1 | R a č u n a r s k i v i r u s i

Računarski virusi

Uvod

U današnjem svetu gotovo je nezamislivo kada neko kaţe da nema računar. Jer računar je

postao sastavni deo svačijeg ţivota. Internet je takoĎe postao veoma raširen i traţen. Danas se

sve obavlja putem interneta, plaćaju svi računi, vode poslovi, naručuje roba i hrana ... No, tzv.

„surfovanje“ donosi sa sobom i štetne posljedice čiji su uzrok virusi. Mogu se pokupiti na

svakom koraku, uz malo nepaţnje. Dakle, računarski virusi su mali programi koje prave

crakeri da bi pravili štete drugim računarima.

Slika 1. Ilustracija računarskih virusa [1]

Oni nisu nastali hemijskim putem, to su samo programi koji izvršavaju svoj zadatak, a

nazvani su tako jer imaju sposobnost razmnožavanja (sami sebe iskopiraju na više mesta na

disku ili na disketu). Aktiviraju se tako što se „zakače“ na neki legalan program i startuju kada

se startuje i taj program. Kada startuje taj program virus postane aktivan. Posao mu je da se

iskopira na što više mesta jer time raste mogućnost da se iskopira i u program koji startuje

svaki dan. Znači, virus čeka da se razmnoţi svuda po vašem disku i, ako pristupite

disketi/CD-u, da se iskopira i na disketu/CD. Prema tome, on postaje još opasniji, jer ćete tu

disketu/CD u 90% slučajeva dati nekome drugom, tako da ćete i njega zaraziti. Virusi, dakle

čekaju da bi se razmnoţili. Taj rok je otprilike 30 dana. Poslije toga, počinju da vas muče.

Program izgleda ovako:

Početak virusa

Naredbe pomoću kojih se virus

kopira na druge fajlove

Naredbe pomoću kojih virus

pravi štetu (npr. ako je 12 sati,

virus će uraditi to i to)

2 | R a č u n a r s k i v i r u s i

Računarski virusi svakoga dana postaju sve inteligentniji, nevidljiviji i opasniji! Svakog

meseca se pojavi oko 150 novih virusa koji su, na sreću, samo mutanti pa ih je lako otkriti, ali

se pojavljuju i novi tipovi vurusa koji zadaju glavobolju vlasnicima čiju su računari inficirani.

Internet je dosta doprineo brzini razmnoţavanja virusa, jer se sa jednog kraja zemlje moţe

poslati virus na drugi kraj za samo 5 sekundi!

1. Istorijat računarskih virusa

Sve je krenulo virusom koji zapravo i nije trebao biti virus. Braća Basit i Amjad Farooq Alvi

iz Pakistana napravili su zaštitu kojom bi se sprečavalo piratstvo, zbog čega su i ostavili svoj

kontakt na poruci koja je upozorila korisnika da ima ilegalne stvari na disku. No, Brain (naziv

virusa) se nije nadograĎivao i s vremenom se počeo javljati i kad ne bi bilo ilegalnih stvari na

disku, nije više mogao razaznati legalno od ilegalnog. Braća su ubrzo povukla svoj program

(virus) s trţišta, a danas imaju u Pakistanu telekomunikacijsku firmu Brain

Telecommunication Limited i vrlo su uticajni i bogati. Posle te 1986. su se sve češće počeli

pojavljivati virusi, ali prvi kojeg su zabeleţili mediji bio je virus Michelangelo. Ime je dobio

jer je mirovao sve do 6. marta, dan kad je roĎen veliki renesansni umetnik. Kad bi se

Michelangelo “probudio”, “zarazio” bi disk. Zna se da je stigao sa Novog Zelanda, ali se

sumnja kako je njegov autor namerno koristio dan Michelangelova roĎenja. Microsoft je

takoĎe osetio nalet virusa, i to 1995. godine kad je američki virus Concept stigao na scenu i

“napadao” preko Word dokumenata. Smatra se prvim makro virusom u istoriji. A prvi e-mail

virus u istoriji bio je Happy99. Ne zna se odakle je stigao, ali pojavio bi se u vašem Inboxu s

nazivom “Sretna Nova 1999.”. Čim bi ga otvorili on bi automatski poslao istu poruku svima

koje imate u kontaktima, ali nije činio nikakvu štetu, baš kao ni ostali prvi virusi. Ali štetu je

zato činilo “ljubavno pismo”, virus stigao s Filipina 2000. godine napravio je pravu zbrku u

računarskom svetu. Ovaj virus, odnosno crv kako se nazivaju virusi koji se šire bez pomoći

čoveka, zarazio je milione računara tako što bi se pojavio u vašem Inboxu s naslovom “Love

letter”, a kad bi otvorili priloţenu datoteku on bi vam zarazio sve na računaru potrebno za

normalan rad.Taj crv je zapravo bio (r)evolucija i nakon njega su mnogi dobili inspiraciju. Ali

svi su oni zapravo sluţili da vam naštete, to je bila dovoljna satisfakcija svakog tko bi ih

pustio u opticaj. Sve do 2003. godine i Fizzera, prvog virusa napravljenog kako bi svom

tvorcu doneo zaradu. Poenta je bila da vam se “uvuče” u Inbox i zatim šalje reklame (spam)

svima u vašim kontaktima, a zatim svima u kontaktima onog gdje je stigao itd., itd.

Najopasniji virus svih vremena takoĎer se širio putem elektroničke pošte. Storm Worm je

stvoren 2007. godine na nepoznatoj lokaciji, a zavarao bi vas nazivom “230 mrtvih nakon

oluje u Europi”. Kad bi otvorili tu poruku na računar bi vam stigao “trojanski konj”', vrsta

virusa koja se u početku čini kao legalna datoteka, ali čim je instalirate na računar počne

kontrolirati odreĎene programe na računaru i slati vaše informacije onome ko vam je

“trojanca” poslao. Ukratko, Storm Worm je preuzimao kontrolu nad vašim računarom.

Kraj virusa

3 | R a č u n a r s k i v i r u s i

Najmoćniji virus, za koji se veruje da ga je napravila Vlada SAD-a ili Izraela, jeste izmišljen

2010. godine, a naziva se Stuxnet. Njegov je zadatak da nadgleda industrijske programe ili

datoteke, posebno one koji se koriste za obogaćivanje uranijuma. Smatra se prvim virusom

koji se koristi za špijunaţu, odnosno kontrolu trţišta, a u što će evoulirati niko ne zna, iako se

mnogi teoretičari zavera bave raznim crnim predviĎanjima. Najznačajnijih 25 virusa u 25

godina njihova postojanja:

1. Brain - 1986., Pakistan. Stepen opasnosti (1-10): 1

2. Stoned - 1987., Novi Zeland. Stepen opasnosti (1-10): 1

3. Form - 1990., Švajcarska. Stepen opasnosti (1-10): 6

4. Michelangelo - 1991., Novi Zeland. Stepen opasnosti (1-10): 5

5. VCL - 1992., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 2

6. Monkey - 1994., Kanada. Stepen opasnosti (1-10): 5

7. Concept - 1995., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 7

8. Happy99 - 1999., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 3

9. Melissa - 1999., SAD. Stepen opasnosti (1-10): 4

10. Love Letter - 2000., Filipini. Stepen opasnosti (1-10): 8

11. Code Red - 2001., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6

12. Slammer - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6

13. Sobig - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 7

14. Fizzer - 2003., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 6

15. Cabir - 2003., Filipini. Stepen opasnosti (1-10): 3

16. MyDoom - 2004., Rusija. Stepen opasnosti (1-10): 7

17. Sasser - 2004., Njemačka. Stepen opasnosti (1-10): 7

18. SdBot - 2004., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 4

19. Haxdoor - 2005., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 4

20. Sony Rootkit - 2005., SAD/VB. Stepen opasnosti (1-10): 1

21. Mebroot - 2007., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 3

22. Storm Worm - 2007., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 9

23. Conficker - 2008., nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 5

24. 3D Antiterorist - nepoznato, nepoznato. Stepen opasnosti (1-10): 2

25. Stuxnet - 2010., SAD/Izrael. Stupanj opasnosti (1-10): 5 [2

2. Vrste virusa

Već smo rekli da su računarski virusi mali programi koji se prvo „razmnoţavaju“ a potom

prave nešto neočekivano. MeĎutim, postoje i druge vrste programa – kao što su Trojanci ili

crvi – koji nanose sličnu štetu, ali se ne ugrađuju u programski kod. Ti programi tehnički i

nisu virusi, ali predstavljaju istu opasnost za računarske sisteme. Zbog toga se svi ti programi

– virusi i ne-virusi – obično zajedno svrstavaju u istu grupu i u opštem govoru se nazivaju

virusi“). Svi zlonamerni programi ne funkcionišu na isti način, a pogaĎaju različite delove

računarskog sistema. Zato je za uspešnu zaštitu dobro znati ponešto o svim vrstama virusa.

Crvi Trojanci

Virusi

4 | R a č u n a r s k i v i r u s i

2.1. Virusi koji inficiraju fajlove – Tradicionalni oblik računarskog virusa je infektor

fajlova koji se skriva u kodu drugog programa. Oni su pre pojave Interneta i makro virusa

bili uzročnici skoro 85% svih infekcija. Zaraţeni program moţe da bude poslovna aplikacija,

pomoćni program ili čak i igra – bitno je samo da program bude izvršan, obično sa

ekstenzijom EXE, COM, SYS, BAT ili PIF. Kada se zaraţeni program pokrene, kod virusa se

učitava u sistemsku memoriju, obično prije nego što se učita kod programa. Virus tada traţi

druge fajlove koje moţe da zarazi i umeće se u njih, a takoĎe isporučuje svoj sadrţaj u skladu

sa načinom na koji je programiran. Potom vraća kontrolu host programa koji zaraţava

učitavanje i prikazuje se na ekranu. Slika 3. ilustruje ovaj proces:

Slika 2. Način inficiranja fajlova [3]

2.2 Boot sektor i Master Boot Record Infektori - Druga velika grupa virusa su tzv.

sistemski (SYSTEM) ili boot-sektor (BOOT-RECORD ili BOOT-SECTOR) virusi. Ovi virusi

napadaju Master BOOT sektor, DOS BOOT sektor ili BOOT sektor floppy disketa, odnosno

program koji se u njima nalazi. BOOT sektor je idealan objekt za infekciju, budući da sadrţi

prvi program koji se izvršava na kompjuteru, čiji se sadrţaj moţe mijenjati. Kada jednom

kompjuter bude uključen, program u ROM-u (BIOS) će bez pitanja učitati sadrţaj Master

BOOT sektor u memoriju i izvršiti ga. Ako se u njemu nalazi virus, on će postati aktivan. No

kako je virus dospeo u master BOOT sektor? Najčešće pokušajem startovanja sistema sa

inficirane floppy diskete, ali boot sektor virusi se mogu širiti i pomoću posebnih programa,

trojanskih konja, kojima je glavna namena da neprimjetno “ubace” virus u BOOT sektor.

Boot sektor virusi su izuzetno efikasni u razmnoţavanju. Od sedam najčešćih kompjuterskih

Korisnik pokreće aplikaciju

Kod virusa je učitan u sistemsku memoriju

Virus ubacuje svoj kod u druge fajlove

Virus isporučuje svoj sadržaj (ako je

predviđeno da se sadržaj isporučuje prilikom

pokreta virusa).

Kod host programa je učitan u sistemsku

memoriju

Kontrola je vraćena na host progam

5 | R a č u n a r s k i v i r u s i

virusa, čak šest ih je sposobno zaraziti BOOT sektor. Samo neki predstavnici iz ove grupe su

Brain, Empire, Michelangelo. Obilje ove grupe virusa, čisti boot-sektor virusi i MBR virusi,

rezidentni su u memoriji tj. gotovo da su redovna pojava u njoj.

Slika 3. Razlika izmeĎu zaraţenog i nezaraţenog diska [4]

2.3.Parazitski virusi - Najčešća vrsta virusa su upravo parazitski virusi. Ovi su virusi

sposobni zaraziti izvršne datoteke na kompjuterskom sistemu dodavanjem svog sadržaja

u samu strukturu programa, menjajući tok inficiranog programa tako da se virusni kod

izvrši prvi. Poznati kompjuterski virusi sposobni su zaraziti .COM, .EXE, .SYS, .OVL i

druge datoteke.

Slika 4. Način rada parazitskih virusa [5]

2.4 Svestrani virusi - „Dobre“ osobine boot sektor i parazitskih virusa ujedinjene su kod

svestranih (multipartite) virusa. Ovi virusi sposobni su zaraziti i BOOT sektore i izvršne

programe, povećavajući tako mogućnost širenja. Poput boot sektor virusa i ovi su virusi

iznimno efikasni u širenju.

6 | R a č u n a r s k i v i r u s i

2.5.Virusi pratioci - Najjednostavniji oblik kompjuterskih virusa su upravo virusi pratioci.

Oni koriste prioritet kojim se izvršavaju programi s istim imenom pod DOS-om. .COM

datoteke se uvijek izvršavaju pre .EXE datoteka, programi iz direktorija koji su na početku

PATH niza izvršavaju se pre onih sa kraja. Virus pratilac obično stvori .COM datoteku

koristeći ime već postojećeg .EXE programa i ugradi u nju svoj kod. Princip je jednostavan -

kada program bude pozvan, umjeste originala s .EXE ekstenzijom, prvo će se izvršiti

podmetnuti .COM program s virusnim kodom. Kada izvršavanje virusnog koda bude

završeno, virus će kontrolu vratiti kontrolu programu s .EXE ekstenzijom. Da bi prikrio

prisustvo, virus pratilac će postaviti skriveni atribut za .COM program u koji je stavio svoj

sadrţaj. Ova vrsta ne menja ˝napadnuti˝ program, a zbog nespretnog načina širenja ne

predstavlja veću opasnost.

Slika 5. Način rada virusa pratioca [6]

2.6.Link virusi - Najinfektivnija vrsta virusa su link virusi koji jednom pokrenuti, u trenu

inficiraju napadnuti kompjuterski sistem. Poput virusa pratioca ovi virusi ne mijenjaju

“napadnute” programe već mijenjaju pokazivače u strukturi direktorija na takav način da ih

preusmere na cluster na disku gdje je prethodno sakriven virusni kod. Na svu sreću, ova

izrazito infektivna i neugodna vrsta virusa, koja zbog samog načina razmnoţavanja moţe

izazvati pravi haos na disku, ima trenutno samo dva predstavnika i ukupno četiri varijante.

Slika 6. Način rada link virusa

[7]

7 | R a č u n a r s k i v i r u s i

2.7.Macro virusi - Macro virusi su '”mini – programi'” napisani u nekom internom

programskom jeziku (skript – language ili macro – language) nekog aplikativnog programa

kao što je to WORD, EXCEL, itd. Ovi virusi tipično pisani da se razmnoţavaju u

unutrašnjosti dokumenata kreiranih tom aplikacijom. Mogu se proširiti i na druge računare

ukoliko se na oba računara koristi dotična aplikacija i vrši se razmena inficiranih dokumenata.

Macro – virusi mogu se izvršavati na svakoj platformi na kojoj postoji ovakav program ( I

pripadajući interni jezik). Oni nisu ograničeni na pojedinačne računare ili samo odreĎeni

operativni sistem.

3. Kako se šire virusi?

U početku su se virusi širili preko disketa. Ljudi su se koristili disketama da bi razmjenjivali

datoteke (programe, tekstove, tablice, slike…). Ubacite nečiju disketu sa njegovim

programima u svoj računar, pokrenete igricu (npr. TETRIS) koji je zaraţen virusom i taj virus

uĎe u vaš računar, te nakon toga taj virus presnimi sebe na sve diskete koje vi iza toga ubacite

u svoje računar. Diskete iz vašeg računara bi kasnije nekako dospele u tuĎe kompjutere i to je

to… Eto zaraze! Kasnije su CD-i preuzeli uloge disketa kao prenosnika. Nekako paralelno sa

CD-ima je postao popularan jedan drugi medij za razmenu informacija (datoteka) – Internet.

Internet je dosta pomogao brzini razmnoţavanja virusa, jer se sa jednog kraja zemlje moţe

poslati virus na drugi kraj zemlje za samo pet sekundi. Uz to, popularnost interneta je rapidno

rasla, tako da je na kraju internet postao glavni medij za širenje virusa. Npr. kada bi netko tko

ima virus poslao nekome e-mail poruku, nerijetko bi se virus (bez korisnikova znanja)

“naselio” u tu poruku i zajedno sa njom otišao primaocu. Primalac bi morao samo otvoriti

poruku da je pročita da bi se virus sam aktivirao i prešao u njegovo računar. Naravno, sa

računara primaoca se virus širio i na druge računare. Virusi su toliko “napredovali” i toliko

postali “pametniji” da sada sami mogu sastaviti neku poruku i sami sebe poslati nekome iz

korisnikovog imenika (ili je koristio e-mail adrese od raznih pošiljaoca i primalaca sa kojima

se korisnik pre dopisivao, te njima slao privatne dokumente). Budući da se većina današnjih

virusa širi na prethodno opisan način, često je od velike vaţnosti znati nešto više detalja o

pristigloj poruci. Sadrţi li poruka .exe datoteku ili datoteku s dve ekstenzije (npr. .scr.exe),

velike su šanse da se radi o nekoj vrsti virusa. Ukoliko je poruka stigla od nepoznate osobe te

se u telu poruke ne nalazi nikakav tekst, poruka je takoĎe potencijalno opasna. Čak i ako

poruka stiţe s poznate adrese, ne mora značiti da je bezazlena; današnji virusi u stanju su

falsifikovati zaglavlje poruke ili se automatski poslati bez znanja vlasnika računara (kao što

smo već opisali).

4. Ko pravi viruse i zašto?

Kako je internet sve popularniji, tako su i ljudi obrazovaniji za rad na njemu. Postoje internet

korisnici koji prave štetočine kako bi iz toga izvukli

korist. Probaću da objasnim ko je taj koji pravi viruse i

zbog čega to radi. Pre svega da napomenem da se virusi

prave iz 2 razloga:

1. Da naprave štetu - Postoje internet korisnici koji

svoje znanje upotrebljavaju kako bi vam uništili sistem

ili se jednostavno poigrali sa vasim računarom (to je

njima zanimljivo). Oni nemaju nikakvu korist od toga,

sem da doţive ličnu satisfakciju. Njima je cilj da se vi

osetite poraţeno, da vaš računar počne da pravi

probleme. Ne postoji razlog zbog čega oni to rade, sem

8 | R a č u n a r s k i v i r u s i

što ţele da se dokaţu ili tome slično. Potreba im je da vam napakoste.

2. Da izvuku korist - Ovaj tip internet korisnika je “naoruţan” znanjem koje im moţe

doneti korist na internetu. Njima nije cilj da vam unište sistem, njima je cilj da se dokopaju

vrednih i poverljivih podataka, te da kasnije mogu da ih iskoriste. Mogu vam slati razne

poruke za širokopojasni asortiman proizvoda, pritom navodeći vas da kupite ili jednostavno

kliknete na zaraţeli link (SPAM poruke). Ţele da vam ukradu lične podatke, ţele da vas

računar postane “zombi”, ţele da izvuku korist.

Sem nabrojanih grupa korisnika postoje i firme koje prave viruse i malware kako bi se

dokopale odreĎenih stvari (njih svrstavamo u grupu broj 2). Čak i poznate firme i kompanije

puštaju u promet viruse kako bi svojim protivnicima ili čak suparnicima pokazali “ko je

glavni”. Dakle, sve ove osobe koje se bave pravljenjem virusa iz bilo kojeg razloga, najčešće

da vam nanesu štetu, nazivamo crackerima (krakerima ili krekerima).

5. Zaštita računara

Osnovni oblik odbrane od virusa je zaštita računara, a ona se provodi se upotrebom programa

za borbu protiv virusa. Zajedničkim imenom ovakvi programi se nazivaju antivirusni

programi. Zamisao je da se na računar postavi računarski program koji će stalno proveravati

sve zapise koji dospevaju na računar. Program u sebi ima podatke koji mu omogućavaju

prepoznavanje različitih virusa. Zbog toga će u trenutku kad naiĎe na zapis zaraţen virusom

sprečiti aktiviranje tog zapisa i podići uzbunu. Jednostavno rečeno, na ekranu će se pojaviti

prozor s upozorenjem da je odreĎeni zapis zaraţen virusom. Postoji više komercijalnih

programa za ovu namenu. Naţalost, korisnici u Srbiji (prema nekim anketama) retko kada

izdvajaju novac za zaštitu od virusa. Zbog toga se kod nas većina korisnika odlučuje na

različite probne verzije antivirusnog programa koje obično imaju ograničeno vremensko

trajanje. No bez obzira na to koji program izaberete, u savremenom programu za ovu namjenu

pronaći ćete iste mogućnosti. Neki od najpoznatijih antivirus programa su: Norton,

BitDefender, Kaspersky, AVG…

Slika 8. Norton Antivirus [11] Slika 9. BitDefender [12] Slika 10. AVG Antivirus [13]

Bilo koji program za zaštitu od virusa u stanju je prepoznati samo viruse koji su postojali u

trenutku njegovog pisanja. Pojavi li se novi virus samo dan nakon što je program izašao, taj je

virus programu nepoznat, pa prema tome ne moţe prepoznati virus, odnosno ne moţe sprečiti

njegovo širenje. Zbog toga kompanije koje izraĎuju antivirusne programe sve informacije

izdvajaju u poseban zapis koji se naziva biblioteka virusa. Ovaj zapis sadrţi sve podatke

potrebne za prepoznavanje virusa i na stranicama kompanije redovno se pojavljuju nove

9 | R a č u n a r s k i v i r u s i

verzije tog zapisa. Zbog postojanja biblioteke virusa nije potrebno ponovo instalirati

antivirusni program, nego treba samo obnoviti vašu biblioteku virusa. Taj proces obično ne

traje dugo, a većina današnjih antivirusnih programa čak taj proces obavlja automatski. Znači,

kad antivirusni program otkrije da ste se spojili na internet, on automatski obnovi svoju

biblioteku virusa. MeĎutim, ako antivirusni program to ne obavlja automatski, vi sami morate

napraviti. Kako? Pročitajte uputstva od vašeg antivirusnog programa. Obavezno redovno

obnavljajte (update-irajte) antivirusni program, jer u suprotnom bitno ugroţavate sigurnost

računara.

Zaključci

Na osnovu svega izloţenog, sada će ukratko biti izdvojeni najbitniji elementi koji će i najbolje

opisati celokupno zapaţanja i shvatanje ove teme. Dakle, kao što smo i rekli, zajedno sa

razvojem računara došlo i do naglog razvoja virusa. Stvar koja je najviše podstakla razvoj i

širenje virusa je računarska mreţa, naime pre pojave umreţavanja računara virusi su imali

mnogo manje šanse da se prošire (jedini način je bio da neko donese zaraţen flopy disk ili

nesto slično). MeĎutim pojavom umreţavanja računara u mreţe tipa Internet, virusi su mogli

da se šire na mnogo sofisticiranije načine i brzina njihovog širenja je kod nekih virusa postala

čak i neverovatna. Neminovno je da su se virusi pojavili i mi tu ne moţemo ništa, meĎutim

ovdje se postavlja pitanje kako se zaštiti od njih. Prema onome što smo predhodno izneli u

petom poglavlju, zaključujemo da apsolutne zaštite od virusa nema. Najveći problem

predstavlja sam operativni sistem koji je nebezbedan bez obzira da li je u pitanju Unix ili

Windows. Po mom mišljenju potrebno je uraditi sledeće da bismo bar koliko toliko bili

bezbedni: Prvo i najvaţnije je da imamo najnovije zakrpe za operativni sistem koji koristimo.

Drugo i ništa manje bitno je da redovno aţuriramo našu antivirus bazu i treće takoĎe veoma

vaţno je korišćenje dobro konfigurisanog firewall-a (firewall je deo hardvera koji u

sklopu računarske mreţe ima mogućnost da spreči nepropisni prenos podataka preko mreţe

koji je zabranjen od strane siguronosne policije). Bitno je reći da loše konfigurisan firewall

moţe doneti veće štete nego koristi. Znači iz svega ovoga moţemo zaključiti da je potrebna

višestruka zaštita. Što više slojeva u zaštiti to je manja šansa da budemo zaraţeni.

Literatura

[1] http://www.pcchip.hr/img/repository/2009/08/web_image/computervirus.jpg (dostupno

05.05.2011)

[2] http://www.hercegovina.info/vijesti/zanimljivo/racunala/racunalni-virusi-slave-25-godina-

procitajte-povijest-25-najopasnijih-i-najpoznatijih (dostupno 05.05.2011)

[3] Michael Miller: Absolute PC Security and Privacy (apsolutna zaštita PC-ja i privatnosti),

Kompjuter biblioteka, Čačak, 2003

[4] http://img442.imageshack.us/img442/1958/bootdiksovislika1rj8.jpg (dostupno

07.05.2011)

[5] http://img442.imageshack.us/img442/4431/parazitskivirusislika2zb1.jpg (dostupno

07.05.2011)

[6] http://img442.imageshack.us/img442/9213/virusipratiocislika3lm0.jpg (dostupno

07.05.2011)

[7] http://t3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTYUdbiGSL74_5qIdqQSikV34O6VDJKbd

Wc6DkkqQCC8BOD6GBDUw&t=1 (dostupno 07.05.2011)

[8] http://antivirus-software.topchoicereviews.com/11-ways-computer-viruses-are-

spread_216.html (dostupno 07.05.2011)

10 | R a č u n a r s k i v i r u s i

[9] http://www.softwareman.in/wp-content/uploads/2011/04/2-Clipart-Illustration-Of-An-

Evil-Caucasian-Boy-Hacking-Into-A-Computer-And-Causing-Trouble.jpg (dostupno

08.05.2011)

[10] http://forum.interfejs.tv/forum/viewtopic.php?f=67&t=4776 (dostupno 08.05.2011)

[11] http://image0.euroffice.co.uk/image/Norton-Antivirus-2011-In-1-User-3-Pc-Mm-Store---

21070631-AAG309-h0.jpg (dostupno 09.05.2011)

[12] http://totallytop10.files.wordpress.com/2011/02/bd2011-its-spc3a9cial-3d-av-med.jpg

(dostupno 09.05.2011)

[13] http://www.sangdown.com/wp-content/uploads/2010/09/avg-anti-virus-2011.jpg

(dostupno 09.05.2011)