Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Poslovni Informacioni Sistemi

Sybase PowerDesigner 12 Skripta

Profesor: dr Dragana Beejski-Vujaklija Asistent: mr Ognjen Panteli Saradnik: Vuk Janoevi

SADRAJ

1. Uvod ...................................................................................................................................................... 3

2. Instalacija softvera ............................................................................................................................... 5

3. PowerDesigner .................................................................................................................................... 11

3.1. Korisniki interfejs ...................................................................................................................... 12

3.2. Rad sa projektom ........................................................................................................................ 13

3.3. Prilagoavanje grafikog interfejsa PowerDesigner-a ............................................................... 17

4. Primer projekta ................................................................................................................................... 18

4.1. Korisniki zahtev Telekom .................................................................................................... 18

4.2. Implementacija projekta Telekom ....................................................................................... 19

4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa......................................................................................... 19

4.2.2. Konceptulani model podataka............................................................................................ 30

4.2.3. Fiziki model podataka ....................................................................................................... 39

5. Notacije ............................................................................................................................................... 41

1. Uvod

Sybase vodea kompanija u oblasti razvoja enterprise softverskih reenja i pruanja usluga vodeim svetskim kopmanijama, sa fokusom na menadment i mobilnost informacija. Sybase kompanija nastala je 1984. Godine, dok su njeni tvorci Mark Hoffman i Bob Epstein studirali Berkeley Univerzitet u Kaliforniji. Kompanija je nastala u garai, a danas je sedite u gradu Dublinu u Kaliforniji, SAD. Sybase zapoljava vie od 4000 ljudi irom sveta i opsluuje vie od 50 hiljada korisnika njenih usluga i proizvoda. Prihod kompanije za 2007. godinu iznosio je 1,26 milijardi dolara, to Sybase svrstava u grupu Fortune IT 100, sto najveih kompanija na svetu u IT oblasti. Osnovna trita poslovanja Sybase kompanije su trite elektronskog bankarstva, modelovanja procesa i podataka i sveobuhvatnih, enterprise reenja u oblasti upravljanja podacima. Iako Sybase u svojoj ponudi ima samostalne sisteme za upravljanje baza podataka, trenutno je udeo na tritu negde oko 5 procenata, daleko ispod vodeih kompanija u toj oblasti, kao to su Oracle, IBM ili Microsoft. to se tie softvera za modelovanje procesa i podataka, Sybase tu ve dugi niz godina ima lidersku poziciju koju je stekao zahvaljujui svom, vie puta nagradjivanom softverskom paketu PowerDesigner. Gartner grupa, vodea IT konsultantska firma, dodelila je nagradu IT Award for Exellence 2006. godine kompaniji Sybase ba u oblasti modelovanja procesa i podataka za paket PowerDesigner.

Sybase PowerDesigner, koji ovih dana doivaljava svoju 15 verziju, je vodei softverski alat za modelovanje

procesa raznorodnih sistema i podataka koji se u njima pojavljuju. Optimizovan za kolaboraciju vie korisnika, PowerDesigner je projektovan za Windows okruenje kao host aplikacija, koja za pluginove (dodatke) koristi Java platformu i programsko okruenje Eclipse. Za opis funkcionalnosti, u skripti e se koristiti 12.5. verzija alata. Kao lider u oblasti modelovanja, PowerDesigner je 2002. godine opravdano zauzeo gotovo 40% trita. Kao injenicu treba istai i to da je cena za paket po jednom razvojnom programeru od 3 do 7,5 hiljada dolara. PowerDesigner nudi mnogo mogunosti u oblasti modelovanja:

Modelovanje poslovnih procesa (u daljem tekstu BPM Business Process Modeling), Generisanje programskog koda (Java, C#, VB.NET, JSF, PowerBuilder itd), Modelovanje podataka (rad sa vodeim sistemima za upravljanje bazama podataka), Modelovanje DataWarehouse-a, Eclipse programiranje, Objektno modeliranje (UML2.0 dijagrami), Generisanje izvetaja, Rad sa repozitorijumima, Generisanje XML ema u DTD standardu itd

PowerDesigner je razvila francuska kompanija SDP Technologies davne 1989. godine pod imenom S-Designor za svetsko trite, dok je u Francuskoj bio poznat kao AMC-Designor. Sufix or u oba naziva potekao je iz saradnje sa kompanijom Oracle, jer je softvera tada nudio iskljuivo integraciju sa Oraclovim bazama podataka. Svega godinu i po dana kasnije, softver je ponudio mogunost integracije sa svim tada vodeim sistemima za upravljanje bazama podataka. Godine 1994. Sybase kupuje kompaniju Powersoft u ijem se vlasnitvu i nalazi francuski softverski gigant SDP Technologies i tako postaje vlasnik softverskog paketa S-Designor kome odmah menja ime u PowerDesigner (PowerAMC za francusko trite). PowerDesigner danas pored gore navedenih opcija nudi i podrku za napredne opcije poput ETL (Extract, Transform, Load) procesa i EII (Enterprise Information Integration) modelovanja i kompletnih UML2.0 dijagrama. Glavni konkuretni na traitu modelovanja procesu su Erwin, Embarcadero ER/Studio, ModelRight, IBM Rational Software Architect i drugi.

2. Instalacija softvera

U ovom delu skripte bie rei o procesu instalacije softverskog paketa PowerDesigner, podeavanja licenci i pokretanja alata nakon njegovog uspenog instaliranja na raunaru. Za uspenu instalaciju PowerDesignera potrebna su osnovna znanja za rad sa operativnim sistemom Windows. PowerDesigner ima osnovne zahteve u vidu softverskih i hardverskih komponenti PC raunara. PowerDesigner radi na MS Windows XP, Windows Server 2003 ili Windows Vista operativnim sistemima. Svi raniji sistemi poput Windows 95, Windows 98 ili Windows 2000 nemaju potrebnu softversku podrku za rad PowerDesignera. to se tie hardverskih zahteva, neophodan minimum je procesor klase Pentium radnog takta veeg od 500 MHz, 256 MB radne memorije (RAM), monitor i grafika karta rezolucije min 800x600 piksela, CD-ROM uredjaj i do 500 MB slobodnog disk prostora za instalaciju kompletnog Studio Enterprise Edition paketa, neophodnog za rad PowerDesigner softverskog alata.

Postoji vie opcija za instalaciju PowerDesignera, u zavisnosti od toga koju licencu ste kupili. U daljem

tekstu e biti prikazana instalacija PowerDesigner-a u Standalone modu to je scenario u kome se softver instalira direktno na raunaru korisnika. Da bi se uspeno izvrila instalacija softvera, neophodno je da korisnik (user) koji instalita softver ima administratoske privilegije za taj raunar, iz razloga to PowerDesigner pri instalaciji koristi sistemske direktorijume i varijabile, kojima samo administratori sistema imaju pristup. Koraci u proces u instalacije softvera su sledei:

1. Ubaciti PowerDesigner CD u CD-ROM uredjaj. Ukoliko se ne pokrene auto-start opcija na CDu,

potrebno je u Windows Explorer-u pristupiti CD-u i pokrenuti instalaciju otvaranjem fajla SETUP.EXE.

2. Nakon pokretanja setup procesa, izabrati dugme Install PowerDesigner, a nakon ekrana dobrodolice, dugme Next, da bi se dolo do opcije biranja licenci za PowerDesigner (slika 1).

Slika 1. Izbor licenci

Pri ovom izboru potrebno je izabrati opciju Floating License Served i ii na dugme Next.

3. Pri izboru opcije Floating License Served, PowerDesigner-u je potrebno dodeliti licencu sa udaljenog SySAM servera licenci. Na ekranskoj formi za unos podataka za pristup adresi servera uneti za Computer Name adresu merkur.fon.bg.ac.rs, a za port pristupa 27000 (slika 2).

Slika 2. Pristup serveru licenci

FON raspolae sa 20 licenci. Svaka od licenci, kada se preuzme, traje mesec dana. Svaki put kada istekne licenca, PowerDesigner e traiti da se ista obnovi. U tom postupku potrebno je ponovo pristupiti serveru licenci na istoj adresi i preuzeti licencu, ukoliko ima slobodnih. Nakon unosa adrese i porta servera, izabrati dugme Next.

4. Na sledeem ekranu potrebno je izabrati eljeni softverski paket Studio Enterprise.

5. Klikom na dugme Next se dolazi na stranicu sa ugovorom o licenci. Za nastavak instalacije potrebno je oznaiti opciju I Agree, jer ukoliko se oznai opcija I Do Not Agree, instalacioni proces e se prekinuti.

6. Odabirom dugmeta Next otvara se ekran sa izborom eljenog direktorijuma za instalaciju PowerDesginera. Standardno, PowerDesigner e predloiti da to bude u okviru direktorijuma Program Files, ali ukoliko korisnik eli da se instalacioni podaci nalaze na nekoj drugoj lokaciji na raunari, potrebno je izabrati dugme Browse i naznaiti eljenu lokaciju (slika 3). Nakon odabira direktorijuma, odaberite dugme Next.

Slika 3. Izbor direktorijuma instalacije

7. Sledea ekranska forma nudi izbor za odabir eljene opciju za instalaciju. Preporuka je da ostane kako

je ve oznaeno na formi. Ii na dugme Next.

8. Na trenutnoj ekranskoj formi potrebno je PowerDesigneru naznaiti lokaciju programskog paketa Eclipse na Vaem raunaru (slika 4.)

Slika 4. Putanja ka Eclipse direktorijumu

Ukoliko na raunaru ne postoji softverski alat Eclipse, potrebno je sa priloenog CD-a kopirati

direktorijum u kome se nalazi Eclipse na vrsti disk raunara i tu putanju naznaiti u instalacionom procesu PowerDesigner-a. Nakon toga, odabrati dugme Next.

9. Instalacioni proces e dalje zatraiti da se odredi gde u strukturi Start menija da pozicionira ikone za

pristup PowerDesgineru (slika 5).

Slika 5. Izbor lokacija ikona aplikacije u Start meniju

10. Nakon odabira dugmeta Next, sledi sumarni prikaz odabranih opcija i eljenog direktorijuma za

instalaciju. Odabirom dugmeta Next pokree se instalacija PowerDesignera.

11. Nakon kratkog vremena, nakon to se instalacija privede kraju, kliknuti na dugme Finish pri emu se i zavrava proces instalacije softverskog alata PowerDesigner. U zavisnosti od operativnog sistema na raunaru, mogue je da e sam sistem zahtevati da se restartuje zbog nastalih promena.

3. PowerDesigner

PowerDesigner omoguava jedinstven set alata za modelovanje poslovnih procesa koji objedinjuju savremene tehnike notacije BPM, modelovanja podataka i UML standarda sa jedinstvenim funkcijama koje su na raspologanja za analizu, dizajn, pravljenje i odravanje aplikacija, kao i za podrku savremenim softverskim razvojnim alatima. PowerDesigner i njegova reenja pruaju da se direktno poveu dizajn i odravanje osnovnih slojeva bilo koje aplikacije u skladu sa zahtevima odreenog projekta, poslovnim procesima, objektno-orijentisanim kodom, XML emama i skladitima podataka. Uz pomo mnotva grupa modela na svim nivoima apstrakcije, PowerDesigner pomae da se u to kraem roku i sa to manje resursa, kroz iterativni postupak, doe do eljenog reenja, kroz sve faze projekta, od konceptualnog do samog izvravanje neke aplikacije.

PowerDesigner se ne zasniva na nekoj odreenoj softverskoj tehnologiji ili programerskoj metodologiji.

Svako moe da implementira odreeni tok rada, definie uloge i odgovornosti, opie sredstva za rad, definie validacione kriterijume i opie neophodna dokumenta na ulazu i oekivani rezultat na izlazu iz procesa. U okviru dosadanje prakse, PowerDesigner nudi mogunost rada vie korisnika simultano, pri emu se ostvaruje znaajna uteda u vremenu projektovanja dokumentacije i odravanja sistema, uz vidno poveanje kolaboracije izmeu svih uesnika na odreenom projektu. Bilo da se radi o poslovnim analitiarima, dizajnerima, administratorima, programerima, testerima ili administratorima baza podataka, svako od njih ima svoj set komponenti koje njemu omoguuju efikasan rad na modelima u okviru PowerDesignera. Od raznih dostupnih modela, sledi kratak osvrt na neke znaajne modele za dalji rad.

Requirements Model (RQM) Poslovni analitiar definie poslovne zahteve, koji se kasnije od strane tehnikog analitiara i dizajnera

prevode u tehnike uslove modela. Tada se koristi Model Zahteva (RQM Requirements Model), koji opisuje projekat kroz navoenje i precizno opisivanje koje karakteristike se moraju implementirati u fazi programiranja, i koje odgovaran za njih. Ovi zahtevi se mogu vezati sa bilo koji objekat u bilo kom drugom modelu.

Business Process Model (BPM) Poslovni analitiari mogu takoe da definiu poslovne procese visokog nivoa apstrakcije da bi opisali neki

sistem, da bi napravili formalnu specifikaciju odreenog sistema, a sve radi boljeg sagledavanja postojeeg stanja, pokuaja da se ono pobolja i povea promet i profit kao rezultat akcije. Tada se koristi Model Poslovnih Procesa (BPM Business Process Model), koji predstavlja organizacione procese onako kako se oni i zaista postoje. BPM se moe koristiti kao alat za modelovanje radi identifikovanja poslovnih potreba, organizovanja tih potreba u hijerarhiji, prikazivanja procesa u grafikom i formalnom zapisu i radi generisanja komponenti u procesni jezik kao to je BPEL4WS ili Sybase Unwired Orchestrator.

Conceptual Data Model (CDM) Analitiari podataka i dizajneri sistema treba da mapiraju tehnike zahteve sa poslovnim zahtevima.

Zalazei dublje u analizu, mogu se definisati Use Case-ovi (sluajevi korienja), radi njihovog povezivanja sa odreenim zahtevima. Mogunost pisanja funkcionalne specifikacije i preciznog definisanja prirode svakog procesa, aplikacije i strukture podataka je od velikog znaaja za dalje faze razvoja projekta, pogotovu za programere. Zato je CDM model za poslovnog analitiara znaajan model jer, kao pratei model BPM modelu, daje jednu dodatnu reprezentaciju modela koja ne zavisi ni od jednog programskog jezika i detaljno opisuje statike podatke i komponente sistema.

3.1. Korisniki interfejs

Na samom poetku rada sa PowerDesigner-om vano je upoznati se sa njegovim grafikim interfejsom, jer je on zapravo reprezentacija softverskog alata i prva instanca izmedju softvera i korisnika. Prozor programa PowerDesigner sadri nekoliko logikih celina (slika 6.), i to su:

Browser Navigator Browser Navigator (ili Model Explorer) je prozor koji slui za navigaciju kroz celokupan projekat i sve

njemu pripadajue modele. Struktura prikaza hijerarhije je u obliku stabla (tree view) koja omoguava brzu navigaciju kroz modele i komponente. Browser takoe ima mogunost pozivanja aktivnih repozitorijuma, gde se mogu smetati istorijski podaci i komponente modela i projekta.

Editor area Prostor za editovanje predstavlja glavnu ekransku formu gde se zapravo i vri samo modelovanje

odreenih modela. Modeling Output Prozor Output prua uvid u tok generikih procesa PowerDesignera, koji se izvravaju pri proveri modela,

generisanju repozitorijuma i/ili skripti i reversnom inenjeringu. Modeling Result List Ekran Result List prikazuje rezultate pretrage ili greke i upozorenja postojeeg modela pri njegovom

kompajliranju.

Radi lakeg snalaenja i efikasnijeg korienja PowerDesignera, tu su preice koje omoguavaju brzo

snalaenje u okruenju. Preicom ALT + 0 se prikazuje ili sakriva prozor Browser. Sa ALT + 1 regulie prikaz prozora Output, a sa ALT + 2 prozor Result List. Prikaz ovih prozora se moe regulisati i iz glavnog menija, odabirom menija View, u okviru koga se pri dnu nalaze opcije za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje, ova tri pozoroa. Takoe, raspored ovih prozora je ostavljen svakom korisniku da odlui kako da ih najbolje rasporedi prema njegovim potrebama.

Slika 6. Grafiki interfejs PowerDesginera

3.2. Rad sa projektom

Pre nego to se krene u objanjavanje kako se pravi, bira, otvara ili snima odreeni projekat ili model, vano je da se razume kako PowerDesigner na njih gleda i kako ih hijerarhijski smeta i vezuje, a sve to prikazuje u okviru ekrana Browser (slika 7.). Kada se otvori PowerDesigner, on odmah napravi default projekat po nazivom Workspace, ije ime se moe promeniti ukoliko se pozicionira na njega, klikne drugim dugmetom mia i izabere opcija Rename. Svaki model, odnosno dijagram modela koji se bude pravio e se sve vezati za aktivan projekat.

Radi bolje preglednosti dijagrama i modela i radi njihovog logikog odvajanja, mogue je na projektu dodati direktorijume (drugi klik mia na naziv dirketorijuma, pa odabir opcije New -> Folder). Dakle, najvii u hijerahiji je projekat, u okviru njega se nalaze modeli i dijagrami (koji se mogu nai i u odreenim direktorijumima), a sami dijagrami sa sobom nose odreene komponente. Pristup svim ovim delovima omoguava Browser.

Slika 7. Hijerarhijski prikaz modela i projekata

Dodavanje novog dijagrama na projekat se moe uiniti na dva naina. Prvi nain je da se na glavnom

meniju klikne na File -> New (Slika 8.), ili pak da se drugim dugmetom mia klikne na projekat u prozoru Browser i izaberete opciju New, pa potom i dijagram koji se eli dodati na projekat.

Slika 8. Dodavanje novog modela projektu

Projekat

Direktorijum objekata

Model Dijagram

Direktorijum

Otvaranje postojeeg projekta se vri opcijom File -> Open gde je potrebno PowerDesigner-u navesti putanju gde se nalazi odreeni projekat. Vano je napomenuti da ukoliko se otvara novi model, odnosno njegov dijagram, taj model e se dodati na postojei projekat. Snimanje modela i dijagrama modela se vri u okviru opcije File -> Save. Ovim se vri snimanje samo aktivnog modela. Opcijom File -> Save Workspace se snima celokupan sadraj projekta. Modeli projekta koji su pretrpeli izmene od njihovog kreiranja ili otvaranja, u Browseru su oznaeni sa znakom zvezdice (*).

Da bi odreeni dijagram modela fiziki uklonili sa projekta, onda je potrebno da se klikne drugim

dugmetom mia na eljeni dijagram i izabere opcija Detach from Workspace (otkai sa projekta). Ukoliko se izabere opcija Close, tada se taj dijagram modela nee ukloniti sa projekta, ve e samo nestati sa ekrana Browsera, ali e ostati u hijerarhiskoj strukturi projekta.

Nakon kratkog upoznavanja sa opcijama dodavanja, snimanja i zatvaranja modela, odnosno projekata, na

slici 9. je prikazan ekran jednog razvojnog projekta.

Slika 9. Ekran PowerDesignera sa aktivnim projektom

Na prethodnoj slici se pojavljuje jo jedna komponenta (uokvirena u crveni pravougaonik) koja se ranije nije pojavljivala, a to je prozor Palette (paleta). Taj prozor nudi sve dostupne komponente i alate za modelovanje. Intuitivno moe da bude jasno da se palete menjaju u zavisnosti od toga koji model trenutno koristite. Tako da paleta za modelovanje poslovnih procesa, tj za kreiranje BPM dijagrama se razlikuje od palete za recimo CDM dijagrame. Takodje, znaajno je primetiti da prozori Output i Result List sada sadre odredjene informacije. Prozor Output, kao to je prethodno reeno, sadri servisne informacije koje generie PowerDesigner pri debagovanju ili kompajliranju dijagrama i projekata. Prozor Result List prikazuju ishod operacija debagovanja ili kompajliranja. Informacije sa uto ukovirenim znakom uzvika predstavljaju potencijalne probleme (upozorenja) i sa njima projekat moe da se prosledi dalje na evaluaciju, dok informacije sa crvenim znakom X predstavljaju probleme koje je potrebno izmeniti kako bi se kompajliranje projekta izvrilo.

Ukoliko postoje vie aktivnih dijagrama na projektu, navigacija izmedju njih se moe odvijati na tri naina.

Dijagrami se mogu otvarati duplim klikom na njih u okviru Browsera, zatim im se moe pristupiti putem menija Window glavnog menija, pa potom odabrati sa dna liste eljeni dijagram. Pored opisanih, postoji i nain preko preice sa tastature: navigacija izmedju aktivnih dijagrama se vri uz pomo taster CTRL + TAB.

Za svaki aktivan model, pristup svim njegovim komponentama se, pored prozora Browser, moe vriti i

kroz meni Model glavnog menija. U okviru tog menija se nalazi spisak svih komponenti i klikom na bilo koju komponentu se dolazi do liste svih instanci odreene komponente na aktivnom dijagramu. Na primer, na prethodnoj slici dat je aktivan fiziki model baze podataka. Ukoliko se iz menija Model izabere opcija Tables, dobija se spisak svih tabela u okviru tog dijagrama (slika 10).

Slika 10. Sve instance komponente Tabela na tekuem dijagramu

Ukoliko se odabere odreena instanca komponente (u ovom sluaju, odreena tabela), PowerDesigner

nudi posebne opcije za samu tu instancu komponente (slika 11.).

Slika 11. Podeavanje odreenih komponenata

3.3. Prilagoavanje grafikog interfejsa PowerDesigner-a

PowerDesigner nudi mnotvo opcija prilagoavanja grafikog interfejsa eljama svakog korisnika. Da bi se pristupilo meniju za podeavanja, potrebno je sa glavnog menija odabrati Tools -> Display Preferences pri emu e se otvoriti poseban prozor za podeavanja (slika 12.)

Slika 12. Podeavanje grafikog interfejsa

U okviru ovog menija mogua su razna podeavanja izgleda prozora, boja pozadina, prikaza klasa i procesa

na dijagramima, oznaavanja referenci i izgleda linija za referencijranje, opisivanje klasa i procesa, poetka i kraja poslovnih procesa, mernih jedinica itd. Sa kompletnim mogunostima pojedinanog podeavanja interfejsa PowerDesignera vie e biti rei na laboratorijskim vebama u okviru predmeta Poslovni Informacioni Sistemi.

4. Primer projekta

U daljem tekstu skripte sledi prikaz modelovanja jednog kompletnog projektnog rada. Pre faze modelovanja, neophodno je upoznati se sa verbalnim opisom sistema.

4.1. Korisniki zahtev Telekom Preduzee Telekom jednom godinje vri internu proveru kvaliteta da bi utvrdilo stepen usaglaenosti i

efikasnosti sistema upravljanja kvalitetom. Otkrivene neusglaenosti se otklanjaju adekvatnim korektivnim merama. Internu proveru izvodi tim proverivaa koji poseduje adekvatno znanje u oblasti upravljanja kvalitetom. Svaki proveriva ponaosob odgovoran je za ono za ta je zaduen i potrebno je da se ponaa u skladu sa kodeksom ponaanja. Voa tima poseduje vea ovlaenja i odgovoran je za celokupno funkcionisanje tima proverivaa za ta je duan da podnosi redovan izvetaj o njihovom radu.

Proces interne provere kvaliteta Telekoma sastoji se iz pet potprocesa: 1. Planiranje provere

Na osnovu kataloga procesa, kataloga usluga, organizacione eme i izvetaja o trokovima i planiranom budetu kao i na osnovu prethodnog godinjeg plana provere izrauje se godinji plan provere za tekuu godinu gde se utvruju predmeti, podruja, kriterijumi provere kao i u kojim mesecima e se odvijati. Tim koji e biti zaduen za proveru utvruje se na osnovu godinjeg plana i liste proverivaa. Ako neki od potencijalnih proverivaa nije zavrio obuku za ocenjivae sistema kvaliteta, upuuje se na obuavanje. Nakon formiranja tima vri se raspodela zaduenja na osnovu godinjeg plana provere.

2. Priprema provere Predstavlja sledei korak u procesu provere gde se pravi operativni plan koji obuhvata kada i za koje vreme, gde, ko, ta i kako e se vriti provera, zatim se proverivai upoznaju sa dokumentacijom koju e proveravati i na osnovu kojih se izrauje ek liste.

3. Sprovoenje provere Sprovoenje provere se odvija u dve faze: provera na stolu koja obuhvata detaljan pregled dokumentacije i pri tome se utvruje usaglaenost dokumentacije sistema kvaliteta sa zahtevima

standarda ISO 9001, kao i internih standarda; druga faza predstavlja proveru na terenu, gde se vri provera funkcionisanja sistema kvaliteta sa odreenim zahtevima standarda. Kada se to obavi, pie se izvetaj o neusaglaenosti i definiu se korektivne mere koje je potrebno pokrenuti za otklanjanje istih.

4. Sprovoenje korektivnih mera Na osnovu rezultata provere, izvetaja o neusaglaenosti, predloene korektivne mere se pokreu, prati se njihovo izvravanje i nakon toga se korektivne mere zatvaraju.

5. Izrada godinjeg izvetaja U okviru ovog podprocesa piu se godinji izvetaji o neusaglaenosti, o korektivnim merama na osnovu kojih se izrauje godinji izvetaj o proveri sistema kvaliteta.

4.2. Implementacija projekta Telekom

4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa

Nakon upoznavanja sa korisniim zahtevom projekta, prelazi se na implementaciju istog u softverskom alatu PowerDesigner. Ukoliko se program pokree po prvi put, on e automatski otvoriti novi, prazan workspace za projekat. Ukoliko se program ne pokree po prvi put, onda e PowerDesigner za radni fokus postaviti prethodni projekat na kome se radilo. Tada je potrebno izabrati opciju Close Workspace iz menija File, a potom opciju New istog menija. Nakon toga se otvara prozor za izbor dijagrama koji se eli dodati u novi workspace (Slika 13.).

Slika 13. Dodavanje novog dijagrama

U okviru izbora dijagrama, izabrati Business Process Model. U desnom delu kontekst menija, pod opcijom

Model name se unosi naziv BPM modela. Uneti na primer BPM_ProveraSistemaKvaliteta. Process language definie notaciju koju emo koristiti pri modelovanju BPM-a; izabrati notaciju Analysis. U okviru sledee glave bie vie rei o dostupnim notacijama za modelovanje poslovnih procesa. Opcijom First diagram definiemo kog je tipa dijagram koji e biti prvi dodat u projekat. Postoje dva tipa BPM dijagrama: prvi tip, Business Process Diagram, definie tok i odvijanje poslovnih procesa, dok drugi tip, Process Hierarcy Diagram, kako mu i ime kae, definie hijerarhiju procesa u okviru projekta. Izabrati prvu opciju. Nakon odabira, kliknuti dugme Next.

Sada se u prozor Browser za workspace pojavio vezan BPM dijagram. Dijagramu se moe promeniti ime

tako to se drugim dugmetom mia klikne na dijagram i izabere opcija Rename. Naziv dijagrama promeniti u DijagramKonteksta. Pre nego to se krene u modelovanje, vano je upoznati se sa osnovnim komponentama BPM dijagrama u Analysis notaciji (slika 14.).

Slika 14. Paleta BPM dijagrama u Analysis notaciji

Naziv dijagrama

Standard notacije

Tip dijagrama

Organizaciona jedinica

Proces Kraj Resurs Poetak

Tok

Komponenta proces zapravo predstavlja grafiku prezentaciju jednog poslovnog procesa. Poto je u PowerDesigner-u mogue definisati da li je proces elementaran (atomski) ili proces koji je mogue dalje dekomponovati, na svim dijagramima gde se pojavljuju sloeni procesi koji imaju svoje dijagrame dekompozicije se mora pojaviti makar jedan Start i makar jedan End. Komponenta resursa predstavlja njegov najoptiji obilk. Po definiciji logike BPM dijagram, resurs moe biti bilo ta: baza podataka, tabela baze podataka, papirni dokument, dakle svaki oblik podataka koji se moe formalno opisati. Komponenta organizacione jedinica omoguava da se procesi grupiu prema delovima organizacije kojima prirodno i pripadaju, tako davajui dodatnu specifikaciju u opisivanju toka poslovnih procesa unutar jednog sistema.

Sada kad su komponente jasne, na prethodno napravljen dijagram konteksta dodati jedan proces.

PowerDesigner procesu dodeljuje generiko ime; duplim klikom mia na proces se otvara prozor za podeavanja procesa (slika 15).

Slika 15. Podeavanja procesa

U okviru opcije Name se unosi naziv procesa. Polje Comment ostavlja mogunost unosa komentara. Vano

je navesti da li se radi o elementarnom ili kompozitnom procesu. Poto je ovo proces dijagrama konteksta, te da sledi njegova dekompozicija, izabrati opciju Decomposed process, a zatim i dugme OK. Sada se na dijagramu pojavio jedan proces. Na dijagramu je potrebno jo dodati jedan Start i End i zatim komponentom Tok povezati proces sa poetkom i krajem. Sada je BPM projektu potrebno dodati jo jedan dijagram, ali sada dijagram

hijerarhije i to tako to se drugim klikom mia klikne na naziv BPM projekta i sa menija izabere opcija New -> Process Hierarcy Diagram, kao na slici 16.

Slika 16. Izbor novog dijagrama

Taj dijagram slui da prikae sve procese procesa u hijerarhiji. Nakon imenovanja dijagrama, iz

direktorijuma procesa u Browseru dodati prethodno napravljeni proces. Kada se bude radila dekompozicija najvieg procesa i svih njegovih podprocesa, PowerDesigner e automatski aurirati dijagram hijerarhije, tako da nema potrebe da korisnik na tom dijagram posebno naznaava odnos meu svim procesima u projektu. Nakon ovoga, dijagram konteksta ima oblik kao na slici 17.

Slika 17. Dijagram konteksta

Karakteristika modelovanja BPM Analysis notacijom je ta da se u okviru jednog toka definiu svi podaci koje se razmenjuju od izvora do odredita tog toka. Da bi recimo definisali podatke koje dolaze do procesa Interna provera kvaliteta, potrebno je doi do menija za podeavanje toka i to tako to se dva puta miom klikne na sam tok (Slika 18.).

Slika 18. Podeavanje toka

Pored osnovnih podeavanja koja se odnose na naziv toka, izvor i odredite toka, kao i na mogui

komentar autora, od vanosti je i kartica Data, ijim se odabirom pojavljuje kontekst za unos podaka koji se razmenjuju u toku (slika 19).

Slika 19. Podeavanje podataka kroz tok

Poto u tekuem modelu jo nepostoji definisan nijedan tip podatka, izabrati ikonu za unos novog tipa

podatka. Nakon odabira, pojavljuje se prozor za definisanje tog novog tipa podatka (slika 20).

Slika 20. Definisanje novog tipa podatka

Dodavanje novog tipa podatka

Dodavanje postojeeg tipa

Kod unosa novog tipa podatka u model, vano je uneti ime podatka kao i njegov tip: da li je podatak elementaran ili sloen (struktuiran). Ova podela je od velike vanosti, jer kod prevoenja BPM modela kasnije u CDM model, struktuirani podaci postaju entiteti, a elementarni podaci atributi. Nakon unosa jednog tipa podatka, on se onda pojavljuje na listi podatka koji se razmenjuju kroz posmatrani tok. Operaciju ponavljati sve dok se ne definiu svi podaci koji prolaze kroz sve tokove na datom dijagramu. Sve tipove podatka PowerDesigner smeta u direktorijum objekata pod nazivom Data, te je pristup svim podacima na datom nivou znatno olakan. Sada prelazimo na dekompoziciju procesa. Drei taster CTRL dva puta kliknuti na proces Interna provera kvaliteta. Tada se otvara novi dijagram, dijagram dekompozicije. Na tom novom dijagramu, sa palete se dodaju novi procesi: Planiranje provere, Priprema provere, Sprovoenje provere, Sprovoenje korektivnih mera i Izrada godinjeg plana. Nakon dodavanja Start-a i End-a, dijagram ima sledei oblik (slika 21).

Slika 21. Prvi nivo dekompozicije

Nakon definisanja svih podaka koji se razmenjuju u tokovima na prvom nivou, prelazi se na dijagrame

dekompozicije nieg nivoa za svaki od pet procesa. Dakle, drei dugme CTRL dva puta miem kliknuti na prvi proces prvog nivoa dekompozicije. Tada se otvara novi dijagram, drugi nivo dekompozicije prvog procesa. Na tom nivou postoje etiri procesa: Izrada godinjeg plana provere, Odreivanje tima proverivaa, Obuka proverivaa i Odreivanje zaduenja proverivaa. Pored navedenih procesa, na drugom nivou dekompozicije pojavljuju se i tri skladita: Godinji plan provere, Proverivai i Reenje o angaovanju. Dijagram drugog nivoa ima oblik kao na slici 22.

Slika 22. Drugi nivo dekompozicije prvog procesa

Na ovom nivou se pojavljuje komponenta resurs, i to u vidu skladita podataka. Pored toga, tok resursa

izmeu procesa i skladita podataka, i obrnuto, se u PowerDesigner-u predstavlja isprekidanom linijom. Pri tome se u okviru toka moe definisati koje privilegije ima proces nad tim skladitem podataka i koji format poruke se razmenjuje izmeu njih (slika 23).

Format poruke

Resurs (Skladite podataka)

Slika 23. Podeavanja toka resursa

U okviru opcije definisanja moda pristupa podacima od strane procesa se precizira ta odreeni proces

sme da radi nad podacima; da li sme da ih kreira, ita, aurira i/ili brie. Kod formata poruke se definie koja struktura podataka se razmenjuje. Razlog za uvoenje potrebe za definisanjem formata poruke u razmeni je da ukoliko se u okviru taba Data definiu strukture podataka, ti podaci se uvaju na tom nivou hijerarhije, dok se struktura podataka koja se definie u formatu poruke uva na globalnom nivou, odnosno na nivou dijagrama konteksta. Stoga je tim podacima lake pristupiti u procesu prevoenja BPM dijagrama u konceptualni model podataka (CDM). Izbrati prvo dugme pored padajue liste da bi definisali format poruke (slika 24). U okviru polja Name definisati naziv odreenog formata poruke. Izabrati tab Data. Sada je potrebno definisati podatke koji se prenose ovim formatom. Prvo se definie jedan struktuirani podatak (slika 25), koji e u sebi sadrati elementarne podatke. Definisanje elementarnih podataka jednog struktuiranog podataka se definie u okviru prozora za podeavanje struktuiranog podataka, i to u tabu Sub-Data (slika 26). Da bi pristupili prozoru za podeavanje struktuiranog podatka potrebno je dva puta kliknuti miem na njegov naziv.

Format poruke Mod pristupa podacima

Slika 24. Definisanje formata poruke

Slika 25. Definisanje struktuiranog podataka u okviru formata poruke

Slika 26. Definisanje elementarnih podataka struktuiranog podatka

Nakon ovoga, definisati sve formate poruka za sve tokove resursa na dijagramu. Ovim korakom je zavren

drugi dijagram dekompozicije prvog procesa na prvom nivou dekompozicije. Isti postupak se ponavlja i za druge procese na prvom nivou dekompozicije, a i ako se eli ii dublje u dekompoziciju dekomponovanih procesa. Kada se definiu svi drugi nivou dekompozicije svih procesa na prvom nivou, stablo hijerarhije naih dijagrama u prozoru Browser ima oblik kao na slici 27. Na ovoj slici se direktno vidi kako PowerDesigner upravlja podacima u okviru projekta. Svi podaci koji se pojavljuju na nekom dijagramu smetaju se u direktorijum Data tog nivoa hijerarhije, izuzev podataka koji se prenose kroz format poruke, koji su, kako je prethodno navedeno, smeteni u direktorijumu na najviem nivou hijerarhije.

Slika 27. Struktura BPM projekta

4.2.2. Konceptulani model podataka

U okviru postojeeg modela, dodati dijagram konceptualnog modela podataka. Sa najvieg dijagrama apstrakcije BPM projekta, dijagrama konteksta, izabrati opciju Tools -> Data Export (slika 28).

Podaci drugog nivoa dekompozicije

Podaci prvog nivoa dekompozicije

Podaci dijagrama konteksta

Slika 28. Opcija Data Export

Kada se otvori prozor (slika 29) izabrati novo kreirani konceptualni model podataka. Odabrati

dugme Next. U okviru sledeeg prozora se definiu koji se to tano podaci eksportuju (slika 30). Svi elemtarni podaci se moraju eksportovati jer elementarni podaci e initi atribute entiteta, dok se biraju samo oni struktuirani podaci koji se ele prevesti u entitete.

Slika 29. Eksportovanje podataka u druge modele

Slika 30. Odabir podataka koji se ele eksportovati u konceptualni model

Nakon eksportovanja podataka iz BPM projekta u konceptualni model podataka, prozor Browser ima izgled kao na slici 31.

Slika 31. Izgled workspace-a nakon dodavanja konceptualnog modela

Sada kada se svi podaci BPM modela nalaze u konceptualnom modelu, spustiti sve entitete na

dijagram konceptualnog modela. Potrebni koraci da bi se ovaj model preveo u fiziki model baze podataka su sledei: definisati domene atributa, definisati primarne identifikatore svakog entiteta i oznaiti relacije izmeu pojedinih entiteta.

Kada se bilo koji od uveenih entiteta spusti na dijagram, primeuje se da su za sve atribute koje

on nosi domeni postavljeni na (slika 32). To je zato to se u toku modeliranja poslovnih procesa nismo bavili tipom podatka, ve samo da li se radi o elementarnom ili struktuiranom podatku. Kao to je ranije reeno, na osnovu samo ove podele u dve grupe, PowerDesginer zna da li se radi o atributu ili entitetu, respektivno. Sada kada se pribliavamo moguem izgledu baze podataka, potrebno je da za svaki atribut definiemo njegov domen.

Direktorijum svih atributa

Direktorijum svih entiteta Jedan entitet

Direktorijum atributi odredjenog entiteta

Slika 32. Jedan od uveenih entiteta iz BPM modela

Definisanje domena atributa se radi tako to se dva puta klikne miem na entitet, kako bi doli do

prozora za podeavanje entiteta (slika 33); izabrati tab Attributes. U okviru ovog taba potrebno je promeniti domene atributa iz u odgovarajui domen, u okviru kolone Data Type. Za odreene tipove podataka mogue je definisati i duinu podataka (Length) kao i preciznost koju podatak nosi sa saobom (Precision). Nakon toga, dodati novi atribut koji e biti primarni identifikator. Definisati njegov domen i oznaiti polje P, jer se tako PowerDesigner-u naznaava ta je primarni klju nekog entiteta. Pored ovo polja, tu je polje M koja oznaava da li je neki atribut mandatoran (obavezan) ili ne. Polje D znai da li e se taj atribut prikazati u strukturi entiteta ili ne. Izabrati tab Identifiers. Identifikatori slue kao indeksi po kojima se odreeni entiteti mogu prepoznati, odnosno identifikovati. Identifikator predstavlja atribut ili skup atributa koji jednoznaeno odreuje jednu pojavu entiteta. Za naziv identifikatora umesto generikog imena kljua, upisati naziv atributa koji smo postavili za primarni identifikator. Isti postupak je potrebno ponoviti za sve entitete konceptualnog modela podataka.

Slika 33. Podeavanje entiteta

Sada kada su svi entiteti i svi atributi definisani, potrebno je odrediti veze izmeu pojedinih

entiteta. Sa palete izabrati komponentu Relationship (slika 34.).

Slika 34. Paleta za CDM modelovanje

Veza se odreuje tako to se klikne na jedan entitet i onda se prevue miem do entiteta sa kim

se eli ostvariti veza, i to po notaciji IDEF1X. Nakon to se upostavi veza, izgled entiteta je kao na slici 35.

Relacija

Slika 35. Veza izmedju dva entiteta

Prozor za podeavanje relacije izmedju entiteta se otvara duplim klikom na relaciju (slika 36). U

okviru taba Cardinalities se definie kardinalnost veze. Kada se definiu sve relacije izmeu entiteta, konceptulani model izgleda kao na slici 37.

Slika 36. Podeavanje karidnalnosti relacije

Slika 37. Konceptualni model podataka

4.2.3. Fiziki model podataka U okviru postojeeg workspace-a, dodati dijagram fizikog modela podataka. Sa

konceptualnog modela podataka, izabrati opciju Tools -> Generate Physical Data Model. Kada se otvori prozor (slika 38) uneti naziv novog modela pod labelom Name. U okviru podeavanja, moe se definisati i koji sistem za upravljanje bazom podataka e se koristiti, kako bi PowerDesigner znao kako da generie skriptu koju je posle mogue izvestu u taj sistem. Odabrati dugme OK.

Slika 38. Generisanje fizikog modela podataka

Nakon automatskog generisanja, odnosno prevoenja konceptualnog modela u fiziki

model podataka i to takav model koji je prilagoen odreenom sistemu za upravljanje bazom podataka, zavren je proces modelovanja poslovnih procesa.

Slika 38. Fiziki model podataka

5. Notacije

PowerDesigner podrava razliite notacije za modelovanje razliitih dijagrama. Po specifikaciji, alat ukupno podrava preko 40 notacija za 9 vrsta dijagrama. U sluaju modelovanja poslovnih procesa, PowerDesigner nudi mogunost modelovanja u 8 razliitih notacija, i to: Analysis, BPEL4WS, BPMN, Data Flow Diagram, Service Oriented Architecture, Sybase Unwired Orchestrator, Sybase Workspace Business Process, WSBPEL, ebXML BPSS. Svaka notacija sa sobom nosi odreene karakteristike i sluajeve korienja koje moe da modeluje uz pomo njoj dostupnih komponenti. Drugim reima, nemaju sve notacije apsolutno sve komponente neophodne za uspeno modelovanje jednog poslovnog sistema. Upravo se praktikuje da se odreeni sistem opisuje kroz nekoliko modela poslovnih procesa razliitih notacija. Npr. u notaciji Analysis, projektant je u mogunosti da jasno vidi koje se informacije prenose od izvora do njihovog odredita i utvrdi poetak i kraj jednog struktuiranog procesa u celokupnom sistemu. Ono to je mana ove notacije je da ona ne prikazuje dobro interakciju sistema sa spoljanjim subjektima. Tu se moe koristiti Data Flow Diagrami kod koga se spoljanji subjekti jasno prikazuju u vidu interfejsa. Radi lakeg razumevanja razliitih notacija i njihovih komponenti, u nastavku sledi osvrt na svaku od njih.

Analysis Kako je ve prethodno bilo rei o ovoj notaciji i kako je prethodni projekat uraen ba u ovoj notaciji,

pravila kod konstrukisanja procesa, podataka i dijagrama su intuitivno jasna. Svaki proces, izuzev elementarnih procesa, u ovoj notaciji mora da ima svoj poetak u kraj, koji su predstavljeni odgovarajuim komponentama. Analysis notacije je nastala u laboratorijama Berkelez Univerziteta u Kaliforniji. Do sada, ona je najblia notacija poimanju poslovnog sistema osobama bez tehnikog predznanja. Sadri najmanje ogranienja i dozvoljava da se jasno, kroz dijagrame hijerarhije, procesi odvoje u nivoe kojima logiki pripadaju. Takoe, od verzije 1.4, mogue se uvesti i organizacione jedinice na dijagrame i time dodatno naznaiti pripadnost pojedinih procesa. Kako je prethodno navedeno, glavni nedostatak ove notacije je slaba mogunost prikaza interakcije poslovnog sistema sa svojim okruenjem. Takve interakcije je teko opisati uz pomo komponenti poetka i zavretka jer upravo oni esto u tim interakcijama spadaju u delove procesa van granica poslovnog sistema.

BPEL4WS Business Process Exection Languages for Web Services predstavlja proirenje i nadgradnju IBM-ovog

standarda BPEL. BPEL4WS se koristi da opie i proiri model poslovnih procesa opisan u nekoj drugoj notaciji, recimo Analysis notaciji. U okviru BPEL notacije je mogue dodatno specificirati pojedine karakteristike poslovnog sistema i njegovih procesa, na primer: za procese na najviem nivou hijerarhije mogue je definisati organizacione uloge kao i njihovo mesto u organizaionoj strukturi; ova notacija podrava standardizaciju razmene poruka kroz XML (Extensible Markup Language) ili kroz WSDL (Web Service Definition Language). Drugim reima, putem ovih formata mogue je specificirati recimo sve struktuirane podatke i njihove atribute zajedno sa domenima i kao takve ih izvoziti i uvoziti u druge BPEL4WS dijagrame. Ova notacija uvodi pojam koreografije procesa, odnosno dirigovanje njihovog izvravanja. U okviru ove mogunosti je uveden i klju korelacije koji slui da se procesi identifikuju u redu izvravanja i da se poruke koje oni razmenjuju na laki nain sinhronizuju.

BPMN Business Process Modeling Notation je jedna od najstarijih notacija za modelovanje poslovnih procesa.

Pravljena je sa namerom da je svi korisnici razumeju: od poslovnih i tehnikih analitiara, preko projektnog menadera i programera pa sve do poslovnih ljudi, menadera koji zapravo i ine sr svih poslovnih procesa. BPMN slui kao alternativa notaciji Analysis i, kao i ona, predstavlja most izmeu manje formalnih notacija i onih koji su neto stroije u pogledu ogranienja i slobode u projektovanju (BPEL4WS). BPMN zapravo predstavlja preteu Analysis notacije, jer sve komponente i sva pravila koja su sadrana u BPMN su integrisana i u Analysis notaciju. Ono to je prednost Analysis notacije, a to nedostaje BPMN-u, je mogunost generisanja drugih dijagrama dostupnih u okviru alata PowerDesigner. Ono to razlikuje BPMN od Analysis notacije je mogunost definisanja komponente posrednika, koja se moe definisati bilo gde u toku izvravanja procesa putem koje se taj proces moe prekinuti, privremeno zaustaviti da bi se recimo dolo do odreenih informacija u toku izvravanja.

Data Flow Diagram Dijagram toka podataka je neto najslinije dobro poznatoj Sistemskoj Strukturnoj Analizi. U okviru ove

notacije postoje procesi, skladita, interfejsi, tokovi podataka ali i komponente za razdvajanje odnosno spajanje tokova podataka. Ova notacija slui za grafiko predstavljanje tokova podataka unutar jednog poslovnog sistema. Nudi mogunost prikaza porcesa sa aspekta podataka na njegovom ulazu i podataka na njegovom izlazu. U okviru ove notacije su nude dva tipa dijagrama: Logiki Tok Podataka, koji je implementaciono nezavisan jer samo opisuje sistem a ne i kako se procesi unutar njega izvravaju, i Fiziki Tok Podataka, koji je implementaciono zavisan jer opsuje sve entitete (ureaje, odeljenja, ljude i drugo), koji uestvuju u izvravanju jednog procesa. Oba dijagrama podravaju top-down pristup modelovanju poslovnih sistema.

Service Oriented Architecture SOA je logiki izvran procesni jezik u okviru koga se difiniu kompatibilne komponente nad kojim je

mogue vrti slobodan transfer iz modela u neki drugi SOA model. Takoe, ovaj jezik je potpuno nezavisan od bilo kog programskog jezika, te je formalan opis komponenti ovog sistema mogue uvesti u bilo koji alat za projektovanje softvera. SOA struktura je savremena alternativa ve ustolienom XML-u. Zato je SOA notacije zapravo vrlo slina BPEL4WS notaciji jer koristi iroko prihvaene standarde za formalizaciju i opis, neoslanjajui se na neke interne naine reprezentacije koje znatno smanjuju interoperabilnost dijagrama. SOA notacije nudi da se integriu softverkse komponente definisane u WSDL standardu.

Sybase Unwired Orchestrator Ova notacije predstaljva proirenje BPEL4WS notacije sa komponentama razvijenim ekskluzivno za

PowerDesigner. Te komponente su: definisanje XSD ema, definisanja pravila za pojedine procese, definisanje sistema za oporavak u sluaju da model poslovnih procesa pravi greke, kreiranje sloenog sluaja asocijacije podataka kada podaci nisu unapred poznati i kada se ne zna tano vreme potrebno za njihovo pribavljanje (kako je neizvesnost visoka), mapiranje podataka razliitih sistema radi smanjena redundanse itd.

WSBPEL Web Sevice for Business Process Execution Language predstavlja ogoljenu BPEL4WS notaciju jer se u njoj

ne moraju formalno opisati procesi i podaci koji su njima potrebni, ve je mogue definisati domen delovanja procesa kao i koje tipove podataka proces moe da primi i kog tipa treba da budu podaci na izlazu iz njega. Ova notacije predstavlja dosta otvoren nain specificiranja poslovnih procesa jer ostavlja dosta mesta za slobodno poimanje i razumevanje. Zato modeli kreirani u ovoj notaciji uvek predstavljaju suplement neki drugim modelima koji su potpunije specificirani. Prednost ove notacije je to se oslanja na WSDL standard za formatiranje poruka ime se njena integracija sa drugim softverskim alatima znatno poveava, za razliku od Analysis ili BPMN notacije.

1. Uvod2. Instalacija softvera3. PowerDesigner3.1. Korisniki interfejs3.2. Rad sa projektom3.3. Prilagoavanje grafikog interfejsa PowerDesigner-a

4. Primer projekta4.1. Korisniki zahtev Telekom4.2. Implementacija projekta Telekom4.2.1. Modelovanje poslovnih procesa4.2.2. Konceptulani model podataka4.2.3. Fiziki model podataka

5. Notacije