uito 4laa uruij pamtiti NOVI - akademskaknjiga.com

vv

v

NOVIMAGAZIN

Zakon o zdravstvenoj zaštiti Skrining ili novčana kazna

U susret izborima za EP Romi se zalažu za Evropu, a evropski kandidati za njih?

ubistvo slavka Ćuruvije

Presuda koja će se pamtiti

SRB

IJA

150

DIN

/ C

RN

A G

OR

A 2

EU

R /

MA

KED

ON

IJA

95

DEN

/ B

IH 3

.5 K

M /

HR

vA

tSK

A 15

HR

K /

SlO

vE

NIJ

A 2

,8 E

UR

Međunarodni odnosi i nadmetanje sila Stvarni takmac: Kina

150 din.

BROJ 41511. Iv 2019.

IVO GOldštAjN

POlItIkANtstVO je jAseNOVAc

učinilo još tragičnijim

Sadržaj

tema

20 Politikantstvo je Jasenovac učinilo još tragičnijim

Hrvatski istoričar Ivo Goldštajn govori za Novi magazin o svojoj knjizi “Jasenovac” i o pokušaju revizije istorije u Hrvatskoj i Srbiji. Žalosno je da se iz shvatanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija, kaže sagovornik Novog magazina, uz objašnjenje da o četnicima i ustašama misli isto, te da javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcionišu po principu spojenih posuda

srbija

25 Dobar način da stignete do –

sebe

28 Skrining ili novčana kazna

region

32 Kraj protesta ili Milovog režima

34 (Za)drugari

svet

37 Nasleđe nestabilnosti

koje se ponavlja

39 Revolucija na američki način

41 Romi se zalažu za Evropu, a

evropski kandidati za njih?

kultura

48 Hrabrost je izgubila cenu, a

povećana je vrednost konformizma

52 Svaki pijanista je zaljubljen u

Šopenovu muziku

55 Skeptični entuzijazam

rubrike

04 Arena08 Širi ugao62 Ogled

10 Presuda koja će se pamtitiŠest dana pre dvadesete

godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije 5. aprila Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB), utvrđujući da je neposredni izvršilac ubistva NN lice

43 Zakoni o lažnim vestima koriste se protiv opozicijeKo ima pravo na to da bude

zaboravljen na internetu, da li je jedan tvit dovoljan da se kaže da je osoba uznemiravana i treba li da postoje zakonske osnove kojima se procesuiraju ljudi koji “samo” šire pretnje ili lažne vesti na društvenim mrežama, neke su od tema o kojima govori profesorka digitalnih prava Nani Jansen Reventlou

56 Stvarni takmac: KinaPutovanje kineskog predsednika Si Đinpinga po evropskim

zemljama pokazalo je da je Kina već postala značajan partner ne samo istočnoevropskim zemljama, s kojima je povezuje nasleđe komunizma-socijalizma, već su za blisku saradnju s Kinom spremne i države poput Italije, Monaka i Francuske, s kojima je ona potpisala brojne sporazume, od kojih je svakako najznačajniji onaj sa Italijom

3

Novi magazinIZLAZI ČETVRTKOM

IZdAVAČ: društvo za novinsko-izdavačku delatnost “Agenda 2020“ d.o.o. Beograd, Terazije 23/II PIB: 106978740, MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-754, 011/3228-280 E-mail: [email protected], glavna i odgovorna urednica: Nadežda GaćeZamenik glavnog i odgovornog urednika: Mijat LakićevićUrednica portala: Vlasta VukićevićArt direktor: Bojan Radulović Urednica fotografije: Marija Kolaković direktorka marketinga: Jelena Očigrija 060/88-66-516 [email protected] redakcije: dubravka VasićRedakcija: Jelena Aleksić, Marija Kolaković, Jelka Jovanović (politika i društvo), Ivan Jovanović, Ivana Pejčić, Marija Kojčić (svet i revija), dragan Stošić (kultura), Marija Šajkaš (Njujork)Stalni saradnici: Julijana Mojsilović, Jelena Volić Helbuš, Vladimir Barović, dragan Janjić, Ljubiša Jovanović, Maša Kočović, Momčilo Pantelić, Nikola Lazić, Aleksandar Arsenijević, Zorica Miladinović, Branko Vučković, Andrej Zarević (svet), Mirjana Marinković, Mira Popović (Pariz), Prof Ljubinka Trgovčević, Svetlana Marojević, Seniha Muharemi Vukas (Ljubljana), drago Hedl (Zagreb), drago Pilsel (Zagreb), Vildana Selimbegović (Sarajevo), Veseljko Koprivica (Podgorica), Savo Pejčinovski (Skoplje), Zoran Andrić (Minhen), Marko Savković, damir Grubiša (Rim), Žozef LončarAdvokatica redakcije: Nataša dragović RakovićLektor: Lidija CenićPrelom: studio trid, BeogradRačunovodstvo: Slavica Miljanić distribucija: Centrosinergija doo, BeogradŠtampa: Rotografika, SuboticaTK RAČUN: 190-10880-36, JUBMES banka A.d. Registrovano kod APR pod brojem Bd 27649/2011 08.03.2011.

Regionalni partneri Novog magazina:

Novi Magazin je član Saveta za štampu

Na mom radaru

U FOKUSU

U poverenju

Predsednik Kosova Hašim Tači raspisao je vanredne izbore za gradonačelnike četiri opštine na severu Kosova za 19. maj. Gradonačelnici Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića i Zvečana krajem novembra podneli su ostavke u znak protesta zbog uvođenja kosovskih taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH.

Razloge za ostavke objasnio je tadašnji gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić: “Zbog uvođenja anticivilizacijskih, protivpravnih i nehumanih taksi od 100 odsto, zbog kontinuiranog institucionalnog nasilja kosovskih institucija, prebijanja političkih predstavnika srpskog naroda.”

Ostavke su potom podneli i predsednici preostalih šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, ali tamo izbori nisu raspisani. No, i ovi na severu su, kažu dobro upućeni, preuranjeni jer do isteka zakonskog roka za održavanje izbora (28. maja) novih čelnika – po kosovskim zakonima, razume se – ostalo je još nekoliko dana.

Hoće li 19. maja zaista građani na birališta – a pre toga Srpska lista u trku – ili će izbore boj-kotovati, još se ne zna; znaće se posle dogovora Srpske liste sa zvaničnicima u Beogradu, koji rečito ćuti. Verovatno se čeka najavljena suspenzija taksi posle puta kosovskog premijera u SAD Ramuša Haradinaja. Haradinaj je, valjda i zbog toga, pozivao sve “političke učesnike da koriste svoje ustavno pravo na zastupanje interesa građana kroz učešće na ovim izborima” da glasaju za najbolje kandidate... Uz rečenicu koju svako iz SL, a i dobrog dela srpske zajednice na Kosovu i u Srbiji smatra provokacijom: Pozivam na slobodne, demokratske izbore zasnovane na Ustavu, našim zakonima i najvišim međunarodnim demokratskim standardima.

Konačna odluka biće doneta u sredu 10. aprila, dan pošto ovaj tekst ode u štampu. Ima indicija da je i na predsednika Srbije apelovano da se situacija ne zaoštrava na sastanku sa američkim ambasadorom u Srbiji Kajlom Skotom.

Naravno, uz povlačenje taksi kao najvažniji uslov.

Platforma Tri slobode Organizacije civilnog društva u Republici Srbiji pokreću Platformu Tri slobode za očuvanje

prostora za civilno društvo u Republici Srbiji. Početak potpisivanja zakazan je za sredu 10. april u Domu omladine Beograda.

Tri slobode biće otvorena platforma za delovanje organizacija civilnog društva u cilju za-štite i unapređenja slobode udruživanja, slobode okupljanja i slobode informisanja. Ove tri slobode osiguravaju prostor za razvoj civilnog društva i aktivno učešće građana u javnom životu, navele su Građanske inicijative u pozivu svim organizacijama civilnog društva.

Poziv se odnosi na udruženja, strukovne i profesionalne organizacije, fondacije, zadužbine i sve druge oblike organizovanja, uključujući i neformalne grupe građana, bitno je da rade na zaštiti ugroženih sloboda i stvaranju uslova za nesmetano učešće građana u javnim poslovi-ma kroz razvoj civilnog društva.

Tekst Platforme biće saopšten javnosti posle potpisivanja u sredu.

11/04/2019. Novi MagaziN BROJ 4154

Zelene brigade za čiste gradove

Više od 60 članova Zelenih brigada i građana uklonilo je u subotu i nedelju preko 250 kilogra-

ma smeća u tri mesta – Novom Sadu, Zrenjaninu i Rumi.

U Zrenjaninu se akciji priključilo više od 30 građana, koji su zajedno sa članovima Zelenih

brigada čistili centar grada.“Očistili smo ceo potez od zgrade Kultur-

nog centra preko naselja Mala Amerika, Teniskog kluba “Galeb” do fakulteta “Mi-

hajlo Pupin”. Važno je da nam se iz akcije u akciju pridružuje sve veći broj građa-

na”, izjavio je Miroslav Poznić, predsednik zrenjaninskog odbora Zelene stranke, koja je

organizator čitave akcije.Na novosadskom Sunčanom keju i plaži Beća-

rac Zelene brigade su sakupile više od 30 džakova smeća.

“Na svakom koraku vidljiv je nemar građana pre-ma životnoj sredini. Stiče se utisak da sve što koriste bacaju gde stignu. Najugroženija je obala Dunava, koja je zatrpana svim vrstama smeća”, upozorio je Slobodan Cvetković, predsednik Gradskog odbo-ra Zelene stranke u Novom Sadu.

Zelene brigade očistile su proteklog vikenda i dva dečja igrališta u Rumi.

Akcija Zelenih brigada, koje je osnovala Ze-lena stranka, kontinuirano se održava treći mesec zaredom.

LOŠA NEDELJA

Na mom radaru Nikola MacuraINSTALACIJA U JAVNOM PROSTORU

Uvek mi je prvo “na radaru” ono što radim, a trenutno radim na zvuč-nim instalacijama za međunarodni projekat “From noise to sound”. To su zvučni objekti, se-gmenti jedne veće zvuč-ne instalacije koje pra-vim od vojnih rekvizita – šlemova, minobacača i dr. Projekat radi Aka-demija umetnosti u No-vom Sadu i radi se tim-ski s kolegama Odseka za audio-vizuelne medi-je, a u timu su i muzičari, fizičar, grafički dizajner, reditelj… Radimo i s ko-legama sa još tri akade-mije iz regiona: iz Pečuja iz Mađarske, Poznanja iz Poljske i Banske Bistrice iz Slovačke. U maju će kolege doći i imaćemo radionice i predavanje o savremenoj skulptu-ri i instalaciji u javnim

prostorima. Posle toga ćemo instalaciju koju pravimo predstaviti u kulturnoj stanici “Svila-ra”.

IZLOŽBE MLADIH KOLEGA

Bitan mi je i peda-goški rad, rad sa stu-dentima. Ove sedmice je otvorena prva u nizu izložbi mladih autora u Kulturnom centru Vojvo-dine “Miloš Crnjanski”, u okviru projekta “Krea-tivni prostor u pokretu”. Svo troje su prošle godi-ne u mojoj klasi završili vajarstvo. Raduje me ova saradnja s Kultur-nim centrom Vojvodine, koji pruža mogućnost mladima da izlažu. Jer, to su svakako jedne od njihovih prvih samo-stalnih izložbi, a zna se koliko je to značajno za mlade umetnike. Otvo-rena je izložba Jovana

Čičevskog, posle dve sedmice će izlagati Ivan Raković, a na kraju, u maju, Teodora Mijato-vić.

ATELJE U GRADIĆUU podnožju Petro-

varadinske tvrđave, u čuvenom “Gradiću”, kako ga mi Novosađa-ni nazivamo, radim u svom ateljeu. divna je ta atmosfera koja se u Gradiću, tom “baro-knom biseru”, napravila. Fasade se obnavljaju i već se vidi šarolikost boja, proleće je stiglo, a iz dana u dan ima sve više kulturnih sadržaja, ateljea i punktova u sa-mom Gradiću, kao i na Tvrđavi, gde ima više od 80 ateljea. To sve daje posebnu draž kreativ-nom stvaranju i zaista je posebna atmosfera jer dolazi i mnogo turista iz celog sveta.

Nastavljena kampanja protiv novinaraNezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Voj-

vodine (NDNV) saopštili su da najoštrije protestuju zbog odluke televizije O2 da svoju emisiju Fokus da na raspolaganje Bogoljubu Pješčiću.

Oni u saopštenju podsećaju da je Pješčić čovek koji je nedavno pretio direk-toru programa N1 Jugoslavu Ćosiću i glavnom uredniku agencije Beta Draganu Janjiću.

“Neprihvatljivo je da televizija s nacionalnom frekvencijom omogući čoveku o čijim je pretnjama dvojici uglednih novinara obaveštena javnost i koga je tim po-vodom saslušala policija, da emisiju iskoristi za nastavak kampanje protiv Ćosića i Janjića, iznoseći neargumentovane kritike i optužbe, te da tako vrši javni pritisak na te dve medijske kuće”, navodi se u saopštenju.

NUNS i NDNV podsećaju da je nezadovoljstvo uređivačkom politikom pravo svakog građanina da za izražavanje tog nezadovoljstva postoje razni mehanizmi, od Saveta za štampu kao samoregulatornog tela do Regulatornog tela za elektronske medije.

Međutim, kako ističu, to nezadovoljstvo ne sme i ne može biti inspiracija i oprav-danje za otvorene pritiske, pretnje i zastrašivanje novinara i medija.

“Sve što je taj čovek izgovorio je neistina”, izjavio je direktor N1 Jugoslav Ćosić za agenciju FoNet sinoć posle emisije, reagujući na tvrdnje Pješčića da nije pretio ni njemu ni glavnom i odgovornom uredniku Bete Draganu Janjiću.

Prema Ćosićevim rečima, imajući u vidu količinu laži koju je Pješčić izgovo-rio i način na koji ih kombinuje, jasno je da se ne radi o slučajnoj i individualnoj provokaciji već o smišljenoj kampanji, posebno sada kada mu se za te laži otvara prostor na televizijama s nacionalnom frekvencijom, navode NDNV i NUNS.

Oni u saopštenju podsećaju da je Pješčić krajem marta glavnom uredniku Bete Draganu Janjiću poslao preteću poruku: “Ako u subotu bude nereda, čini mi se da će Beta biti spaljena. Ništa strašno kao u RTS, demokratski izraženo nezadovoljstvo”.

Samo dve sedmice ranije, Pješčić je pozvao telefonom Jugoslava Ćosića, u razgovo-ru se lažno se predstavio kao službenik Vlade SAD i pretio mu dovodeći N1 u vezu sa terorizmom, dodaje se u saopštenju.

Nikola Macura (Novi Sad, 1978) diplomirao je i magistrirao vajarstvo sa temom “Interaktivna skulptura” na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagao je u zemlji i inostranstvu, organizovao više umetničkih akcija istražujući potencijal skulpture u komunikaciji sa okruženjem. Učestvovao je aktivno u radu Art klinike od postanka 2002. do 2012. godine, kada svoje delovanje usmerava u pravcu formiranja pokreta “Superumetnik”. Docent je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu na Katedri za vajarstvo.

DOBRA NEDELJA

5

Pet minuta razgovora sa Živora do m Lazarevićem traje ma-

nje od 120 sekundi jer ovaj čovek nema ama baš nikakvu ambiciju da se o njemu govori u medijima. Na pitanja odgovara kratko, uz osmeh i vidnu nelago-du što uopšte razgova-ra s novinarom koji na svaki njegov odgovor ima potpitanje. Među-tim, od ta dva minuta o ovom čoveku mogu-će je napraviti bar tri teksta, sabirajući samo ono što je uradio za Laj-kovac, malo mesto na-domak Valjeva, čuveno po Milu i pruzi, Rado-vanu Markoviću Belom, ali i po ženskom odboj-kaškom klubu koji po-slednje dve godine vla-da srpskom odbojkom. A to je, iako nepoznato većini građana Srbije, zaista veliki uspeh za varoš od svega 15.000 stanovnika, koja dve godine zaredom u fi-nalu ženskog kupa po-beđuje Crvenu zvezdu. A sve to na domaćem terenu, u sali kojom se ne mogu pohvaliti ni mnogo veći gradovi od Lajkovca. Iza svega sto-ji upravo Lazarević, koji se pre 12 godina odlu-čuje da osnuje ženski odbojkaški klub.

Zašto? Moja ćerka je trenira-

la odbojku u Lazarevcu i, pošto nisam bio baš zadovoljan kako je to izgledalo, došlo se na ideju da i mi osnujemo

klub u Lajkovcu. To što dve godine zaredom osvajamo kup ogroman je uspeh i verovatno jedinstven slučaj da je neki klub za četiri go-dine ušao u Superligu i počeo da se takmiči u najelitnijim takmiče-njima. Iako smo krenuli amaterski, to što smo radili kao profesionalci dalo je rezultate.

Kako to mislite? Niste imali velike ambicije?

Pa na početku ne. Međutim, kako smo krenuli sa ulaganjima onda su se i građani za-interesovali za odboj-ku i počelo je sve više devojčica da dolazi. Onda kad čovek nešto započne, to se ne ostav-lja, postaje društveno odgovorno ponaša-nje, prema čemu imaš obavezu. A odbojka to zaslužuje. Naročito ženska. To je najlepši sport za žene, a naše odbojkašice su prvaci i Evrope i sveta, i to, složićete se, nije mala stvar. To je dokaz da smo mi najkvalitetniji upravo u ovom sportu.

Pomenuli ste ulaganja. Koliko vi godišnje in-vestirate u odbojkaški klub Železničar i jeste li jedini finansijer?

Nisam, opština ula-že deo novca, deo nam daju i sponzori, a ja – ne smem ni da raču-nam. Brojka se vrti oko 200.000 evra godišnje.

I ne planirate da odu-stanete?

Ne, naročito sada

5 minuta sa...Živoradom Lazarevićem


Sa distance, sa ironijom koja je ponekad na granici cr-nog humora, Kapuščinjski slika “božansku carevinu”, u kojoj jedna jedina ličnost odlučuje o svemu, piše Ljubica Rosić u pogovoru knjige “Car” (u Poljskoj objavljena 1978, u Srbiji 2018. u produkciji “Samizdata” B92) poljskog no-vinara i pisca Rišarda Kapuščinjskog, koju je prevela do savršenstva. Ljubica Rosić u pogovoru citira još nekoliko svedočenja koja je autor dobio iz najbližeg kruga dvorani-na Hajla Selasija, kao ovo: “...mišljenje je u ono vreme bilo bolna neprijatnost, čak mučna defektnost, a svetli i visoki gospodar, u svojoj neprestanoj brizi za dobro i ugodnost podanika, uvek je nastojao da ih zaštiti od neprijatnosti i defektnosti”.

Tom njenom izboru dodajmo još jedan: “Reći ću otvo-reno, plemeniti gospodar više je voleo loše ministre. Više ih je voleo zato što je naš gospodar voleo da predstavlja pozitivan kontrast. A kako bi mogao da predstavlja pozi-tivan kontrast ako je okružen dobrim ministrima? Narod bi izgubio orijentaciju...”

Gornji citati su prikaz iz prve ruke poslednjih dece-nija vladavine etiopskog cara Hajla Selasija, na osnovu zapažanja njegovih najbližih saradnika, podanika, sluga, svejedno, jer apsolutistička monarhija trpi svako od tih zaduženja. O kojima, jasno, odlučuje, sam monarh. O po-stavljenju i kraju mandata, životu i smrti nameštenika.

Srbija nije monarhija i bilo bi netačno reći da nema iz-bore i institucije koje iz/glasavanjem biraju i postavljaju funkcionere, a onda i činovnike. Nije ovo Afrika pre pola veka već Evropa na kraju druge decenije prvog veka tre-ćeg milenijuma. Srbija nije monarhija i nema vrhovnu lič-nost koja je vlasna o svemu da odlučuje. Srbija je republi-ka u kojoj su tri vlasti ravnopravne, parlament kao najviše predstavničko i zakonodavno telo, Vlada i predsednik kao predstavnici izvršne vlasti, te sudska, kao samostalna po slovu Ustava i zakona. I četvrta, kontrolna, u vidu nezavi-snih institucija.

Pa ipak, već se godinama stiče utisak, a posebno posle poslednjih predsedničkih izbora, da se sve odluke donose samo na jednom mestu. I ne samo na jednom mestu nego da ih donosi samo jedna ličnost. O tome ne svedoče samo posmatrači koji mogu biti, a često i jesu, pristrasni, već i direktni učesnici u igri odlučivanja, najbliži državni i par-tijski saradnici koji uvek naglašavaju da će – predsednik odlučiti. O vanrednim izborima, o problemu građana za-duženih u švajcarskim francima... Ili o Kosovu.

Može biti da je utisak pogrešan, da predsednik Srbije sledi Ustav i Zakon, a da greše oni koji ga okružuju prepu-štajući njemu da prelomi kad se mora. A on, šta će, lomi! Može biti i da mediji blagonakloni vlasti čine predsedni-ku medveđu uslugu preuveličavajući njegov značaj. Napo-kon, može biti da i opozicija greši kad misli da o svemu u zemlji Srbiji danas odlučuje jedan čovek. Možda su, na kraju, svi koji misle malo drugačije neprijatni i defektni. Problem je, međutim, što je to nemoguće razlučiti, uprkos činjenici da u Srbiji zakonito radi više hiljada medija, uz sijaset društvenih mreža i alternativnih izvora obavešta-vanja. Izvesno je jedino da je sve to zajedno “bolna nepri-jatnost” koja prerasta u sve izgledniji sukob pristalica i protivnika.

Bolna neprijatnost

Piše: Jelka Jovanović, urednica

kada smo tako dobri. Sport nije zvezda koja zasija, pa ugasne. On traži konstantni rad, kako na terenu tako i van njega. Nemam pravo sada da stanem.

A planovi s muškom odbojkom? Jeste li razmišljali o tome, budući da ste se dobro pokazali?

Ne. Muškarci se u Srbiji bave uglavnom fudbalom i smatram da muška odbojka nije ni blizu perspektivna kao ženska.

Da se vratimo na ulaganja. Pomenuli ste brojku od koje se vrti u glavi. Imate li kakvu zaradu od odbojke u koju toliko ulažete?

Ako mislite finansij-sku, onda nemam, ali to nije ni bio cilj. Šta god da zaradite, mora-te negde potrošiti i ja sam rešio da to bude sport koji moja ćerka obožava.

Prilično ste skromni. O vama se čuje samo ono što pišu lokalni mediji, dok vi, kao i sada, vrlo teško govorite o donacijama u Lajkovcu. Nedavno ste o svom trošku asfaltirali put u ovoj opštini...

Ne znam šta je tu čudno. Put mi je trebao do jednog od mojih kamenoloma, a i me-štanima će valjati. Iza mene će nešto ostati, ljudi će me se sećati po nečem što sam ura-dio za ovaj grad. Ako gledate finansijski, to će se čak i na taj na-čin isplatiti, samo čo-vek treba da razmišlja dugoročno i da nema

zmiju u džepu. Sada je skraćeno vreme vo-žnje do kamenoloma i nazad, nema potrebe za prskanjem puta na-kon prolaženja jer se dizala ogromna praši-na i za desetak godina to će biti i finansijski isplativo ulaganje. A ako pitate zašto ne vo-lim medije, reći ću vam da je u poslu mnogo bolje da vas što manje znaju.

Vlasnik ste nekoliko kamenoloma, a uprav-ljate firmama sa 100 zaposlenih. Kad smo dogovarali intervju rekli ste da idete na punoletstvo kod ćerke jednog od zaposlenih, te da nećemo moći obaviti razgovor tog dana. Imate li sa svim radnicima taj prija-teljski odnos i zašto mislite da je to važno?

Najvažnije je biti čovek, bilo da ste rad-nik ili poslodavac, i tu nema nikakve velike filozofije. Ja sa svojim radnicima imam ljud-ski odnos isto kao sa zaposlenima u klubu ili igračicama, komši-jama, trenerima...

Lazarević u Lajkov-cu ne sponzoriše samo odbojkaški klub. Ime njegove firme Iva agrar stoji iza mnogobrojnih lokalnih manifestacija, a samo u pomenuti put uložio je oko 30 milio-na dinara jer je urađen po standardima auto-puta. Prethodno je La-zarevićeva firma ovde finansirala izgradnju bunara i česme na po-stojećem izvoru, što je za meštane zna-čajno budući da se ovim drumom ide put škole. J. A.

7

8

Širi ugaoTajland Hram Muang Tam u provinciji Buriram u severoistočnom Tajlandu. Buriram je dom mnogih drevnih hramova i građevina, ali i populaci-je koja govori kmerskim jezikom. (Xinhua/Zhang Keren)


Presuda koja će se pamtitiŠest dana pre dvadesete godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije 5. aprila Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti (DB), utvrđujući da je neposredni izvršilac ubistva NN lice. Nekadašnji šefovi DB-a Srbije Radomir Marković i beogradskog centra DB-a Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora za teško ubistvo u saizvršilaštvu, a pripadnici DB Ratko Romić i Miroslav Kurak, kome se sudilo u odsustvu pošto je u bekstvu, na po 20 godina zatvora.Presuda je izrečena posle četiri godine suđenja, više od 90 ročišta, više od 100 saslušanih svedoka i obimne dokumentacije.Tužilac i advokati odbrane imaju 30 dana za žalbe od prijema presude.Prema optužnici, u Ćuruviju je pucao Kurak, a Romić pištoljem udario njegovu suprugu Branku Prpu, ali sud nije imao elemenata da to potvrdi. Iako je utvrđeno da je Marković isplanirao ubistvo, a preostala trojica ga omogućila, njihove uloge su nerasvetljene i ne zna se ko je ispalio 14 hitaca u poznatog beogradskog novinara 11. aprila dok su na grad padale NATO bombe.Sud nije utvrdio ni ko je naručio ubistvo.Presuda izrečena uoči 20. godišnjice ubistva dočekana je sa izvesnim olakšanjem, pa i više od toga, u delu struke i javnosti ocenjena je čak i kao istorijska, uz napomenu da posao nije gotov jer predstoji utvrđivanje nalogodavaca. No, iako svi to traže, iako se s prilično pouzdanja prst može uperiti u tada vladajući bračni par Milošević – Marković, teško da će biti razrešnice. Ne samo zbog toga što je Slobodan Milošević preminuo.To se, napokon, vidi i u izjavama sagovornika Novog magazina, Ćuruvijine supruge Branke Prpe, koja je i sama žrtva, njenog punomoćnika Nikole Barovića i predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića.

Temu pripremila: Jelka Jovanović

BRANKA PRPA: Dokle ćemo da žmurimo pred istinom

Kazne su pra-vedne, osuđeni su pripadnici Službe državne b e z b e d n o s t i koji su pratili Slavka i orga-

nizovali njegovo ubistvo. To jeste značajno, mora se jednom reći da niko, nijedan pripadnik Državne bezbednosti niti bilo ko drugi ne može ubijati ljude nekažnjeno. I to je poruka koju su, valjda, shvatili svi, kaže Branka Prpa za Novi ma-gazin: “Međutim, presudama pri-padnicima Državne bezbednosti pravda nije zadovoljena niti će biti dok ne saznamo ko su nalogodav-ci. Pa nećete mi reći da su pripad-nici Državne bezbednosti sami određivali koga će pratiti i ubiti; neko je to morao da im naredi. Ka-kva je to državna bezbednost bez države i kako službenici mogu biti odgovorni, a vođe države ne! Oni su izvršioci i osuđeni su, a ja hoću da sud utvrdi ko su nalogodavci, kojim su se motivima rukovodili kad su rešili da unište Slavkove novine i njega ubiju.

Za mene je to najvažnije, a naj-važnije je i za društvo i državu.

Deo presude Romiću i Kuraku da su saizvršioci, a da je ubica NN, izazvao je različite komentare. Šta vi kažete?

Sudinica i sudsko veće očigled-no su uvažili iskaz koji sam dala prvom specijalnom tužiocu koji je vodio istragu. Ja sam, kako je i u zapisniku napisano, sa 60 odsto sigurnosti tvrdila da je drugo lice ispalilo metke, a ne Kurak. Njega nisam prepoznala kao ubicu i ne bi bilo u redu da mu se tako sudilo.

Govorite o Luki Pejoviću kao najverovatnijem ubici?

Da. Njega sam prepoznala, po-navljam sa 60 odsto sigurnosti.

10 11/04/2019. Novi MagaziN BROJ 415

Tema broja

Luka Pejović je dva meseca posle 5. oktobra ubijen i nije mu bilo moguće suditi kao izvršiocu.

Insistirate, kao i dobar deo javnosti i novinara, na nalogodavcima. Veruje se da su to Slobodan Milošević i

Mirjana Marković. Njemu je, kao i Pejoviću, nemoguće suditi. Šta očekujete od drugostepene presude?

Ne mogu da prejudiciram stva-ri i kažem šta će sud odlučiti u drugom stepenu, ali tražim da se odrede oni koji su naredili ubi-

stvo. Dokle ćemo zatvarati oči? Ja-sno je ko je mogao da naredi da se prati Slavko, ko je mogao narediti da se Slavko ubije, to nisu mogli sami ljudi iz Državne bezbednosti već neko ko je imao moć da im na-redi, a svi znamo ko je to.

Znamo to još od 1998. godine i onog Zakona o javnom infor-misanju, prema kojem je suđeno Slavkovim novinama Evropljanin i Dnevni telegraf, po kome su te novine i još neke druge kao Naša Borba zatvorene. I ne samo da je tada presuđivano novinama; Slav-ko je 8. marta 1999. osuđen po tužbi funkcionera JUL-a Milovana Bojića na šest meseci zatvora.

I ubijen je 11. aprila.Taj Zakon o javnom informisa-

nju, najgori zakon o informisanju u istoriji Srbije, donela je crveno-crna koalicija, u toj Vladi Vojislav Šešelj i Tomislav Nikolić su bili potpredsednici, a Aleksandar Vu-čić ministar informacija, oni su sa JUL-om i SPS-om kreatori i izvr-šioci tog zakona. Neka nam kažu zašto su ga doneli, šta su s njim hteli? Znamo šta su učinili, zna-mo kako je Slavko ubijen, kako su drugi ljudi ubijani, kako je ubijen Ivan Stambolić, kako su gaše-ni mediji, kako je donet Zakon o univerzitetu i kako su proganja-ni profesori i prestanimo više da zatvaramo oči, prestanimo da se lažemo.

Htela sam da vas pitam i kako vidite ulogu Aleksandra Vučića, tada ministra, danas predsednika i ključnog čoveka u pokretanju sudskog procesa, ali vi ste već odgovorili.

To je jedino na što se mora od-govoriti i ključno je da znamo sve njihove odluke. Ako toga ne bude, i dalje ćemo živeti u ovom provi-zorijumu od države u kojoj je sve moguće.

BRANKA PRPA: Dokle ćemo da žmurimo pred istinom

slavko ćuruvija

branka prpa

Foto

: bet

a

Foto

: đu

rađ

šim

ić

11

na paralelnoj sceni. Praktično nerešavanjem ubista-

va kao što je Ćuruvijino, nije stvo-ren toliko potreban diskontinuitet s prethodnim sistemom i u politič-kom i vrednosnom smislu. A to je bio preduslov da se naprave sup-stancijalne demokratske promene. Zbog toga smo stalno imali i privid, ali i često realne osećaje da je sve isto. Naravno, nije bilo isto, kao što ni danas nije isto. Neka vrsta reše-nosti pojavila se tek kada je ubijen premijer Đinđić. Ali, možemo govo-riti i o tome da je ubistvo premijera velikim delom posledica nerešava-nja prethodnih ubistava i nedostat-ka volje i sposobnosti, rešenosti da se demontira zločinački aparat.

Kada je reč o osnaživanju no-vinara i medija da se suprotstave pritiscima, na prvom mestu veoma je poučna solidarnost iz devedese-tih. Imali smo nebrojene zabrane – samo B92 četiri, od čega je u dve sve oduzeto, pa se kretalo iz počet-ka – ali i solidarnost za medije koji su razarani Zakonom o javnom in-formisanju. Stvoren je široki front, alternativni načini komunikacije sa građanima, svaki aspekt an-gažmana stavljan je u funkciju solidarnosti, od rok karavana do alternativnih kulturnih centara, preko pametne upotrebe novih

tehnologija. Danas, nažalost, ne vidim tako ujedinjen snažan front oko elementarnih principa slobo-de izražavanja, snažne bezuslovne i trajne podrške, pravne i socijalne, ugroženim kolegama novinarima i medijima, principijelno snažno re-agovanje o kome god da je reč.

Između izricanja prvostepene presude i 20. godišnjice ubistva Ćuruvije u priličnom muku je prošla 25. godišnjica ubistva Dade Vujasinović. Očekujete li tu pomake i kakve, kao i za ubistvo Milana Pantića?

Nije toliko problem što je slučaj u predistražnoj fazi već što mi se čini da je Tužilaštvo iscrpilo sve moguć-nosti da napravi neki pomak. Mi iz Komisije preporučili smo super-veštačenje van zemlje i Tužilaštvo i Ministarstvo pravde platili su taj posao Holandskom forenzičkom institutu 37.000 evra. Posle rezul-tata koje smo dobili jedino je razre-šena dilema da li je bio jedan ili dva pucnja, tvrdnjom da je bio jedan pucanj i da su “dva filcana čepa” dva dela jednog. Zbog nedostatka dokaznog materijala, koji je trajno nedostupan, zaključeno je iz ana-liziranog materijala, uključujući i rezultate istrage, veštačenja nepo-sredno posle ubistva i stručnjaka

I metaforično i praktično gledajući, nerešavanje ubi-stava kao što je ubistvo Slavka Ćuruvije u velikoj meri podrilo je demokrat-ske snage u vladavini posle 5. oktobra. Naime, jedino

kroz rešavanje tih slučajeva moglo se suditi Miloševićevom režimu i zločinima činjenim devedesetih, a da bude potpuno razumljivo građa-nima Srbije. Bio bi to efikasniji put u suočavanju sa zlom prošlošću. Ubistva građana Srbije, opozicio-nih političara, nezavisnih novinara, ali i predstavnika vlasti, ministra odbrane, direktora policije, vode-ćeg predstavnika jedne od vladaju-ćih stranaka, direktora aerodroma, uveren je Veran Matić: “Ćuruvija je posebno značajan jer je simbol nezavisnog – opozicionog i tablo-idnog, ali i vrlo ozbiljnog – novi-narstva jer je bio i vlasnik medijske grupe, ali i glavni i odgovorni ured-nik, sa reprezentativnom urednič-kom i novinarskom ekipom.”

Kakva je tada bila medijska scena?

Srpska novinarska nezavisna scena bila je najjača u Evropi i kada je reč o novinarskom kapacitetu i kada je reč o broju medija koje nije kontrolisala vlast. U 5. oktobar ušli smo sa više od 90 nezavisnih ra-dio i TV stanica. Jesu 97. ugašene čak 73 stanice, ali smo ih skoro sve vratili u etar solidarnošću i snaž-nim kreativnim, permanentnim otporom, međunarodnim ugledom i uticajem, pravljenjem velikih do-natorskih konferencija, većih me-dijskih projekata. Nezavisna medij-ska scena nije bila po volji ne samo vlasti već i opoziciji i videlo se posle 5. oktobra koliko je novim demo-kratskim vlastima bilo važno ne da reformišu već da – kontrolišu me-dijsku scenu. To je stvorilo demo-kratski deficit bez kojeg se nije mo-gao napraviti iskorak u stvaranju novog sistema, novih društvenih vrednosti, novog kulturnog modela čija je izgradnja počela devedesetih bogatim kulturnim aktivnostima

VERAN MATIĆ: Važno za novinare i društvo

Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara uveren je

da je rad te komisije

doveo do valjane istrage i sudskog

postupka, te da će

presuda biti važna

u zaštiti novinara ubuduće,

ali da je neophodna saradnja sa državom i

solidarnost među

novinarima

veran matić


Tema broja > Slavko Ćuruvija (1999-2019)

kao ključni u podršci istražnom timu da dođe do dovoljne količine dokaza i indicija na osnovu kojih je tužilac napisao kvalitetnu op-tužnicu, koju je prihvatio sudija za prethodni postupak, a sudsko veće sudilo. Veliki deo iz te optužnice je u delu presude koja je pročitana na izricanju kazni.

Kad je reč o Komisiji, mislim da je učitavana i procena da je to samo još jedna komisija čiji je cilj zamazi-vanje očiju javnosti, da je to Vučiće-va komisija, a istina je da je to moja ideja, koju sam ranije nudio i pred-sedniku Tadiću i nije realizovana iz ne znam kojih razloga. Kad je Vučić prihvatio, tražio sam stalnu podrš-ku ako se pojavi opstrukcija nad-ležnih. Bilo je mnogo izazova, ne samo tokom suđenja već i tokom istražnog postupka.

Gotovo svi su zaboravili da je sa-vetnik predsednika Nikolića Oliver Antić često posećivao osuđenika Markovića, pa kada smo shvatili da se planira neka vrsta amnestije ili odluke po kojoj bi neki aspekt prethodnih suđenja bio proglašen neustavnim, nezakonitim, reagova-li smo javno kao Komisija i sprečili taj očigledno nezakoniti plan. Kao što znate, ovo je jedinstvena Komi-sija tog tipa u svetu. Nismo imali nečije ranije iskustvo, ali postigli smo rezultat koji niko ne može da ospori. Saradnja s predstavnicima MUP i BIA bila je sa mnogo među-sobnog poverenja i kada se nismo slagali, svesni da smo svi na važ-nom zadatku – ne samo da se ra-zreše nerešena ubistva već svesni koliko je to važno za našu novinar-sku profesiju, slobodu i demokra-tiju, ali i za neku vrstu pročišćenja institucija čijom su zloupotrebom činjeni zločini.

Komisija će nastaviti rad jer prvo-stepena presuda Ćuruviji treba da bude potvrđena na Apelaciji, a za-hvaljujući dosadašnjem iskustvu u radu, jasno je da će biti različitih po-kušaja da se utiče na odluku Apelaci-je, kao i na sve ostalo što je vezano uz ovaj proces. Takođe, vrlo intenzivno radimo na slučaju Milana Pantića.

koga je angažovala porodica – da su moguće sve tri opcije, ubistvo, samoubistvo i slučajno opaljenje.

Predstavnici Komisije su razgo-varali sa svim dostupnim mogućim svedocima, koji su u različitim pri-likama pominjali okolnosti smrti Dade Vujasinović, ali nije bilo kori-snih informacija. Komisija mora da sačeka konačno stanovište Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koje postupa u ovom slučaju, i da nakon toga sačini analizu postupanja i eventualno pozove svedoke i uče-snike u istragama koje su vođene povodom ovog slučaja, te da nakon toga obavesti javnost o svom za-ključku.

Osnivanje Komisije praćeno je kontroverzama, odobravanjem i protivljenjem medijske zajednice. Kako ocenjujete rad tela kojim rukovodite?

Komisija je osporavana na razli-čite načine, ali najveći udarac radu Komisije nanet je izlaskom Vukaši-na Obradovića, odnosno ako sam dobro razumeo, odlukom NUNS-a da ne učestvuje u radu na istraga-ma ovih ubistava. Navedeni su neki razlozi, ali dosad nisam video nije-dan ubedljiv razlog da se apstinira od ovako važne misije.

Koliko sam mogao da vidim re-akcije različitih aktera u slučaju Ćuruvija, rad Komisije ocenjen je

VERAN MATIĆ: Važno za novinare i društvo

Ilustrovana politika presudaVaša koleginica iz Komisije Ljiljana Smajlović ocenila je da su pritisci vezano za suđenje za ubistvo Ćuruvije, pre svega napadi Ilustrovane politike, paradoksalno doprineli povoljnom sudskom ishodu. Delite li taj sud?Ne znam da li je baš tako rekla, mislim da je želela da naglasi da je suđenje dobilo publicitet i da su tekstovi u četiri broja Ilustrovane politike, državnih novina, neodoljivo podsetili na vreme i okolnosti u kojima je ubijen Slavko Ćuruvija. Moram ponovo da naglasim da je uloga Komisije u praćenju sudskog procesa bila značajna – iako sam razočaran neredovnim prisustvom predstavnika udruženja, studenata prava i novinarstva. Zbog stalnog prisustva bili smo u mogućnosti da reagujemo kada su se pojavljivale nelogičnosti u samom sudskom procesu i da javno reagujemo. Prvo kada su pušteni optuženi Radonjić i Romić da se brane iz kućnog pritvora. Naša procena je bila da je to nedopustivo za optužene za teško ubistvo i da će to stvoriti mogućnost pritiska na svedoke, pretnje, organizovanje odbrane, koordinaciju sa optuženim Kurakom koji je u bekstvu. Posle toga smo imali izjave svedoka da je prećeno njihovim porodicama, što je na ivicu dovelo sam proces. Srećom da su svedoci ostali pri ranije datim iskazima koje je sud cenio kao zakonite i uzeo ih u obzir, ali moglo je biti i drugačije, da nismo reagovali.Drugi bitan trenutak bile su dve odluke Sudskog veća da se izostave ključni dokazi vezani za zabeležene komunikacije optuženih, ali i pratećeg odeljenja DB koje je pratilo Slavka 10. i 11. aprila, kojima su srušeni alibiji optuženih, ali su i bitno doprineli razjašnjenju šta se događalo pred ubistvo i posle ubistva. Tada su neki advokati odbrane preko jedne od advokatskih komora pokrenuli hajku protiv mene zbog izjava o tome da su ove odluke nedopustive, kada je dokaze prihvatio sudija za prethodni postupak, kada su predočeni dokazi da su kasete oduzete po zakonu. Ta advokatska komora je čak tražila izmenu krivičnog zakona kako bi se uvelo delo kojim bih ja mogao biti kažnjen do tri godine zatvora. Ono što je bilo neverovatno jeste da su im se pridružili Društvo sudija i Vrhovni kasacioni sud. Dva različita veća Apelacionog suda donela su rešenja koja su išla u prilog mojim tvrdnjama i stavovima Komisije. Tek posle su došli tekstovi u Ilustrovanoj politici, verujem ohrabreni stavovima ovih institucija. I svi oni zajedno doprineli su da finale sudskog procesa prođe s većom medijskom pažnjom i, samim tim, da sa više prostora podsetimo na zločin za koji se sudilo. Dobro je da smo sa sudijama otvorili debatu o tome šta je pritisak na sud, gde su granice komentarisanja sudskih odluka itd. Veoma je važno da jedni druge bolje upoznamo i radimo na uspostavljanju pravne države. Evropski sud za ljudska prava presudio je prošle godine u dva slučaja u korist medija i novinara kada je reč o komentarisanju rada sudija i sudova u Hrvatskoj. Mislim da su i u Srbiji postali svesni toga da u našem radu nije bilo elemenata nedozvoljenog pritiska na sud.

13

Legija, zbog višestrukog ubistva. I oni su bili na auto-putu sve dok nije nađeno takozvano solomon-sko rešenje da se istraga otvori za višestruko ubistvo, a da se ne odre-di pritvor. Kad je Ulemek izašao iz zgrade Okružnog suda, jedinica se povukla. Tog dana se već kasnilo sa presudom za ubistvo Slavka Ćuru-vije, Ivana Stambolića, masakr na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubi-stva Vuka Draškovića u Budvi.

Kažete za četvoricu osuđenih postoje spisi i dokazi, pominjete Državnu bezbednost i JSO…

Jedinica za specijalne operacije je sastavni deo Državne bezbed-nosti u to vreme, jedna kuća, ista institucija.

Govorimo o egzekucijama, uključujući ubistvo premijera Đinđića, i u tim postupcima nemamo nalogodavca, ličnosti koje su rukovodile i tom Državnom bezbednošću i JSO.

U ovom postupku je izvršen, kako se to kaže, uvid u spise o ubi-stvu Stambolića i pokušaju ubistva Draškovića i u izreci tih presuda, u radnjama izvršenja navodi se da su

Presuda je izrečena na bazi onoga što se nalazi u spisi-ma i što je na sudu izvedeno kao do-kaz, osuđeni su svi oni koji su prema

izvedenim dokazima učestvovali u ubistvu Slavka Ćuruvije, koji su bili optuženi i zna im se ime i pre-zime, kaže za Novi magazin pravni zastupnik Branke Prpe, Ćuruvijine tadašnje supruge.

“Kolika je dubina ledenog brega, ispod i iznad ovih koji su dokaza-no u lancu ubica, ne znamo, mogu samo da podsetim na analogiju s masakrom na Ibarskoj magistrali, kad je ubijeno četiri funkcionera SPO, kad je u prvom igrokaz-po-stupku bilo četvoro optuženih, pa 12, pa 16, u drugim postupcima do 20 i pitanje koliko ih još ima, a ve-rovatno nikada neće biti optuženi. Ovde su optužena i osuđena njih četvorica, niko od njih nije nevin, sud je našao da su krivi i jesu krivi jer su učestvovali u ubistvu, u stre-ljanju Slavka Ćuruvije”, objašnjava Barović.

Od ubistva je prošlo 20 godina. Kako to tumačite?

Osuđujuća presuda kasni najma-nje od novembra 2001, kad je Jedi-nica za specijalne operacije (JSO) izašla pred Sava centar navodno zbog kupusa i braće Banovića, a stvarno zbog toga što je tog dana na predlog Dragoljuba Todorovića i Danice Drašković, čiji je bio puno-moćnik, pokrenut istražni postu-pak protiv Ulemeka, poznatijeg kao

U ponedeljak 8. aprila navršilo se 25 godina od ubistva novinar-ke Radislave Dade Vujasinović,

a taj zločin nije rasvetljen uprkos više puta obnavljanim istragama, veštačenji-ma i nebrojenim obećanjima nadležnih državnih i pravosudnih organa. “Pora-žavajuća je činjenica da je posle dve i po decenije slučaj još u predistražnoj fazi, zbog čega ima strahovanja da se čeka formalno opravdanje za zastarevanje slučaja i njegovo deponovanje u arhivu tužilaštva”, upozorilo je Nezavisno udru-

ženje novinara Srbije, zahvaljujući kojem je učinjen jedini dosadašnji pomak i od verzije o samoubistvu prešlo se na pre-distražne radnje – ubistva 2009. godine

I od tada, praktično – muk.Novinarka Duge Radislava Dada Vuja-

sinović, poznata po izveštajima sa ratišta na području bivše SFRJ devedesetih, ali i

NIKOLA BAROVIĆ: Presuda kasni od dana pobune JSO

Pravo na žalbe i dalji postupakKo ima pravo žalbe na presudu i koliko će trajati taj postupak?Pravo da se žale imaju optuženi, njihovi branioci i tužilac. I prema prvim reakcijama jasno je da će se svi žaliti. Najbrže, najoptimističnije što se može očekivati jeste da do kraja ove godine bude zakazana sednica Apelacionog suda i da Sud odluči da li će potvrditi presudu, promeniti je ili možda vratiti suđenje na ponovni postupak – zbog onih NN nalogodavaca i izvršilaca.

Da li je to jedini razlog za ponavljanje postupka. Pratili ste suđenje, šta biste izdvojili kao sporne stvari u postupku?Presuda je utemeljena na spisima, na dokazima i na saslušanim svedocima. Najvažniji svedoci su Dragan Kecman i Branka Prpa. Delom je presuda utemeljena i na osnovu načina na koji su se optuženi branili.Zapravo, nema spornih stvari, zahvaljujući kriminalisti Kecmanu i radniku Mobtela Dejanu Anđelkoviću, koji je dao kasete s podacima baznih stanica. I gospođi Branki Prpi.

Dada Vujasinović, četvrt veka ćutanja

Ubistvo novinarke Duge Radislave Dade Vujasinović 8. aprila 1994. godine i danas je u preidstražnoj fazi, sa malo nade da će se istraga ikada okončati i suditi ubicama. Ako budu živi


Tema broja > Slavko Ćuruvija (1999-2019)

Ono što nije urađeno posle 5. ok-tobra jeste da se politička policija – jer oni nisu bezbednost države, šta će veći dokaz od razaranja Jugo-slavije! – ni delom nije promenjena, njihova pozicija nije promenjena, ceo mehanizam je i dalje ostao na raspolaganju i samo je pitanje ono-ga ko njima upravlja hoće li ponovo biti na istim zadacima kao što je bio zadatak ubistva Slavka Ćuruvije.

Uključeni ste u mnoge društvene procese. Šta u budućnosti, posle ove presude, mogu da očekuju novinari, javnost, građani?

Šta očekuje vaš kolega Milan Jo-vanović…

Ništa još, prvooptuženi Simonović danas nije došao na suđenje.

Jovanoviću je spaljena kuća i jed-va je sam preživeo. Šta može da se očekuje u društvu u kojem u Brusu šetaju opanke, na periferiji Beogra-da spaljuju kuće novinarima koji slučajem prežive? To je društvo koje više nema snage da izaziva oružani konflikt, ali ima moguć-nost delovanja na način paravojnih formacija.

Rekli ste društvo, verovatno mislite na one koji odlučuju?

Onima koji su ratovali devede-setih ne da okolni svet da isto rade danas, ali način vladanja, način kontrolisanja društva isti je kao paravojne formacije devedesetih, pokazuje to Brus, Žitorađa, druga mesta.

Pa i ovo čekanje od 20 godina.

učinjene po nalogu Slobodana Mi-loševića. U tim postupcima je utvr-đeno da je nalogodavac Milošević, tako je ostalo i u optužnici, pa je postupak protiv njega izdvojen jer je već bio u Hagu i nije svojom voljom izbegao suđenje. U drugim postupcima nema zapisnika kao što je zapisnik od 11. aprila 2003. godine u kojem se izrikom kaže da je Milošević tražio da se uklone Ivan Stambolić i Vuk Drašković.

Reči mnogo govore, žargon u po-litičkoj policiji jer DB je politička policija, kad nekog prate je “objekt” – a onda se objekt ukloni. To nije ljudsko biće i nije ubistvo nego teh-nička radnja, to je na tragu reči “ko-načno rešenje” raznih nacionalnih pitanja. Taj rečnik dovoljno govori o tome zašto je svako od pripad-nika političke policije, sad se zove BIA, na pitanje da li su čuli za neko protivzakonito delo, odgovarao sa “ne” iako postoje presude za Đinđi-ća, Stambolića i Ibarsku.

Ocene prvostepene presude su različite, od toga da je istorijska do toga što kasni.

Ostajem pri tome da je to zakaš-njenje od 19 godina. Presuda po-

maže utoliko što je lakše porodici Savka Ćuruvije, što se tiče Srbije teško da sada pomaže onoliko koli-ko je mogla pomoći pre novembra 2001. Da je postupak pokrenut pre tog novembra i da su u tom prvom postupku za Ibarsku svi optuženi pritvoreni, sigurno ne bi došlo do marta 2003. – da premijer bude ubijen.

Propušteno je vreme i brzina u delovanju. Znate, da su Vujkić i Kosmajac ostali posle 20. oktobra 1944. u Beogradu kao šefovi poli-cije, ne bi Josip Broz Tito sačekao Novu 1945. godinu.

NIKOLA BAROVIĆ: Presuda kasni od dana pobune JSO

po istraživačkim tekstovima o organizo-vanom kriminalu u Srbiji i sprezi države i mafije, nađena je mrtva u svom stanu u Beogradu 9. aprila 1994. godine. Posle bago rečeno traljavog uviđaja, konstato-vano je da se ubila iako su dokazi s lica mesta kazivali suprotno.

U samoubistvo jedne divne devojke, kako je u ponedeljak kazao njen otac Radislav Vujasinović, porodica nikada nije poverovala, kao ni koleginice i ko-lege s kojima je radila, pa i publika koja je pažljivo pratila njen rad. Porodica je angažovala veštaka koji je nepobitno isključio samoubistvo, ali to nije bilo dovoljno za pokretanje istrage. Sve do

januara 2009, kada je Okružno tužilaš-tvo u Beogradu, pod pritiskom dokaza , porodice i kolega, pre svega u NUNS-u,

podnelo policiji zahtev da se prikupe dokazi o ubistvu.

No, onda se godinama tapkalo u mestu, a pre tri godine Holandski forenzički in-stitut veštačenjem je došao do zaključka da su povrede mogle biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja.

Četvrt veka posle ubistva Dada i nje-na porodica, prijatelji i kolege još čekaju utvrđivanje istine. No, čini se da je zavera u kojoj je ubijena bila toliko organizova-na, da nema ni svedoka, a pitanje je i da li su izvršioci među živima. Posebno stoga, što se njena smrt vezuje za malverzaci-je u krugu koji je devedesetih bio čvrsto spregnut.

nikola barović

dada vujasinović

15

Marko Bastać, predsednik Opštine Stari gradHteli smo da gradskim vlastima predamo zahtev da se hitno obustave svi građevinski infra-strukturni radovi u Beogradu jer nanose štetu gradu.

Nikola Jovanović, šef odborničke grupe SzS u Skupštini gradaHteli smo da nam gradonačelnik Radojičić objasni zašto ne obav-lja funkciju na koju je izabran. Gotovo svu izvršnu vlast uzur-pirao je njegov zamenik Goran Vesić.

Marija Janjušević, poslanica DveriJuče je dokazano da SNS zloupotre-bljava žene, da ih podmeće da izgle-da da su one pretrpele nasilje, a za-pravo su one počinile nasilje. Istina je da je zamenik gradonačelnika Goran Vesić postavio žene da spre-če ne samo opoziciju nego i bilo kog građanina da uđe u Skupštinu, kao i da ne može da veruje da se Vesić “sakrio iza ženske suknje”.

Marko Matić, urednik medijske mreže AntidotNikada nije trenutak da se napadne Skupština grada, ali je užasno što je za to izabran momenat kada se unutar zgra-de održava jedan skup žena. Obračunom sa ženama spali su na najnižu lestvicu u svom političkom delovanju.

Ratko Femić, urednik političke rubrike u dnevnom listu KurirUpad na Javni servis, pokušaj upada u gradsku Skupštinu, kao i sve što se dešavalo i što će se dešavati, loše je i za sam Savez za Srbiju.

Paljenje Rajhstaga

Strip > Skupština Grada Beograda


Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnostiSvako nasilje je nedopustivo. Događaj ispred Skupštine grada pokazuje koliko je neophodan razgovor i dijalog, koji je na jav-noj sceni u Srbiji postao retkost. Nasilje nikako ne rešava nijedan problem već proizvodi nove probleme.

Ferida Čustović, Mreža žena SzSZahtevamo da se zaustavi jezik nasilja i mržnje koji koristi pred-sednik Republike Srbije, na taj način se podstiče atmosfera na-silja koja nam se dešava svakog dana. Primer za to su predstavni-ci vlasti na lokalnom nivou pro-tiv kojih su podignute krivične prijave.

Nataša Stanisavljević, Članica SNS Osuđujemo svaki vid nasilja nad ženama. Borimo se za nul-tu toleranciju nasilja prema ženama, za društvo jednakih šansi, gde se žene bore za svoja radna mesta jer mi želimo da radimo, da doprinosimo eko-nomskom razvoju naše zemlje i unapređenju položaja svih žena u Srbiji.

Alaksandar Vučić, predsednik SrbijeHvala Andrei, Maši i Nataši. Tri žene su izbacile velikog fašistu Obradovića jer mu tu nije mesto! Hvala vam na lek-ciji i na hrabrosti!

Dobro, nije još dotle došlo, ali očigledno je da vlast sve češće pribegava toj metodi. Time zapravo pokušava da “kapitalizuje” upad na RTS, koji, kao što je rečeno i na stranicama Novog magazina, jeste bio nepotreban, ali i, kako se srećom pokazalo, na kraju benigan postupak. Dakle, vlast pokušava da se predstavi kao meta i žrtva nasilja iako ga ona zapravo u najvećoj meri sama sprovodi i nad opozicijom i nad društvom u celini.

17

SrbijaTendenciomer

AnA BrnABićpremijerka Srbije

Pedesetak žena bajkerki iz Srbije i inostranstva prošlo je u petak 5. aprila kroz Niš. Žene bajkerke iz svih krajeva sveta okupile su se oko nesvakidašnjeg poduhvata, Međunarodne ženske moto štafete (WRWR). Zajedničkim snagama, na svojim motorima, bajkerke iz čitavog sveta za godinu dana obići će svih šest naseljenih kontinenata i proneće prvu Međunarodnu žensku moto štafetu kroz oko 90 zemalja.

Možda će neko prigovoriti da se predsednica Vlade Srbije našla u ovoj rubrici i prošle sedmice. Ali, to zaista nije naša krivica. Šta da se radi kada se Ana Brnabić poslednjih meseci veoma ističe svojim radom. Pa tako i ovog puta – izvinjenjem što nije poslala policiju da malo prebiju demonstrante. Videlo se da joj je to baš teško palo. Ne toliko izvinjenje, koliko to što je nije poslala.

Ženska moto štafeta

Podrška evropske privrede priključenju Zapadnog Balkana EU

Evrokomore (Eurochambers), kao najveća evropska poslovna mreža koja povezuje 44 komorska sistema sa 1.700 lokalnih i regionalnih komora, i biznis zajednica sa oko 20 miliona kompanija članica koju predstavlja ova asocijacija, jasno i nedvosmisleno podržavaju evropske integracije i članstvo Srbije i Regiona u EU, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke KIF ZB6. Predsednik PKS je tokom dvodnevne posete Briselu učestvovao zasedanju Predsedništva Evrokomora, razgovarao sa kandidatima na izborima za novi EU parlament i imao više sastanaka sa predstavnicima evropskih institucija. “Nema u Briselu poslovne organizacije koja je toliko angažovana oko proširenja EU kao što su Evrokomore. Asocijacija evropskih komora je u maju prošle godine usvojila zajedničku poziciju sa Komorskim investicionim forumom kojim je jednoglasno podržano proširenje EU na Zapadni Balkan sa perspektivom članstva 2025. Taj stav je potvrđen i na Evropskom parlamentu preduzeća gde je većina od više od 700 privrednika glasala za podršku proširenju”, rekao je Čadež. U razgovorima sa kandidatima za poslanike novog saziva parlamenta Evropske unije pred-sednik PKS je naglasio da je za region posebno važno da budući evropski parlament unese novu dinamiku za brže priključenje Srbije i Zapadnog Balkana. “Za ovaj region je to utoliko značajnije imajući u vidu sve intenzivnije ekonomske okršaje između EU, SAD i Kine i realnost da naše male ekonomije teško mogu same, izvan EU, da odgovore na izazove i ekonomski opstanu u sudaru interesa velikih”, upozorio je Čadež. Tokom posete Briselu, u sklopu pripreme za naredni Samit o Zapadnom Balkanu, Čadež se sastao i sa predstavnicima Generalnog direktorata za susedsku politiku i pregovore o proširenju.

Foto

: bet

a


Boško oBrAdovićlider pokreta Dveri

BogoljuB Pješčićbivši vlasnik Absoluta OK

“Da bi se situacioja promenila, Maja Gojkovioć mora biti smenjena.”Marinika Tepić, poslanica

“Svaka subota izuzetno nervira predsednika.”Miroslav Miletić, novinar iz Kragujevca

“Vlast se ne menja mitingom već izborima.”Dragoljub Mićunović, prvi predsednik DS

“Političke hulje nikada nisu mogle bez rulje.”Boris Tadić, predsednik SDS

“Prostitutku ne možete pretvoriti u devicu.”Ratko Božović, sociolog

“Gondola je pitanje društvenog dijaloga.”Goran Milašinović, predsednik Nacionalnog komiteta za saradnju sa Uneskom

“Svaka od nas danas može biti Sofka.”Jovana Stojiljković, glumica

Još jedan političar koji obećava hapšenja. Valjda je Obradović video kako ovi na vlasti time vešto manipulišu, pa bi i on da uhvati neku vajdu. Batina je izgleda srpsko omiljeno političko sredstvo.

Gostujući na jednoj televiziji, medijskom levom krilu Debea, Bogoljub Pješčić se uglavnom hvalio kako je pre svih imao mnoge tajne dokumente, toliko se hvalio da je ispalo da je Milerov izveštaj imao pre samog Milera, a Hardingov pre samog Hardinga. Trampavo, trampavo.

Mali da plati Đilasu 150.000 RSD

Ministar finansija Siniša Mali osuđen je po tužbi jednog od lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa. Mali mora da plati Đilasu 150.000 dinara. Tužba protiv Siniše Malog podneta je zbog njegove izjave iz septembra 2017. da Đilas “vodi kampanju za svoj povratak, ne da bi imao funkciju zbog funkcije već da bi nastavio da pljačka”.

33 2

Dnevnik Blic Večernje novosti

O sporazumu o jeftinijem romingu u regionuu štampanim medijima 01 - 07. april 2018.

Simensov SIM(P)ATIC izazovKompanija Siemens Beograd, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogra-

du i studentskom organizacijom Udruženja studenata elektrotehnike Evrope – EESTEC Lokalni komitet Beograd, četvrti put u Srbiji organizuje besplatnu stručnu radionicu praćenu regionalnim studentskim takmičenjem iz automatike, SIM(P)ATIC PLC+ Challenge 2019. Ukupno 13 timova iz Srbije nadmetaće se na lokalnom takmičenju u rešavanju zadatka uz korišćenje Siemensovog PLC softvera, a dva najbolja tima plasiraće se dalje na regionalno finale u Zagrebu.

Firer oslobođenOdluka Apelacionog suda da oslobodi Gorana Davidovića za izazivanje nacionalne, rasne i

verske mržnje i netrpeljivosti sramno je smejanje u lice pravdi, ocenio je predsednik LSV Nenad Čanak. U saopštenju je istaknuto da je i laiku jasno da se prekršajna kazna i krivično delo ne mogu poistovećivati. Navedeno je i da oni koji su presudu doneli moraju ozbiljno da razmisle kakvu su poruku poslali i domaćoj i međunarodnoj javnosti i da se zapitaju jesu li time postali direktni saučesnici u daljem raspirivanju nacionalne i verske mržnje.

Nagrada “Andrej Mitrović”U utorak 9. aprila na Filozofskom fakultetu šesti put

je dodeljena nagrada “Andrej Mitrović” za najbolji ma-ster rad odbranjen na Katedri za Opštu savremenu isto-riju u protekloj godini. Ove godine nagradu koja nosi ime po našem poznatom istoričaru zaslužila je Silvia Stojčić za master rad “Odnosi sa nacističkom Nemač-kom: komparativna analiza spoljne politike Jugoslavije i Rumunije prema Nemačkoj (1933-1941)”. Tema ovog rada bila je analiza promene spoljnopolitičke orijenta-cije dveju susednih država Jugoslavije u Rumunije, u godinama od dolaska Hitlera na vlast do pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. To je vreme kada ove ze-mlje napuštaju politiku oslonca na Francusku i okreću se Nemačkoj. Važnost teme ogleda se u činjenici da su upravo u ovom periodu Jugoslavija i Rumunija bile u izrazito teškom međunarodnom položaju, što je bilo rezultat pritiska Trećeg Rajha na njih. Mlada istoričarka ovaj problem je obradila osloncem na nemačku, jugo-slovensku i rumunsku građu i literaturu.

19

da Vlada Hrvatske prestane da finansira pokušaj revizije istorije?

Ne radi se samo o financiranju revizionističkih društava nego i o mnogo toga drugoga. Hrvatska je po Ustavu zasnovana na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. godine. Nije to samo politička korektnost nego i neosporiva povijesna činjenica. Volio bih da to i vlasti u svakom trenutku i na svakom mjestu po-štuju. A ne rade to. Uostalom, ovih se dana održavaju dvije komemo-

racije u Jasenovcu, ona druga je organizirana zato što predstavnici romskih, srpskih i židovskih orga-nizacija, te antifašista, bojkotiraju državnu komemoraciju.

Jeste li bili u prilici da predstavnicima vlasti u Hrvatskoj iznesete svoje viđenje stvari? Kakve su njihove reakcije?

Da, premijer Plenković i njego-vi najbliži suradnici mogli su na svoje uši čuti što imam reći o Ja-

O Jasenovcu je tokom ovih sedamdeset godina izre-čeno mnogo i istina i laži. Jasenovac je

i danas, umesto da bude polje za-jedničke memorije zbog te velike tragedije, postao ili ostao, naža-lost, mesto politikantstva i poli-tizacije. Sama po sebi povijest Ja-senovca je traumatična, a sa svim ovim politizacijama ona postaje traumatičnija, kaže hrvatski isto-ričar Ivo Goldšajn, čija je knjiga “Jasenovac” predstavljena prošle sedmice u Beogradu.

“U toj kulturi sjećanja otišli smo u posve krivom smjeru. To je kao da vas sada neko pita za put za Novi Sad, a mi mu pokažemo put za Niš. Mi smo sada s tom kultu-rom sjećanja, i tu mislim na čitavu regiju, zastranili. S jedne strane, imate brutalno minimiziranje broja žrtava i potpuno negiranje zločinačkog karaktera Jasenovca, dok sa druge strane imate predi-menzioniranje koje se pretvara u optužnicu protiv jednog naroda. To je kulturno i civilizacijski ne-prihvatljivo. Nadam se da će ova moja knjiga doprineti kultiviranju diskusije o Jasenovcu”, objašnjava Goldšajn.

Motiv da napiše knjigu smatra profesionalnim izazovom da ispri-ča celovitu priču o Jasenovcu, uz postavljanje novih pitanja. Zala-že se ili, kako kaže, voleo bi da se održi zajednička komemoracija žrtava u Jasenovcu – hrvatsko-bo-sansko-hercegovačko-srpska – jer bi se tako došlo u situaciju ne da se raspravlja samo o Jasenovcu već i o drugim traumatičnim temama i drugim činjenicama iz povijesti 1941-1945, ali i iz 1991-1995: “I tu smo zapravo u situaciji za koju treba puno političke volje i hra-brosti da se te stvari na neki način prebrode i da se izađe na pravi put. Nažalost, ne vidim tu politič-ku volju. To je strašno. Ali tako je.”

Kako biste opisali današnje stanje u Hrvatskoj po pitanju revizije istorije? Ima li naznaka da bi se mogla promeniti trenutna situacija, odnosno

Politikantstvo je Jasenovac učinilo još tragičnijimHrvatski istoričar Ivo Goldštajn govori za Novi magazin o svojoj knjizi “Jasenovac” i o pokušaju revizije istorije u Hrvatskoj i Srbiji. Žalosno je da se iz shvatanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija, kaže sagovornik Novog magazina, uz objašnjenje da o četnicima i ustašama misli isto, te da javnosti na prostoru bivše Jugoslavije nepogrešivo funkcionišu po principu spojenih posudaRazgovarala: Ivana PejčićFoto: Đurađ Šimić


Intervju > Ivo Goldštajn, istoričar

senovcu i Bleiburgu. Ja, naime, ne-mam više verzija priče – istu priču pričam i u Zagrebu, i u Beogradu, i u Parizu. Mislim da su premijer i neki njegovi suradnici u princi-pu antifašisti, ali da ne misle da su ova pitanja, koja su zapravo identitetska, toliko važna, kako ja to mislim. Osim toga, stalno se naglašava kako premijer u stran-ci i u javnosti ima revizionističku desnicu koju mora zadovoljiti, pa da stalno mora nekako balansi-rati. Za to nemam razumijevanja

jer je kontinuirano povlađivanje desnici dovelo do ovoga što danas imamo.

Kako se osećate kada u emisiji na nacionalnoj televiziji gostuju autori knjiga i filmova u kojima se Jasenovac opisuje isključivo kao radni logor?

Tužan sam. Jedino me ohrabru-je činjenica da je reakcija javnosti bila vrlo snažna i da se takav na-stup jednog od revizionista više nije ponovio.

Paralelno s procesom revizije istorije u Hrvatskoj, u Srbiji isto imamo pokušaj revizionizma četničkog pokreta. Zašto se to dešava? Da li je Jasenovac bio detonator srpskog nacionalizma uoči ratova na prostoru bivše Jugoslavije?

Kao što sam rekao, ekstremiz-mi se međusobno podržavaju. O četnicima mislim isto što i o usta-šama. Četnici su počinili izdaju i zločin prema Srbima, a genocid prema muslimanima i Hrvatima.

21

me, žalosno je da se iz shvaćanja koliko je u Jasenovcu ubijeno ljudi odmah može shvatiti i politička orijentacija osobe. Današnja poli-tizacija i manipulacija temom koja je sama po sebi traumatična čini stanje još traumatičnijim. U ra-spravama dugi niz godina domini-ra mučna prepirka o neutvrđenom broju žrtava, nabijena osobnim i nacionalnim resentimanima, blo-kirana tvrdim političkim predra-sudama, povremeno i morbidna.

Neodgovorno preuveličanim brojevima žrtava nastojalo se do-kazati da je Jasenovac bio golema tvornica smrti za Srbe, Židove i Rome, koja se po svojim razmjeri-ma pretvara u optužnicu protiv ci-jelog jednog ili dva naroda koje se optužuje za genocidnost. Sa druge strane, zataškavanjima i prešući-vanjima sugerira se slika Jasenov-ca uglavnom kao radnog logora i

pravno zasnovane ustanove za in-ternaciju dokazanih protivnika re-žima, čime se direktno rehabilitira genocidna politika ustaške NDH.

Koliko u razumevanju toga što se desilo u Jasenovcu odmažu i pokušaji preuveličavanja broja žrtava?

Mnogo. Naime, javnosti na pro-storu bivše Jugoslavije nepogreši-vo funkcioniraju po principu spo-jenih posuda. Ekstremizmi hrane jedan drugoga. Možda su u nekim manifestacijama malo drugačiji, možda su im prioriteti ponešto različiti, ali su to sve samo nijanse.

Zašto ste želeli da u knjizi prikažete “istoriju iznutra”?

Zato što sam kao historičar tako odgajan da se bavim temama malo drugačijim od onih kojima se bavi tradicionalna historiografija. Sto-ga, na primjer, jedno od mojih “al-ternativnih” poglavlja nosi naslov “Na to se navikava ne čovjek nego logoraš”. U njemu, općenito govo-reći, analiziram kako su logoraši slijedom brutalnih, ali i vrlo sup-tilnih metoda koje su iskoristili njihovi tamničari, bili dehumani-zirani, onečovječeni.

Koji je koncept knjige?Kronološka prezentacija obuhva-

ća povijest logora od njegova na-stanka u augustu 1941. do proboja posljednjih logoraša u aprilu 1945. godine, ta 44 mjeseca funkcionira-nja sa svim onim što u tom pregle-du ide. Dakle, od uspostave logora preko toga kako se razvijao radni logor i kako je počela funkcionira-ti industrija smrti, koja se polako ustrojavala kroz jesen 1941, do vr-hunaca kad je 1942. pobijeno najvi-še logoraša. Dijakronijski kompleks tema složio sam tako da pratim određene aspekte funkcioniranja logora, na primjer na koji način se i kako deportiraju ljudi, po kojim se kriterijima deportira u Jasenovac, kako izgleda dolazak u logor, kako izgleda pljačka koja je bila institu-cionalizirana, tko su zapravo zato-čenici. Da biste razumjeli strahotu Jasenovca, morate narativ spustiti na individualnu razinu. Opisati za-točenike, žrtve i njihove čuvare, zlo-čince, koji su to bili ljudi.

Koncepti djelovanja ustaša i četni-ka bili su isti – mržnja prema dru-gom i drugačijem, te višak primi-tivizma, oružja, municije i rakije. Uvjerio sam se u to pišući o četnič-kom zločinu u dolini Rame, u sred-njoj Bosni, oktobra 1942. Jedina razlika između ta dva izdajnička pokreta bila je u tome da su ustaše imale kvislinšku državu koja im je omogućavala organizaciju masov-nog zločina, a četnici su u tom po-gledu bili umnogome limitirani, pa je i broj ustaških žrtava veći negoli četničkih.

Možete li srpskoj javnosti objasniti zašto je za vas iritantno – kada se priča o Jasenovcu – da pričate o broju žrtava?

Nije to za mene toliko iritantno koliko me rastužuje da se 74 godi-ne nakon nestanka logora interes javnosti svodi na broj žrtava. Nai-

Momenat u kojem možda ostaneš živMartin Pepčić (1913–2006), porijeklom Hrvat iz Srijema, logoraš u Jasenovcu III Ciglani, ispričao je po izlasku iz logora priču o zloglasnom Miroslavu Filipoviću Majstoroviću. Martin se jedne noći pokušao dočepati povrća u vrtu u koji je logorašima pristup bio zabranjen. Dok se šuljao natrag u baraku, pred njim se pojavio “visok, crnokos, naočit ustaša”. Martin je premro od straha prepoznavši Majstorovića. Majstorović ga je upitao tko je, a Martin je odgovorio – “Logoraš.” “Koje si vjere?” Martin odgovara – “Katolik, Hrvat.” “A zašto si ovdje?” a odgovor glasi: “Zato što sam dao novac za Crvenu pomoć.” Majstorović ga upita – “A koliko si dao?” Martin odgovara: “500 kuna”, Majstorović ga pogleda, odmahne rukom i kaže – “Ja bih dao više”.Okrene se i ode. “Filipoviću Majstoroviću vjerojatno nije bilo na pameti da čovjeku poštedi život, koliko mu je bilo do toga da mu pokaže: ‘Evo ga vidiš, ja sam gospodar života i smrti. Ne moram te ubiti. Mogu ti pokloniti život. U krajnjoj liniji, možda ćeš sutra već biti mrtav’. Za današnje pojmove mnogi od jasenovačkih ustaša bili su jako mladi ljudi, neki su imali 16 ili 18 godina, bilo je čak i djece. Mnogi su prvi put u logoru skinuli opanke i obuli čizme, dobili uniformu”, ističe Goldštajn. Priča o Muhamedu ilustrira transformaciju od jednog seljačića u zločinca. Opisao ju je Cadik Danon, preživjeli iz Jasenovca, poslije rata arhitekta u Beogradu: dok se jednog običnog logorskog dana mučio s piljenjem neke daske, “prišao mu je njegov vršnjak, 18-godišnjak”, predstavio se kao Muhamed i pomogao mu da obavi posao. Muhamed se obradovao shvativši da su “zemljaci” jer je on “iz sela od Bihaća”, a Danon je bio Tuzlak. Potom ga je Muhamed pitao zašto je u Jasenovcu, pa kad mu je Danon odgovorio da je “Jevrej”, nije razumio termin, pa nije razumio ni što to znači “Židov”, ali je razumio termin “Čifut” i upitao: “Pa nisi valjda zbog toga tu?” Potom je objasnio Danonu da je došao kao ustaški dobrovoljac u Jasenovac jer da su vlasti nedavno mobilizirale momke u njegovu selu, te da su rekle da ako se ide u ustaše, ide se na godinu dana, dobiva se plaća, a obitelj dobiva penziju. Ako se pak ide u domobrane, ide se na dvije godine, a ni plaće niti penzije nema. Stoga je Muhamed otišao u ustaše.I onda je, uz razgovor, dao Danonu i pola svoga obilnog ručka, pa još i kukuruznog kruha. Sutradan je Danon vidio Muhameda – on i njegovi već su bili u uniformama. “Nije mi više prilazio i pravio se čak i da me ne primjećuje.” Uzevši obrok, sjeo je podalje od Danona. Na kraju, “pošto nije mogao sve da pojede, ustao je i krenuo u mom pravcu i ja sam se poradovao da će mi opet dati ostatak. Ali on je prišao buretu u koje su bacali ostatak hrane i, gledajući me, istresao porciju.” A onda je nekoliko dana kasnije Muhamed letvom isprebijao “u mahnitosti” više logoraša, neke i do smrti, a ustaški časnik koji ga je pratio u tome ga je ohrabrivao. I Danon je dobio snažan udarac po leđima, a kada se uspio okrenuti, vidio je Muhamedovo “razjareno lice”.



Koji su to bili ljudi?Čak i ti zločinci, koje se vrlo

često pokušava prezentirati kao jednodimenzionalna čudovišta, to uopće nisu bili. Veći dio te ekipe nije nalikovao onom Hannibalu Lecteru iz filma “Kad jaganjci utih-nu” nego su to uglavnom bili ljudi koji su u nekom dijelu svojih pre-dratnih biografija izgledali posve “normalni”. Pokazalo se da ta nji-hova evolucija od jedne često ne-važne, jednostavne ličnosti do rat-nog zločinca nije tako nemoguća.

Ni žrtve nisu bile jednodimen-zionalne. Ti su ljudi morali smiš-ljati način na koji će preživjeti. Da li se samo dugoročno nadati da će saveznici pobijediti u ratu, da li se pokušati slizati s logorskom upravom? Neki su prešli crvenu liniju, pa su postali konfidenti. Da li pokušati postati slobodnjak, od-nosno logornik? Imati takve pri-vilegije vrlo često je bio dvosjekli mač jer s velikim privilegijama u jednom trenutku vrlo brzo mogla je stići i velika kazna. Uostalom, od svih tih logornika i slobodnjaka praktički nitko nije preživio.

Možete li da objasnite šta je problem sa muzejskom postavkom u Jasenovcu?

Mislim da je muzejski postav, barem što se tiče onoga što je sada u njemu, zadovoljavajući. Druga je stvar što u njemu nedostaje. Radi se i o tome da je izložbeni prostor premalen, da bi ga trebalo proširi-vati. Najviše je ipak riječ o tome je sve oko Jasenovca poprilično krivo postavljeno, pa se onda dovodi u pitanje i muzejski postav, a on je u čitavoj priči samo posljedica širih procesa.

Imajući u vidu polemiku o ulozi Stepinca tokom Drugog svetskog rata, kažite nam kakva je bila njegova uloga u kontekstu Jasenovca?

Nadbiskup Stepinac je pokušavao spasiti iz Jasenovca neke Srbe, Ži-dove i Hrvate. Neke je uspio spasiti, neke nije. Početkom 1943. napisao je u pismu poglavniku Paveliću da je ubojstvo sedmorice slovenskih svećenika u Jasenovcu “sramotna ljaga i zločin koji vapije u nebo za osvetom, kao što je sramotna ljaga

Hijerarhija Jasenovca“U poglavlju ‘Mučenje, umiranje, smrt’ jasenovačku zločinačku hijerarhiju klasificirao sam u tri stupnja. Vrh čine Ante Pavelić i Dido Kvaternik, drugo su vođe jasenovačkog logora, takozvana jasenovačka ‘4M’: Maks Luburić kao osoba koja je veći dio rata rukovodila jasenovačkim logorom, Miroslav Filipović Majstorović, Ljubo Miloš i Ivica Matković. Na posljednjem stupnju su, kako sam ih nazvao, ‘koljači na terenu’. U tom sam odjeljku o ‘koljačima’ prezentirao više desetaka biografija ljudi koji su bili ili neposredni naredbodavci masovnih ubijanja ili su u njima direktno sudjelovali – bilo ih je vrlo različitih. Obrazovanih i neobrazovanih, ljudi iz grada i sa sela, pijandura, hladnokrvnih zločinaca i onih koje bi mogli nazvati luđacima. Našao sam i one koji su pojedine zatočenike izuzimali od progona. Ima primjer Martina Pepčića, srijemskog Hrvata koji je došao u Jasenovac jer je bio komunistički simpatizer, a ostao živ jer je tako odlučio čovjek koji je bio u prilici da ga ubije”, objašnjava Goldštajn.

23

Zašto Blajburg i Jasenovac nisu isto?

Zato što su Bleiburg i Križni put bili ratni zločin i zločin protiv čovječnosti, a Jasenovac je i zlo-čin genocida, ratni zločin i zločin protiv čovječnosti. Osim toga, na Bleiburgu i Križnom putu, baš kao i u drugim dijelovima Jugo-slavije u “obračunu s narodnim neprijateljem” stradao je tih mje-seci značajan broj nevinih, ali i onih koji bi na svakom sudu do-bili najtežu kaznu. Prema tome,

Bleiburg i Jasenovac nisu niti mogu biti isto.

Da li ste ovom knjigom stavili tačku, bar što se vas tiče, na ovu temu?

Ne znam da li je to zauvijek, ali u ovom trenutku svakako jesam stavio točku na tu temu. Želja mi je napisati povijest Drugog svjetskog rata u Hrvatskoj, imam jako puno materijala. A kad to budem pisao Jasenovac je, htjeli–ne htjeli, dio te priče.

čitav Jasenovac za NDH”. Nadbiskup je do u tančine znao

sve što se u Jasenovcu događalo. Čuo je za procjene da je u njemu ubijeno između 30.000 i 40.000 ljudi. Za nadbiskupa Stepinca Ja-senovac je, doduše, sramotna ljaga na tijelu NDH, ali se nije zapitao kakav je karakter te države koja je proizvela Jasenovac. To se nad-biskup Stepinac ne pita ni nakon proglašenja NDH, ni tokom rata, niti na njegovu kraju, kada je svi-ma bilo jasno da je ustaški režim ogrezao u zločinu i da je NDH zlo-činačka tvorevina.

Naposljetku, nadbiskup Stepi-nac osim Jasenovca ne vidi i ne spominje druge ustaške logore smrti, a znao je da postoje i znao je što se u njima događa. Nadbi-skup Stepinac nikad nije u potpu-nosti osudio ustašku ideologiju ni režim niti se distancirao od NDH. Razlozi su višestruki: nije se radi-lo o kukavičluku jer je nadbiskup Stepinac bio hrabar čovjek. Usta-še su se cijelo vrijeme deklarirali kao gorljivi katolici i nadbiskup ih je, usprkos svim “pogrješkama i grijehovima”, smatrao dijelom svoje pastve, katolicima i Hrvati-ma, koje je kao takve možda ipak moguće uvjeriti da prestanu činiti zlo. Uzimao im je za dobro da su zabranili “pornografiju” i psova-nje, te da su pod prijetnjom smrt-ne kazne zabranili pobačaj. Nije im prestao pripisivati u dobro ni uspostavu NDH, koju je kao ideju do kraja zagovarao.

Kada su se pojavili i ojačali partizani koje su predvodili ko-munisti, nadbiskup Stepinac be-skompromisno ih je ocjenjivao kao glavne neprijatelje. U osu-dama komunizma i komunistič-kih nedjela bio je uvijek daleko otvoreniji i energičniji negoli u osudi ustaških nedjela i ustaštva. Između antipatije prema komu-nizmu i antipatije prema zlodjeli-ma ustaške NDH, ona prva uvijek bi odnijela prevagu jer ustašku NDH bilo je, po nadbiskupovu mišljenju, moguće popraviti, a ko-munizam ne. Nadbiskup Stepinac ostao je i u vrijeme NDH i poslije rata dosljedan u svom radikalnom antikomunizmu i hrvatskoj nacio-nalnoj orijentaciji.

Promocija u BeograduKnjiga “Jasenovac” hrvatskog istoričara Ive Goldštajna u izdanju Akademske knjige predstavljena je prošle nedelje u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju. Osim autora, o ovoj knjizi govorili su i istoričari Latinka Perović i Milan Koljnin. Perović je istakla da je reč o knjizi koja je štivo o paklu 20. veka: “Bilo mi je teško da nakon čitanja knjige ‘Jasenovac’ pročitam bilo šta. Goldštajn je napisao totalnu istoriju ozloglašenog logorskog sistema, jasenovačke tragedije i fenomena logorske prakse u 20. veku. Toj knjizi ništa ne nedostaje.”Koljanin je ocenio da je tema Goldštajnove istorijske studije prisutna u javnosti od kraja Drugog svetskog rata na različite načine: “Knjiga profesora Goldštajna na utemeljen način odgovara izazovu da se tema logora Jasenovac obradi u skladu sa zahtevima istorijske nauke. Istovremeno, ova knjiga je i odgovor na izazove pseudoistoriografije koja logoru Jasenovac daje sasvim drugačije mesto u okviru Drugog svetskog rata u odnosu na onu koju je on zaista imao.”



Trčanje za uspe-hom, novcem, unapređenjem. Trčanje za pre-vozom, za ne-kom nedostiž-nom ljubavlju,

trčanje za sopstvenim željama i ostvarenjem. Celog života trčimo za nekim ili nečim, a nikako da sti-gnemo sami sebe. Ipak, sve više je onih koji su svoj život stigli i cilja se domogli onim pravim, a ne me-taforičnim trčanjem.

Kilometri kao izazov, od obič-ne rekreacije do strasti koja po-staje način života. Upravo su u trčanju mnogi pronašli rešenje svojih zdravstvenih problema,

ojačali snagu volje i dokazali sebi da mogu mnogo više nego što su od sebe očekivali. Godine nisu prepreka, one su, u ovom slučaju, samo još veći podsticaj, još jedna trka u nizu koju treba savladati

PROMENA: Beograđanin Darko Lukić ima 45 godina i podužu ka-rijeru u marketingu i prodaji. Kada nije poslovan čovek, on je otac, suprug i sportista – maratonac i triatlonac s titulom “Ironman”. Njegova priča je svedočanstvo o čudotvornoj moći trčanja.

“Postoji ona izreka: ‘Ako te snovi ne plaše, onda ne sanjaš dovoljno velike snove’. Upravo u tom kon-tekstu uspeh je kada postaviš cilj

Dobar način da stignete do – sebe

Običnim smrtnicima koji se zadišu i kada pređu nekoliko stepenika trka deluje kao nešto fascinantno i nedostižno. Da nije tako, svedoče pasionirani trkači koju su se u amaterski sport ubacili u potrazi za punijim i kvalitetnijim životomPiše: Bojana Milovanović

bedrana KaLeTOVIĆ: Kad poželiš možeš da obuješ patike i izađeš da trčiš Foto: PRIVAtNA ARHIVA

25

Srbija > Trčanje kao način života

računa o ishrani i tokom dve godi-ne sam skinuo oko 25 kilograma. Polako, uz dijetu, počeo sam da šetam i rekreativno vozim bicikl. Kada sve ovo više nije davalo re-zultata u skidanju kilograma, od-lučio sam da počnem da trčim i tako napravim novi stres za orga-nizam, koji će ujedno i biti naredni korak u skidanju kilograma. Me-đutim, u toj borbi s kilogramima dogodilo mi se prvo trčanje, a ubr-zo zatim i triatlon.”

Lukić dodaje i da je nezaustav-ljivo jurio od izazova do izazova i stalno sebi podizao lestvicu.

Danas iza sebe ima istrčanih bezbroj polumaratona (praktično svaki drugi trening trčanja viken-dom je polumaraton), 21 maraton (42.2 km), 11 poluironman tria-tlona (113 km) i 2 Ironman tria-tlona (226 km).

“U jednom trenutku, između svih ovih izazova koje osvajate, shvatite da ste se uz pomoć spor-ta i pozitivnih ljudi koje ste kroz njega upoznali transformisali i

na ličnom planu i da ste, uprkos svim životnim i profesionalnim izazovima, postali pozitivna i op-timistična osoba koja sa žudnjom iščekuje buduće životne i sportske izazove”, kaže Lukić i zaključuje da je tako sport danas postao neizo-stavni deo njegovog privatnog, ali i važna potpora poslovnom životu, bez koje jednostavno ne bi mogao više ni da zamisli sopstvenu sva-kodnevicu.

STRAST: Trčanje je pod kožu ušlo i tuzlanskoj novinarki Bedra-ni Kaletović (36)

“Počelo je neobavezno i tada je najveća prednost bila što ne po-stoji ustaljeni termin za trening. Kad poželiš možeš da obuješ pa-tike i izađeš da trčiš. Volja je ta koja se jača sa svakim treningom, sa svakom trkom i medaljom oko vrata. Za godinu i po aktivnog ‘re-kreativnog trkačkog staža’ imam iza sebe zvaničnih osam poluma-ratona, više kraćih trka i krunu svih treninga – istrčan maraton u Moskvi, za koji sam se aktivno pripremala više od pola godine. Ta istrčana 42,2 kilometra u Rusiji su posebna, drugačija, nepoznata i najdraža iako uopšte nisu bila lagana, ali su otvorila neke druge ambicije i verujem da ce maraton-skih medalja biti još”, odlučna je Bedrana.

Dušana Milovanovića (45) strast prema trčanju stigla je u četrdese-tim. Njegove kolege su već navi-kle na to da na posao sa Vračara do Novog Beograda dolazi trčeći, to mu dođe kao redovan trening. Porodica mu je najvatreniji navi-jač i podsticaj za nove kilometre. Zasad je istrčao pet polumaratona i jedan maraton. Mnogo mu je tre-balo da počne, ali ne namerava da se zaustavi.

“Početak je kod mene trajao malo duže, nekih četrdeset i kusur godina. Ako ne računamo pikanje fudbala i basketa, moje duge pru-ge završavale su se na obaveznih srednjoškolskih 800 m. U čudu sam posmatrao zajapurene lju-de sa grimasama na licu, koje tu i tamo svako od nas sretne. Moja 34. godina donela je mnogo pro-mena. Stres na poslu prouzroko-vao je zdravstvene probleme, a ro-

koji je daleko van tvoje zone kom-fora. Uspeh je dokazati sebi da ništa nije nemoguće”, tako Darko objašnjava šta za njega znače istr-čani kilometri, oni koji su mu pro-menili život.

Neraskidiva veza sa sportom počela je 2010. godine. S jedne strane stres na poslu, a sa druge strane zdravstveni problemi nje-gove dece, učinili su svoje.

“Dogurao sam do 120 kg teži-ne, a visok sam 185 cm. Neko od stresa mršavi, a ja sam jeo sve više i gojio se. Svemu ovome značajno je doprineo prestanak pušenja, koji je i podstakao gojaznost, koja se tokom vremena ubrzala raznim stresnim situacijama. Posle siste-matskih pregleda, sa 36 godina bio sam u prilično lošem stanju, sa još mračnijom perspektivom”, deli s nama svoju priču koja upozorava i podstiče.

Jasno je bilo kao dan, nastavlja, da je bila neophodna radikalna promena: “Prvi korak bio je rad sa nutricionistom i dijeta, tj. vođenje

darKO LUKIĆ: Ako te snovi ne plaše, onda ne sanjaš dovoljno velike snove

Foto

: PRI

VAtN

A A

RHIV

A


Srbija > Trčanje kao način života

“Nikako ne treba zanemariti po-dršku posmatrača uz stazu. Ako u skorije vreme naletite na neku trku, slobodno pljesnite rukama koji put i viknite ‘bravo’. Iako mož-da vama to ne izgleda tako, veruj-te mi na reč, mnogo znači. Lep je i prvi kilometar jer si odmoran i nosi te entuzijazam gužve s počet-ka trke. Lepo je i na sredini jer je snaga još uvek tu, pa uživaš u sve-mu što se dešava oko tebe. Lepo je i pred kraj jer se misli čudno slažu, a iako si na izmaku snage, osećaj skorog prolaska kroz cilj šeta ti žmarce po telu. Cilj je ipak nešto teško opisivo, kada se složi više od četiri sata raznoraznih mi-sli u jedno toliko čekano: – Bravo Duleeeee!!!!! A onda potpuna eu-forija uz mnogo piva. Jednostavno rečeno, trčim jer uživam u svakom trenutku, od radosti kada dobijem neki novi komad opreme preko planiranja treninga, trčanja, od-maranja, trka sve do tog – Bravo Duleeee!!!! i hvaljenja na društve-nim mrežama”.

đenje Tare drugačija razmišljanja i prioritete”, objašnjava Dušan.

Stigla je i velika zdravstvena opomena.

“Dobio sam žuti karton od leka-ra, uz savete za promenu ishrane zbog povišenog šećera i doživotnu terapiju za visok pritisak i puls. Uz to, i najznačajnija preporuka za ovu priču – obavezno hodanje od minimum 2 km dnevno. I tako je počelo, prvo krug oko bloka na pauzi za posao, pa raniji izlazak iz busa, pa svih 6,66 km od kuće do posla pešaka. Onda brzi hod. Prošlo je već i 12 godina od po-slednje cigarete, tako da su pluća bila spremna i brzi hod je sponta-no prešao u sporo trčanje. U pro-tekle dve godine s nevericom sam posmatrao kako u cugu nestaju tri, sedam, 10, 16, 21, 30, 35 i narav-no ta 42 kilometra. U suprotnom smeru otišli su krvni pritisak i puls. Sve je došlo na svoje mesto...”, zadovoljan je naš sagovornik po-stignutim efektima – isplatilo se.

Nije mu lako da rečima objasni

zašto trči i šta to za njega znači? “Kada biste me videli u tre-

nucima kada završavam trening ili kada prolazim kroz cilj neke trke, ne bih ni morao da vam objašnjavam. Sve je do mene, i to je možda i najbitnije. Naravno, bez uklapanja s porodičnim oba-vezama i bez podrške porodice ništa nije moguće, pa ni trčanje. Odricanja se i ovde podrazume-vaju, ali ih sam određuješ. Svaki dan ti pruža mogućnost za novu pobedu, čak i kada ti nije najbolji dan i kada si sporiji nego što bi želeo, opet se osećaš pobednički jer si takav izgurao do kraja. Ako si dao sve od sebe, ne možeš da izgubiš”, poručuje naš sagovor-nik šireći entuzijazam i motiva-ciju.

Za obične smrtnike koji se zadi-šu i kada pređu nekoliko stepenika trka deluje kao nešto fascinantno i nedostižno. Za kraj, evo njene de-finicije, smisla i nekoliko rečenica koje će vas, možda, naterati da i vi potrčite i nanižete kilometre.

dUšan MILOVanOVIĆ: Viknite “bravo” trkačima, to mnogo znači

Foto

: PRI

VAtN

A A

RHIV

A

27

pitanju su skrininzi raka dojke, grlića materice i debelog cre-va. “Statistika je pokazala da se mali broj ljudi odaziva na skri-ninge za rak dojke, grlića mate-rice i debelog creva. Na primer, ako govorimo o skriningu karci-noma dojke, svaka sugrađanka će biti pozvana na mamografski pregled. Ona će biti u moguć-nosti da, ako joj iskrsne neka obaveza, bilo porodična bilo poslovna, opravda nedolazak na skrining. Samo oni koji budu tri puta pozvani u dvogodišnjem ciklusu, a ne donesu nikakvo opravdanje, moraće da partici-piraju 35 odsto cene lečenja u

slučaju da obole od karcinoma”, rekao je nedavno državni sekre-tar u Ministarstvu zdravlja Bra-nimir Lekić gostujući na RTS-u.

Cena koju će pacijent morati da plati određuje se, kaže još Vekić, u zavisnosti od dana kada je pa-cijent smešten u bolnicu, terapije i na kom odeljenju leži. Tako je, na primer, dan proveden na intenziv-noj nezi 4.000 dinara.

Objašnjavajući dalje, Vekić isti-če i da će za vreme provedeno na pregledu pacijenti dobiti opravda-nje za poslodavca. Kako navodi, ovde nije reč o kaznenoj politici već o želji da se promeni svest lju-di i da se blagovremeno javljaju na preglede jer, kako kaže, pravo-vremeno otkrivanje maligniteta je uspeh u izlečenju i korak ka izle-čenju nacije.

Nije tačno da u Srbiji vlada e p i d e m i j a raka niti da se na ovim prostorima više oboleva

nego u razvijenom svetu, ali je, na-žalost, tačno da se ovde masovno umire od karcinoma, pa je Srbi-ja druga u Evropi po stopi mor-taliteta od ove bolesti! Ništa od pomenutog, naravno, nisu dobre vesti, a možda najgore je to što je sve tako crno zato što se lekarima uglavnom javljamo kad je kasno, odnosno u poslednjoj fazi razvoja bolesti, kada su šanse za izlečenje minimalne. I ono najgore, sve po-menuto je poznato, toliko puta po-novljeno, pa opet... Poslednji po-daci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” pokazuju da od karcinoma u Srbiji godišnje oboli 36.000 ljudi, a umre 20.000. Žene najviše obolevaju i umiru od raka dojke, a muškarci od tumora pluća, debelog creva i prostate. Za tri najučestalija karcinoma već ne-koliko godina postoje skrininzi, ali se neretko događa da se pozvani na ove preglede uopšte ne pojave.

Novim Zakonom o zdravstve-noj zaštiti predviđene su kazne za ovakvo ponašanje i upravo raspra-va koja se ovim povodom povela odredila je hronologiju predstav-ljanja promena ovog dokumenta, koji se tiče bukvalno svakog žitelja Srbije. Čitaocima će biti ostavljeno da sami procene jesu li predviđene promene korisne ili pak bezobzir-ne, a ono što sledi jesu činjenice.

SRBIJA LIDER: Prema proce-nama Međunarodne agencije za kancer (IARC), Srbija se među 40 zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obo-levanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od mali-gnih bolesti u Evropi. Nalazi se na neslavnom drugom mestu, odmah posle Mađarske.

Novim Zakonom predviđeno je da oni koji se tri puta ne oda-zovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, mora-ju da plate 35 odsto cene leče-nja ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining. U

Skrining ili novčana kaznaOni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining. U pitanju su skrininzi raka dojke, grlića materice i debelog crevaPiše: Jelena Aleksić

Nije tačno da u Srbiji vlada epidemija raka niti da se na ovim prostorima više oboleva nego u razvijenom svetu, ali je, nažalost, tačno da se ovde masovno umire od karcinoma, pa je Srbija druga u Evropi po stopi mortaliteta od ove bolesti


Srbija > Zakon o zdravstvenoj zaštiti

Ukoliko se pacijent javi u prvom stadijumu razvoja tumora izleče-nje je skoro 100 odsto, u drugoj fazi 80 odsto, dok je stopa preživ-ljavanja tumora otkrivenog u če-tvrtoj fazi oko 20 odsto.

Vezana za ove promene je i ona koja ženama koje su operisane od karcinoma dojke omogućava ko-rekciju ili rekonstrukciju dojki na teret zdravstvenog osiguranja.

Primena zakona očekuje se ove godine, a ono što se čeka jeste usvajanje podzakonskih akata. Isto važi i za ostale promene, a na jednu mnogi roditelji već deceni-jama čekaju. U pitanju su roditelji dece obolele od raka i retkih bo-lesti, koji će po novim pravilima imati pravo na bolovanje bez uma-njenja zarade tokom kompletnog lečenja deteta.

NOVINE: Roditelji će imati pravo na punu zaradu sve do detetove navršene 18. godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci. Dosad su imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i če-tiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.

Novina je i to što će izabrani le-kar moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko leče-nje, a ne samo izabrani lekar.

Novim zakonom predviđeno je i da svi građani bez zdrav-stvene knjižice mogu da do-biju i palijativno zbrinjavanje, da će im biti dostupne obave-zne vakcine i skrining pregledi. Dosad su oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imali pravo samo na hitnu medicinsku pomoć.

Nešto malo nejasnije su odred-be koje se tiču dopunskog rada lekara kojima je sada omogućeno da mogu dodatno da rade trećinu radnog vremena na klinikama i u bolnicama u kojima su već zapo-sleni. Šta to, zapravo, znači?

Pacijenti koji budu želeli da pla-te određeni pregled kod lekara ili snimanje na nekom aparatu, to će sada moći da urade i u državnim zdravstvenim ustanovama. Lekari, sestre i tehničari moći će da odluče da trećinu radnog vremena rade dopunski u sopstvenoj državnoj ustanovi, a upravni odbori bolnica i domova zdravlja odlučivaće o ce-novniku pregleda. Cene pregleda biće konkurentne i niže nego kod privatnika, a za sve usluge biće plaćeni porez i doprinosi.

Skrining ili novčana kazna

Ukoliko se pacijent javi u prvom stadijumu razvoja tumora izlečenje je skoro 100 odsto, u drugoj fazi 80 odsto, dok je stopa preživljavanja tumora otkrivenog u četvrtoj fazi oko 20 odsto

Pacijenti koji budu želeli da plate određeni pregled kod lekara ili snimanje na nekom aparatu to će sada moći da urade i u državnim zdravstvenim ustanovama

29

Nekoliko srpskih novina prenelo je pre neki dan agencijsku vest da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zatvorilo “nelegalno mesto za pretovar šljunka i peska kod Apatina”. U nastavku ove vesti citira se saopštenje nadležnog ministarstva da je izvesna firma Napredak upravljala spomenutim nelegalnim pretovarom šljunka i peska izvađenim iz korita Dunava, suprotno Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. To jest, da je ta firma radila suprotno izmenama tog zakona usvojenim maja prošle godine, kojima je određen “rok od tri godine da se više od 150 nelegalnih šljunkara na obalama Dunava, Save i Tise izmesti na zvanična lučka područja”, što bi povećalo prihode budžeta po osnovu naplate taksi za ovu vrstu robe.Ova, naizgled, ne naročito važna privredna vest, u suštini je krcata sadržajem o dugogodišnjem neredu na našim rekama, o krupnom arčenju jednog javnog dobra,

o verovatno uhodanim korupcijskim vezama između “kopača šljunka” i lokalnih opštinskih administracija, o “kompromisu” države sa “upravljačima” nelegalnih luka, koji je ugrađen u zakonsku odredbu o trogodišnjem roku da se ispravi ono što je decenijama uhodavano, o “neravnoteži saopštenja” sakrivenoj u činjenici da se u njemu ne spominju nelegalne šljunkare uz Moravu (a Dunav, Sava i Tisa ne spadaju u “unutrašnje vode”), ali i o pokušaju da se uveća vrednost i profitabilnost postojećih legalnih rečnih luka, koje su nedavnom prodajom luke u Novom Sadu jednoj arapskoj firmi i definitivno sve privatizovane. U stvari, povod za bučno saopštenje o zatvaranju nelegalne šljunkare kraj Apatina verovatno su isposlovali novi vlasnici luka u Vojvodini,

i to je još jedan argument u prilog privatizaciji onog dela javnih dobara koja služe pretežno privrednoj svrsi.Nije cilj ovog zapisa da se potcene napori Ministarstva građevinarstva da uvede kakav-takav red u jednoj odavno zapuštenoj i gotovo kriminalizovanoj privrednoj oblasti već da se skrene pažnja na još jednu činjenicu koja upućuje na zaključak da se proces “fiskalizacije” svih privrednih branši u Srbiji pod istim uslovima odvija uz ogromne teškoće jer gde god bacite pogled vidite da sva javna dobra odavno imaju svoje “ponosne korisnike”, koji ne haju što se donose zakoni i izdaju inspekcijska rešenja o kaznama ili zahtevima da se u “sivim poslovima” poštuje bar minimum poreske discipline. Uzgred da napomenem da ovde, dakako, ne mogu ulaziti u pitanje da li se sada “privode redu” samo “burazeri sa žutom mrljom”, to jest oni koji su se u sivoj ekonomiji, na primer, odomaćili dok je na vlasti u Srbiji bila koalicija sa Demokratskom strankom na čelu, dok se “naši burazeri”, to jest oni koji sada preuzimaju “paralelno sivo tržište”, preskaču prilikom “treniranja strogoće” u inspekcijskim službama. Ili su na udar napokon došli oni koji su se još za vreme Miloševića “snašli” u upravljanju javnim dobrima kao sponzori SPS-a ili neke tadašnje stranke vlasti.Problem pregovora Srbije sa EU o poglavlju 23, koje obuhvata pitanje “pravne države”, u našim medijima se, sticajem okolnosti, često “sužava” na institucionalna pitanja u sudstvu i tužilaštvima (što je, naravno, nesporno bitno), ali je “zaštita prava građana” veoma široko polje na kojem i dalje “divljaju” mnogi snalažljivi ljudi povezani sa raznovrsnim centrima moći. Država zbog toga ne pokazuje “nultu toleranciju” prema poreskoj evaziji i nezakonitostima svake vrste već je čak u određenim slučajevima primorana (ili motivisana nekim političkim razlozima) da sa “baronima” sivog tržišta pregovara o uslovima pod kojima će oni legalizovati svoje poslovanje. Zbog toga se onima koji rade po zakonu često i ne isplati da rade jer ispadaju nekonkurentni i naivni.

Foto

: Mil

oš

Ćir

kov

iĆ

Da li se sada “privode redu” samo “burazeri sa žutom mrljom”, dok se “naši burazeri”, to jest oni koji sada preuzimaju “paralelno sivo tržište”, preskaču prilikom “treniranja strogoće” u inspekcijskim službama

NelegalNe šljuNkare


Karte na sto > Dimitrije Boarov

Mej i Merkel se složile o potrebi za organizovanim Bregzitom

Britanska premijerka Tereza Mej i nemačka kancelarka Angela Merkel složile su se da je važno da se osigura organizovan izlazak Velike Britanije iz EU, saopštila je kancelarija britanske premijerke. Njih dve

su razgovarale u Berlinu. Mej pokušava da dobije podršku lidera EU za dalje odlaganje izlaska Britanije iz Unije.

I treći Musolinijev potomak ulazi u politiku

Praunuk italijanskog fašističkog vođe Benita Musolinija Kajo Đulio Ćezare Musolini ušao je na listu kandidata ekstremno desničarske stranke Italijanska braća za evropske izbore. Kajo Musolini, koji

je ime dobio po starorimskom vojskovođi i političaru Juliju Cezaru, tako je postao treći potomak fašističkog diktatora koji je ušao u politiku. Pre njega su to učinile njegove rođake Alesandra, evroposlanica za partiju Forca Italija, i Rakele, odbornica u skupštini grada Rima.

Kagame: Ruanda danas sija novom svetlošću

Predsednik Ruande Pol Kagame izjavio je na 25. godišnjicu početka genocida u toj zemlji u kojem je ubijeno oko 800.000 ljudi da se njeni građani nikada više neće okrenuti jedni protiv drugih. Na ceremoniji

obeležavanja godišnjice, u prisustvu više šefova država, Kagame je rekao da Ruanda danas sija novom svetlošću. Ceremoniji obeležavanja godišnjice prisustvovali su lideri EU, Afričke unije, Belgije, Kanade, Etiopije, Čada, Republike Konga, Džibutija, Nigera.

Časopis Ekonomist piše o prednostima i zamkama sintetičke biologije

Redizajniranje života

SAD i irAn

Razmena optužbi za terorizam

Iranski predsednik Hasan Rohani u utorak je optužio Sjedinjene Američke Države da su “na čelu međunarodnog terorizma”. Izjava je usledila nakon odluke SAD prethodnog dana da označe Iransku revolucionarnu gardu kao “stranu terorističku organizaciju”. Rohani je rekao da je Revolucionarna garda “od svog nastanka uključena u borbu protiv terorizma”. Iranske vlasti reagovale su u ponedeljak uve-če na odluku Vašingtona, saopštivši da SAD smatraju “zemljom sponzorom terorizma”, a američke snage prisutne na Bliskom istoku “terorističkom grupom”. Teheran je odluku SAD ocenio kao “nezakonitu i besmislenu”. Šef iranske diplomatije Muhamed Džavad Zarif pozvao je svoju zemlju da američke snage prisutne na Bliskom istoku, u central-noj Aziji i na istoku Afrike stavi na spisak terorističkih organizacija. Zarif je u pismu Rohaniju zatražio tu meru, navodi se u sa-opštenju iranskog ministarstva inostranih poslova, posle američke odluke da Iransku revolucionarnu gardu označi kao stranu te-rorističku grupu.Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da su SAD označile Iransku revolucionar-

nu gardu kao “stranu terorističku organi-zaciju” u okviru napora da povećaju među-narodni pritisak na Teheran. Takav potez Vašingtona je bez presedana jer Sjedinjene Države dosad nikada nisu proglasile organ neke strane vlade terorističkim, prenele su agencije. Tramp je rekao da se tim potezom “priznaje stvarnost” da je Iran država koja sponzoriše terorizam i da Revolucionarna garda aktivno učestvuje u tome. Odlukom Vašingtona od ponedeljka uvode se sankci-je kojima se zamrzava eventualna imovina Iranske revolucionarne garde u Sjedinjenim Državama i zabranjuje Amerikancima da po-sluju s tim entitetom. Zvaničnici Trampove administracije naveli su da će taj korak do-datno izolovati Iran i jasno staviti do znanja da SAD neće tolerisati kontinuiranu podršku Teherana pobunjeničkim grupama i drugi-ma koji destabilizuju Bliski istok.Iranska revolucionarna garda je paravojna organizacija formirana u vreme Islamske re-volucije u Iranu 1979. godine da brani novu vladu te zemlje. Odgovorna je jedino vrhov-nom lideru Irana i deluje nezavisno od regu-larne iranske vojske.

Foto

: bet

a/a

P

IZVINJENJEU prethodnom broju Novog magazina u tekstu “Čaputova – nada za preinačenje popu-lističkog trenda u Evropi” došlo je do greške, te je u nadnaslovu umesto “Ukrajina do-bila prvu ženu predsednika”, trebalo da piše “Slovačka dobila prvu ženu predsednika”. Izvinjavamo se čitaocima i zahvaljujemo se na poverenju. Redakcija NM

31

preciznog i opšteprihvaćenog pla-na djelovanja ništa se neće postići. Naravno, ne treba zaboraviti ni to da će se vlast svim silama braniti od smjene sa ulice iako je, na pri-mjer, Mila Đukanovića, predsjed-nika Crne Gore, i Ivana Brajovića, predsjednika državnog parlamen-ta, upravo ulica lansirala na visoke pozicije za vrijeme tzv. Antibiro-kratske revolucije. Predstavnici vlasti kritikovali su Sporazum, op-tužujući organizatore da rade pro-tiv države.

U subotu se okupljenim građa-nima obratio Nikola Grdinić u ime organizatora i najavio akcije nena-silnog otpora koje će se izvoditi ne samo subotom, i ne samo u Pod-gorici nego u svim crnogorskim gradovima. “Hoćemo da doživimo državu na čijem će čelu biti držav-nici, a ne lopovi, i gdje će mjesto dobiti sposobni, a ne podobni”, re-kao je Grdinić.

Demonstrantima su se pridruži-li i studenti. Vuk Vujisić, predstav-nik Studentske inicijative, kazao je da mladi ljudi žele da im država stvori uslove za normalan život i da poslije završenog fakulteta ne odlaze iz Crne Gore u potrazi za boljim životom. “Nije normalno da partijska knjižica vrijedi više od znanja i diplome. Nije normalno da nečiji sin troši 300 eura za noć, dok neko za istu svotu radi mjesec dana”, rekao je Vujisić.

Sa protesta je poručeno da je nekoliko porodica otelo vlast i ne pušta je već 30 godina. Pljačka-ju, otimaju, zastrašuju, ucjenjuju, ubijaju. Zanimljivo, u subotu se

prvi put čulo i da demonstranti ne treba da obraćaju pažnju na ono što priča Duško Knežević. Organi-zatori protesta i svih 39 poslanika opozicije potpisali su 30. marta, pred hiljadama građana, Spora-zum o budućnosti. Obavezali su se na “zajedničku, dosljednu i istraj-nu borbu za ostvarenje korjenitih promjena sistema, uz poštovanje principa smjenjivosti vlasti kao prvog preduslova za ostvarenje svih liberalno-demokratskih nor-mi”. Suština Sporazuma su mini-malni uslovi za održavanje prvih fer i slobodnih izbora u istoriji crnogorskog višepartizma i formi-ranje vlade građanskog jedinstva.

Potpisnici, piše u Sporazumu, neće učestvovati ni na jednim izborima, lokalnim, državnim i predsjedničkim, koji budu zaka-zani prije ispunjenja osnovnog za-datka vlade građanskog jedinstva. U sporazumu su ponovljeni za-htjevi koji su ranije postavljeni na građanskim protestima za ostav-kama predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića, predsjednika Vlade Duška Markovića, vrhovnog državnog tužioca Ivice Stankovića, glavnog specijalnog tužioca Mili-voja Katnića, direktora Agencije za sprečavanje korupcije Sretena Radonjića i rukovodstva Radio-te-levizije Crne Gore.

Vladu građanskog jedinstva či-nili bi na paritetnoj osnovi: po jed-na trećina predstavnika stranaka vladajuće većine, predstavnika parlamentarne opozicije i nestra-načke ličnosti. Predsjednik vlade građanskog jedinstva ne može biti pripadnik stranaka koje su sada na vlasti. Organizatori protesta i opozicionari saglasni su da vlada građanskog jedinstva ima smisla samo ako nastane godinu prije izbora.

U Demokratskom frontu kažu da je Sporazum samo prvi važan korak. Računaju na to da je ak-tuelna vlast spremna da se brani svim sredstvima, a posebno nedo-zvoljenim. Po njihovim riječima,

Građanski prote-sti u Podgorici, koje je pojačala i opozicija, naš-li su se na veli-kom raskršću iznad kojeg bi,

nakon protesta održanog prošle subote, trebalo postaviti transpa-rent “Ili će prije doći kraj prote-stima ili režimu Mila Đukanovića”. Evo zašto.

Šestog aprila u Podgorci se, na osmom protestu, okupilo oko pet hiljada demonstranata, neupore-divo manje nego na prethodnim. Podsjetimo: protesti se održavaju pod sloganom Odupri se – 97.000. Ova brojka asocira na toliko eura koje je bankar Duško Knežević, koji duže živi u Londonu, zbog čega ga vlast i režimski mediji eti-ketiraju – odbjegli tajkun, dao u kovertama visokom funkcioneru DPS-a uoči prošlogodišnjih izbora i sve to dokazao snimcima i izjava-ma. Tako je i rođena afera “Kover-ta”, zbog koje su građani organizo-vali proteste.

OSIPANJE: Glavni razlog što se protesti osipaju jeste sastav Orga-nizacionog odbora, koji većinom čine ljudi bez političkog autorite-ta, ali i to što organizatori nemaju ni adekvatan metod niti strategiju koji bi garantovali uspjeh protesta. Sasvim je jasno da organizatori protesta treba da traže međuna-rodnu podršku ukoliko žele pro-mjene i rješavanje političke krize.

Iako ističu da su protesti demo-kratsko pravo građana, evropski zvaničnici insistiraju na tome da se politička kriza rješava kroz in-stitucije, a ne na ulici. Evropski ko-mesar za proširenje Johanes Han pozvao je crnogorske institucije da djelotvorno i brzo djeluju, a u razgovoru sa opozicionim lideri-ma predložio je da odrede pred-stavnika koji bi komunicirao sa Briselom. Šef delegacije EU Aivo Orav poručio je da će Evropska komisija u izvještaju o napretku zauzeti stav o aferama “Koverta” i “Atlas”, koje su bile povod za pro-teste.

Bez vaninstitucionalnog priti-ska, masovnih protesta, maksi-malnog angažmana opozicije i bez

Kraj protesta ili Milovog režimaOrganizatori protesta i svih 39 poslanika opozicije potpisali su 30. marta, pred hiljadama građana, Sporazum o budućnostiPiše: Veseljko Koprivica

Vladu građanskog

jedinstva činili bi na paritetnoj

osnovi: po jedna trećina predstavnika

stranaka vladajuće

većine, predstavnika

parlamentarne opozicije i

nestranačke ličnosti


Region > Crna Gora

ključna odbrana od ove mogućno-sti je bojkot izbora. Oktobar iduće godine je posljednji rok kada izbo-ri moraju biti održani. DPS može da ih raspiše kad hoće.

STEČAJ ATLAS BANKE: Duško Knežević, koji je najzaslužniji za pokretanje protesta, zasad je izvu-kao najdeblji kraj zbog toga. Sve mu se vratilo kao ubitačni bume-rang. Centralna banka Crne Gore uvela je stečaj u njegovu Atlas banku. Bez posla ostaje 198 zapo-slenih, od čega stečajni upravnik može privremeno tokom stečaja zadržati do 10 odsto njih. Ukupni depoziti kod ove banke iznose 189 miliona eura, od čega su zaštićeni depoziti, u pojedinačnim iznosima do 50.000 i za koje garantuje Fond za zaštitu depozita, 89 miliona eura. Direktor Sektora za kontrolu

banaka Dejan Vujačić kazao je da Atlas banka ima 88.526 depone-nata.

Guverner Centralne banke Ra-doje Žugić kazao je da je za doka-pitalizaciju banke bilo više zainte-resovanih investitora i da su dva predala ponudu, ali nisu prošli test kredibilnosti. Povodom odlu-ke Centralne banke Crne Gore da uvede stečaj u Atlas banku, Atlas grupa pokreće tužbu. “U cilju za-štite svojih investicija Atlas Grupa će protiv države Crne Gore pod-nijeti tužbu pred međunarodnom Vašingtonskom konvencijom za zaštitu stranih investicija, za na-knadu cjelokupne učinjene štete, koja je već oko 500 miliona eura”, saopšteno je iz Atlas grupe.

“Beskrupulozno gaženje zakona od Centralne banke, kao izvršioca naloga prve familije i njenog kri-

minalnog klana na čelu s Milom Đukanovićem, danas je dobilo svoj epilog u vidu uvođenja Atlas ban-ke u stečaj. Cilj kriminalne hobot-nice da se po svaku cijenu oduzme imovina i profitabilni poslovi Atlas Grupe i Duška Kneževića bio je važniji od desetina hiljada ljudi koji su štediše, deponenti i klijenti Atlas banke. Ljudi koji će ostati bez svog novca, preduzetnici kojima će biti nanijeta nemjerljiva šteta i preko 500 familija, povezanih di-rektno ili indirektno sa Atlas ban-kom, koje će ostati bez egzisten-cije, ne interesuju prvu familiju i njene sluge u državnom aparatu. Od svih njih važnije je da imovina banke, koja obuhvata i atraktivne lokacije za gradnju na primorju, preko raznih eksponenata bude stavljena pod šapu porodice Đu-kanović”, piše se u saopštenju do-stavljenom medijima.

Štetu će država morati da na-doknadi akcionarima, štedišama i klijentima Atlas banke. Kažu da su se više puta obraćali Central-noj banci Crne Gore i ponudili konkretna rješenja situacije, ali je, kako tvrde, CBCG ignorisala akci-onare. Ekonomski stručnjaci tvrde da je ovo ugrožavanje finansijskog sistema, ugrožavanje kredita sa Svjetskom bankom i aranžmana vezanog za garancije za kredite koji su neophodni državi da bi se bukvalno isplaćivale plate i penzi-je. Oni odgovornost za to adresi-raju upravo na Centralnu banku, koja je još od 2011, zajedno sa upravom Atlas banke, tu banku uvela u probleme.

Loša slika otišla je i vani, prema međunarodnim finansijskim in-stitucijama, pa rejting Crne Gore može da bude samo niži nego što jeste, a to opet posljedično znači i skuplje kredite, i teže zaduživa-nje, i veće probleme. Zbog svega toga teško je predvidjeti kakav će biti ishod protesta. Ipak, sve je manje optimista koji vjeruju da će protesti dokrajčiti Đukanovićev režim.

Kraj protesta ili Milovog režima

Sve je manje optimista koji veruju da će protesti dokrajčiti Đukanovićev režim

33

rs iscrtao je granice zamišljenog carstva koje će činiti Republika Srpska, Srbija i deo Crne Gore. Karta se, međutim, nije dopala predsedavajućem Saveta mini-stara BiH Denisu Zvizdiću, koji je, uprkos svom nepostojećem, teh-ničkom mandatu, Dodiku poručio da će Drina ostati granica “sve do sudnjeg dana”. Nakon toga obojica su se povukla u svoje odaje; Dodik da vidi kada će i da li će zakazati sednicu Predsedništva ne bi li ko-načno bio imenovan mandatar za sastav novog ministarskog veća, a Zvizdić da vidi kada će i da li će zakazati sednicu Predstavnič-kog doma parlamenta BIH ne bi li prestao da istovremeno obnaša funkcije u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, što, svestan je on, al’ baš ga briga, nije zabeleženo u istoriji moderne demokratije.

Nakon što se u obaveštajnim krugovima raspitao i saznao da nepostojeći, tehnički mandat nije prepreka ni za aktivnosti na društvenim mrežama, ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić postao je tviteraš. Jedan od prvih tvitova posvetio je tužiocima, a u njemu piše: “Koje di-jabole. Tužilaštvo utvrdi da nema krivičnog djela u slučaju ‘Selefije’, a onda osumnjiči mene da sam odao tajnu u tom predmetu”. To što se državni ministar državnim tužiocima obraća sa “dijabole”, moglo bi biti smešno samo onima koji ne znaju da se radi o predme-tu koje je Tužilaštvo BIH otvorilo nakon pisanja sarajevskog portala Žurnal.ba o mogućoj umešanosti

hrvatskih obaveštajaca u regru-tovanje ovdašnjih selefija, kako bi BIH i zvanično bila okarakterisana kao terorističko uporište. Žurnal je, naime, u navodnoj aferi, zbog saradnje sa hrvatskim obaveštaj-cima, imenom i prezimenom pro-zvao zamenika ministra bezbed-nosti BiH Miju Krešića i novinara Radio-televizije RS Matu Đakovi-ća, protiv kojih je istraga obustav-ljena (prema tvrdnjama novinara, nikad nisu ni saslušani), a onda su tužioci istragu otvorili protiv Mektića zbog, kako je navedeno, zloupotrebe službenog položaja i ovlašćenja, odavanja tajnih poda-taka i davanja lažnog iskaza. Uz očekivane demantije sa svih nivoa vlasti u Hrvatskoj, potencijalnoj aferi neslućenih razmera ipak treba dodati da bi bilo logično da je Mektić (koliko god mu mandat bio tehničko-nepostojeći), kao državni ministar bezbednosti ne-sporno poverljive informacije naj-pre podelio sa tužiocima, a onda s novinarima, ali čime bi se onda svi naši (za)drugari zabavljali u ovom periodu blagog zatišja? Kad se tome doda da je Mektić, tokom svog ministrovanja i počesto izi-gravanja SDS-ove “dvorske lude” (sad ga većina stranačkih prvaka naklonjenih Dodiku zove veleiz-dajnikom i antisrbinom) bar dva-deset puta tužioce prozvao za sva-kojaki kriminal i korupciju, a da se niko nije ni počešao, i kad se tome doda da novinari tvrde da je u davnašnjem sukobu sa aktuelnim glavnim tužiocem BiH Gordanom Tadić (za nju, opet, tvrde da su joj svi nesaslušani rođaci), nevinom posmatraču dođe da se sa (za)drugara hitno prebaci na parove. Nevinom posmatraču zapravo je jasno da bi se, čak i zbog naznaka tako krupne afere, u iole pravnoj državi tresle sve strukture vlasti i većina bezbednosnih agencija, ali, koliko god nevin bio, zna on da od svega toga verovatno neće

Bosna i Hercego-vina dobila je 4G mrežu. U naredne dve godine njome će biti pokriveno (čak) 60 odsto teritorije. Jeste da

se BIH digitalmodernizovala kao poslednja u Evropi, ali 4G mreži se u zube ne gleda.

Banjaluka je dobila najveći tržni centar u svojoj istoriji. Miškovićev Delta planet (uključujući i Miško-vića lično), dočekan je ko onomad maršal Tito. Pola gradskih saobra-ćajnica tog istorijskog dana bilo je blokirano, u dva po podne ispred Delte pevao je (čak) Željko Joksi-mović, a prvi su, nakon preseca-nja crvene vrpce, njenim neonski osvetljenim hodnicima prošetali visoki funkcioneri. Jeste da je ba-njalučka butik-dika upotrebnu do-zvolu dobila manje od 24 časa pre svečanog otvaranja i da su u njene neonski osvetljene radnje samo premešteni već postojeći gradski brendovi, ali ni Delti se u zube ne gleda.

Prijedor je dobio prvu šahov-sku tablu na otvorenom, za razo-nodu penzionera. Crvenu vrpcu zategnutu između dve šahovske figure (konja, valjda), presekao je (čak) gradonačelnik. Jeste da su se tamo neki tome posle smejali na društvenim mrežama, ali oni ne znaju da se ni besplatnoj razonodi u zube ne gleda.

Što se vremenske prognoze tiče, proleće je stiglo u celu Bosnu i Hercegovinu i, uprkos pomenutim čudesima, obećalo da će tu i ostati, bar do 22. juna.

Eto. A sad je vreme da pogleda-mo šta se dešava među (za)druga-rima.

NOVA KARTA: Dakle, predseda-vajući Predsedništva BIH Milorad Dodik nacrtao je novu kartu nove države. Osvedočeni ljubitelj kar-tografije u intervjuu za Espreso.

(Za)drugariPrema nezvaničnim istraživanjima gledanosti TV programa, (za)drugari su do nogu potukli parovePiše: Rajna Radosavljević

Bakir Izetbegović

je izjavio kako njegov

Huso nije napao

novinara već kameru


Region > Bosna i Hercegovina

biti ništa i da će se i pomenuti i ne-pomenuti akteri opet negde lepo udomiti, tačnije – ufoteljiti.

KAMERA: Lepo udomljen i ufo-teljen, predsednik opštinskog od-bora SDA Novi Grad Huso Ćesir fizički je nasrnuo na foto-repor-tera Žurnala Adija Kebu. U pitanju nije bila priča o selefijima već o Ćesirovoj firmi, čiji je ulaz sa tro-toara preko puta Kebo snimao. To, nažalost, među (za)drugarima i ne bi izazvalo mnogo pažnje, da se jedan od njih nije nesmotreno oglasio i nadmašio sam sebe. Na-ime, Husin stranački šef i aktuel-ni predsedavajući Doma naroda parlamenta BIH Bakir Izetbegović izjavio je kako njegov Huso nije napao novinara već kameru! Pre-ma nezvaničnim istraživanjima gledanosti TV programa, (za)dru-gari su te večeri parove potukli do nogu.

U želji da takve rejtinge i zadrže, oglasili su se i (za)drugari iz Vlade Republike Srpske, usvojivši Nacrt izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru. U jednom od najspor-nijih članova otprilike piše: ko neovlašćenim snimanjem ometa rad policajaca ili službenog lica u Republici Srpskoj mogao bi da

završi dva meseca u zatvoru ili da plati kaznu od 500 do 1.500 KM. Dok je nacrt putovao ka Skupštini, oglasili su se predstavnici civilnog društva i pokoji pravnik, sa upozo-renjem da takva odredba naruša-va demokratska načela i medijske slobode i ostavlja veliki prostor za zloupotrebe, a mnogi su se prise-tili i zabranjenih okupljanja grupe “Pravda za Davida” i raznoraznih, tada snimljenih scena koje bi, da je bilo više pametnih, a manje pri-strasnih, možda imale i drugačiji epilog. Uglavnom, nakon nekoliko dana rasprave o zakonu koji će se već 14. aprila naći pred poslanici-ma, oglasili su se i iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS maestral-nim obrazloženjem. Neovlašćeno snimanje i fotografisanje iz spor-nog člana ne odnosi se, vele, na novinare. Pa na koga se odnosi, uzviknu onaj nevini posmatrač i ostade bez odgovora jer su i novi-nari koji su se usudili da zatalasaju priču izgleda zaboravili da to pita-nje nekome postave. Ko sad koga i kada ne sme da snima znaju, val-jda, samo (za)drugari. Izveštili se da drže gledanost, nema šta.

S gledanošću bi, doduše, mogli da imaju problema u Strazburu jer ih tamo više nema. Prošle subote

tačno u ponoć, šest meseci nakon izbora, istekao je rok do kojeg je Bosna i Hercegovina trebalo da imenuje desetočlanu delegaciju za Parlamentarnu skupštinu Save-ta Evrope. Delegaciju, inače, čine predstavnici iz oba doma parla-menta BiH, a naši domovi su se, kao što je već poznato, dosad sa-stali samo jedared, na konstitutiv-nim sednicima. Kako u Predstav-ničkom domu nisu ni formirane stalne komisije, tako i nije imao ko da imenuje putnike za Strazbur. U kolegijumu Predstavničkog doma kunu se da su slali urgencije svim klubovima poslanika koji još nisu predložili svoje članove komisija, ali im je stigao već poznati stav – najpre treba formirati Savet mi-nistara. Onda su ovi iz kolegijuma nemoćno slegli ramenima, na šta je ministar inostranih poslova BiH u nepostojeće-tehničkom manda-tu Igor Crnadak ogorčeno uzvi-knuo: blamaža!

Naivni posmatrač je u tom tre-nutku odlučio da ipak prebaci na parove, ali se tamo, ko zainat, ništa posebno nije događalo. Pa se lepo spremio i otišao u Deltu. A pre toga staramajku odvezao do Pri-jedora da malo kibicuje šahovsku partiju na otvorenom.

Banjaluka je dobila najveći tržni centar u svojoj istoriji. Miškovićev Delta planet (uključujući i Miškovića lično), dočekan je ko onomad maršal Tito

35

Kako se Evropska unija često kritikuje zbog navodne sklonosti da ne mari previše za demokratiju ako sa autoritarnim vođama može da obezbedi ispunjenje političkih ciljeva, možda nekoliko napomena, a potom i jedna o ruskoj politici na Balkanu.Prvo, može li EU da stabilizuje demokratiju u

zemljama članicama? Neposredno, kako god da se to razume, ne može. Posredno, ako je suditi po činjenicama, može. Kako? Pre svega

na taj način što eventualni dolazak na vlast autokrata ili njihov ostanak na vlasti jedva da je moguć na proevropskom programu. Praktično od nastanka ekonomske zajednice, pa onda i političke unije, u zemljama članicama se na vlasti smenjuju socijalisti i konzervativci, koji podržavaju ne samo očuvanje već i dalje produbljivanje integracije u Evropsku uniju. Tako da neliberalna i nedemokratska, populistička i autoritarna opozicija gotovo da ne može da teži da dođe na vlast na nekom drugom nego na programu napuštanja ili čak raspada Evropske unije. Takođe, ako eventualno prevlada jedna ili druga vrsta autokratije, trajni opstanak na vlasti gotovo je nemoguć ako se autokrate ne odluče

na napuštanje Evropske unije. Međutim, neliberalni ili plebiscitarni sistem nije moguće naprosto smeniti odlukom Evropske unije. Očuvanje demokratije je na glasačima i javnosti u svakoj od zemalja članica. EU može da uskrati jednu ili drugu vrstu prava koja proističu iz članstva u EU, ali primena tih mera mora da bude politički odmerena kako ne bi imala neželjene posledice. Jer, autokratski režimi, posebno nacionalistički, zapravo imaju potrebu za spoljašnjim neprijateljima, što bi u ovom slučaju upravo bila Evropska unija.Postoji, u jednom slučaju, i razlog koji proističe iz same prirode, u ovom slučaju fiskalnih pravila u EU. Naime, protoautokrate u zemljama srednje Evrope, bar onim koje su manje razvijene, u ne maloj meri zavise od transfera iz budžeta Evropske unije. Ukoliko bi im se ta sredstva uskratila ako postoje nedostaci u demokratskom načinu odlučivanja ili u privrženosti vladavini prava, to bi moglo negativno da deluje na privredna kretanja u tim zemljama, što bi posebno bilo rđavo u krizna vremena. I to ne samo u kažnjenim zemljama već bi negativne

posledice osetila privreda cele Unije. Tako da je potrebna politička procena o tome kada i na koji način da se primene takve mere. EU, međutim, nije najefikasnija kada je reč o donošenju političkih odluka jer zapravo najbolje deluje kad jednostavno sprovodi usvojena pravila i propise. Tako da je za eventualni politički odgovor potrebno vreme. Mada nema sumnje da će u nekom času do njega doći, ako pre toga ne dođe do demokratizacije i jačanja vladavine prava u zemljama koje imaju neliberalne i autokratske vlasti.Ovo se još više odnosi na zemlje kao što je Srbija ili neke druge na Balkanu jer je reč o zemljama koje nisu ni članice Evropske unije. Opozicija u Srbiji, primera radi, krivi EU za saradnju sa autokratskim vlastima. Konkretno, prigovor je da je Vučićeva vlast prihvatljiva za EU jer se očekuje da će biti rešen problem Kosova. Ovo je nerazumevanje i u ne maloj meri slabost srpske opozicije. Kosovski problem prethodi ovoj srpskoj vlasti, a EU jeste u ne maloj meri odgovorna da za njega nađe ređenje. Ta odgovornost je legalna i legitimna, a nije uzurpirana. Usled čega EU nema izbora nego da u traženju rešenja sarađuje sa srpskim vlastima, a vlast je trenutno gospodin Vučić. To je, da tako kažem, stvar spoljašnje legitimnosti vlasti. Ona se može osporiti na dva načina. Jedan jeste da opozicija, protestima ili na izborima, pokaže da je zapravo reč o nelegitimnoj vlasti, u kom slučaju će biti osporena i spoljašnja legitimnost vlasti. Tako da bi, u ovom slučaju, EU imala ne samo razlog već i obavezu da politički sarađuje sa opozicijom. Drugi način je da opozicija ima plan za, u ovom slučaju, rešavanje kosovskog problema, koji ima veće izglede da bude prihvaćen od svih zainteresovanih strana i da obezbedi potrebnu stabilnost. Prvo pitanje koje bi se postavilo srpskoj opoziciji ukoliko bi izašla sa alternativnim planom rešavanja kosovskog problema bilo bi – imate li za taj plan sagovornika u Prištini. Ukoliko je odgovor negativan, teško je videti šta se dobija povećanom saradnjom sa srpskom opozicijom. Jer jasno je da EU ne može biti ta koja će sprovesti plan srpske opozicije protiv volje kosovskih vlasti i javnosti.Što ne znači da u Evropskoj uniji ne postoji zabrinutost zbog urušavanja demokratije u Srbiji jer je demokratska legitimnost preduslov bilo kakvog rešenja kosovskog problema.Što vodi povezanom pitanju o smislenosti oslanjanja kako srpskih vlasti tako i srpske opozicije na Rusiju, pre svega u kosovskoj stvari. Obično se kaže da je Jeljcinova Rusija jedno, ali Putinova je drugo. Ali nije jasno zašto se misli da je prva manje tipično ruska od druge? Jer, putinovskoj se Rusiji bliži kraj po prirodi stvari. Šta ako u Rusiji potom prevlada liberalna demokratija?

Pod lupom > Vladimir Gligorov

Opozicija u Srbiji krivi EU za saradnju sa autokratskim vlastima. Konkretno, prigovor je da je Vučićeva vlast prihvatljiva za EU jer se očekuje da će biti rešen problem Kosova. Ovo je nerazumevanje i, u ne maloj meri, slabost srpske opozicije

EU, dEmokratija i rUsija


pao u zarobljeništvo, već 25 godina je nezaobilazan “sagovornik” na temu budućnosti ove zemlje.

Dugo u službi SAD, koje su ga “premeštale” iz Zaira u Keniju, da bi mu najzad dodelile status izbe-glice, pokušao je podići ustanak još 1996; u samom svrgavanju Gadafi-ja nije imao udela iako je pokušao da se nametne kao jedan od vođa. Međutim, po izbijanju drugog gra-đanskog rata 2014. godine, vezama i iskustvom, ali i rezultatima u borbi protiv islamista (uključujući ISIL) dolazi u poziciju da iz Bengazija upravlja istočnom Libijom.

Prva reakcija međunarodne za-jednice, prema analitičaru Jusefu Čerifu, bila je “iznenađujuće mlaka”. Velika Britanija jeste sazvala hitan sastanak Saveta bezbednosti, da bi na njemu “sve strane” bile pozvane da obustave neprijateljstva. Sličnu deklaraciju usvaja i Evropska unija. Isključivoj osudi Haftara suprotsta-

vile su se dve stalne članice Saveta bezbednosti Rusija i Francuska. Sje-dinjene Države su u međuvremenu povukle deo svojih vojnika, signali-zirajući da nisu spremne da brane vladu “nacionalnog sporazuma” u koju su UN uložile značajan politič-ki kapital i resurse, tražeći izlaz iz višegodišnje nestabilnosti.

OČEKIVANI NAPAD LNA: Čita-jući izveštaje kolega koje godina-ma unazad prate konflikt u Libiji, zaključujemo da je napad LNA bio očekivan još otkako je 2017. godi-ne osvojen Bengazi. Pitanje je bilo samo hoće li prvo krenuti na zapad ili pak jug, prema naftnim poljima. Na ovo pitanje Haftar je odgovorio u januaru tako što je pokrenuo ofanzi-vu u kojoj je krajem marta osvojena Sabha, najveći grad u južnoj Libiji. Sa dve trećine zemlje pod kontrolom mogao se okrenuti Tripoliju. Cilj je, veruje Čerif, da se zauzme što više

Pomalo već i umorna od loših vesti iz ze-malja Severne Afri-ke i Bliskog Istoka (MENA regiona), međunarodna jav-nost sa zakašnje-

njem posvećuje pažnju vestima da je jedan od lokalnih “gospodara rata” Kalifa Haftar pokrenuo ofanzi-vu na Tripoli. Vrlo mobilnim snaga-ma LNA nije trebalo mnogo vreme-na – u trenutku pisanja ovog teksta pod napadom je jedini preostali me-đunarodni aerodrom, a broj žrtava je prešao 50.

Snage vlade “nacionalnog spora-zuma” (GNA) u Tripoliju pokušale su da se brane i avijacijom, čiji su se delovi nakon sloma režima Mua-mera el Gadafija našli u službi obe zaraćene frakcije. Na to je napadač Libijska nacionalna armija (LNA) proglasila zonu zabrane letenja u zapadnoj Libiji. Građani osećaju ne-izvesnost i strah; pobegli bi, ali nisu sigurni gde. Ništa manje od vojske koja napada, brinu ih naoružane bande koje se po pravilu formiraju na početku svakog novog ciklusa konflikta.

BIOGRAFIJA: Biografija lidera LNA savršeno oslikava nasleđe ne-stabilnosti s kojim se Libija nakon Gadafija suočava i iz kojeg ne uspe-va da se izbavi. Čovek koji se u pot-punosti formirao u službi mrtvog diktatora, bio u užem krugu oficira koji su ga podržali u puču protiv kralja Idrisa, borio se protiv Izraela 1973, vodio trupe u libijskom “pro-traćenom” (eng. protracted) kon-fliktu protiv Čada, da bi dočekao da ga se ovaj odrekne (kako njega, tako i više stotina saboraca) nakon što je

Nakon što je jedan od libijskih lokalnih “gospodara rata” Kalifa Haftar pokrenuo ofanzivu na Tripoli, prva reakcija međunarodne javnosti ocenjena je kao “iznenađujuće mlaka”, a u novom ciklusu neprijateljstava ispaštaće, bez sumnje, civili i migranti zatečeni u prihvatnim centrima (koje zajednički finansiraju UN i EU). Zaokupljena Bregzitom i predstojećim izborima za Evropski parlament, Evropa rizikuje da još jednom “padne na ispitu”Piše: Marko Savković*

Nasleđe nestabilnosti koje se ponavlja

37

Svet > Libija

teritorije pre naredne konferencije pod okriljem UN. Protesti građana protiv režima Abdulaziza Buteflike, koji su se odvijali u susednom Alži-ru, učinili su da se pažnja javnosti u pravom trenutku skrene.

Prema analitičaru Leonidu Ber-šickom, Haftar je još jedan u nizu “avanturista” spremnih da se opkla-de “na Moskvu”. Kako su veze uspo-stavljene za vreme Sovjetskog Save-za oslabile ili nestale, Kremlj nema mnogo izbora u potrazi za global-nim uticajem; investiraće u svakog ko je spreman da svoju sudbinu veže za pomoć Rusije. Pobunjenoj frakciji potrebno je sve – naoruža-nje, novac, afirmacija i neki vid legi-timiteta. Pritom, kako Haftara otvo-reno podržavaju Saudijska Arabija i Emirati, kao i sused Libije Egipat, Moskva ovoga puta ne bi delovala sama. Zauzvrat, učestvovala bi u eksploataciji i daljem razvoju ener-getskih potencijala Libije, mahom koncentrisanih na jugu zemlje. Da se nešto sprema, pažljivim posma-tračima moglo je biti jasno još kra-jem prošle godine, kada je Haftar posetio Moskvu. Tada je sastanku ovog “sovjetskog đaka” (završio je Vojnu akademiju Frunze) sa šefom

ruske diplomatije Sergejem Lavro-vim prisustvovao i Jevgeni Prigožin, čovek iz Putinovog užeg kruga I, na-vodno, stvarni vlasnik privatne voj-ne kompanije “Vagner”, prisutne u Siriji, Istočnoj Ukrajini i Centralno-afričkoj Republici. Ova kompanija je ta koja pruža savete i “specijali-ste” režimima-saveznicima Moskve kako bi se izbegao rizik upućivanja ruskih vojnika.

NOVA IGRA: Oko Libije se, dakle, povela nova “igra”. Na jednoj strani je grupa zemalja sa prilično jasnim interesom – da se ostvari kontrola, pristup i stabilnost (nekog novog) režima, pa i po cenu novog (po mogućnosti kratkotrajnog) kon-flikta. Ovo nisu nužno autokratije; spekuliše se da je francusko protiv-ljenje snažnijoj osudi uzrokovano podrškom ideji da samo “moćnik” (eng. strongmen) može stabilizo-

vati region. Na taj način pređen je “pun krug” od ideja koje su inspiri-sale “arapsko proleće”. Kakva nada ostaje hiljadama koje su se borile za ideal demokratije?

Podsećamo najzad na strateški položaj Libije, kao zemlje “na vra-tima” morske rute kojom migranti stižu u Evropu. Intervencija 2011. došla je na inicijativu članica EU; svaka naredna operacija samim tim je u najneposrednijem interesu Uni-je. Bila je ovo prilika da se “projektu-ju” snage, ispita možda i spremnost njenih “borbenih grupa” zarad istin-ski humanitarnog cilja. U novom ci-klusu neprijateljstava ispaštaće, bez sumnje, civili i migranti, zatečeni u prihvatnim centrima (koje finansi-raju zajednički UN i EU). Zaokuplje-na Bregzitom i predstojećim, kako mnogi kažu, sudbonosnim izborima za Evropski parlament, Evropa rizi-kuje da još jednom “padne na ispi-tu”. A onda će “đavo biti kriv” kada se u nekoj narednoj analizi ponove stavovi po kojima EU nije snažan akter u spoljnoj politici.

*Autor je programski direktor Beogradskog fonda za političku

izuzetnost i Beogradskog bezbedno-snog foruma

Sukobi u Libiji

Lider LNA Kalifa Haftar još jedan je u nizu “avanturista” spremnih da se opklade “na Moskvu”

Građani osećaju neizvesnost i strah; pobegli bi, ali nisu sigurni gde

Foto: beta/ap


Svet > Libija

na domaće obligacije, koja je poka-zala strah ulagača od recesije. Ka-pital je jurnuo u relativno sigurni-je, ali i dugoročne (desetogodišnje) papire, pa im je namah spustio pri-nos ispod nivoa koji se obračunava na kratkoročne zapise. Neuobičaje-na, tj. obrnuta kriva odslikavala je takvo stanje stvari.

Sličan red poteza trči za još si-gurnijim i izvesnijim ulaganjima. Meta tada postaje i samo zlato. Performans cene zlata u odnosu na najvažnije svetske valute u periodu od nepunih dvadesetak godina do danas nadmašuje celih devet od-sto. Zlato je u ovom periodu pre-vazišlo svaku drugu vrstu imovine. Dugoročno, ono je nesumnjivo spa-sonosna investicija.

Ulaganja pak u opremu i pogo-ne manja su krajem godine za čak dve trećine. Splasnulo je i poslov-no poverenje vodećih menadžera i ono je u stalnom padu. Stambeni i poslovni sektor gradnje opadaju. U prvom mesecu ove godine prodaja automobila slabija je skoro deset

Moćni FED je klec-nuo. I to pred T r a m -p o m ! U v e l i k o

osporavani predsednik SAD nate-rao je neprikosnovenog vrhovnika najmoćnije američke, pa i svetske monetarne institucije Džeroma Pauela da odstupi od obećanja tro-strukog povećanja bazne kamate u tekućoj godini.

Dvadesetog marta ove godine Džerom Pauel, prvi čovek FED-a, objavio je da do kraja godine više neće biti novog dizanja osnovne kamate. Za doglednu budućnost ona je zaleđena na nivou od minu-ciozno preciznih 2,375 odsto.

Šta je na ovakav ishod nateralo jednog, a šta primoralo drugog? Tramp je prvi mandat dobio obeća-njima o većoj zaposlenosti i otvara-nju domaćih proizvodnih pogona i njih se tvrdoglavo drži. Čak i onda kada cilja samu tvrđavu federalnih rezervi. Iako je njegov izabranik na poziciji koju dosad nijedan američ-ki predsednik nije smeo previše da drma, opskurna stvarnost američ-kih finansija i ostatka domaće pri-vrede potpomaže ovakav trend.

Tramp zasad jeste pobedio već i stoga što je prethodna godina bila njegov pravi trijumf. Uspeo je da pomakne domaći privredni rast na tri odsto, zaposlenost je uzvitlana, posebno u malom biznisu, ali su kola pošla naglo unazad kada je FED povisio osnovnu kamatu. A to se desilo jesenas. Panika je regi-strovana sredinom decembra! Sve je ličilo na onu iz 2008. godine.

NEIZVESNOST I SIGURNOST: Pre nekoliko nedelja investitore je uzbudila obrnuta krivulja prinosa

Prethodna kriza od pre desetak godina zaboravljena je, u međuvremenu, upumpavanjem neverovatnih 26.000 milijardi dolara uz nisku ili gotovo nultu kamatu. Pokušava li taj trend predsednik Tramp obnoviti, čemu bi poslužio i ovakav obračun? U međuvremenu, bazični domaći ekonomski parametri ne pokazuju znake živahnostiPiše: Zdravko Dragaš

Revolucija na američki način

39

Svet > SAD: Sukob fiskalne i monetarne vlasti

odsto. Trgovinski manjak seže već do 800 milijardi dolara. Američka domaćinstva proređuju kupovine, te je, uz rekordno zatvaranje pro-dajnih objekata, registrovan osetan pad maloprodaje, najviše u posled-njih skoro deset godina.

Nedavna analiza poslednjeg kvartala prethodne godine utvrdi-la je, štaviše, da je trgovina gotovi-nom i derivatima najvećih banaka skliznula zastrašujućih 88 odsto u odnosu na prethodni period! Još je gore bilo prethodnog trome-sečja. Izgleda gotovo neverovatno da ovakav statistički šok nije re-gistrovan ni u jednom važnijem američkom mediju niti u jednoj od najglomaznijih banaka Wall Streeta!

Slično se desilo i pred krizu 2008. godine. I to je ono što uno-si jezu, a verovatno i predstavlja razlog što je Tramp, relativno ne-davno, kaubojski ošinuo svog iza-branika Džeroma Pauela. U pitanju je, naravno, predizborna godina. Elem, kampanja je zaista i počela. I to prozivanjem sada kompromito-vanih Trampovih obećanja.

ZABORAV I PRISEĆANJE: A prethodna kriza od pre desetak godina zaboravljena je, u među-vremenu, upumpavanjem nevero-vatnih 26.000 milijardi dolara uz nisku ili gotovo nultu kamatu. Po-kušava li taj trend predsednik ob-

noviti, čemu bi i poslužio i ovakav obračun? U međuvremenu, bazični domaći ekonomski parametri ne pokazuju znake živahnosti.

Organizacija za ekonomsku sa-radnju i razvoj spustila je prognozu svetskog privrednog rasta u ovoj godini na nešto preko tri, u Americi na nešto preko dva i jedva do dva procenta u sledećoj godini. Mnogi emituju još rđavije prognoze.

A ono što žulja jesu sumnjivi podaci koji se podastiru za ovakve prognoze. Raniji guverner FED-a Ben Bernanke priznao je u potom objavljenoj knjizi da FED nije uočio realne trendove u američkoj pri-vredi, te da je otuda stigao i potonji neuspeh.

Već s početka ove godine Pauel je odustao od ritmičnog dizanja cene novca, obećavajući pitomu uzdrža-nost. To će svakako uneti berzanski mir, pa, eventualno, i sprečiti pa-danje domaće privrede u recesiju. Nevolja je što ova politika može biti samo privremena. A takva je vero-vatna u suočenju s realnostima političkog života i predizbornog ambijenta u samoj Americi.

Već je u toku predizborni pred-sednički ciklus. To, skoro neizostav-no, znači da će aktuelni predsednik pledirati za smanjenje osnovne ka-mate. Drukčije preti rizik od silazne privredne spirale, što znači siguran gubitak izbora. A sada vidimo, prvi put u dugoj istoriji odnosa FED-a i

Bele kuće, da je ovaj prvi popustio, ako ne i kapitulirao!

SUKOB NA POMOLU: Ako se samo setimo Pola Volkera, koji je sa preko dvadesetak odsto kamate tako žestoko prkosio jednom Ro-naldu Reganu, izazvavši prvo rece-siju, ali i položivši osnove za budu-ću berzansku euforiju i privredni uspon, onda bi se moglo govoriti i o pravom presedanu!

A možda i o predstojećim bur-nim odnosima dve neuporedivo najvažnije američke, pa i svetske institucije, čak sukobu monetarne i fiskalne vlasti u SAD. To bi već do-bilo razmere, svakako ne crvene, ali unekoliko američke revolucije!

Maske su pale, kao i zaludne dis-kusije o tobožnjoj nezavisnosti i privatnoj politici američke federal-nih rezervi. Sasvim je predvidljivo da sve do novembarskih izbora sledeće godine pomeranja osnovne stope nagore neće biti.

“Potezanje za rukav” monetarnih vlasti ima i te kako smisla ako se prizovemo pameti da je i pomenuta kriza iz 2008. rešena kombinacijom niskih kamata i obilnim kupovina-ma kineske robe. A ako Pauel ne usliši molbu aktuelnog predsednika, hoće li se “mister Džerom” uopšte i zadržati u svom “chairu”, sasvim je legitimno pitanje. Zainteresovanih ne manjka, svejedno, s ove ili s one strane Atlantika ili Pacifika.


Svet > SAD: Sukob fiskalne i monetarne vlasti

istoriji zadržali smo svoj jezik, tra-diciju i kulturu. To je onaj duh od pre 47 godina, od 8. aprila 1971, kada smo na sastanku u Londonu odlučili da više nećemo tolerisati da nas predstavljaju kao “cigane”. Mi smo bili Romi – jedan narod širom Evrope, čiji su pripadnici za-hvaljujući svojim pravima u demo-kratskoj i otvorenoj Evropi mogli slobodno da putuju između zemalja da bi se sastajali sa ostalima koji su delili istu kulturu i identitet. Simbo-lično smo obeležili novouspostav-ljeno jedinstvo tako što smo izabra-li romsku zastavu i romsku himnu.

Romi od tada kontinuirano podr-žavaju evropski projekat, a Evrop-ska unija je zato u poslednjih deset godina skretala pažnju na nedaće Roma i apelovala na vlade da učine više da bi integrisale najveću etnič-

Ob e l e ž ava n j e Svetskog dana Roma proteklo je pre nekoliko dana u izuzet-no sumornim okolnostima.

Grupe tinejdžera su pre dve nedelje u Francuskoj napale romske zajed-nice nakon što su se putem druš-tvenih medija raširile glasine da one kidnapuju decu. U Italiji su pre nekoliko dana neofašistička grupa Kaza paund i ekstremno desničar-ska Forca nuova održale nasilne proteste protiv premeštaja Roma, uključujući 33 dece, u prijemni cen-tar u romskom predgrađu.

Mi Romi smo u ponedeljak slavili svoj identitet, na koji smo ponosni, i svoju izdržljivost. Uprkos svim po-kušajima istrebljenja u evropskoj

S obzirom na bliske veze između Roma i EU, pitanje koje će se postavljati narednih sedmica uoči izbora za Evropski parlament jeste hoće li proevropske partije i kandidati javno iskazati podršku za Rome i obavezati se da ih štite od nasilja ekstremne desnice nakon izborne trke u majuPiše: Željko Jovanović*

Romi se zalažu za Evropu, a evropski kandidati za njih?

41

Svet > U susret izborima za EP

ku manjinu, koja je u najnepovoljni-jem položaju u Evropi.

ZAJEDNIČKI NEPRIJATELJ: Nedavno je postalo jasno da Romi i EU dele zajedničkog neprijatelja, a to je ekstremno desničarski populi-zam. Od Matea Salvinija, koji poziva na isključenje Roma, do Viktora Or-bana, koji ih upoređuje sa unutraš-njim “migrantima”, svi desničarski populistički lideri blate Rome u svojim izbornim kampanjama. Oni onda, nažalost, neizbežno udaraju na EU i njene vrednosti tolerancije, otvorenosti i poštovanja vladavine prava.

Pošto između Roma i Evropske unije postoje tako bliske veze, za-što proevropski orijentisani kandi-dati javno ne uspostave kontakte s romskim biračima nekoliko nedelja pred izbore za Evropski parlament? Na kraju krajeva, u Francuskoj i Španiji ima po pola miliona Roma. U Slovačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj Romi čine između pet i deset odsto populacije.

Partije glavne struje treba da tra-že inspiraciju u Slovačkoj. Tamo je na predsedničkim izborima prošle nedelje pobedila mlada, liberalna, beskompromisno proevropski ori-jentisana kandidatkinja Zuzana Ča-putova. Privlačenje glasova Roma bio je deo njene strategije. Nakon svake pobede u izbornom krugu zahvaljivala se romskim biračima na romskom, jeziku koji romske za-jednice dele širom Evrope. Bio je to smeo i hrabar gest u trenutku kada se kandidati retko usuđuju da pru-že podršku Romima iz straha da će izgubiti glasove.

Što je još važnije, Čaputova je pre-poznala da su romski birači i kandi-dati odigrali izuzetno važnu ulogu u njenoj pobedi. Na lokalnim izbo-rima u Slovačkoj 2018. izabrano je oko 40 romskih gradonačelnika i više od 400 članova veća. Njihovo savezništvo protiv ekstremne de-snice doprinelo je porazu Marijana Kotlebe, političkog lidera koji je po-znat po promociji nasilja nad Romi-ma, u prvom krugu predsedničkih izbora u Slovačkoj, kao što je bio i slučaj na regionalnim izborima pre dve godine.

U nekim drugim evropskim ze-mljama raste zainteresovanost za

izborni potencijal Roma. U Španiji su, na primer, četiri ogromne poli-tičke partije, od levičarskog Pode-mosa do konzervativnog Kjudada-nosa, na svoje liste stavile romske kandidate kao odgovor na izborne uspehe ekstremno desničarske partije Voks.

AKTIVISTI: Izvan izbornog kon-teksta, širom Evrope deluje snažan pokret građanskih inicijativa Roma, u okviru kojeg koalicije romskih ak-tivista mobilišu svoje zajednice da glasnije govore protiv govora mr-žnje, rasističkog nasilja i desničar-ske politike. Podstaknuti ubistvima po etničkoj osnovi u Ukrajini i odur-nim komentarima Matea Salvinija u Italiji, Romi su letos izašli na ulice u zemljama od Rumunije, Bugarske i Mađarske, pa sve do Severne Make-donije i Španije kako bi tražili prav-du i poštovanje za svoje zajednice.

U Italiji, nakon što je jedanae-stogodišnji dečak Rom u metrou u

Rimu izboden nožem, grupa aktivi-sta Kethane organizovala je štrajk glađu ispred italijanskog parlamen-ta reagujući na porast rasističkog nasilja.

U Rumuniji je Aresel dobio zva-nično izvinjenje od rumunskog predsednika zato što je na zvanič-noj ceremoniji izostalo priznanje romskih žrtava Holokausta.

U Bugarskoj je pokret Roma Standing Conference, zajedno sa aktivistima za prava osoba s poseb-nim potrebama, naterala zamenika premijera Valerija Simeonova da podnese ostavku u novembru proš-le godine. Političari su Rome upore-đivali sa “surovim humanoidima”, a Romkinje sa “uličnim kučkama”.

Svi ti primeri izuzetno jasno po-kazuju da su politički i građanski zastupnici Roma na istoj strani kao proevropske snage. U pojedinim de-lovima Evrope već su pokazali svoju političku snagu tako što su pomogli da se proevropski lideri dovedu na vlast, uključujući romske političare.

Tokom predstojećih sedmica, uoči izbora za Evropski parlament, pitanje koje će se postavljati jeste da li će proevropske partije i kan-didati javno iskazati podršku Ro-mima i obavezati se da ih štite od nasilja ekstremne desnice nakon izbora u maju. Romske zajednice širom Evrope zalažu se za vredno-sti Evropske unije. To je prilika koju progresivan političar ne sme da propusti.

*Autor je direktor Kancelarije za romske inicijative pri Fondu za

otvoreno društvo Prevela: Marija Kojčić

U ponedeljak, na Svetski dan Roma, slavili smo svoj identitet, na koji smo ponosni, i svoju izdržljivost. Na sastanku u Londonu 8. aprila 1971. simbolično smo obeležili novouspostavljeno jedinstvo tako što smo izabrali romsku zastavu i romsku himnu


Svet > U susret izborima za EP

Nani Jansen Reventlou je advokat me-đunarodnog prava spe-cijalizovana za pitanja

ljudskih prava. Zahvaljujući njenom radu dobijen je veći broj važnih slu-čajeva koji su se ticali slobode go-vora. Takođe je jedan od vrhunskih stručnjaka za pitanje digitalnih pra-va i osnivač Digital Freedom Fonda, koji podržava partnere u Evropi na unapređivanju digitalnih prava pu-tem strateških sudskih postupaka. Osim toga, Nani Jansen Reventlou predaje u Školi prava na Univerzite-tu Kolumbija u Njujorku i radi kao saradnica Berkman Klajn centra za internet i društvo Harvard Univer-ziteta i harvardske Klinike za inter-net i pravo. Saradnica je i Dauti Strit Čembersa u Londonu.

Ko ima pravo na to da bude zaboravljen na internetu, da li je jedan tvit dovoljan da se kaže da je osoba uznemiravana i treba li da postoje zakonske osnove kojima se procesuiraju ljudi koji “samo” šire pretnje ili lažne vesti na društvenim mrežama, neke su od tema o kojima je Marija Šajkaš razgovarala s profesorkom digitalnih prava Nani Jansen Reventlou

Specijalizovali ste se za pitanja digitalnih prava. Osećaj da građani imaju prava, a posebno digitalna prava, jeste koncept koji još uvek nije u potpunosti zaživeo u zemljama Balkana. Kažite nam ukratko o čemu govorite kad se zalažete za digitalna prava.

Govoreći o digitalnim pravima, ja zapravo govorim o svim ljudskim pravima primenjenim na digital-nu sferu. Dakle, u pitanju su širi pojmovi od, recimo, privatnosti na internetu ili slobode govora na mreži iako su ta dva pojma rani-je bila izjednačena sa “digitalnim pravima”. Ne samo da sva vaša gra-đanska i ljudska prava mogu biti dovedena u pitanje na internetu, kao što je, na primer, to bio slučaj Kembridž analitike u Americi, gde je demokratski proces bio doveden u pitanje, nego i naša ekonomska,

Zakoni o lažnim vestima najviše se koriste za ućutkivanje opozicije

Foto: tetsuro Miyazaki

43

Svet > Intervju: Nani Jansen Reventlou, profesorka digitalnih prava

društvena i kulturna prava na in-ternetu valja zaštititi. Šta ako, na primer, u budućnosti algoritmima budemo određivali ima li neko pravo na pomoć od države? To bi moglo da ugrozi šanse za dobijanje smeštaja, zdravstvenog osiguranja i slično.

Recite nam nešto više o stanju digitalnih prava u Evropskoj uniji, budući da su tamo načinjeni najveći pomaci u odnosu na Ameriku i ostatak sveta.

U Evropi postoji solidna baza kad su u pitanju tradicionalna digitalna prava, i to posebno kad je u pita-nju pravo na privatnost i zaštitu podataka, takozvani GDPR zakon. Istovremeno, pred Evropskim su-dom pravde i Evropskim sudom za ljudska prava trenutno se vodi veći broj slučajeva koji treba da defini-šu položaj digitalnih prava. Širom sveta primećujemo da pojedine države, s jedne, i tehnološke firme, sa druge strane, testiraju dokle se može ići, budući da se tehnologija razvija mnogo brže od pravne re-gulative.

Zaštita privatnosti podataka na mreži postaje sve aktuelnija tema, posebno u zemljama u kojima se više ništa ne može obaviti bez interneta. Zbog čega

je ona važna za društva kao što je Srbija?

Pitanje zaštite podataka je pita-nje ko će kontrolisati informacije o pojedincu – ko će znati detalje va-šeg privatnog života, ko će imati in-formacije o vašim profesionalnim aktivnostima i slično. U Evropskoj uniji zaštita podataka spada u os-novna prava čoveka. Na državlja-nima Evropske unije je da odluče žele li da podele svoje podatke, u kojoj meri i s kim. Istovremeno, oni imaju pravo da pristupe svojim podacima i da traže da se u odre-đenim slučajevima podaci koji su na mreži promene. Naravno da je bezbednost podataka ključna, po-gotovo kad su u pitanju ljudi koji se bave osetljivim poslovima poput novinara ili zagovarača. Nikada ne možemo biti sigurni na koje sve na-čine informacije o nama mogu biti upotrebljene.

Pravo da budeš zaboravljen” je relativno novi koncept u okviru slobode izražavanja. O čemu je tačno reč?

“Pravo da budeš zaboravljen” je nastalo kao posledica sudskog postupka pred Evropskim sudom pravde, koji se odnosio na zaštitu privatnih podataka u pretraživa-ču Gugl. Španski biznismen Mario Kosteja Gonzales tužio je Gugl u Španiji zbog toga što se u pretraži-vaču, kada bi neko ukucao njegovo ime, pojavljivala vest iz novina o tome da je jedna od njegovih ne-kretnina morala da bude prodata usled duga prema državi. Kosteja je tražio da Gugl ukloni te linkove iz pretraživanja. Odluka suda bila je da pretraživači moraju da uzmu u obzir zahteve kao što je Kostejin i da uklanjanje podataka treba da se razmatra u slučajevima koji su neadekvatni, nevažeći ili zastareli.

Ovaj sudski presedan potom je interpretiran na različite načine u okviru lokalnih sudova širom sve-ta. Od ljudi koji su tražili da se iz pretraživanja izuzmu linkovi koji sadrže vesti o njihovoj kriminalnoj prošlosti, pa do lekara koji su na internetu optuživani za nesavesno obavljanje posla. Trenutno u Latin-skoj Americi cveta posao firmama koje se bave “menadžmentom ugle-da” i koje koriste ovu vrstu zahteva da “ispeglaju” profile svojih klije-nata na mreži. Ovo sve, naravno, dovodi do pitanja u kojoj je meri uklanjanje podataka sa interneta u redu. Takođe, treba li da se odnosi samo na pretraživače u okviru jed-ne države ili je moguće zahtevati da se nešto skine sa interneta u celom regionu ili, potencijalno, u celom svetu? Ovo su sve pitanja na koja ćemo dobiti odgovore u narednim mesecima i godinama.

Neke zemlje, poput Nemačke, na primer, imaju zakon o govoru mržnje na internetu. Šta mislite, treba li govor na internetu da bude regulisan?

Pojam digitalnih prava širi je od, recimo, pojmova privatnosti na internetu ili slobode govora na mreži

U Francuskoj se radi na zakonu koji će sankcionisati “ponašanje rulje” na internetu. Biće interesantno da vidimo kako će to u praksi izgledati


Svet > Intervju: Nani Jansen Reventlou, profesorka digitalnih prava

da zakoni još uvek nisu počeli da reflektuju ono što se svakodnevno dešava. Ne postoji jasna sudska regulativa koja se odnosi na delje-nje pretećeg sadržaja na internetu. Može li se slanje “samo jednog” tvi-ta već smatrati uznemiravanjem ili nečim još gorim? Neke zemlje su počele da traže odgovore na ova-kva pitanja. U Francuskoj se radi na zakonu koji će sankcionisati “po-našanje rulje” na internetu. Biće interesantno da vidimo kako će to u praksi izgledati.

Šta ćemo s ljudima ili medijima koji na internetu objavljuju ili šire lažne vesti?

Pravo na slobodu izražavanja nije ograničeno samo na istinite izjave. UN, OEBS, Afrička unija i OAS nedavno su izašli sa zajedničkom izjavom koja kaže da a priori za-brana lažnih ili neistinitih vesti nije kompatibilna s pravom na slobodu govora. Videla sam već primenjene zakone o lažnim vestima i oni se u najvećoj meri koriste da bi države ućutkale opoziciju. Iz tog razloga ne mislim da odgovor treba da se nađe u rukama suda. Takođe, to je samo površina problema. Treba da postavljamo teška pitanja, kao što je zbog čega ljudi nisu u stanju da razlikuju pravu od lažne informaci-je. I kako da im pomognemo da u tome postanu bolji?

Pravo na slobodu izražavanja je univerzalno i ono se odnosi na sve aspekte, uključujući i govor na in-ternetu. To znači da su restrikcije svake vrste izražavanja na interne-tu, kada je u pitanju međunarodno pravo, opravdane samo u ogra-ničenom broju slučajeva. Ovakve restrikcije moraju biti bazirane na ispravnim sudskim odlukama. Takođe, moraju da budu opravda-ne, kao što je, na primer, u slučaju povrede prava drugih. Moraju biti proporcionalne i u skladu sa de-mokratskim principima. Drugim rečima, vrlo je malo prostora za opravdanje restrikcija govora.

Naravno da je ovo pitanje ljud-skih prava, ali se u ovakvim slu-čajevima uvek moramo zapitati o načinu na koji vlade pokušavaju da regulišu govor. Kada je u pitanju zakon u Nemačkoj, on pretpostav-lja velike kazne za društvene mre-že koje odbiju da uklone ono što je nemačkim zakonom definisano kao “govor mržnje”, što dalje znači da je regulisanje govora ostavljeno privatnim korporacijama koje će sada možda biti sklone prevelikom oprezu. Prema mom mišljenju, to je opasno.

Većina medija u Srbiji je kontrolisana, nezavisne vesti su uglavnom na internetu i često se šire putem Tvitera i Fejsbuka.

Mnogi nezavisni novinari su mete napada, počev od uvreda preko objavljivanja ličnih podataka do pretnji smrću. Treba li osobe koje na internetu prete novinarima sudski da odgovaraju? Takođe, šta je sa onima koji “samo” dalje dele ovakve pretnje na društvenim mrežama?

Sve što sam dosad rekla o slobodi govora na internetu odnosi se i na vaše pitanje. Pritom, već sada nije svaka vrsta govora zaštićena, tako da postoje slučajevi u kojima se pretnje na internetu sudski obrađu-ju. U nekim situacijama upravo ta-kvi sudski procesi doprinose zdra-vijoj medijskoj klimi, pogotovo kada su u pitanju napadi na osobe koje se ne slažu s režimom ili ga kritikuju. Ili kad neko pokušava da utiša glas žena. Da bi demokratija funkcioni-sala, neophodno je da se čuju razli-čiti glasovi i na mreži i u životu.

U situaciji u kojoj imamo preno-šenje tuđih tvitova primećujemo

U Latinskoj Americi cveta posao firmama koje se bave “menadžmentom ugleda”, odnosno koje “peglaju” profile svojih klijenata na mreži

45

Libija opet razara samu sebe, ali sada na način koji simbolizuje i niz drugačijih rastakanja poredaka. I obližnjih i vrlo udaljenih.Krenimo sa drugog kraja sveta. Dok u Libiji gruva teško naoružanje, u Venecueli se promena režima traži protestnim marševima,

a trenutni rezultat te dve različite prevratničke aktivnosti u suštini izgleda vrlo slično. Obe zemlje imaju po dve vlasti (u Venecueli dva predsednika, a u Libiji dve vlade), i jedna i druga su petrolejske sile i njihovi građani bi mogli da uživaju u visokom

standardu, ali već poduže grcaju u egzistencijalnim mukama, a sve delimično i zato što su se ponaosob “namestile” da budu žetoni za potkusurivanje velikih sila, čiji se međusobni odnosi takođe pretumbavaju. Iako ovi primeri upozoravaju da se putem ka izglednom raju može zalutati čak do pakla, još opasnijim mi se čini uklapanje libijske drame u okolinu. Tačnije, u neprekidni lanac košmara, dugačak petnaestak hiljada drumskih kilometara (uz jedno preveslavanje i nekoliko raskršća) duž islamskog sveta i njegovih dodira sa drugima.Obuzeti slutnjama da će iz svekolikih međunarodnih

zaoštravanja morati negde da dođe do velikog praska nalik svetskom ratu, često ne primećujemo nizanje različitih sukoba i napetosti, sa globalnim pozadinama ili potencijalima. Prokrstarimo najbrže moguće tim poligonima, razapetim od Alžira do pakistansko-indijske granice.Istrajne demonstracije primorale su alžirskog predsednika Abdelaziza Butefliku da odustane od kandidature za peti mandat. Prebačeno mu je, uz ostalo, da je toliko nesposoban za obavljanje funkcije, da već četiri godine, posle šloga, nije javno izgovorio nijednu reč. Širi se, međutim, strepnja da bi ponovo mogla da zavlada vojna diktatura, kakva se već iskusila u Egiptu, a nije isključeno da se reprizira i u Libiji, dok Sudan uzdrmavaju žestoke demonstracije protiv predsednika Omara el Bašira, koji vlada od 1989, a koga Međunarodni krivični sud optužuje za genocid.Izrael i Palestinci se glože, uz opstajuće raketiranje, već šest decenija, a američko priznavanje okupirane sirijske Golanske visoravni za sastavni deo Izraela samo je povećalo besove i u Damasku i na proširenom Bliskom istoku. Sirija je priča za sebe, satrvena unutrašnjim i spoljnim oružanim preganjanjima oko njene sudbine.

Pravog mira nema ni u Iraku ni u Avganistanu iako su im spokoj obećavale invazije predvođene Amerikancima koji su, ogorčeni zbog pretrpljenih terorističkih udara 11. septembra 2001, objavili “globalni rat protiv terorizma” kojem se i ne nazire kraj. A kad je Donald Tramp odustao od nuklearnog sporazuma s Teheranom, region se dodatno naelektrisao.Saudijska Arabija je već počela da razvija sopstveni nuklearni program kao odgovor na “iransku pretnju” s kojom se već obračunava direktno preko leđa jadnog Jemena, a koji se u svojim žestokim deobama oslanja na jednu ili drugu od te dve regionalne sile. Nuklearno pitanje je sa zebnjom oživljeno povodom novih natezanja Pakistana i Indije, dve zemlje sa evidentiranim moćnim arsenalima atomskih bombi, oko Kašmira.Regionalni sukobi idu i po linijama razdvajanja unutar islama. Sunitski Saudijci i šiitski Iranci podržavaju različite zavađene strane na Bliskom istoku. Prvi su, tako, kao i Turci, protiv sirijskog vladara Bašara el Asada, čije su svrgavanje tražili i Amerikanci, dok su ga branili Iranci, da bi ga potom održalo vanredno vojno angažovanje Rusije kao sve kompetentnije sile u bliskoistočnim zamešateljstvima, gde se njena rastuća uloga oseća i u najnovijim lomovima po Libiji. Uz uporedo unapređivanje saradnje i sa sunitskom članicom NATO Ankarom i sa šiitskim Teheranom, s kojim je zajedno i individualno, Moskva evidentirana kao sve izrazitiji protivnik Vašingtona.Doduše, ceo ovaj naznačeni prostor takoreći je večito ili bar hronično žarište. Uz petrolej ide i neki belaj. Meka za ratove, diktature ili i jedno i drugo. Potvrdila se definicija da na tom području s mnogo nafte nema izgleda za istinsku demokratiju. Ispostavilo se i da su pritom arapske kraljevine stabilnije od republika – Saudijska Arabija, Jordan, Emirati, Katar, pa i Maroko, od Iraka, Sirije, Libije, Alžira, Sudana, pa i Tunisa, u kojem se začelo “arapsko proleće”, i Egipta, u kojem je taj novi fenomen, nalik građanskom preporodu, brzo skrenut u kolotečinu.Jedina prava novost je, čini se, promena odnosa snaga među velikim silama. Grunule su Kina s velikim raspoloživim kapitalom i projektom novog puta svile (što je posebna i dugoročna priča) i Rusija kao sila pretežno klasičnog karaktera. Potragu Moskve za još joj nedostajućim analitičar rusko-jevrejskog porekla u članku za njujoršku novinsku agenciju Blumberg opisao je kao, recimo, dva mamca.U jednoj ruci, napominje Leonid Beršidski, nude se vojna stručnost i oružje. U drugoj resursi i tehnologija državnih, mahom naftnih i gasnih kompanija. Prepoznatljivo? Jeste. Slična kombinacija se nudi i sa Zapada. Ona je svakako raznovrsnija i primamljivija, ali na širećem Bliskom istoku tek toliko da mu se ne prekine lanac košmara...

Paralele > Momčilo Pantelić

Lanac košMara

obuzeti slutnjama da će iz svekolikih međunarodnih zaoštravanja morati negde da dođe do velikog praska nalik svetskom ratu, često ne primećujemo nizanje različitih sukoba i napetosti, sa globalnim pozadinama ili potencijalima


The Cure na 14. InMusic festivalu

Najveće zvezde al-ternativnog rokenrola, legendarni bend The Cure, pojaviće se ove godine na 14. InMusic festivalu, koji se održa-va od 24. do 26. juna, opravdavajući tako epi-tet najboljeg festivala ovog žanra u regionu. Manifestacija će i ove godine biti održana na jezeru Jarun u Zagrebu, na otoku Hrvatske mla-

deži, nudeći najbolji koncertni program ove godine. Pored The Cure tu je i jedan od najaktuelnijih rokenrol bendova u ovom trenutku, Foals, čija dva nova albuma, Everything Not Saved Will Be Lost: Part 1 i Part 2, izlaze u martu i na jesen tekuće godine. Festival dovodi još jednog predstavnika nove indie rok scene, bivšeg gitaristu The War on Drugs, Kurta Vilea koji će nastupiti sa svojim bendom The Violators, a tu je i, kao i svake godine na festivalu, prominentna predstavnica new wave ženskog zvuka – Santigold sa svojom jedinstvenom fuzijom elektroni-ke, hip-hopa i rege muzike.

Ipak, ovogodišnji festival se oslonio na proverena, legendarna imena pa će sve ljubitelje roka oduševiti nastupi gitariste The Smithsa i čove-ka koji je oblikovao njihov zvuk, Džonija Mera, legendi brit popa Suade i povratak jednog od najprogresivnijih bendova 1990-ih – Garbage.

Da InMusic nije samo nastup velikih bendova, i što čini festival pot-puno dosledan žanru alternativnog rokenrola bez komercijalnih kom-promisa, dokazuje ostatak izvođača. Tu su i The Hives, švedski pioniri post-pank talasa s početka ovog stoleća, takođe, švedski pioniri, slo-bodno se može reći, hipsterskog alternativnog zvuka Peter Bjorn and John koji nastupaju na novoj, Europavox bini koja je deo istoimenog festivalskog projekta koji promoviše evropsku muzičku različitost i prezentuje Evropu na pozitivan način. Listu must see izvođača zatvara američka kantautorka LP poznatija mlađim generacijama po monster hitu Lost on you i Muddy Waters.

InMusic, u svom 14. izdanju, predstavlja jedinstvenu priliku za sve pra-ve ljubitelje roka da čuju sjajnu muziku na jednom mestu, bez žanrovskih uplitanja, i nikako ga ne bi trebalo propustiti. Ivan Jovanović

Priča o dvoje umetnika

Izložba Priča o dvoje umetnika: Lju-bica Sokić i Bogdan Šuput autorke Marte Đarmati, koja će biti otvorena 11. aprila u 19 sati u Galeri-ji Spomen-zbirke Pavle Beljanski u No-vom Sadu, može se pogledati do 2. juna. Postavka kojom Spo-men-zbirka obele-

žava 105 godina od rođenja dvoje stvaralaca, kao i desetogodišnjicu smrti Ljubice Sokić, premijerno će biti predstavljena novosadskoj publici. Zamišljena je kao omaž u čast dvoje generacijski bliskih umetnika. Rođeni 1914, Ljubica u Bitolju a Bogdan u Sisku, pri-padali su predratnoj generaciji srpskih slikara stasa-loj u četvrtoj deceniji 20. veka. Njihovo prijateljstvo trajalo je sve do Šuputove tragične smrti u Novosad-skoj raciji 1942. U svoju kolekciju Pavle Beljanski je uvrstio četiri slike Ljubice Sokić dok je nabavka dela Bogdana Šuputa za kolekcionara ostala neispunjena želja. Poštujući tu želju Ljubica Sokić je u dva navra-ta poklanjala Spomen-zbirci dela Bogdana Šuputa koja danas predstavljaju dragoceno svedočanstvo njihovog prijateljstva. Zahvaljujući umetničkim de-lima iz Likovne zbirke i raznovrsnim dokumentima, koji su dobijani poklonima Cuce Sokić, njene poro-dice i drugim akvizicijama, danas se u Likovnoj zbirci čuva više od sedamdeset dela novosadskog slikara i beogradske umetnice u različitim tehnikama. Postav-ka obuhvata 55 dela i neke od ličnih premeta dvoje umetnika.

U okviru programa Omladinske prestonice Evrope Novi Sad 2019 – OPENS, u sklopu izložbe biće prika-zana i postavka radova učenika svih smerova Škole za dizajn Bogdan Šuput iz Novog Sada, inspirisanih pričom o dvoje umetnika i njihovim delima.

Ne čudi me slika AV koji detetu otima loptu. Oteo im je bezbrižno detinjstvo.Oteo im je vikende u školama, oteo je njihovim bracama/sestrama pravo na vrtić.O lečenju dece tek ne bih.Lopta je simbol tih otimačina. Pratilaca: 1.290

Marija radulović@mari_radulovic

Festival profesionalnih pozorišta VojvodineZrenjanin je domaćin 69. Festivala profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji će se u NP Toša Jovanovič održati od 12. do 18. apri-

la, u organizaciji Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine. Nastupiće najbolje predstave vojvođanskih pozorišta, u selekciji reditelja Slobodana Savića, koji ovogodišnjom selekcijom problematizuje položaj pozorišta u stigmatizovanom društvu. Program Festivala činiće Bilo jednom u Banatu (režija Vladimir Lazić, NP Toša Jovanović), Šta se dogodilo sa Bebi Džejn (Peter Galamboš, Narodno pozorište/ Narodno kazalište/ Népsínház Subotica – drama na mađarskom jeziku), Lisistrata (Jovan Tomić, NP/ NK/ N Su-botica – drama na srpskom jeziku), Veštice iz Salema (režija i adaptacija Nikita Milivojević, Srpsko narodno pozorište), Hasanaginica (Andraš Urban, Novosadsko pozorište/ Ujvideki sínház) i Tartif (gor Vuk Torbica, NP Sombor i SNP). U čast nagrađenih biće odigran Dopler (Aleksandar Popovski, SNP i Centar za razvoj vizuelne kulture, Novi Sad).

Za najbolje dečje predstave takmiče se Carski pevači (tekst, adaptacija i prvobitna režija Srboljub Stanković, korežija Irena Tot, NP Toša Jovanović – lutkarska scena), Zatvorenik i šestoprsti (režija Dimitrij Vihreckij, Pozorište mladih Novi Sad), Izvini, mama (Todor Valov, Dečje pozorište Subotica) i Konjski zubić u našeg cara (Đurđa Tešić, NP Sombor).

Foto

: Ju

lien

Du

val

47

senke nepostojećih ljudi koji pred drugima simuliraju svoj izgubljeni integritet. Nabildovani, tetovirani i prebogati, koji nastoje da nas tim kičerskim imidžom kao estetskom laži ubede u svoj značaj, simboli su moralnog i duhovnog sunovra-ta koji nas čini besperspektivnim

društvom upravo sa stanovišta mladih, koji u suočavanju s tim sablastima oko ambisa masovno odlaze odavde na neko životno sigurnije i izvesnije mesto.

Evidentna apatija ne daje nadu da se čovek sam može izvući iz te provalije?

Iluzija je da se bilo ko iz posrnu-log kolektiva može spasti sam. Oni koji to pokušavaju čine uglavnom penjući se na glavu malaksalih, ali time padaju još dublje u ambis. Preovladao je egoizam kao legalna socijalna strategija opstanka, pa zato i nema one etički spasonosne formule da tek pomažući druge da izađu iz nevolja možemo spasti sebe. Suočavanje sa neuspehom promena dovelo je do apatije i učinilo našu socijalnu i životnu re-alnost beznadežnom.

Možda tu nadu daje pokret #1od5miliona? Verujete li u snagu probuđene građanske inicijative?

Verujem u snagu probuđene svesti, ali ne i u način uličnog bunta kojim bi i eventualna prom-ena sadašnjeg stanja mogla bitno da nas preobrazi. Prošle su dve decenije od vremena kad smo na isti ovaj način promenili vlast i poverovali u svitanje novog doba. Međutim, ta nejaka svetlost na hor-izontu značila je, u stvari, suton u kojem je vlast pokvarila kvarenju već sklone, a njihovim moralnim rasapom urušila se upravo ona politička opcija, oličena u DS, koja je umesto dugoročne političke stabilnosti prouzrokovala nesig-urnost i masovno razočaranje, iz kojeg se video izlaz u onima koji su sada na vlasti. Rečeno jezikom boja, žuti su doprineli da se preko žute štampe i ružičastih televizija uspostavi vlast koja je dobila

Jedan od naših najpo-znatijih etnologa Bojan Jovanović, doskorašnji naučni savetnik Balka-nološkog instituta SANU

i autor blizu dvadeset antropološ-kih dela, među kojima su Magija srpskih obreda, Tajna lapota, Ka-rakter kao sudbina, Svetovi antro-pološke imaginacije, Antropologija zla... objavio je nedavno još jednu knjigu pod naslovom Kraj ambisa (Zadužbina Vladete Jerotića Ars li-bri, Beograd). Reč je o tekstovima koje je Jovanović pisao povodom skorašnjih i najnovijih zbivanja u ovdašnjem društvu, u kojima analizira događaje i pojave, da-jući istovremeno kompetentnu i temeljno obrazloženu ocenu o njima.

Pored naučnog rada, Jovanović je i autor više zbirki poezije, alter-nativnih filmova, eseja o domaćim i stranim piscima, priređivač dela ovdašnjih poznatih etnologa i psihologa (Sime Trojanovića, Vo-jina Matića...), čime se svakako svrstava u red najkreativnijih i na-jplodnijih stvaralaca.

Šta sugerišete naslovom knjige?Reč kraj u naslovnoj sintagmi

pomenute knjige ima višeznačnu funkciju. Ona najpre određuje poziciju pored pretećeg ponora. Budući da egzistencijalna opas-nost motiviše da se nezavidno stanje prevaziđe, kraj označava i završetak te neizvesnosti. I, naravno, kraj može značiti i pad u ponor, kojim se tragično okončava ljudsko postojanje. Taj pad nije uvek fizički jer se može opstati pred opasnošću, ostati pored ambisa po cenu moralnog urušavanja u njega. Porazni ishod tog procesa nastoji se da prikaže kao pobeda, ali su telesni ostaci pobednika samo materijalizovane

Hrabrost je izgubila cenu, a povećana je vrednost konformizma

Etnolog, doskorašnji naučni savetnik Balkanološkog instituta SANU i autor blizu dvadeset antropoloških dela, čija se nova knjiga Kraj ambisa nedavno pojavila, ocenjuje najnovija zbivanja u ovdašnjem društvuRazgovarala: Anđelka Cvijić


Kultura > Intervju: Bojan Jovanović

narodnu podršku. Od nekada respektabilne stranke naprav-ljena je politička bižuterija čije ujedinjenje demagoški sada zveči slabije od demagogije veštijih vlastodržaca. Umesto besperspe-ktivnog uličnog bunta, nama je danas potrebniji građanski otpor koji bi demonstrirao moć kulture, obnovu moralnosti i novu veru u mogućnost ne samo promene vlasti već i konačnog demontiran-ja obrasca bahatog vladanja koji nam se ponavlja i sudbinski vlada nama, iskazujući našu nemoć da mi ovladamo njime. No, izgleda da je stvarnost već nabujala i da sada možemo samo žaliti za vremenom kad je tiha voda mogla breg da odroni.

Kako ocenjujete doprinos medija tom utisku?

Medijska slika je samo odraz onog ljudskog poraza brojnih po-jedinaca čiji je konformizam bio način da fizički prežive po cenu gubitka svog dostojanstva. Kad se na takav način opstaje, onda je on neminovno i osenčen velikim stra-hom i licemerjem koji pogoduju delovanju samocenzure. Tako su opozicione ideje postale zabran-jene teme, a one koje su dolazile od vlasti nepoželjne u ogledalu kritičkih analiza i komentara.

A da li je hrabrost u Srbiji danas najskuplja reč?

Hrabrost je zavisna i od mo-tiva ostvarenja određenog cilja. Mi smo u istoriji često pokazivali ludu hrabrost prkoseći moćnijima od sebe kada su nam bili ugroženi sloboda i dostojanstvo, ali nam je ona nedostajala za promenu i uk-lanjanje ideoloških limita koji su nas onemogućavali u stvarnoj slo-bodi. Taj neprimereni kukavičluk da se blagovremeno promeni-mo, preobrazimo i oslobodimo samo je druga strana iracionalne hrabrosti. Ljudi su obično izuzet-no hrabri kad se bore za ostvaren-je važnih životnih ciljeva, ali kad dođu do njih, strahujući od rizika da ih mogu izgubiti, postaju obaz-rivi i proračunati. U njihovim gla-vama se dogodi negativno preum-ljenje, pa zato od nekad hrabrih kritičkih intelektualaca i novinara,

Hrabrost je izgubila cenu, a povećana je vrednost konformizma

BOJAN JOVANOVIĆ Suočavanje s

neuspehom promena dovelo je do apatije i učinilo

našu socijalnu i životnu realnost

beznadežnom

49

no da bi mogli ispuniti očekivanja jer se nameću kao arhetipski spasioci, ali oni ubrzo zloupotre-bama pokazuju i svoju drugu, tamnu stranu, koja članovima kolektiva donosi nevolje i zlo. Tada se javljaju odvažni pojedin-ci, odlučni da se i po cenu sopst-vene žrtve suprotstave lokalnoj nemani. Vidimo da smenjenim lokalnim šerifima organizovane grupe građana, zbog sopstvene koristi, daju podršku. Ne postoji, dakle, razvijena svest ne samo o štetnosti njihovog ponašanja već i o obrascu njihovog vladanja. Problem je u tome što kad se za-meni takav pojedinac, ne menja se i način zloupotrebe vlasti jer to sedlo, u kojem je umesto tradi-cionalnog Kurte zajahao Murta, ne skida se sa grbače naroda i samo će druge, koji su do tada bili privi-legovani, više da zažulja.

Koliko je zaista u pitanju samo mentalitet?

Nezavidan nivo opšte kulture naših ljudi i njihovog materi-jalnog stanja produžava patri-jarhalni obrazac koji se u svom negativnom vidu iskazuje obno-vom autoritarnih ličnosti koje se idolopoklonički odnose prema autoritetu i ponižavajuće prema potčinjenima i onima koji im se ne priklanjaju. U takvom pojedincu je i sadržana mogućnost zlou-potrebe položaja i vlasti, koja i postaje neposredna životna prak-sa. Možemo se sporiti oko toga da li je čovek po prirodi dobar ili zao, ali samopotvrđivanje njego-vog individualnog potencijala treba da bude usaglašeno i sa nor-mama kolektiva koje štite članove društva od egoističkih težnji pojedinaca da ostvaruje svoje zadovoljstvo izazivajući nezado-voljstvo kod drugih. U kontekstu kulture, pojedinac se mora prinu-diti da ne bude zao, a onda dolazi kao rezultat kontrole i nadgledan-ja da je on znatno više motivisan da pokaže svoju humanost i da, postajući svestan preovladanog dobra u sebi, zadovoljno i samo-potvrdno dokaže da je čovek.

U knjizi govorite o odnosu crkve i države. Smatrate li da se crkva

suviše meša u politiku?Crkva je tradicionalna insti-

tucija i pojedinci iz njenih re-dova se povremeno oglašavaju iskazujući svoje mišljenje o nekom društvenom, kulturnom ili političkom događaju. S obzi-rom na to da nema bitan uticaj na političke odluke, ne bi se mo-glo reći da se ona meša. Svojevre-meno je patrijarh Pavle sugerisao okupljenima na protestu devede-setih na Terazijama da se ne kon-frontiraju sa onima na Ušću, a to njegovo odvraćanje pogrešno je protumačeno da je on na strani vlasti. Komunikacija između vlasti i opozicije postala je neprimer-ena, a agresivni ispadi pokazuju potencijal konflikta koji bi bio društveno neproduktivan. Ne podržavajući opoziciju, patrijarh je izabrao način da ne razbuk-tava sukob. On je prvenstveno bio čovek koji se distancirao od eks-tremizma, pa odatle i utisak da je podržavao vlast.

Postavljate pitanje: “Zašto SANU ne prima najbolje?”

Kada je na pitanje iz navede-nog članka odgovoreno da se osim dela biraju i ličnosti jer je članovima SANU važno s kim će sedeti, kao što se to čini i u kafani, postali su jasni kriterijumi izbora kandidata. Ali se onda dogodilo da grupa akademika iz Odeljenja istorijskih nauka na tajnom gla-sanju uskrati podršku upravo on-ima koje je Odeljenje društvenih nauka, zbog njihovog opusa i potrebe za zastupljenošću rel-evantnih identitetskih disciplina kojima se oni bave, pozvalo da budu njegovi kandidati. Podržavši predloge izvan Akademije i znat-no slabije kandidate, ti akade-mici su uskratili mogućnost da filozofija, sociologija i antrop-ologija, preko naših eminentnih autora, budu simbolično zastu-pljene u SANU. Paradoks je da u Odeljenju istorijskih nauka ima deset istoričara, a da u Odeljenju društvenih nauka ne postoji nije-dan filozof, sociolog i antropolog. Kad je i utvrđeno ko je kako gla-sao, postalo je jasno da presudnu ulogu u izboru imaju dobro or-ganizovane grupacije koje zbog

koji su postali deo nekog sistema ili aktuelne vlasti, samo uzalu-dno možemo očekivati da iskažu svoju kritičku hrabrost i podrže opozicione ideje. Hrabrost je izgu-bila cenu, a povećana je vrednost konformizma. Živi se prema geslu Ćutati i gledati svoja posla, nezain-teresovano za sve drugo što bi moglo ugroziti stečeni komfor. To vam je scenario po kojem se dogo-dio mentalitetski preobražaj naših novinara i urednika i na javnom medijskom servisu. Za utehu, vi-dimo da je i u zapadnom, neolib-eralnom novinarstvu malo samo-stalnih, kritičkih autora koji se suprotstavljaju sistemu. Na sreću, hrabrost pokazuju pojedinci, kao i oni koji se bore za vlast, ali je za adekvatno vršenje vlasti potrebna mnogo veća hrabrost od ispoljene prilikom njenog osvajanja.

Predsednike opština Grocka i Brusa okarakterisali ste kao šerife podivljale Srbije. Kako oni uspevaju da opstanu?

Prosto iznenađuje da se u jednoj patrijarhalnoj sredini žena bori za sopstvenu čast, a da supruzi, očevi, braća, prijatelji i kolege ne reaguju na način da pokažu neslaganje s takvim oblikom zlou-potrebe vlasti, oličene u baha-tim pojedincima koji ponižavaju pripadnice slabijeg pola. Ne iznenađuje postavljanje na važnu funkciju onih za koje je procenje-

Rackoviću uručeno Trepetalo iz Trogira

Multimedijalno priznanje Trepetalo iz Trogira: Regi-onalna nagrada za medije Ranko Munitić za 2019. uru-čeno je 3. aprila Nenadu Rackoviću, multimedijalnom umetniku, performeru, slikaru, piscu, glumcu...

Iluzija je da se bilo ko iz posrnulog kolektiva

može spasti sam. Oni

koji to pokušavaju

čine uglavnom penjući se

na glavu malaksalih,

ali time padaju

još dublje u ambis.

Preovladao je egoizam

kao legalna socijalna strategija

opstanka, pa zato i nema

one etički spasonosne

formule da tek

pomažući druge da izađu iz nevolja

možemo spasti sebe


Kultura > Intervju: Bojan Jovanović

Mislite li i sada da će današnji događaji i pojave u budućnosti možda dobiti samo – kurziv je moj – anegdotsku formu?

Svi događaji neminovno post-aju neke životne priče čiju atrak-tivnost čine neobičnosti, neprev-ladani paradoksi i protivrečnosti. Sa buduće vremenske distance, ukoliko se malo opametimo i kultivišemo, izgledaće nam sve ovo što nam se događa kao jedna zanimljiva priča, poput mnogih u kojima se upravo u toj formi i sta-bilizuje pamćenje događaja spo-sobno da traje i plovi vremenom. To je onaj duhovni plamičak koji nas osvešćuje i ujedno odaje poštu onome što je prošlo, a što još uvek postoji i živi s nama. Nit tih priča upućuje na važnu poruku o potrebi za istrajnošću i važnošću kulturn-og kontinuiteta. Ne treba gasiti i ponovo paliti svetiljku već samo doliti malo ulja u nju. Pojačana svetlost simbolizuje uvećanu svest, koja i omogućuje da se stvari vide drugačije i konflikti rešavaju pri-merenije. Upravo onako kako nam izgledaju veliki događaji sažeti u priče sa vremenske distance, i na-knadnom pameti da i za najveće probleme postoje lakša, jed-nostavnija i efektnija rešenja.

svojih interesa predlažu i biraju pojedince protivno potrebama SANU i interesima društva. Poka-zalo se, dakle, da nisu u pitanju kriterijumi već njihovo nepri-menjivanje. Naša najviša kul-turna i naučna ustanova deo je ovog društva, koje je, obolelo od egoizma, postalo nemoćno da po-mogne sebi i iskoristi sopstvene resurse za samoisceljenje.

Živite u Nišu, gde je vojnom paradom državni vrh najavio, pa odustao od obeležavanje 20 godina od NATO bombardovanja. Ko će platiti radove kojima se grad pripremao za paradu, pa sad mora sve da vrati u pređašnje stanje?

Isti oni koji su sve platili i dosad, a da ih niko nije pitao pristaju li na to ili ne. Platiće i oni koji su bahato i protivustavno godinama pljačkani, da bi im se za oteto predsednik naše silne države zahvalio. “Blesav narod, silna država”, vele samoironično za sebe naši ljudi kad se suoče sa raznim apsurdima u svom okruženju, iskazujući time i svoju nemoć da isprave nelogičnosti i poboljšaju životne prilike.

Da li je uopšte etički takvim paradiranjem obeležiti početak tromesečnog zasipanja zemlje osiromašenim uranijumom i ubijanja nevinog stanovništva?

Svakako da je neprimereno vojno paradiranje u znak obeležavanja početka agresije u kojoj su civili Srbije bili najveće žrtve, pa je dobro što se od toga odustalo i parada ustupila mesto centralnoj komemorativnoj svečanosti, osenčenoj, možda, i pojačanom patetikom u funkciji njene politizacije.

Kako vidite Srbiju između građanskog protesta 13. aprila i dva mitinga, 11. aprila u Novom Sadu i 19. aprila u Beogradu u okviru kampanje Budućnost Srbije koju vodi predsednik Srbije?

Sa današnjeg stanovišta i najavljenih mitinga opozicije i vlasti, ta budućnost se ukazuje kao tragična podela zemlje na dva međusobno suprotstavljena sveta. Ono što je još tragičnije jeste podela u samim ljudima, naprslim i bez potrebnog integriteta da odole svojim licemernim igrama koje otvaraju ambis pod njima.

Žilnikovi filmovi u Pompidu centruTri decenije nakon Retrospektive

jugoslovenskog filma održane u pariskom Centru Žorž Pompidu,

najvećem i najznačajnijem predstavlja-nju jugoslovenske umetnosti posle le-gendarne izložbe Srpske srednjovekovne umetnosti, postavljene u pariskom Gran Paleu, Filmska redakcija Pompidu centra, od 12. aprila do 12. maja 2019, prikazu-je najveću retrospektivu Želimira Žilnika održanu u Francuskoj. Reprezentativni izbor od 11 dugometražnih i 12 kratko-metražnih filmova, snimljenih od 1967 (Žurnal o omladini na selu, zimi) do 2018 (Das schoenste Land der Welt – Najlepša zemlja na svetu), upotpunjuje pet srp-skih filmova jugoslovenskog Novog tala-sa – Čovek nije ‘tica Dušana Makavejeva, Vrane Ljubiše Kozomare i Gordana Mihi-ća, Nemirni Kokana Rakonjca, Skupljači perja Aleksandra Petrovića i Kad budem mrtav i beo Živojina Pavlovića.

Retrospektiva se 12. aprila otvara projekcijom filma Rani radovi – Žilniko-vog debitantskog igranog filma (Zlatni medved, Berlin 1969). Iste večeri, uz prisustvo autora i producentkinje Sari-te Matijević biće održana premijera do-kumentarnog eseja Gde si sada, Želimire Žilnik? – upravo završenog video rada

nastalog u koprodukciji Pompidu centra i Playground produkcije. Tokom prve sed-mice programa u Parizu, Žilnik će uče-stvovati u predstavljanju svoja 23 filma na projekcijama u dva bioskopa Pompidu centra, gde će 14. aprila održati i javni masterklas. Među brojnim pratećim do-gađajima tokom retrospektive, publika u Boburu imaće i priliku da prisustvuje Žilnikovom javnom dijalogu sa francu-skim istoričarem Žakom Rupnikom (13. aprila), a u saradnji sa Kulturnim centrom Srbije u Parizu, autor će održati i preda-vanje za studente (18. aprila). Retros-pektiva se realizuje u partnerstvu Pompi-du centra sa Filmskim centrom Srbije, uz doprinos javnih medijskih servisa Srbije (RTS i RTVV) u tehničkoj realizaciji dela programa posvećenom televizijskom stvaralaštvu Želimira Žilnika. Kalendar programa retrospektive dostupan je na www.centrepompidou.fr.

51

Danas, kad ste i sami profesori, kako razmatrate važnost pedagoga u procesu ovladavanja sviranjem? Šta je, po vama, najvažnije da se prenese nekom apsolutnom početniku, a šta je neophodno raditi da bi se jedan mladi čovek vinuo ka svojoj sviračkoj zrelosti?

DP: Biti pedagog u svakom smi-slu je kompleksan zadatak. Znanje i umeće nije dovoljno, potrebno je

izuzetno strpljenje, posvećenost i doslednost kako bismo od najra-nijeg uzrasta preneli i razvili kod najmlađih ljubav prema muzici. Jedan od mojih prvih pedagoških izazova dogodio se na Konzerva-torijumu u Parizu 1992, gde sam asistirala svojoj profesorki Fran-soaz Bife i bila članica komisije na završnim ispitima, i sve to sa mo-jim tada prilično svežim znanjem francuskog. Potom postajem asi-stentkinja, a kasnije i docentkinja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu – iz tog perioda nosim najlepše uspomene. Usledila su zatim putovanja u Jordan, Izrael, Eritreju i Kuvajt, gde sam se uz koncertnu aktivnost takođe bavila pedagogijom. Srećna sam što sam u toj istraživačkoj interakciji sa mladima poslednjih 12 godina i u Ženevi – posle Konzervatorijuma i Instituta Jaques Dalcroze, aktiv-na sam kao profesorka klavira u Umetničkom centru u okviru Inter-nacionalne škole u Ženevi.

NM: Po meni je najvažnije da dete zavoli muziku i da poželi da bude po ceo dan sa zvukom svih različitih instrumenata, pa i žan-rova. Nakon tih prvih uspeha ne-ophodno bi bilo da se mladom čoveku objasne sva iskušenja pi-janističke profesije i sav trud koji je neophodno uložiti – a da čak ni u tom slučaju rezultat nije siguran i izvestan – ali da ga to pritom ne odbije od klavira i muzike.

Kako ste kao tinejdžeri doživljavali klasiku i sebe u njoj? Oboje imate iskustva u pop i rok miljeu – koliko je to bila važna ili možda još uvek za vas jeste – alternativna muzička aktivnost? I zašto?

Kompozitor Frederik Šopen (1810-1849) spada u ona umet-nička dobra ljudske vrste koja su zaista

progovorila svim jezicima planete. Njegova jedinstvena popularnost i prepoznatljivost u apsolutno svakom deliću sveta gde se klavir svira, uključujući i neke od naj-neočekivanijih toponima, dovode ga u ravan sa jednim Mocartom. Beogradski Šopen Fest, već osmi put nastoji da istraži sve razloge ove izuzetne ljubavi za Šopenov zvuk, jednako među pijanistima i publikom. Ove godine, u periodu od 14. do 18. aprila, u različitim ekskluzivnim koncertnim prosto-rima izvodiće se muzika Šopeno-vom geniju u čast. Dvoje klavirskih umetnika osobenog senzibiliteta, Deana Pataković i Nebojša Maksi-mović, svečano će otvoriti festival nastupom na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu, svirajući neprolazna Šopenova dela ukrštena sa onima Bartoka, Šumana, Prokofjeva, Lista i Tajče-vića na programu ovog dvostru-kog pijanističkog resitala.

Sećate li se svog prvog kontakta sa klavirom i njegovim zvukom, izvesne ploče ili koncerta, nekog za vas važnog umetnika ili ma koje ličnosti kao inspirativne u tim najranijim danima?

Deana Pataković: Od svoje pete godine bila sam članica deč-jeg hora Kolibri, a jedinstvena Mili-ca Pešić svojim znanjem, talentom i strpljenjem i te kako je uspela da nas zarazi muzikom. Koncerti, muzički festivali, snimanja za tele-viziju, putovanja... klavir je nešto kasnije došao kao logičan izbor.

Nebojša Maksimović: Moja majka završila je srednju muzičku školu i imali smo klavir kod kuće. Veoma rano sam počeo da se zani-mam za njega i da na klaviru po-navljam melodije koje čujem, tako da je ubrzo otkriveno i da imam apsolutni sluh. Već sa četiri godine upisao sam nižu muzičku školu. Sećam se koncerta Ive Pogorelića sa orkestrom u Dubrovniku, gde smo tada letovali, u prvoj polovini 1980-ih... nezaboravno!

Pijanisti su zaljubljeni u Šopenovu muzikuČudesnom i neponovljivom muzikom, i nakon 170 godina od svog preranog odlaska, Frederik Šopen nastavlja da inspiriše pijaniste i slušaoce. Izvanredno uticajna stvaralačka pojava još za života, on je u međuvremenu izrastao do pravog kulta. Beogradski Šopen Fest ponovo raspiruje njegovu kreativnu vatru, birajući originalne tumače ovog pesnika klavira za svoje umetničke zvezde. Pijanisti Deana Pataković i Nebojša Maksimović nalaze se ove godine među njimaRazgovarala: Zorica Kojić


Kultura > Paralelni intervju: Deana Pataković i Nebojša Maksimović

DP: Primljena sam na Muzičku akademiju sa 17 godina. Profesorka Liza Šuica je tada na najbolji mogu-ći način uticala na formiranje moje muzičke ličnosti. Sećam se da me je branila, zajedno sa svojim supru-gom, eminentnim kompozitorom Kostom Babićem, od komentara pojedinih tadašnjih profesora na moje izlete u pop muziku sa gru-pom Šarmerke. To je inače bilo sjaj-no kreativno iskustvo, jer sam se oprobala ne samo kao izvođač, već i kao autorka naših pesama.

Naš producent i aranžer Dragan Ilić Ilke i sam je završio kompozi-ciju na Muzičkoj akademiji, ali je bio mnogo poznatiji kao klavijatu-rista i autor pesama za slavnu Ge-neraciju 5. Sarađivali smo takođe krajem 1980-ih i tokom 1990-ih sa Aleksandrom Loknerom, Miš-kom Plavim, Lazom Ristovskim, grupom Zana, Dejanom Cukićem, Zdravkom Čolićem...

NM: Ta aktivnost je i dalje veo-ma važna u mom životu, ali što se tiče tinejdžerskog doba i tadaš-

njeg pa i sadašnjeg uticaja na moj primarni poziv pijaniste, opisao bih to pre svega kao neku vrstu svog životnog stava koji počiva na otvorenosti prema svakoj vrsti do-bre muzike i nepristajanju na ne-kvalitetne muzičke kompromise zarad lakih poena ili zarade, što je ovde nažalost prečesto slučaj.

Jesu li pijanistička takmičenja zaista nezaobilazan deo umetničkog napredovanja i uvek podstičuća za karijeru, ili su mahom stresna i uništavajuća za istinsku lepotu muzičkog izražavanja i uživanja u njemu?

DP: U vašem pitanju o takmiče-njima ujedno se krije i odgovor: ona su neophodna i dragocena odskočna daska za muzičku ka-rijeru, a za neke su izvor stresa i nepotrebno pretvaranje muzike u takmičarske poene.

NM: Takmičenja jesu nezaobi-lazan deo razvoja svakog mladog pijaniste, ali rezultati veoma če-sto nisu i garancija za neki trajni umetnički uticaj, pošto najviše na-grade na najvećim takmičenjima uglavnom osvajaju muzičari koji nemaju tako snažnu individual-nost, odnosno ne odbijaju nijed-nog člana žirija svojim sviranjem; ne postavljaju, dakle, muzičke di-leme i pitanja, već sviraju onako kako bi u tom trenutku bilo očeki-vano da se to čini. Najbolji primer je slučaj Pogorelićeve eliminacije na Šopenovom konkursu u Varšavi 1980. zbog nekonvencionalne in-terpretacije, premda je on za razli-ku od većine pobednika tog istog takmičenja ostavio i te kako upe-čatljiv lični umetnički trag, i tada i u narednim decenijama.

Kako gledate na glavne tendencije u savremenom pijanizmu? Postaje li klasična klavirska interpretacija uniformna i ujednačena ili je 21. vek baš naprotiv doneo raznolikost umetničkih karaktera na scenu?

DP: Ne bih mogla precizno da definišem glavne pijanističke ten-dencije u današnje vreme. Živi se brzo, sve je dostupno na YouTubeu zahvaljujući jednom kliku na kom-

Pijanisti su zaljubljeni u Šopenovu muziku

DEANA PATAKOVIĆ: Citiraću Tolstoja, sa čijim mišljenjem se apsolutno slažem: Umetnik treba da poseduje tri kvaliteta – iskrenost, iskrenost i iskrenost

Foto

: neb

ojš

a b

abi

ć

53

pjuteru. Često šou ide ispred pra-vog kvaliteta. Citiraću Tolstoja, sa čijim mišljenjem se apsolutno slažem: Umetnik treba da posedu-je tri kvaliteta – iskrenost, iskre-nost i iskrenost.

NM: Smatram da je 21. vek, ne samo u klasičnoj muzici i muzici uopšte, nego i u drugim sferama života, nažalost doba prividne in-dividualnosti koja je samo maska za sve veću uniformnost i uklapa-nje u standarde na svim poljima života.

Šta se danas dešava sa Šopenovom muzikom? Znamo li danas više o njemu i njegovim autentičnim pogledima na klavirski zvuk? Može li se biti moderan i lično svoj u tumačenju njegove muzike ili i dalje postoje kanoni i verovanja u vezi sa izvođenjem Šopenovih dela,

koji se ne smeju rušiti?DP: Svaki pijanista je za-

ljubljen u Šopenovu muziku. Njegova klavirska poezija je beskrajno bogatstvo, treba je osećati, izvoditi i doživeti u au-tentičnom Šopenovom duhu. U današnje vreme, ipak, ako mogu da biram, više mi prija kako Šo-penova Nokturna na svoj način svira turski pijanista i kompozi-tor Fazil Saj, nego kako recimo Šopenu pristupa megazvezda Lang Lang.

NM: Mislim da se o romanti-čarskom pijanizmu, pa i Šopenu, najviše autentičnog može sa-znati kroz proučavanje snimaka starih pijanista iz prve polovine 20. veka, čiji su učitelji živeli u doba romantizma i iskusili ga iz prve ruke. Čaroban svet otvara se ispod pucketanja i šumova tih starih snimaka od pre skoro 100 godina.

8. Beogradski Šopen FestDani posvećeni veli-

kanu muzičke isto-rije, pesniku kla-

vira – Frederiku Šopenu, koji se od 14. do 18. aprila održavaju u Beogradu, lju-biteljima klasične muzike ponudiće nastupe vrsnih pijanista i mladih talenata u Beogradu, kao i prateće programe 8. Beogradskog Šopen Festa. Ovogodišnje izdanje Festivala počinje otvorenom Pijanističkom revijom mladih talenata u Velikoj sali Fakulteta mu-zičke umetnosti, koja će u prepodnevnim satima oku-piti učenike i studente kla-vira iz Srbije i regiona. Sle-deće večeri, 15. aprila od 19 sati, svečano otvaranje Festivala biće priređeno na sceni Raša Plaović Narod-nog pozorišta, dvostrukim pijanističkim resitalom Deane Pataković i Nebojše Maksimovića. Za utorak, 16. aprila od 19 sati, u sali Skupštine grada Beograda, najavljen je još jedan dvo-struki pijanistički resital – nastupaju Eva Gevorgian (Rusija) i Lukaš Krupinski (Poljska). Krupinski će 15. aprila od 20 sati, nastupiti i pred publikom u Kragu-jevačkoj gimnaziji. Podijum mladih talenata u Italijan-skom Institutu za kulturu, 17. aprila od 19 sati pred-staviće Danicu Dujako-vić (Srbija), Sašu Božića (Republika Srpska, BiH) i Melinu Šišić (Federacija, BiH). Ovogodišnji Festival biće zatvoren u sali MŠ Kosta Manojlović, 18. apri-la od 19.30 sati. Program Beogradski Šopen Fest & Zemunske muzičke večeri: Sva čula muzike, predstav-lja učenike Odeljenja za sle-pu i slabovidu decu “Veljko Ramadanović”, a učesnici koncerta su pijanisti Dani-

jela Petrović i Uglješa Br-kljač.

Prateći programi odvi-jaće se 16. aprila. Klasika u poseti na VMA od 10.30 sati – humanitarni koncert Ane Kovačević, pijanistički je resital koji se priređuje u saradnji sa Udruženjem Klasikum, sa ciljem da se kulturni program uči-ni dostupnim i osobama koje su onemogućene da posećuju koncerte i druge kulturne događaje. Pro-mocija Šopenove knjige Nacrt metoda najavljena je za 12 sati u Sali FMU: prof. dr Dragan Šobajić daće osvrt na poreklo, sadržaj, pijanističku i pedagošku aktuelnost Šopenovog ru-kopisa i skrenuti pažnju na Šopenov ukupan dopri-nos pijanizmu. Sat kasnije, takođe na FMU, biće orga-nizovan Otvoreni susret sa umetnicima. Razgovor sa Evom Gevorgian, Deanom Pataković, Lukašom Kru-pinskim i Nebojšom Mak-simovićem moderiraće muzička kritičarka Zorica Kojić.

Pokrovitelj BŠF od 2012. je Ambasada Repu-blike Poljske u Beogradu, a podršku projektu daju Sekretarijat za kulturu grada Beograda, CEBEF i Ustanova predstavništva Republike Srpske u Srbiji. Idejni tvorci i organizatori projekta su klavirski pe-dagozi prof. Milenija Re-ljić i prof. Ivana Matijević, koje je protekle 2018. Or-denom za doprinos kulturi nagradilo Ministarstva za kulturu Republike Poljske. Ovogodišnji Festival deo je proslave 100. godišnji-ce diplomatskih odnosa Republike Poljske i Repu-blike Srbije. Svi programi BŠF su besplatni.

NEBOJŠA MAKSIMOVIĆ:

Smatram da je 21. vek doba prividne

individualnosti koja je samo maska za sve

veću uniformnost i uklapanje u

standarde na svim poljima života

Foto

: pro

mo


Kultura > Paralelni intervju: Deana Pataković i Nebojša Maksimović

Često su mi zamerali da sam prepun entu-zijazma kad govorim ili pišem o dokumen-tarnim filmovima, ali

kad mi se producent Atanas Ge-orgiev obratio sa filmom Zemlja meda rečima: “Tue, mislim da smo stvorili remek-delo”, ja sam bio taj koji je bio skeptičan. “Polako, pri-jatelju moj”, rekao sam... U januaru film je bio odabran kao kandidat za nagradu na prestižnom San-dens festivalu u SAD, i dobio je tri od ukupno pet nagrada! Zemlju meda režirali su Tamara Kotevska i Ljubomir Stefanov, a snimatelji su bili Fejmi Daut i Samir Ljume.

REMEK-DELO?: Zemlja meda je film koji otvara festival 7 veličan-stvenih u 2019. i na vama je, draga beogradska publiko, da ocenite da li je u pitanju remek-delo. Šta god vi smatrali, siguran sam da biste voleli da upoznate Hatidže u širo-koj, kamenitoj dolini, gde uzgaja pčele i stara se o osamdesetpeto-godišnjoj majci, u kolibi bez struje – što nama gledaocima stvara sli-ke poput onih na klasičnim umet-ničkim delima Holanđana – uvodi ljubitelje dokumentarnih filmova u još jedno, 15. izdanje festivala 7 veličanstvenih, selektor Tue Stin Miler (Danska). Jubilarni Festival

održava se ove godine od 9. do 15. aprila, u salama Kombank dvorane u Beogradu.

100. FILM: Drugog dana Festiva-la prikazan je 100. film. “Zbog toga sam veoma emotivan, čak i više od toga, jer su Svetlana i Zoran Popo-vić (osnivači i direktori Festivala) u program za taj dan uvrstili Mo-stove vremena autora Kristin Bri-ede i Audriusa Stonisa. Stonis je dobro poznat festivalskoj publici, on je pravi filmski pesnik i zajedno sa Kristin on nam govori odakle inspiracija dolazi i podseća nas da filmovi mogu biti objava unutraš-nje slobode. Citirani baltički doku-mentaristi stvaraju “crno-beli svet poetičnih dokumentarnih filmova (koji su bili) ispunjenih bojama.

Tugu ispunjenu radošću. A radost je bila dirnuta dubokom egzisten-cijalnom tugom. To je kinemato-grafija”, dodaje Tue Stin Miler.

SPECIJALNE PROJEKCIJE: Fe-stival će, 15. aprila, svečano zatvo-riti ostvarenje Zemlja Nikolausa Gejrhaltera (Austrija, 2019), “za-divljujući film jednog od najvećih majstora modernog dokumentar-nog filma koji je premijeru imao na Berlinskom festivalu. Snimljen Gejr-halterovim osobenim rediteljskim i snimateljskim stilom, ovo je svaka-ko jedan od najznačajnijih filmova koji nas svojom snagom i monu-mentalnošću uvodi u najaktuelnija razmišljanja o savremenom svetu i sudbini planete i čovečanstva”.

Između će još biti prikazani Šta Vala hoće Kristi Garland (Danska / Kanada, 2018), Imala sam san Klaudije Tozi (Italija / Francuska 2018), Prijatelj Hedi Honigman (Holandija, 2018) i Atos i Amin Rete Huhtanen (Finska / Belgija / Nemačka, 2019).

Specijalne projekcije ovogodiš-njeg Festivala zakazane su za 12. april, kada će biti prikazana dva filma Mile Turajlić iz 2010. godine – Cinema Comunisto i Druga stra-na svega.

Tradicionalno, svaki od filmova predstaviće neko od članova au-torsko-producentskog tima. Svi filmovi imaju titlove i na srpskom i na engleskom jeziku. Tokom Fe-stivala organizovana je i radionica, u okviru koje su dvosatni susreti i razgovori (master-klasovi) sa au-torima filmova.

Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma 7 veličanstvenih održava se ove godine 15. put od 9. do 15. aprila u Kombank dvoraniPiše: Dragan Stošić

Skeptični entuzijazam

Zemlja meda

Roman Simović u Kolarčevoj zadužbini

Slavni violinista Ro-man Simović nastupi-će uz pijanistu Vadima Holodenka 13. aprila u Velikoj dvorani Kolar-čeve zadužbine u okvi-ru ciklusa Kolarac tvoj svet muzike, koji orga-nizuje Centar za muzi-ku Kolarčeve zadužbine. Na programu su dela Šimanovskog, Šuberta, Isaja, Prokofjeva i Sen-Sansa.

55

Kultura > Jubileji

Posmatranjem global-nog poretka i utica-ja velikih sila na isti, možemo zaključiti da u 2019. više ne treba govoriti o unilateral-noj podeli moći na

svetskom nivou. Sjedinjene Američ-ke Države, njihova moć i uticaj, nisu sporni, ali rast i razvoj Kine doveli su ovu dalekoistočnu državu na nivo koji joj omogućava da se o njoj govori kao o stvarnom takmacu čiji se uticaj na globalni poredak mora posmatrati sa jednakom pažnjom i značajem.

Putovanje kineskog predsednika Si Đinpinga po evropskim zemljama po-kazalo je da je Kina već postala zna-čajan partner ne samo istočnoevrop-skim zemljama, s kojima je povezuje nasleđe komunizma, odnosno soci-jalizma kao društveno-ekonomskog poretka, već su za blisku saradnju s Kinom spremne i države poput Italije, Monaka i Francuske, s kojima je ona potpisala brojne sporazume, od kojih je svakako najznačajniji onaj sa Itali-jom.

POJAS I PUT: Italija je postala prva država članica G7 grupe ekonomski najrazvijenijih država, koja je zva-nično podržala kinesku stratešku inicijativu pod nazivom “Pojas i put”.

Od lansiranja inicijative, prvobitno nazvane “Jedan pojas – jedan put”, a često posmatrane kao želja Kine da uspostavi novi, ekonomski “Put svile”, Kina je kroz finansijske aranžmane

Putovanje kineskog predsednika Si Đinpinga po evropskim zemljama pokazalo je da je Kina već postala značajan partner ne samo istočnoevropskim zemljama, s kojima je povezuje nasleđe komunizma-socijalizma, već su za blisku saradnju s Kinom spremne i države poput Italije, Monaka i Francuske, s kojima je ona potpisala brojne sporazume, od kojih je svakako najznačajniji onaj sa ItalijomPiše: Stefan Vladisavljev*

Stvarni takmac: KinaFo

to: b

eta

/aP


Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

56

postala ako ne najznačajniji, onda je-dan od najznačajnijih partnera drža-va ne samo Azije i Afrike već i Evrope i Latinske Amerike.

Ova strateška inicijativa čedo je sa-dašnjeg kineskog predsednika, koji je postao najmoćnija politička figura u novijoj kineskoj istoriji, kako strateš-kim delovanjem na međunarodnom planu tako i načinom na koji vodi unutrašnju politiku.

Između ostalog, Komunistička par-tija je 2018. donela odluku da ukine ograničenje broja mandata koji jedan predsednik može da obavlja. Kina je ograničenje na dva predsednička mandata uvela devedesetih godina prošlog veka, a Đinping će biti prvi predsednik od tada koji će moći da ostane na vlasti do kraja života. Prvo-bitno je njegov drugi mandat trebalo da se završi 2023. godine.

Delovanje Kine na međunarodnom planu često se poistovećivalo sa reali-zacijom projekata u okviru inicijative “Pojas i put”. Stručnjaci procenjuju da se ukupna vrednost kineskog kapita-la, koji će biti uložen u infrastruktur-

ne i druge projekte, kreće od trilion američkih dolara, pa čak do osam tri-liona u slobodnim procenama.

I dok se posledice ove inicijative u državama koje su njome obuhvaće-ne i u državama koji su takmac Kini u globalnoj “igri prestola” različito vrednuju, pravi rezultati su doista raznovrsni. Kroz infrastrukturne projekte Kina uistinu doprinosi ra-zvoju država kojima je bila potrebna finansijska injekcija u vidu, pre sve-ga, kredita koje Kina obezbeđuje. Na kredite kineskih banaka gleda se kao na alternativu finansijskim aranžma-nima koje obezbeđuju međunarodne finansijske institucije.

KREDITIRANJE: Kineski kredi-ti dolaze bez uslova koje propisuju institucije poput Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda. Prilikom davanja kredita ne mari se mnogo za stanje unutrašnjeg poretka, nivo demokratije, zaduženost jedne države. Međutim, takav način delova-nja stavlja primaoce kredita u položaj u kojem mogu da upadnu u zamku

dugova: načini otplate razlikuju se od ugovora do ugovora, a već postoje i neki primeri šta se dešava ukoliko država nije u mogućnosti da isprati odrednice ugovora.

Tako je Kina 2019. godine dobila svoju prvu vojnu bazu van svoje te-ritorije. Džibuti, jedna od država koje su deo “Pojas i put” inicijative, nije bila u mogućnosti da isplati svoja du-govanja prema Kini, te je Kina preu-zela vojnu bazu u toj državi, načinivši je svojom prvom prekookeanskom vojnom postajom. Pored Džibutija, Sri Lanka je takođe usled nemogućnosti da isplati svoja dugovanja Kini preda-la luku na upravljanje.

Masovnost ove inicijative učinila je Kinu najvećim zajmodavcem nerazvi-jenim državama u svetu, ali je očigled-no da korist nije samo za račun drža-va koje uzimaju kredit već dolazi i do pozicioniranja Kine na međunarod-nom planu, širenja političkog uticaja, ali i nekih konkretnijih koristi, poput smanjivanja troškova transporta pro-izvoda, osiguravanja bitnih strateških tačaka poput luka i vojnih baza.

TROJANCI: Širenje kineskog utica-ja nije prošlo bez stvaranja nekoliko neprijatelja. Najveći protivnik kine-skom širenju uticaja jesu upravo Sje-dinjene Američke Države. Početak 2019. godine obeležila je kulminacija

Stvarni takmac: KinaFo

to: w

ikiP

edia

Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

57

američko-kineskog trgovinskog rata. Uvedene takse na uvoz proizvoda iz Kine bile su samo početak. Nastavak je sledio tokom kampanje američkog državnog sekretara Majka Pompea po državama Centralne i Istočne Evrope.

Konstanta u njegovim izlaganjima bila su upozorenja na potencijalni štetni ruski, ali i sve više rastući kine-ski uticaj.

Kina je 2012. godine uspostavila multilateralnu platformu za sarad-

nju sa državama centralne i istočne Evrope; Samiti 16+1 od tada se odr-žavaju redovno, na godišnjem nivou, i predstavljaju centralni mehanizam za saradnju Kine sa 16 centralno i istočno evropskih država, članica

Pet očiju, 5G, Huavej, Kina i SADNe tako slučajno, u isto vreme kada

Pompeo krstari Evropom podiže se velika prašina o daljem razvoju infra-strukture koja će omogućiti početak nove generacije telekomunikacija – 5G mreže. Kineska kompanija Hu-avej najveći je snabdevač opremom koja se koristi prilikom građenja 5G infrastrukture.

Kineskoj kompaniji se zamera bli-skost sa zvaničnim Pekingom i uka-zuje se na opasnost od zloupotrebe podataka, dostavljanje prikupljenih podataka kineskoj vladi i generalne pretnje po privatnost građana. Sje-dinjene Američke Države su zabra-nile učešće Huaveju u izgradnji 5G infrastrukture na svojoj teritoriji. Kao članica “Pet očiju”, grupe koja posmatra razvoj telekomunikacione infrastrukture na globalnom nivou i potencijalnih pretnji od zloupotrebe, Sjedinjene Američke Države su izvr-

šile pritisak na ostale države članice grupe “Pet očiju” – Kanadu, Australi-ju, Novi Zeland i Veliku Britaniju.

Takav potez doveo je do toga da se učešće Huaveja zabrani u Australiji i na Novom Zelandu, dok su preosta-le dve države koje su deo navedene grupe trenutno u procesu razmatra-nja štetnosti uticaja Huaveja i proce-ne potencijalne zabrane za isti. Ipak, do danas nijedna evropska država nije Huaveju zabranila da učestvuje u izgradnji 5G mreže. Nemačka, koja se takođe našla pod pritiskom Sjedi-njenih Američkih Država, odbacila je mogućnost da zabrani kineskoj kompaniji da učestvuje u ovom po-duhvatu.

Nemačka je svoj postupak argu-mentovala isključivo ekonomskim razlozima: Huavej je već nosilac ve-likog dela postojeće infrastrukture u Nemačkoj, te bi zamena postojeće

infrastrukture, koja bi morala da se obavi pre nego što dođe do postav-ljanja nove, bila jednostavno veliki trošak. Ono što su Nemci najavili jesu garancije koje će Huavej mora-ti da pruži: garancije da prikupljeni podaci neće biti zloupotrebljeni, da neće biti dostavljeni kineskoj državi, te su najavili donošenje novog seta zakona kojima će se to i obezbediti, popularno nazvanih Lex Huavej.

Da postoje animoziteti na global-nom nivou prema kineskim investi-cijama, pokazuju i hapšenja pred-stavnika Huaveja u Kanadi i Poljskoj. Optuženi za zloupotrebu položaja, predstavnici kompanije Huavej uhapšeni su u ove dve države, dok je, na primer, češka obaveštajna agen-cija ukazala na opasnost postojećih ugovora s kineskom kompanijom. Ova akcija izazvala je i zvaničnu re-akciju Pekinga.

Ukazivanje da su potezi pre svega politički, da nisu zasnovani na doka-


Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

58

EU i država koje teže da to postanu. Upozorenja na opasnost širenja ki-neske političke moći, do koje će doći kroz finansijske aranžmane, kredite i investicije u ovim delovima Evrope, kao rezultat imaju da države poput

Češke, Poljske i Mađarske moraju dobro razmisliti o daljim odnosima sa državom koja im je dosad bila lak izvor priliva kapitala.

Čini se da je i sama Evropska unija postala svesna potencijalnog proble-

matičnog uticaja Kine. Savet EU usvo-jio je mehanizam kojim će države članice biti obavezane da preispitaju strane direktne investicije, odnosno njihov uticaj na unutrašnji poredak i potencijalne pretnje po bezbednost

zima, jeste bila očekivana reakcija, međutim, dok su u slučaju hapšenja u Kanadi pokrenuti diplomatski ko-raci kako bi se predstavnik Huaveja oslobodio, predstavnik u Poljskoj je dobio otkaz i kompanija se ogradila od njegovog delovanja.

Dodatna opasnost koja dolazi s ko-rišćenjem kineskih telekomunikaci-onih tehnologija jeste i opasnost po samu privatnost građana. Tehnolo-gija koja omogućava prepoznavanje lica pokreće pitanje ne samo zlou-potrebe do koje bi moglo doći već i načina na koji će prikupljeni podaci biti iskorišćeni.

U Kini se u ovom trenutku testira beta verzija programa koji omogu-ćavaju sistem tzv. Socijalnih kredita. Socijalni krediti predstavljaju sistem bodovanja, odnosno ocenjivanja ponašanja i načina života građa-na Narodne Republike Kine. Kroz prikupljene podatke putem video-nadzora građanima se dodeljuje

određena ocena na osnovu koje se obezbeđuje ili zabranjuje pristup određenim uslugama: poput brzog interneta, putovanja u inostranstvo, ali i dobrog zaposlenja ili pozajmica u bankama. Koliko god ovo zvučalo naučnofantastično, već je primenje-no u test verziji u Kini, a i sama pomi-sao da bi približno slična tehnološka infrastruktura bila prisutna u Evropi (ili drugim delovima zapadnog sve-ta) jeste zastrašujuća.

I dok je Huavej pod lupom svetske javnosti, uz ukazivanje na opasnost zloupotrebe tehnologija i sistem so-cijalnih kredita, u Srbiji se saradnja sa ovom kineskom kompanijom sve više produbljuje i ojačava. Huavej je 2017. potpisao nekoliko sporazuma o strateškoj saradnji sa Vladom Re-publike Srbije, ali i sa Telekomom Srbija o ekonomskoj i tehničkoj sa-radnji, između ostalog i u izgradnji 5G infrastrukture.

Početkom 2019. ministar unu-

trašnjih poslova Nebojša Stefanović najavio je i postavljanje 1.000 ka-mera za nadzor na 800 lokacija u Beogradu. I dok prilikom najave nije bilo navedeno da je reč o kompaniji Huavej, sama kompanija je na svom portalu potvrdila da se radi o projek-tu “Siguran grad (Safe City)”. U prvoj fazi projekta već je postavljeno 35 kamera, a objavljeno je da su kori-šćene za prikupljanje podataka koji su omogućili rešavanje kriminalnih i prekršajnih dela. Pored koristi koje će kamere doneti u povećanju bez-bednosti građana i povećanom pro-centu rešavanja krivičnih slučajeva, eksperti su već naveli mogućnost zloupotreba i pretnji po privatnost građana. Na koji način će ova vrsta tehnologije biti korišćena, ostaje da se vidi. To, naravno, ne zavisi samo od želja kompanije Huavej već i od krajnjeg korisnika tehnologije: poli-cije, sudstva, obaveštajnih agencija i nadležnih ministarstava.

Foto

: bet

a/a

P

Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

59

država članica. Dosad su samo pojedi-ne države članice imale ovakvu vrstu zaštite, dok je ovim aktom najavljeno da će i sve ostale krenuti ovim putem. Smatra se da je ovaj mehanizam usvo-jen pre svega zbog opasnosti od novih kineskih investicija.

Kao najveća pretnja za Evropu od širenja kineskog uticaja smatra se njegovo (kineski uticaj) prodiranje u Evropu kroz “mala vrata” preko dr-žava istočne Evrope, ali i država kan-didata, poput Srbije. Johanes Han je govorio o balkanskim državama kao potencijalnom “trojanskom konju” kineskog uticaja u Evropi.

Pitanje je koliko su takve izjave na mestu, pogotovo s obzirom na nivo dobrodošlice kojom zapadnoevrop-ske države primaju kineske zvanični-ke prilikom poseta, broj bilateralnih ugovora o saradnji, ali i na podatke o nivou investicija, gde se Kina ističe sa skoro 50 milijardi dolara investicija u Velikoj Britaniji, 22 milijarde u Ne-mačkoj, dok se, na primer, Mađarska percipira kao najveći prijatelj Kine u Evropskoj uniji, a podaci govore da je od 2010. priliv kineskog kapita-la kroz strane direktne investicije u Mađarsku iznosio nešto više od dve milijarde.

PRIMER SRBIJE: Da bismo razu-meli na koji način funkcioniše “Pojas i put” inicijativa, ne moramo ići daleko: Srbija je reprezentativni primerak. Od 2009, kada je potpisan Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Vla-de Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, dolazi do poboljša-nja ekonomskih odnosa i ta godina se može uzeti kao početna godina intenzivne kinesko-srpske saradnje, odnos Srbije i Kine dobio je i simbo-ličan naziv “čelično prijateljstvo”. Da je Kina postala značajan partner Sr-bije, pokazuju brojni projekti koji su sprovedeni ili se sprovode u Srbiji. Most kinesko-srpskog prijateljstva, paradoksalno nazvan “Most Mihajla Pupina”, prvi je značajan projekat koji je sproveden u okviru zajedničke sa-radnje. Ovaj projekat finansiran je iz kineskog kredita, dok je same rado-ve sprovodila kineska građevinska kompanija. Od tada su kineski krediti korišćeni za sprovođenje infrastruk-turnih projekata, poput izgradnje au-to-puta Koridor 11, zatim brze pruge Beograd – Budimpešta.

Navedena pruga je najkontrover-zniji projekat dosad: izgradnja ma-đarskog dela pruge još nije otpočela

zato što je mađarska vlada kritiko-vana zbog toga što tender za izgrad-nju nije sproveden transparentno i u skladu s pravilima konkurencije. S obzirom na kašnjenja, tokom 16+1 samita u Sofiji 2018. potpisan je novi sporazum Mađarske, Kine i Srbije, koji Mađarsku obavezuje da sprovede novi tender. Nastavak izgradnje u Ma-đarskoj predviđen je za proleće 2019, dok je u Srbiji već uveliko u toku.

Srbija je Kini izuzetno značajna iz ugla infrastrukturnih ulaganja, izme-đu ostalog zbog toga što Kina kon-troliše grčku luku Pirej, te je Srbija najkraći put do tržišta EU. Pored fi-nansijskih sporazuma u vidu kredita koji je Srbija uzimala od Kine, stra-ne direktne investicije su u porastu. Doskoro je najveća bila preuzimanje Smederevske železare, dok je 2018. dovela do najvećeg broja potpisanih sporazuma o investicijama, koje obu-hvataju kupovinu RTB Bora od kine-skog Zijin Majninga, a u konkurenciji kanadskih i ruskih kompanija, što predstavlja svojevrstan presedan.

Najava izgradnje fabrike za proi-zvodnju automobilskih guma u Zre-njaninu, kao i industrijskog parka u Borči, podižu nivo kineskih investicija na skoro tri milijarde dolara, što je

Foto

: bet

a/a

P


Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

60

čini jednim od najvećih investitora u periodu od 2010. do danas.

Kinesko prisustvo u strateški važ-nim segmentima srpske privrede zasad se tumači kao izuzetno pozi-tivno. Politički poeni koje je donelo održavanje lokalnih giganata, poput Železare Smederevo ili RTB Bora, osigurali su položaj kineskih kompa-nija ne samo među nosiocima vlasti već i opšte javnosti, te se na Kinu gleda kao na prijatelja Srbije na polju međunarodnih odnosa. Opasnost od potencijalnog političkog uticaja još nije očigledna, međutim neupitan je dobar odnos koji Kina ima s vladaju-ćom strankom.

Oktobra 2018, prilikom proslave 10 godina postojanja Srpske napred-ne stranke u Kraljevu, jedini ambasa-

dor koji se obratio publici bio je kine-ski ambasador, dok se decembra iste godine Kini uputio vapaj za pomoć prilikom najave, a potom i sprovođe-nja formiranja vojske Kosova.

Kao razlog za povećanu prisutnost kineskih kompanija, pored blizine evropskog tržišta, navedeni su i jefti-na radna snaga i niski troškovi ener-getike, tako da bi se moglo zaključiti da iza “čeličnog prijateljstva” stoje do-bro proračunati ekonomski interesi.

DVA POGLEDA: Bilo da govori-mo o Srbiji ili o globalnom poretku, uticaj i prisustvo Kine tumači se dvojako. Najpre pozitivno, pošto on omogućava priliv kapitala, razvoj infrastrukture i drugih pojedinih segmenata društva. Postavlja se pi-tanje kakve mogu biti dugoročne posledice: bilo da je reč o stvaranju kineskog političkog uticaja ili vero-vatnog upadanja u zamku dugova, ukoliko se jedna država ne zaštiti, može osetiti i negativnu stranu ki-neskog prijateljstva.

Kina je postala takmac najvećim globalnim igračima i čini se da ima snage da u toj borbi i opstane, te je razumljivo da države kojima je po-treban “veliki brat” u polju međuna-rodnih odnosa prihvataju sve uslove kineskog prijateljstva, makar oni bili u određenoj meri – štetni. Nesumnji-vo je da su prijateljski pristup i eko-nomska ulaganja omogućili širenje kineskog uticaja i zacementirali kine-ski položaj stvarnog takmaca na polju međunarodnih odnosa.

*Autor je programski asistent Beogradskog fonda za političku

izuzetnost.

Srbija je Kini izuzetno značajna iz ugla infrastrukturnih ulaganja, između ostalog zbog toga što Kina kontroliše grčku luku Pirej, te je Srbija najkraći put do tržišta EU

Foto

: bet

a/a

P

Pr

ilo

g: M

eđ

un

ar

od

ni o

dn

os

i i n

ad

Me

ta

nje

sil

a

61

Đura Jakšić. Između mita i stvarnosti… Između slikara i pesnika... Između sudbine i nadanja... Između realizma i idealizma... Između istine i zamišljanja... Između prošlosti i aktuelnosti... Autentična i snažna stvaralačka ličnost ovog velikana

srpske kulture i umetnosti, njegov život i stvaralaštvo bili su povod i inspiracija za nastanak brojnih anegdota

i mitova na osnovu kojih je utvrđeno njegovo mesto u nacionalnoj memoriji, pre svega kao otelotvorenja “romantičarskog” umetnika i boema.Stalne selidbe, nezadovoljstvo i bunt, preispitivanja, nesporazumi i sukobi sa sredinom i sa samim sobom prisutni su tokom čitavog života Đure Jakšića. Razloge tome treba najpre tražiti u karakteru i temperamentu umetnika, ali i u društvenim i istorijskim okolnostima. Većina autora Jakšićev karakter i prirodu opisuje

kao punu krajnosti i protivrečnosti: prkosna, snažna, borbena ličnost, topao i plemenit, tih i stidljiv, buntovnik protiv nepravde i ugrožavanja ljudskog dostojanstva. Sa druge strane, predrasude, potrebe, navike i ukusi sredina u kojima je živeo, a kojima se nije umeo i/ili mogao prilagoditi, umnogome su otežavale njegov

život i umetničko stvaranje. Kada se tome dodaju i česti sukobi s građanskim poretkom i predstavnicima vlasti, kritička nastrojenost prema zvaničnoj politici Kneževine Srbije za vreme borbi i ratova za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, visoko izražen osećaj za socijalnu nepravdu, sve to vodilo je njegovoj izolaciji i otuđivanju i od njega stvaralo nezadovoljnog čoveka i umetnika. Stvaranje mita o Đuri Jakšiću kao tragičnom junaku svoga doba, neshvaćenom umetniku koji je oličenje srpskog romantizma, boemu, počelo je neposredno nakon njegove smrti. Stvaranje takvog mita podrazumevalo je i veličanje njegove “zle sudbine”, tako da Đura Jakšić poprima tragički identitet. Konstrukt tragičnog junaka koji poreklo vodi iz antičke tragedije nalazimo i kod Šekspira, a u nešto izmenjenom obliku i u nemačkoj romantičarskoj tragediji, u delima Getea i Šilera, zahvaljujući kojima je postao jedan od

dominantnih u evropskoj književnosti i umetnosti 19. veka. Njihov novi koncept tragičnog junaka zasnovan je na njegovom tumačenju u kontekstu problematike modernog individualizma. Modernog tragičnog junaka uobličavaju kao individuu unutrašnje izuzetnosti koja teži autonomiji, slobodi i samosvesti, a koja je u nepomirljivom sukobu sa istorijom kao novom sudbinom i sa samim sobom. U tom kontekstu čitav život Đure Jakšića i okolnosti koje su ga pratile tumačeni su kao neminovnost. Tragični je junak života i sudbine, tragični junak umetnosti, koji je svojim stvaralaštvom obeležio čitavo jedno umetničko razdoblje.Paralelno sa uobličavanjem mita o modernom tragičnom junaku, razvija se od polovine 18. veka koncept pesimizma. U 19. veku pesimizam je bio protivteža progresu u svetu kojim su dominirali industrijalizacija i pozitivizam. Posebno u doba romantizma Weltschmerz i nihilizam postali su glavno osećanje, prema kojem je “čitav život patnja”. Deo tog koncepta možemo pronaći u Jakšićevom sagledavanju života, u stalnom preispitivanju sebe, u sumnji u svoju vrednost, u naglašavanju tragičnog, pesimističkog pogleda u stvaralaštvu, likovnom i naročito književnom.Još jedan devetnaestovekovni konstrukt, konstrukt neshvaćenog, ukletog umetnika koji je postao opšti simbol za umetnike koji žive i stvaraju na društvenoj margini i uprkos društvu, takođe se dovodi u vezu sa Đurom Jakšićem. Sa druge strane, činjenica da je u Beogradu stanovao u Skadarskoj ulici, koja je postala ulica srpske boemije, utvrdila je njegov status “najvećeg” boema, pa čak i rodonačelnika srpske umetničke boemije.Pozicioniranje Đure Jakšića kao boema, neshvaćenog umetnika, slikara, pesnika, revolucionara, borca za nacionalnu ideju i socijalnu pravdu, dinastičkog panegiričara, naizgled ukazuje na brojne protivrečnosti koje su, zapravo, posledica turbulentnog perioda tokom sredine i druge polovine 19. veka, ne samo u srpskoj istoriji već i u širim evropskim okvirima. Politička previranja, revolucije, nacionalni pokreti za oslobođenje, ratovi, društvene i ekonomske promene, modernizacija, oblikovali su stvarnost na prostoru centralne Evrope i srpske nacije koja je živela podeljena u granicama Austrijskog i Osmanskog carstva, odnosno u Kneževini Srbiji. Jakšićeva priroda ličnosti, njegov život i umetnički opus jedinstven su sistem u kojem idejne i stilske osobenosti nisu u suprotnosti već su deo kompozitne individualnosti slikara i idejnog pluralizma trenutka. Đura Jakšić je bio čovek svoga vremena, koje je možda više od drugih umeo da oseti, živi i umetnički izrazi.Đura Jakšić i njegovo stvaralaštvo okupljaće nas u Galeriji Matice srpske tokom naredna dva i po meseca. Pridružite nam se na zajedničkom putovanju kroz umetničko stvaralaštvo i život Đure Jakšića, na svojevrsnom putovanju između mita i stvarnosti.

Snežana Mišić (1975), istoričarka umetnosti,

muzejska savetnica Galerije Matice srpske,

u kojoj je zaposlena od 2006. godine.

Angažovana je na kreiranju, organizaciji i realizaciji programske

delatnosti Galerije i njenom delovanju na

polju međunarodne saradnje. Bavi

se istraživanjem i proučavanjem

nacionalne umetnosti i vizuelne kulture

19. veka. Kao autor i saradnik priredila

je veliki broj izložbi i pratećih kataloga, kao i

nekoliko publikacija.

U doba romantizma Weltschmerz i nihilizam postali su glavno osećanje, prema kojem je “čitav život patnja”. Deo tog koncepta možemo pronaći u Jakšićevom sagledavanju života, u stalnom preispitivanju sebe, u sumnji u svoju vrednost, u naglašavanju tragičnog, pesimističkog pogleda u stvaralaštvu, likovnom i naročito književnom

Đura Jakšić. izmeĐu mita i stvarnosti


Ogled > snežana mišić

ekonomijastav

svet

ReGion spoRtopušteno

inteRvjuvestimaGazin

Brze, jasne i kvalitetne vesti

PORTALwww.novimagazin.rs

Portal Novog magazina – Vaše mesto na internetu na kome ćete se brzo i kvalitetno informisati i zabaviti. Mesto na kome su vesti koje ćete želeti da prepričate drugima. Na sajtu u svakom trenutku možete pročitati probrane, relevantne informacije i do-bijate brzu dnevnu dozu informacija i zabave. Za one koji žele više, tu su rubrike ve-sti, ekonomija, svet, sport i opušteno, sa vestima iz kulture, šou biznisa, nauke, novih tehnologija... Intervjui iz nedeljnika su propraćeni video prilozima u rubrici “nmTV”.

Novi magazin je prisutan na svim najpopularnijim društvenim mrežama.

uito 4laa uruij pamtiti NOVI - akademskaknjiga.com

Documents

Transcript of uito 4laa uruij pamtiti NOVI - akademskaknjiga.com