SADRAJ

1 2 3

UNICEF i ,,Konvencija o pravima deteta Misija UNICEF-a Deja prava i njihovo nepotovanje 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 Obrazovanje Zdravlje Detinjstvo Fer tretman Glas

3 5 5 5 6 8 9 9 10 11 11 11 12 13

4 5

Vrednosti UNICEF-a i vidljivi rezultati Partnerstva UNICEF-a 5.1 5.2 Volonteri Ambasadori

6 7

UNICEF u Srbiji Programi za Srbiju 7.1 7.2

Program kola bez nasilja ka sigurnom i podsticajnom okruenju za decu 13 ,,Sport za razvoj 14 16 17

8 9

Kako pomoi? Koriena litertura i web stranice

UNICEF i ,,Konvencija o pravima deteta

,,Ulaganje jednog dolara u decu, njihovo obrazovanje, zdravlje i zatitu donosi sedmerostruku dobit celom drutvu. Kofi Annan

Uvek i svuda, a posebno u vanrednim sitacijama, sva deca sveta imaju ista prava. Zadatak UNICEF-a je da pomogne svima koji ta prava obezbeuju i tite. Negovanje i briga o deci su kamen temeljac ljudskog progresa. UNICEF je kreiran sa namerom da svojim zalaganjem i uz pomo drugih ljudi prevazie prepreke koje oteavaju ivotni put veine dece irom sveta, poput siromatva, nasilja, bolesti i diskriminacije. Realizovanjem nekih inovativnih ideja, UNICEF, kao jedinstvena svetska organizacija, postaje pokretaka snaga koja uestvuje u izgradnji sveta u kome se ostvaruju prava svakog deteta kao trajan etiki princip i standard ponaanja. Samo u poslednih 10 godina: vie od dva miliona dece je umrlo usled vojnih konflikata; vie od est miliona dece je ranjeno; 20 miliona dece je moralo da napusti svoje domove; vie od milion dece su ostali siroii ili su odvojeni od porodica; oko 300.000 dece-vojnika je prinudno mobilisano u vie od 30 ratnih konflikata u svetu.

UNICEF deluje na temelju Konvencije o pravima deteta. Konvencija o pravima deteta usvojena na Generalnoj skuptini UN, 20. novembra 1989. Konvencija priznaje ljudska prava dece- svakog lica mlaeg od 18 godina. Ta prava se jednako primenjuju na svako dete, bez obzira na rasu, boju koe, pol, jezik,veroispovest, politiko ili drugo uverenje, nacionalno, etniko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, roenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Drave imaju obavezu da tite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava. UNICEF je meunarodni fond za decu i omladinu koji se brine o kvalitetu njihovog ivotnog standarda .2

Osnovan je 11. decembra 1946. od strane Ujedinjenih nacija da bi zadovoljio hitne potrebe dece u posleratnoj Evropi i Kini. Pun naziv ove organizacije je bio United Nations International Childrens Emergency Fund. 1950. je mandat ove organizacije proiren na dugorone potrebe dece i ena u zemljama u razvoju irom sveta. UNICEF je postao stalni deo sistema Ujedinjenih nacija 1953, kada je ime skraeno u Fond Ujedinjenih nacija za decu, ali je zadran prvobitni akronim. Prvobitna ideja za osnivanje fonda bila je pomo deci Evrope nakon zavrenog Drugog svetskog rata. UNICEF-ovi zadaci su se sa vremenom menjali. Nakon Evrope , UNICEF je usmerio pomo na druge delove sveta, kako bi pomogao deci u Africi , Aziji i Junoj Americi. UNICEF-ova pomo je ponovno usmerena na Evropu i to na njen istoni deo nakon pada socijalizma u tom delu Evrope. UNICEF-ov rad se obavlja u 191 zemlji kroz razliite programe, uz pomo Nacionalnih komiteta koji prikupljaju sredstva iz privatnog sektora- kroz priloge od firmi, organizacija civilnog drutva i vise od 6 miliona pojedinanih donatora irom sveta. Oni ukljuuju i mnogo razliitih partnera - medije, nacionalne i lokalne vlasti, nevladine organizacije, strunjake kao to su doktori i advokati, zatim korporacije, kole. 36 lanova Izvrnog odbora utvruje politiku, odobrava programe i nadzire administrativne i finansijske planove. Izvrni odbor je sastavljen od predstavnika vlasti koji se biraju od strane Ujedinjenih nacija u Ekonomskom i socijalnom savetu, obino na tri godine. Moris Pate (1894-1965) bio je UNICEF-ov prvi izvrni direktor od januara 1947. do svoje smrti 1965. Od maja 2010. izvrni direktor je Entoni Lejk. Nekih 88 odsto rada ove organizacije odvija se na terenu. Postoji osam regionalnih i dravnih kancelarija irom sveta, kao i Istraivaki centar u Firenci, osnovan 1988. da bi se ojaala sposobnost istraivanja Ujedinjenih nacija za deji fond, da bi se poboljalo meunarodno razumevanje pitanja koja se odnose na prava dece, promovisala ekonomska politika koja moe unaprediti ivot dece irom sveta i da bi se olakala potpuna primena Konvencije o pravima deteta u industrijalizovanim i zemljama u razvoju. Postoji i veliki centar za snabdevanje u Kopenhagenu i kancelarije u Tokiju i Briselu. UNICEF-ovo sedite je u Njujorku.

3

Misija UNICEF-aOsnovni zadatak je, da se, u saradnji sa vladama, civilnim i privatnim sektorom, pomogne promocija, zatita i ostvarenje prava dece i mladih. Misija ove organizacije sastoji se u tome sto: zastupa zatitu dejih prava, sto pomae da se zadovolje osnovne potrebe dece i mobilie politike snage i materijalna sredstva u cilju pruanja pomoi dravama proire mogunosti za iskazivanje njihovih potencijala; da decu stave na prvo mesto (po principu deca pre svega) i da poveaju sopstvene sposobnosti da to uine; promovie jednaka prava ena i devojica i prua podrku njihovom punom zalae se za postizanje ciljeva ljudskog razvoja, mira i drutvenog napretka ueu u razvoju svojih zajednica; sadranih u Povelji Ujedinjenih nacija.

Deja prava i njihovo nepotovanjeRad UNICEF-a poiva na uverenjima da svako dete ima pravo na najbolji mogui poetak u ivotu, na najvie standarde zdravlja i obrazovanja. Svako dete je roeno sa potpuno jednakim pravima kao i druga deca. Najsigurniji nain da se iskoreni siromatvo i da se izgrade mir i bezbednost u svetu je da se zatite prava svakog deteta i da se ulae u njihovo blagostanje. Koja su to deja prava?

1.ObrazovanjeSvako dete ima pravo na obrazovanje i osnovno obrazovanje mora biti besplatno za svu decu. Odlazak u kolu treba da bude pozitivno iskustvo, a kola treba da predstavlja zdravo okruenje u kome se SVA deca oseaju zatieno, mesto sa obuenim nastavnicima i adekvatnim uslovima za rad. Meutim, vie od 100 miliona dece, veinom devojke, jo uvek je uskraeno u tom pogledu.4

UNICEF pomae u izgradnji kola, obuci nastavnika, obezbeivanju udbenika, a, takoe, podrava kole na bazi vode, sanitacije i higijene, ukljuujui i obezbeivanje posebnih toaleta za deake i devojice. U Avganistanu, gde je pod talibanskom vladavinom, enama i devojkama bilo zabranjeno da idu u kolu, UNICEF je formirao postavljanje centra pismenosti gde SVA sva deca mogu da dobiju obrazovanje koje zasluuju. Kroz ,,kole za Afriku UNICEF je poveao broj upisa meu devojicama, siroicima i decom u ekstremnom siromatvu. U kriznim situacijama, kao na primer, posle uragana Katrina, na Haitiju je UNICEF izgradio pulutrajne kole. Iako na prvi pogled izgleda manje bitno za trenutnu egzistenciju, prestanak kolovanja je ozbiljan problem u vanrednim situacijama. UNICEF kroz program Povratak u kolu pomae deci da se vrate rutinama koje su razorili katastrofe, nasilje i rat. Obnovljene kole su mesta gde deca ue, ali i gde se igraju i gde, u haosu koji ih okruuje, mogu prosto da budu deca.

2.ZdravljeSvako dete ima pravo na zdravstvenu zatitu, istu vodu, hranljivu hranu i bezbedno okruenje. Ipak, u 2008. godini, skoro 9 miliona dece umrlo je pre svog petog roendana, uglavnom iz uzroka koji se mogu spreiti. Procenjuje se da 4000 dece umre svakog dana od dijareje izazvane loim higijenskim uslovima i prljavom vodom. Drugi umiru zato to nemaju dovoljno hrane za jelo. UNICEF je najvei distributer vakcina na svetu za zemlje u razvoju. Radi na spreavanju prenosa HIV-a, obezbivanju iste vode, toaleta, hrane, na izgradnji i obnavljanju zdravstvenih sistema, obuavanju zdravstvenih radnika. Postojanje niskih cena, niske tehnologije i visok uticaj intervencije kao to su vakcine, antibiotici i slino, zatim poboljana praksa dojenja i usvajanje sigurne higijenske prakse, mogu da spree nepotrebne smrti majke i deteta. U vanrednim situacijama brzo se ire bolesti kao to su male boginje, dijareja, respiratorne infekcije i malarija. Zato UNICEF u takvim sluajevima sprovodi hitnu

5

imunizaciju. Prioriteti su i dostavljanje hrane i obezbeivanje iste pijae vode. Ujedno se radi na unapreenju sanitarnih uslova za celu zajednicu. irom sveta, vie od 4.000 dece umre svaki dan od neispravne vode i nedostatka osnovnih sanitarnih objekata. Od 1990, zahvaljujui radu UNICEF-a i njenih partnera, vie od 1,6 milijardi ljudi su stekli pristup istoj vodi za pie. Neuhranjenost u Africi Afrika doivljava najgoru suu u poslednjih 60 godina. U Somaliji, glad je proglaena u vie regiona - oblasti u kojima 10% dece ispod pet godina umre svaka 3 meseca. Teke stope neuhranjenosti su realnost i u susednoj Keniji i Etiopiji. Trenutna situacija predstavlja najteu humanitarnu krizu u svetu danas. Ali, Somalija nije jedino mesto gde deca umiru od gladi. Neuhranjenost je osnovni uzrok vie od treine svih smrtnih sluajeva dece. UNICEF je posveen prevenciji i leenju neuhranjenosti irom sveta, pomaui da svako dete dobije ishranu potrebnu za zdraviju i bolju budunost. Po Meuagencijskoj grupi za procenu smrtnosti dece broj smrtnih sluajeva dece ispod 5 godina pao je sa vie od 12 miliona u 1990. na 7,6 miliona u 2010. Najvia stopa smrtnosti dece je u Africi gde svake godine umre 1 od 8 dece ispod 5 godina, dok je u industrijalizovanim zemljama taj odnos 1:167. Vodece ubice dece su pneumonija, dijareja, malarija, zapaljenje pluca, AIDS i male boginje. Pneumonija ubija vie dece nego bilo koja druga bolest - vie od side, malarije i boginja zajedno. Skoro 1,5 miliona dece mlae od pet godina umre od ove bolesti svake godine. Dijareja je drugi vodei uzrok smrti kod dece ispod pet godina na globalnom nivou. Oko 1,2 miliona dece svake godine umre zbog dijareje. Pre etiri godine, vie od 25000 dece svakog dana je umiralo od malarije. Danas, taj broj iznosi 21.000. UNICEF i njegovi partneri su odigrali veliku ulogu I borie se sve dok se ne doe do NULE.

Malarija odnosi ivote ali ni deca koja preive malariju ne mogu proi bez posledica. Ugroen je njihov mentalni i fiziki razvoj. Malarija je i vodei uzrok oteenog razvoja i smrtnosti novoroenadi.6

Borba protiv HIV-a I AIDS-a Nekih 33,3 miliona ljudi ivi sa HIV-om od 2009. godine a od toga 2,5 miliona su deca ispod 15 godina, a oko 15,9 miliona su ene. Na globalnom nivou, AIDS je i dalje jedan od vodeih uzroka smrti. Od procenjenih 1,8 miliona ljudi koji su umrli od AIDS-a 2009, 260.000 su deca ispod 15 godina starosti. U 2009, oko 370000 dece je roeno sa HIV-om, i oko 2,5 miliona dece mlae od 15 godina ive sa HIV-om. Oko 90 odsto ove dece ivi u Africi. Mlade ene od 15-24 godina ine 64 odsto svih HIV infekcija meu mladima. Globalna kampanja UNICEF-a ,,Ujedinite se za decu protiv AIDS-a, lansirana je u oktobru 2005. kao napor od strane meunarodne zajednice kako bi se osiguralo da su deca i adolescenti efikasno ukljueni u HIV i AIDS prevenciju, zatitu i strategije leenja. Kampanja se sastoji iz etiri glavne oblasti a to su: 1) spreavanje prenosa HIV-a sa majke na dete; 2) pruanje pedijatrijskog tretmana; 3) spreavanje irenja zaraze meu adolescentima i mladim ljudima; 4) zatita i podrka deci pogoeni AIDS-om. Kroz ovaj i sline programe, UNICEF i njegovi partneri su napravili znaajan napredak u borbi protiv HIV / AIDS-a. Najnoviji izvetaji pokazuju da se moe doi do generacije bez AIDS-a. Uprkos tim dostignuima, veini dece sa HIV-om i AIDS-om treba leenja koje jo uvek ne dobijaju. Bez leenja, oko polovine dece zaraene HIV-om umre pre svog drugog roendana.

3. DetinjstvoKonvencija UN o pravima deteta prepoznaje znaaj detinjstva kao prelomnog vremena rasta i razvoja, kao i poveane ranjivosti.Usvajanjem Konvencije, svet je obeao svakom detetu dodatnu brigu, zatitu i mogunosti za odmor i igru. Iako je napredak postignut, velikom broju dece jo uvek je uskraeno pravo na detinjstvo. Milioni ive na gradskim ulicama irom sveta. Otprilike, jedno od estoro dece irom sveta je angaovano u nekom obliku dejeg rada, ukljuujui i opasne poslove. Deca se kupuju i prodaju, zanemaruju, povreuju. Procenjuje se da su vie od milion dece irom sveta7

rtve trgovine, esto za potrebe jeftine radne snage ili komercijalne seksualne eksploatacije. Neka deca moraju da odrastu brzo kao rezultat brige za bolesne roditelje, brace, sestara, dok za njih niko ne brine. Seksualno nasilje je po pravilu pratilac vanrednih situacija. U vreme vojnih konflikata, devojice i ene su esto rtve silovanja, prostitucije, prinudnih trudnoa i seksualnog ropstva. Na ovom polju UNICEF radi na prevenciji, zatiti i reintegraciji. Pratilac seksualnog nasilja su i HIV infekcije, zbog ega UNICEF organizuje programe koji informiu i pruaju psihosocijalnu pomo. Posebno ranjiva i dodatnom nasilju podlona grupa su deca koja su usled humanitarne krize odvojena od roditelja ili staratelja. Oni su laka meta za zlostavljanje, otmice i eksploataciju, to UNICEF pokuava da sprei brojnim programima. Ti programi ukljuuju i borbu protiv prinudnog regrutovanja, kao i pokuaj da se deca koja su ve vojnici demobliu. UNICEF utie na promenu zakona i politike u cilju zatite dece od eksploatacije, prinudnog rada, trgovine ljudima, u cilju obezbeivanja obuke i rehabilitacije dece koja ive na ulicama, nege i zatite siroiima i ugroenoj deci, ukljuivanja dece u sport, igru i zdrave aktivnosti. U 2009. godini, UNICEF je omoguio oslobaanje 2813 dece vojnika iz tekuih graanskih sukoba u Demokratskoj Republici Kongo.

4.Fer tretmanSva deca imaju ista prava, bez obzira na nacionalnu pripadnost, pol, verovanja, HIV status, sposobnosti ili porodinu istoriju. Ipak, deca se, kao i odrasli, svakodnevno suoavaju sa diskriminacijom. Siromatvo je, takoe, znaajna prepreka za ostvarenje dejih prava. UNICEF se bori za to da SVA deca imaju ista prava, ak i ako oni nisu dravljani zemlje u kojoj ive. Na primer, u 2008, nakon lobiranja UNICEF-a Velike Britanije, Vlada Velike Britanije je donela odluku da deca koja trae azil i oni koji su rtve trgovine ljudima u Velikoj Britaniji sada imaju ista prava na obrazovanje, zdravstvo i usluge podrke, kao britanska deca.

5.GlasSvako dete ima pravo da glasa o pitanjima koji se njega tiu i njegovi stavovi se moraju uzeti ozbiljno, naravno, sve u skladu sa godinama i zrelou. UNICEF radi sa decom, ne samo za njih.8

UNICEF priznaje da ako sluamo, mladim ljudima moemo da stvorimo efikasnije, relevantnije programe i politiku. Na primer, u 15 zemalja irom sveta, u UNICEF je ukljuen veliki broj mladih istraivaa, programskih dizajnera i komunikatora. UNICEF podrava inovativne programe kao to su foto radionice i radio programi gde deca mogu da slobodno izraze svoje miljenje o pitanjima koja se njih ticu.

Vrednosti UNICEF-a i vidljivi rezultatiUNICEF je organizacija koja je sauvala ivote vie dece nego bilo koja druga humanitarna organizacija. ta to UNICEF ini jedinstvenom svetskom organizacijom?

poslovanje u vie od 150 zemalja k dalekoseni programi, ali i mogunost pruanja brze razvijena mrea visoko kvalifikovanog osoblja i timova profesionalaca; direktan pristup kreatorima politike i lokalnim organizacijama; inovativna reenja za sloene probleme. Njihova misija se nastavlja sve dok se ne doe do toga da deca vie ne gube ivote iz uzroka koji se mogu spreiti- sve dok se ne stigne do NULE. Od svog osnivanja, UNICEF predvodi neumornu borbu protiv bolesti i patnje, zalae se za prihvatljiva i praktina reenja za probleme sa kojima se suoavaju deca sveta. Statistiki podaci pokazuju da su ova reenja bila izuzetno delotvorna:

hitne pomoi u kritinim momentima;

U prethodnoj generaciji, dnevno je umiralo 70.000 dece. Danas je ovaj broj

prepolovljen.

Pre trideset godina svako etvrto dete je umiralo pre navrene pete godine. Danas

umire manje od svakog desetog deteta.

Godine 1980, 10 odsto dece sveta vakcinisano je od est smrtonosnih

bolesti. Danas se vakcinie preko 75 odsto.

Ove godine svoj peti roendan e doekati 3 miliona dece vie nego to je to bio

sluaj 1990, a desetine miliona e iveti zdravije, produktivnije ivote.

9

Godine 2008, po prvi put u savremenoj istoriji, broj dece koja umru pre navrene

pete godine pao je na ispod 10 miliona.

Partnerstva UNICEF-aZa preko 60 godina postojanja, partnerstva predstavljaju glavni oslonac u radu UNICEF-a. Partneri obuhvataju vlade, nevladine organizacije, meunarodne finansijske institucije, javni sektor, privatni sektor, akademske institucije, verske zajednice, omladinske i sportske organizacije, ambasadore i volontere.

VolonteriVolonteri predstavljaju humanu stranu naeg vremena. Oni imaju one vrednosti sa kojima veina ljudi eli da se identifikuje: velikodunost, posveenost, postizanje vidljivih rezultata, pozitivan duh. Za milione ljudi irom sveta volonterski rad je izraz podrke principu koji predstavlja sr sistema Ujedinjenih nacija. Uee volontera u aktivnostima UNICEF-a predstavlja kljunu komponentu opteg uspeha realizacije programa i sakupljanja sredstava za finansiranje projekata. U UNICEF-u irom sveta radi ak 45000 volontera.

AmbasadoriUNICEF angauje poznate linosti koji poklanjaju svoje vreme i svoje talente da promoviu deja prava i misiju UNICEF-a da bi se izgradio svet po meri deteta. Ambasadori UNICEF-a su poznate linosti iz oblasti kulture, umetnosti i sporta koji uivaju ugled i imaju vrst integritet. To su osobe koje su spremne da daju sve od sebe da bi u javnosti i u svojoj brani mobilisali podrku i pomo za decu i ostvarenje deijih prava. Oni su volonteri sa jedinstvenom sposobnou da dotaknu ljudska srca svojom strau i portvovanjem. Institucija ambasadora dobre volje pri UNICEF-u utemeljena je pre vie od 50 godina s amerikim glumcem i zabavljaem Dannyem Kayeom. Neki od poznatih ambasadora u svetu bili su i jo uvek su David Beckham, Shakira, Susan Sarandon, Serena Williams, Lionel Messi... Ambasadori UNICEF-a u Srbiji su: Aleksandar Saa orevi, Ana Ivanovi, Emir Kusturica, Jelena Jankovi, a od 2011. i Novak okovi.

10

UNICEF u SrbijiUNICEF ima dugu tradiciju u Jugoslaviji. Biva Jugoslavija je bila prva zemlja u svetu i posleratnoj Evropi koja je 1947. godine primila UNICEF-ovu pomo. 1948. godine, Jugoslavija je prva u Evropi i druga u svetu osnovala Nacionalni komitet za UNICEF i tako postala zemlja donator. Podaci istraivanja pokazuju da, danas, u Srbiji, zaista postoje veliki problemi: kolu; 16 odsto mladih izmeu 15 i 18 godina ne pohaa kolu ; 73 odsto dece izmeu 2 i 14 godina trpi fiziko ili psiholoko kanjavanje; deca sa smetnjama u razvoju rutinski se smetaju u institucije ili ive u svojim 10 odsto dece ivi ispod granice siromatva. 60 odsto dece od tri do pet godina ne pohaa predkolske ustanove (kod romskog Samo 50 odsto romske i seoske dece pohaa obavezno predkolsko obrazovanje; 72 odsto romske, 23 odsto siromane i 12 odsto seoske dece ne zavrava osnovnu i seoskog stanovnitva taj procenat pada za 10) ;

porodicama, ali izolovana od zajednice;

Program za Srbiju od 2011. do 2015 e doprineti: 1. poveanju stope upisa u predkolske ustanove Roma i dece sa sela, uzrasta tri do pet godina; 2. poboljanju odnosa izmeu broja dece sa smetnjama u razvoju koja su u alternativnom smetaju i one koja su smetena u institucije; 3. smanjenju broja adolescenata koji su prekinuli kolovanje; 4. uspostavljanju i delotvornom funkcionisanju strukturnih mehanizanama za praenje napretka u socijalnoj inkluziji; 5. poveanju alokacije sredstava dodeljenih za ostvarivanje ljudskih prava. U toku je reforma obrazovanja, sa naglaskom na inkluziju. Akcenat e biti stavljen na pomo najugroenijoj deci, inkluziji dece od tri do est godina u pretkolske ustanove, spreavanju prestanka osnovnog kolovanja i smanjivanje nasilja u kolama.

11

Planirano je poboljanje obezbeivanja zdravstvenih usluga najugroenijim grupama. Posebna panja bie posveena majkama iz ugroenih grupa, kako bi dobile strunu pretporoajnu i postporoajnu negu i usluge usmerene na rani razvoj deteta. Prioritet e biti i rana identifikacija dece sa smetnjama u razvoju. Baby-friendly sistem e biti dodatno standardizovan i unapreen. Glavni nacionalni partneri su nadlena ministarstva Vlade Srbije, Tim za socijalnu inkluziju i smanjenje siromatva Kancelarije zamenika premijera, Kancelarija za evropske integracije, Nacionalni Savet za prava deteta, Zavod za statistiku Republike Srbije i Stalna konferencija gradova i optina. Prioritet e biti i dalja saradnja sa Evropskom unijom. Nastavie se i saradnja sa Svetskom bankom, vajcarskom agencijom za razvoj, Norvekom pomoi za meunarodni razvoj, vedskom agencijom za meunarodni razvoj i Italijanskom kooperacijom za razvoj UNICEF e razvijati partnerstva i sa organizacijama civilnog drutva, sa medijskim kuama, udruenjima, univerzitetima.

Programi za SrbijuProgram kola bez nasilja ka sigurnom i podsticajnom okruenju za decuRealizacija programa kola bez nasilja zapoeta je kolske 2005/06. godine. Program sprovodi UNICEF u saradnji sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom rada i socijalne politike, Savetom za prava deteta Vlade Republike Srbije, Zavodom za unapredjivanje obrazovanja i vaspitanja, a od kolske 2008/09. godine i sa Ministarstvom unutranjih poslova I Ministarstvom omladine i sporta. Glavni cilj programa kola bez nasilja jeste stvaranje bezbedne i podsticajne sredine za uenje, rad i razvoj. U okviru ovog programa nasilje je definisano kao svaki oblik ponaanja koji ima za cilj namerno nanoenje psihikog ili fizikog bola drugome. Program je pre svega namenjen deci, nastavnicima i zaposlenima u kolama, ali i roditeljima i itavoj lokalnoj zajednici. Trenutno se sprovodi u 188 osnovnih i 9 srednjih kola irom Srbije. Da bi se program uspeno sprovodio u kolama, potrebni su podrka i aktivno uee direktora, angaman i

12

doprinos svih zaposlenih, nesmetan protok informacija izmedju aka i nastavnika, nastavnika i roditelja, uvrtavanje programskih sadraja u prioritetne aktivnosti kole, te dobra saradnja sa institucijama u lokalnoj zajednici, domom zdravlja, policijom i centrom za socijalni rad. Fer plej je sportski pojam, a i u ivotu je zaiveo kroz realizaciju programa kola bez nasilja. Pod pokroviteljstvom UNICEF-a odravaju se turniri na kojima se istie znaaj fer igre za decu.

,,Sport za razvojSport, rekreacija i igra su zabavan nain za uenje vrednosti i lekcija koje e trajati itavog ivota. Promovie prijateljstvo i fer igru potovanje pravila i jednako postupanje prema svima, poduava i navikava decu na timski rad, disciplinu, potovanje, i savladavanje vetina neophodnih da se osigura da deca izrastu u brine i saoseajne osobe. Sport omoguava da se mladi ljudi pripreme da odgovore na izazove sa kojima e se suoavati i da preuzmu vodee uloge u svojim lokalnim zajednicama. UNICEF sa vladama i partnerima irom sveta podstie korienje programa baziranih na sportu radi poboljanja ivota dece i jaanja zajednica. Sarauje sa vodeim sportskim organizacijama i svetski poznatim sportistima da bi se skrenula panja na izazove sa kojima se deca suoavaju i da bi se mobilisali resursi koji bi se bavili njima. Globalno sarauje sa brojnim sportskim organizacijama i klubovima irom sveta. FEFA OPEN je tradicionalni humanitarni teniski turnir u organizaciji Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), a zamiljen je kao dogaaj putem koga e uesnici imati priliku da se meusobno upoznaju, drue i zblie u cilju eventualne budue saradnje, kao i naravno da podre plemeniti cilj. Deiji Fond Ujedinjenih Nacija (UNICEF) za Srbiju i Beogradski maraton uspeno sarauju od 1995. godine. Koarkaki klub Crvena zvezda i UNICEF zapoeli su saradnju 2008. Godine, a u svetu su partneri UNICEF-a i veliki fudbalski klubovi poput Barselone i Manchester United-a. UNICEF u svojim obrazovnim programima koristi igru, fiziku edukaciju i sport kako bi promovisao zdrav razvoj dece i kako bi ukljuio i decu koja nisu deo formalnog obrazovnog

13

sistema.Kada je na pravi nain ukljueno u kolski program, fiziko obrazovanje unapreuje i deije kapacitete za uenje i poveava njihovu elju za akademskim uspehom. Sport i fizika aktivnost su jedan od naina da se devojice ukljue i uestvuju u ivotu zajednice. Sport moe imati ulogu mosta izmeu teko dostupnih grupa kao to su adolescenti sa rizinim ponaanjem i slubi koje se bave problemima HIV-a. U nekim nacionalnim programima sport se koristi kao zdrava alternativa upotrebi narkotika i alkohola. Deca i mladi ue se zdravim navikama koje preveniraju nasilje i tite od seksulane eksploatacije. Uee u sportu, rekreaciji i igri, moe biti dragoceno u osnaivanju dece sa posebnim potrebama i uenju kljunih ivotnih vetina. Sport je vaan kanal kojim se dopire do dece i mladih ljudi kako bi se ukljuili u svoje sopstveno okruenje.

14

Kako pomoi?UNICEF ne dobija sredstva iz budeta UN. U potpunosti se oslanja na dobrovoljne priloge: donacije, prodaje estitki, poklona, novac od organizacija, kompanija, pojedinaca, razliite dobrotvorne dogadjaje i fondacije, vladine resore. Rade u cilju stvaranja dugoronih, odrivih i ekonominih reenja. Postoji mnogo naina na koje moemo pomoi UNICEF-u naim novcem. Moemo da damo novac, kupimo estitku ili poklon (kiobran, magnet, igraku, kalendar, notes i sl) , ostavimo naslee i mnogo vie. Veini nas nita ne znai taj novac koji emo dati za jednu estitku ili poklon, a nekom petogodinjem detetu, na primer u Somaliji, moe obezbediti hranu za nekoliko dana. SAMO RADEI ZAJEDNO, MOEMO UINITI DA SVET BUDE BOLJE MESTO!

15

Koriena litertura i web stranice

Meunarodno pravo ljudskih prava, Vojin Dimitrijevi, Dragoljub Popovi, Tatjana Papi I Vesna Petrovi, Beogradski centar za ljudska prava, 2007. Nasilje u kolama, Dragan Popadi, Institut za psihologiju, Beograd, 2010. Publikacija UNICEF-a Fer igra- Igra u kojoj igra Fer

www.unicef.rs www.unicef.hr www.unicef.org www.unicefusa.org www.unicef.org.uk www.unicef.itwww.savethechildren.in www.childinfo.org www.unicef.org.au www.unicef.ca www.un.org

16