslonca nakazan i svoj ranac, on mora da se pokori wenim surovim }udima.To, ipak, uspeva samo onima koji umeju. Zato ponajpre vaqa do-

bro nau~iti o biqkama i `ivo-tiwama, pa tek onda zakora~itiu wen svet. Onima koji se tekodlu~uju da probaju deo specija-liteta iz jelovnika RobinsonaKrusoa, preporu~ujemo da nipo-{to ne rizikuju, da jedu samoono {to dobro poznaju i kada suuvereni da ne mo`e da im na-{kodi.

Priroda je, istina, prepu-na jestivih biqaka i `ivotiwa,pa to ogromno blago samo vaqaznala~ki iskoristiti. Svugdenas okru`uju potencijalni kuli-narski specijaliteti, i na ze-

mqi i u vazduhu, u vodi, pod zemqom. Sve je nadohvat ruke. Ali kaoretko gde, tu vrebaju i mnoge opasnosti kojih se vaqa kloniti. Za-to ni{ta ne prinosite ustima pre no {to poka`ete onima koji seu to razumeju.

U ve}ini na{ih krajeva priroda je prepuna raznovrsnih vr-sta divqa~i. To su, zapravo, ogromne rezerve mesa za ishranu, alise divqa~ mo`e loviti samo u slu~ajevima krajwe oskudice, to jestu ratu i tokom velikih elementarnih katastrofa.

U hrastovim {umama ili pokraj mladog `ita mo`e se nabasa-ti na jelene. Ima ih i na proplancima. U potragu za hranom kre}uu svanu}e, predve~e, ili posle ki{e.

Za lov se koristi om~a od ja~e ~eli~ne `ice. Gde ima jelena,tu ima i srna. Na planinskim vrhovima i na vrletima ̀ ive divoko-ze. One u`ivaju u carstvu kr{a i pa{waka. Na ispa{i su pre pod-ne i predve~e. Najlak{e se mogu prona}i ispod samog vrha, u bli-zini planinskog izvora. Za lov divokoza vaqa upotrebiti om~u odja~e ~eli~ne `ice.

Divqe sviwe se kre}u hrastovim {umama, a `ir im je posla-stica. Hrane se u suton i no}u. Ako su {umski proplanci kultivisa-ni zasadima kukuruza, krompira, p{enice, repe, bundeve ili dru-gim kulturama, divqe sviwe ih ne}e ostaviti na miru, ve} }e ih si-stematski otimati za ishranu.

Mo`e im „presuditi” om~a od ~eli~ne `ice.

PRAVILA ZA LOV @IVOTIWA1. U normalnim uslovima `ivotiwe se ne smeju loviti

improvizovanim sredstvima (razne vrste zamki, klopke...), aribe nedozvoqenim sredstvima (eksploziv, trovawe...). Tasredstva mogu da se upotrebe samo kad je ~oveku `ivot ugro-`en zbog gladi, a ne mo`e da se upotrebi vatreno oru`je ilidruga dozvoqena sredstva.

2. Mravqe larve mogu da se upotrebe za ishranu samo ukrajwoj oskudici hranom, jer su mravi veoma korisni za za-{titu {ume.

3. Meso divqih `ivotiwa pre upotrebe mora se obave-zno dobro skuvati, ispe}i ili ispr`iti, da bi se uni{tiliparaziti, kojih u wemu mo`e da bude.

39

– Z N A W A I V E [ T I N E

ZAMKE I KLOPKEU {umi i poqu ima divqih ze~e-

va. ̂ esto silaze u ba{te s kupusom, a upotrazi za hranom naj~e{}e su pred-ve~e i no}u. Mogu da se ulove om~om od`ice, debqeg najlona ili kanapa. Naveverice }ete nabasati kudgod krenu-li. Spretni vevericu mogu da uhvate iom~om koja se zave`e za duga~ak {tap.

Nisu retki ni krajevi gde ima te-kunica, slepih ku~i}a, hr~aka, puhova,bizamskih pacova, {akala, lisica, ja-zavaca i vidri.

Ptice, niska i visoka divqa~, mo-gu se loviti vatrenim oru`jem.

Da li ima divqa~i, zatim gde sekrije, kojim se stazama kre}e, gde se i~ime hrani – mo`e se ustanoviti potragovima. Kada stradalnik zna te po-datke, ne mo`e grlom u jagode. Trebada odlu~i koju }e divqa~ da lovi, daodabere najpogodnije mesto, najpode-snije sredstvo i odgovaraju}e mamce.Sve, dakle, ima odgovaraju}a pravi-la. Pri tome treba znati da je zamke iklopke najboqe postaviti na ulaz uskloni{ta (jazbine), na uzane prolazedu` staza, na kojima se vide sve`itragovi, i oko mesta gde se `ivotiwehrane. Zamke i klopke za hvatawe zve-ri dobro je postaviti oko mesta gde jeve} klana stoka, a kao mamac upotre-biti utrobu zaklane `ivotiwe. Isku-stvo nas u~i da se divqa~ mo`e iste-rati iz jazbine uz pomo} dima, pa jetreba hvatati u zamke (klopke) posta-vqene na izlazu.

Tekunice i drugi glodari koji seskrivaju po rupama u zemqi mogu se is-terati ulivawem vode u wihove kanalei hvatati na izlazima iz kanala ruka-ma ili pomo}u om~i.

Za razliku od takozvane visoke divqa~i, ze~evi, puhovi, veve-rice, tekunice i drugi glodari lak{e se love, jer imaju ustaqenenavike i ograni~ene rejone kretawa. Treba znati i to da zamke,klopke i druga sredstva za lov divqa~i treba postavqati predve-~e, a ujutro ih obilaziti, budu}i da divqa~ naj~e{}e kre}e u po-tragu za hranom u to doba dana, tokom no}i i u ranim jutrom.

ZMIJA NA @ARUU gotovo svim krajevima na{e zemqe `ivi vinogradarski pu`.

Te`e ga je prona}i leti, a osobito zimi. Treba ga tra`iti na vla-`nim i hladovitim terenima, u jutarwim ~asovima.

Na na{em prostranstvu zelemba} je najkrupniji gu{ter. Akora~unamo i rep, onda mo`e narasti i do du`ine od 40 centime-tara. @ivi po sun~anim i suvim mestima oko trwa, `buwa i ka-mewa, oko ograda i puteva, po pawevima i oborenim stablima.Mo`e se loviti na dva na~ina: udarcem vitkog {tapa ili om~omprivezanom za du`i {tap, koji mu se pa`qivo navu~e preko glavei naglo zategne.

Od zmija najvi{e je belou{ki, smukova i poskoka. Smukovemo`ete loviti rukama, jer su bezopasni, mada su ponekad dugi i do

dva metra. Me|utim, naro~itu pa`wu treba obratiti na poskoka.@ivi na kamenitim, suvim terenima i oko obala planinskih poto-ka. [tavi{e, pewe se i na drve}e, lako se lovi, jer je spor, i to{tapom sa procepom ili rakqom kojom se pritisne odmah iza gla-ve i zatim ubije. Iako naseqava krajeve oko bara i mo~vara, jeze-ra i reka, belou{ka (najrasprostrawenija zmija kod nas) za|e itamo gde je niko ne o~ekuje: kraj napu{tene ku}e ili u blizini nase-qenog doma. Duga~ka je do jednog i po metra. Boje je zelenkasto-plavkaste ili tamnosive. Veoma je pla{qiva. U odbrani lu~i neu-godan miris. Brza je i izvrstan pliva~. Krije se po {evaru i trski,pod kamewem, korewem drve}a i po komovima.

Otrovne zmije je lako razlikovati od neotrovnih. One nika-da nisu du`e od 90 centimetara, debele su i trome. U poskoka i{arke rep je kratak, a wihove trouglaste glave su vidqivo odvoje-ne od vratnog dela tela.

Zelenih `aba ima u dowem toku potoka, tamo gde mu se koritopro{iruje. Love se malim mre`ama na duga~kom {tapu (meredov),ili se pecaju udicom na kojoj je zaka~ena crvena krpica.

Korwa~e `ive po suvim i kamenitijim mestima. Budu}i da sutrome, lako ih je uloviti. Da bi se do{lo do korwa~inog veomaukusnog mesa, oklop se razbije na sastavcima.

MESO DIVQIH @IVOTIWA DAJE GOTOVO ISTU KOLI^INU ENERGIJE I PROTEINAKAO MESO DOMA]IH @IVOTIWA

40 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

Mnoge biqke imaju vi{estruku upotrebu. Mogu poslu`iti zaspravqawe ~orbi, za salate, kao sirovina za hleb ili, pak,kao za~ini. Od onih kod kojih se za ishranu upotrebqavaju idrugi so~ni (nadzemni) delovi (naro~ito kada ih beremo zasalatu), treba ubrati {to mla|e i {to so~nije delove, jer sta-

riji i suvoparni imaju vi{e nesvarqive celuloze, a mawe kori-snih sastojaka. ^esto su, mawe ili vi{e, gorkog ukusa. Treba da sezna i da su uvek so~niji, svarqiviji i hranqiviji delovi onih bi-qaka koje su rasle na suncu. Najboqe je u berbu i}i u ranim jutar-wim ~asovima, dok je jo{ sve`e. Od nadzemnih biqnih delovatreba uvek brati samo sve`e, zelene, zdrave listove i izdanke, aizbegavati uvenule, po`utele listove i izdanke, ali i one koje sunapali razni paraziti i insekti.

I ne zaboravite na pe~urke. One nam, zbog bogatstva belan-~evina, mogu zameniti meso. Kada pojedemo, na primer, pola kilo-grama pe~urki, ra~unaju}i belan~evine i jo{ neke druge sastojke,isto je kao da smo pojeli kilogram mesa.

Najotrovnije pe~urke su pupavke (amine). One ispod {e{iraimaju izraslinu (opnu), ozna~enu kao „sukwica”, a dowi deo dr{kezadebqan je i usa|en u „vre}icu”, ~ije ivice mogu da budu slobodneili srasle s dr{kom. Listi}i ispod {e{iri}a i meso gqive su be-li. Pe~urke koje imaju samo vre}icu ili samo sukwicu jestive su.

Pe~urke bquvare, koje su otrovne, imaju crvenkasti {e{ir, be-le listi}e ispod {e{ira i belu dr{ku, te qutogorak ukus. Dowa stra-

CARSTVO ZA VEGETARIJANCE

GQIVEUMESTOMESAPe~urke, zbog bogatstva belan~evina i nekih drugih sastojaka, mogu zameniti meso. Kada pojedemo, na primer, polakilograma pe~urki, ra~unaju}ibelan~evine i jo{ neke druge sastojke, isto je kao da smo pojeli kilogram mesa.

41

Me|u gqivama iz reda pupavki, koje imaju i „vre}icu” i „sukwi-cu”, ima i otrovnih i jestivih, ali su na preseku bele, a beli su im ilisti}i ispod dr{ke, za razliku od jestivih pupavki, ~iji su listi}i,dr{ka i presek obojeni (`u}kasti, svetloru`i~asti). Ipak, najboqeje da ih se klonimo. Ina~e sukwicom nazivamo ostatak opne u gorwemdelu dr{ke. Dowi kraj dr{ke je zadebqao i usa|en u takozvanu vre-}icu. Kod nekih vrsta pupavki vre}ica je srasla sa dr{kom i wenividqivi ostaci su du`no raspore|eni u obliku quspi ili o`iqaka.

RI@OTO OD PE^URKIMnogo je na~ina za pripremawe jela od gqiva. Mogu se pe}i

na `aru ili plotni, pr`iti, od wih se pravi ri`oto, paprika{,|uve~, pasuq ili salata, jedu se sa makaronama, a naj~e{}e se

– Z N A W A I V E [ T I N E

na {e{ira kod ludare je crveneboje, gorwa – sivobeli~asta. Nadr{ci ima crvenu mre`astu {a-ru. Ako neko ne mo`e sa sigurno-{}u da razlikuje ludaru od jesti-vih vrgawa sa crvenom dowomstranom {e{ira, onda treba daodbaci sve plodove ~ija je dowastrana {e{ira crvena. Olova-ste rudoliske, za razliku od rud-wa~a i prstenki, nemaju prsten udowem delu dr{ke. [e{ir jeolovastosiv, listi}i su im bojemesa, miris im je kao u rotkvica.

SVE ZAVISI OD PRSTENAI SUKWICE

Piperwa~a iz redova mle-~ica ima prqavobeli {e{ir.Listi}i ispod {e{ira ne dopi-ru do dr{ke. Ako stisnete u {a-ci telo te gqive, iscedi}etesok. Krta je i lako se lomi, a naprelomu izbija beli~asti sok,kao mleko. Ukusa je paprenog.

Na osnovu gra|e i oblika,gqive se u nauci dele na {estgrupa: smr~ci, hr~ci, lisi~ice,puhare, koralke i babje uvo.

Smr~ci imaju okruglast ilivaqkastokupasti {e{ir, koji jesme|e boje i uzdu`no naboran.Dr{ka im je bela i {upqa, kaotrska. Lomqivi su i svi jestivipod uslovom da se jedu kuvani,pe~eni ili pr`eni. Mogu se pro-na}i u prole}e u niskoj travi uprore|enim {umama na nadmor-skoj visini od oko 300 do 1.000metara. [e{ir hr~aka je tala-sasto naboran i izgleda kao daje od voska. Gqive iz te porodi-ce su tako|e krte i lomqive, dr-{ka im je {upqikava i sve su je-stive, s tim da se nikako ne sme-ju jesti presne. Gqive u u`em smi-slu re~i ( u narodu su jo{ pozna-te kao pe~urke ili gobe) gra|enesu po va`e}im „standardima”: imaju dr{ku i {e{ir i u zavisnostida li pod {e{irom imaju listi}e ili cev~ice, dele se u dve grupe.Prvu ~ine one pe~urke koje na dowoj strani {e{ira imaju listi}e(lamele), a to su rudwa~e, redu{e, zekice, mle~ice, prstenke, masti-qavke i pupavke. U grupu sa cev~icama spadaju vrgawi i {kripavci.

Lisi~ice (lisi~arke ili lisi~ke) imaju levkast {e{ir i krat-ku dr{ku. Ispod {e{ira su im blagi nabori koji se prostiru i podr{ci. Kada nabasate na gqive u obliku blago deformisane lop-te, znajte da pripadaju grupi puhara. Kada sazru, ceo sadr`aj im sepretvara u prah.

Koralke, samo im ime ka`e, li~e na korale. Zapravo nemaju{e{ira, odnosno iz kratke dr{ke izbijaju guste „grane” podse}ajuna plitku ~a{icu nepravilnog oblika, koja je dnom pri~vr{}ena zapodlogu.

SADR@AJ VITAMINA C I KAROTINA U 100 GRAMAPOJEDINIH ^AJNIH BIQAKA

42 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

do ~etiri kilograma pe~urki ioko pola kilograma makarona.Potom se to kuva pet do desetminuta, potom se makarone oce-de, a voda sa~uva za dolivawe.Makarone treba staviti podmlaz hladne vode, ocediti ih ipome{ati s dinstanim pe~urka-ma. Pored soli i drugih za~ina,masi treba dodati oce|enu vo-du od makarona, izme{ati istaviti u pe}nicu da se pe~e 30do 40 minuta.

[to se pasuqa sa gqivamati~e, on se priprema na uobi~a-jen na~in. Gqive treba prokuva-ti i ise}i na sitne komade, pastaviti u pasuq pre no {to seprepr`i.

Sladokusci osobito cenesalatu od pe~uraka. Za salatuse upotrebqavaju sasvim mla-de pe~urke, jo{ neotvorenih{e{ira. Mogu se iskoristitii dr{ke, s tim da im se kraj od-se~e. One se o~i{}ene pota-paju u blago posoqenu vodu ikuvaju dok voda ne prokqu~a.Onda se vade i cede da bi seponovo kuvale oko pet minutau blagom rastvoru sir}eta.Salatu treba zakiseliti pre-ma sopstvenom ukusu. Preporu-~uje se i dodatak biqaka za~i-na, a osobito lukovice sremu-{a ili crni luk ise~en na ko-lutove. Zarad boqeg ukusa sa-lata se mo`e preliti i uqem.

Od rujnica salata se mo`e pripremiti i bez kuvawa. Mladegqive vaqa samo izrezati na rezance, posoliti ih i dodatisir}e i uqe po ukusu.

Veoma je ukusna i ~orba od mesa divqa~i sa pe~urkama, po-sebno ako joj se dodaju za~insko biqe, ukuvani paradajz, sir}e,i drugo. Evo i kako se priprema. Meso divqa~i, nakon prawa,treba ise}i na sitne komade, staviti ga u sud, naliti hladnomvodom i kuvati dok ne omek{a. Zatim treba dodati obarene i nakocke ili rezance ise~ene gqive. Za to vreme se napravi zapr-{ka… Onda se sve dobro posoli, izme{a i kuva jo{ desetak mi-nuta.

Na naro~itoj ceni je i ~orba od poto~nih rakova sa gqivama.Budu}i da su poto~ni rakovi sitni, nisu izda{ni u mesu i zato senaj~e{}e upotrebqavaju za spravqawe veoma ukusnih ~orbi. Na-ro~ito su dobrodo{li kada nema masno}a za spravqawe zapr{ke.Rakovi se prethodno o~iste i operu, a zatim bu}nu u vrelu vodu.Kada pocrvene, to zna~i da su skuvani. Tada treba odbaciti iznu-trice i glave. Iz ostalih oklopqenih delova meso se izdvaja tako{to se rakovi kuvaju sve dok se qu{ture same ne odvoje. Iskuvanei usitwene rakove treba procediti kroz cediqku ili sito, tako dakroz wu pro|u ~orba i sitni komadi mesa. Delove qu{ture iz ce-diqke treba baciti. Proce|enu ~orbu vratiti na vatru i dodatijo{ ranije obarene gqive i divqe povr}e. Mo`e se dodati jo{ ipirina~, testenina ili ger{la. Ako imate mogu}nosti da napravitezapr{ku, time }ete ovoj ~orbi znatno poboq{ati ukus. I, naravno,treba dodati biqke za za~in.

serviraju dinstane. Najjedno-stavnije i najbr`e je pripremi-ti pe~urke na `aru. Pri tometreba znati da se za to upotre-bqavaju {e{iri bez dr{ki. Kodnekoliko vrsta gqiva sa {e{i-ra treba oqu{titi poko`icu.Pre toga, naravno, gqive trebaoprati ili makar samo obrisa-ti. Gqivari obi~no samo o{tri-com no`a skinu prqav{tinu ta-mo gde je ima i bez prawa pri-premaju gqive za jelo, navode}ida se tom radwom (prawem) od-strawuju wihov ukus i miris, od-nosno neke hranqive materije.Soli se samo dowa strana {e-{ira. Prilikom stavqawa na`ar, dowe strane {e{ira tre-ba okrenuti nagore. Nakon de-set minuta mo`ete ih jesti. Sli-~an je postupak kada se pe~urkepeku na plotni. Dobro bi biloda na svaki {e{ir gqive kanetenekoliko kapi uqa, kajmaka, ma-slaca ili sira. Peku se 15 do20 minuta.

Veoma su ukusne pr`ene pe-~urke. Ako se za to odlu~ite, {e-{ire treba ise}i vodoravno, nalistove debqine jedan centime-tar. Potom treba smesu posolitii ostaviti desetak minuta da pe-~urke upiju so. Ako su pe~urkemlade, ne treba odbaciti dr{ku,jer je i ona dobrodo{la ako seuzdu`no prese~e. Pr`e se nauqu, maslacu ili kajmaku sve dokne dobiju crvenkastosme|u boju. Treba dodati i malo bibera ilialeve paprike ili wihovu zamenu – pregr{t sitno iseckanog li{}aza~inskih biqaka.

Da bismo pripremili ri`oto od gqiva, prvo }emo ispr`itisitno iseckan sremu{, zatim dodati soqene i iseckane gqive. Din-staju se sve dok ne omek{aju. Neki ih gurmani prethodno pare vo-dom. Uporedo se kuva pirina~ na ve} ustaqen na~in. Kada pirina~omek{a treba ga skinuti s vatre, preliti hladnom vodom i proce-diti. Potom se pirina~ pome{a sa gqivama, posoli se, dodaju sedrugi za~ini i stavi na tihu vatru da se zagreje.

Kada pravimo musaku, posuda u kojoj }e se pripremati jelonama`e se masno}om, a onda se redom nasla`e nekoliko sloje-va hleba i gqiva. Dobro bi bilo ako hleb mo`e da se potopi umleko.

Specijalitet prve vrste je, svakako, paprika{ od gqiva. Po-novo se po~iwe s neizbe`nim sremu{om, koji treba sitno iseckatii dinstati sve dok ne omek{a. Zatim se dodaju gqive iseckane nakocke i za~ini. Paprika{ je gotov za najvi{e pola ~asa. A onda,prste da poli`e{…

^ORBA OD POTO^NIH RAKOVAPripremu |uve~a od gqiva i makarona po~iwemo tako {to

pe~urke stavimo u {erpu, u kojoj je ve} upr`en luk, odnosno sre-mu{. Dinstawe traje dvadesetak minuta. U drugi sud nalijemo vo-du i ostavimo da prokqu~a. U vodu treba dodati malo soli, tri

[TA IMATI U RANCU ZA DAN PRE@IVQAVAWA

Pripadnici slavne 63. padobranske brigade stekli suveoma bogato iskustvo u pre`ivqavawu u prirodi. Kada seto ~ini zarad nastave i ako du`e traje, onda preporu~uju da urancu svako ponese slede}e za dan pre`ivqavawa: 200 g hle-ba ili 100 g dvopeka, pet grama soli, 30 g jestivog uqa, 20 g{e}era ili saharina.

Nije obavezno, ali je dobrodo{lo: 10 g p{eni~nog bra-{na, jedan gram bibera, jedan gram aleve paprike, 10 dl sir-}eta, pet grama dodatka jelima.

43

– Z N A W A I V E [ T I N E

PRIRODA NA TAWIRU

PRSTE DAPOLI@E[Potreba da se prehranimo i pre`ivimo u ekstremnim uslovimaobogatila nas je iskustvom kako da se domognemo mesa ispod tvrdog oklopa korwa~e, kako da izvadimo pu`a iz ku}ice, kako razumom da nadvladamo gadqivost od zmije na trpezi i „prevarimo” `eludac, ili da se oslobodimo oporog ukusa i mirisa divqeg povr}a i divqa~i

Korwa~ino meso, ka`u oni koji su ga probali, a treba im ve-rovati, prava je poslastica. Ali najve}i problem je kako sedomo}i mesa ispod tvrdog oklopa. Neki to ~ine tako {to na-sred oklopa stave `ar. Jara primora `ivotiwu da pru`i gla-vu, noge i rep. I onda se odse~nim potezom sekire odrubi gla-

ba. Korwa~a mo`e da se savlada i tako {to se pripremi om~a, pase, kad ona ispru`i vrat, ve{to nabaci i – stvar je zavr{ena. Udrugoj fazi raspolovi se oklop, pa se telo izvadi uz pomo} no`a iizdvoji se iznutrica. Potom se opere, isecka na komade. Sledidinstawe na sremu{u i uqu, koje traje petnaestak minuta. Toj smesise doda malo bra{na. Kad porumeni, nalije se voda u kojoj se ne-{to ranije kuvalo meso. Onda se sav sadr`aj sru~i u kazan, u kqu-~alu vodu.

Biber se mo`e zameniti korenom i podankom kopitwaka, be-li luk – balu~kom, lu~acom, lanenkom, sibirskim lukom, listovimai lukovicama sremu{a ili okruglastim divqim lukom. Umesto zele-ni mo`e se nase}i listovi i korewe me~je {ape, morgru{e, moti-ke, sedmolista, {apice i velike me~je {apice.

Pire od divqeg povr}a mo`e se na~initi od kopriva, poq-skog zeqa, {taveqa, lobode, bra{wenika, mi{qakiwe, crnogkorena, velike repu{ine sremu{a, jagor~evine i jo{ nekih bi-qaka. Li{}e se pa`qivo odvaja od stabqika. Biqke se stave ukqu~alu vodu u kojoj se bare pet do deset minuta. Obareno sebiqe izvadi iz vode i stavi u re{etkastu posudu, kako bi se is-cedilo. Sadr`aj se isecka na sitne komadi}e. U pripremqenu{erpu ulije se malo uqa, pa se tome doda ka{ika p{eni~nog bra-{na. Sve se za~ini sitno iseckanom lukovicom od sremu{a i tek

44 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

se onda dodaje iseckana biqnamasa. Neprestano me{aju}i sa-dr`aj propr`i se biqna smesa,kojoj se dolije malo vode, dodamalo soli i kuva na tihoj vatri.Potom se pire proba i, ako jeukus dobar, jelo se skida sa va-tre.

U PU@EVOJ KU]ICI

Pripremu pu`eva ote`avasli~an prepreka kao kod korwa-~a. Evo predloga kako izvaditipu`a iz ku}ice. Ku}ice se operu,a zatim stave u kqu~alu vodu. Do-voqno ih je bariti pet minuta.Potom se izlije vrela voda iulije hladna. Uz pomo} perorezatada je jednostavno izvaditi –pu`eve iz ku}ica. Ni iznutricenije te{ko izdvojiti. Prepoznajuse po zelenoj ili sme|oj boji.Ostaju samo stopala koja trebadobro isprati od sluzi. Potomih posoliti, nabosti na {tapi}ei staviti na `ar. Ubrzo }emoosetiti prijatan miris.

Sem ra`wi}a, od pu`evase mogu pripremiti jo{ neke vr-ste jela. Najpoznatija su papri-ka{ od pu`eva, fa{irane{nicle, puwene paprike, sar-ma... Ta jela se po svemu pri-premaju kao i ona u doma}in-stvima. No, kako to situacijaname}e, osobito u ratu, stra-dalnici ~esto za pripremu spe-cijaliteta nemaju ni dovoqnovremena, niti mogu da obezbe-de sve namirnice. Stoga nije naodmet nau~iti da se pu`evi naj-jednostavnije mogu pripremititako {to se ispeku na `aru uqu{turama. Tu nema nikakvemudrosti. Jednostavno, qu{tu-re treba izbu{iti na nekoliko mesta kako bi kroz te otvore is-tekla sluz. Tokom pe~ewa, pu`eve s vremena na vreme trebaokretati. Kada su gotovi, lako se vade iz ku}ice, s tim {to tre-ba odvojiti ono {to je za jelo. Jede se pu`evo stopalo koje pret-hodno treba posoliti.

Dobra i ukusna jela u prirodi pripremaju se kao i ona kojasvakodnevno pripremamo u svojim domovima. Veliki broj divqihbiqaka i `ivotiwa mo`e poslu`iti za spravqawe pravih gastro-nomskih specijaliteta. Po{to se u prirodi lako mogu prona}i raz-li~ite koli~ine biqaka i razli~ite `ivotiwe, u na~elu trebaspravqati kombinovana jela. Na primer, ~orbu i pire treba spra-vqati od nekoliko biqnih vrsta. Tako }emo dobiti ve}e koli~inehrane, a i znatno ukusnija jela.

Neko }e se, mo`da, zapitati koje koli~ine divqih biqaka tre-ba uzeti za spravqawe ru~ka ili ve~ere. Odgovor je jasan: jednakekoli~ine, kao da se priprema jelo od kultivisanih (povr}nih) bi-qaka. Naravno, to va`i i za jela od ̀ ivotiwskih vrsta. Koliko }e-

mo dugo kuvati, to zavisi od togada li smo uzeli samo mlado li-{}e ili one delove biqke koji sustariji. Mlade biqke treba kra-}e kuvati, a da li je jelo gotovo,to }emo oceniti ako ga povreme-no probamo. Va{ ukus je najboqemerilo.

Ima uz to i biqaka koje suspecifi~nog ukusa ili mirisa,koji se mogu otkloniti du`imkuvawem ili upotrebom biqa-ka koje slu`e kao za~ini. Kuva-we tzv. povr}nih biqaka trajeod 15 do 30 minuta. Ukoliko ses biqkama kuva i meso, imajtena umu da je meso divqa~i tvr-|e od mesa doma}ih `ivotiwa.Osnovno pravilo koje se vazda

mora primewivati jeste da se prilikom kuvawa povr}a prvavoda baca. Ako su biqke gorke, treba obavezno prosuti i druguvodu .

KAPAMA SA MESOM DIVQA^IU prirodi se mo`e pripremiti i supa. Priprema se kao i su-

pa od gove|ih kostiju. Umesto ba{tenskog povr}a mo`e se dodatikoren divqe mrkvice, `ilice kopitwaka i nekoliko ~e{weva sre-mu{a. Imaju}i na umu da u prirodi gotovo nikada ne}ete imati te-stenine, supi se, kao zamena, dodaju krtolice salepa i listi}i lu-kovice od zelenog qiqana.

Listove divqeg povr}e za kapamu od mesa divqa~i trebaprvo oprati, pa odvojiti od stabqika. Potom preliti kqu~alomvodom i ostaviti da stoji dvadesetak minuta. Na drugoj stranitreba zagrejati masno}u i prepr`iti sitno iseckane lukovicesremu{a.

POUKE ZA RIBOLOVNajpogodnije vreme za ribolov. Od vrste riba za-

visi koje je vreme najpogodnije za lov. Po pravilu, najboqe jeloviti pred zoru i u sumrak, neposredno pred oluju i no}ukad je mese~ina.

Mesto ribolova. Zavisi od vrste vode i doba dana. Ubrzim re~icama i potocima tokom toplog dela dana trebaloviti na dubqim mestima, a predve~e i u rano jutro na br-zacima oko podvodnih paweva, podrivenih obala i `buwakoje je nagnuto nad vodom. Na jezerima za vreme letwih vru-}ina riba se nalazi na ve}oj dubini, gde je voda hladnija, auve~e i u rano jutro treba je loviti pored obala, jer se radohrani u pli}oj vodi.

Vrste mamaca. Riba „grize” mamac koji poti~e iz we-ne prirodne hrane. Zato pored obale treba potra`iti ra~i-}e, ikru, sitnu ribu, a na obali gliste i insekte.

45

– Z N A W A I V E [ T I N E

Kada lukovice porumene, doda se oprano i sitno iseckanomeso divqa~i. ^im meso omek{a doda se malo bra{na, za zapr-{ku. Ako imamo aleve paprike, i wu treba dodati smesi. Ostajejo{ da se doda ranije spremqeno povr}e, da se sve to posoli, dodavoda i kuva dvadesetak minuta. Od divqeg povr}a, ina~e, mogu dase pripreme kiselo povr}e s mesom, podvarak od kiselog povr}a, ijo{ neka jela.

Gadqivost na hranu koju pru`a priroda naro~ito je izra`enakada se nude zmije, gu{teri i `abe na trpezi. Kada bi qudi proba-li specijalitete koji se pripremaju od zmija, gu{tera i `aba, a dane znaju {ta `va}u, sigurno bi izrekli najpohvalnije ocene.

Zapamtite, jedu se samo one `abe koje `ive kraj vode. Ubijajuse udarcem ili ubodom no`a u glavu. Za ishranu se koriste samobataci. Wih vaqa odse}i na onom mestu gde se spajaju s trupom. Sabataka treba svu}i ko`u do prstiju i odrezati je zajedno sa prsti-ma. Bez ko`e meso na bataku podse}a na – pile}e. Najboqe je bata-ke uvaqati u bra{no i ispr`iti ih. Veoma su ukusni i ako se pohu-ju, a mogu se kuvati i u ~orbama.

Kod zmija se najpre odseca glava. Treba, naravno, da budemooprezni. Nikada ne treba biti potpuno uveren da je zmija skon~ala.Ko`u oko vrata treba zavrnuti i povu}i prema repu. Onda oko vra-ta vezati jedan kraj kanapa, a drugi za drvo. Zavrnuta ko`a od vra-ta se polagano vu~e prema repu, do ~mara, i na tom mestu se prere-`e zajedno sa utrobom. Trbu{na dupqa zmije zatvorena je samo ko-`om, pa pri wenom svla~ewu utroba ispada. Ostaje jo{ samo da semeso posoli i onda se mo`e ili pe}i ili pr`iti. Kada se dobro is-pr`i, od zmije se jede sve, osim tvrdog ki~menog stuba. Ako zmije ku-vate, nipo{to nemojte ~ekati dase wihovo meso raskuva, kao kodribe. Onda ga je te{ko jesti zbogo{trih kostiju. Kuvajte, zapravo,dok meso ne po~ne da se odvajaod kostiju koje se bacaju. Lako je,potom, ise}i meso na komadi}ei staviti ga u odgovaraju}e jelo.Na sli~an na~in se pripremaju igu{teri.

Ali kako staviti u ustapar~e pe~ene zmijetine, pr`eneskakavce ili pohovane `abqebatake? Kako razumom nadvla-dati gadqivost, kako „prevari-ti” `eludac?

SENDVI^I MISLI

I za to postoji recept.Ono {to ne mo`ete da gle-

date sakrijte izme|u dva tankoizrezana par~eta hleba. Dokgrizete sendvi~, zami{qajte dasu u wemu par~i}i pohovane pi-letine.

Mravqa jaja, skakavci itzv. potkorni crvi pripremaju sepr`ewem. Kada se mravqa jajastave u posudu sa zagrejanimuqem, veoma brzo porumene, od-nosno dobiju `utu boju. I po bo-ji i po ukusu podse}aju na ~var-ke. Upotrebqavaju se samo ukrajwoj oskudici, jer su mraviveoma korisne `ivotiwe.

Kod divqa~i po~etni predstavqa ko`a. Naime, drawe ko`ejeste neka vrsta ume}a, ali ne mnogo slo`enog i nedosti`nog.Radi se postupno. Mo`e se slobodno re}i da se ko`a divqa~idere na isti na~in kao i kod pitomih `ivotiwa. Krupna divqa~se najpre obesi za zadwe ra{irene noge. Sa sitnom je lak{e,sve se obavqa na tlu. Razre`e se ko`a ivicom buta, po~ev{i od~mara, pa sve do ispod sko~nog zgloba. Potom se ko`a obrezujeoko cevanica i ~mara. Potom se polagano se, uz pomo} palca ino`a, svla~i prema trbuhu, i daqe sve do vrata `ivotiwe. Pa-`qivo se „~akijom” odvaja ko`a na glavi, kako bi se izbeglo za-secawe mesa… Kada se ko`a svu~e, odse~nim pokretima no`arazre`e se trbu{na dupqa uzdu` po sredini i odstrani iznu-trica.

Iznutricu uvek treba odbaciti. Istina, mo`e se upotrebiti iza ishranu, uz izvestan rizik, ili ako je pregleda veterinar. Me|u-tim, sigurno je sigurno. Zec se obi~no prerezuje na polutke, a on-da i na ~etvrtine. Opere se dobro i ostavi da stoji u pacu (slanavoda sa za~inskim biqkama u koju se stavqa meso divqa~i). To }emu izvu}i miris i omek{ati meso.

PAC ZA DIVQA^U posudu pripremqenu za pac nare`u se lukovice sremu{a,

mladi izdanci ~ubra, malo `ilica kopitwaka, malo korena divqemrkve, pregr{t listova me~je {ape i nekoliko klekovih bobica.Doda se i vode i sadr`aj prokuva. Kad biqe omek{a, treba ga bla-go zakiseliti.

Za pripremu ptica na tr-pezi potrebna je posebna „teh-nologija”. Za po~etak trebapripremiti vrelu vodu za {u-rewe. Kqu~alu vodu treba ma-lo „prese}i” hladnom. Kod pa-rewa voditi ra~una da ptice neostanu dugo u vreloj vodi, jer bise u tom slu~aju s perjem skinu-la i ko`a. Nekada ne}ete ima-ti mogu}nosti da ih {urite. Utom slu~aju perje ~upajte, madato ide te`e. Dla~ice nisu pro-blem i najboqe ih je oprqitina vatri.

Nakon {urewa i prqe-wa, na prelazu vrata u trupsa dowe strane, ko`u trebapopre~no prese}i i izvaditivojku (organ ptica i `ivine uobliku kese u koji sti`e hra-na pre no {to dospe u `elu-dac). Da bi se izvadila iznu-trica treba na~initi popre~-ni rez iznad ~mara. Od iznu-trice treba uzeti jedino jetrui `eludac, ili bubac, kako seto u narodu ka`e. Bubac po-tom rase}i, odstraniti sadr-`aj i odbaciti unutra{wu po-ko`icu. Ne zaboravite da sajetre pa`qivo treba odstra-niti `u~. Kad to ne bismo u~i-nili, zbog velike gor~ine,~orbu ili supu morali bismobaciti.

1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

Nije svejedno gde }ete improvizovati poqsku kuhiwu. Treba iza-brati mesto s blagim nagibom. Pri tome se lo`i{te obave-zno okre}e tako da vetar pospe{uje vatru, a dim odnosi nasuprotnu stranu od qudi i {atora. Da bi se toplota potpunoiskoristila, lo`i{te treba da bude {to zatvorenije. Ipak,prvi uslov je bezbednost od mogu}eg po`ara.Najjednostavnije ogwi{te mo`e se na~initi ako se upotrebi

nekoliko kamenova i metalna plo~a. Mogu se upotrebiti i dva ka-mena izme|u kojih se sme{ta metalna {ipka, kao kod ro{tiqa,ili dve grane, od kojih jedna slu`i da se na wu oka~i posuda, adruga, u vidu rakqi, za podupirawe prve grane; potom trono`acod tri grane ispod koga visi posuda; prilago|eno benzinsko bure,i drugo. Veoma je va`no nau~iti kako se izra|uje ogwi{te za por-cije, jer u nekom te{kom vremenu jedina sigurna posuda za spra-vqawe hrane bi}e porcija. Zapravo, samo onaj wen deo koji je iz-ra|en od metala (porcija kakva se koristi u Vojsci Srbije). Lo`i-{te se mo`e ograditi kamewem, a na vrh, izme|u dva kamena zidapostavqa se porcija. Isto tako, ako imate ~eli~ne {ipke, mo`eteza lo`i{te iskopati rov koji }ete, za oslonac porcijama, premo-stiti {ipkama.

Za izradu poluukopanog ogwi{ta za jedan kazan treba iza-brati teren pod nagibom. Najpre vaqa ise}i u nagib mesto za og-wi{te u vidu tri ~etvrtine kruga. Potom na dnu ogwi{ta, od cigliili kamena, napraviti kru`no lo`i{te visoko od 24 do 35 centi-metara i na wega staviti kazan. Va`no je da dno kazana bude uda-qeno otprilike oko 35 centimetara od vatre, jer se tada najboqe

GRADITEQSKI PODUHVATU DIVQINI

IMPROVIZOVANEKUHIWEOni koji odlaze u prirodu na du`evreme, znaju da je u tim uslovimanajte`e ispe}i hleb, jer to zahtevaizgradwu pe}nice – najslo`enijegprivremenog graditeqskog objekta naterenu. Ipak, prvi uslov je bezbednostod mogu}eg po`ara.

46

47

– Z N A W A I V E [ T I N E

zagreva. Kako se ogwi{te kopakru`no, sedam do osam centime-tara ve}eg promera od promeradna kazana, na povr{ini zemqetaj se otvor poja~ava smesomilova~e i sitnog kamewa, a mo-`e se oblo`iti i busenom kakose ne bi gubila dragocena toplo-ta.

Za odvod dima treba isko-pati kosi dimni kanal koji seprodu`ava u dimwak izra|en odbusewa, ili od smese kamewa igline.

KONUSNA PE]ZA POGA^E

Konusna pe} za pe~ewe hle-ba predstavqa poseban gradi-teqski poduhvat. Za mesto takvogobjekta bira se ravan teren. Natlu se, najpre, obele`i krug po-lupre~nika 85 centimetara, aonda se dno prekriva peskom, uudubqewe se smesti plo~asto ka-

mewe ili cigle, a prostor izme-|u wih ispuni se glinom. Kame-we, odnosno cigle, mogu se zame-niti glinom, s tim {to glinenisloj treba da bude debeo okoosam centimetara. Potom se pokamenitoj (od cigle ili gline)podlozi „ispisuje” novi krug, ma-wi od prethodnog. Obim tog no-vog kruga, ~iji polupre~nik izno-si oko 70 centimetara, podelise na 17 pribli`nih delova. Usvaku od 17 ta~aka pobode se(pod izvesnim uglom) po jedan ko-lac. Ko~evi se ukr{taju pribli-`no nad centrom kruga, gde ih naoko 1,5 metara visine treba po-vezani `icom. Za to vreme uobli`wem rovu ili kakvom dru-gom udubqewu treba napravitismesu od gline, zemqe i slame.Potom se od blata prave vaqcidugi od 40 do 60, a {iroki od 10do 15 centimetara. Wima se pa-`qivo obla`e drveni skelet.Dowi red se, zbog razumqivih

razloga, malo ukopava u zemqu. Redove vaqaka, potom, treba pove-zivati pru}em. Prema vrhu vaqci postaju kra}i i tawi.

Tek ozidana pe} dobro se, spoqa i iznutra, omalteri{e ilo-va~om. Umesto vrata pe}i poslu`i}e ostavqeni otvor pribli`neveli~ine 25x25 centimetara. Od vrbe se mogu isplesti vrata ipremazati sme{om gline i slame. Kapak se mo`e napraviti i oddasaka, ali gde ih na}i u divqini prirode?

Na suprotnoj strani od otvora za vrata treba ostaviti dverupe pre~nika 10 centimetara. Mogu se zatvoriti drvenim ~epovi-ma, namazanim glinom. Kroz wih se povremeno odstrawuje dim iliizvodi suvi{na toplota za vreme pe~ewa.

Da bi se pe} osu{ila prvo se potpaquje slaba vatra. Vatratreba da gori najmawe osam ~asova kako bi pe} postala upotre-bqiva. Tada se mo`e konstatovati da je izgoreo vrh konusne pe}i.Uz pomo} glinenih venaca, otvor treba smawiti taman toliko dase ona mo`e zapu{iti obi~nom okruglom limenom konzervom. Tajotvor }e poslu`iti umesto dimwaka. Hleb }e mo}i da se ispe~e teksutradan, kada se sve pukotine zatisnu glinom. Pe} dnevno mo`eda „izbaci” {est do osam tura hleba, to jest 40 hlebova odjednom.

Oni koji odlaze u prirodu na du`e vreme, znaju da sa sobommogu poneti bure, a od wega se mo`e napraviti pe} za pe~ewehleba.

Bure po dru`ini treba poluukopati u zemqu. Unutra se naspe{qunak, a potom dobro nabije sloj ilova~e. Mali problem obi~nopredstavqa kako na~initi otvor na gorwem svodu bureta, koji }eslu`iti kao dimwak. Da je pri ruci burgija, sve bi bilo lako. Aliproblem se uvek mo`e re{iti i na drugi na~in. U praksi se bureobi~no probu{i no`i}ima. Kada se naprave rupe, od neke granetreba na~initi drveni ~ep, jer otvor prilikom pe~ewa treba dabude zatvoren.

Ostaje jo{ fini zidarski posao. Naime, unutra{wi svodovise onda oblepe glinom, pome{anom sa zemqom, soqu i pepelom.

I iznutra i spoqa nanosi se sloj gline od oko 15 centi-metara. Na predwem delu otvor predvi|en za vratanca zatvara seisprepletanim granama koje se, opet, premazuju glinom.

48 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

49

– Z N A W A I V E [ T I N E

Hrana se mo`e su{iti u improvizovanim su{nicama. To se pr-venstveno odnosi na meso, koje u sve`em stawu, naro~ito ka-da je toplo, ne mo`e dugo odr`ati u upotrebqivom stawu.Najjednostavnija su{ara je ona u vidu trono{ca, na~iwena odpru}a. Prvo se pru}e spoji, potom se iskopa obi~na jama, ko-

ja se u gorwem delu (na oko 15 centimetara ispod gorwe ivice)pro{iri, da bi se ono uglavilo. Pru}e slu`i ili da bi se o wegave{ale namirnice predvi|ene za su{ewe, ili da bi se direktnostavile na tu svojevrsnu re{etku.

Teren pod nagibom podesan je za malo slo`eniju su{nicu. Naj-pre se iskopa jama oblika kocke, kojoj svaka stranica iznosi ot-prilike oko jedan metar. Od dna jame se pomo}u a{ov~i}a probijakanal (dubok oko 25 centimetara, {irok blizu 20 centimetara idug oko 1,5 metar). Vatra se lo`i na ulazu u kanal da bi kroz wego-vu {upqinu odlazili toplota i dim. Ivica jame obla`e se zemqom,kamewem i busewem, a jama se prekriva grawem. Kada se su{i me-so, treba ga udaqiti oko jedan metar od jame.

Su{nica se mo`e napraviti od sanduka ili bureta, kojima suizbijena oba dna. I sanduk i bure se stavqaju u jamu. Sa unutra-{we strane bureta, odnosno sanduka, treba zakucati nekoliko le-tvica, jednu iznad druge. Letvice se koriste kao le`i{te za ve{a-lice. Sanduk i bure, naravno, imaju poklopce koji se koriste da biza{titile namirnice od ki{e.

Da bi se biqke osu{ili za zimnicu, najpre ih treba o~istiti,oprati i odvojiti jestive delove, ba{ kao i za kuvawe. Masivnijedelove, poput krtola, ve}ih korenova i stabqika treba uzdu`noprerezati. Nakon tih radwi biqke treba rasporediti na hartiju,na daske, ~isto platno, kamewe ili ne{to sli~no. Treba ih su{itiu hladovini, ali na suvom mestu izlo`enom promaji. Ako situacijato zahteva, mogu se br`e su{iti na suncu, mada ono uni{tava vita-mine. Neke biqke, a naro~ito ~ajne, mogu se su{iti tako {to senajpre ve`u u snopi}e i obese o drvo ili ispod nadstre{nice. Daje biqe suvo uveri}emo se jednostavnim testom. Ako ih je mogu}elomiti bez napora i mrviti, to je znak da su osu{ene. Dok se neupotrebe, biqke se odla`u u vre}e od jute i ostavqaju na mestu ko-

je se provetrava i gde nema vlage. Kada je vreme da se upotrebe,vaqa ih staviti u ~istu vodu da nabubre. Bubrewe traje od dva ~a-sa pa navi{e, {to zavisi od vrste biqaka i na~ina su{ewa.

U urbanim sredinama, dakle kod ku}e, navikli smo da za zimuostavqamo ukiseqeno povr}e. Prema istoj recepturi mogu se kise-liti i biqke iz prirode. Pri tom je dobro pridr`avati se pravi-la da je najboqe kiseliti nekoliko vrsta zajedno. Tada se dobijeukusnije jelo. U tu smesu ne treba staviti preteranu koli~inu aro-mati~nog biqa, jer bi ceo sadr`aj mogao da poprimi taj neobi~anukus, a i miris.

DRAGOCENO KISELO POVR]EZa kiseqewe je najboqe upotrebiti drvene ka~ice, ali mogu

poslu`iti i tegle, plasti~ne posude i bilo {ta drugo pogodno. Biq-ke se u posudu stavqaju po slojevima. Svaki sloj treba zasebno po-soliti, dobro pritisnuti drvenim maqem, kako bi one ispustile soki kako bi se isterao suvi{ni vazduh. Kada se posuda napuni, pokri-va se drvenim poklopcem koji se pritisne pove}im kamenom. Dobroje da se posuda prekrije poluvinilskom folijom, platnom ili ne~imsli~nim da bi se sadr`aj za{titio od insekata i padavina. U zavi-snosti od toga gde se sme{taju, i kakvoj su temperaturi izlo`ene,biqke se mogu ukiseliti u periodu od 10 do 20 dana. I jo{ ne{to:ne treba preterivati sa soqu. Uobi~ajeno je da se povr}u doda ot-prilike oko dva odsto soli (na ukupnu koli~inu biqne mase).

Gqive se mogu i konzervirati. Ako ih su{imo, onda ih pripre-mamo na taj na~in {to ih posle brawa o~istimo od zemqe, odbaci-mo o{te}ene delove i sa nekih svu~emo poko`icu. Zapamtite: akosu gqive mlade treba su{iti i dr{ke, a ako su stare treba ih od-baciti. Od starih treba jo{ odbaciti plodnicu koja se nalazi is-pod {e{ira. Budu}i da se sve vrste gqiva ne su{e jednakom brzi-nom, vaqa ih su{iti odvojeno. Seku se na kri{ke debqine do polacentimetra i u jednom sloju rasprostiru za su{ewe. Mogu se su{i-ti na taj na~in {to se stavqaju na lese ili ni`u na konopce. Naj-br`e se su{e u su{nici, s tim {to do wih ne sme da dopre dim, ve}

[TO SU NAMIRNICE TRAJNIJE,OPSTANAK JE IZVESNIJI

I ZIMNICAU BESPU]UHrane nema uvek u izobiqu. Nekada ulov bude bogatiji, a ~esto oni koji krenu u lov na divqa~ ostanu kratkih rukava.Nekada u prirodi treba provesti vi{e dana i obezbediti potrebnekoli~ine hrane. Tada se za zimski period mogu pripremiti zalihe hrane.

50 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I

samo topli vazduh. Ostalo je sve kao i kod drugih biqakaI pe~urke mogu biti u prahu. Onako isu{ene, mrve se u prah i

koriste kao hranqivi i aromati~ni dodatak ~orbama i drugim je-lima.

Za kiseqewe se koriste iskqu~ivo mlade i neo{te}ene gqive.U posudu s vodom na svaki litar te~nosti dodaje se 12 grama soli ipet grama sir}etne ili limunske kiseline. Oprane i o~i{}ene gqi-ve stavqaju se u pripremqenu te~nost. Onda se kuvaju tako da te~nostkqu~a dva do tri minuta. One su tada dovoqno meke, ali se ne ras-padaju. Treba ih ohladiti, a ako ispu{taju sluz, i isprati ih. U drugojposudi se na~ini bla`i rastvor sir}etne kiseline, onakav kakav seina~e koristi za razne salate. Potom se doda mawa koli~ina isec-kanog luka i za~inskih biqaka. Ostaje da se uliju ohla|ene pe~urke ida se sve to prokuva jo{ petnaestak minuta. Kada se ohlade, stavqa-ju se u tegle i prelivaju presolcem, to jest onom sme{om u kojoj su ku-vane. Ako se ~uvaju na prohlad-nom mestu, tako pripremqeneodr`a}e se celu godinu. Ukoli-ko se prokuvaju i tegle, sigur-nost sadr`aja je ve}a. Pre nego{to se tegle zatvore, korisno jeuliti malo jestivog uqa.

Su{iti meso na vazduhu,Sizifov je posao. Tako se kon-zerviraju mawe koli~ine zakra}e ~uvawe. Meso se iseckana tanke listove, debqine dodva centimetra, i posoli saobe strane. Najboqe je da se sodobro utrqa. Taj se postupakizbegava kada vlada najezdamuva. No, ako se meso oblo`iisitwenom lukovicom sremu-{a, zatim ~ubrom, alevom pa-prikom i biberom, to }e ih od-biti i smawiti wihovu najezdu.Meso se potom ve{a na vetro-vito mesto. Ako postoji mogu}-nost dobro je da se bar maloprethodno izlo`i dimu. Kada`elite da ga upotrebite, trebaga oprati i staviti u vodu kakobi, nakon nekoliko ~asova,omek{alo. Jelo u koje se sta-vqa takvo meso ne treba soliti, jer je dovoqno slano.

Sladokusci najvi{e vole meso su{eno na dimu. Uostalom, po-gledajte cene u prodavnicama. Su{eno meso je znatno skupqe odsve`eg. Evo i kako se ono priprema.

Od divqa~i se najpre odvoje kosti i krvavi delovi. Ise~e sena komade do jednog kilograma, tako da oni budu {to tawi. Svakikomad se dobro natrqa soqu i slo`i u drvenu kacu ili u sli~ansud. Nakon svakog reda mesa, pospe se red iseckane lukovice sre-mu{a i tako ostavi da stoji dva do tri dana. Dobro bi bilo da seza to vreme meso nekoliko puta okrene. Onda se u su{nicama mesoizla`e dimu. [to je du`e izlo`eno, trajnost mu je ve}a. Izuzetno,mo`e da se su{i samo jedan dan, ali je takvo meso pogodno samo zatransport – mo`e da se o~uva samo ~etiri do pet dana.

RIBA ZA NEKO SUTRASli~no je i sa ribom, ali kada se ona su{i na dimu, ukus joj

nije onakav kao kad se su{i na vazduhu. Prilikom su{ewa riba se~isti tako da se, umesto na trbuhu, otvara na le|noj strani. Rez senapravi pored same ki~me. Tako se dobiju dve polovine. Po{to se

izbace iznutrice, o~i i {krge, riba se dobro posoli i sa spoqa-{we i sa unutra{we strane i stavi na vetrovito mesto. Suva jenakon sedam do 20 dana. Morska riba mo`e da se su{i i nesoqe-na, s tim {to stoji du`e u morskoj vodi. Su{i se, tako|e, na vetro-vitom i sun~anom mestu, dok voda ne ispari i dok se ne obrazujesuva spoqa{wa pokorica. Pre nego {to se stavi u lonac, osu{enuribu treba potopiti u vodu i dr`ati u woj nekoliko ~asova da biomek{ala i da bi se iz we izvukla suvi{na so. Sli~an je postupaki prilikom su{ewa ligwi, hobotnica i sipe.

Poput mesa divqa~i, na dimu se mogu su{iti i pu`evi. Wiho-ve qu{ture treba dobro oprati, pa staviti u vodu i kuvati petnae-stak minuta. Nakon odlivawa vode, pu`evi se ostave da se ohlade.Tad ih je lako no`em ili kakvim o{trim predmetom izvaditi iz qu-{tura. Treba odvojiti samo stopala i oprati ih u nekoliko voda dabi se sva sluz odstranila. Po{to se ocede, staviti ih u sud za sa-

lamurewe (slana voda s razli~i-tim za~inima u kojoj se dr`i mesopre su{ewa) u kome treba dodatimalo soli i za~ine, kao {to suisitwena lukovica sremu{a, bo-bice kleke, izdanci ~ubra, i dru-go. Pu`eva stopala treba da osta-nu u salamuri, najmawe jedan dan,a dobro bilo i dva. Budu}i da sto-pala ispu{taju sopstvene sokove,salamuri nije potrebno dodavativodu.

Po{to se izvade iz salamurei ocede, ra{ire se u tankom slojuna lesama od pru}a ili od `ice isu{e na mestu koje se dobro pro-vetrava. U su{nici ih treba su{i-ti najmawe jedan dan, a vazduhu ihonda izlo`iti najmawe dva dana.Umesto su{ewa na vazduhu pu`evise mogu izlo`iti dimu…

U prirodi je slo`enije oddrugih namirnica ispe}i hleb.Pome{a se malo p{eni~nog, malora`anog, malo kukuruznog bra{na.Toj smesi dodaje se krompir, hra-stov `ir, leskova resa, pepequga,ka}un, zlatan, brezova kora, bu-jad, me~ja {apa i repu{ina. U ni-

ziji, kraj mo~vare, u brdskom i primorskom pojasu, kao sirovine zahleb mogu se upotrebiti i vaqu{ac, mala turica, dremovac, lo-kvaw, `uti lokvaw, divqa blitva, morgru{a, vodena bokvica, sr-`ak, mukiwe, brekiwe, islandski li{aj i jo{ neke druge biqke.

Svaka od sirovine za hleb, poput krompira, `ira, `apqana,ka}una i zlatana, kuva se u posebnoj vodi. @ir se kuva u nekolikovoda, kako bi se odstranila gor~ina. Osu{ene leskove rese, semepepequge, osu{ena brezova kora, suve divqe kru{ke, suvi podanakbujadi i koreni me~je {ape i repu{ine mequ se u ma{ini za meso.Kukuruzno bra{no treba pariti. Prokuvani delovi biqke se do-bro izgwe~e kako bi se dobili {to sitniji komadi. Sve se sirovi-ne dobro prome{aju i ostavi testo da odstoji oko dva ~asa. Potomse oblikuju vekne i poga~e i peku u dobro ugrejanoj pe}i. Da bismobili sigurni u temperaturu pe}i (najboqa je oko 250 stepeni Cel-zijusovih), najpre }emo pe}i mawe poga~e. Kada budu gotove, otpri-like nakon pola ~asa, treba ih probati. Tek onda se stavqaju vekne

U improvizovanoj pe}i, pre pe~ewa hleba, oko tri ~asa morada bukti vatra i plamti `ar. Nakon dva ~asa ve} se pu{e ispe~enevekne. Prijatan miris hleba mnogima probudi apetit. To je, ujedno,kako narod ka`e, najzdraviji hleb. Treba ga probati.

ZAMENA ZA KAFU I [E]ERKao zamena za kafu mo`e se upotrebiti masla~ak, vo-

dopija, velika repu{ina, mala repu{ina, {umska repu{ina.Odgovaraju}ima postupkom i {e}er mo`e da se „priba-

vi” iz breze, me~je {ape, {apice, velike i male repu{ine i{umske repu{ine.

51

– Z N A W A I V E [ T I N E

KAKO IZBE]I TROVAWE

ODBRANASVIM^ULIMADogodi se da namirnice ne budu dovoqno kuvane, pe~ene ili pr`ene.Takva hrana obi~no nije pokvarena,ali zato sadr`i bakterije i wihoveotrove. Mogu}e je da se u jelo stavi meso zaga|eno klicama ili seono zagadi kasnije – nehigijenskim rukovawem.

Naro~ito je opasna hrana koja, nakon spremawa, stoji na to-plom mestu du`e od tri ~asa. Zato nipo{to nemojte jesti zanaredni obed ono {to je ostalo od prethodnog. Klice se na-ro~ito brzo razmno`avaju u jelima od mesa, ribe, jaja, mlekai gqiva. U seoskim sredinama se za pripremawe jela upotre-

bqavaju i posude od bakra ili pocinkovanog lima. Te posude nisuemajlirane ni kalaisane, pa se doga|a da se deo metala rastvoriu hrani. Posebno se treba ~uvati kiselih jela i napitaka pripre-mqenim u takvim posudama. Desi se i to da pojedinci pripremeobed od vo}a i povr}a koje je ranije prskano, a da ga prethodno neoperu. Naravno, {to mawe vremena proteklo od prskawa, utolikoje i ve}a opasnost od trovawa. Ukoliko se takve biqke dobro ope-ru, svaka opasnost prestaje.

Kako raspoznati pokvarene od ispravnih namirnica?Povr{ina ukvarenog sirovog mesa je suva ili vla`na, lepqi-

va, sluzava, zatvorene boje ili zelenkasta, katkad i plesniva. Akose sumwiv komad mesa rase~e, presek je vla`an, lepqiv, meso tam-

OTROVNE ILI [KODQIVE DIVQE BIQKE1. Velebiqe, 2. ku`wak, 3. bunika, 4. paskvica, 5. ~e-

mernika, 6. |ur|evak, 7. jedi~, 8. hajdu~ka oputa, 9. kozlac,10. vranino oko, 11. kozja krv ili orlovi nokti (crveno pasjegro`|e, planinsko pasje gro`|e, crno pasje gro`|e), 12. mra-zovac, 13. kukuta.

no, ponekad zeleno ili sive nijan-se, meko je i neelasti~no. Mirisukvarenog mesa je kiselkast, pod-se}a na trule`, veoma je neprija-tan ako se pritisne zagrejanimno`em ili ako se isitni, stavi uposudu s vodom i zagreje. Loj ilimasno tkivo ukvarenog mesa susivkaste boje, lepe se na prstima,plesnivi su i u`eglog mirisa. Sr`kostiju ne ispuwava ceo prostor,meka je, na prelomu bez sjaja, a po-nekad i sivkaste boje.

Kod ukvarenog suvog mesa vi-di se plesan koja je prodrla u mi-{i}no tkivo, ponekad ima i crva.Presek je zelenkaste boje, naro-~ito na delovima mi{i}a koji sevezuju za kost. Miris i ukus su ne-prijatni. Ose}a se nakiselost inatrulost. Naro~ito se ose}au`egnut miris masnog tkiva.

Pokvarene kobasice raspo-zna}ete ako pod prstima osetiteqigav i vla`an omota~. Nadev jezelene boje, a po~esto je plesanprodrla kroz omota~. Ponekad sucrvi ve} o{tetili omota~. Napreseku se mogu uo~iti zelenka-stosive mrqe, rastresit i {upqi-kav nadev. Slanina ili mast suprqavozelene boje. Ponekad se unadevu mogu primetiti crvi. Ukusjoj je kiselkast i nagorak, a miris– kao kod u`egnute slanine.

O~i pokvarene ribe su upa-le i bez sjaja. [krge su izgubileru`i~astu boju i postale sive, ameso je meko. Kada ukvarenu ribu stavite u vodu ona pliva, za raz-liku od sve`e koja }e sigurno da potone.

Od preventivnih mera treba spomenuti da je osnovno pravilodobro skuvati, odnosno ispe}i ili ispr`iti namirnice. Pre togaih dobro oprati kako bi se skinuli ne~isto}a, ve}i deo klica iuklonila hemijska sredstva za za{titu biqa. Naravno, uz neizo-stavne elementarne higijenske mere. Pribor za obradu (pawevi,daske, no`evi i drugo) mora da bude besprekorno ~ist, a nakon upo-trebe da se dobro opere, popari vrelom vodom. Paweve i daske je

52 1. avgust 2007.

I S H R A N A U P R I R O D I – Z N A W A I V E [ T I N E

preporu~qivo jo{ posuti i so-qu. Prilikom obrade pe~enog ikuvanog mesa ili ribe ne trebaupotrebqavati pribor koji sekoristi za se~ewe sirovog mesai ribe. Dobro bi bilo prili-kom ishrane u prirodi da se iz-begne upotreba mlevenog mesa.Ukoliko se pojave znaci trova-wa, svu sumwivu hranu trebabaciti kako bi se spre~ila we-na daqa upotreba.

PRVA POMO]Prva pomo} kod trovawa

je jednostavna. Najboqe je iza-zvati povra}awe stavqawemprsta u usta i dra`ewem resi-ce. Nakon povra}awa preporu-~uje se ispirawe `eluca. Tre-ba popiti ve}u koli~inu vode,pola litra i vi{e, a onda po-novo izazvati povra}awe. Zasvaku sigurnost, to treba pono-viti. Boqe je to u~initi mlakomnego hladnom vodom. Ako je oduzimawa hrane proteklo vi{evremena, te se pretpostavqada je takva hrana svarena, inakon povra}awa dobro bi bi-lo uzeti neko sredstvo za ~i-{}ewe: gorku so, ricinus iline{to sli~no. Preporu~uje sejo{ i pra{ak ̀ ivotiwskog ugqaili mawa koli~ina bele gline.Nije na odmet da se popije ma-lo crne kafe ili ~aja. Prvog

dana trovawa piti samo ~aj, kasnije postepeno uzimati laganuhranu, da bi najzad, pre{li na normalnu ishranu. Ukoliko se kodotrovanih pojave znaci oduzetosti pojedinih mi{i}a, poreme}ajivida ili zatvor, {to pre potra`iti lekara.

Ishrana u prirodi mo`e da bude i prava zabava za one kojivole pozitivni avanturizam. I zapamtite: nikada ne mo`ete bitisigurni da znate sve. Uvek, kad god je mogu}e, konsultujte druga po-red sebe. I stalno treba u~iti.

Prilog priredio Zvonimir PE[I]

OTROVNE PE^URKE1. Zelena, bela, `u}kasta pupavka, 2. muhara, 3. pante-

rovka, 4. bquvara, 5. ludara, 6. orlovasta rudoliska, 7.smr~ci i hr~ci (ako se jedu presni).

53

Pacijenti koji predugo ~ekaju na operaciju i ugradwu ve{ta~-kog kuka bi}e do kraja godine operisani na Vojnomedicin-skoj akademiji. To je istaknuto na konferenciji za medije,odr`anoj 27. jula na VMA, gde je saop{teno da su predstav-

nici te ustanove potpisali ugovor sa Republi~kim zavodom zazdravstveno osigurawe Srbije o preuzimawu pacijenata koji suna listi ~ekawa za operaciju i ugradwu ve{ta~kog kuka du`e od{est meseci.

Na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} re-kao je da je ekipa pukovnika prof. dr Zorana Popovi}a sprem-na da preuzme te pacijente i da do kraja godine ugradi do 600bescementnih i cementnih proteza. Istovremeno je istaknutoda to ne}e ugroziti zbriwavawe vojnih osiguranika.

Direktor Republi~kog zavoda za zdravstveno osiguraweSvetlana Vukajlovi} istakla je da }e te operacije ko{tati kaoda se rade u civilnim bolnicama, i da }e pacijenti jedino bitiu obavezi da plate participaciju – 5 odsto od cene implantatai 50 dinara za bolni~ki dan. Ona je dodala i da }e uput za VMAmo}i da dobiju i pacijenti koji ne mogu da budu zbrinuti u ci-vilnim zdravstvenim ustanovama jer se tamo neke intervencijene rade, ili su dugo na listi ~ekawa.

Na konferenciji je re~eno i da je interes lekara, i vojnihi civilnih, da zajedno rade i da bi u narednom periodu treba-lo izjedna~iti prava svih zdravstvenih osiguranika.

Tom prilikom predstavqeni su i vrhunski rezultati koje je uproteklom periodu postigla VMA. Na~elnik Klinike za neurohi-rurgiju potpukovnik dr Milenko Savi}, neurohirurg i spinalnihirurg, govorio je o napretku u dijagnostici i le~ewu degenera-tivne bolesti ki~me i istakao da je prvi put u Srbiji ura|enaoperacija otklawawa tumora ki~me kod de~aka starog dve godi-ne. Operacija je trajala 11 sati i de~ak se dobro oporavqa.

Novinari su mogli da vide i pacijenta kome su hirurzi od-stranili tumor na dowoj vilici, a potom, nastao defekt nadok-nadili mikrohirur{kom tehnikom sa dva slobodna vaskulari-zovana re`wa potkolenice. O tom nesvakida{wem operativ-nom zahvatu, koji je trajao 12 sati, govorio je pukovnik prof.dr Neboj{a Jovi}, na~elnik Klinike za maksilofacijalnu hi-rurgiju i implantologiju, dok je o uspesima u dijagnostici pri-menom kapsule BRAVO govorio kapetan prve klase dr Sa{a Pe-ri}, gastroenterolog.

M. [VEDI]

VOJNA PO[TA 2977 BEOGRADRaspisuje

OGLASRadi popune slobodnih radnih mesta civilnih lica na slu`biu Vojsci Srbije na odre|eno vreme do 9 (devet) meseci, radizamene privremeno odsutnih lica i to:

1. jednog (1) kuvara – VKV stru~na sprema2. tri (3) pomo}na radnika, PKV stru~na sprema – osnovna {kola

Op{ti uslovi oglasa:

Da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije, da je zdravstve-no sposobna za rad u VS i MO i da se protiv kandidata ne vo-di krivi~ni postupak. Obavezan je probni rad u trajawu od trido {est meseci.

Uz molbu se prila`u slede}a dokumenta:

– biografija;– uverewe o dr`avqanstvu;– izvod iz mat~ne kwige ro|enih;– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;– uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak;– lekarsko uverewe;– izvod iz evidencije nezaposlenih lica;– fotokopija li~ne karte.

Uverewe koja se prila`u uz molbu ne mogu biti starija od 6({est) meseci.

Prijave – molbe podnose se u roku od 15 dana od dana obja-vqivawa u listu „Odbrana”. Vojnoj po{ti 2977 Beograd sa na-znakom „ZA OGLAS” ili li~no delovodstvu iste na adresu Ge-nerala Pavla Juri{i}a [turma br. 33 – Beograd. Neblago-vremene molbe ne}e biti razmatrane.

Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a oizboru }e svi kandidati biti pisanim putem obave{teni u za-konskom roku.

CENTAR ZA CIVILNO-VOJNE ODNOSE

uz podr{ku Ambasade SAD u Beograduotvara besplatno

PRAVNO SAVETOVALI[TEZA PRIPADNIKE VOJSKE I POLICIJE REPUBLIKE

SRBIJE, KAO I GRA\ANE KOJI IMAJU ZAHTEVE PREMA OVIM USTANOVAMA

Savetovali{te radi utorkom i ~etvrtkom od 16.00 do 18.00

Gunduli}ev venac 48, 11000 Beograd

Obavezna najava i zakazivawe

Informacije:www.ccmr-bg.org/pravna pomoc

Tel: 011 3287 334e-mail: office@ccmr-bg.org

SARADWA VMAI CIVILNOG ZDRAVSTVA

nekada{wa ulica JNA sada se, po analogiji, zove ulica U^K (OVK),dok je Bilu Klintonu pripao ~itav bulevar.

U Pri{tini sa 150.000 stanovnika, pre bombardovawa, `i-velo je 40.000 Srba, a sada, u ~etiri puta ve}em gradu, `ivotariwih samo – sedamdesetak. Re~ je o starijim qudima, koji nemaju gdeda odu. Crveni krst ih redovno obilazi i deli pomo} u vidu suvehrane i paketa, ali wihov ̀ ivot vezan je, pre svega, za autobus Uje-diwenih nacija, kojim dolaze do Gra~anice da kupe namirnice, odukod lekara ili zavr{e neki posao u op{tini. Ne postoje realnepretpostavke da bi, u skorije vreme, Srbi mogli da se vrate i `i-ve u Pri{tini, a nikom od Srba sa centralnog Kosova ni ne padana pamet da, recimo, pro{eta tim gradom.

Svojevremeno je me|unarodna zajednica postavila kosovskimAlbancima zadatak da ispune odre|ene standarde, koje su oni deli-mi~no mo`da ostvarili, ali u delu povratka Srba, mira i slobode

1. avgust 2007.54

N

G R A ^ A N I ^ K AZ A P I S S A K O S O V A I M E T O H I J E

Sedi{te i sredi{te op{tine Pri{tina je selo, varo{ ili gradi}Gra~anica u koju ulaze i ^aglavica, Dowa i Gorwa Brwica, Su{ica, Badovac, Preoce, Lapqe Selo i Devet Jugovi}a. Danas Gra~anica ima isti zna~aj za Srbe kao nekada Pri{tina. Ali, ona je i centar svih ovda{wih doga|awa jer se na wu oslawaju i sve druge srpske enklave. Zanimqivo je da sa ovog prostora nije izbeglo mnogo Srba, a sama Gra~anica je broj svojih stanovnika posledwih godina uve}ala sa 5.500 na 8.500 qudi.

DR

U[

TV

O

Na Kosovo i Metohiju mogu}e je do}i sa vi{e strana. Najsi-gurniji pravac ulaska za Srbe je sa severa, zato {to se putemRa{ka–Mitrovica prolazi kroz predeo naseqen srpskim sta-novni{tvom. Svi drugi pravci ulaska su nepouzdani, pa je Ko-sovo i Metohija jedina oblast u Evropi za koju, ~ak i danas,

treba imati hrabrosti da je posetite, malo sre}e da se vratite idobre prijateqe koji }e vas u tom poduhvatu pratiti.

Prijateqi nas o~ekuju u Gra~anici, a do we treba do}i prekoKur{umlije, Merdara, Podujeva i Pri{tine. Susret sa privreme-nim kontejnerima i mrzovoqnim srpskim i kosovskim policajcimana administrativnom prelazu Merdare i prolazak ispod ~uvenog„mosta na me|i”, ozna~ili su na{ ulazak na Kosovo i Metohiju. Te-{ko je re~ima opisati me{avinu strepwe, radoznalosti, ~e`we,uzbu|ewa i neizvesnosti koja se pojavila na licima svih saputni-ka. Ti{ina je sve govorila.

PUTEVI SPASAQubav na prvi pogled sa kosovskom ravnicom nije mogu}a, zato

{to su je naselili svi mogu}i oblici divqe gradwe i dominantnebenzinske pumpe i hoteli, najraznovrsnijih naziva, oblika i veli~i-ne. Ima ih toliko da neupu}eni posetilac mo`e pomisliti da Kosovole`i na naftnim poqima i da spada u sam vrh svetskih turisti~kihdestinacija. Ipak, na pumpama malo ko sipa benzin, a hoteli zvrjeprazni. O~igledno je da svrha tih „krajputa{a” nije da se zaradi,ve} da se „operu” pare od drugih, mawe-vi{e, nelegalnih delatnosti.

Pribli`avaju}i se centralnom Kosovu zapa`amo da sa desnestrane nema lako prepoznatqivih stubova dima iz termoelektrane„Obili}”, ali da sa leve stameno stoji stub koji svedo~i o pro-{losti – spomenik na Gazimestanu. Samo koji kilometar daqe, izpro{losti, prelazimo u sada{wost. Sa dragodanskog brda ukazujese Pri{tina, grad u kome danas `ivi oko {esto hiqada stanovni-ka. U Pri{tini se mnogo gradi, ali prvi utisak je da nije mnogo ve-}a u odnosu na 1999. godinu, iako sada ima ~etiristo hiqada sta-novnika vi{e. Bi}e da se, pre svega, {iri po srpskim stanovima,koji su delom oteti, a delom otkupqeni. Najve}i broj novih stanov-nika do{ao je iz dreni~kog kraja, najboqe stanove i ku}e dobili sualbanski „ratni heroji” a skoro sve ulice su promenile nazive:

kretawa – nije u~iwen nikakav napredak. Kad god Srbi pomisle dase odnosi sa Albancima normalizuju i po~nu slobodnije da se kre}uu okru`ewu, dogodi se kakav incident koji ih natera da po`ure na-zad i zatvore se u svoje enklave. Dogodilo se to i pre dva meseca,kada su „nepoznati po~inioci” kidnapovali mladi}a i devojku naperiferiji Gra~anice i izbacili ih iz kola u gluvo doba no}i.

Gra~anica je tako blizu Pri{tine a, ipak, tako daleko. Tasrpska enklava nije fizi~ki odvojena od ostalog kosovskog prosto-ra, ali nevidqive granice i te kako postoje i malo ko se usu|uje daih pre|e. Na centralnom Kosovu srpska sela povezana su sa ne{toasfaltiranih puteva, ali i sa kolskim xadama, puti}ima i staza-ma. Me{tani ih zovu, iz mnogo opravdanih i ̀ ivotnih razloga, „pu-tevima spasa”. Srbi ne koriste glavne saobra}ajnice, ovim pute-vima oni idu na slave i sabore, kupuju, trguju na pijacama i `ive.Dok nas vreme{ni voza~ Bo`idar Nedeqkovi} spretno vozi pute-

vima Gra~anica–Lapqe Selo, Vreoce–Letina ili Batuse–Gu{teri-ca, shvatamo da oni, zapravo, i ~ine srpsku enklavu na centralnomKosovu od 18 srpskih sela, koja }e, verovatno, prerasti u op{tinuGra~anica. Lepa su to i pitoma sela, zemqa obra|ena, lica qudi~estita i po{tena, a u sredi{tu svakog mesta{ca crkva. Razme{te-na su oko brda Glasnovik, na kome je, po legendi, kraq Milutin za-spao i gde mu se javilo gde i kako da sagradi manastir Gra~anicu.Qudi se ovde bave poqoprivredom, imaju svoj `ivot i svet, alinajvi{e im smeta izolacija, ne toliko fizi~ka koliko psiholo{ka.„Svakog dana imam ose}aj da sam vezan”, re}i }e vam neko od me-{tana, „i da `ivim u zatvorenom prostoru”.

BEZ SIGURNOSTI ZA SRBEU Gra~anici razgovaramo sa Slavi{om Nikoli}em, koordi-

natorom skup{tine grada Pri{tina pri Koordinacionom centru.On obja{wava da u srpskoj op{tini Pri{tina `ivi petnaest hi-qada qudi, a da samu grad naseqava albanska populacija koja imasvoju skup{tinu. Sedi{te i sredi{te op{tine Pri{tina je selo,varo{ ili gradi} Gra~anica, a u wu ulaze i ^aglavica, Dowa iGorwa Brwica, Su{ica, Badovac, Preoce, Lapqe Selo i Devet Ju-govi}a. Danas Gra~anica ima isti zna~aj za Srbe kao i nekada-{wa Pri{tina. Ona je centar svih doga|awa i na wu se oslawajui sve druge srpske enklave. Zanimqivo je da sa ovog prostora nijemnogo Srba izbeglo, a sama Gra~anica je posledwih godina brojsvojih stanovnika uve}ala sa 5.500 na 8.500 qudi. Do te, na prvipogled, ~udne pojave do{lo je tako {to su se tu doselili qudi izPri{tine, ali i raseqena lica sa drugih prostora Kosmeta. Takoje Gra~anica postala najve}i srpski centar na Kosmetu, izuzimaju-}i Mitrovicu i severni deo Kosmeta.

– Srbi nisu sigurni na Kosovu i Metohiji i ne}e ni biti – tvr-di Slavi{a Nikoli}. – Posle 17. marta 2004. mi ne smemo ni ujednom trenutku da se opustimo i pomislimo da je situacija ove go-dine boqa u odnosu na pro{lu. Snage Kfora verovatno imaju na-meru da neke Srbe sa~uvaju na Kosmetu, ali je jasno da oni ovde ni-su zbog nas. Najve}a ameri~ka baza u Evropi „Bondstil” sigurno

55

HUMANOST IMA CENUPrema re~ima na~elnika Sekretarijata za kulturu Doj-

~ina Sekuli}a Dom kulture u Gra~anici srce je kulturnog `i-vota u enklavi, ali postoje i ambicije da se formira kultur-ni centar. @eqe i potrebe za kulturom u op{tini su velike,pa se sa pravom postavqa pitawe da li u Gra~anici gostujuna{i poznati muzi~ari i glumci.

– Retko – ka`e Sekuli} – zato {to u po~etku pregovoraobe}avaju besplatan nastup, a kasnije tra`e velike iznose.Zapravo, sve se zavr{ava po klasi~nim komercijalnim prin-cipima.

Drugim re~ima, poznate estradne zvezde ~esto organi-zuju humanitarne koncerte za pomo} srpskom narodu na Ko-smetu, verovatno iz sopstvenih reklamnih pobuda, ali im nina kraj pameti nije da na samom Kosmetu odr`e besplatankoncert za me{tane. Ima i svetlih primera, poput glumiceIvane @igon, koja je, uz umetni~ke nastupe, uspela da organi-zuje odlazak 500 na{e dece na letovawe u Rusiju i akciju„Maturanti u Beogradu”.

A R A S K R [ ] A

nije izgra|ena da bi se iz we{titili Srbi. Na{e me{tane,ipak, vi{e mu~i zajedni~ko pi-tawe – {ta }e biti sa statusomKosmeta, sa nama i na{im po-rodicama. Re{ewa koja nudiAhtisari, zna~ila bi odlazakSrba sa ovih prostora, ali uovom trenutku qudi su ohrabre-ni ~vrstim stavovima ~elnihqudi Srbije i Rusije.

Rak-rana srpske op{tinePri{tina je ekonomska zaosta-lost. A kada na nekoj teritorijinema zna~ajnih privrednih ak-tivnosti, novih kapaciteta imogu}nosti zapo{qavawa, tadai qudi odlaze.

Gde je pravac odr`ivog ekonomskog razvoja? Po mi{qewu koordinatora Slavi{e Nikoli}a re{ewe tre-

ba tra`iti u izgradwi malih proizvodnih kapaciteta, ulagawu uprivatni sektor i otvarawu predstavni{tva srpskih firmi u srp-skim enklavama. Naime, na celom Kosmetu vlada velika potra`waza srpskim proizvodima, ali srpske firme otvaraju predstavni-{tva u mestima gde `ive Albanci. Veliki problem za intenzivnijirazvoj privrede predstavqa i nedostatak elektri~ne energije, {todovodi do svakodnevnih vi{e~asovnih restrikcija. Do restrikcijadolazi po svojevrsnom nacionalnom kqu~u, pa je tako uobi~ajenapojava da Albanci u Ajvaliji imaju struju, a da samo nekoliko kilo-metara udaqeni Srbi u Gra~anici nemaju.

U centru Gra~anice postoji bolnica, koja ima istureno ode-qewe u Lapqem Selu, ali u woj nema dovoqno doktora, le`ajeva,aparata, instrumenata, krvi, kiseonika i inkubatora za bebe. Ipored tih problema u ovom kraju ra|a se dosta dece, a po nekimpodacima srpska op{tina Pri{tina je na prvom mestu po brojuro|ene dece u odnosu na broj stanovnika. Za decu treba imati {ko-le, kojih u gra~ani~kom kraju nema dovoqno. U postoje}im {kolamaradi se u tri smene, a nastava sredwih {kola izvodi se u zgrada-ma osnovnih. Tako je, na primer, osnovna {kola u Gra~anici dom iza medicinsku, gra|evinsko-saobra}ajnu i muzi~ku {kolu. U Lipqa-nu su Albanci oteli Srbima osnovnu {kolu „Bra}a Aksi}”, pa je donedavno nastava izvo|ena po privatnim ku}ama. Sada je Unmik na-pravio novu {kolu ali, po re~ima prosvetne radnice Verice Jova-novi}, malo je dece u woj. Stotinak |aka poha|a nastavu u Lipqanui selima Rabovce, Suvi Do, Novo Naseqe i Staro Gracko, a u prva~etiri razreda lipqanske {kole ima samo 19 u~enika.

BORBA ZA KULTURUU Gra~anici je pre sedam godina formirano Odeqewe kosov-

sko-mitrova~kog Filozofskog fakulteta sa dve katedre i tristastudenata.

– Ve}inom su to na{a prelepa, dobra i bistra kosovska deca– govori profesor i koordinator dr Zoran Pavlovi}. – Retko do-laze studenti sa strane. Mislim da ovo odeqewe ima veliki zna~ajza opstanak i ostanak Srba na centralnom Kosovu. Nesre}a je {tonemamo dobro opremqenu univerzitetsku biblioteku i zato pozi-vamo qude dobre voqe da daruju kwige biblioteci koju smo nedav-no osnovali.

Nesre}a je {to Srbi ovde nemaju kvalitetnu biblioteku, alije prava sre}a {to imaju Dom kulture i kulturnog poslenika poputSre}ka Todorovi}a. Kao direktor Doma kulture u Gra~anici Sre}-ko pamti i predratna i ratna i poratna vremena.

– Pre rata Dom kulture bio je perjanica kulturnog `ivotapri{tinske op{tine – ka`e Sre}ko Todorovi}. – Posle rata oku-pirali su ga Englezi i qudi su oti{li. Ne{to kasnije po~eli smoda otvaramo vrata Doma kulture i mo`e se re}i da danas radimopunim kapacitetom uz, naravno, hroni~ne finansijske probleme.

DRU[TVO

1. avgust 2007.56

PROZOR U MEDIJSKI SVETPo~etkom juna u Gra~anici je osnovan Pres centar Gra-

~anica. Re~ je o ̀ ivotno potrebnoj i zna~ajnoj instituciji kojaqudima na centralnom Kosovu treba da otvori prozor u me-dijski svet, kako bi blagovremeno dobili osnovne informa-cije i kako bi, doma}oj i me|unarodnoj javnosti, prosle|ivaliinformacije o tome kako `ive, {ta rade i {ta im se doga|a.Otvaraju}i Pres centar Slavi{a Nikoli} je naglasio:

– Namera nam je da ovaj objekat bude mesto gde }e sviqudi dobre voqe, asocijacije, organizacije, udru`ewa, sverazumne i demokratske politi~ke opcije, uspe{ni pojedincii grupacije, nevoqnici i stradalnici, saop{tavati sve ono{to `ele. Centar treba da bude mesto odakle }e zra~itienergija koja treba da probije barijere koje nas dr`e u izo-laciji, bezna|u i bezizlazu i koja }e u~initi da se na{ glas{to daqe ~uje i slika o nama {to daqe vidi.

Pres centrom Gra~anica upravqaju rukovodilac slu`beza informisawe \or|e Jevti} i Dejan Lazi}.

Na medijskoj sceni centralnog Kosova veliki zna~aj imai Radio-Gra~anica, koja je osnovana odmah posle srpskog eg-zodusa 1999. godine. Bazu wenog programa ~ine informacije,plasirane u dnevniku, infoblokovima i sli~nim emisijama.

– Glavna poruka Radio-Gra~anice je da smo mi deo Sr-bije – ka`e glavni i odgovorni urednik Zoran Stankovi}. – Ovo je jedini radio na ovom podru~ju koji nije cenzurisanni od zvani~nika ni od me|unarodnih organizacija i zato qu-di imaju poverewe u nas. Veliku ulogu odigrali smo tokom po-groma Srba pre tri godine kada smo de`urali po celu no},neprestano se ukqu~ivali u program i bili jedini izvor pra-vih informacija za Srbe.

Koordinator skup{tine gradaPri{tina Slavi{a Nikoli}

Srbiji i interno raseqeni poKosovu i Metohiji, to, do sa-da, nije u~inila. Ni dr`avaSrbija nije imala vidnije re-zultate na tom poqu, sem nekihpilot projekata u op{tiniUro{evac. Re~ je o nekolikostotina, uglavnom starijih qu-di, koji su se vratili, a mla-|i, zbog lo{e bezbednosne si-tuacije, ostaju u Srbiji. Pro-{le godine smo sa Vladom Sr-bije definisali sredstva izNacionalnog investicionogprograma za izgradwu nekoli-ko kapitalnih objekata (se-damdeset ku}a u nasequ NovoBadovce, sre|ivawe putne mre-

`e na centralnom Kosovu, administrativno-kulturni centri uLipqanu, Kosovu Poqu i Obili}u, bolnica ve}eg kapaciteta) idesetak mawih projekata u vidu adaptacije {kola i zdravstvenihobjekata. Izdvojeno je i {est-sedam miliona evra za podsticajmalog ili porodi~nog biznisa. Na`alost, ni{ta od dogovorenogjo{ nije za`ivelo.

Ipak, ne{to se kre}e. U Gra~anici je nedavno zavr{eno 14stanova, izgra|enih sredstvima Fonda za finansirawe izgradwestanova solidarnosti i, po re~ima sekretara fonda ZlatimiraSavi}a, oni su ve} podeqeni korisnicima.

Srbi na centralnom Kosovu te{ko `ive. Ali `ive, bore se,imaju svoje strepwe i strahove, nade i `eqe, realnost i snove. Itreba im pomo}i na svaki na~in da tamo i ostanu. Wima je dovoq-na i lepa re~, znak pa`we, simboli~na pomo}, znak dobre voqe.Dobrih stvari treba kosovskim Srbima {to vi{e jer wihove kom-{ije su agresivne. Oni `ele da silom, pritiskom i novcem oterajuSrbe sa centralnog i svih drugih delova Kosmeta. Mnogi me{tanisu nam rekli da su od Albanaca dobijali i po milion evra za ku}ui imawe. Nekada{wi poznati centri Srpstva na Kosovu, poput Ko-sova Poqa ili ^aglavice, ve} su prodati ili kupqeni, kako ho}e-te. Na meti albanskih finansijskih lobija i mo}nika su ve} sta-novnici Lapqeg Sela, a ubrzo }e na red do}i i druga srpska me-sta. Qudi su ~vrsti, ne daju se, ali pritisci su sve ve}i. Zato tre-ba dobro zapamtiti da se borba za Kosmet ne vodi samo politi~-kim akcijama u me|unarodnim krugovima, ve} i onom za Srbe naKosovu i Metohiji.

Zoran MILADINOVI]

57

VIDOVDANSKE SVE^ANOSTIU Gra~anici su 5. juna otvorene Vidovdanske sve~anosti.

U okviru te manifestacije odr`ano je vi{e izlo`bi slika,prikaz nagra|enih de~jih radova na temu „Boj na Kosovu – mit ilegenda”, promocije kwiga i ~asopisa „Vidovdanski glasnik”,likovna kolonija, festival kosovsko-metohijskih pesama, na-stup mladih pesnika, izbor Kosovke devojke, celodnevna izlo-`ba doma}e radinosti `ena Kosmeta, defile i nastup fol-klornih grupa iz Srbije, Makedonije, Republike Srpske i saKosmeta. U centralnom delu Vidovdanskih sve~anosti izvedenoje vi{e sadr`aja Vidovdanskog pesni~kog pri~e{}a. Pesnicisu se okupili u Gra~anici, potom su posetili Babin Most gdesu besedili za trpezom, a u porti manastira Gra~anica izveliVidovdansko prazni~no bdenije, sekli vidovdanski kola~ iodr`ali kwi`evno ve~e. Na kraju pesni~kog pri~e{}a dodeqe-ne su nagrade „Zlatni krst kneza Lazara”, „Gra~ani~ka pove-qa”, „Kondir Kosovke devojke” i „Pero despota Stefana La-zarevi}a”. Na sam praznik Vidovdan odr`ani su vidovdanskaarhijerejska liturgija, parastos kosovskim junacima na Gazi-mestanu i dodeqene medaqe „Majka devet Jugovi}a”.

Na~elnik Kosovskog upravnogokruga Sr|an Vasi}

Dom kulture u Gra~a-nici ima nadaleko ~uvenoamatersko pozori{te (na-stupa na Kosmetu, ali i{irom Srbije i RepublikeSrpske), kulturno-umetni~-ko dru{tvo, galeriju, bio-skop i zna~ajnu izdava~kudelatnost (12 kwiga u po-sledwe tri godine). U pro-{loj godini odr`ano je ~ak226 programa, {to zna~ida je pod svodove Domakulture do{lo vi{e odtrideset hiqada qudi saprostora centralnog Ko-sova. Najzna~ajnija, najve-}a i multimedijalna mani-festacija „Vidovdanskopesni~ko pri~e{}e” trajepunih 17 godina i za ~eti-ri nedeqe okupi na stoti-ne pesnika, slikara i kul-turnih radnika, dok Gra~a-ni~ke ve~eri imaju tradi-ciju dugu trideset godina.I ove godine }e se celogleta odr`avati koncerti,kvizovi, nagradne igre idrugi programi.

– Borbom za kulturu – tvrdi Sre}ko Todorovi} – borimo seda Srbija ostane na Kosmetu. Pokazalo se da kultura prevazila-zi svoje okvire i da je Dom kulture u Gra~anici pravi sto`erSrpstva na ovim prostorima. Da nije wega, sve bi druga~ije iz-gledalo.

Na licu svih qudi centralnog Kosova, kada ih upitate za sud-binu Kosmeta, uka`u se prohujali vekovi, gr~, bore i suze. Sre}koTodorovi} tipi~an je ~ovek kosovskog podnebqa. I on te{ko zbori:

– Ovde mi je du{a, srce, sve {to imam… Tu su mi grobovi naj-milijih. Ne znam kako }e se sve ovo zavr{iti. Mislim da oni ne}epriznavati na{u dr`avu, mi ne}emo priznavati wih ali }emo,ipak, opstati na ovim na{im prostorima.

Sli~no reaguje i prvi ~ovek Kosovskog okruga Sr|an Savi}koji ka`e:

– Vezan sam za ovaj narod i sve ovo mi te{ko pada, mada du-boko verujem da }emo u borbi za odbranu Kosmeta biti zadovoqnastrana. Ne ka`em da }emo biti pobednici, mora da bude kompro-misa, ali ako ne mo`emo da `ivimo zajedno, mo`emo da `ivimojedni pored drugih.

POVRATAK RASEQENIH SRBAU Lapqem Selu `ivi porodica Nedeqkovi} koja je, uz sve ri-

zike i nevoqe, ~vrsto odlu~ila da ostane tu, a glava porodice Jo-vica Nedeqkovi} tvrdi:

– Radim mnogo poslova kako bih {to mawe razmi{qao {ta }ebiti sa Kosovom. Ima razli~itih mi{qewa. Neki bi da se oslobo-de stege i odu. Ogromne pare se daju, to ne rade pojedinci ve} or-ganizacija. Ja ostajem sve dok postoji nada da }e Kosovo biti srp-sko.

Wegova supruga Slavica skromno dodaje da „rade i nadaju seboqem”, ba{ kao {to i penzioner iz Lipqana Qubomir Jovano-vi} nagla{ava da „`ive kako moraju i kako uslovi nala`u”. A uslo-vi nala`u da u Lipqanu Srbi mogu da se kre}u samo u delu gradagde ~ine ve}inu.

Najva`nije pitawe je kako vratiti izbegle Srbe na Kosmet. Na-~elnik Kosovskog upravnog okruga Sr|an Vasi} ka`e:

– Ve} osam godina pri~amo o povratku ali me|unarodna za-jednica, koja je imala zadatak da vrati sve koji su raseqeni u

Maskenbal:Dan za{tite `ivotne sredine u Gra~anici

1. avgust 2007.58

Novi broj poznatog ipriznatog italijanskoggeopoliti~kog ~asopisa„Limes plus” posve}en jetematici Kosova.Izuzetno izdawe, odli~niautori, pou~ni izanimqivi tekstovi izpera stru~waka zapoliti~ka pitawa,sociologa, analiti~ara,kulturologa, crkvenihvelikodostojnika,novinara... ^asopis ~ijisvetski ugled ve} dvedecenije neprestanoraste, ne uti~e direktnona politi~ka re{ewa,ali pisci studija,svakako, doprinoseboqem i {iremrazumevawu teme, i nudevizije, snagu ~iwenica,dobru voqu, jasne ideje...Ovaj put misao je potpunookrenuta Kosovu. S mnogorazloga, jer je o~iglednoda taj problem ne ti{tisamo Srbiju ve} ceoregion, pa i Evropu.

PREDSTAVQAWE NOVOG BROJA ^ASOPISA„LIMES PLUS” POSVE]ENOG KOSOVU

BUDILNIKSAVESTI

DOGA\AJI

UU jednom od svojih posledwih intervjua, @an Pol Sartr, ~ovek duboke mi-sli i istan~anih ~ula, predskazao je da je bliskoisto~na kriza, sukobIzraela i Arapa, toliko dubok da }e „trajati du`e od na{ih `ivota”.[to se wega ti~e, bio je u pravu. Umro je te iste 1980. godine, a kriza,pored izvesnih pomaka, na ovaj ili onaj na~in, traje do danas. Ne bi bilo nimalo originalno kada bi neki vrhunski intelektualac da-

na{wice, promi{qaju}i kosovsku perspektivu, izrekao ne{to sli~no poputmudrog Sartra.

„ALBANIZACIJA” I „ENKLAVIZACIJA”

Novi broj uglednog italijanskog ~asopisa „Limes”, ~ije izdawe za jugoi-sto~nu Evropu nosi naziv „Limes plus”, nedavno je predstavqen javnosti.Svih 198 strana posve}eno je Kosovu.

Kako je, uz birane re~i dobrodo{lice i izraze zahvalnosti autorima,poru~ila gospo|a Adele Macola, odgovorni urednik ~asopisa, re~ je o poku-{aju da se ~uju ideje i sagledaju poruke. Znala~ki pisani tekstovi obiluju obra-zlo`enim mislima i stavovima koju su ponekad opre~ni, ali odi{u dobrom vo-qom i iskrenom namerom. Gospo|a Macola nije krila zadovoqstvo {to i jedanpisani materijal mo`e poslu`iti kao bu-dilnik savesti onih koji se pitaju i odlu~u-ju. U ime obi~nih qudi, stradalnika, ise-qenih, raseqenih, obespravqenih, posti-|enih, ugro`enih... Pa onih drugih koji, nepitaju}i za cenu i opravdawe, tra`e dr`a-vu od dr`ave, dr`avu na ra~un dr`ave.

Izuzetno zanimqivo slovo Du{anaJawi}a iz Foruma za etni~ke odnose kazu-je da je „vreme za podvla~ewe crte” ispodkosovskog problema. On se posebno osvr-nuo na ulogu Unmika, pod kojim podrazume-va me|unarodnu zajednicu. Povratak i iz-gradwa mira (poverewa) kao inicijalniciqevi izgubili su se u magli svekolike po-liti~ke kombinatorike, ~ije su `rtve qudii vreme. Za ilustraciju re~enog, gospodinJawi} nije uzeo citate iz vlastitog teksta,ve} se pozvao na autoritativnu italijansku koleginicu Simonu Mameli, koja jeosmogodi{wi u~inak Unmika opisala kao „albanizaciju Kosova”, etni~ko na-siqe i „enklavizaciju” Srba. Ina~e, gospo|a Mameli je dugo bila predstavnikItalije u toj instituciji na Kosovu i veoma je dobro sagledala sve probleme,iznutra i spoqa. Napisala je pravu malu studiju, sve potanko obrazolo`ila,razjasnila, pojasnila, pa zakqu~ila kako su „trapavi poku{aji me|unarodnezajednice da stvori multietni~ko dru{tvo tamo gde ono nikada nije postojalovi{e doprineli razdvajawu dveju zajednica nego wihovom pomirewu”.

Du{an Jawi}

Uostalom, i sam Agim ^eku u svom tekstu pod naslovom „Mani-fest nezavisnog Kosova”, sem ostalog, zakqu~uje: „Me|unarodnazajednica je do{la u mirovnu misiju, a zapravo je po~ela da pravinovu dr`avu. I to jeste karakteristika wihovog prisustva. Pove-rewe i povratak kao po~etni ciqevi vi{e ne postoje!”

Autori tekstova listom se sla`u da je kosovska praksa sinonimza sukob. Oni se ne bave direktno statusom, osim {to zakqu~uju daje „Ahtisarijev predlog izgubqena {ansa” i da se status pojavqujekao „zamena za neobavqeni posao” Status, ka`e gospodin Jawi},postaje nova mantra u koju Ta~i, ^eku i Kurti otvoreno ne veruju.

Negde u senci prenagla-{enih politi~kih ambicija le-`i jedan od kqu~nih problema,a to je ekonomsko pitawe. Nawega zanimqive odgovore dajeQiqana Blagojevi}, ukazuju}ipri tom da je „politi~kom vo-qom ukinut pojam svojine”, te-meqni pojam savremenog dru-{tva, a time i ulaska u Evrop-sku uniju.

Jo{ jedno zanimqivo za-pa`awe Du{ana Jawi}a ti~ese nametnutog stereotipa oiracionalnoj mr`wi Srba iAlbanaca, zbog „tamo neke si-roma{ne teritorije”. Ispo-stavilo se, priznaje ^eku, da jeKosovo nesagledivo le`i{te dragocenih minerala i zaliha ligni-ta. Pa je prvi put rekao kako je sukob, sem ostalog, motivisan „raz-lozima energetske bezbednosti”.

Prese}i Srbiji kontakt sa le`i{tima rude na svojoj terito-riji zna~i osuditi je na dug, skup i usporen razvoj, upozorava Ja-wi}. Spre~iti Srbiji pristup bilo kakvim prirodnim resursima,tako|e je deo Ahtisarijevog plana. A to zna~i gurnuti je za deset go-dina u energetsku zavisnost.

Naravno, o svemu }e biti re~i na najvi{im instancamaKontakt grupe. Za nas je veoma va`no {to je Italija wena ~lani-ca, a od avgusta do novembra tamo }e se donositi predlozi, ini-cijative, odr`avati sastanci... Savet bezbednosti je prakti~novratio posao Kontakt grupi. Usledi}e potezi {atl diplomatije,posredni pregovori, dijalozi iza zatvorenih vrata... Mo`da jei boqe {to nema direktnih razgovora Srba i Albanaca, ka`eJawi}, jer bi u tim pregovorima uloge podelili veliki. Kao ugr~kim tragedijama, bogovi odrede sudbine, a glumci igraju, zna-ju}i da }e na kraju poginuti. Albancima je napisana uloga tvrdenezavisnosti, a Srbiji igra zatezawa na rusku stranu. Onaj kobi eventualno mogao da napi{e prolog drame jeste Evropskaunija, ali ona trenutno nema na svojoj strani ni iskustvo ni ka-pacitete za tako ne{to.

DUGE CEVI KRATKE PAMETI

Gordijev ~vor kosovskog problema jeste sve drugo izuzev mestaiznad koga treba zavitlati ma~em da bi se presekao. Takvo „re{e-we” bilo bi veoma opasno ne samo u regionalnim ve} i u evrop-skim razmerama.

Jedan od autora priloga posve}enog ulozi Ujediwenih na-cija na Kosovu jeste poznati italijanski intelektualac \an Pi-jetro Kalijari. Ugledni analiti~ar, vrhunski poznavalac poli-ti~kih prilika, dokazani humanista, laureat brojnih me|una-rodnih priznawa, ~ovek ~ija britka re~ i o{tro pero skidajumaske, nepodmitqivo ukazuje na dvoli~nost, licemerje, primiti-vizam, silexijstvo... Ovaj put kriti~ki se osvr}e na ulogu Ujedi-wenih nacija na Kosovu, koje je nazvao wihovom „monarhisti~-kom tvorevinom”.

„Ta monarhija nastala je zahvaquju}i politi~koj nesposobno-sti i odsustvu politi~ke vizije Evrope. Obavijena nikad prevazi-

|enim balkanskim mitovima, stvarnim i tobo`nim genocidima,istinskim pobednicima i uobra`enim borcima. Korumpirana za-~aranim krugovima birokratije Ujediwenih nacija, obele`ena iz-vikanom neefikasno{}u wenih funkcionera. Zahva}ena vrtlogomlokalnih klanova i kriminalaca, koje je monarh svesno, unaprediou rang politi~ara. A isti se taj vladalac ve} godinama te{kom mu-kom i bez ikakve svrhe razvla~i po spirali neuspeha, koji ni ugla-|eni diplomatski jezik vi{e ne poku{ava da prikrije”, pi{e, semostalog, gospodin Kalijari.

Veoma zanimqivo je govorio Milivoje Mihajlovi} iz Biroaza komunikacije Vlade Srbije. Dotakao se uloge medija u kosovskojstvarnosti, ~iji predstavnici uporno upozoravaju da taj prostor,ma {ta se s wim dogodilo u politi~kom smislu, nije splav koji }enekuda otploviti, ve} }e i daqe ostati sastavni deo Evrope, wenihtekovina i perspektive. Kao odli~an poznavalac tamo{wih prili-ka, upozorava na pora`avaju}e brojke. Od 250.000 raseqenih li-ca, wih 235.000 se jo{ nije vratilo u svoje domove, a od 20.000uzurpiranih stanova, svega 600 je vra}eno vlasnicima. Me|una-rodna administracija je u me|uvremenu donela uredbu po kojoj stan,ma ~iji bio, pripada onome ko u wemu neprekidno `ivi deset godi-na. Tako }e za godinu-dve na „zakonit” na~in biti prisvojeno nahiqade tu|ih prostora. Da ne govorimo o tome kako u kosovskim su-dovima „le`i” jo{ 30.000 nere{enih predmeta.

Olako re{avawe stvarisilom postala je praksa i pret-wa: ucene, zastra{ivawe, fi-zi~ki nasrtaji, pa i ubistva,deo su stvarnosti, pogotovo uunutra{wosti Pokrajine. Kaoda sa obronaka Prokletija jo{~uje bojni pokli~ pripadnikaOVK, u ~ijem su sloganu oru`jei osveta na prvom mestu. A dabezbednost, pojedina~na i ko-lektivna, ne stoji dobro upozo-ravaju podaci koje je izneo go-spodin Mihajlovi}. Naime, uilegalnom vlasni{tvu kosovskiAlbanci dr`e izme|u 330.000i 460.000 dugih cevi. Takav ar-senal pe{adijskog naoru`awadovoqan je za solidnu armiju. Jo{ ne{to: svaki peti u~enik u ko-smetskim {kolama je naoru`an!

I te kako va`no pitawe ti~e se srpskog kulturnog nasle|a icrkvenog blaga. Ostavimo mitove i legende, stereotipe i zablude.Pogledajmo ono {to imamo na Kosovu i u kakvom je stawu. O tomepi{e Jovan ]irilov, ne lamentiraju}i nad pro{lim vremenima,ve} u smislu argumentovanog obra}awa javnosti, na{oj i svetskoj,pre svega.

„Na kratkoro~nom planu svi odgovaraju}i faktori treba dakoriste svaku realnu priliku za to da se za{titi i obnovi postoje-}e kulturno nasle|e, prihva}eno od najvi{ih svetskih instanci kaosvetsko blago. To u najdubqem smislu obavezuje i albansku stranu,koja saradwom na ovom planu mo`e da poka`e me|unarodnoj zajed-nici zrelost i dobru voqu ve}inskog stanovni{tva da, kakav godstatus Kosovo imalo u daqoj ili bli`oj budu}nosti, za{titu i o~u-vawe srpskog kulturnog nasle|a, dobrim delom shvati i tretirakao brigu i posao autonomne ili samostalne kosovske vlasti. Al-banci na Kosovu morali bi da budu svesni da je svetska ba{tinana teritoriji gde danas ~ine ve}inu i wihovo nasle|e. ^ak i turi-sti~ka atrakcija kada do|u neka boqa vremena...”

^asopis „Limes plus” ubrzo }e sti}i u ruke ~italaca, po-liti~ara, onih koji donose krupne odluke. Wegov sadr`aj i au-tori su dovoqna preporuka. Mo`da }e u wemu prepoznati nekusvoju ideju, prihvatiti tu|u ili oplemeniti vlastitu misao. Ili}e se jednostavno odlu~iti na potez koji je neko boqe video sastrane.

Branko KOPUNOVI]

59

Milivoje Mihajlovi}

Adele Macola

60

Od sredine devedesetih

godina pro{log veka u

politi~ko-vojnu

terminologiju uveden

je novi pojam

– outsourcing, prenos

funkcija vojnih znawa,

ve{tina i zadataka na

spoqne, nearmijske

izvo|a~e pod ugovorom.

Za privatne korporativne

kompanije koje pru`aju

vojne usluge danas radi

vi{e od milion qudi.

1. avgust 2007.

SSa pojavom teorije o globalizaciji u politi~ko-vojni re~nik uveden je novipojam – outsourcing, prenos vojnih znawa, ve{tina i zadataka iz ruku regu-larnih vojnih vlasti (armije) u ruke korporacija, privatnih civilnih kompa-nija za pru`awe vojnih usluga, ukqu~uju}i i iznajmqivawe pla}enika. Pre-laz na privatizaciju vojnih poslova danas poprima oblik globalne indu-

strije, a spektar korisnika wihovih usluga je {arolik – od moralno spornih i kru-tih diktatora, preko kokainskih kartela do suverenih i legitimnih dr`ava (i wi-hovih armija), ukqu~uju}i i humanitarne akcije pod zastavom Ujediwenih nacija.

Privatne korporacije, koje pru`aju vojne usluge, funkcioni{u iskqu~ivo naanga`ovawu „starog kadra” (biv{e zelene beretke, Legija stranaca, ju`noafri~-ki padobranci, ukrajinski piloti, biv{i pripadnici sovjetskog KGB-a, veteraniiz rata u ^e~eniji, penzionisani pripadnici Mosada i raznih obave{tajnih slu-`bi, Gurke iz Nepala itd) koje je {kolovala i osposobqavala vojska da bi ih upu-}ivala na rati{ta. Kasnije ih je zbog prestarelosti (vi{e od 40 godina) otpu-stila iz svojih redova. Ovaj kadar oberu~ke su prihvatile privatne korpora-cije anga`uju}i ih iskqu~ivo na vojnim poslovima – od vo|ewa vojnih operaci-ja, strate{kog planirawa, izvi|awa i prikupqawa obave{tajnih podataka,procene opasnosti, podr{ke operacijama, preko obuke i obezbe|ewa vojnihinstruktora, izgradwe vojnih objekata, do anga`ovawa (iznajmqivawa) u di-rektnim vojnim okr{ajima.

Najamnici, pla}enici, „psi rata”, nisu savremeni izum. Prvi pisani izvoro wima datira iz 2094. godine p. n. e., a u dugoj istoriji qudske civilizacijeuslugama pla}enika koristili su se, radi ostvarivawa politi~kih i vojnih ciqe-va, brojni vladari i vojskovo|e. Uz najamnike su vezani pojmovi scutagium (novacza {tit, odnosno za opremawe vojnika), condottiere (vojnik po pogodbi), pretori-janska garda, legionari, a u na{e vreme „psi rata” i korporativni vojnici (cor-porative warriors). Wihov moto, utisnut na {titu jednog od najamni~kih vo|a u sred-wem veku, glasi: Neprijateqi boga, milosti i milosr|a.

Dodatni protokol @enevske konvencije iz 1977. godine najamnika opisujekao „strano lice koje je, uprkos tome {to ne pripada vojsci u konfliktu, vrbovanza ratovawe u tom konfliktu s iskqu~ivom motivacijom sticawa li~ne koristi”.

USPON VOJNIH KORPORACIJA

Privatizacija vojnih poslova i uspon civilnih korporacija koje pru`aju voj-ne usluge u velikom je usponu: obr}u se stotine miliona dolara, ubiru se velikiprofiti, od legalnih vojnih vlasti preuzima se ~itav spektar vojnih zadataka ukriznim podru~jima, anga`uju se stotine hiqada qudi, a sve vreme se deluje u

G L O B A L N AI N D U S T R I J A

P R I V A T I Z A V I J AV O J N I H P O S L O V A

pravnom vakuumu, po{to korporacijeodgovaraju samo nalogodavcu, ne obazi-ru}i se na me|unarodno pravo, konven-cije i druge propise.

Posledwih godina sve se vi{e govo-ri i pi{e o privatizaciji vojne industri-je koja je anga`ovana na svim kontinenti-ma, osim na Antarktiku. Privatizovaneorganizacije koje pru`aju vojne usluge dr-`e se devize: pripadamo me|unarodnimkorporacijama i odlazimo tamo gde qudiimaju potrebu za na{im uslugama i u sta-wu su da ih plate. Wihova poslovna fi-lozofija bazira se na prelazu iz ad-hocnajamnih grupa u hijerarhijski organizo-van korporativni oblik, na zameni indi-vidualnog u korporativni profit, na le-galnom radu i javnom tenderu (ukqu~uju}ii vrbovawe pla}enika), na nu|ewu razno-likog spektra usluga (na Internetu se mo-`e na}i ponuda 36 najve}ih organizacijaprivatizovane vojne industrije), naostvarivawu {iroke saradwe na global-nom tr`i{tu. To omogu}ava enormno po-dizawe cena usluga za profesije za kojeje potrebna izvanredna specijalisti~kaobu~enost (instruktori borbenih avio-na, podmornica i sl.) i na naj{iroj susprezi sa politi~kim, vojnim i finan-sijskim institucijama.

O ra{irenosti privatnih vojnihkorporacija govore i slede}i podaci: uwima je danas zaposleno preko milionqudi. Samo ameri~ka vojska je u perio-du od 1996. do 2002. sa wima sklopilapreko 3.000 ugovora i platila preko300 milijardi dolara, a Saudijska Ara-bija wihove usluge godi{we pla}a pre-ko 1,5 milijardi dolara. U Iraku, po-red vi{e od 150.000 vojnika na terenu,Amerikanci su anga`ovali i oko100.000 korporativaca. Te{ko je pro-ceniti wihova primawa, ali prose~nacifra od 5.000 dolara mese~no je sa-svim realna.

SPEKTAR USLUGA

Iako je vreme armije „ludog Majka” pro{lo, vojni analiti-~ari saglasni su da je problem vrbovawa danas daleko sofisti-ciraniji i odvija se pod okriqem brojnih privatizovanih civil-no-vojnih organizacija, koje od vojske preuzimaju sve ve}i spek-tar zadataka.

U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama te korporacije su odvojske preuzele dobar deo poslova: obezbe|ewe, obuku, logisti~-ku podr{ku, tehni~ke ekspertize, obave{tajnu delatnost, itd. Ta-ko se danas ~ak 75 odsto obuke pilota i wihovog uve`bavawa na-lazi u rukama civilnih korporacija, koje pri tom obezbe|uju neo-phodno osobqe. Kompanija Airscan {titi vojne aerodrome, skla-di{ta i lansirne objekte NASA; BDM (jedna od najve}ih svetskihprivatnih vojnih kompanija) organizuje obuku za vo|ewe infor-macionog rata, specijalnih snaga, izvi|awe i presretawe in-formacija; BETAC tesno asistira sa ameri~kom komandom speci-jalnih snaga raspore|enih {irom sveta; MPRI razra|uje doktri-ne, planira operacije i obu~ava pripadnike stranih armija;Omega Air Inc. snabdeva ameri~ko ratno vazduhoplovstvo gori-vom u vazduhu; ATAC obezbe|uje mete za ga|awe za obuku pilotana ve}im ve`bama; OAO Corp. obezbe|uje ra~unarsku i komuni-

kacijsku podr{ku centra NORAD u ko-me se koordini{u nuklearni (pro-tiv)udari; Brow&Root (danas u sastavuHallburton) pru`a kompletan in`iwe-ring u izgradwi vojnih baza (Gvanta-namo, Bondstil); Ronco i DSL nude spe-cijalizovane usluge u minirawu/raz-minirawu; Dyncorp se bavi satelit-skim komunikacijama; EAST Inc. obu~a-va qudstvo za borbu protiv kokain-skih kartela; Strategic CommunicationLaboratory priprema qudstvo za psiho-lo{ko ratovawe, Booz-Allen Hamiltonobu~ava general{tabne oficirestranih armija, SAIC obu~ava morna-re i vazduhoplovce a Vinnell je preuzeocelokupnu vojnu infrastrukturu Sau-dijske Arabije. Dakako, ovim se listaameri~kih korporacija ne zavr{ava,ali je za sagledavawe wihovog delo-kruga rada sasvim dovoqna.

Britanija je svojim korporacijama(Sandline, Secret i drugim) poverilatransport tenkova, snabdevawe avio-na gorivom u vazduhu, logisti~ku podr-{ku kopnene vojske, obuku mornara nanajsavremenijim nuklearnim podmor-nicama, dok je DERA (danas u sastavuQinetiQ) postala vode}a ustanova utehnolo{kom razvoju i proceni budu-}ih trendova.

Australija je svojim korporacijamaprepustila kompletnu regrutaciju (vr-bovawe) vojnika za potrebe australij-ske armije, a nema~ka IBC je najzaslu-`nija za uvo|ewe standarda Natoa uma|arsku armiju. Francuske privatnekorporacije nude mnogo vojnih usluga:COFRAS u domenu razminirawa, aABAC, OGS i PHL u sferi savetodavnihusluga za izvo|ewe antiteroristi~kihoperacija.

Ju`noafri~ka Executive Outcomes(danas u sastavu Northbridge), osimusluga planirawa vojnih operacija isuzbijawa pobuna, korisnicima nudi

iznajmqivawe najrazli~itijih vojnih profila (pilota, tenki-sta, artiqeraca, specijalaca, itd.). Izraelske korporacijeLevdan i Silver Shadows nude usluge {irokog dijapazona, odobezbe|ewa strate{kih ta~aka do obuke za borbu protiv pri-padnika kokainskih kartela, dok firma Spearhead Ltd. obu~avapripadnike za{titnih jedinica kartela i antivladine milici-je. Za zapadnim korporacijama ne zaostaju ni Rusi i Ukrajinci,kao najve}i legionari sa istoka. Moskovska firma Alfa, kojana svetskom tr`i{tu tesno sara|uje sa grupacijom Armourgrou-pe, u svojim redovima ima preko deset hiqada prekaqenih rat-nih veterana i najboqi kadar nekada{weg sovjetskog KGB-a.Ruski korporativci najvi{e su anga`ovani na obezbe|ewustrate{kih ta~aka (naftovod, gasovod) u Azerbejxanu, Jerme-niji i Kazahstanu, dok Ukrajina zainteresovanim nudi uslugepilota.

Ovaj kratak pregled najzna~ajnijih korporacija jasno govorikoliko su privatizovane vojne firme danas anga`ovane na kri-znim podru~jima {irom sveta. Ono {to je karakteristi~no zawih jeste ~iwenica da vi{e ne deluju iz senke, te da je wihovauloga danas toliko zna~ajna (i uticajna) da globalnu vojnu kon-trolu vi{e nije mogu}e ostvariti bez wih.

Stanislav ARSI]

61

STRU^WACI CIVILI

Nato je u svoju doktrinu ukqu~io kategorijufunkcionalnih stru~waka – civila, koje u misije{aqe po dva osnova. Prvo, ako se pojave te{ko-}e stru~ne prirode koje vojska ne mo`e da re{isama i drugo, upu}ivawe stru~waka u misije ukrizna ̀ ari{ta po principima koji va`e za oru-`ane snage – na odre|eno vreme bez obzira naobim zadataka.

ANGA@OVAWE U JUGOSLOVENSKOJ KRIZI

Za vreme jugoslovenske krize devedese-tih godina pro{log veka vidno u~e{}e u rat-nim de{avawima imala je korporacija MPRI,koja je za potrebe hrvatskog vojnog vrha pla-nirala i organizovala operaciju „Oluja” poameri~kom konceptu. Aktivno su u~estvovalei firme Airscom (izvi|awe srpskih polo`ajaiz vazduha), Ronco i DSL koje su pru`ale uslu-ge hrvatskim snagama u minirawu/razminira-wu terena.

Posle zavr{etka rata u Bosni firma MPRIpreuzela je obuku i organizaciju nove bosanskearmije, dok je veliku ameri~ku vojnu bazu Bond-stil na Kosovu izgradila firma Brow&Root.

POLITI^ARI I KORPORACIJE

O povezanosti politi~ara sa privatnimkorporacijama govori i podatak da je jedan odve}inskih vlasnika jedne od najve}ih svetskihfirmi BDM, biv{i ameri~ki dr`avni sekre-tar odbrane Frenk Karlu~i, dok je jedan odzna~ajnih akcionara biv{i dr`avni sekretarXejms Bejker. U upravnim odborima tih korpo-racija sede najistaknutiji politi~ari (Dik ^ej-ni, Pol Brimer) i biv{i generali (Vilijam Vo-ker i drugi) ali i najboqi vojni i politi~kianaliti~ari.

1. avgust 2007.62

@RTVE U IRAKU I AVGANISTANU

FORUM NATOA U OHRIDU

POMORSKA VE@BA „ADRION LIVEX 2007”

MERIDIJANI

Do kraja juna ove godine, pre-ma zvani~nim ameri~kim izvori-ma, u vojnoj operaciji u Iraku po-ginulo je ukupno 3.867, a raweno26.350 pripadnika oru`anih sna-ga SAD.

I me|u pripadnicima oru`a-nih snaga zemaqa koalicije u ope-raciji u Iraku zabele`en je pove-}an broj `rtava. Tako je VelikaBritanija objavila da je do sada utoj operaciji poginulo wenih 156vojnika i oficira, Italija je iz-gubila 33 svojih pripadnika,Ukrajina 18, Poqska 20, Bugarska13, [panija 11, Danska sedam,Salvador ~etiri, Latvija tri, Australija, Rumunija, Estonija, Tajland i Holandija po dva iKazahstan, Koreja, Fixi, ^e{ka i Ma|arska po jednog pripadnika.

U antiteroristi~koj operaciji u Avganistanu od 2001. do 2. jula 2007. poginulo je612 vojnika pripadnika koalicionih snaga od kojih su iz SAD 402, Velike Britanije 63,Kanade 60, Nema~ke 21, Italije devet, Holandije osam itd. U ovom periodu rawena su1.342 ameri~ka vojnika.

Priprema Blagoje NI^I]

Posledwih dana juna u Ohridu je, u organizaciji Natoa i Vlade Makedonije, odr`andvodnevni Bezbednosni forum Evroatlantskog partnerskog saveta – EAPS. Na forumu su,osim najvi{ih funkcionera Alijanse, u~estvovali i ministri odbrane iz oko dvadeset ze-maqa ~lanica Natoa, ministri inostranih poslova vode}ih zemaqa Evrope i regiona, ve-}ina ambasadora ~lanica Saveza, predstavnika nevladinih organizacija i drugih istak-nutih li~nosti iz politike, bezbednosti i ekonomije. Bilo je ukupno oko 600 predstavnikaiz 49 zemaqa.

Glavna tema foruma bila je „Promovisawe mira i stabilnosti – sada{wi izazovii re{ewa”, a diskusije su se vodile u tri panel teme: „Kosovo i budu}nost Balkana”, „Av-ganistan, prevazila`ewe konfliktnog stawa” i „Energetska bezbednost, strate{ki odno-si i sigurno snabdevawe”.

U~esnici su posebnu pa`wu posvetili razmatrawu pitawa Kosova, kao potencijalnogrizika za nove me|uetni~ke sukobe i faktora za destabilizaciju regiona. Samit u Ohriduje drugo zasedawe te vrste, posle foruma u gradu Ore u Norve{koj 2005. godine.

U akvatorijumu severnog Jonskogmora nedavno je izvedena me|una-rodna pomorska vojna ve`ba pod na-zivom „Adrion Livex 07”. Organiza-tor je bila Gr~ka, a u~estvovali suratni brodovi iz Italije, Sloveni-je, Crne Gore i Albanije.

Na ve`bi su realizovani kon-kretni ciqevi: ja~awe saradwe i in-teroperabilnosti izme|u pomorskihsnaga dr`ava jadransko-jonskog regi-ona, uve`bavawe komandi ratnih

mornarica zemaqa u~esnica u provo|ewu postupaka planirawa i izvr{avawa pomorskihoperacija radi zajedni~kog delovawa i brzog protoka informacija, provo|ewe akcijatragawa i spasavawa na moru i odgovaraju}ih postupaka u slu~ajevima kada postoji sum-wa da brod prevozi ilegalan teret.

UNI[TAVAWE VI[KANAORU@AWA U CRNOJ GORI

Rezawem prvog od preko 60 tenkova ukasarni u Maslinama u Podgorici, zapo~eoje proces uni{tavawa vi{ka naoru`awacrnogorske vojske, kao dela Mondem pro-grama (Montenegro demilitarisation). Na tomprogramu neposredno sara|uju UNDP, Or-ganizacija za evropsku bezbednost i sarad-wu i Ministarstvo odbrane, koje je i potpi-snik Ugovora o topqewu tenkova sa nik{i}-kom @eqezarom. Na po~etku ovog procesa uMaslinama, ministar odbrane Boro Vu~i-ni} ocenio je da }e to efektno uticati nareformu vojske i integrisati Crnu Goru uEU i Nato.

Prihva}enim procesom demilitariza-cije, Crna Gora pokazuje spremnost da od-lu~no krene u re{avawe problema vi{kanaoru`awa.

ME\UNARODNA VE@BAPVO „ELITE 2007”

Po~etkom jula na poligonu nema~kevojske Heuberg u ju`noj Nema~koj, izvedenaje me|unarodna ve`ba jedinica RV i PVOpod nazivom „Elite 2007”, na kojoj je u~estvo-valo vi{e od 1.000 pripadnika ovog vidavojske iz 17 dr`ava ~lanica Natoa sa oko35 razli~itih sistema PVO.

Osnovni ciq ve`be bio je obuka je-dinica u aktivnostima u vazduhu u uslo-vima stalnih protivelektronskih dejsta-va. Tom prilikom uspe{no su izvedenatestirawa elemenata komandovawa ikontrole u vazdu{nom prostoru i inter-operabilnost oru`anih snaga u jedin-stvenom sistemu VOJ.

P

63

un rafal iz vi{ecevnog lansera raketa ogaw je zaista retkost u mirnodopskimvremenima i doga|a se jednom u deceniji. Generacije vojnika artiqeraca nikadanisu videle ni takvo ga|awe niti pun lanser ogwa. Jedan od razloga je ekonom-ski – originalna raketa je prili~no skupa. A drugi je razlog {to se rakete vi{ene proizvode kod nas pa se originalni projektili re|e koriste. Naravno, zame-

na uvek postoji – rakete sistema grad, dodu{e maweg kalibra (122/128 mm), aliprilago|ene ogwu.

Mi smo, dakle, u Nikincima, gledali vatromet gradovih raketa, i moramo pri-znati da je bio isto tako efektan kao i ogwev. I dok su jedna za drugom izletale va-trene buktiwe, ne daju}i predah mislima, morali smo da konstatujemo – stari dobriogaw nije izneverio ni ovoga puta, ni konstruktore, ni ispitiva~e, a ni proizvo|a~eusavr{enog elektronskog okida~a, UEO-32, dela koji je tom prilikom ispitivan.

^UDO TEHNIKE

Kada govorimo o vi{ecevnim baca~ima raketa moramo navesti da je u Vojnoteh-ni~kom institutu postojala {kola sistema nevo|enih raketa, odnosno raketa i lanseranevo|enih raketa iz koje je u relativno kratkom vremenu iza{lo nekoliko poznatihsredstava NVO – najpre je to bio VBR 128 mm, M63 plamen, potom LRSV 128 mm, M77ogaw, a 1987. godine usvojen je u naoru`awe i LRSV 262 mm, M87 orkan, dometa ve}egod 50 km koji nas je proslavio svetom.

Rodona~elnik te {kole i glavni konstruktor svih tih vi{ecevnih baca~a raketabio je general u penziji Obrad Vu~urovi}. Oni koji ga znaju ka`u da je izuzetan ~ovekkoji je jako dobro poznavao i raketu i lanser i automatiku, pa se wegova znawa koristei danas. Sa wim su stru~waci iz VTI-a u stalnom kontaktu.

Wegovi sledbenici i nastavqa~i te {kole danas su in`eweri Dragoslav @iva-ni}, konstruktor lansera i odli~an poznavalac sistema, potom Danica Veli~kovi},konstruktor raketa, dama koja je li~ni pe~at ostavila u projektovawu raketa za si-steme plamen i ogaw. Stru~wak za automatiku i projektant usavr{enog elektronskogokida~a koji se u Nikincima ispitivao je Zoran Cimbaqevi}, diplomirani elektro-

Na poligonu Tehni~kog

opitnog centra u

Nikincima nedavno je

iz vi{ecevnog lansera

raketa ogaw ispaqen

pun rafal. Trideset dve

rakete je za 20 sekundi

napustilo oru|e i

odletelo prema ciqu.

Bila je to posledwa i

uspe{na provera

wegovog va`nog dela

– novog usavr{enog

elektronskog okida~a,

ali i celog sistema.

USAVR[ENELEKTRONSKI OKIDA^

ZA SISTEM O G AO G A WW

MUZIKAPUNOGRAFALA

li {to ja~e i zakloni se {to pre – toje su{tina pri~e. Zato i slu`i auto-matizacija. Vi{ecevni baca~i rake-ta ~esto odlu~uju o ishodu bitke i za-to su prvi ciq neprijateqske avija-cije. Zbog toga je i sistem maksimal-no automatizovan.

I pored svih tih vrsnih odlika,neki artiqerci (haubi~ari i tobxi-je) nalaze mu zamerke – ima velikorasturawe na ciqu i nije precizan.Na te kritike odmah reaguje in`ewerDanica Veli~kovi}:

– ^iwenica je da ova sredstvanisu precizna kao topovi, ali je iwihova namena druga~ija. Ona neslu`e za uni{tavawe ta~kastog ciqave} povr{inskog. A rafal iz ogwatrebalo bi da pokrije povr{inu odjednog hektara. Slika rasturawa je elipsa koja se mewa u odnosuna domet – i na maksimalnom dometu rasturawe nije veliko i iz-nosi 50 metara od sredweg pogotka grupe. U ubojitost ogwa ne tre-ba sumwati. Mo`emo samo da pretpostavimo {ta bi uradilo 128projektila iz ~etiri ogwa u 20 sekundi, i da se zapitamo kolikobi haubica trebalo izvesti na vatreni polo`aj da postigne tu gu-stinu vatre u tako kratkom vremenu.

Ali to su uvek simpati~na tobxijska i raketa{ka nadmudri-vawa. Ono {to je na{oj pri~i va`no je da se na vatrenom polo-`aju u Nikincima `eqno o~ekivao rafal iz ogwa.

A sve je po~elo 2002. godine, kada se u 52. me{ovitoj arti-qerijskoj brigadi, koja je bila na poligonu Pasuqanske livade,desio vanredni doga|aj – usled samolansirawa rakete poginuo jejedan vojnik. Nakon tog vanrednog doga|aja formirane su komisijesa zadatkom da utvrde tehni~ki uzrok doga|aja, a zatim tehni~kostawe automatike na svim lanserima u Vojsci. Komisije su bilesastavqene iz predstavnika Uprave artiqerije, stru~waka VTI-a, TOC-a i TRZ ^a~ak.

In`ewer Cimbaqevi} pri~a da su dugo ispitivali kako biotkrili {ta se sa oru|em desilo, ~ak i vi{e od toga, proverava-li su da li postoji jo{ neki potencijalni uzrok. Na osnovu anali-za do{lo se do zakqu~ka da je neophodno usavr{avawe elektron-skog okida~a na sistemu.

in`ewer. Wih troje, ukratko re~eno, dr`e u rukama sisteme ne-vo|enih raketa i nosioci su vi{e zadataka iz te oblasti. Kaorezultat wihovog rada proiza{la su sredstva LRSV 128 mm,M64/94 plamen-S, LRS^ 262 mm, orkan 262 mm i raketa 128 mm,plamen-D.

A kakvo je sredstvo ogaw? To je prvi potpuno automatizovanivi{ecevni baca~ raketa. Skoro svi mehanizmi su pokretani elek-tromotornim pogonom pomo}u kojih se spuste sve ~etiri stope oru-|a, lanser izniveli{e u dve ose, nani{ani vrlo precizno popravcu i elevaciji u „jedan hiqaditi”. Puwa~ je bio potpuno auto-matizovan – kad se ispucaju 32 rakete iz lansera, mogle su odmahda se napune jo{ 32 iz puwa~a i za nekoliko munuta izvede jo{jedno ga|awe iz istog oru|a. Sem toga, ogaw je i privla~nog izgle-da – kompaktan, proporcijalan, skladan, i za to doba bio je ~udood tehnike. Ra|en je po ugledu na sistem grad, ali u drugom kali-bru. Sli~an, a originalan.

Domet raketa za ogaw je 21 kilometar, a teme putawe projek-tila (najve}a visina na putawi) dose`e 7,3 kilometra. Na ogwu jevremenski in-terval izme|uopaqewa dverakete 0,6 se-kundi, a za 20sekundi se is-pali ceo ra-fal. Pri star-tovawu raket-nog motora, ustotom delu se-kunde u motoruse razvije tem-peratura ve}aod hiqadu ste-peni Celzijuso-vih i pritiscive}i od 200 bara.

Vi{ecevni baca~i raketa predvi|eni su za brzu i iznenadnupaqbu i uni{tavawe povr{inskih ciqeva i nedovoqno obezbe|e-nih (zaklowenih) jedinica u napredovawu. Konstruktori ogwa suse trudili da to sredstvo u~ine maksimalno mobilnim, da ga pri-vuku {to bli`e fronta, i da, kad ispali rafal, mo`e vrlo brzo,za nepun minut, da iz borbenog pre|e u mar{evski poredak. Ispa-

64 1. avgust 2007.

TEHNIKA

In`eweri Zoran Cimbaqevi} i Ilija Boti}

vo|a~ deklarisao, posebno smo ih proverili i isprobali. Trebare}i da je ovo sredstvo proizvod doma}e pameti – softver i har-dver su na{i, a i proizvodwa. Uvozne su samo elektronske kom-ponente – ka`e Qubinka Stefanovi}-Mladenov.

Direktor EI-OPEK isti~e da su imali vrlo kratak rokza izradu ure|aja. Ugovor je bio na godinu dana, ali su oniuspeli da svoj deo posla zavr{e i pre. Stefanovi} dodaje dawegova firma mo`e tako|e veoma brzo da organizuje i proiz-vodwu za opremawe tim ure|ajem svih ogweva i da obezbedirezervne delove.

Naravno, u procesu nastajawa novog proizvoda ne moguda se ubrzaju ispitivawa. Samo su opitovawa u TOC-u trajalamesecima. Sve to ukazuje da se izuzetno ozbiqno pristupiliproveri i ure|aja i celog sredstva. Nijedna ta~ka propisa okvalitetu proizvoda nije ispu{tena i nijedno od va`nih ispi-tivawa presko~eno.

ZAVR[NA ISPITIVAWA

Borbena sredstva, me|u koja spada i LRSV 128 mm M77ogaw,moraju da zadovoqe najte`e zahteve: da pouzdano odrade zadatakkada se za to uka`e potreba i da ne odrade kada ne postoji namera

65

– I kada smo na{li {ta jeuzrok, po~eli smo odmah daprojektujemo bezbedniji elek-tronski okida~ koji smo nazva-li usavr{eni elektronskiokida~ – UEO-32. Izmene sutakve da je promewen mawideo osnovnog digitalnog kon-cepta koji je postojao na pret-hodnom elektronskom okida~u,ali je napojni deo, gde je le-`ao uzrok ne`eqenog opaqe-wa, sasvim rekonstruisan.Nismo hteli da zbuwujemo po-sluge sa novim na~inom ruko-vawa okida~em, pa smo maksi-malno zadr`ali kompatibil-nost sa starim re{ewem, apromenili smo ono {to je mo-

ralo da se promeni – ka`e in`ewer Cimbaqevi}.On obja{wava da je izrada UEO-32 podrazumevala ugrad-

wu nove elektronike, na kojoj bi se zadr`ao deo postoje}e, ali sanovim i modernim komponentama, uz dodatni deo po sasvim novomkonceptu. Tako da sada UEO-32 omogu}ava ve}u pouzdanost i bez-bednost kori{}ewa oru|a.

Proizvodwa tog ure|aja poverena je preduze}u EI-OPEKiz Ni{a.

NOVI ELEKTRONSKI OKIDA^

Do sada je usavr{eni elektronski okida~ pro{ao vi{e fa-za – od projektovawa do ispitivawa prototipske partije. Za pro-totipsku partiju EI-OPEK napravio je ~etiri komada. Proizvo-|a~i su, u saradwi sa projektantom, VTI, obavili i brojna fa-bri~ka i interna ispitivawa, pa je ure|aj tek onda predat TOC-u na zavr{na ispitivawa. Za ta opitovawa sredstvo je prijavqe-no u oktobru pro{le godine.

A da se mo`e verovati tom ure|aju garantuju Qubinka Ste-fanovi}-Mladenov, generalni direktor EI Ni{, i DragoslavStefanovi}, direktor firme EI-OPEK.

– Mi smo u taj ure|aj ugradili vrlo kvalitetne komponen-te koje su po svojim preliminarnim karakteristikama po MILstandardu no, bez obzira na to {to je te karakteristike proiz- Danica Veli~kovi} i Savo Ivkovi}

za upotrebom. Drugim re~ima, sredstvo mora da ispravno i pou-zdano funkcioni{e kada vojniku od toga zavisi `ivot, npr. u bor-benim dejstvima, a isto tako ne sme da deluje kada mo`e da ugrozisopstvene snage i kada se pun lanser kre}e u koloni.

Shodno tome, Uprava za planirawe i razvoj G[ VS, kao tak-ti~ki nosilac, prijavila je TOC-u na zavr{no ispitivawe proto-tipsku partiju usavr{enog elektronskog okida~a (UEO) kako bi seocenili: stepen ispuwewa takti~ko-tehni~kih zahteva (TTZ), zahte-va iz propisa o kvalitetu proizvoda (PKP) i zahteva iz PKP zalanser, usagla{enost sa op{tim tehni~kim zahtevima i propisimas obzirom na namenu i uslove eksploatacije proizvoda, kvalitetizvr{ewa funkcije (namene), bezbednost za rukovawe, eksploata-ciona sigurnost, kompatibilnost, upotrebqivost sredstva u stvar-nim eksploatacionim uslovima, s obzirom na propisan TTZ, savre-menost i perspektivnost primewenih tehni~ko-tehnolo{kih re{e-wa sredstva kao celine, te stepen zavr{enosti wegovog razvoja.

U Tehni~kom opitnom centru je, po ustaqenoj tehnologiji rada,formiran multidisciplinarni radni tim, sastavqen od stru~wakaiz oblasti elektronike, elektroenergetike, mototehni~kih i bali-sti~kih raketnih sistema, koji }e obaviti zavr{na ispitivawa. Na~elu tog tima je Ilija Boti}. Oni su prou~ili tehni~ku dokumenta-ciju prilo`enu uz prijavu, a zatim izradili program i plan zavr-{nih ispitivawa koji je odobrio takti~ki nosilac. Na osnovu odo-brenog programa i plana najpre je nov elektronski okida~ labora-torijski ispitan. U toku tih opitovawa proverene su funkcija oki-da~a i izdr`qivost sredstva na razli~ite klimo-mehani~ke uslovekoji simuliraju realne uslove eksploatacije (rad u celokupnom tem-peraturnom opsegu od - 30° do + 55 ° Celzijusa, pri naponu napa-jawa od 18 V do 30 V, otpornost na ve{ta~ko starewe u skladi-{nim uslovima od - 40 ° do + 70 ° Celzijusa, sa vlagom i cikli~nopromenqivom temperaturom, a i otpornost na mehani~ke uticaje –vibracije, potrese, udare i slobodni pad sa visine od dva metra).

Nakon dokazivawa kvaliteta u laboratorijskim uslovima,ugra|en je novi okida~ na lanser vozila LRSV 128 mm M77 ogaw,a zatim su otpo~ele provere karakteristika funkcionalnosti ibezbednosti, te elektri~nih karakteristika podsklopa UEO-32 naintegrisanom sistemu. Kako je na taj na~inutvr|ena kompatibilnost novog ure|aja sa si-stemom mogla su da otpo~nu opitno-eksploa-taciona ispitivawa.

Ciq tih opitovawa je da se proveri si-gurnost, pouzdanost i upotrebqivost sredstvau stvarnim eksploatacionim uslovima i to is-pitivawima vo`wom i poligonskim ga|awem.U toku vo`we po razli~itim terenima Fru-{ke gore (makadam, ispresecana ledina i sa-vremeni asvaltni kolovoz) najpre su provere-ni kvalitet monta`e i otpornost na razli~i-te uslove transporta, a posledwi test je po-ligonsko ga|awe.

VELIKO FINALE

– Poligonsko ga|awe je posledwi ~in za-vr{nih ispitivawa jer se tada nemilosrdnootkrivaju i najskrivenije mane novog sred-stva. To je ujedno i najstro`e ispitivawe, alii najskupqe jer cena jednog projektila nadvi-suje sve ostale tro{kove. Zbog toga smo saposebnom pa`wom po~eli da osmi{qavamo ipi{emo program za ga|awe, koji je nakon togapreispitan na vi{e instanci u TOC-u. Usvo-jen program sadr`ao je najte`e uslove ga|a-wa u kojima se sredstvo nalazi pri realnim

uslovima upotrebe. Tokomsvih tih provera novielektronski okida~ morada poka`e pouzdanost ibezbednost, ~ime se po-tvr|uje i kvalitet izvr{e-wa funkcije, namene – ob-ja{wava pukovnik dr Mi-roqub Vuka{inovi}, na-~elnik Sektora za naoru-`awe TOC-a.

I tek posle toga mo-glo je da po~ne veliko fi-nale u Nikincima, uz po-sebne mere bezbednosti –svi su morali tokom ga|a-wa da budu u za{ti}enomobjektu, ~ak i kad tokomispitivawa nije trebaloda do|e do opaqewa. Raz-log je bio o~it – to oru|ena vatrenom polo`ajuupravo je ono iz kojeg sepre pet godina desila ne-sre}a. Konstruktori izVTI-a namerno su taj ogawuzeli kao reprezent, jer ako se on poka`e kao bezbedan i efika-san, onda }e i ostali.

Veliko finale donelo je uzbu|ewe i i{~ekivawa. U Nikincesu stigli predstavnici proizvo|a~a, in`eweri iz VTI-a, ali suvatreni polo`aj i oru|e bili rezervisani za ~lanove radnog ti-ma TOC-a predvo|enih in`ewerom Ilijom Boti}em. Komandantopitne posade kapetan Milosav Simi}, prili~no o{tro je „bra-nio” ispitanika od svih qubopitqivih posetilaca (osim konstruk-tora), ali je glavni filter ipak bio komandant poligona pukovnikBora Mihaqevi}. Obezbe|eno je da se ceo opit, posebno rafal,snima sa vi{e kamera, ~ak i iz helikoptera, jer taj doga|aj je pr-vorazredan.

Kao bezbednosno-sigurnosna provera, najpre je izvedeno si-mulaciono probno ga|awe sa elektrozapaqivim kapislama koje

se aktiviraju umesto realnih pripala u rake-tama, pod potpuno istim uslovima kao pristvarnom ga|awu. Programom je predvi|enoda se ga|awem ispita 40 raketa, i to jedina~-nom paqbom osam originalnih bojnih raketaza taj sistem (128 mm M77) i rafalno sa 32bojne rakete M122/128 grad. Opit se odvi-jao na slede}i na~in – najpre je ispaqena jed-na raketa, pa su izvr{ena ispitivawa u do-zvoqenim i zabrawenim zonama, a onda se-dam pojedina~nih ga|awa.

Pre rafala, ispaqena je jo{ jednaraketa sa punog lansera da bi se kona~noproverilo da li je nani{aweno sve kako tre-ba, a onda je usledio najatraktivniji deo – ra-fal od 31 rakete. I ne zna se da li je bilaveli~anstvenija paqba na vatrenom polo`ajuili u rejonu ciqa (sa bezbedne udaqenosti). Usvakom slu~aju, uzbu|ewa je bilo na pretek. Aposebno sna`an talas radosti uzburkala je~iwenica da je ga|awe bilo uspe{no. Arti-qerci bi rekli da je to bila muzika punog ra-fala.

Utisci sa tog ga|awa bili su nedvosmi-sleni – usavr{eni okida~ se tokom opitovawapokazao kao pouzdan i bezbedan ure|aj, a sta-ri lanser ostao je i daqe fascinatno sred-stvo. Rafal je izveden {kolski. Elektronski

TEHNIKA

1. avgust 2007.66

KapetanMilosav Simi}

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

precizno je na svakih 0,6 sekundi iz ogwa izletala po jedna rake-ta, bez ikakvog zastoja. A konstruktori iz VTI-a smatraju da su upogledu koncepcije, konstrukcije i primewenih tehni~ko-tehnolo-{kih re{ewa zadovoqeni svi zahtevi postavqene takti~ko-tehni~-kim zahtevima. Do kraja projekta ostaje da se uradi tehni~ka doku-mentacija za nultu seriju. I to radi Vojnotehni~ki institut.

Kada stignu rezultati elaborata koji }e posle okon~anih za-vr{nih ispitivawa uraditi TOC, krenu}e procedura usvajawa unaoru`awe, a posle toga ugradwa na svim ostalim ogwevima.

MOGU]A UNAPRE\EWA

Tu je kraj pri~e o novom elektronskom okida~u, ali ne i osistemu ogaw.

U Upravi za planirawe i razvoj (J-5), koja je takti~ki nosi-lac ovoga sredstva, potvr|uju da je, posle najnovijih organizacij-sko-mobilizacijskih promena, ogaw (pored samohodnih haubicagvozdika) progla{en perspektivnim sredstvom i da vojska ima po-trebu za wegovim usavr{avawem. Paradoks je {to se na toj listinije na{ao plamen-S za koga je razvijeno bukvalno sve, a kom-plet proizvodwa se odvija u zemqi. A da je to kvalitetno sredst-vo potvr|uje i uspe{na prodaja ve} nekoliko tran{i wegovih ra-keta jednoj evropskoj zemqi.

Originalne raketu su, me|utim, bolna ta~ka ogwa. Taj pro-blem nagla{ava i potpukovnik Rodoqub \or|evi}, koji je u Upra-vi za planirawe i razvoj zadu`en za artiqeriju. Naime, novaraketa koja je za wega razvijena, uvedena je u naoru`awe 1991, akonstruisali su je Dana Veli~kovi} i wen kolega Rajko Strugar,koji je danas u inostranstvu. Bila je odli~na, ali ima samo jednumanu – proizvodila se u Bosni, u Pretisu. Srpska namenska in-dustrija danas nema opremu potrebnu za specijalnu obradu i toko~i osvajawe proizvodwe. Stru~waci iz VTI insistiraju da setaj problem re{i i da se „zatvori” pri~a o toj raketi, ali tre-nutno sve stoji. Sre}om imamo rakete grad (122/128 mm ne{tokra}eg dometa – od 17 km) koje su, pomo}u par prstenova, prila-go|ene da u|u u lanser. Ali to nije elegantno re{ewe za jedan ta-ko skladan sistem.

Potpukovnik \or|evi} ka`e da su u Upravi svesni tog pro-blema i poku{avaju da ga re{e. Sistem ogaw 128 mm ne postojinigde u svetu sem kod nas i jedno od mogu}ih re{ewa je da se pre-|e na kalibar 122 mm i da se, zajedno sa Institutom cevi pro-mene u novi kalibar. On predla`e da se usvoji i raketa koju je

uradilo preduze}e EdePRO, a re~ je o projektilu grad 122 mmduplo ve}eg dometa od originalne rakete – 40 kilometra.

O modernizaciji sistema ogaw razmi{qaju i u VTI. DanicaVeli~kovi} ka`e da su mogu}a usavr{avawa u pravcu pove}awa do-meta, osavremewivawa municije i automatizacije oru|a. Ogaw jezahvalan za sve te stvari, mada je on mo`da na{ najsavr{eniji si-stem (iako je ura|en 1977) i jedno od najboqih i najopremqenijihsredstava koje se nalazi u na{oj vojsci. In`ewer Veli~kovi} obja-{wava da ogaw mo`e da se osavremeni pove}awem efikasnostibojne glave ~ime mu se uve}ava i dejstvo na ciqu. To se mo`e ostva-riti ili ve} pomenutom kasetnom bojnom glavom, koja je razvijena saraketom 1991. godine (ali upotreba kasetne municije nije dozvoqe-na), ili izborom novih vrsta eksploziva i kvaliteta ko{uqice. Re~je o brizantnim, kompozitnim eksplozivima. Ona dodaje da se pro-jektil mo`e osavremeniti i pove}awem bezbednosti upotrebe upa-qa~a. I tu su stru~waci iz Instituta imali dobru {kolu.

Osavremewivawe automatike sistema, prema re~ima ZoranaCimbaqevi}a, podrazumevalo bi zamenu postoje}ih elektromotor-nih pogona motorima i elektronikom najnovije generacije, ugradwumodernih senzora i dava~a u ni{anskom i sistemu za orijentaciju inavigaciju. Potrebni su i nova ra~unska oprema i radio ure|aji.Ve}i nivo automatizacije u~inio bi suvi{nim neke podsisteme oru-|a poput nivelacije.

Kada je re~ o lanseru, u Institutu su svesni da za proizvod-wu klasi~nih cevi nemamo tehnologiju jer je i ona ostala u Brat-stvu u Bosni, ali da postoje nove tehnologije proizvodwe lansir-nih cevi koje su u VTI razvijene u okviru razni drugih sistema izadataka. Na primer, mo`e da se primeni nova tehnologija nakojoj radi in`ewer Dragoslav @ivani}, ili da se napravi kon-tejnersko pakovawe sa cevima od staklo-plastike. To je najsavre-menije re{ewe koje VTI poku{ava da osvoji. Samo izmenom kon-tejnera osavremenilo bi se sredstvo, a ostali bi postoje}i si-stemi automatike i lansera. Sem toga, kontejneri bi slu`ili iza ~uvawe i skladi{tewe raketa.

Navedena unapre|ewa u~inila bi sredstvo preciznijim, auto-nomnijim, efikasnijim i spremnijim za borbu i u 21. veku. To su ̀ e-qe, ali `ivot name}e stru~wacima brojna ograni~ewa. U Institutuznaju da }e sva wihova re{ewa ugledati svetlost dana samo akosredstvo na kome rade bude {to vi{e tehnologizovano i jeftinije.Jer, ne sme se zaboraviti – ogaw je i bez toga skup sistem.

Mira [VEDI]

67

P

1. avgust 2007.

U posledwih nekoliko godina, u svetu strategija u realnomvremenu, koje za temu imajudrugi svetski rat, visokupoziciju dr`i i serijalBlitzkrieg. Najnoviji nastavak za temu ima bitku kod Kurska,gde u dvadesetak misija imatemogu}nost da igrate sa obesukobqene strane.

oznavaocima serijala Blitzkrieg ne}e biti te{ko da se privik-nu na neke od noviteta koji se pojavquju u toj igri. Mogu}nostikoje su vam na raspolagawu vrlo su raznovrsne i zavise od je-dinice do jedinice. Zbog velikog broja raznovrsnih jedinicane}e vam biti lako da se sna|ete sa svim mogu}im opcijama. Neke od opcija poma`u vam u misijama gde morate da se bra-

niti dok su druge veoma korisne u ofanzivnim misijama. Tenkovise mogu ukopati, a neki od wih imaju i mogu}nost da br`e otvara-ju vatru, da budu precizniji ili da pucaju u pokretu. Naravno, pe-{adija mo`e da koristi artiqerijska oru|a koja nemaju posadeili da zauzima razne objekte kojih ima u velikom broju. Svaka odmisija koju igrate zapravo je kombinacija ofanzivnih i defan-zivnih zadataka.

POJA^AWE

Ukoliko uspe{no zauzmete neku od zadatih ta~aka, dobijatepoja~awe. Jedinice koje obi~no dobijete na po~etku dovoqne suza zauzimawe prve ta~ke, a poja~awe koje nakon toga sti`e nije

SIMULACIJE

BITKABITKA KODKODKURSKAKURSKA

Blitzkrieg II Frontline: Fields of Thunder

68

ni{ta mawe nego {to ste imali jedinica napo~etku misije. Ali odli~na izbalansira-nost u misijama pokaza}e vam da kako bude-te napredovali u nekoj misiji, sve te`e zau-zimate ili branite strategijske ta~ke. Re-zultat toga bi}e da, iako na prvi pogled la-ko osvojite zadate ciqeve, morate da pokre-}ete misiju iz po~etka, jer vam nedostaje je-dinica za kasnije osvajawe. Problem je uto-liko ve}i {to je ve{ta~ka inteligencija nazavidnom nivou.

Najve}i problem koji se u ranijim verzi-jama igre pojavqivao bio je to {to je neprija-teq ~esto imao artiqeriju koja je bila „nevi-dqiva“, „smrtonosna“ i „neuni{tiva“. Sadaje mogu}e slati izvi|a~ke avione i tako „nevi-dqiva“ artiqerija mo`e lako da postane va{ciq. Smawena je i snaga artiqerije, pa nijevi{e ni toliko „smrtonosna“ ni „neuni{ti-va“. Naravno, ni va{a artiqerija nije jakakao pre, a i neprijateq koristi svoju izvi|a~-ku avijaciju. Iz misije u misiju, kako budetenapredovali, dobija}ete nove jedinice, astrategijska mapa }e se mewati i pojavqiva}ese nove misije.

Preporu~ujem vam da pogledate i enci-klopediju naoru`awa u kojoj su predstavqenesve jedinice koje mo`ete sresti tokom igre. Inemojte da zaboravite ~iwenicu da igra nijenimalo laka i da je potrebno mnogo vremenada je zavr{ite.

EFEKTI

Grafika u ovoj strategiji ura|ena je sadobrom optimizacijom, {to zna~i da je nivodetaqa na jedinicama smawen, ali se i daqelako prepoznaju razli~ite jedinice. Efektipoput eksplozija i sun~evih zraka koji seprobijaju kroz oblake veoma su dobro ura|e-ni i potpoma`u realnosti te strategije. Oko-lina u kojoj se odvijaju borbe veoma je lepoura|ena i priroda kao i objekti deluju vrlorealisti~no. Zvuk prati grafiku i doprino-si atmosferi.

Zbog dobre optimizacije igra ne zahtevajaku grafi~ku kartu u va{em ra~unaru, alizbog brojnosti jedinica na bojnom poqu memo-rijski zahtevi nisu mali.

Veoma je zanimqivo {to je izdava~ testrategije (Paradox Interactive) odlu~io da igruprodaje po ceni od samo 30 dolara. Ako po-gledate da cena prose~ne visokokvalitetneigre obi~no iznad 50 dolara, ovaj naslov poceni spada u niskobuxetne igre, {to, dakako,nije. ^ak su i ocene koje je ta strategija dobi-jala jo{ dok je bila u razvojnoj fazi iznadproseka. Zato je niska cena pravo iznena-|ewe.

Minimalan hardver potreban za ovuigru jeste ra~unar sa instaliranim opera-tivnim sistemom Windows (bilo koja verzija),procesorom na 1,5 GHz (Pentium III ili At-hlon), 512 MB memorije, DVD ROM, jer seigra distribuira na DVD, i ne{to vi{e od 1GB prostora na va{em disku za wenu insta-laciju.

Igor VASIQEVI]

69

KU

LT

UR

A

1. avgust 2007.70

Snaga na{eg nacionalnogidentiteta posmatrana naprimeru moje sudbine, mo`dai jeste u tome {to je 1993.trebalo da putujem u Venecijukao umetnik sa prostoraJugoslavije, a nisam, a ove2007. sam ipak stigao doBijenala, predstavqaju}iRepubliku Srbiju. Kao da seturnus na{ih sudbina, nesamo moje, zarotirao inekako zatvorio tu kapsulukoja nam se doga|ala, i u koju,nadam se, nikada vi{ene}emo uroniti.

P

MR\AN BAJI], SKULPTOR

RESETKAOMOGU]IPO^ETAK

Po izboru komesara Vladimira Veli~kovi}a, na 52.bijenalu u Veneciji, Srbija se prvi put samostalnopredstavila projektom Reset, koji je osmislio vajar Mr|anBaji}. Zanimqivo je i to {to se ~itava priprema za ovajprojekat de{avala u prostoru u kome je pre bombardovawa

radila Vojna {tamparija, a u kome }e u dogledno vreme bitisme{ten Muzej grada Beograda. Razumevawem Uprave za odnose sajavno{}u Ministarstva odbrane Srbije i Skup{tine grada, tajprostor je u me|uvremenu postao idealno mesto da se zavr{eskulpture kojima nas je Mr|an Baji} predstavio u Veneciji.

Projekat Reset sadr`i tri celine: Yugomuseum, Backup iReset. Grade}i sopstveni umetni~ki do`ivqaj stvarnosti skulptorMr|an Baji}, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti uBeogradu, jednostavno nije dozvolio da godine iza nas ostanu„godine koje su pojeli skakavci“ u „vremenu insomnije“.U i{~ekivawu generacijske izlo`be na te teme, sam nastoji daostavi trag o svom vremenu. Kako je to i na{e vreme, a tragpostaje vi{e nego generacijski ~itqiv, wegova umetnost nadrastapojedina~an do`ivqaj stvarnosti i postaje ono op{te – vrednotrajawa. Tako, kako je to u katalogu koji prati Projekat zapisalaBiqana Srbqanovi}, Mr|an Baji} mirno zauzima svoje mestoumetnika iz Srbije, ali one koju sam stvara, svojim univerzalnimvrednostima, glasnim postojawem, ve~itim nepristajawem iumetni~kom istinom – ta~nijom od bilo koje druge.

Kada ste 1993. godine prvi put izabrani da izla`ete unacionalnom paviqonu na Bijenalu, Vi ipak niste stiglido Venecije. Kako danas ~itate tu igru sudbine, usud ili –ko zna {ta li je?– U tom trenutku su se odvijali dramati~ni doga|aji koji su se

ticali `ivota svih nas. Moram priznati da u takvim trenucima inisam imao realno o~ekivawe da }e se to dogoditi. Svi smo biliu situaciji zaustavqawa na{ih normalnih `ivota. Bilo mi je `ao,naravno, ali moram da ka`em da tada verovatno ne bih biospreman, na na~in na koji sam to sada. To jeste svojevrstan prstsudbine, jer sam 1990. godine na poziv `irija Venecijeu~estvovao na Pertu, tako da je ~iwenica da je 1993. godinetrebalo da izla`em u Veneciji, bila logi~an sled u razvoju jednelogi~ne umetni~ke karijere evropskog `anra. Kako smo se tada

nalazili u iskqu~ivawu iz svake vrste normalnosti, pa i te,se}am se tog trenutka kao nekog ose}awa da mi se doga|a ne{to{to je i logi~no da se dogodi u kontekstu ~itave te celine. Iznekog drugog ugla, kada se izdvojim, dogodi se i jedno druga~ijeose}awe koje je Biqana Srbqanovi} jako dobro poentirala ukatalogu za ovogodi{wi Bijenale, a to je da je ve}ina nas, bezikakvog li~nog delawa, dobijala razli~ite identitete koje su namsamo jednostavno lepili. Ka`em, bez na{eg u~e{}a u tome. Tiidentiteti su nas predstavqali, i{li pre nas, iako smo svi miznali da smo ne{to sasvim drugo. Sa ove distance gledano, ~inise da je me|unarodna zajednica, koja je tada{woj Jugoslavijipropisala sankcije, uradila ne{to sasvim budalasto. Sve nas jejo{ vi{e zatvorila u zatvorenost u koju smo, dodu{e, i samisrqali. Snaga na{eg nacionalnog identiteta posmatrana naprimeru moje sudbine, mo`da i jeste u tome {to je 1993. trebaloda putujem u Veneciju, a nisam, a ove 2007. sam ipak stigao doBijenala, predstavqaju}i Republiku Srbiju. Kao da se turnusna{ih sudbina, ne samo moje, zarotirao i nekako zatvorio tukapsulu koja nam se doga|ala, i u koju, nadam se, nikada vi{ene}emo uroniti.

Ne{to kasnije, od 1998. do 2002. godine trajao je Va{rad na projektu Yugomuzej. [ta ste sve uneli u wega, uzmalo nostalgije i cinizma, poput za~inskog biqa, ~istozbog boqeg varewa?– I neke moje prethodne izlo`be imali su tu potku. Dok sam

radio Re~nik, to je opet bilo neko tragawe za identitetom jezika,vizuelnog. Prethodne izlo`be iz 1992. i 1996. tako|e su bilepoku{aj da se razume kontekst iz koga dolazimo i u komepoku{avamo da ka`emo ne{to iznutra, a {to se odnosi na sve{to se de{ava spoqa. S druge strane, u mom umetni~komvaspitawu koje je bazirano na modernizmu prethodnih generacija,postojala je neka vrsta upisane zapreke da se ide u direktnupolitizaciju, sa lo{om memorijom na socrealizam. U meni jepostojao izvestan strah od pamfleta, od ne~ega u {ta i jesamuronio Yugomuzejom, uz potrebu da prosto izbacim iz sebe sve to{to su nasilno ubacivali u moju unutra{wost. Svu tu koli~inuistorije koja se rasprostirala trebalo je rekapitulirati kaoiskustvo. To je upravo bila ta ta~ka, koju sam, privatno, kao i svidrugi, na svoje sopstvene na~ine – ispitivao. Ispitivao sam svojevaspitawe, moralne i eti~ke postulate koje sam usvojio,sa`vakanu istoriju koju smo jo{ kao deca dobijali, a koju nismopreispitali. Mo`da je upravo ona ~itavu jednu generaciju dovelado toga da bude nespremna za sve {to se dogodilo krajemosamdesetih godina, odsustvom voqe da organizovano reaguje naupliv primitivizma, pre svega u razumevawu dru{tvenih odnosa.To smo nekako propustili, i sve se nagomilalo. Verovatno sve tonije ni~ija li~na odgovornost, ali se meni ~ini da nekazajedni~ka, generacijska odgovornost postoji. Kada neko budesumirao reakcije generacije koja je u tom trenutku bila zrela,vide}e i da je ona dopustila da se dogode devedesete. Na stranupoliti~ke implikacije koje su pristizale spoqa, ekonomske tenzijekoje su u takvim okolnostima bile logi~ne – to je kamen koji ovageneracija nosi.

Projekat Yugomuzej po~eo je bez ideje da }e biti tako veliki,tako opse`an i dugotrajan. Po~eo je kao neka vrsta dnevnereakcije, pravqewa tih malih eksponata od svakako va`nihpredmeta koji su se gomilali tokom istorije tih nekolikihJugoslavija, koje su tako razli~ite na ovom terenu postojale. Upo~etku sam te male artefakte slao prijateqima, onda se taj krugpro{irio, qudi su reagovali jako dobro, pa su onda oni slalisvoje predloge... Sve se to de{avalo u vreme kada je medijskopoqe eksponirawa bilo zatvoreno, ili samozatvoreno nekomvrstom odustajawa intelektualaca da u~estvuju u onim medijimakoji su ispod nivoa dostojanstva govorili o na{oj stvarnosti.Godina bombardovawa, i nekoliko godina posle, bile su za menevreme `ive komunikacije kojom je Yugomuzej postavqen: sa drugimqudima, pred drugim qudima i za druge qude. Kada se kolekcija

prikupila, po~eli smo promociju tog izmi{qenog muzeja, prvo naSlaviji, a onda u Centru za dekontaminaciju, nekoliko drugihprostora, a svoju termalnu situaciju dobija prikazivawem rada uholu Paviqona sada Srbije, nekada je bilo Jugoslavije. Paviqonjeste simbol pojavqivawa na{ih umetnika u `anru nacionalnihprezentacija, a Yugomuzej }e tu ostati i daqe u predvorju, kaotrag samorefleksivnosti umetnika koji dolaze iz Srbije, potvrdeda smo o vremenu vodili ra~una, a da na neki na~in sve to jednomza svagda zakucamo, kako bi kolegama koje kasnije tu budu izlagalebilo jednostavnije da sa uvertirom, koja ve} postoji, predstavesvoj rad.

Govorimo o kraju 20. veka u Srbiji, vremenu koje je biloprili~no te{ko za `ivot, a pretpostavqam i umetnost.Nisu li to trenuci kada se umetnik mo`da najiskrenijazapita ~emu stvarawe, a onda i najdubqe u sebi prona|epravi odgovor. Koji je Va{?– Jeste tako. Umetni~ka zajednica kojoj pripadam i koju

predstavqam, mislim na vizuelne umetnike, jedna je ~asnazajednica. Ta esencijalna pitawa su bila na tapetu, prirodno iliprinudno, kako ho}ete. Qudi su na wih odgovarali. Postojala je uto vreme {ala da u [vajcarskoj, na primer, qudi mogu da se bavesamo zalagawem za prava veverica, recimo. Sve ostalo jeregulisano, kanalisano, odre|eno. Govorim to svestan ~iweniceda nije sve ba{ tako. Svaka stepenica civilizacije nosi nekuvrstu problema kojih nismo svesni sve dok se ne pojave u na{im`ivotima. Poziv da se zapitamo o su{tinskim pitawima kod nasbio je jak: za{to, kako, ~emu... Daleko sam od toga da pomi{qamda je anga`ovana umetnost ne{to specijalno. Jednim segmentomwom sam se bavio jer nisam umeo druga~ije. Potpuno mi jerazumqivo da su{tinski gledano u jednom \akometijevom crte`uima vi{e strepwe nego u gomili pamfleta. Unutra{wi jezikumetnosti je uvek dubqi, ja~i, dugotrajniji. Samo su nekadapotrebe vremena, ili potrebe individue, takve da se svesnouplovi u neko drugo poqe. Tek o~ekujem da }e, sa nekim odmakomvremena i ozbiqnijim pristupom, biti ura|ena ta vrstarekognisticirawa, generacijskim izlo`bama koje }e,pretpostavqam, pokazati kako se vreme o kome govorimoo~itavalo i otisnulo na nas.

Na`alost, vizuelnim umetnicima je izmakla ta neka vrstamasovnije komunikacije, neume}em umetnika, institucija, ilinezainteresovano{}u sredine. U Veneciji qudi zainteresovanoprolaze u stotinama, hiqadama kroz paviqone. Za 15 minuta tupro|e vi{e qudi nego {to to mi imamo na najprometnijemizlaga~kom mestu, na otvarawu izlo`be. Ostaje pitawe {ta je svepropu{teno da taj komunikacijski nivo vizuelne umetnosti ovdebude razvijeniji. Uvek imam to `aqewe {to se u ovom gradu tolikozna i prati film, pozori{te, a tako malo, sporadi~no imarginalno, na{e institucije prikazuju izlo`be nekoj {irokojpublici.

Imam to divno, fantasti~no, ali na`alost dosta usamqenoiskustvo u odnosu na kolege, te velike skulpture u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu, koja nema nikakav ideolo{ki razlog za{topostoji. Wena stalna komunikacija sa qudima je dugotrajnija,efektnija i va`nije, od izlo`be u beloj kocki galerije, sa vrlomalo tekstova, refleksija, uglavnom uz posete kolega. Gde je iza{to taj lanac prekinut, to bi neko ko preuzima odgovornefunkcije u kulturi morao da se zapita veoma ozbiqno.

Kakva je bila komunikacija projekta Reset na Bijenalu?– Interesovawe je bilo ogromno. Po tekstovima u stranoj

{tampi na{ nacionalni paviqon je veoma prime}en. Imao samose}aj da sam uradio ta~no ono {to sam `eleo i da je ta vrstaprolaska kroz polumra~nu kapsulu pre ulaska u jako osvetqeni,naturalni prostor Paviqona, bez ikakvih arhitektonskihintervencija, ogoqen, skoro nulti, gde su skulpture postavqenekao da su ba~ene u svoj svojoj nearan`iranosti – pravi hod. Poreakcijama, neposrednim i posrednim, ~ini se da je ideja ~itqiva.Kada smo smi{qali naziv za na{u postavku, imali smo strah da je

71

KULTURA

72 1. avgust 2007.

Reset, mo`da previ{e direktno, ~itqivo. Ali sam ja ipak `eleo dase obratim {irokoj publici. Mislim da je ona to razumela.

Lanac o kome smo malopre govorili pokidan je, izme|uostalog i zatvarawem u nerazumqivo samih umetnika.– Upravo sam se vratio iz Pariza i mogu vam re}i da je nova

postavka Bobura o~aravaju}a upravo zbog toga {to je vizuelnotako softana, so~na i atraktivna. Ako govorimo o vizuelnomjeziku, onda bi pre nego {to seuputite u tre}i, ~etvrti ili petilejer zna~ewa, i pre nego {topo~nete da ~itate tuma~ewafilozofa i istori~ara umetnosti,koji naravno dogra|uju zna~ewesamog rada, morate imati i jedanpodsticaj, poziv da u sve to u|ete.Postavka mora da vas vizuelno„pokupi“, da vam prebri{e pogled,da vas zavede do mere da ne{toho}ete daqe. Ako nema tog prvogzavo|ewa, sve ostalo postaje maweva`no...

Reset bi mogao biti imogu}nost novog po~etka. Kojuvrstu resetovawapreporu~ujete i da li je onouop{te mogu}e – kada takointenzivno `ivimo istoriju?– Izlo`ba je ipak samo

izlo`ba, a mi smo na ravnimetafore. Kada dobijete zadatak dana neki na~in predstavqate vi{enego samog sebe, nacionalnipaviqon je u pitawu, upustite seipak u {iri kontekst, poku{aj dazaokru`ite. Postavkom u glavnomprostoru Paviqona poku{ao sam da ponovo uka`em drugima napravo qudi odavde da se punim intenzitetom bave svojomindividualnom pri~om, kakva god ona bila. Posle godinaintenzivnog rada, izlo`bi, zastoja i ja sam imao neki zamor odose}aja da predmeti koje sam radio ne pronalaze svoje mesto urealnosti. Zato sam `eleo da uporedim jednu individualnusituaciju sa realnom potrebom da mi svaki put kada se taj na{„kompjuter“ zaglavi jednostavno pritisnemo dugme sa napisomReset – pa {ta god bilo. Kada je situacija lo{e formatirana,bolesna, ili jednostavno nije kako treba, neophodan je zdravodnos – da se sa time suo~imo, identifikujemo, ne bi li sve tosmestili tamo gde treba. Mislim da }e na{e dru{tvo takvu„komandu“ morati {iroko da primeni. Kada to ka`em ne mislimda }ete problem re{iti ako uzmete ~eki} i razbijete kompjuter,iskqu~ite ga iz struje ili razvalite nogom. Mnogo je boqeprona}i racionalnu opciju. Mislim da smo dosta sedeli i bavilise politikom. To je pogubno za na{e `ivote, a nedelotvorno. Sadabi svako od nas trebalo da se bavi svojim poslom, onako kakotreba i najboqe {to mo`e. Za pojedinca, ~ini se da je to najboqaopcija.

Svojim radovima stvorili ste svojevrsnu paralelnu, kakoto ka`e Biqana Srbqanovi}, ego-istoriju. Kako je vi{enego opravdano prisutna teza da je umetni~ka istinaponekad ta~nija, kakva je onda odgovornost umetnika?– Odgovornost je ogromna, uz nastojawe da sve {to radite

radite bez podmetawa, sa nekom vrstom, hajde da to izgovorim –

po{tewa, elementarne eti~ke odgovornosti. Koncept Yugomuzeja jena neki na~in luda~ki, {aqiv. ^itava poenta arta su mere iproporcije. Naravno, ne mislim bukvalno na kompozicioneodnose, ve} na onu specifi~nu vrstu mere sa kojom i svojesopstvene rane mo`ete duboko da pogledate, ali da to bude na~inkoji ne prekora~uje opravdanost. Ako postoji ta neka vrstaop{tosti, onda }emo pre`iveti, a ako ne, bi}e to neka dosadnapri~a o nekom dosadnom vremenu koje vi{e nikoga ne zanima.

Muzika koja prati Va{ sajt nosi refren: Welcome toSerbia. [ta je to {to }e onaj koji danas do|e u Srbiju,muzej pod otvorenim nebom, mo}i da sagleda? Kakva gaSrbija ~eka?

– Muzika je ura|ena kada jeRadio Keln pravio emisiju oYugomuzeju. Kako oni to radeveoma ozbiqno, Viola Kramer,nema~ka umetnica koja se bavizvukom, napravila je muzi~kupodlogu, koju sam kasnije, uz wenudozvolu, nastavio da koristim. Tonje napravqen istim sistemom„pa~vorka“ kao i vizuelni elementiza sajt, tako {to su pokupqenielementi pesama, politi~kihgovora, prvog javqawa RadioZagreba... On je ujedno i zvu~napodloga malog filma koji se vrti uVeneciji.

Kakva je Srbija danas? Ovdeje situacija jako skokovita ipromenqiva. Od kada sam sevratio iz Venecije, sve mi nekakostabilnije zvu~i. Prijateqi me barnisu sa~ekali sa politi~kimpri~ama.

^itawa ovog na{eg prostoraqudi koji do|u sa strane surazli~ita. Kad moje kolege izinostranstva do|u ovde da rade sastudentima, kada su upu}eni naqudski profesionalan kvalitet,

wihove su opservacije jako dobre. ^ak im se i na{i `ivoti ~ineopu{tenijim, u smislu slobodnog vremena, koje oni nemaju,relacije me|u qudima li{ene koristoqubivih elemenata. Izgledada nije to ba{ svima bogom dato u drugim zemqama. Naravno,ekonomska kriza i daqe postoji, dru{tvo je u`asno raslojeno.Mislim da mi nismo svesni koliko smo dugim nizom godinasazidali neku vrstu predrasuda kod qudi koji nam dolaze. Oni su~esto pristojni da to ne ka`u. Da bi se promenile sve one slikekoje su o nama i{le po svetu, bi}e potrebno jo{ mnogo pametnihre~i i odluka, fantasti~nih tenisera i divnih umetnika. Mislimda }e se pejza` ove zemqe stabilizovati kada po~ne regularnoprikqu~ivawe evropskoj zajednici, kada se reguli{u te velikepoliti~ke teme. Onda }emo mo`da do}i i do malih politi~kihtema, koje su su{tinske – poput odgovora na pitawa gde `ivimo,kako se le~imo i sli~no.

Posle devalvacije mnogih vrednosti, kojima smo bilisvedoci, {ta je to u {ta, uprkos svemu, uspevate daverujete?– Verujem u kretawe, emancipaciju dru{tva u kojoj svako od

nas mo`e da u~estvuje. U formalnom smislu nisam religiozan, alisvako ko je iole inteligentan zna da ni naukom mnoge stvari nisuobja{wene. Veliko nepoznato postoji. Za{to smo ba{ takvi, gde}emo posle, {ta je to sa nama... Ne posedujem kqu~ koji bi mipomogao da se sna|em, ali je u tom nekom batrgawu, u poku{ajimatragawa za odgovorima – sme{teno sve to {to radim.

Dragana MARKOVI]

73

Na Me|unarodnom konkursu karikature„Fax for peace – fax for tolerance” u Italiji natemu „Mir, tolerancija, borba protivrasizma” na{ stalni saradnik ikarikaturista Nikola Ota{ osvojio je prvunagradu u kategoriji satire.

Ceremonija dodele nagrada bila je 7.juna 2007. u gradu Spilimbergo kod Udina.Ina~e, u posledwih godinu dana, ovo je 16.me|unarodna nagrada Ota{a za anga`ovanukarikaturu, a 56. u wegovoj bogatoj i veomazapa`enoj karijeri karikaturiste.

Osim toga, na nedavno odr`anomMe|unarodnom festivalu „ZileleHumorului” u Bukovini u Rumuniji, uvaro{ici Guru Humoruluiju, Nikola Ota{ i

tako|e na{ stalni saradnikJugoslav Vlahovi} dobili su jo{ potri presti`na priznawa:Specijalnu nagradu Asocijacijeprofesionalnih karikaturistaRumunije za doprinos svetskojkarikaturi, diplomu na konkursu uselekciji stranih karikaturista natemu „Vode” i, kona~no, diplomu zauspeh koje su u Rumuniji postiglewegove samostalne i vrlo pose}eneizlo`be karikatura koje suprire|ene u okviru tog festivala.

Zahvaquju}i Nikoli Ota{u i na{magazin na{ao se u ~uvanom almanahu „WorldPress Cartoon – Sintra 2007”. Naime, wegovakarikatura „Bez naslova”, objavqena u„Odbrani” 15. jula 2006, osim {to jedobila priznawe te uva`ene asocijacije izportugalskog grada Porta, na{la je svojemesto i na 391 strani ove podebele iizuzetne publikacije najboqih svetskihobjavqenih karikatura. Na taj na~in imagazin „Odbrana” u{ao je u rednajzna~ajnijih svetskih novina, revija ipublikacija, koje su, tokom pro{le godine,imale sluha i za karikature i to one –najboqe.

D. MARINOVI]

N O V A P R I Z N A W A N A [ I M S T A L N I M S A R A D N I C I M A K A R I K A T U R I S T I M A

Kwiga „Nije srpski lupati - antologijasavremene srpske gluposti (1)", koju supriredili novinari Zoran Pavi}, NenadZori} i Slavi{a Leki} nedavno jepredstavqena u galeriji „Ozon".

Kako ka`u prire|iva~i kwige, u ovojsavremenoj antologiji srpskih „bisera”, od320 stranica, na{lo se „sve ono {to jeiole sme{no i mnogo glupo”, a {to nas jepratilo posledwih 17 godina. Tako su se ukwizi na{le izjave biv{ih i sada{wihpoliti~ara, estradnih zvezda, sportista,javnih li~nosti, umetnika, generala,glumaca…

– Tra`e}i „du{u epohe”, mazohizmompasioniranih arhivara i speleologa,autori su zaronili u te medijske {piqe ijazbine, ~iji logorei~ni, dokumentacionitalog preliva epohu, neumorni dasublimiraju stvar, da sutra „presek epohe”imamo spakovan na jednom mestu, kao(anti)riznicu. Metodolo{ki ve{to,podelili su „materiju” po oblastima: odrata, Haga i familije, preko estrade, domedija, gusli i istorije. Rezultat jeimpresivan: ~itav jedan {leper godinamatovaren, sad je selektovan i sortiran.

Preko 50.000 „bisera”! Pa, 50.000krompira nije mala stvar, a kamoli tolikojedinica gluposti, i to one „haiku”,nepatvorene, „glupo, a kratko”. [teta je{to glupost ne mo`e da se reciklira kaosekundarna sirovina, pa da od we dobijemoi ne{to za upotrebu. Ovako, bar imamo po`anru unikatno „leksikografsko” {tivo zaevocirawe i razonodu – ka`e jedan odrecenzenata kwige Zoran Panovi}.

U verodostojnost 50.000 „bisera”,kako ka`u prire|iva~i ove kwige, nisu seupu{tali jer su izjave na{ih brojnihjavnih li~nosti – ve} bile objavqene.

Vredi pro~itati! Slatko }ete senasmejati...

D. MARINOVI]

N O V E K W I G E

U beograd-skom Klubukwi`evnika ne-davno je pred-stavqena novakwiga poezije De-jane Nikoli}(Pri{tina,1965), „Porcu-lan“, koju je{tampala Vojna {tamparija Beograd. To jewena tre}a poetska zbirka, posle „Ve~ere“(Nolit, Beograd, 1989) i „Tristie“ (Narodnakwiga, Beograd, 1999). O kwizi su govoriliGojko Bo`ovi} i Nenad Milo{evi}, a pes-nikiwa je kazivala izabrane stihove iz na-jnovije zbirke.

„U Porculanu vidimo poeziju `ivih iotvorenih ~ula, koja poku{ava da sve {topostoji u svakodnevici postane oblikovano iizgovoreno jezikom poezije“, rekao je okwizi Gojko Bo`ovi}, nagla{avaju}i da sti-hovi u toj zbirci „imaju jasno zna~ewe i daujedno preispituju ranije upisana zna~ewa ukulturnoj tradiciji. Ta ranija zna~ewa pes-nikiwa isku{ava, prevazilazi i pokazuje

wihove neistra`enemogu}nosti“.

Posebno sunadahnuta preko-ra~ewa zna~ewskihmogu}nosti stihovao Kosovu, gde onoostaje lirska tema,li~no do`ivqena, ajak epski naboj i sva

wegova zna~ewa u na{oj kulturnoj ba{tiniostaju nadvladani lirskim do`ivqajem tedrame.

Bave}i se temama iz svakodnevice pes-nikiwa uspeva da ih dovede u vezu sa mitom,sa klasi~nim zna~ewima, ali podjednakouspe{no ona uspeva i da mit dovede u vezusa svakodnevicom. Ta povezivawa su na-juzbudqiviji trenuci u ovoj ina~e radoz-naloj, uskome{anoj i raznovrsnoj poeziji. Toje susret koji samo deluje nemogu}, ali spojtradicije i modernosti Dejana Nikoli} ost-varuje prirodno, s lako}om, i upravo taprirodnost i lako}a su najboqa preporukawene poezije.

R. M.

P O H V A L E II Z CC E L O G SS V E T A

N O V E K W I G E

L I R I K A SS V A K O D N E V I C E„PORCULAN“ DEJANE NIKOLI]

ANTOLOGIJASRPSKIHGLUPOSTI

1. avgust 2007.74

Zbog pona{awasaveznika i wihovogzakqu~ka sakonferencije uTeheranu, umesto dugopripremane vazdu{nepodr{ke snagamaJugoslovenske vojske u Otaxbini, ve} na samom po~etku wenerealizacije, ugu{en jeglavni ciq zbog kog jestvaran jugoslovenskideta{man te{kihbombardera. Umestopru`awa pomo}iborcima na terenu uporobqenoj Jugoslaviji,saveznici su deta{manupotrebili iskqu~ivoza klasi~nebombarderske zadatke.

Ostali jugoslovenski vazduhoplovci raspore|eni su u razli~ite {kole, zavi-sno od specijalnosti za koju su odre|eni. Navigatori i bombarderi prethod-no su morali da pro|u leta~ku proveru na aerodromu Ilington fild. Potomsu navigatori upu}eni u {kolu armijskog vojnog vazduhoplovstva u mestu Hon-do, dok su bombarderi poslati u specijalizovanu {kolu u San An|elu (obe udr`avi Teksas). Telegrafisti su obu~avani na aerodromu Skot fild u dr`avi

Ilinoj. Najve}u grupu ~inili su strelci, koji su upu}eni na aerodrom Dejvis-Mon-tan fild, kod grada Tusona u Arizoni. Degradiraju}im rasporedom nisu bili za-dovoqni mnogi piloti, kojih je bilo mnogo vi{e nego {to je obuka zahtevala.

Zavr{etkom specijalizovanih obuka ve}ina polaznika sakupila se, sredi-nom juna, u vazduhoplovnoj bazi Salinas, ju`no od San Franciska u Kaliforniji,gde je trebalo da se obavi operativna obuka posada. Ciq tog dela obuke bio jeusagla{avawe rada svih ~lanova posada i razvijawe timskog duha. Obuka je pot-puno zavr{ena 14. avgusta 1943, a jugoslovenski vazduhoplovci su upu}eni na ne-uobi~ajeno dugo odsustvo. Pauza od dva i po meseca do{la je kao odjek ozbiqnihpoliti~kih i vojnih nesuglasica koje su isplivale oko pitawa organizacije i ko-na~ne upotrebe jugoslovenskih posada.

TE[KI PPREGOVORI

Jo{ krajem maja 1943, ameri~ka strana iznela je svoje gledi{te da bi jugoslo-venskim avijati~arima trebalo, posle zavr{ene obuke, ponuditi da pre|u u sastavAmeri~kog ratnog vazduhoplovstva. Jugoslovenski ambasador Konstantin Foti} in-sistirao je na formirawu samostalne jugoslovenske jedinice, pozivaju}i se na ve}postignute sporazume. Ceo problem ponovo je postao aktuelan po~etkom avgusta, ka-da je komandant ameri~kog vazduhoplovstva, general Henri Arnold, tra`io dozvoluda Jugoslovene prevede u ameri~ku vojsku, s tim {to bi od wih bilo formirano za-sebno odeqewe. On je svoj stav obrazlagao pitawem ~isto disciplinskih odnosa, teop{tom politikom ameri~ke vojske koja nema stranih jedinica u svom sastavu.

Ambasador Foti} i vazduhoplovni ata{e major Milivoje Mi{ovi} ulo`ilisu poseban trud da se ameri~kim predstavnicima obrazlo`e jugoslovenski stavo-vi. Pregovori su bili te{ki i komplikovani. Do kona~ne verzije sporazuma nijese do{lo ni do sve~ane dodele ~etiri bombardera u Va{ingtonu. Jugoslovenskavlada je, svojom odlukom od 23. avgusta, pristala da na{i vazduhoplovci budu usastavu ameri~kog vazduhoplovnog korpusa na Sredwem istoku, pod ameri~kom ko-mandom i u pogledu discipline, ali sa jugoslovenskim oznakama na avionima, u ju-goslovenskim uniformama i pod zakletvom kraqu.

U duhu dobijenih instrukcija ambasador Foti}, prilikom zvani~nog prijemakod predsednika Ruzvelta 7. septembra, podneo je poseban memorandum o tom pi-

FE

QT

ON

IZME\U FRONTA I POLITIKE

J U G O S L O V E N S K I D E T A [ M A N T E [ K I H B O M B A R D E R A ( 2 )

Pi{eAleksandar KOLO

skog vazduhoplovstva, potpisao general-major Barni Gajls, a upu}enoje komanduju}em generalu vazduhoplovnog korpusa. Prema tom planu,koji su potvrdili glavni {tab i Ministarstvo rata, jugoslovenski sa-stav trebalo je da bude dodeqen pod komandu Armijskog ratnog vazdu-hoplovstva Sjediwenih Dr`ava u svrhu administracije, snabdevawa,operativnih i borbenih aktivnosti. Pri tom je nagla{eno da }e Jugo-sloveni dobiti status posebnog deta{mana (odreda), a da wegovo qud-stvo ne}e biti na listi sastava ameri~ke vojske. Tako|e, podvu~en jeosnovni zadatak deta{mana, po kojem je on trebalo da obavqa misijesnabdevawa i obezbe|ivawa podr{ke borbenim snagama u Jugoslavi-ji pod komandom jugoslovenske vlade i kraqa. Major Mi{ovi} je pred-stavqen kao pretpostavqeni oficir deta{mana i oficir za vezu,zadu`en da pismo sa preporukama preda ameri~kom komandantu.

Sporazumom je predvi|e-no i da }e avione preletetikompletne jugoslovenske posa-de u jednoj formaciji. Poredposade u avionu kapetana Dra-gi{e Stanisavqevi}a, prija-vqen je major Milivoje Mi{o-vi} kao putnik na posebnom di-plomatskom zadatku.

Jugoslovenska jedinica te-{kih bombardera poletela je 9.oktobra 1943. iz Va{ingtonaza vazduhoplovnu bazu MorisonFild u Vest Palm Bi~u na Flo-ridi. Naredni dani su iskori-{}eni da se avioni detaqnopregledaju i wihova opremaproveri pred dugi prelet. Ko-na~no, 16. oktobra, ~etiri li-beratora u formaciji po{la su

na put po mar{ruti: Vest Palm Bi~ (Majami)–Portoriko–Xorxta-un–Belem– Natal–Vaznesenska ostrva–Dakar–Kazablanka–Tunis–Ka-iro. Na krajwu ta~ku puta stigli su 31. oktobra. Putovawe dugo skorogodinu dana, a za pojedince i pune dve, zavr{ilo se u istom graduodakle su i po{li. Dan posle dolaska, 1. novembra, uz prigodnu vojnusve~anost, jedinicu je obi{ao kraq Petar Drugi. Posle {est dana uKairu do{la je naredba da se deta{man javi u borbenu jedinicu.

PO^ETAK DDEJSTVA

U drugoj polovini 1943. iz Engleske je zapo~eta kombinovanabombarderska ofanziva ameri~kog 8. vazduhoplovnog korpusa (VK)i bombarderske komande britanskog ratnog vazduhoplovstva podkodnim nazivom Point blank. U koordiniranim dnevnim i no}nimoperacijama organizovani su masovni napadi na vojne ciqeve {i-rom okupirane Evrope i vojnu industriju u Nema~koj. Najintenziv-nije vazdu{ne borbe vodile su se nad Nema~kom, posebno za vremednevnih operacija u oktobru. Zbog te{kih gubitaka 8. korpus je, zaizvesno vreme, bio primoran da smawi aktivnosti, pa je u Gene-ral{tabu ameri~kog ratnog vazduhoplovstva u Va{ingtonu donetaodluka da se zapo~eta ofanziva aktivira i podr`i sa juga.

Iz tog pravca je od 1. novembra 1943. po~eo sa dejstvima no-voformirani 15. vazduhoplovni korpus, sa {tabom u gradu Tunisu,a pod komandom ~uvenog general-majora Xejmsa Dulitla. Jezgro togkorpusa ~inile su ~etiri grupe naoru`ane te{kim ~etvoromotor-nim bombarderima tipa B-17 lete}a tvr|ava i dve grupe B-24 li-berator. U wenom sastavu su bile i ~etiri grupe lovaca: tri nao-ru`ane sa P-38 lajtning i jedna sa P-47 tanderbolt.

Kompletan deta{man uvr{ten je u sastav 512. bombarderskogskvodrona (BS), 376. grupe te{kih bombardera (BG). Ova grupa, po-znata po popularnom nazivu liberandos, bila je prva ameri~kabombarderska grupa sa ove strane Atlantika, koja je jo{ juna 1942.izvr{ila prvo ameri~ko bombardovawe nad Evropom. Dodeqiva-we jugoslovenskog deta{mana najstarijoj i najiskusnijoj ameri~kojgrupi na evropskom rati{tu bio je poseban gest gostoprimstva ipodr{ke ameri~ke avijacije. Radi {to pravilnijeg i korisnijeg ra-

75

tawu. Ameri~ki predsednik podr`ao je stavove o ostanku Jugoslo-vena u wihovoj vojsci i obe}ao da }e li~no i sve~ano predati ~eti-ri bombardera jugoslovenskoj jedinici.

Iz pisma ameri~kog predsednika Ruzvelta upu}enog ambasado-ru Foti}u 29. septembra, kao odgovor na memorandum, vidi se da jeameri~ka strana prihvatila da jugoslovenske posade u~estvuju u ope-racijama kao poseban deta{man (odred) Jugoslovenskog vazduhoplov-stva u sastavu Ameri~kog ratnog vazduhoplovstva. Planirano je daavione prebace me{ovite jugoslovensko-ameri~ke posade, dok biostatak (ve}ina) qudstva bio preba~en drugim avionima. Kao sporneostale su oznake na avionima, pa je u pismu ponu|en kompromis.Predlagano je da se zadr`e ameri~ke oznake uz obrazlo`ewe da biu toku preleta do fronta te avione mogli da napadnu savezni~ke sna-ge, ~ije posade ne znaju jugosloven-ske oznake. Pitawe oznaka bilo jeprvenstveno politi~ke prirode.Ono je namerno izbegavano jer jesavezni~ka politika prema Balka-nu, pod sna`nim uticajem Britana-ca, napravila, od prole}a 1943,ozbiqan zaokret u pravcu napu{ta-wa zvani~ne jugoslovenske vlade idavawa podr{ke Narodnooslobo-dila~koj vojsci Jugoslavije (NOVJ),na ~ijem ~elu se nalazila ilegalnaKomunisti~ka partija Jugoslavije iwen vo|a Josip Broz Tito.

^etiri dugo o~ekivana bom-bardera doletela su na va{ing-tonski aerodrom Boling fild oko20. septembra. Ma{ine su pripa-dale najmodernijoj verziji te{kogbombardera liberator, koja je togleta po~ela da se proizvodi pod oznakom B-24 J. Primopredaja mo-dernih bombardera zami{qena je kao sve~anost na dr`avnom ni-vou. Sve okolnosti su se uklopile 6. oktobra 1943. Prisustvomameri~kog predsednika Ruzvelta doga|aj je podignut na najvi{i ni-vo, {to su propratili i mediji. Odu{evqen ceremonijom i vojni~-kim dr`awem jugoslovenskih vazduhoplovaca ameri~ki predsednik jenajbli`em okru`ewu nekoliko puta izjavio da bi najvi{e voleo ka-da bi mogao sa wima zajedno da odleti na front. Potpuno mimoprotokola, predsednik Ruzvelt se tada obrati nebeskim ratnicima:

– Neka ovi avioni ispune svoju misiju pod va{im vo|stvom. Onisu sagra|eni za dva velika ciqa. Prvi je da uspe{no i precizno ba-ce bombe na na{eg zajedni~kog neprijateqa. Drugi je da doture va-{im rodoqubima u Jugoslaviji toliko potreban materijal na koji sutako dugo ~ekali: hranu, sanitetski materijal, oru j̀e i municiju. Vipolazite na jednu od najve}ih odiseja ovog rata. Ra~unam da }ete sehrabro poneti i siguran sam da }ete posti}i uspeh u ovoj velikoj mi-siji koju ste primili na sebe. Pamtite uvek da smo drugovi po oru j̀u.

IZA KKULISA PPARADE

Povodom dobijawa ~etiri bombardera, kraq Petar Drugi je10. oktobra uputio telegram zahvalnosti ameri~kom predsedniku.Me|utim, iza kulisa ove parade tra`en je kompromis izme|u jugo-slovenske i ameri~ke strane. To se moglo videti i golim okom nasamoj sve~anosti. Na avionima su se nalazile velike oznake Jugo-slovenskog ratnog vazduhoplovstva sa Kosovskim krstom, a na repo-vima jugoslovenska trobojka. Na`alost, one na trupu su bile samopropagandnog karaktera, izra|ene od papira i prelepqene prekooriginalnih ameri~kih oznaka, ura|ene samo za tu priliku. Odmahposle sve~anosti kapetani Du{an Milojevi}, Du{an Muci} i Voji-slav Skaki} su sa novim jugoslovenskom vojnim ata{eom, majorom@ivanom Kne`evi}em, oti{li na sastanak sa predstavnicima ame-ri~kog ministarstva rata. Sporna pitawa statusa jugoslovenske je-dinice i zadataka koje }e obavqati jo{ uvek su ra{~i{}avana.

Sporazum je formulisan 8. oktobra. Wegov sadr`aj se najboqemo`e sagledati iz pisma koje je, u ime komandanta ameri~kog armij-

Sve~anost dodele aviona na aerodromu Boling fild u Va{ingtonu

FEQTON

76

da, odr`avawa reda i discipline, administracije i snabdevawa ujugoslovenskom deta{manu, {tab odeqka Vrhovne komande, 5. no-vembra, izdao je posebnu naredbu. Wome je potvr|en sastav posa-da po avionima onakav kakav je stigao na Sredwi istok.

Dolazak Jugoslovena u 512. BS prvi put se pomiwe u opera-tivnom dnevniku te jedinice 6. novembra, kada su prva tri jugoslo-venska liberatora doletela iz Kaira za Tunis. ^etvrti avion, podkomandom kapetana Muci}a, ostao je zbog kvara u Kairu do oprav-ke, te se glavnini pridru`io polovinom istog meseca. Jugosloven-ski deta{man je zvani~no ukqu~en u ameri~ku jedinicu 8. novembrana aerodromu Enfidavil,kada je dobrodo{licu Jugo-slovenima po`eleo doma}inpukovnik Kit Kompton.

Jugoslovenski deta{manje postepeno uveden u borbu,tako {to su prvi zadaci oba-vqeni sa me{ovitim posada-ma. Prva operacija u kojoj suu~estvovali Jugosloveni oba-vqena je 10. novembra zavreme napada na italijanskufabriku kugli~nih le`ajevaVilar Perosa, pored Torina.Tom prilikom su kopiloti ka-petan Blagoje Radosavqevi}i poru~nik Milo{ Jeli}uspe{no obavili kontrolneletove u dvema potpuno ame-ri~kim posadama. Tih dana ju-goslovenski liberatori do-bili su na trupovima, krili-ma i repovima velike eskadrilske brojeve (od 20 do 23), ali i po-sebne oznake raspoznavawa bombarderske grupe i skvodrona. Pre-ma tada{wim ameri~kim standardima, ta obele j̀a su na svim avio-nima obavezno nafarbavana pre po~etka operacija.

Tri aviona sa jugoslovenskim posadama imali su vatreno kr{te-we 15. novembra u izuzetno uspe{noj operaciji bombardovawa ae-rodroma Elevsis kod Atine. Ta veoma uspela misija pru`ila je velikipodstrek jugoslovenskim posadama, koje nisu krile svoje odu{evqewe.

SMISAO PPOSTOJAWA

Na po~etku rada jugoslovenskog deta{mana pojavio se ozbi-qan problem koji se nije preslikavao na svakodnevni rad i `ivotjedinice, ali je uticao na su{tinu wegovog postojawa. Dolasku jugo-slovenskog deta{mana u sastav 15. VK prethodilo je pismo Pred-sedni{tva jugoslovenske vlade od 4. novembra, u kojem su, u formisugestija, ponovo podvu~eni osnovna namena i zadaci deta{mana.Glavna ta~ka tog dokumenta bilo je snabdevawe trupa generala Mi-hailovi}a ratnim materijalom, dok su ostali zadaci okarakteri-sani kao sekundarni i prema potrebi.

Pismo je major Milivoje Mi{ovi} 7. novembra li~no uru~iokomanduju}em generalu Xejmsu Dulitlu, koji se slo`io da su in-strukcije u svemu saglasne sa uputstvima dobijenim iz Va{ingtonai da }e on pomo}i svim sredstvima rad deta{mana. U vezi sa timon je, 10. novembra, izdao naredbu po kojoj je jedinica mogla da za-po~ne ve`be i bombarderske operacije, dok se ne uspostavi di-rektna veza sa Jugoslovenskom vojskom u Otaxbini, pripremi ma-terijal i otpo~ne rad na snabdevawu.

U me|uvremenu je pokrenuto ranije pripremano preseqewekompletne 15. VK u nove baze na jugu Italije odakle je trebalo dazapo~ne vazdu{na ofanziva. Nare|ewe za prebazirawe 376. BGstiglo je 17. novembra. Novo odredi{te grupe nalazilo se kod me-

sta San Pakracio, „na {tikli italijanske ~izme”. Time je ova gru-pa postala prva ameri~ka jedinica te{kih bombardera koja je ba-zirala na evropskom kontinentu.

Tih dana nije se mogla izvesti nijedna operacija jer se vremepogor{alo. Posle nekoliko odlagawa, 24. novembra izveden je na-pad na `elezni~ki ~vor i stanicu u Sofiji. Oko 15 bugarskih lo-vaca meser{mit Bf-109 izvelo je napad malo posle odbacivawabombi. Na pravcu glavnog udara na{ao se jugoslovenski liberatorsa eskadrilskim brojem 22, kapetana Dragi{e Stanisavqevi}a,koji nije ba{ najboqe dr`ao svoju poziciju na repu formacije. Po-sle nekoliko napada parova lovaca, avion je ozbiqno pogo|en udesno krilo koje je ubrzo planulo. Ma{ina je po~ela da gubi visi-nu i da zaostaje za formacijom, {to je protivnik iskoristio za ko-na~ni napad. Odbrambena mitraqeska vatra jugoslovenskog libe-ratora dala je sve od sebe. Strelac u repu podnarednik Vaso Ben-

dera} oborio je jednog napa-da~a sa samo 50 m rastoja-wa, dok je ameri~ki kaplarXorx Kejl, u loptastoj tureliispod trupa, uspeo da o{tetidrugi bugarski meser{mit.

O{te}ewa aviona bilasu tako te{ka da je kapetanStanisavqevi} bio primo-ran da naredi napu{taweaviona. Malo posle toga pu-klo je krilo. Cela posada jepravim ~udom uspela da napu-sti avion i da se spase pado-branom. Svi su pali u podru~-ju sela Bogomila, severno odPrilepa, gde su ih, posle tridana, uhvatili Nemci i Buga-ri. Preko Prilepa i Skopqaodvedeni su u vojni zatvor uSofiju i daqe u zarobqeni~-ki logor [umen u Bugarskoj.

BEZ OODGOVORA SSAVEZNIKA

Gubitak ove posade bio je te`ak udarac za jugoslovenski deta-{man na samom po~etku wegovog rada. Me|utim, borbenost nijesplasnula. U akcije je ubrzo ukqu~en i ~etvrti liberator, koji jeprvi borbeni izlazak imao 25. novembra. Usledile su misije nadsevernom Italijom i po jedna nad Austrijom i Gr~kom.

Za to vreme major Mi{ovi} je vodio svoju administrativnubitku. Od jugoslovenske vrhovne komande dobio je {ifru i potreb-ne elemente za direktnu radio-telegrafsku vezu sa generalom Mi-hailovi}em, kako bi se odredila mesta za dopremawe ratnog mate-rijala. Tokom decembra, intenzivnom prepiskom i kontaktima savisokim vojnim predstavnicima u 15. VK, Mi{ovi} je poku{ao dasprovede osnovni zadatak deta{mana. Ali, pozitivnih pomaka nijebilo; jedino mu je, usmeno i u poverewu, saop{teno da ameri~kastrana, i pored najboqe voqe, ne mo`e da iza|e u susret.

Major Mi{ovi} je do{ao do pravilnog zakqu~ka da ove te-{ko}e dolaze od Engleza, koji su u {tabu Savezni~kog vazduhoplov-stva za Mediteran imali vode}u ulogu i bez ~ije saglasnosti snab-devawe jedinica generala Mihailovi}a nije bilo mogu}e. Zapra-vo, pona{awe saveznika, a posebno Britanaca, bilo je u skladu satek donetim zakqu~cima konferencije u Teheranu. General Mihai-lovi} je potpuno napu{ten od saveznika koji su, od tada, svu svojupodr{ku i pomo} usmerili ka NOVJ i Titu.

Tako je, umesto dugo pripremane vazdu{ne podr{ke snagamaJugoslovenske vojske u Otaxbini, ve} na samom po~etku realizaci-je, ugu{en glavni ciq i uloga zbog kog je stvaran jugoslovenski deta-{man te{kih bombardera. Umesto strategijski va`nih i specijali-zovanih zadataka pru`awa pomo}i borcima na terenu, deta{manje upotrebqen iskqu~ivo za klasi~ne bombarderske zadatke.

(Nastavak u slede}em broju)

1. avgust 2007.

Posada kapetana Dragi{e Stanisavqevi}a koja je oborena iznad Makedonije

8. avgust 1945. Tre}e zasedawe Avnoja potvrdilo je u Beogradu svoje odluke doneteu Jajcu 1943. i usvojilo preporuke savezni~ke konferencije na Jal-ti. Avnoj je progla{en za Privremenu narodnu skup{tinu.8. avgust 1942.Kod ostrva Savo (Solomonova ostrva) do{lo je do ameri~ko-ja-panske pomorske bitke u kojoj su Japanci potopili pet ameri~kihratnih brodova. 8–12. avgust 1972.Odr`ana je ministarska konferencija nesvrstanih zemaqa uXorxtaunu, uz u~e{}e 50 dr`ava punopravnih ~lanova, 10 posma-tra~a i jednog gosta.9. avgust 1945.Amerikanci bacili atomsku bombu na japanski grad Nagasaki.10. avgust 1913. Potpisan Bukure{ki mir izme|u Bugarske i balkanskih saveznicaSrbije, Rumunije, Crne Gore i Gr~ke kojim su ozakoweni rezultatiDrugog balkanskog rata i odre|ene nove granice. Bugarska je, kaopora`ena strana, morala da pristane na uslove mira. 12. avgust 1914.Austrougarska vojska napala Beograd, strahovito ga granatirala izauzela srpsku prestonicu. Trinaest dana kasnije srpska vojska oslo-bodila je grad i potisnula neprijateqa na drugu stranu Save. Tomprilikom Austrougarska vojska je imala 200.000 poginulih i rawenih. 13. avgust 1806.Pobeda Kara|or|eve ustani~ke vojske nadsnagama Sulejman-pa{e u boju na Mi{aru. 14. avgust 1920. U Beogradu je potpisan ugovor o stvarawu„Male Antante”, vojnoodbrambenog savezaKraqevine SHS i ^ehoslova~ke. Savezu je1921. pri{la Rumunija. Ciq saveza je biojspre~avawe obnove Austrougarske monarhijei o~uvawe granica triju zemaqa utvr|enihmirovnim ugovorima posle rata. 14. avgust 1936.Posle izbijawa fa{isti~ke pobune protiv {panske republikanskevlade osnovana je dobrovoqa~ka me|unarodna brigada „Pariskakomuna”. U internacionalnim brigadama u [panskom gra|anskomratu borili su se dobrovoqci iz 53 zemqe.14. avgust 1941. Britanski premijer Vinston ^er~il i predsednik SAD FrenklinRuzvelt potpisali su „Atlantsku povequ”, koja je postala temeq Po-veqe Ujediwenih nacija. Ona je proklamovala pravo naroda daizabere oblik vlasti u svojoj zemqi i da teritorijalna promenanije zakonita bez slobodno izra`enog pristanka zainteresovanognaroda.14. avgust 1945.Japan je prihvatio savezni~ke uslove bezuslovne kapitulacije, ~i-me je Drugi svetski rat okon~an i na Dalekom istoku. 14. avgust 1970.Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posleosamnaestogodi{weg prekida. 14. avgust 2000. Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve progla-sio je svecima posledweg ruskog cara Niko-laja Drugog Romanova, caricu Aleksandru iwihovu decu Alekseja, Anastasiju, Mariju,Olgu i Tatjanu, koje su boq{evici ubili jula1918. u Jekaterinburgu. 15. avgust 1914.Prolaskom broda „Ankon” otvoren je Panam-ski kanal, dug 81,6 kilometara koji spajaAtlantski i Tihi okean u naju`em delu sredwe Amerike.

Pripremio Miqan MILKI]

1. avgust 1914. Nema~ka objavila rat Rusiji, Francuska proglasila op{tu mobi-lizaciju, a Italija je proklamovala neutralnost.1. avgust 1813. Iza{ao je prvi broj „Novina serbskih iz carstvuju{~eg grada Vie-ne”, prvog dnevnog lista na srpskom jeziku. Pokreta~i „Novinaserbskih” bili su studenti medicine Dimitrije Davidovi} i Dimi-trije Fru{i}. List je izlazio do 1822. 1. avgust 1955. Umro je pisac Stanislav Vinaver. Studiraomatematiku i muziku u Parizu, a izme|u dvasvetska rata radio kao novinar. U Prvomsvetskom ratu u~estvovao kao dobrovoqac, aokupaciju zemqe u Drugom svetskom ratu jeproveo u nema~kom zarobqeni{tvu. Poslerata radio u Beogradu kao profesionalnipisac i prevodilac.1. avgust 1994. Predsednik Nema~ke Roman Hercog izrazio je `aqewe Poqskojzbog patwi koje joj je wegova zemqa nanela u Drugom svetskom ratu.2. avgust 1893.Nare|ewem kraqa Srbije Aleksandra Obrenovi}a u svakoj divi-ziji srpske vojske obrazovana su vazduhoplovna odeqewa, prve va-zduhoplovne jedinice u srpskoj vojsci. Ovaj datum se danas slavikao Dan avijacije.2. avgust 1876. Ro|en je srpski lingvista Aleksandar Beli}.Posle zavr{ene Velike {kole u Beogradu istudija slovenske filologije i lingvistike uOdesi i Moskvi, bio je profesor Beogradskoguniverziteta, predsednik SANU od 1937. dosmrti 1960. i ~lan svih slovenskih akademija. 2. avgust 1922. Umro je ameri~ki izumiteq britanskog pore-kla Aleksandar Grejem Bel. Posle studija me-dicine u Edinburgu i Londonu preselio se uSAD i posvetio le~ewu gluvih. Patentirao jetelefon 1876. u Bostonu.3. avgust 1914. Nema~ka je objavila rat Francuskoj i napa-la Belgiju. 4. avgust 1859. Ro|en je norve{ki pisac Knut Pedersen, do-bitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost1920. U vreme okupacije Norve{ke u Drugomsvetskom ratu podr`avao vladu koju su postavili nema~ki nacisti.Posle rata osu|en je zbog veleizdaje.4. avgust 1914. Nema~ke trupe napale Belgiju. Velika Britanija je objavila ratNema~koj, a SAD proglasile neutralnost. Istog dana, nema~ka So-cijaldemokratska stranka, ~lanica Druge internacionale, glasalaje u Rajhstagu za ratne kredite. 5. avgust 1963. U Moskvi su SSSR, SAD i Velika Britanija potpisali sporazum ozabrani nuklearnih proba u atmosferi, vasioni i pod vodom. 6. avgust 1881.Ro|en je engleski mikrobiolog Aleksander Fleming koji je 1928.otkrio penicilin. Nobelovu nagradu 1945. podelio je sa Ernstom^ejnije i Hauardom Florijem, koji su prvi primenili penicilin ule~ewu infekcija.6. avgust 1978.Umro je papa Pavle [esti. Od po~etka svog pontifikata 1963. na-stojao je da rimokatoli~ku crkvu pribli`i savremenom svetu. Nor-malizovao je odnose sa komunisti~kim zemqama i podr`avao Po-kret nesvrstanih.

DOGODILO SE...VREMEPLOV

77

1. avgust 2007.78

P

TRADICIJE

Ovih letwih dana obele`i}emo {est vekova od po~etka izgradwemanastira Manasije (Resava), ~uvenepo svojoj arhitekturi, freskama i„Resavskoj {koli” izuzetno zna~ajnojza razvoj srpskog jezika, pismenosti,kwi`evnosti i umetnosti

rvih godina 15. veka, despot Stefan Lazarevi} (1377–1427),nastavqaju}i tradicije nemawi}kih vladara, podi`e nekoli-ko manastira, od kojih je Manasija na Resavi, kod Despotov-ca, postala centar kulturnih doga|awa onda{we Srbije. Onsvesrdno prima kalu|ere, u~ene qude i umetnike, koji sa ra-znih strana pristi`u i tra`e uto~i{te u wegovoj zemqi.Manasija (Resava) je jedan od najzna~ajnijih spomenika srpske

sredwovekovne kulture i pripada takozvanoj „Moravskoj {koli”.Gradwa manastira, sa crkvom posve}enom Svetoj trojici, otpo~elaje 1407. i trajala do 1418. godine. U arhitektonskom smislu, ma-nastirski kompleks sastoji se iz nekoliko celina. Sa masivnih zi-dova ogromne tvr|ave di`e se jedanaest kula, me|u kojima se visi-nom, sa severne strane, isti~e „Despotova kula”. Glavni ulaz je nazapadnom delu i osiguran je dvema kulama.

RASKO[NE FFRESKE

Kao petokupolna gra|evina, Manasija je najsli~nija Ravani-ci, zadu`bini kneza Lazara. Zidana je naizmeni~nim re|awem ka-menih tesanika vezanih debelim spojnicama maltera bez opeke, saarkadnim ukrasima. Po tome Manasija podse}a na spomenike „Ra-{ke {kole”. Fasade su joj „o`ivqene” pilastrima, a pevnice i ap-side ukra{ene prislowenim oblim stubi}ima. Hram ima dva nizaprozora sa polukru`nim lukovima. Pre o{te}ewa, tu su bile bi-fore sa goti~kim prelomqenim lukovima, bogato ukra{ene pla-sti~nom dekoracijom. U priprati je dobro o~uvan kameni ukra{enipod, jedinstven primerak te vrste u Srbiji, sastavqen od razno-bojnih (crvenih, zelenih, `u}kastobelih) plo~ica.

Mo}ne zidine sa jedanaest kula, manastirska zdawa i arhi-tektura crkve, sa nagla{enom vertikalom, daju crkvi posebnu ele-ganciju, pa Manasija uz Visoke De~ane deli epitet najve}ih gra|e-vina te vrste u sredwovekovnoj Srbiji.

Posebnu vrednost Manasije ~ini wen `ivopis (slikarstvo),koji po lepoti spada me|u najlep{a, najve}a i najzna~ajnijaostvarewa sredwovekovne Srbije. Konstantin Filozof pomiweda je despot Stefan pozivao najboqe majstore kada je ukra{a-vao hram. Freske, ostarele i o{te}ene, i daqe uzbu|uju rasko-{nom lepotom. Istina, ve}i deo `ivopisa je propao, ali ono

MORAVSKA [KOLA

Crkva, sme{tena u sredini manastirskog dvori{ta,ogromnih dimenzija, srodna je nekim reprezentativnim cr-kvama „Moravske {kole”. Crkva ima osnovu pravougaonikasa upisanim krstom u kombinaciji sa trikonhosom. U naosu su~etiri slobodna stuba koji nose glavnu dvanaestostranu ku-polu (kube), sa jednom velikom i dve mawe apside s isto~nestrane i sa dvema konhama sa bo~nih strana. U uglovima cr-kve su ~etiri mawe osmougaone kupole. Sa zapadne strane jepriprata, te{ko o{te}ena u u eksploziji u 18. veku. Sre}om,o~uvan je pod u mozaiku, ra|en od krupnog raznobojnog kame-na. Dana{wa priprata je ve}im delom dozidana.

{to je ostalo svedo~i da su ga radili najtalentovaniji majstoriepohe, najverovatnije dovedeni iz Soluna. Tokom vekova `ivopisu priprati je potpuno uni{ten, a u naosu u velikoj meri. Od pr-vobitnih 2.000 kvadratnih metara fresaka, do danas je sa~uva-no oko 500.

Me|u brojnim freskama posebno se isti~e monumentalna kti-torska kompozicija na kojoj je prikazan despot Stefan, „UspewePresvete Bogorodice”, „Sveti ratnici”, „Parabola o zabludelomsinu” i druge. Svete figure likova Jevan|eqa obu~ene su po „mo-di” despotovog vremena. Likovi su individualizovani i kao dapredstavqaju portrete savremenika, `ivih su pokreta, a scene ~e-sto pune dramatike. Zidno slikarstvo despotovih manastira na-

DU HOVN IK ULT UR N I

[ E S T VV E K O V A MM A N A S T

79

dahwuje tzv. „paleolo{ka renesansa” (na-ziv po dinastiji Paleologa). U celini, `i-vopis Manasije, sa svojim figurama „gra-cioznih stavova i snenih izraza, poeti~-no i ne`no, izvedeno u harmoniji plavogazura i zlata, svojim bogatstvom materijedeluje kao uve}ana minijatura, iako nekefigure prema{uju visinu od tri metra...”, ocewuje Vojislav J. \u-ri}. Neki istori~ari umetnosti smatraju da se samo Teofan Grk iAndrej Rubqov u Rusiji, u isto vreme, mogu meriti lepotom svog sli-karstva sa `ivopisom Manasije.

Ali, Manasija je zna~ajna i kao veliki duhovni i kulturni cen-tar sredwovekovne Srbije. Naime, tek izgra|eni manastiri Resa-ve prihvatali su grupe monaha sa juga. Sem we, Dowa Resava imalaje nekoliko mawih manastira, po igumanu Filaretu sedam, koji suimali sli~nu prepisiva~ku delatnost. Smatra se da je ktitor ve}i-ne wih bio despot Stefan.

Za kwige iz Resave i wene prepisiva~ko-prevodola~ke {kolegovorilo se da su „dobre, pouzdane, dobro izvedene, da nema gre-{aka u re~ima, slogu i akcentu, da resavski prepisi u`ivaju velikiugled”.

Resava je, u to vreme, prevazilazila i sam Hilandar, pa sewen uticaj {irio van granica sredwovekovne Srbije. Zbogogromnog zna~aja koji je imala „Resavska {kola” za razvoj na{egjezika i pismenosti, biblioteka u Despotovcu i Narodna biblio-teka Srbije rade na otvarawu stalne izlo`be iz rukopisa „Re-savske {kole” u prostorima samog manastira. Kao spomenik kul-

ture od izuzetnog zna~aja, Ma-nasija je kandidat Srbije za li-stu svetske kulturne i prirodneba{tine.

U doba kada polupismenivladari na evropskim dvorovi-ma nisu nikakva retkost, kad sesultan Murat potpisuje otiskom{ake umo~ene u crveno mastilo(sultanova „tugra”), despot Ste-fan bio je ne samo za{titnikkwi`evnika i prevodilaca, ve}i wihov poslenik. Despot „mno-ga pisanija prevede od gr~kihpisanija, vi{e od drugih biv{ihpre wega”. Tu su, sem ostalih,„Besede” Jovana Zlatoustog,„Istorija sveta” Jovana Zona-re, istorija Konstantina Mana-sa. Prevodioci nazivaju despo-ta „novim Manasom”, pa se ma-nastir Resava, sa kwi`evnom iprevodila~kom radionicom, na-ziva Manasijom.

SLOVO QQUBVE

Najznamenitiji kwi`evnisastav despota Stefana je we-gova poslanica „Slovo qub-ve”, upu}ena bratu Vuku i we-govoj vlasteli, tokom trajawagra|anskog rata u Srbiji1409. godine. Ta poslanica jeporuka da qubav prevazilazisve druge qudske vrline, pa }euprkos ratu koji brat vodi pro-tiv wega, on, srpski despot,svom bratu, i bra}i vlastelin-skoj, oprostiti. On im poru~u-je da ne}e voditi rat protivwih i veruje u bratsku qubav iblisko pomirewe. Za uzbudqivtekst „Natpisa na kosovskomstubu”, u kome, „progovara samkamen”, tj. mrtvi junaci izginu-li na Kosovu (1389), smatra seda je delo despota StefanaLazarevi}a.

O smrti ktitora Manasije, despota Stefana, postoji vi{ebele`aka. Najvernijom se smatra ona koja ka`e da je umro iznena-da „od kapi” 19. jula 1427. u selu Glavici (danas Stojnik) kod Mla-denovca. Konstantin Filozof, daje ovoj smrti i doga|ajima poslewe, dimenzije elementarne nesre}e: „Kada je sa kowa bio skinut,bio je u gradu (Beogradu) najedanput takav grom iznenada, stra{ankakav nikada nismo ~uli, od koga ~asa i tama bi u celom tom kraju,tako da se mislilo da je no}, koja se u zalazak sunca malo prosve-tlila. A ovo je bilo u podne”.

U svesti obi~nog ~oveka, despotova smrt do`ivqena je kao sm-rt wegove dr`ave. Sahrawen je u ranije pripremqenoj grobnici usvojoj zadu`bini, manastiru Manasiji. Srpska dr`ava, posle smr-ti despota Stefana, postoja}e jo{ samo tri decenije.

Na kulturnu misiju manastira Manasije danas podse}a mani-festacija „Dani srpskog preobra`ewa”, koja se odr`ava sredinomavgusta u Manasiji i Despotovcu. To je prilika da najpoznatiji umet-nici iz domena kwi`evnosti, slikarstva, pozori{ta i muzike po-ka`u posetiocima svoja ostvarewa. Tih dana se u manastirskoj cr-kvi ven~avaju parovi, u prisustvu brojnih gostiju.

Krsman MILO[EVI]

KONSTANTIN FILOZOF

„Resavska {kola” obuhvatala je prepisiva~ko-prevodila~ku delatnost, kojom je rukovodio Kon-stantin Filozof, Bugarin, koji se obrazovao u Tr-novu, a verovatno boravio u Carigradu i Svetoj Go-ri. Posle propasti Bugarske (1393) on je prebegaou Srbiju, gde je bio neka vrsta profesionalnog u~i-teqa i diplomate na dvoru despota Stefana. Wego-vo glavno delo „@ivot despota Stefana Lazarevi-}a” (1433), koje po na~inu prikazivawa istorijskihdoga|aja predstavqa pravu prekretnicu u razvojustarih srpskih biografija.

KTITOR

Despot Stefan Lazarevi} ro|en je kao {estodete, a prvi sin kneza Lazara i knegiwe Milice(1377). Ime Stefan bilo je titularno ime svih vla-dara nemawi}ke dinastije. U odluci da se de~aku dato ime krila se Lazareva ambicija da wegov prvo-ro|eni sin postane vladar svih srpskih zemaqa,tragi~no izdeqenih posle smrti cara Du{ana(1355). Za vreme od 38 godina vladavine, Stefan jedo`iveo mnoge promene. Posle tragi~nih dana umladosti, kada je kosovskom pobedniku morao da slu-`i kao vazal, po{lo mu je za rukom da se oslobodiod osmanske vrhovne vlasti i da pridobije i uklonisvoje protivnike i „prikupi” oblasti Lazarevi}a,Brankovi}a i Bal{i}a. Na taj na~in pro{irio jeSrbiju od Dunava do Bara.

IC E N TAR

I R A MM A N A S I J E

1. avgust 2007.80

DUHOVNOST

Ako Va{ Bog postoji, poka`ite nam ga! Gde je on? Gde stanuje?Nigde! Ni jedan mikroskop ga nije otkrio. Ni iz jednog te-leskopa se ne da videti. Nije li zato boqe prekinuti sli~-ne brbqarije?Na ovako izazovno pitawe treba neizostavno dati odgo-

vor – odgovor jednostavan, jasan, nau~an i ta~an. Dovoqno dugosmo oklevali.

Gde se nalazi Bog?.. Ako pod tim „gde” pretpostavimo odre-|eno mesto u prostoru, onda se nalazi nigde. Ali, vi, gospodobezbo`nici, morate, tim pre, da priznate postojawe realnostikojima se bavi i pozitivna nauka, ali koje u prostoru ne zauzi-maju mesto. To su predmeti bez „gde”, bez rezidencije, bez mestaprebivawa i stanovawa; primeniti na wih mikroskop i tele-skop, atomsku energiju i hemijsku formulu besmisleno je: aliwima se, ne mawe, bave ~itavi univerziteti. Poku{ajte, gospo-do, sa va{im „gde”, da se obratite pravnicima (upravo tako:kroz mikroskop vaqa gledati kupoprodaju, ugovore o najamnini,pravo na odabir): ili, poku{ajte da dobijete savet od matema-ti~ara (na primer; „gde se nalazi mesto diferencijala ili ~i-ste veli~ine u prostotu?”): obratite se psiholozima i pitajte ihza ta~nu du`inu du{e, namu~ite logi~ara pitawem mo`e i sekroz teleskop videti pojam. Rezultat tog va{eg poku{aja za vasmo`e biti samo posti|e, a za svakog drugog – besmislica. Da-kle, prekinite svoje brbqawe o „gde”!

I spasavajte se, gospodo moja! Promenite {to pre svojeneoprezno pitawe; A, tako? Imate boqe pitawe; pitate ne pro-isti~e li poznawe Gospoda iz odre|enog iskustva, a da li je toiskustvo dostupno svima?

Da, naravno takvo iskustvo postoji; a, kao o svakom isku-stvu, o wemu se treba starati i razvijati ga. Zato je ono nedo-stupno svima. Ba{ kao u nauci i umetnosti: tri, ~etiri, pet go-dina zaredom vaqa slu{alac visoke {kole da se stara o svojojve{tini i da je razvija kako bi pone{to pravilno primio i raz-umeo: a vi biste sad, odmah, da sudite o Bogu? Ko vas je nau~ioprevratni~kom mi{qewu, ko vas je nau~io da snagom prosu|iva-wa ovlada svaki ~ovek? Ko je taj koji zna sve? Ko se ose}a u sva-koj oblasti kao u svojoj ku}i? Moraju u~iti i truditi se i jedan~izmar, a vi biste u toj, najdubqoj i najprefiwenijoj, oblastiduha hteli odmah s neba pa u rebra?!

Kakav je to nauk? Morao bih odmah da vas uvedem u predso-bqe; gde }u vas i napustiti, jer upravo tamo po~iwu samostalan`ivot i promisao; tamo treba predati samoga sebe, otvoriti{irom svoje srce, otvoriti duhovno oko, osetiti, usvajati, osva-jati, graditeqski stvarati... Tamo je neophodno starati se o svo-joj du{i i pro~i{}avati je.

To iskustvo po~iwe od qubavi. Ko wome ovlada, ko propove-da jedino mr`wu, taj ostaje pred vratima. Me|utim, qubav morada bude istinska, du{evna i iskrena; ovde ne poma`e mlako lice-merje. Ta qubav mora da ima dodira sa karakterom. Istinskim,nepodeqenim karakterom, sa usavr{ewem; u svemu – u prirodi, uumetnosti, u odnosima ~oveka sa ~ovekom, u nauci, u socijalnomporetku. Tamo gde se ukr{taju qubav i karakter, gde qubav premasavr{enstvu postaje plamen, tamo po~iwe religiozno iskustvo,tamo se ~ovek nahodi u zra~ewu Gospodwem, tamo on sme da pre|eiz predsobqa u unutra{we odaje spokoja. I nije nam dozvoqenoda mu otkrijemo ono {to }e morati da pro`ivi u wemu.

Ako to ne ̀ elite, gospodo, onda idite svojim putem; ali bu-dite barem toliko korektni da ne sudite o onome ~emu niste do-rasli. Ina~e }e vas opet posti}i stid!

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe, 2001.

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

BEZBO@NI[TVO

SVETI PROROK ILIJASveti prorok Ilija, bo-

govidac i ~udotvorac, rodom jeiz plemena Aronova iz gradaTesvita, zbog ~ega se zove jo{Tesvi}anin. Kada se rodio, we-gov otac Savah je video oko we-ga an|ele koji ga povijaju og-wem i hrane plamenom {to jebilo znamewe wegovog plame-nog karaktera i sile ogwene.Mladost je proveo u dubokimrazmi{qawima i molitvi ~e-sto potpuno sam u pustiwi.

U to vreme jevrejsko car-stvo je bilo podeqeno na dvadela: jedno sa prestonicom iJerusalimu, a drugo u Samari-

ji. Sveti prorok Ilija se tu sukobio sa sa izraiqskim caremAhavom i wegovom opasnom `enom Jezaveqom. Oni su se klawa-li idolima i okretali narod od vere. Velikim ~udesima Ilija jedokazao silu i vlast Bo`iju. Zatvorio je nebo i ki{a nije pada-la tri i po godine, a ogwem sa neba zapalio je `rtvu u domu svo-me. Potom je molitvom poslao ki{u na zemqu, ~udesno umno`iobra{no i uqe u ku}i udovice Sarepti, i vaskrsao joj umrlog si-na. Caru Ahavu i wegovoj ̀ eni prorekao je ru`nu smrt {to im sei dogodilo. Sa Bogom je razgovarao na Horivu i ~uo mu glas.Pred smrt je uzeo naslednika u proro~kom zvawu Jelisija i, naj-zad, oti{ao na nebo u ogwenim kolima, sa ogwenim kowima.

VELIKA GOSPASlavi se u Katoli~koj crkvi 15. avgusta. Tog dana se veliki

broj vernika okupqa u marijanskim svetili{tima {irom sveta(Lurd, Fatima, ^enstohova, Marija Bistrica, Siw, Trsat, Tekije,Aqma{, Me|ugorje...) i crkvama koje su Woj posve}ene.

Ta svetkovina ima svoje po~etke ve} u prvim vekovima crkve.Marijino uznesewe na nebo, kao od Boga objavqenu istinu kojaima svoje utemeqewe u Svetom pismu, neprekinutom predawu cr-kve i `ivoj veri hri{}ana, sve~ano je 1. novembra 1950, u zajed-ni{tvu s ~itavom crkvom, kao stav vere proglasio papa Pije XII. Tozavr{no otajstvo Marijinog ̀ ivota na zemqi ovako je definisao:„Bezgre{na Bogorodica uvek devica Marija, zavr{iv{i put ze-maqskog `ivota bila je telom i du{om uznesena u nebesku slavu”.

Od najranijih hri{}anskih vremena vladalo je u crkvi uve-rewe da je telo Bla`ene Device Marije ne samo sa~uvano, negoda je slavilo pobedu nad smr}u i grehom i da je u nebo prosla-vqeno, sli~no kao i telo Wenog sina Isusa Hrista. Sveti oci iveliki hri{}anski u~iteqi u propovedima prilikom proslaveMarijinog uznesewa govorili su o tome kao o istini koju hri-{}anski vernici priznaju i verom usvajaju.

VE RSKI PP RAZNICI1-15. avgust

Pravoslavni2. avgust – Sveti prorok Ilija – Ilindan4. avgust – Sveta Marija Magdalena – Blaga Marija8. avgust – Prepodobnomu~enica Paraskeva9. avgust – Sveti velikomu~enik Pantelejmon

Rimokatoli~ki15. avgust – Uznesewe Bla`ene Djevice Marije

– Velika Gospa (crvenim slovima)

Islamski9. avgust – Lejletu l* Mirax

81

RIZNICA

ODBRAMBENO ORU@JEsvla~ena {tavqenom ko`om i lepo ukra{avana, dok su samo na uglo-vima oja~ani gvozdenim okovima. Mada glomazni, dugi do 180 centi-metara, bili su siguran zaklon ratniku. Naziv im verovatno poti~epo gradu Pavia, gde su jo{ u anti~kom periodu bile radionice zaizradu {titova.

Po Prokopiju, {titom su se slu`ili i stari Sloveni. Tako|e,Kinam nas uverava da su Srbi bili naoru`ani „kopqima i dugim{titovima”. Zanimqivo je da na reqefima ste}aka po Hercegovini

i, re|e, na islamskim ni{anima (nadgrobni spomenik)susre}emo uz ma~ i razne oblike {titova, gde

ipak preovla|uju pravougaoni i ~etvrtastioblici, s gorwe strane zaobqeni. Srp-

ski car Stefan Du{an je u Mlecima1346. godine naru~io 300 {tito-

va, a 1349. nabavio je jo{ 400komada ra|enih „po slaven-

skom na~inu”. Da su izra|ivani i

na Balkanu potvr|uju na-zivi mesta, kao [ti-tarevo, [titari idrugih. Predstavu{tita susre}emo nagrbovima, pe~atima,ponekad i na novcusredwevekovnihvladara. Trouglasti{titovi, ravni sagorwe strane, blagoispup~eni pripadajugrupi sredwevekovnih

pe{adijskih {titova,koje susre}emo ve} u

12. veku na zidnom sli-karstvu po srpski mana-

stirima i na raznim mini-jaturama.Isto~ni narodi u naoru`awu

svoje vojske nisu bili skloni te-{kim oklopima, ve} su {titu prida-

vali ve}i zna~aj. Wihova pe{adija jezbog te lako}e u napadu dugo imala prednost

nad evropskom vojskom. Kod wih se {tit du`e zadr-`ao nego na Zapadu. [titovi pleteni od smokvinog pru}a, ste-

zani svilenim koncem, okruglog oblika, zvani „kalkan”, poznati sukao tipi~no tursko odbrambeno oru`je. [tit ve} krajem 16. vekagubi zna~aj u naoru`awu civilizovanih vojski, ali se odr`ao u 17.veku na turnirima i paradama, naro~ito rasko{ni primerci kakvesu imali samo vladari i feudalci.

U zbirkama Vojnog muzeja ima {titova razne provenijencije.Arapski, persijski i drugi orijentalni kowanici nosili su lake,okrugle {titove, sli~ne turskim „kalkanima”. Sedam okruglih {ti-tova persijskog porekla razlikuju se samo u primewenim dekorativ-nim tehnikama i motivima. Ra|eni su od gvo`|a i mesinga, sa gravi-ranim i tau{iranim, zlatom i srebrom, floralnim i motivima izlova, a u medaqonima, u arabici, kratkim porukama verske ili ta-lismanske sadr`ine.

An|elija RADOVI]Snimio Vojislav TRANDAFIL

[titom, kao za{titnim oru|em u koje se po svojim odbrambenimsvojstvima ubraja, slu`ili su se narodi jo{ u praistorijskomperiodu. Zna se da je bio u upotrebi od kad i strela, kopqe idrugo napadno oru j̀e. Slu`io je kao za{tita od napada hlad-

nog baca~kog i udarnog oru`ja, a sa pojavom vatrenog oru j̀a re|eod kur{uma. Sve do kraja 17. veka, do kad je u upotrebi mewao jeoblike, {to je zavisilo od raznih faktora, a naro~ito od usavr{a-vawa napadnog oru`ja. Neretko, u zavisnosti od oblika i dodatkana wemu, naro~ito {iqaka, {tit je pored osnovne za{tit-ne funkcije mogao slu`iti i kao napadno oru j̀e.

Za izradu {tita upotrebqavani su ra-zni materijali, po~ev od drveta i dru-gih biqnih materijala, te `ivotiw-ske ko`e i metala; dakle oni kojisu pru`ali lako}u, ja~inu i ot-pornost.

U prvo vreme preo-vla|ivali su okrugli iovalni oblici {tita, dabi u 11. i 12. veku po-~eo da dobija i razneizdu`ene oblike. Su-de}i po dekorativnojplastici, {titovaovog oblika bilo jei mnogo ranije. Sta-ri Grci najradije sukoristili okrugle,re|e ovalne {titoveod isprepletenihslojeva ko`e, a bilisu veoma glomazni, po-nekad su pokrivali ce-lo telo. U poznom perio-du ukra{avani su pleme-nitim metalima. Kod Ri-mqana u upotrebi je bio dugu-qast ~etvorougaoni {tit „scu-tum”, od drveta oblo`ene ko`om iokovane `elezom kojim se slu`ila te-{ka pe{adija, dok je laka pe{adija i ko-wica imala okrugli zvani „parma”, ra|eneod istog materijala.

Stari Grci i Rimqani {titu su pridavali veliki zna~aj, awegov gubitak u ratu smatran je najve}om sramotom. Ako bi se rimskivojnik vratio iz boja bez {tita osu|ivan je na smrt ili kamenovan,dok su Grkiwe ispra}ale sinove u ratne pohode uz upozorewe da se„vrate sa {titom ili na {titu.” U periodu od 10. do 13. veka, umestookruglog bio je u upotrebi takozvani normanski {tit, trougaoni, navrhu zaokru`en ili ravan, dug i do 180 centimetara koji je vi{e biou naoru`awu kowice, a no{en je u levoj ruci dok su se desnom slu`i-li ma~em.

Ve} u kasnom sredwem veku usavr{avawe napadnog oru j̀a (sa-mostrel, ma~ dvoru~wak i te{ke bojne sekire) uslovilo je i usavr-{avawe za{titnog oru j̀a. Tako je sa ve}om primenom punog oklopa{tit po~eo da gubi zna~aj. Veliki {titovi ustupili su mesto malim,takozvanim targama koji su imali dodatke za napad na sebi, obi~no uobliku se~iva ma~a i bili su, naj~e{}e, sastavni deo punog oklopa.

Na zapadu su, od 14. do 16. veka, bili ceweni {titovi zvani„paveza”, ra|eni od lipovog drveta, ~ija je spoqna povr{ina pre-

82 1. avgust 2007.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Sladak, mio, qubak, 2. [tamparske gre{ke, 3. Sloj na~iwen premazi-vawem, 4. Zid izme|u dva prozora, 5. Holivudski glumac, 6. Biv{i gensekUN, Kofi, 7. Lagan, 8. Reka u Francuskoj, 9. Va`na `ivotna namirnica,10. Nepokretni deo elektromotora, 11. Kaldrmxije (pokr.), 12. Toreador-ski uzvik, 13. Va`nost (mn.), 14. Simbol lantana, 15. Italijanski oblikimena Tomas, 16. Otelovqewe u hinduizmu, avatara, 17. Gr~ko slovo, 19.Bilo koji, makar koji, 22. Severni jelen, 23. Ruda iridijuma, 25. [panskaglumica, Viktorija, 26. Poznat ruski bioenergeti~ar, 27. Mesto u Etiopi-ji, 29. Slu`iti se, baratati, 30. Zamisao, 32. Oko devet, otprilike devet,33. Reka u Sibiru, 34. @ensko ime, 35. Levkasto re~no u{}e, 36. Rti},37. Gr~ko ostrvo, 38. Neprofesionalac, 41. Kowi (pesn.), 42. Korwa~a-ratnik iz crtanih filmova, 44. Mesto pogibije Dejvi Kroketa, 45. Tre}ipade`, 46. Dr`avne {ume, 47. Mali `ir, 49. Drage voqe, 51. Mesto u Si-biru, 52. Podanik drevne Aonije, 53. Strano mu{ko ime, 54. Upi{ite: a,p, 55. Prema, k.

VODORAVNO:18. Mesto u sredini, 19. Planina u Srbiji, blizu Nove Varo{i, 20. Vre-}a od kostreti, hararina, 21. Upi{ite: r, l, 22. Otopqeni metal, 23. Po-kazna zamenica, 24. Kamen~i}, 25. Selo blizu Zaje~ara, 26. Ime peruan-ske peva~ice Sumak, 28. Koza~ki zapovednik, 29. Visinska ta~ka, 30. Za-~arati, zama|ijati, 31. Hrvatski kwi`evnik, Vladimir, 32. Socijalizamna evropski na~in, 36. Ista slova, 37. Auto-oznaka Rume, 39. Vrsta grej-nih tela u sistemu centralnog grejawa, 40. Proizvodwa energenata i ener-gije, 42. Nota solmizacije, 43. Simbol indijuma, 48. Opsednutost festi-valima i manifestacijama, 49. Mesto u Sloveniji, 50. Sjajna zvezda nanebu, 51. Jedinice mere za snagu, 53. Kretati se po pisti pri uzletu iliaterirawu (rulati), 54. Akademski umetni~i klub (skr.), 55. Vrsta muzi~kekompozicije, 56. Lihvar, zelena{, 57. Re~no ostrvo, 58. Vojni~ki ormari-}i, 59. Strano mu{ko ime, 60. Nudisti, gola}i, 61. Drug u paru, 62. Na{aglumica.

[AH

PripremioRade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: cvr

~ci,

And

rija

, haj

duk,

rea

-li

zam,

ru`

, Lum

bard

a, v

rbak

, Mao

, siv

, Anv

ar, e

tan,

pum

pa, s

trop

, Gar

i, N

er,

par

Erte

r, d

ox, r

ap, a

r, c

ar, A

rhim

ed, D

en, C

s, z

, ogr

lica

, m, L

udbr

eg, k

, vs,

staw

iti,

sin

drom

, ~o,

eta

, im,

des

nica

, an,

gem,

zara

ze, r

tina

, Din

amo,

Dra

gan-

~e, o

va, n

eama

ter,

Atl

anti

k, k

ok, r

ekon

tre.

Beli: Kg1, Ta1, Tb1, Lb2, Sd4, Se2,a4, b3, c3, f3, g2, h2Crni: Kg8, Tc8, Td8, Lf6, Sd3, Se4,a6, b7, f7, g7, h7Beli nije imao ni{ta boqe od

poteza u partiji, posle pada c-pe-{aka, sve se ru{i. No, treba znati

Beli: Kg1, Dg3, Ta1, Te1, Le4, Sg4, a3,c5, f2, g2, h2Crni: Kg8, De7, Tb8, Tc7, Lc8, Sf8,a7, e6, f7, g7, h7

Beli na potezu.1.Sf6! Kh8Na 1…Df6 2.Dc7 beli dobija.2.Se8! De8 3.Dc7 Tb2 4.Tad11:0

ZANIMQIVOSTISKENIRAWE IGRA^A

Na va`nijim turnirima da-nas su svi igra~i podvrgnutiskenirawu. Jedan od povodaza to je {to je Indijskoj {a-hovskoj federaciji bilo sum-wivo da je wihov ~lan Uma-kant [arm brzo popraviosvoj rejting sa 1900 na 2484.Za vreme turnira u Delhijuwemu je otkriven ure|aj blu-tut, pa je vinovnik ka`wen sa10 godina zabrane igrawa natakmi~ewima.

KOMBINACIJABotvinik - [arovSSSR, 1928/29.

jednog od najopasnijih srpskih napa-da~a ulazi u „francuske vode“.Udar 6.c5 je karakteristika ovogotvarawa.

7.ed5 ed5 8.dc5 0-0 9.0-0 Sbd710.Lf5 Sc5 11.Lc8 Tc8 12.Le3 Te813.Ld4 a6 14.Te1 Sfe4 15.Se2 Se616.Le3 Sd6 17.c3 Sc4 18.Lc1 Lf619.b3 Sd6 20.Dd5 Sb5 21.Dd8 Ted822.Lb2 Sc5 23.a4 Sd6 24.Sfd4 Sd325.Teb1 Se4 26.f3

IZABRANA PARTIJANOVI

VELEMAJSTORPikula – Stojanovi}

Vr{ac, 2007.1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Le7 4.Sf3

Sf6 5.Lb5 c6 6.Ld3 c5Na prvi {ampionat (tj. prven-

stvo) Srbije do{ao je Mihajlo Sto-janovi} kao me|unarodni majstor savisokim rejtingom, a oti{ao kao de-lilac prvog mesta i novi velemaj-stor. Za mnoge na{e velemajstoreka`u da „ne}e umreti od skromno-sti“, ali je ovaj momak zaista fin,korektan, miran i skroman, pa jekao takav i omiqen u {ahovskimkrugovima. To mu nimalo ne smeta daza {ahovskom tablom igra pozicio-no, a na pobedu, pa su se oni koji supoku{ali da naru{e zakonitostiigre lo{e proveli. [ablonska po-dela na „otvorene“ i „zatvorene“igre jo{ jednom nije izdr`ala kri-tiku – u svakom otvarawu mo`e seigrati o{tro i na pobedu. MladiVaqevac je odli~no teoretski „pot-kovan“ i, za razliku od 90% na{ihmajstora koji igraju Sicilijanku,vu~e „skromno“ 1...e6 i, ba{ protiv

da do ove pozicije nije do{lo ni-malo slu~ajno! Mihajlo se ne raz-dvaja od kompjutera, pa je kod ku}esve pripremio kako dolikuje budu-}em velemajstoru, a mo`da i prva-ku Srbije. Ina~e, ovo je prva wego-va partija koju objavqujemo u na{ojrubrici.

26...Sc3 27.Lc3 Tc3 28.Sc3 Ld429.Kf1 Lc3 30.Ta2 Sb4 31.Te2 Kf832.Tc1 Td3 33.Te4 a5 34.g3 Tf335.Ke2 Td3 36.Tc4 Td2 37.Kf3 Le538.Tc8 Ke7 39.Te1 Kf6 40.Te8 Sc6

0:1

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-026,

telefaks: 011/3241-363. `iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: „ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC „ODBRANA”) overenuu Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe „ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju slo`enost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istra`ivawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadr`i pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NC „ODBRANA", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se mo`e nabaviti i u na{oj kwi`ari

– u Beogradu, Vasina 22

NOVINSKI CENTAR

PREPORU^UJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

PRODAVNICA "VOJNA KWIGA"u c e n t r u B e o g r a d a , u l i c a V a s e ^ a r a p i } a b r o j 2 2

n u d i :

magazin "Odbrana"vojnostru~ne ~asopise "Novi glasnik", "Vojno delo" i "Vojnotehni~ki glasnik"kwige u izdawu Novinskog centra"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda", ostalih vojnih i drugihizdava~a sa temama iz vojnenauke i tehnike, istoriografije,geopolitike, medicine, ishranei druga stru~na i popularna izdawakurseve stranih jezika na audio-kasetama i kompakt-diskovimakompjutersku literaturuizdawa na kompakt-diskovimageografske mape i planovepostere i kalendaresklapaju}e makete aviona,brodova, vozila, vojnika i pribor za wihautorizovane replike naoru`awasabqe i bode`eposlovnu galanteriju i promotivne artikle sa oznakamaVojske Srbije - priveske, zna~ke,futrole za olovke i vizitkarte,peroreze, hemijske olovke i upaqa~e

Radno vreme je od 9 do 20 ~asova, subotom od 9 do 15 ~asova.

Deo izdawa se mo`e kupiti i u Novom Sadu, u agenciji"Kara|or|evo", u @elezni~koj ulici broj 44.