Marko Lopu{ina, novinar

Smrt patrijarha Pavla

Doga|aj godine je upoko-

jenje 44. srpskog pogla-

vara. Njegova svetost

patrijarh Pavle je napustio

Zemlju i oti{ao kod Boga,

kome je ve~no te`io.

Narod ga je ispratio sa

po{tovanjem, jer je bio

oli~enje vere i po{tenja. Te{ko }e biti

izabrati novog poglavara SPC koji }e sledi-

ti na~ela patrijarha Pavla.

Jovan Janji}, biograf

Smrt patrijarha Pavla

- Patrijarh Pavle je vratio SPC iz zape}ka

u narod i na dru{tvenu scenu. Povratio je

ugled i uticaj SPC kakav je imala u

najboljim periodima svog postojanja, pre

Drugog svetskog rata. To je u~injeno tako

{to je u vreme njegovog stolovanja donet

prvo Zakon o crkvama i verskim zajedni-

cama, a potom Zakon o restituciji. Prvim

aktom se garantuje u ~lanu 7 autonomija

SPC, a drugim aktom joj se vra}a oduzeta

imovina. Uspeo je da nadje zajedni~ki jezik

sa dr`avom, ~uvaju}i pritom punu

autonomnost Crkve. Zahvaljuju}i upravo

SPC dr`ava je na Kosovu i Metohiji

zadr`ala svoje integritet i posle progla{enja

nezavisnosti.

Episkop dalmatinski Fotije

Sahrana patrijarha Pavla

Ovo je bio jedan sve{teni, biblijski doga|aj,

koji je sabrao i objedinio na{ narod, ali i

~itavu vaseljenu. Takva mo`e biti samo

smrt pravednika. Sada slobodno mo`emo

re}i da blagodarimo Bogu {to smo na ~elu

na{e Crkve imali jednog tako divnog i

skromnog starca i duhovnog oca, kojeg kao

da je Promisao Bo`iji iz 4. veka zasadio u

na{ dvadeseti vek, da bude grad koji na

gori stoji, i svetlost ovoga sveta.

Dejan Marinkovi} – Sales

Manager Waterous Company

i pisac:

Svaku godinu `elim da pamtim samo po

lepom. Upravo na kraju godine sam ispred

svoje vikendice kod Beograda na{ao

Blekija – mali crni umiljati d`ukac, koga

sam zavoleo na keca. U`asno me podse}a

na mog pokojnog Ringa (prelepa crna

pudlica). Blekija sam hranio ispred ku}e

nekoliko dana, ali kad je pao prvi sneg,

nisam imao srca da ga ne primim u ku}u.

Odveo sam ga kod veterinara na vakcinaci-

ju, {i{anje i sredjivanje. Bleki je sada deo

na{e porodice. Za koji dan se vra}am iz

Srbije u Minesotu, naravno u dru{tvu svog

novog prijatelja.

Pozdrav i Sre}na Nova 2010. godina.

Zoran Golubovi} - predsednik

Srpsko - ameri~ke privredne

komore u ^ikagu

Sigurno u najsve`ijem se}anju ovogodi{njih

de{avanja je smrt patrijarha Pavla.

Plemenitost i mudrost njegove svetosti }e

te{ko na}i zamenu. Odlaskom patrijarha

Pavla zavr{ava se po meni i jedna cela

epoha SPC.

Ova godina }e sigurno ostati zapam}ena po

razplamsavanju globalne ekonomske krize.

Amerika najverovatnije iz

nje ne}e iza}i ni ekonom-

ski ni politi~ki vi{e tako

jaka kao {to je to do sada

bila. Jasno da je Srbija

takodje osetila negativne

efekte svetske ekonomske

krize, medjutim, uveren

sam da za razliku od Amerike, Srbija }e

nakon ekonomske krize zauzeti po mnogo

~emu vi{i polo`aj u svetu od onog koji je

do sada imala.

Uz ostale dogadjaje u 2009. godini, meni

sigurno zna~ajno mesto zauzima i obnovl-

jen rad Srpsko-ameri~ke privredne komore,

na{e organizacije u ^ikagu, koja je ostvar-

ila u ovoj godinu vrlo uspe{ne aktivnosti.

Redakciji lista Ogledalo i ~itaocima `elim

sve najlep{e u Novoj 2010. godini!

Aleksandar Blatnik –

karikaturista:

Te{ko je govoriti o

pro{loj 2009. godini, a ne

pomenuti zadnjih devet

godina. Gotovo su sve

ove godine istovetne, lo{e

za Srbiju, ru`ne i ne

povratile se. Sjajan smo

narod na svim poljima, od

nauke umetnosti do sporta i zaslu`ili smo

lep{e dane stoga neka 2010. godina bude

prekretnica ka boljem. @IVELI !

Milo{ Djordjevi}

– muzi~ar i peva~ iz ^ikaga:

Li~no – Pamti}u je po

odli~nom zdravlju i poslu

koji je u odnosu na pro{lu

godinu bio znatno slabiji.

– Uop{teno: Pamti}u

2009. godinu, po prvom

afro-amerikancu koji je

postao predsednik USA –

Obami.

Dr. Nestor Ivkov –

neuropsihijatar

Pamti}u je najpre po krizi

svega i sva~ega, najvi{e

optimizma. Krizi koja

pogadja sve, i mada

nisam mnogo direktno

pogodjen, zahvatila je

mnogo ljudi oko mene, i

to ne pravi

dobru atmosferu, ipak, “No man is an

island” ...kako neko re~e. Ista me je

nau~ila da svaka prepreka nije i kraj

sveta... ovo mi je prva kriza koju sam

svesno do`iveo u Americi. iskusniji ka`u...

“svako ~udo prodje”. Ova 2009. godina je

i kod mene donela neke promene.

Po~injem da se aktivno menjam, polako,

ali nekako, prvo po~eo sam da aktivnije

ve`bam... {to je za mene novo, drugo,

po~eo da ponovo putujem na mesta gde

nisam bio... i bilo je jako lepo. Ipak je ovo

veliki svet. No mislim da je najva`nije

iznad svega da smo zdravi i ~ili... ostalo

se sredi nekako. Ka`u Rusi: Da}e Bog

dan, da}e i hleba... samo polako.

Svim~itaocima va{eg lista Ogledalo `elim

sve najbolje povodom bo`i{nih praznika i

bolju Novu 2010. godinu.

Jelena Vojvodi}, astrolog

Kao prvo i najva`nije je da je Vojvodina

proglasila autonomiju, a {to je meni jako

drago. Odmrzavanje sporazuma sa Evrpom

i kona~no po~etak otvaranja prema Evropi!

Ukinut vizni re`im, juhhu... mogu ~esto da

skoknem do Budimpe{te (dva sata vo`nje

od mene).

Dolazak crnca za predsednika Amerike

Po~etak globalnog zagrevanja planete i

neuspela klimatska konferencija...hahaha,

jo{ malo pa eto 2012.

Milutin [o{ki}

Dosta toga zna~ajnog se

dogodilo u 2009. godini.

Ukidanje viza za puto-

vanja u zemlje Evropske

Unije, jedan je od lep{ih

dogadaja. Ali ja }u sig-

urno 2009. godinu pamti

po tu`nom dogadjaju za

ceo srpski rod, smrti na{eg duhovnog oca

Patrijarha srpskog, gospodin Pavle. Tu`ni

smo, ali sre}ni i ponosni da je takav div

po duhovnosti, dobroti i po{tenju bio na

~elu SPC i njenih vernika. Divili smo se

njegovim re~ima i delima – BUDIMO

LJUDI. Za njegovog `ivota, progla{en je

svecem koji po zemlji hoda. I bio je to.

Zato smo ispratili na{eg sveca na dosto-

janstven na~in u neki bolji svet, da nas

pred Bogom predstavlja i da se moli za

sve Srbe, bilo gde da su na zemaljskoj

kugli. Takvi ljudi kao {to je bio na{

Patrijarh ne umiru. Takvi ljudi ve~no `ive

u na{im srcima.

Pera Zupac – pesnik

Na|a Higl za prsa ispred svih

- Po mom mi{ljenju uspeh Na|e Higl je

svakako prelepo iznena|enje i sportski

doga|aj u protekloj godini. Govorimo o

tome da je ona u ovoj godini aposlutni

sportski hit. Devojka koja je vredno treni-

rala i samo uz pomo} svoga rada i svog

trenera, brata Sebastijana, dostigla ono o

~emu mnogi sanjaju. Svaka joj ~ast. Kada

bi smo govorili o pro{loj godini onda bi to

sigurno bio uspeh Milorada ^avi}a.

Mislim da se talenat ne mo`e zaustaviti,

potrebno je da to primetimo i dajemo maksi-

malnu podr{ku. Na|a Higl je isplivala uprkos

svim problemima koje je imala.

Mom~ilo Joki} – Odgovorni

urednik ”SPORT”-a

Veli~anstven ispra}aj

Sveci ne umiru. Oni se vaznesu u Carstvo

Gospodnje. Ugasnu}e ovozemaljskog `ivota

Patrijarha srpskog gospodina Pavla ozna~ilo

je po~etak novog `ivota Njegove svetosti u

du{i srpskog naroda.

Danono}nim bdenjem i nepreglednom kolo-

nom od Terazija do Saborne crkve, srpski

narod je pokazao ljubav, po{tovanje, tugu.

Pokazao je veli~inu du{e.

Narod je u veli~anstvenoj povorci ispratio

Patrijarha do ve~nog po~ivali{ta. Srbija je

kao retko kada bila jedinstvena.

Boban Ili} – Vajar

Pamti}u je po mnogim

dogadjajima koji su se

dogadjalo protekle go-

dine. To je godina koju

bih rado zaboravio.

Najte`e mi je palo to {to

je ubijen Francuski navi-

ja~ u sred Beograda,

momak kome niko od prolaznika nije smeo

da pritekne u pomo}. Najvi{e me je

obradovala vizna liberalizacija za gradjane

Srbije i predavanje kandidature za ~lasnst-

vo u E.U. Ameri~ka velika depresija je u

pro{loj godini zahvatila svakog od nas i

nadam se da }e se trend ekonomskog

kolapsa i otpu{tanja radnika zavr{iti sa

istekom ove godine.

@elim sre}u na{im fudbalerima na svet-

skom prvenstvu u Juznoj Africi, pokazali

su nam ove godine koliko su jaki.

@elim re}nu Novu godinu i dobro zdravlje,

svim ~itaocima Srpskog Ogledala.

@eljko Dimi} – Ameri~ki film-

ski i pozori{ni glumac, srp-

skog porekla.

Pamti}u je po: Ukidanju

viza za dr`avljane

Republike Srbije i samim

tim sticanjem prava

njenih gradjana da slo-

bodno, bez restrikcija,

putuju po evropskim

zemljama. Smrti Patrija-

rha Pavla. Dono{enju zakona o kulturi u

Republici Srbiji. Dogadjajima u Iranu i

neuspelog poku{aja svrgavanja predsedni-

ka Ahmedined`ada. Pojavi svinjskog

gripa. Sjajnim igrama fudbalske

reprezentacije Srbije i njenog zaslu`enog

odlaska na svetsko prvenstvo 2010.

godine. Dolasku Zlatana Ibrahi-movi}a,

{vetskog fudbalera na{eg porekla u

Barcelonu, po meni, jednog od najbo-ljih

napada~a na svetu. Velikoj ekonomskoj

recesiji. Filmovima: ‘Travelator’, ‘Neke

Druge Pri~e’, ‘Deep Score’ i ‘Echoes’

koje sam radio u Americi i na na{im pros-

torima.

Imperijalizmu, kao najvi{em stadijumu kap-

italizma koji uporno, iz dana u dan,

proizvodi sve vi{e sirotinje na ovom svetu

i “nemilosrdno” uve}ava profit onima koji-

ma je nedovoljno koliko god da imaju.

Pozdrav ~itaocima ‘Ogledala’, sre}na Nova

2010. godina i Sre}an Bo`i}!

PO ^EMU ]ETE PAMTITI PROTEKLU

2009. GODINU?

N O V O G O D I [ N J A A N K E T A

Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist

Sigurno }ete biti zadovoljni kreacijom frizure

i svojim novim izgledom.

Pored odli~nog servisa La French Twist vam nudi:

- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti

va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.

- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.

- [minka.

- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.

LE FRENCH TWIST

T e l 8 4 7 . 9 6 5 . 9 0 0 3

Pozovite jo{ danas i uverite se

u kvalitetan rad tima

LE FRENCH TWIST-a

Na novoj lokaciji u novom izdanju!

814 Civic Center Dr. u Nilesu.

Oacton &Waukeegan

SRE]NA NOVA 2010. GODINA!

Sre}an Bo`i} i Novu 2010. godinu,

svojim cenjenim musterijama

`eli Bany sa svojim timom.

HRISTOS SE RODI!

[ta se trenutno doga|a u srp-

skom pozori{tu Mira Srem~evi} i da li se

sprema neka nova predstava?

“Imali smo premijeru, na kraju

godine predstavili smo publici “Malu srpsku

komediju”. Po~eli smo da spremamo pred-

stavu “Ivkova Slava”, me|utim s obzirom da

je to veoma zahtevan poduhvat i da je potre-

ban veliki broj glumaca, probe smo odlo`ili.

U maju smo ponovili predstavu “Zavodnik”,

Miladina [evrli}a, sa kojom smo se uspe{no

predstavili na festivalu srpskih pozori{ta u

Otavi, u Kanadi pre godinu dana.”

Ono po ~emu }emo pamtiti pro-

teklu godinu je svakako veoma uspe{no

gostovanje pozori{ta iz Ni{a i Kanade.

“Najpre smo bili doma}ini

pozori{tu iz Toronta, sa predstavom “Trag

ljudskih zuba” Mirjane Ojdani} i uspostavili

temelje za budu}u saradnju sa ovim divnim

umetnicima. Kruna cele 2009. sezone je

gostovanje Prvaka Ni{kog narodnog

pozori{ta Aleksandra Mihajlovi}a i Dejana

Cicmilovi}a, koji su odigrali tri predstave za

na{u publiku: “Na raskr{}u”, “U senci ]ele

kule” i “Emigranti”. Prvaci Ni{kog pozori{ta

kreirali su nezaboravne likove i ostavili pub-

lici neprocenljivi umetni~ki do`ivljaj i stvo-

rili dugoro~na prijateljstva. Gosti iz Ni{a sa

glumcima iz na{eg pozori{ta i ovda{njim

horom organizovali su Vidovdanski recital.

U~estvovala sam u tom recitalu i mogu da

ka`em, ne samo u svoje ime, ve} u ime cele

na{e ekipe, da je to bila najlep{a vidovdan-

ska predstava koju smo imali do sada.

Prvaci Ni{kog pozori{ta organizovali su i

radionicu za glumce i odr`ali nekolik ~asova

glume. U toku su pregovori za prole}no

gostovanje “Cigani lete u nebo”, gde

u~estvuje ansambl od 19 glumaca iz

Toronta.”

Srpsko pozori{te “Mira

Srem~evi}” u februaru

obele`ava pet godina posto-

janja. [ta tim povodom

spremate za na{u pub-

liku?

“Plan i ramo

vi{e razli~itih mani-

festacija. Pored

predstave “Male

srpske komedije”,

odr`a}emo ve~e

p o s v e } e n o

p u b l i c i ,

glumci }e

b i t i

doma}ini i

zabavlja~i

u vrlo

specifi~noj

formi, koja

jo{ nije

vi|ena u na{em pozori{tu. Deo programa

posveti}emo Miri Srem~evi}, sa kojom smo

osnovali ovo pozori{te i koja je svoju ljubav

i entuzijazam duboko usadila u na{a srca da

se i danas od toga napa-

jamo i {to god vi{e crpi-

mo sa njenog izvora vode

je sve vi{e.”

Kako, u ovim

ekonomski te{kim vre-

menima pozori{te finan-

sijski opstaje?

“Izdr`avamo se

od prihoda ulaznica i

donacija. Jako smo ve{ti

i dovitljivi, pa su nam

rashodi minimalni.

Kostime uglavnom dobi-

jamo od donacija ili iz

“Good will” radnji.

Scenografiju prekrajamo od ve} postoje}eg.

Zahvaljuju}i SKC Sveti Sava, biv{em

predsedniku g. Vladi Bjelopetrovi} i

sada{njem predsedniku g. Mi{i Todorovi}u

pozori{te je dobilo sve {to je neophodno za

rad. Pozornica je pro{irena, zadnji deo sale

je izdignut da bi se postigla {to bolja

vidljivost, uvedeno je hla|enje, grejanje,

osvetljenje i ozvu~enje. Ministarstvo za

dijasporu Srbije nam je odobrilo $5.000 za

predstavu “Gospo|a Ministarka”.

Osim donacija-

ma, kako se jo{ mo`e

pomo}i pozori{tu?

“Potrebna

nam je pomo}

zaljubljenika u

ovu umetnost u

mnogim oblasti-

ma. Potrebni su

nam gumci, reditelji,

t e h n i ~ k o

osob l j e ,

dizajneri, scenografi i mo`da najva`nije neko

ko bi vodio odnose sa javno{}u. Uzimaju}i u

obzir da na{a publika dolazi sa velike teritori-

jalne udaljenosti, mi poku{avamo da posle

predstave napravimo prijatnu atmosferu za

dru`enje. Obi~no slu`imo zakusku, pi}e, a

ponekad imamo i muziku. Svako ko se

odlu~i da nam se priklju~i ne}e se pokajati,

jer je napor i trud manji od velikog zado-

voljstva biti sa kreativnim ljudima.

Neumorno nas, za sve na{e

potrebe, poma`e list Ogledalo. Va{a pomo}

nikada nije zatajila i zato smo vam svi iz

pozori{ta veoma zahvalni. Poma`e

nam i Vesna Zafirovski iz

Konzulata Srbije, koja elektronski

{alje sva na{a obave{tenja.

Zaljvaljuju}i novinarki Mili

Filipovi}, koja sve ovo vreme prati

na{ rad pro~uli smo se i van

^ikaga. Njeni ~lanci daju veliki

podstrek ~itavoj gluma~koj ekipi.”

Govore}i o budu}im

planovima Ankica Ratarac je najav-

ila gostovanje glumaca iz u`i~kog

Narodnog pozori{ta 8, 9, 10, 15, 16.

i 17. januara. Oni }e prikazati tri

predstave: “Solunci”, “U naviljci-

ma”, “Slu{aj amo” i prvi put na

na{oj sceni izve{}e predstavu za na{e najm-

la|e. [to se na{eg pozori{ta Mira Srem~evi},

o~ekuje se nastavak rada na predstavi

“Ivkova slava” i obnavljanje predstava

“Gospo|a ministarka” i “Zavodnik”.

Intervju: Direktor srpskog pozori{ta iz ^ikaga, Ankica Ratarac

UO^I PETE GODI[NJICE

SRPSKOG POZORI[TA U ^IKAGU

Na kraju svake godine sumiramo rezultate minulog rada. Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} je u sezoni 2008. predstavom “Gospo|a ministarka”

isko~ilo iz lokalnih okvira. Pored odli~nih kritika i uspe{nih gostovanja, dobilo je podr{ku i od Ministarstva za dijasporu Vlade Srbije.

Proteklu 2009. godinu, obele`ila su zapa`ena gostovanja pozori{ta iz matice i Kanade.

Tim povodom razgovaramo sa direktorkom srpskog pozori{ta iz ^ikaga Ankicom Ratarac

Raspored predstava u izvodjenju glumaca iz U`ica

Jan. 8. Petak - SOLUNCI Istorijska dokumentarna drama

Jan. 9. Subota - SOLUNCI

Jan. 10. Nedelja - SLUSAJ AMO! Monodrama -Toma Trifunovi}

Jan. 15. Petak - U NAVILJCIMA - Komedija

Jan. 16. Subota -SOLUNCI

Jan. 17. Nedelja - SLUSAJ AMO! Monodrama - Toma Trifunovi}

Za najmladje bi}e odigrana predstava

^AROBNI BROD - Tanja Jovanovi}.

I N T E R V J U

Predstava “Mala Srpska komedija”

U

`i~ko narodno pozori{te je po

svemu {to je merljivo u Srpskim

okvirima, postalo najzna~ajniji

rasadnik talenata, ideja, modernog vir-

tuoznog sveta jedne male scene, jednog

velikog, malog grada na zapadu Srbije.

Male scene, koja krasi priznanjima zemlju

Srbiju, od Veneciskog pozori{nog bijanala

do Bijanala u Moskvi, od Sterijinog pozor-

ja, do prve nagrade festivala srpskih

pozori{ta. Pozori{te u koje se gleda

otvorenih o~iju. Neka neobi~na sve`ina sa

Zlatiborskih padina je produvala Srbiju i

njeno glumi{te. Predstave i glumci u njima,

su samo deo ornamentike na prozoru i

zavesi koja miri{e na poljsko cve}e na{e

zapadne Srbije. Velika zvona zvone i na

velika vrata predstavljaju glumce i

glumi{te, kome nama kraja.

Komplementarne boje teatra, slobodne i

iznad svega mirisne forme [umadije, se

negde povezuju u venac iznad zemlje koji

lebdi kao me|a duhovnosti stare Srbije i

njenih potoka. Jedna reka je salila bujicu

koja nosi, voljom grupe glumaca koja nam

dolazi u pohod i donosi nam bistro nebo

iznad krajolika, ovde u na{ ^ikago. Ispred

svih stoji doajen srpske drame, otac dva

najuspe{nija glumca dana{nje srpske scene

Toma Trifunovi}. Pre nekoliko godina sam

u{ao u tu moma~ku sobu, dvojice velikih

umetnika, u tu magi~nu i prahom za~aranu

de~iju sobu. Video sam krevete na sprat,

studentske slike, neve{te portrete nacrtane

na zidu, video sam tragove detinjstva i svu

mladost koja je tu ostala da lebdi i da gori

kao sve}a spokojnica, sve}a koja obasjava

tragove na srebrnom nebu. Tu u U`icu je

iznikla grana jedne jake srpske porodice,

trokraka grana srpskog glumi{ta danas.

Sergej Trifunovi}, Bane Trifunovi} i njihov

otac, na{ sagovornik za ^ika{ko Ogledalo,

glumac Toma Trifunovi}.

Gospodine Trifunovi}u, narod

ka`e da iver ne pada daleko od klade.

Gde je zapaljena vatra u va{oj ku}i i ko

je kome u~itelj, a ko kome tvorac u va{oj

porodici?

Gde i kako se sve to za~elo

te{ko je pitanje. Mo`da je po~etak u prade-

di vrsnom muzi~aru na klarinetu, koji je

dospeo kao muzi~ar i do srpskog dvora.

Mo`da je po~etak u dedinim i babinim

pri~ama u dugim zimskim no}ima, mo`da

u de~a~kim snovima i igrama u predivnim

vrbacima kraj Morave ~uvaju}i ovce. Tek

moj prvi susret sa pozori{tem bio je u

prvom razredu osnovne {kole i ta ljubav

traje evo do ovih dana.

Gostovali ste u ^ikagu sa pred-

stavom koju ste sami napisali, ve} vas

poznajemo i kao glumca i kao re`isera.

[ta nam donosite na poklon ovom pose-

tom?

Ovo je moj tre}i dolazak u ^ikago

i za ovaj put smo moje kolege i ja priredili

de~iju predstavu, jednu dokumenarno

istorisku predstavu baziranu na ispovestima

u~esnika slavne epopeje solunskih ratnika i

prvog svetskog rata i na kraju predstavu koja

je tako|e ura|ena na osnovu autenti~nog

govora kapetana Luke \ura{kovi}a odr`anog

maja meseca 1940. godine, a koji je po

mnogo ~emu aktuelan i sada.

Koliko je danas mogu}e i na koji

na~in ste uspeli da afirmi{ete jedno

pozori{te iz daleka, pozori{te koje je

nastalo i afirmisalo se svojim kvalitetom

podalje od centra Srbije? Koliko je

daleko U`ice od Beograda?

Ni{ta se ne doga|a preko no}i da

bi se bilo {ta i bilo gde, u bilo kom poslu

uradilo, pored talenta i ljubavi za taj posao

potreban je i rad, uporan i istrajan i rezul-

tati moraju biti tu, iako ste daleko od cen-

tra 200 kilometara, jer ta takozvana elita

`ivi u uverenju, da je kod njih sve najbol-

je, oprosti im Bo`e ne znaju, a neznanje

nije greh.

Tri velika glumca u jednoj ku}i.

Koliko je truda ulo`ila majka i va{a

supruga u vas trojicu, mu{karaca?

Uloga svake majke u vaspitanju

dece je nemerljiv, a pogotovu u ovom

slu~aju kada sam po prirodi posla vi{e

bio odsutan nego prisutan. Nismo ih

ni~im optere}ivali, njihov izbor je bio

logi~an, jer su detinjstvo proveli u

pozori{tu i oko pozori{ta. Prava je sre}a

da mi je sudbina dodelila pravu `enu, jer

retke su one koje mogu da izdr`e tri

ludaka kao nas trojicu, a da ostanu nor-

malne.

[ta jo{ uvek niste ostvarili u

svom stvarala~kom pohodu?

Nemam posebnih `elja. Posle 40

godina rada, odigranih vi{e od 180 premi-

jera, snimljenih serija i filmova, sad mi je

zadovoljstvo da u`ivam u kreacijama mojih

sinova i njihovih kolega, a ja u~estvujem

malo ili ni malo, jer njihov uspeh je moj

najve}i uspeh.

Boban Ili}

Glumci iz U`ica

Tanja Jovanovi} -

d i p l o m i r a n i

glumac, stalni

~lan Narodnog

pozori{ta u U`icu

od 1999. god.

Dobitnik je

zna~ajnih nagrada

za najbolja

gluma~ka ost-

varenja. Deset

godina se bavi

p e d a g o { k i m

radom i vodi renomiranu {kolu glume iz

koje su potekla velika gluma~ka imena,

bavi se i humanitarnim radom, pomo`e

ugro`enoj deci bez roditeljskog staranja.

Toma Trifunovi}

ima bogato po-

zori{no i filmsko

iskustvo i dobitnik

je brojnih nagrada

za gluma~ka ost-

varenja.

Otac je dva na-

jpopularnija srps-

ka glumca Serge-

ja i Branislava Trifunovi}a.

Vladimir Kur~ubi} – dipl. Glumac.

Ostvario je mnoge zapa`ene uloge u

pozori{tu i na filmu. Glumi u jednoj od

najgledanijih serija.

Nikola Pejovi} - dizajner

tona, anga-`ovan u

mnogim internacionalnih

projektima na obradi

zvuka. Osniva~ je

De~ijeg muzi~kog festi-

vala, koji za cilj ima afir-

misanje mladih i njihovog talenta.

GLUMCI U@I^KOG

POZORI[TA U ^IKAGU

K U L T U R A

Jan. 15. Petak - U NAVILJCIMA - Komedija

Jan. 10. Nedelja - SLUSAJ AMO! Monodrama -Toma Trifunovi}

Jan. 17. Nedelja - SLUSAJ AMO! Monodrama - Toma Trifunovi}

Jan. 8. Petak - SOLUNCI Istorijska dokumentarna drama

Jan. 9. Subota - SOLUNCI

Jan. 16. Subota -SOLUNCI

"[TO GOD TKA[ VEZUJ KONCE ZA NEBO"

K

rf, jedno od najlep{ih mediteran-

skih ostrva, skoro ~itav vek za

Srbe, ima poseban zna~aj. Srbin

na Krf dolazi i turisti~ki, ali pre svega,

dolazi da oda po~ast svojim precima koji

su boravili na „zelenom ostrvu”.

Istorijski trenutak Prvog svetskog

rata u kome je srpska vojska boravila na

Krfu posle prelaska Albanije, poznat je

mnogim posetiocima i pre dolaska na ostrvo.

Ipak, direktnim suo~avanjem sa

spomenicima i svedo~anstvima tragi~nog i

slavnog vremena, svaki Srbin do`ivi preo-

bra`enje.

Imala sam priliku da posetim

Srpsku ku}u na Krfu, ujedno i mesto u

kojem je po~asni srpski konzulat u Gr~koj,

takodje i ostrvo Vido, nekada kameno

ostrvo, ostrvo zmija i smrti.

U knjigu utisaka u Srpskoj ku}i

zapisala sam...“Po ko zna koji put sam

ponosna {to sam srpskog roda.”

I tokom svih ovih godina dok

smo bili anatemisani i poni`eni nepraved-

nim optu`bama protiv ~ove~nosti, na

malom ostrvu Krf, srpski turista je uvek

bio dobrodo{ao. Me{tani bi na zvuk srp-

skog jezika, sa osmehom odgovarali

„Dobar dan” iako vas vide prvi put u

`ivotu. Srbin je ponovo imao uto~iste na

Krfu. To su nam na{i preci ostavili u

amanet. Svojim po{tenjem i ~a{}u srpskog

vojnika.

Na mnogo na~ina se mo`e anal-

izirati sudbina srpske vojske i civila od

treunutka napu{tanja albanskog tla do

evakuacije na solunski front.

Srbi su mnogo materijalnih i onih

neopipljivih tragova ostavili tokom svog

boravka na Krfu. Stanje duha srpskog

vojnika, oficira, civila je ono po ~emu je

pravi Srbin poseban.

Na nezamislive fizi~ke napore,

telo se odupiralo prirodnim nagonom za

samoodr`anjem. To je sasvim normalno.

Ali `ivot na{eg vojnika dok je prelazio

Albaniju spasavali su duh, vera,

snala`ljivost pojedinca i iznad svega ljubav.

Bila su to ne samo bra}a po krvi,

ve} i bra}a po duhu.

O tome svedo~i sve ono {to se

dogadjalo posle okon~anja fizi~kog

stradanja na Krfu. Nastale su najlep{e

pesme, kojima se ~ak ni autor ne zna,

rodoljubiva poezija, bili su to i po~eci

fotografije i filmske umetnosti.

Ipak, ono {to je jako va`no,

mo`da i najva`nije jesu osobine Srba

ispoljene na Krfu. Po{tovanje tudje

imovine i obi~aja, u~tivost vojnika i ofici-

ra u ophodjenju sa krfskim `enama,

odr`avanje reda i ~isto}e objekata u koji-

ma su boravili, disciplina i marljivost u

izvr{avanju obaveza.

A u trenucima najve}ih isku{enja

tela, prilikom prelaska Albanije i prvih

dana po dolasku na Krf, svest se branila

se}anjem na sliku napu{tenog zavi~aja.

Sanjali su vojnici otvorenih i zatvorenih

o~iju svoje selo, njivu, ku}u, zenu… ili

ne{to sasvim obi~no, a nedostupno. U

izuzetnom romanu “Dan {esti” Rastka

Petrovi}a, de~ak u albanskim gudurama

pred o~ima ima sasvim jednostavan san:

“Sanjao je krofne. Vru}e krofne.

Ni{ta drugo, samo to. ^ak ni tanjir na

kome su. Jedan dug, veliki san o vru}im

krofnama….o njihovom mirisu, o `udnji

da i unutra{njo{}u usana oseti njihov

miris…”

De{avalo se da san i fantazija pro-

dru duboko u svest, pretvaraju}i se u halu-

cinaciju i ko{mar. To je bio prvi znak

posustajanja tela u uslovima zemaljskog

pakla. Gotovo sva zapisana svedo~enja gov-

ore da su poslednje izgovorene re~i srpskog

vojnika pred smrt, bile re~i upu}ene svojim

najbli`ima ostavljenim i otad`bini. U sud-

njem ~asu, na tudjoj teritoriji, izmedju jave

i sna, obra}ali su se `eni, verenici, roditelji-

ma, deci…Te re~i nisu stizale do onih koji-

ma su bile namenjene, ali su njihov potmuli

eho pre`iveli saborci dobro zapamtili.

Posle prvih nekoliko nedelja opo-

ravka na Krfu, dogodio se fantasti~an

preokret u kolektivnoj svesti srpskog

vojnika. Do{lo je prole}e, a srpskim

vojnicima koji su ve}inom poticali iz

{umadijskih sela, rasko{ zelenih pros-

transtava mediteranskog ostrva, pokazala

se kao najlep{i san u stvarnosti…

Ipak, srpskom vojniku ambijent

u`ivanja nije bio dovoljan. Nedostajala mu

je toplina rodne grude. Tamo gde je svoj

na svome.

Italijanski diplomata, grof Karlo

Sforca, stranac koji je pored doktora

Arcibalda Rajsa zaista pronikao u srpsko

nacionalno bice u Prvom svetskom ratu,

bele`i:

„A na Krfu su naro~ito Srbi bili

omiljeni, jer nijedan od njih nije `eleo da

ostane tu. Svaki od njih je `udeo za svo-

jom grudom zemlje u Sumadiji, za svojom

ku}icom u Beogradu ili Ni{u.”

Nestrpljivost za {to brzim

odlaskom u Solun i priklju~enju borbama

na Solunskom frontu nije bio samo izraz

patriotizma i `elje za oslobodjenjem dr`ave.

Dodatni motiv koji je imao srpski vojnik

bio je neizdr`iv nagon za povratkom u svoj

dom. To je bio izvor neiscrpne snage i

hrabrosti kojoj su se divili ~ak i neprijatelji.

Naravno, nije sve bilo idili~no. U

medjusobnim odnosima Srba u tom dvogo-

di{njem periodu boravka na Krfu, bilo je

`estokih parlamentarnih rasprava, borbi za

vlast pojedinaca, kalkulacijama i

politi~kim igrama oko dalje sudbine

dr`ave.

Boravak srpskog naroda i organa

dr`avne uprave na Krfu od 1916. – 1918.

ostavio je tragove. Najte`a pobeda srpskog

vojnika, pobeda iscrpljenog tela nad

bole{}u, ~ista svest nad u`asom vidjene

stvarnosti, pobeda nad samim sobom slu`i

i danas za primer svim posetiocima Srpske

ku}e i ostrva Vido.

Najdublje preobra`enje do`ivl-

javaju mlade generacije. Odrasli u ne

mnogo boljim vremenima, ali uz sasvim

druga~iji sistem vrednosti koji im name}e

novo doba, oni se poklanjaju srpskoj `rtvi.

Aleksandra Maksimovi}

KRFSKA

EPOPEJA

I S T O R I J A

U organizaciji na{eg lista mo`ete po}i u Gu~u na ovogodi{nji

50. Sabor truba~a. Tura uklju~uje slede}e:

Prevoz modernim autobusom koji poseduje klimu i najsavremenije

audio i video uredjaje na relaciji Begrad, Oplenac, Gu~a,

19. avgusta, 2010. Sme{taj u Gu~i za 3 no}i i 4 dana.

Autobuski prevoz na relaciji: Gu~a, Mokra Gora, Sargan, Ov~ar Banja i

povratak u Beograd 22. avgusta, 2010. godine, uve~e.

Sme{taj u hotelu na Mokroj Gori – [arganska Osmica,

dvokrevetne sobe, dva preno}i{ta uz doru~ak.

Obilazak Oplenca, crkve i muzeja, ku}e kralja Petra.

Obilazak Drvengrada, etno sela Emira Kusturice.

Ru~ak po dolasku u ^a~ku i ru~ak na povratku u Ov~ar Banji

na splavu uz muziku truba~a za sre}an povratak ku}i.

Kamermana sa TV FOX koji ce snimiti ceo na{ do`ivljaj i prilog

}e biti emitovan ma FOX televiziji u Srbiji, a avko od putnika

}e dobiti svoj primerak emisije sa putovanja.

Cena ovog aran`mana je $650.00

Za rezervacije, koje se moraju izvr{iti

do kraja februara pozovite: 773.744.0373

OGLEDALO

U GU^I

GU^A U

OGLEDALU 2010.

S

rpska bratska pomo} iz ^ikaga,

humanitarna organizacija koja se

proslavila svojim delima i aktivnosti-

ma, organizovala je humanitarnu akciju

sakupljanja ode}e i obu}e za decu i

nezbrinute sme{tene u izbegli~kim

centrima u Srbiji. U toku akcije

napravilio su partnerstvo sa

Humanitarnom organizacijom

“Lifeline”, princeze Katarine

Karadjordjevi}, koja }e u Srbiji deli-

ti prikupljenu pomo} ~ika{kih Srba.

“Akcija je vi{e nego

uspela, zahvaljuju}i izuzetnom

odzviu na{ih sunarodnika. Ljudi su

donosili i krevetce za decu, igra~ke,

izuzetno o~uvanu i uredno spreml-

jenu garderobu, tako da }emo iz ^ikaga

brodom poslati pun kontejner pomo}i

namenjene izbeglicama i siroma{nima u

Srbiji. Na humanitarnoj zabavi koju smo

odr`ali krajem decembra, prikupili smo 4000

dolara, a o~ekujemo i jo{ finansijskih sred-

stava, kojima }emo pokriti tro{kove prenosa

robe. Brod }e i}i za Solun, a odatle }e robu

do Beograda dopremiti na{i autoprevoznici”-

ka`e Dragan Stefanovi}, koordinator akcije.

Na{i sunarodnici su prikupljenu

robu ostavljali na punktovima u crkvama

“Sveti Simeon Miroto~ivi” na 114. ulici,

“Sveto vaskresenje Hristovo” na Palmer

skveru, “Sveti Djordje” u Isto~nom

^ikagu, “Sveti Jovan Krstitelj” u Belvudu

i “Sveti Stevan De~anski” na Lilendu, a

SBP }e im za sve priloge dostaviti priz-

nanice, uz kojih }e mo}i da osiguraju

odbitak od poreza.

“Zanimljiva je pri~a jednog

na{eg sunarodnika iz Des Planes-a, koji

je poreklom iz Like i koji je uredno

sakupljao omanjalu garderobu i igra~ke

svojih unuka i kao pomo} doneo oko

150 kg garderobe. Ka`e, uvek se nadao

da }e i neka srpska organizacija

kona~no po~eti da prikuplja ove stvari

za pomo} na{im ugro`enim i nesre}nim

ljudima, a prava je sre}a da smo mi tu

akciju sada i sproveli u delo. Nadamo

se da }e kontejner i sti}i do Bo`i}nih

praznika, kada je i red i radost to

uru~iti na{im mali{anima i izbeglica-

ma.” dodaje Stevanovi}.

Akcija SBP i dalje traje, ona }e

trajati u kontinuitetu, a u na{im crkvama }e

biti postavljene odgovaraju}e kutije za kon-

stantno sakupljanje pomo}i, koju }e na{i

sugradjani mo}i da ostavljaju nedeljom pre

ili posle ligurtgije. M.F.

BO@I]NI POKLONI

IZBEGLICAMA U SRBIJI

MUZIKOM PROTIV

AGRESIJE

P R O T E K L I D O G A \ A J I

SAK

iz ^ikaga je ove godine

odr`ao 10. jubilarni prazni~ni

koncert “Popodne klasi~ne muzike” u

Luteranskoj crkvi “Svetog Pavla u

Evanstonu”. Izuzetna interpretacija, zanimljiv

repertoar i pre svega mnogo ljubavi za ovaj

muzi~ki dogadjaj, ponovo su

spojili muzi~are srpskog

porekla i njihove prijatelje i

vrsnu publiku, ~iji je veliki

deo na ovom koncertu bio i

pre 10 godina, kada je seri-

ja ovih koncrerata i

zapo~ela.

Svoje vreme i tal-

enat i ovoga puta darivali su

vrsni muzi~ari – Kurt

Vesterberg (orgulje), Rene

Jakov~i} (piano), D`ord` Radosavljevi}

(piano), Vendi Varner (violon~elo), Olga

Bojovi} (sopran) Zoran Jakov~i} (violina),

Anton Jakov~i} (viola) i Antoanete

Jakov~i} (violon~elo), Kristijan ^ivjak

(piano), Vera Stefanovi} (violina) i

Dimitrije Stefanovi} (violonccelo). Izvodili

su dela Baha, Mocarta, Bramsa, Debisija,

[opena, Baha, [ostakovi~a i Pu~inija, ali i

Miroslava Mileti}a i Miloja

Milojevi}a, uva`enih srpskih

kompozitora.

Sve je po~elo pre 10

godina, kada su ~lanovi

uprave Srpskog akademskog

kluba re{ili da u godini kada

je Srbija bombardovana

odgovore klasi~nom muzikom,

interpretacijom {kolovanih

muzi~ara, koji takodje jesu slika Srbije.

“Bila je to te{ka i bolna 1999. god-

ina, kada smo `eleli da koncertom odgovo-

rimo svetu. On se nekako rodio u svima

nama, rodila se ta potreba za kulturom, i to

je bio najlep{i na~in da ostanemo zajedno,

pre`ivimo ono {to je mnogo bolelo i

poka`emo svetu ko smo. Deset godina kas-

nije svaki koncert je sve bolji i bolji, sve vi{e

umetnika u njemu u~estvuje, sve vi{e publike

dolazi. Na `alost, u medjuvremenu smo izgu-

bili nekoliko prijatelja i ~lanova Kluba, pa

smo ovaj koncert zato i

posvetili Lilijani Novakovi} i

drugim preminulim ~lanovi-

ma. Kroz sve ove godine

najte`e je bilo okupiti sve

ove vrsne umetnike i prona}i

termin kada su svi slobodni

i u mogu}nosti da doniraju

svoje vreme. Ove godine, za

divno ~udo, to nije bio prob-

lem, najpre zbog toga {to je

muzi~ka porodica Jakov~i}

iz Ajove stigla u ^ikago ba{ u vreme kon-

certa, a i svi drugi umetnici su se rado odaz-

vali pozivu i uskladili svoje termine. Olga

Bojovi} i Kristijan ^ivjak su vrlo fleksibilni,

a D`ord` Radosavljevi} je uvek tu, osim

kada ima neodlo`ne obaveze. Imamo divnu

publiku, muzi~ki obrazovanu i drago nam je

da su uvek sa nama,” ka`e dugogodi{nji ~lan

SAK-a Vesna Zafirovski.

Bra~ni par Kurt

Vesterberg i Rene Jakov~i},

pre 10 godina su punog srca

otvorili vrata ove crkve za nas-

tupe na{ih umetnika, i sami

svake godine rado nastupaju i

sre}ni su zbog ovog muzi~kog

iskustva. Dr Kurt Vesterberg je

i muzi~ki direktor u crkvi.

“Svake godine je

ovaj koncert sve interesantniji, pojavljuju

se novi umetnici koji u njemu u~estvuju i

zaista je fascinantno koliko je srpskih

uemtnika u ^ikagu. Nastupaju od sveg

srca, sviraju i pevaju perfektno, sa posebn-

im `arom ba{ za ovu publiku. Kroz sve

ove godine za mene je najlep{e iskustvo

slu{ati maestra D`ord`a Radosavljevi}a,

jednog od najboljih pijanist u ovoj eriji.

Rene i ja ~esto sviramo dela u ~etiri ruke,

{to je takodje izuzetno iskustvo.”- ka`e dr

Kurt Vesterberg.

Njegova supruga, pijanista Rene

Jakov~i}, izuzetno je sre}na zbog ovog

posebnog porodi~nog muzi~kog iskustva,

jer su iz Ajove stigli njen brat, Zoran

Jakov~i}, poznati violinista, i njegova deca,

takodje umetnici.

“Iskreno, ovo je bio prvi put da

smo svi svirali na istom koncertu, od kada

smo u Americi. Moj brat je iz Jugoslavije

na {kolovanje oti{ao sa 16 godina, ja sam

Jugoslaviju napustila kada sam imala 21,

oboje smo sada u Americi, svako u svojim

karijerama. Na{i roditelji su violon~elisti, i

tu snagu muzike mi nosimo celog `ivota.

Mi smo odrasli u Beogradu, muzika

povezuje na{u porodicu. Meni je uvek

izuzetno drago da sviram pred na{om pub-

likom, i nagla{avam da je to izuzetno zah-

valna publika, tako da i mi muzi~ari na

ovim koncertima veoma u`ivamo,” ka`e

Rene Jakov~i}.

Mila Filipovi}

Rene Jakov~i}

K

rajem decembra je u prijatnom

amdijentu srpskog restorana

“Sandy’s” u ^ikagu Fudbalski

savez dr`ave Ilinois sve~ano proslavio kraj

poslovne godine i pred praznike ugostio

prijatelje, sponzore, fudbalere, novinare i

navija~e. “Glavni krivac” za proslavu uz

na{u tradicionalnu kuhinju je Branko Ili},

predsednik ove presti`ne fudbalske asoci-

jacije.

“Godinama se kraj godine slavio

na meksi~kim, bugarskim ili nekim drugim

mestima, a ja mislim da je kona~no bio

red i da mi ugostimo fudbalere i fudbalske

radnike i uslu`imo ih izvanrednim jelima

iz tradicionalne srpske kuhinje.”- ka`e

Branko Ili}, koji je veliki deo svog `ivota

posvetio fudbalu.

Bila je ovo vi{e nego uspe{na

godina za ovu asocijaciju i njene

klubove, ali i za srpski fudbal u dr`avi

Ilinois.

“Imali smo redovne aktivnosti,

ali i izuzetno organizovan fudbalski turnir

na pesku, na kome je u~estvovalo 60

najboljih ekipa iz regiona, od Ohaja do

Nebraske, kao i turnir na male golove,

koji je takodje okupio 60 odli~nih timova.

Osim toga, na{i fudbaleri su ove godine

u{li u “Hall of Fame”, i to ne zato {to su

Srbi, nego zato {to su za razvoj fudbala i

njegovu popularizaciju zaista zaslu`ni.

Aley Mihailovi}, uspe{an trener i Nedeljko

Kralj, su dali ugled na{em savezu, zbog

njihovog rada i zalaganja {irom Amerike

smo svi dobro prihva}eni i mnogo vi{e

uva`avani.”

Kako Savez izlazi na kraj sa

te{kom ekonomskom krizom, kakvi su

odnosi sa sponzorima i donatorima?

“^injenica je da su sredstva sponzora

mnogo smanjena, ali to samo zna~i da mi

svi zajedno moramo jo{ vi{e i upornije

raditi, za lepotu te fudbalske igre. Upravo

sada planiramo veliki turnir koji }emo

organizovati u martu, planiramo u~e{}e

mnogih ovda{njih nacija, a prihod }e biti

namenjen funkcionisanju na{eg Saveza.

Nagrada za pobednike bi}e 10.000 dolara,

pa se nadamo velikom interesovanju. Ovaj

Savez ima dobru budu}nost, imamo 27

liga i nastoja}emo da ovaj sport u Ilinoisu

bude {to popularniji i privla~niji. Ove

godine najstarija fudbalska Nacionalna liga

u Americi slavi 90 godina postojanja.

Fudbalski savez Amerike takodje slavi 90

godina rada, a mi smo jedna od 13 dr`ava

koje su u Savezu od po~etka. Sa nama je

na ovoj proslavi i predsednica @enskog

fudbalskog saveza Ilinoisa, a tu su i na{i

sponzori i dragi prijatelji.”

Na sve~anosti su zaslu`nima za

rad Saveza uru~ena priznanja i predstavl-

jen je plan rada za slede}u sezonu.

USPE[NA GODINA FUDBALSKOG SAVEZA ILINOISA

Sa Marinkom Avramovi}em, Vicekonzulom BIH

Vesna Zafirovski