Poslovno pravo

Materijal za pripremu I kolokvijuma na Poljoprivrednom

fakultetu, Univerzitet u Beogradu.

Predrag Dedeić

Beograd, 2012. godina

Osnovni pravni pojmovi

Traganje za definicijom prava

Problem odreĎenja pojma prava inspiracija je pravnim

teoretičarima već stotinama godina. Pokušavali su i pokušavaju da

daju sveobuhvatnu, savršeno jasnu i preciznu definiciju, uprkos staroj

latinskoj izreci koja opominje da je opasno svako definisanje. I tada i

danas sveprisutna dilema: kako u jednoj proširenoj rečenici

obuhvatiti svu kompleksnost i neuhvatljivu prirodu fenomena zvanog

pravo.

Naš cilj naravno nije da se pridruţimo tom viševekovnom

traganju. Za naše potrebe izučavanja osnova poslovnog prava

dovoljno je da prihvatimo i krenemo od jednostavne i opšte

prihvatljive polazne osnove-definicije koja obuhvata one osnovne

karakteristike koje niko ne spori, a koje pravo odvajaju od drugih

drušvenih pojava. Na tako odreĎenu i dovoljno jasnu definiciju prava,

lako ćemo pridodati pojam, predmet i sadrţinu poslovnog prava.

Bez ambicija da budemo apsolutno precizni, pokušaćemo da

deskripcijom osvetlimo nekoliko bitnih obeleţja fenomena koji

nazivamo pravom. Počnimo naše kretanje kroz svet prava

konstatacijom da je pravo (lat. ius; eng. law; fr. droit; nem. recht.)

skup normi čiju primenu sankcioniše drţava, da nastaje istovremeno

sa drţavom i sa njom čini neraskidivu celinu. Dodajmo i to da su

pravne norme jedna, ali najvaţnija vrsta društvenih normi koje

reguliše ponašanje ljudi.

Društvene norme

Društvenim normama se ureĎuje zajednica ljudi, odnosno

ponašanje ljudi u toj zajednici. I svaka ta norma u sebi sadrţi dva

elementa: dispoziciju-pravilo dopuštenog, poţeljnog ponašanja člana

zajednice i sankciju - kaznu za onog ko ne poštuje pravilo iz

dispozicije. Pri tome treba imati u vidu da se, u zavisnosti od prirode

norme, razlikuje i vrsta i oštrina predviĎene sankcije1.

1 Više o pojmu i karakteristikama društvenih normi kod Lukić Radomir, Uvod u

pravo, Beograd, 1968

Društvene norme mogu biti raznolike: običajne, moralne,

religijske, pravne itd. Kod običajnih i moralnih normi, kao nepisanih

pravila ponašanja, sankcija je po pravilu proizvoljnijeg delovanja i

njen oblik i intenzitet zavisi od reakcije sredine u kojoj postoje.

Sankcija kod pravnih normi je čvrsto postavljena, unapred i jasno

odreĎena. Moţemo dakle konstatovati da pravne norme čine

najorganizovaniju grupu društvenih normi i da jedino njihovo

poštovanje obezbeĎuje drţava kao najači organizovan aparat fizičke

prinude u toj društvenoj zajednici- drţavna sankcija. Ipak treba imati

u vidu da i moralne norme imaju svoje mehanizme prinude koji mogu

biti veoma značajni u poslovanju. Reč je o kaznenim merama kao što

su bojkot kompanija koje ne poštuju moralna pravila (na primer

multinacionalne kompanije koje koriste dečiju radnu snagu u svojim

filijalama u nerazvijenim zemljama), stavljanje na crne liste i sl.

Pravne norme

Najvaţnije obeleţje fenomena zvanog pravo je da ono sadrţi

norme (pravna pravila ponašanja) čiji je osnovni kreator i zaštitnik

drţava.

Pravna norma kao pravilo ponašanja koje štiti drţava, sastoji

se iz dispozicije i sankcije2.

Dispozicija u pravnoj normi kao i u svakoj društvenoj normi

sadrţi zapovest kako se treba ponašati da bi se izbeglo dejstvo

primene drugog dela norme-prinude, odnosno sankcije.

Sankcija u pravnoj normi je prinuda koja pogaĎa lice koje se

nije ponašalo u skladu sa dispozitivnim delom norme-pravilom

ponašanja i moţe biti veoma ozbiljna (na primer lišavanje slobode).

Dispozicija je dakle pravilo ponašanja, a sankcija je kazna za

ponašanje koje nije u skladu sa pravilom.

Da bi obezbedila poštovanje pravila koja je uostalom i donela

primarno radi zaštite sopstvenih interesa, drţava neće prezati da

upotrebi ni najgrublju fizičku silu. Dakle pravila ponašanja u jednom

društvu stvara drţava (eventualno subjekt na koji ona delegira to

ovlašćenje) i silom fizičke prinude obezbeĎuje njihovo poštovanje.

Primera radi, u našem pravnom sistemu postoji norma koja odreĎuje

da onaj ko ţeli da osnuje akcionarsko društvo mora da uloţi najmanje

30.000.000 dinara. Ukoliko osnivači ne ispoštuju tu nareĎujuću

2 Elementi pravne norme Lukić Radomir, Uvod u pravo, Beograd, 1968, str.202.

normu drţavni aparat će onemogućiti postojanje i rad tog društva, ako

je potrebno i upotrebom prinudnih mera.

Obaveza ponašanja u skladu sa pravilom sadrţanim u pravnoj

normi je smisao postojanja i suština svake pravne norme. Ipak treba

imati u vidu da, uprkos činjenici da je u krajnjem ishodu svaka

pravna norma obavezujuća, nisu sve pravne norme iste pravne

prirode, a time i dejstva.

Naročito je vaţno razlikovati imperativne (obavezujuće) i

dispozitivne (zamenjive) pravne norme. I jedne i druge se mogu naći

u istom zakonu, ali je njihovo pravno dejstvo bitno različito. Zato je

vaţno imati sposobnost njihovog razlikovanja.

Imperativne norme su obavezujuće, one deluju bezuslovno

baš takve kakve su i ne mogu se menjati voljom subjekata prava. Ako

se posluţimo gornjim primerom da je po našem Zakonu o privrednim

društvima, minimalni osnivački ulog za akcionarsko društvo je

30.000.000 dinara, onda osnivači ne mogu da se dogovore da

osnivački ulog manji od propisanog. Imperativnost te norme sputava

slobodu volje i mi je moramo bezuslovno ispoštovati odgovaralo to

nama ili ne. One su čuvar nekog višeg, javnog interesa kojem

moramo da se povinujemo.

Dispozitivne norme imaju drugačiju pravnu prirodu. One po

definiciji ostavljaju prostor za slobodu volje ugovornih strana, pa ih

one mogu menjati i dopunjavati u skladu sa sopstvenim interesom.

Primera radi ugovornim stranama je dopušteno kod ugovora o prodaji

da same odrede visinu cene za odreĎenu robu. Ukoliko one to ne

učine, taj prazan prostor popuniće se tako što će se primeniti

dispozitivno pravilo trţišne cene. Dakle zakonodavac odreĎuje da se

u poslu kupoprodaje ima smatrati da su ugovorne strane ugovorile

trţišnu cenu, ukoliko se nisu nešto drugo dogovorili. To znači da

ukoliko strane u pravnom poslu ne izmene dispozitivno pravilo koje

je predviĎeno zakonom smatraće se da su ţelele upravo njegovu

primenu i ono se primenjuje takvo kakvo je. Drugačije bi bilo da je

drţava, kako se to ponekad čini u cilju sprovoĎenja odreĎene

ekonomske politike, propisala cenu za odreĎenu robu. To bi onda

bila imperativna norma od koje se ne bi moglo odstupiti voljom

ugovornih strana.

Konačno da zaključimo da se dispozitivno pravno pravilo

primenjuje kao obavezno, ako se strane u nekom pravnom poslu nisu

drugačije dogovorile, čime zakonodavac popunjava pravnu prazninu

nastalu odsustvom njihove volje. Imperativno pravilo se primenjuje

bez izuzetka u obliku u kome postoji bez mogućnosti menjanja

voljom onih koji kreiraju pravni odnos koji ono ureĎuje. Imperativne

norme dakle obavezuju na ponašanje koje je u potpunosti u skladu sa

njihovom sadrţinom i ne moţe se isključiti njihova primena niti se

one mogu menjati voljom stranaka.

Pored podele na imperativne i dispozitivne pravne norme

moţemo podeliti i na opšte i pojedinačne3.

Opšte norme se odnose na neodreĎen broj slučajeva-na sva

lica u istoj situaciji (npr. sve kompanije su duţne da plaćaju porez).

Pojedinačna norma se zasniva na opštim normama ali njom dolazi do

konkretizacije opšte norme, tako da se ona odnosi na jedan,

konkretan slučaj (kompanija X ima obavezu da plati porez u visini od

Y dinara).

Vaţno je imati u vidu da drţava ima monopol nad procesom

kreiranja i donošenja opštih normi, ali da moţe da ovlasti i drugo lice

da legalno obavlja normativnu aktivnost. Ovakva situacija je česta u

savremenim drţavama, naročito u sferi poslovanja gde se stručnim

profesionalnim organizacijama omogućava da same ureĎuju

ponašanje svojih članova ili učesnika na segmentu trţišta koji one

ureĎuju i kontrolišu.U tom smislu moţemo napraviti razliku izmeĎi

normi koje donosi drţava (drţavne norme) i normi koje donose

nedrţavna tela (autonomne).

Treba imati u vidu da autonomne norme moraju da budu u

skladu sa imperativnim propisima i opštim pravnim načelima koje

donosi i kontroliše drţava štiteći javni interes.

Primera radi Zakon o privrednim društvima, kao značajan

drţavni zakonodavni akt, ovlašćuje privredne subjekte da donose

opšta akta (drţava zakonskom odredbom delegira na privredno

društvo ovlašćenje da stvara norme kojima ureĎuju svoju

organizacionu strukturu i aktivnost (recimo samostalno kreiraju

osnivački akt). Upravo je to primer autonomnih normi. TakoĎe

pojedina udruţenja stvaraju pravila ponašanja za svoje članove

(privredne komore, berze, udruţenje banaka…) koja su za članove

obavezujuća isto kao i zakonska rešenja.

Pravo koje je na snazi u jednoj drţavi naziva se pozitivno

pravo. Skup svih pravnih normi koje vaţe i primenjuju se u jednoj

drţavi naziva se objektivno pravo. Nasuprot tome, subjektivno pravo

čini skup ovlašćenja koja pojedinac crpi na osnovu objektivnog

prava. Objektivno i subjektivno pravo su korelativni. Dakle, nema

objektivnog prava bez subjektivnog i obratno. Primera radi ukoliko

zakonodavac u opštoj pravnoj normi (objektivno pravo) predviĎa da

svako fizičko lice koje ima poslovnu sposobnost moţe da osnuje

3 Lukić Radomir, Uvod u pravo, Beograd, 1968, str. 202

radnju i registruje se kao preduzetnik, onda i P.P. koji ispunjava te

uslove iz objektivnog prava crpi svoje subjektivno pravo i moţe da

zahteva da se izvrši njegovo registrovanje.

Podela vlasti: zakonodavna, upravna i sudska

U savremenoj drţavi vlast nije koncentrisana u rukama jednog

čoveka, organizacije ili organa, već je podeljena na više segmenata

koji su ipak funkcionalno jedinstveni. Konkretno govoreći, postoji

podela vlasti na zakonodavnu, upravnu i sudsku vlast4. Svaka od ovih

vlasti ima svoje organe poreĎane hijerarhijski, od najvišeg

(vrhovnog) do najniţeg i postupa u skladu s nadleţnošću koja joj je

dodeljena, jer svaka vlast u suštini predstavlja nametanje volje jednog

subjekta drugom i kao takva mora biti pod kontrolom. Monteskje je

rekao «večito je iskustvo da je svaki čovek koji ima vlast sklon da je

zloupotrebi; on u svojoj vlasti ide sve dok ne doĎe do granica»

Upravo zato savremene drţave imaju ovu podelu vlasti jer «jedna

vlast zaustavlja drugu».

Zakonodavna vlast propisuje pravila kojima ureĎuje prava i

obaveze drţavnih organa i pravnih i fizičkih lica (privrednih

subjekata, drugih organizacija i samih graĎana). Zakone u našoj

drţavi donosi Skupština Republike Srbije. Primera radi ona je ta koja

je u zakonom propisanoj proceduri donela 2011. godine Zakon o

privrednim društvima, kao osnovni opšti akt koji ureĎuje osnivanje

privrednih subjekata.

Upravna vlast, koja se naziva i izvršnom vlašću, ima osnovnu

funkciju da sprovodi zakone i primenjuje pravila koja se odnose na

funkcionisanje drţave i ponašanje pravnih i fizičkih lica. Upravnu

vlast vrše organi uprave (republički, opštinski...). Primera radi

poreski organi i različite inspekcijske sluţbe su najčešći organi

uprave sa kojima privredni subjekti dolaze u kontakt.

Sudska vlast predata je u ruke drţavnih organa koji se

nazivaju sudovi. Njihova osnovna uloga je da nezavisno od svake

druge vlasti stručno procenjuju da li je odreĎeno ponašanje u skladu

sa propisanim pravilom ili predstavlja njegovo kršenje i izriču mere

protiv onih koji krše pravila. Kada su privredni subjekti u pitanju

najznačajniji su trgovinski sudovi.

4 Lukić Radomir, Uvod u pravo, Beograd, 1968, str. 183.

Subjekti prava: fizička i pravna lica

Pravni odnosi postoje meĎu subjektima prava. Subjekt prava

je titular subjektivnih prava i obaveza, tj. ono lice koje ima

sposobnost da preuzme odreĎene obaveze i ima neka prava5. Skup

svih prava i obaveza jednog lica naziva se njegovom imovinom.

Subjekte prava moţemo podeliti na fizička i pravna lica.

Fizičko lice je čovek. Pravno lice je organizovan skup lica i imovine

povezanih istim ciljem. Ono je pravno organizacioni oblik, tvorevina

sastavljena od materijalnog (imovina) i personalnog supstrata (ljudi),

kojem pravo daje pravnu sposobnost-pravni subjektivitet. Primera

radi privredno društvo postaje subjekt prava momentom registracije

kod Agencije za privredne registre. Do tog momenta ne moţe

punopravno da posluje i zaključuje ugovore. Kada drţava prizna neku

organizaciju za pravno lice (subjekt prava), a to čini jer je ona korisna

i potrebna društvenoj zajednici, pravo toj organizaciji daje

subjektivitet i mogućnost da samostalno preuzima odreĎene obaveze i

uţiva odreĎena prava.

Nedopušteno organizovanje, kao na primer mafijaško ili

zločinačko udruţenje, pravo ne moţe priznati niti mu dati status

pravnog subjekta i drţava nastoji da suzbije i onemogući njihovo

faktičko nastajanje i delovanje.

Pravna i fizička lica se mogu dalje udruţivati i kreirati nove

pravno dopuštene oblike. Primera radi Zakon o privrednim društvima

dopušta da pravna i fizička lica osnivaju privredna društva radi

obavljanja privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti, ali će o tome

biti više reči u delu udţbenika pod nazivom Privredni subjekti.

Pravna i poslovna sposobnost

Sposobnost lica da bude nosilac prava i obaveza naziva se

pravna sposobnost. Pravnu sposobnost ima svaki čovek i

pravnoorganizacioni oblik kome pravo prizna ovo svojstvo.

Kod ljudi (fizička lica) se po pravilu pravna sposobnost stiče

momentom roĎenja, a prestaje smrću.

Kod pravnoorganizacionih oblika (npr. privrednih društava)

ovo svojstvo se stiče osnivanjem i upisom u odreĎeni registar. Tek

5 O pojmu subjekta graĎansko-pravnog odnosa videti Babić I. Uvod u graĎansko i

stvarno pravo, Projuris, Beograd, str.31.

nakon upisa u registar kompanija stiče pravnu i poslovnu sposobnost

(moţe da zaključuje ugovore, da tuţi one koje ne poštuju ugovoreno

ili bude tuţena...) Do tog momenta postoji jedino odgovornost

osnivača jer ona pravno ne postoji sve do momenta registracije.

Sposobnost lica da svojim radnjama, posebno izjavama volje,

stvara, menja ili gasi prava i obaveza, naziva se poslovna sposobnost.

Poslovnu sposobnost fizičko lice-čovek po pravilu stiče

punoletstvom (uz odreĎene izuzetke-na primer duševno nerazvijena

osoba), a poslovna sposobnost pravnoorganizacionih oblika kreće se

u okviru dopuštenih delatnosti (privredno društvo upisuje u registar

delatnosti koje obavlja).

Maloletnik primera radi ima pravnu sposobnost i moţe recimo

da nasleĎuje ili da odgovara za štetu koju nanese drugom licu, ali

nema poslovnu sposobnost tako da po pravilu punovaţan ugovor bi

mogao da zaključi jedino preko zakonskog zastupnika (roditelj ili

staratelj).

Tumačenje prava

Tumačenje prava je intelektualna aktivnost čiji je cilj da se

otkrije smisao pravne norme. Ono pomaţe zainteresovanom licu da

sazna smisao konkretne pravne norme posebno one koja nije «sama

po sebi» jasna. Tumačenje prava je pronalaţenje pravog smisla

pravne norme6.

Prema subjektu koji vrši tumačenje ono moţe biti: zakonsko ili

legalno (zakonodavac), sudsko (sud) i doktrinarno (nauka).

Zakonsko tumačenje daje organ koji je doneo zakon, a to je

kod nas Narodna skupština Republike Srbije (Parlament).

Sudsko tumačenje daju sudovi pri primeni zakona na

konkretne ţivotne dogaĎaje-slučajeve. Ono obavezuje samo za

pojedinačni, konkretan slučaj.

Doktrinarno (privatno) tumačenje je naučno tumačenje i njega

vrše teoretičari prava.

U zavisnosti od toga koja se metoda koristi tumačenje se

moţe podeliti i na: gramatičko (jezičko), logičko, sistematsko,

istorijsko, ciljno (teleološko), usko i široko i tumačenje po sličnosti

(analogija).

6 Više o tumačenju prava videti kod Lukić Radomir, Uvod u pravo, Beograd, 1968,

str. 316-392

Pravne norme se najčešće nalaze u pisanoj formi. Zakoni su

tipičan primer za to. Čak i sumaran pogled na brojne odredbe jednog

zakona pokazuje svu sloţenost posla zakonodavca da na jedan

apstraktan način definiše pravilo pod koje se mogu podvesti brojni

ţivotni dogaĎaji i odnosi.

Čitanje sadrţine pojedinih odredbi pokazuje i sloţenost posla

onoga (na primer suda) koji bi trebalo da primeni tu normu, da

podvede ţivotni dogaĎaj pod nju, sa visokim stepenom uverenja da

zna u potpunosti svrhu norme i cilj koji se njom ţeli postići onako

kako je to zamislio zakonodavac kada je donosio pravilo.

Zamislimo pred kakvim se problemom nalazi organ

upravljanja u privrednom subjektu koji donosi vitalnu poslovnu

odluku, a nije mu jasno značenje relevantne norme sa kojom mora da

uskladi sadrţinu svoje odluke i suoči se sa pravnim posledicama koje

ona donosi.

Svako čitanje zakonske (ili neke druge) odredbe pred nas

postavlja problem koji se naziva tumačenje prava. Ţivotni dogaĎaji se

reĎaju i najčešće pravo ni ne obraća paţnju na njih. Ono je doduše

uvek tu u senci, ali ne dolazi do konkretne primene. Ali kada

konkretan ţivotni dogaĎaj, na primer osnivanje privrednog društva ili

zaključenje nekog ugovora, podrazumeva direktnu primenu prava,

onda je neophodno znati sadrţaj opšte pravne norme koja reguliše tu

vrstu pojava i odnosa. Taj konkretan slučaj treba rešiti na zakonit

način podvodeći ga pod apstraktnu formulaciju norme čija je ambicija

bila da obuhvati sve istovrsne ili slične slučajeve, što nije lak posao.

Tumačiti jednu normu znači utvrditi njen smisao, njeno tačno,

potpuno i pravo značenje. Pa ipak u praksi često se dogodi da nam

ona izgleda nejasna i višeznačna. Pogrešno tumačenje odvelo bi

poslovne ljude ili obične graĎane u kršenje pravila, iako im to nije

bila namera, ili sudiju u pogrešnu primenu prava. Ko je taj ko bi u

potpunosti mogao da zna pravi smisao pravne norme? Po logici stvari

najpotpunije saznanje o smislu i domašaju jedne norme trebalo bi da

ima njen tvorac, ali do tog tumačenja je po pravilu teško doći..

Tumačenje pravnih normi, bilo drţavnih ili autonomnih, moţe

u privrednoj praksi da predstavlja poseban problem kada strane u

poslu dolaze iz različitih drţava, pa s obzirom da dolaze iz različitih

pravnih sistema mogu i različito tumačiti konkretno pravilo.

Dobro tumačenje obezbeĎuje tačno uverenje da baš ta norma

reguliše baš taj odnos na baš takav način. Pošto su pravne norme u

pisanoj formi logično je da proces tumačenja počinje utvrĎivanjem

jezičkog značenja norme-jezičko tumačenje.

Ukoliko jezičko tumačenje nije dalo odgovarajuće rezulatate,

primenjuje se logičko tumačenje, gde se uz pomoć zakona logike

traţi smisao norme.

Dalje traganje za smislom moţe se osloniti na činjenicu da je

konkretna norma ipak samo deo pravnog akta ili pravnog sistema što

nas usmerava da u aktivnost utvrĎivanja značenja norme uključimo i

instrument sistematskog tumačenja. Sistematsko tumačenje je metod

pomoću koga se preispituju veze te norme sa ostalim normama u

pravnom sistemu i tako nastoji da se utvrditi njen smisao.

Ciljno tumačenje pokušava da smisao norme utvrdi utvrĎujući

cilj koji se u pravnom sistemu ţeleo postići pomoću sadrţaja te

norme.

Sama tehnika tumačenja norme dakle podrazumeva jezičku,

logičku, sistemsku i ciljnu analizu. Tumačenje pravne norme počinje

analizom jezičkog izraza konkretnog pravila (jezičko tumačenje

primenom pravila gramatike i pravopisa). Potom sledi povezivanje

različitih elemenata sadrţine pravila u skladu sa zakonima logike

(logičko tumačenje).

S obzirom da norma koja je predmet tumačenja nije izolovana

pojava, potrebno je njeno sagledavanje unutar šireg konteksta,

utvrĎivanjem mesta i značenja te norme unutar pravnog sitema u

kome egzistira i njene povezanosti sa ostalim normama tog sistema

(sistematsko tumačenje).

Upotpunjavanja uverenja lica koje tumači normu, da je

dosegao do njenog pravog značenja, moţe se postići i sagledavanjem

onog cilja koji se ţeleo postići postavljanjem tog pravnog pravila

(ciljno tumačenje).

Izvori prava: formalni i materijalni izvori prava

Izvori prava u formalnom smislu su hijerarhijski sloţeni

skupovi pravnih normi. Po pravilu pravo „izvire“ iz pisanih pravnih

akata, ali i nepisana pravila (običaji) često su osnov za zasnivanje

nekog prava7. Polaznu osnovu čine opšti pravni akti koje donosi

drţava. Iz njih izviru svi drugi pravni akti i moraju biti u saglasnosti

sa njima. PoreĎani su hijerarhijski i u njih spadaju ustav8 kao najviši

7 Videti o formalnim izvorima prava kod Nikolić Đ. Obligaciono pravo, Projuris,

Beograd, 2007, str 14-15. ĐorĎević Ţ. Stanković V. Obligaciono pravo, Opšti deo,

Beograd, 1980, str.26. 8 Ustav iz 2006. godine predstavlja najviši pravni akt Republike Srbije. U svom

trećem delu, čl. 82, Ustav predviĎa da ekonomsko ureĎenje Republike Srbije

pravni akt koji postavlja osnovne principe, zakoni kojima se

detaljnije ureĎuje pravna materija u konkretnoj oblasti, podzakonska

akta, ugovori, opšti uslovi poslovanja, uzanse…

Materijalne izvore prava čine društvene snage koje stoje iza

prava. One u datim okolnostima pod uticajem brojnih faktora i

procesa (politički, socijalni, ekonomski i dr.) kao rezultantu svega

toga artikulišu i kroz postupak stvaranja pravnih normi kreiraju

odreĎena pravila ponašanja.

Neformalni izvori prava su nepisana pravila, nastala u praksi i

nazivaju se poslovni običaji (njihovu obaveznost moţe da predvide

pravna pravila ili volja stranaka-učesnika u pravnom poslu).

Najčešće osnovne izvore poslovnog prava kreira drţava. Po

pravilu ona donosi zakone. Izvore prava stvaraju i nedrţavni subjekti

(opšta akta, opšti uslovi poslovanja…) ali su oni slabije snage od

drţavnih, tačnije oni moraju biti u skladu sa zakonom na osnovu koga

se i donose. Primera radi neko privredno društvo će na osnovu

osnovnih odredbi Zakona o privrednim društvima, svojim

unutrašnjim aktima (Ugovor o osnivanju privrednog društva)

konkretnije urediti brojne elemente u vezi tog društva (na primer

organe upravljanja i njihove nadleţnosti i dr.).

Drţava po pravilu kreira pravni okvir unutar koga se mogu

kretati slobodne volje privrednih subjekata, pri čemu one elemente

tog okvira koji imaju imperativnu prirodu ne mogu menjati svojom

voljom, dok one dispozitivnog karaktera mogu dopunjavati i menjati

ukoliko im poslovni interesi to nalaţu.

Važenje prava: vremensko, prostorno i personalno

Konstatovali smo da je pravna norma obavezujuća, ali se

moţemo zapitati koga obavezuje, u kom vremenu traje njena pravna

snaga i na kom prostoru ona deluje. Smisao poznavanja vremenskog,

prostornog i personalnog vaţenja prava je u pravilnoj primeni pravnih

normi.

Načelni stav je da pravna norma počinje da vaţi od trenutka u

kome ona stupi na snagu. Po pravilu to je osmog dana od dana

objavljivanja u sluţbenom glasilu. Izuzetno, propis moţe u hitnim

slučajevima stupiti na snagu danom donošenja.

počiva na trţišnoj privredi, otvorenom i slobodnom trţištu, slobodi preduzetništva,

samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika

svojine.

U odreĎenim, doduše retkim slučajevima, uprkos načelu

zabrane retroaktivnosti, propis moţe da deluje i retroaktivno.

Retroaktivno delovanje znači da se primenjuje i na slučajeve koji su

se dogodili pre njegovog donošenja, odnosno stupanja na snagu. Ipak

je tu reč o izuzetnim slučajevima i to moraju biti strogo kontrolisani i

posebno opravdani izuzeci.

Pravna norma vaţi dok ne protekne rok njenog vaţenja.

Ukoliko nije doneta za odreĎeno vreme, onda vaţi do trenutka

ukidanja.

Ovlašćenje koje subjektu daje pravna norma, takoĎe moţe da

izgubi svoju snagu protekom vremena, Tada kaţemo da je njegovo

pravo zastarelo, da je usled toga izgubio ovlašćenje a bez tog

ovlašćenja norma gubi svoju pravnu snagu i taj odnos se pretvara iz

pravnog u prirodni (prirodna obaveza). Takvo stanje raĎa konkretnu

posledicu da lice koje je imalo ovlašćenje, ali ga je usled zastarelosti

izgubilo, ne moţe da traţi od drţave da prinudom obezbedi izvršenje

obaveze. Nakon tog vremena drţava više ne pruţa zaštitu i druga

strana moţe (nije više u domenu prava nego morala) ali ne mora da

izvrši svoju obavezu. Na primer pravo da se zahteva isplata

odreĎenog novčanog potraţivanja neće postojati večno, već samo u

odreĎenom vremenskom roku koji je odreĎen konkretnom pravnom

normom koja reguliše rok za zastarelost potraţivanja. Protekom tog

roka poverilac se više ne moţe obratiti sudu sa zahtevom da mu pruţi

zaštitu i obazbedi prinudnu naplatu potraţivanja.

U izuzetno retkim slučajevima protok vremena nema značaja

za odrţanje prava, na primer ne zastarevaju ratni zločini.

Prostorno vaţenje prava podrazumeva da pravna norma vaţi

na teritoriji koja je pod vlašću drţave čijem pravnom sistemu pripada

ta norma. Primera radi Zakon o obligacionim odnosima vaţi na

teritoriji Republike Srbije.

Personalno dejstvo pravne norme znači da se pravna norma

primenjuje na sva lica na teritoriji drţave koja je zaštitnik pravnog

sistema u kome je ta norma. Primera radi odredbe Zakona o

privrednim društvima se odnose na sva fizička i pravna lica koja ţele

da osnuju privredno društvo u Republici Srbiji, uključujući i strance.

Ipak trebalo bi imati u vidu da se na strana lica primenjuju i odredbe

posebnih zakona (na primer norme Zakona o stranim ulaganjima,

odredbe meĎunarodnog privatnog prava i sl.).

Određenje poslovnog prava

Pojam i predmet poslovnog prava

Poslovno pravo je grana prava koja izučava pravila i praksu

statusa privrednih subjekata (osnivanje, upravljanje i gašenje) i

pravne odnose u koje oni stupaju prilikom obavljanja svoje privredne

delatnosti (ugovori u privredi).

Poslovno pravo je jedan vaţan deo celokupnog pravnog

sistema Srbije. Reč je o materiji koja je po svojoj prirodi

multidisciplinarnog karaktera i koja obuhvata širok spektar

isprepletenih normi iz različitih pravnih disciplina. One se tiču kako

samih privrednih subjekata, tako i njihovog poslovanja na trţištu.

Obim pravne materije koja se podvodi pod pojam poslovnog

prava, stvar je konvencije, ali pošto nema jedinstvenog stava po tom

pitanju, razlikuje se od autora do autora. TakoĎe i sama ta materija se

u teoriji označava i nekim drugim sintagmama: trgovinsko pravo,

trgovačko pravo ili privredno pravo9.

Ne ulazeći u finese teorijskog razlikovanja i razgraničavanja

pojmova poći ćemo od konstatacije da su sve te gore iskazane

sintagme sinonimi pojmu poslovnog prava.

Po pitanju obima materije koju obuhvata opredelićemo se za

definiciju da se poslovno pravo prevashodno bavi nizom pravnih

pravila u vezi nastanka, funkcionisanja i prestanka privrednih

subjekata i da ujedno izučava i pravna rešenja koja ureĎuju pravne

odnose u koje stupaju ti subjekti prilikom obavljanja svoje privredne

delatnosti teţeći ostvarenju dobiti.

Predmet poslovnog prava čini izučavanje struktura i procesa

privrednih subjekata i pravnih karakteristika odnosa u koje oni

stupaju obavljajući privrednu delatnost na trţištu.10

Ono obuhvata

pravna pravila kojima se ureĎuje status i poslovanje privrednih

subjekata, odnosno nastanak, rad i prestanak tih subjekata i odnose u

koje stupaju u obavljanju svoje delatnosti. Ti odnosi su najčešće

ugovorne prirode (trgovinski poslovi) ali ne treba zanemariti ni

odnose na relaciji poslovni subjekt drţavni organ.

9 Videti razlikovanje ovih pojmova kod Spirović-Jovanović L. Poslovno pravo,

Beogradska bankarska akademija, Beograd, 2005, str. 3-9 10

Spirović Jovanović L. Dabić Lj. (2006), Statusno trgovinsko pravo, str.8,

MeĎunarodni naučni forum „Dunav-reka saradnje“Beograd

U teoriji je najzastupljenije mišljenje da poslovno pravo

obuhvata tri grupe pojava i odnosa: status poslovnih subjekata,

odnose poslovnih subjekata s drţavom, i njihove meĎusobne

poslovne odnose11

. Ta regulativa nalazi se u takozvanim formalnim

izvorima prava i oni su u ovoj materiji veoma brojni.

Za naše potrebe izučavanja predmet poslovnog prava

obuhvata pravnu regulativu i praksu koja se bavi privrednim

subjektima, njihovim poslovima i zaštitom prava industrijske svojine,

pa ćemo sledstveno tome svoju paţnju i usmeriti na te pojave i

odnose. U tom smislu treba prvo da odgovorimo na dva pitanja: ko

ima pravo da se bavi privrednom delatnošću i šta je to privredna

delatnost.

Privrednom delatnošću se bave privredni subjekti. To su lica

kojima pravo dopušta da obavljaju privrednu delatnost radi sticanja

dobiti. Pod privrednim subjektima koji čine polazni predmet

interesovanja poslovnog prava, prevashodno podrazumevamo

preduzetnike i privredna društva (prema terminologiji trenutno

vaţeće regulative-Zakon o privrednim društvima).

Preduzetnik u današnjem smislu reči je fizičko lice, koje kao

individualni trgovac, nakon što se registruje kod nadleţnog organa

(Agencija za privredne registre), obavlja sve zakonom dopuštene

delatnosti u cilju sticanja dobiti (generalno je pravilo da

poljoprivrednik ne spada u ovu kategoriju).

Privredno društvo je pravno lice i najznačajniji

pravnoorganizacioni oblik u privrednom ţivotu i njemu ćemo

posvetiti puno paţnje u daljem tekstu.

Privredna delatnost koju obavljaju ovi subjekti najčešće se

nazivaju poslovi robnog prometa12

. To su oni poslovi koje obavljaju

registrovani poslovni subjekti (preduzetnici i privredna društva) u

okviru dopuštenih delatnosti kojima se samostalno i trajno bave u

cilju sticanja dobiti. Te delatnosti obuhvataju proizvodnju i promet

roba i usluga na trţištu. Ti poslovi su obligacionopravne prirode, što

znači da stvaraju prava i duţnosti na strani učesnika u tom poslu.

Uloga drţave u osnivanju, radu, prestanku i poslovanju

privrednih subjekata je značajna, uprkos činjenici da poslovni

subjekti imaju visok stepen slobode u kreiraju poslovnih odnosa. Ona

se tu javlja kao nosilac javne vlasti, kao zaštitnik javnog interesa i u

11

Videti definiciju kod Vasiljević M. Poslovno pravo, Udruţenje pravnika u

privredi SCG, Beograd, 2004. str. 5-6. 12

O karakteristikama trgovačkih poslova videti Kapor V. Carić S. Ugovori robnog

prometa, Naučna knjiga, Beograd, 1987, str. 10-14.

tom smislu odnosi privrednih subjekata i drţave su značajan segment

poslovnog prava. Ona je i najvaţniji kontrolor poštovanja prava.

Drţava stvara propise koji bi trebalo da urede poslovne

odnose u meri u kojoj je to potrebno za kreiranje fer trţišne utakmice

meĎu poslovnim subjektima. Ona treba da postavi čvrst pravno-

institucionalni okvir i time postavi pravila jednaka za sve, obezbedi

ravnopravnost učesnika na trţištu i obezbedi efikasan nadzor nad

ponašanjem subjekata u smislu procene usklaĎenosti ponašanja sa

propisanim pravilima.

Odnos izmeĎu drţave (nadleţnog drţavnog organa) i

privrednog subjekta je po pravilu javnopravnog karaktera. Regulisan

je imperativnim normama koje ne ostavljaju prostor za slobodu volje.

Primera radi poreski organ će u zakonom predviĎenoj proceduri

postupati prema poslovnom subjektu u cilju naplate poreskih

obaveza. Ipak u savremenim društvima, drţava postaje i partner

privatnom sektoru u obavljanju krupnijih poslovnih poduhvata

(javno-privatno partnerstvo).

Pravila kojima se štite objekti industrijske svojine (patent,

ţig...) čine značajan segment poslovnog prava. Zbog svoje sloţenosti

i velikog značaja u savremenom poslovanju, mogu se tretirati i

izučavati kao posebna pravna disciplina. Reč je o pravima kojima se

štiti inovativnost u privrednom ţivotu koja predstavlja motor

pokretač svakog progresa. Nagli i sveobuhvatni tehnički i tehnološki

razvoj nametnuo je potrebu da se, kako na nacionalnom tako i na

meĎunarodnom nivou, izgrade pravila pravne zaštite rezultata

intelektualnog rada primenjivih u proizvodnji i drugim privrednim

aktivnostima (pravna zaštita tvorca i samog dela). Ovoj zaštiti

posvećeno je poslednje poglavlje udţbenika.

Izvori poslovnog prava-relevantni zakoni

Osnovni formalni izvor prava kojim se ureĎuje pravni poloţaj

privrednih subjekata, odnosno njihov status je Zakon o privrednim

društvima iz 2011. godine (lex generalis). Njime se na prvom mestu

detaljno ureĎuje status poslovnih subjekata (četiri oblika privrednih

društava i preduzetnik). Konkretno on sadrţi norme kojima se

ureĎuje osnivanje privrednih društava i preduzetnika, upravljanje

privrednim društvima, prava i obaveze osnivača, ortaka, članova i

akcionara. Ujedno njegove norme preciziraju i povezivanje i

reorganizaciju (statusne promene i promene pravne forme privrednih

društava, reorganizacija) kao i prestanak preduzetnika i likvidaciju

privrednih društava.

Kada su u pitanju posebni oblici privrednih društava kao što

su banke, brokersko dilerska društva, investicioni fondovi i sl, te

pravnoorganizacione oblike i njihovo poslovanje ureĎuju posebni

propisi-lex specialis (npr. Zakon o bankama, Zakon o osiguranju,

Zakon o trţištu kapitala i dr.). Primera radi Zakon o privrednim

društvima, kao osnovni zakon kada su privredna društva u pitanju za

osnivanje akcionarskog društva zahteva minimalni osnovni kapital za

osnivanje akcionarskog društva u iznosu od 30.000.000 dinara, dok

Zakon o bankama kao lex specialis za osnivanje banke, koja

obavezno mora biti u formi akcionarskog društva, propisuje

minimalni kapital u novcu u visini od 10.000.000 evra (dinarska

protivvrednost). Logično je da se u datoj situaciji primenjuje odredba

posebnog zakona (Zakon o bankama) i osnivači akcionarskog društva

koje se registruje kao banka moraju da obezbede novčani ulog u

visini od 10 miliona eura.

Pored normi kojima se ureĎuje status privrednih subjekata,

značaj imaju izvori prava kojima se regulišu pravni odnosi u koje ti

subjekti stupaju prilikom obavljanja svoje delatnosti. Osnovni izvor

tih pravila je Zakon o obligacionim odnosima.

Kao što se kod statusnog prava polazi od osnovnih rešenja

sadrţanih u Zakonu o privrednim društvima, ali u posebnim

slučajevima dolazi do primene pravila sadrţanih u posebnim

zakonima, tako i u materiji ugovornih odnosa Zakon o obligacionim

odnosima postavlja opšte polazište, a u nekim posebnim pravnim

odnosima primenjuju se konkretnije norme (Na primer Zakon o

pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, zakoni o prevozu u drumskom,

ţelezničkom i vazdušnom saobraćaju itd.).

Obim i kompleksnost materije poslovnog prava prati i veliki

broj zakona od kojih ilustracije radi izdvajamo neke:

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o trţištu kapitala,

Zakon o bankama, Zakon o investicionim fondovima, Zakon o

stečaju, Zakon o osiguranju, Zakon o hipoteci, Zakon o zaštiti

konkurencije, Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o arbitraţi, Zakon o

stranim ulaganjima, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o

patentima, Zakon o ţigovima, Zakon o zaštiti dizajna i dr.

U našem pravnom sistemu, za razliku od anglosaksonskog,

sudska praksa nije formalni izvor poslovnog prava, ali je njen značaj

svakako veliki. Privredni i drugi sudovi i drţavni subjekti, nisu organi

koji stvaraju poslovno pravo, već je njihova osnovna uloga da

primenjuju pravo u rešavanju konkretnih ţivotnih dogaĎaja.

Vršeći svoju društvenu funkciju sudovi donose odluke kojima

se rešava pojedinačna stvar i te odluke ne obavezuju druge sudove u

drugim stvarima, čak ni onim koje su srodne presuĎenom slučaju. To

znači da sudska odluka strogo govoreći nije izvor prava, ali je sigurno

da odluke viših sudova utiču na odluke niţih (usklaĎenost pravnih

stavova po srodnim pitanjima).

Pravna nauka takoĎe nije izvor prava, ali mišljenja pravnih

eksperata o pojedinim pitanjima imaju odreĎeni značaj.

Brojna pravna literatura, udţbenici i naučnostručni članci

doprinose razvoju prava. Iako nisu izvor prava u formalnom smislu,

značajno utiču na formiranje pravne misli i opredeljuju lice koje

primenjuje pravo da se, posebno u situacijama postojanja pravnih

praznina, opredele za neki od postojećih stavova teoretičara. Njihov

uticaj na pravnu javnost je u tom smislu veoma značajan jer

indirektno utiču na sudije i druge koji primenjuju pravo koji su i sami

deo stručne javnosti.

Pojam i pravne forme privrednih subjekata

Obavljanje privredne delatnosti radi sticanja dobiti

podrazumeva postojanje privrednog subjekta u pravnom smislu (po

pravilu registrovanje kod nadleţnog organa). Privredni subjekt se po

brojnim karakteristikama razlikuje od neprivrednog.13

Subjekt koji nije ovlašćen da se bavi privrednom delatnošću

(nije registrovan) nalazi se u zoni sive ekonomije (nju po pravilu

pokrivaju norme krivičnopravne odgovornosti). Jedino lica koja

ispune propisane uslove i time steknu pravo da obavljaju privrednu

delatnost, mogu to legalno i činiti.

Konstitutivni element pravnog subjektiviteta za privredni

subjekt je upis u privredni registar. Momentom upisa postaje pravno

lice sposobno da samostalno preuzima obaveze i stiče prava.

Momentom brisanja iz registra prestaje njegova pravna i poslovna

sposobnost.

Pretpostavka za upis u odgovarajući registar privrednih

subjekata je ispunjenost odreĎenih propisanih uslova.

13

O razlikama videti Vasiljević M. poslovno pravo, Udruţenje pravnika u privredi

SCG, Beograd, str. 21-23.

U zavisnosti od izbora pravnoorganizacionog oblika pred

osnivače se postavljaju i različiti uslovi. Isto vaţi i u slučaju da ţele

da promene pravnu formu.

Da li će forma privrednog subjekta biti i najpodesniji izbor za

osnivače i obavljanje konkretne privredne delatnosti drugo je pitanje

(raspoloţiv kapital i načini pribavljnja novog, troškovi,

administrativni pritisak i dr.).

Osnivači po pravilu vrše izbor izmeĎu pravnih formi koje

predviĎa i detaljno ureĎuje zakon, mada je zakonodavac dopustio i

kreiranje neke nove forme društva ukoliko se ne krši pravo. Ti pravni

oblici su u našem pravnom sistemu odreĎeni i ureĎeni odredbama

Zakona o privrednim društvima.

Upis privrednih subjekata vrši se u registru koji se vodi kod

Agencije za privredne registre14

.

Registrator koji na osnovu zakona vrši upis, duţan je da ispita

ispunjenost pravnih uslova za nastanak konkretnog poslovnopravnog

oblika. Ukoliko ih osnivači ispunjavaju izvršiće upis u roku koji je

predviĎen.

Vrste privrednih subjekata

Zakon poznaje pet osnovnih pravnoorganizacionih oblika za

obavljanje privredne delatnosti u cilju sticanja dobiti15

. To su:

preduzetnik i četiri oblika privrednog društva (ortačko društvo,

komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i

akcionarsko društvo).

Pravna teorija forme privrednih društava svrstava prema

sličnostima i razlikama u dve kategorije: društva lica i društva

kapitala. Kod društava lica dominira lični odnos koji postoji izmeĎu

osnivača ( članova) tog društva i u tu kategoriju spadaju ortačko i

komanditno društvo. Kod društava kapitala, kao što im i samo ime

kaţe primaran je kapital koji povezuje ulagače, a ne lični meĎusobni

odnos. Tu spadaju društvo s ograničenom odgovornošću i

akcionarsko društvo.

Izbor izmeĎu ponuĎenih formi prepušten je slobodnoj volji

osnivača. Ipak treba imati u vidu da se neke delatnosti (kada je to

posebnim zakonom propisano) mogu obavljati samo u odeĎenoj

14

Videti internet adresu Agencije: www.apr.sr.gov.rs. 15

Pojmovno odrĎenje privrednih subjekata videti kod Spirović-Jovanović Lucija,

Statusno trgovinsko pravo, MeĎunarodni naučni forum „Dunav reka saradnje“,

Beograd 2006, str. 27.

pravnoj formi privrednog društva. Primer za to su banke koje se ne

mogu osnovati u drugoj formi privrednog društva osim akcionarskog

(uz ispunjenje dodatnih uslova predviĎenih Zakonom o bankama).

U poslovanju se često, za privredna društva koristi termin

preduzeće. Teoretičari kojima je stalo do preciznih definicija kaţu da

je preduzeće ekonomski pojam, a da njemu odgovara pravni pandan-

privredno društvo. Pošto naš Zakon o privrednim društvima koristi

pojam privredno društvo, a ne preduzeće16

i mi ćemo se, za

obeleţavanje takvih poslovnih subjekata, sluţiti tim terminom.

Izbor pravnih formi privrednih subjekta za koje se opredelio

naš zakonodavac je u skladu sa rešenjima zemalja razvijenih trţišnih

ekonomija. Svaki od tih oblika ima svoje prednosti i mane i

konkretan izbor nosi sa sobom odreĎene pravne posledice. Treba

odabrati onaj oblik koji najviše odgovara konkretnom slučaju (od

uticaja primera radi mogu biti: visina kapitala na raspolaganju,

poverenje meĎu osnivačima, broj osnivača, poslovno znanje i veština

i sl.).

Pored gore naznačenih pravnih formi privrednih subjekata,

koje ćemo kasnije pojedinačno i detaljno analizirati, Naš

zakonodavstvo poznaje još dva oblika privrednih subjekata koji imaju

specifičan pravni poloţaj. To su javno preduzeće i društveno

preduzeće. Pored ovih oblika treba pomenuti da Zakon o privrednim

društvima poznaje poslovno udruţenje koje se ne osniva radi

obavljanja privredne delatnosti, a o njemu će biti reči u nastavku.

Javno preduzeće

Javna preduzeća su privredni subjekti koji obavljaju odreĎene

privredne delatnosti u javnom interesu. Njihovo osnivanje i

funkcionisanje ureĎeno je posebnim propisima (osnovni je Zakon o

javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa17

).

Njihov primarni cilj postojanja nije sticanje dobiti već zadovoljenje

potreba privrede i graĎana. Reč je o delatnostima u oblasti

komunalnih usluga, javnog i PTT saobraćaja, energetike i sl.

Kao osnivači javnog preduzeća prema našim propisima mogu

se pojaviti pravna i fizička lica. Javna preduzeća imaju posebnu

obavezu javnopravnog karaktera da obavljanje svoje delatnosti vrše

16

Pojam preduzeće koristio je Zakon o preduzećima koji je prethodio Zakonu o

privrednim društvima. 17

“Sl. Glasnik RS” ,br 25/2000, 25/2002, 107/2005 и 108/2005 – ispr.)

tako da omoguće nesmetano funkcionisanje privrednog sistema i da

unapreĎuju javna dobra i ţivotnu sredinu.

Upravljanje javnim preduzećima je uvek bilo u ţiţi javnosti

zbog direktne veze sa političkom elitom i njihovom članstvu u upravi

tih preduzeća. Stručna javnost ukazuje na neophodnu depolitizaciju i

upravljanje ovim subjektima u skladu sa principima dobrog

menadţmenta uz uvaţavanje specifičnosti ovih preduzeća i javnog

interesa.

Društveno preduzeće

Društveno preduzeće predstavlja prevaziĎenu formu

privrednog subjektiviteta i pitanje je trenutka kada će potpuno

iščeznuti iz našeg pravnog sistema. Preduzeća tog oblika su bila

dominantna u našem privrednom sistemu pre prelaska na trţišnu

privredu i predstavljala su specifičan, u svetu gotovo nepoznat,

organizacioni oblik obavljanja delatnosti, s nejasno definisanim

vlasništvom nad kapitalom. Ono je bilo rezultat političkih orijentacija

i delovanja u privredi (socijalistički društveni sistem), pokazalo se

kao neefikasan oblik i nestaje kroz proces privatizacije.18

Treba imati

u vidu da je, uprkos očekivanju uspešne transformacije društvenog

vlasništva u privatno, veliki broj privatizacija u Srbiji poništen zbog

neispunjavanja ugovornih obaveza i drugih neregularnosti (oko jedne

trećine) što i dalje ukazuje na prisustvo fenomena društvene svojine u

našem privrednom i pravnom ţivotu.

Posebna privredna društva

Govoreći o privrednim društvima trebalo bi imati u vidu da je

Zakon o privrednim društvima opšti zakon i da se njime predviĎaju

pravila koja vaţe za veliki broj poslovnih subjekata. Pored njih

postoje i posebna privredna društva i na njihovo osnivanje i

poslovanje se pored opštih primenjuju i posebni propisi. Takve su na

primer zadruge, poslovne banke, društva za osiguranje, investicioni

18

Privatizacija je postupak u kome se društveni kapital, na zakonom i

podzakonskim aktima ureĎen način, prodaje i postaje privatno vlasništvo. Kod nas

je taj proces transformacije društvenog u privatno vlasništvo na samom kraju, a

osnovna regulativa obuhvata Zakon o privatizaciji, Zakon o Agenciji za

privatizaciju, Zakon o akcijskom fondu, Uredba o metodologiji za procenu kapitala

i imovine i dr.

fondovi, berze i brokersko dilerska društva i dr. U okviru ovog

udţbenika biće reči samo o zadrugama, jer su ostali navedeni

privredni subjekti predmet detaljnog izučavanja u Finansijskom

pravu i ovde su istaknuti samo kao primer obilja oblika privrednih

subjekata u pravnoj i poslovnoj praksi.

Zadruge

Zadruge su regulisane u našem pravnom sistemu Zakonom o

zadrugama19

. One predstavljaju organizacije koje nastaju

dobrovoljnim udruţivanjem članova, po pravilu proizvoĎača ili

potrošača (isključivo fizičkih lica), sa zajedničkim ciljem da tako

organizovani efikasnije zaštite sopstvene ekonomske ineterse.

Zadruga je pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i njom

zadrugari upravljaju tako što ravnopravno odlučuju (svaki zadrugar

jedan glas).

Kao ni kod javnih preduzeća dobit nije primarni cilj ni u

zadrugama. Osnovna karakteristika zadrugarstva je sadrţana u

nastojanju članova da zajedničkim snagama, kroz aktivnost zadruge

unapreĎuju svoj društveno-ekonomski poloţaj. Zadrugarstvo upravo i

počiva na načelima uzajamnosti i solidarnosti.

Naš pravni sistem poznaje više vrsta zadruga: zemljoradničke,

potrošačke, stambene, omladinske itd. Svaki od ovih oblika ima

propisan minimalni broj osnivača i odreĎene specifičnosti u

organizaciji i radu.

Imovina zadruge se formira od uloga zadrugara i dobit,

ukoliko je ima, deli se zadrugarima i/ili unosi u fondove zadruge

Članovi, u skladu sa pravilom jedan zadrugar jedan glas,

formiraju skupštinu. Ukoliko se dogovore mogu da izaberu i druge

organe upravljanja. Po pravilu će to biti upravni odbor i nadzorni

odbor. Poslovima zadruge rukovodi direktor kao inokosni poslovodni

organ.

U cilju postizanja bolje koordinacije u poslovanju i snaţnijeg

uticaja na svoj poloţaj u društvu, zadruge se mogu udruţivati u

zadruţne saveze.

„Sl.listSRJ“ br. 41/96 i 12/98 i „Sl. glasnikRS“ br. 101/2005 – dr. zakon i 34/2006)

Privredne komore

Privredne komore ne spadaju u kategoriju privrednih

subjekata i njih ne ureĎuje Zakon o privrednim društvima već

poseban zakon20

, ali je njihovo mesto u privrednom sistemu svake

zemlje veoma značajno.

Privredne komore su pravna lica koja predstavljaju oblik

udruţivanja privrednih subjekata, ali se ne upisuju u registar

privrednih subjekata. One se osnivaju na teritorijalnom principu i

njihova osnovna uloga je da štite zajedničke interese članova pred

drţavnim organima. TakoĎe one su tu da unapreĎuju poslovni moral

svojih članova, podstiču istraţivanje i druge oblike aktivnosti od

značaja za poslovanje, podstiču efikasnu meĎusobnu saradnju

članova i njihovu saradnju sa inostranstvom i dr.

Sud časti i stalni izbrani sud su organizovani pri svakoj

privrednoj komori. Cilj zbog kojeg su osnovani je rešavanje povreda

dobrih poslovnih običaja, meĎusobnih poslovnih sporova članova

komore i kaţnjavanje članova zbog nepoštovanja statuta i odluka

komore.

Preduzetnici

Preduzetnik, kao individualni poslovni subjekt,

regulisan je Zakonom o privrednim društvima. To je privredni

subjekt - fizičko lice21

koje ima poslovnu sposobnost i koje je

registrovano kod Agencije za privredne registre, da samostalno, u

vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. Cilj

poslovanja preduzetnika je lukrativnog karaktera i on nastoji da uveća

svoju imovinu sticanjem dobiti iz poslovne aktivnosti. Momentom

upisa u registar Agencije nastaje, a momentom brisanja prestaje

status preduzetnika.

Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrţi ime i prezime

preduzetnika, opis preteţne delatnosti, oznaku „preduzetnik“ ili „pr“ i

sedište i adresu.

Preduzetnička delatnost uključuje i umetničke i stare zanate i

poslove domaće radinosti. Kod odreĎenja pojma preduzetnika treba

20

Zakon o komorama („Sl. glasnik RS“, br. 65/2001, 36/2009 i 99/2011 – dr.

zakon) 21

Naravno to moţe biti samo lice koje ima poslovnu sposobnost.

imati u vidu da se po našem Zakonu o privrednim društvima,

individualni poljoprivrednik ne smatra preduzetnikom.

Osnovna karakteristika preduzetnika je da on, poslujući u

okviru svoje privredne delatnosti (moţe da obavlja sve delatnosti koje

nisu zabranjene) stiče odreĎena prava i obaveze, pri čemu za sve

obaveze preuzete u vezi poslovne delatnosti preduzetnik, odgovara

celokupnom svojom imovinom. Konkretno to znači da se poverioci

mogu naplatiti iz celokupne njegove imovine, kako one koju je

koristio u poslovanju, tako i lične (sopstveni stan, automobil...).

Preduzetnik obavlja privrednu delatnost tako što osniva

radnju (zanatska, ugostiteljska, trgovinska, razne agencije, biroi,

pansioni, ordinacije i sl.). Ukoliko ţeli da promeni formu poslovanja i

posluje kao osnivač privrednog društva preduzetnik mora da ispuni

uslove koji se traţe za konkretnu formu privrednog društva i da bude

brisan iz registra gde je upisan kao preduzetnik. Naravno ovim činom

se ne moţe osloboditi obaveza koje je preuzeo kao preduzetnik a nije

ih izvršio već ostaje odgovoran (celokupnom ličnom imovinom).

Privredno društvo

Privredno društvo je u našem privrednom ţivotu najznačajniji

privredni subjekt. Ono ima svojstvo pravnog lica što podrazumeva i

da za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Naš

pravni sistem poznaje četiri oblika privrednih društava (interesantno

je da austrijsko pravo poznaje čak sedamnaest oblika trgovačkih

društava22

). Zajedničke karakteristike svih privrednih društava, kao i

specifičnosti pojedinačnih oblika privrednih društava u našem

pravnom sistemu, biće detaljno obraĎeni u posebnom poglavlju

udţbenika.

Poslovno udruženje

Poslovno udruţenje je pravno lice koje osnivaju dva ili više

privrednih društava ili preduzetnika. Ono se osniva u cilju ostvarenja

zajedničkih interesa osnivača i članova (edukacija, informacioni

sistem, lobiranja i dr.).

22

Videti Šarkić N. Crnjanski V., Privredna društva u svetlu aktuelnih izmena

zakona, zbornik radova, redaktor Slijepčević D. Glosarijum. Beograd. 2012. str. 74.

Poslovnom udruţenju nije dopušteno da obavlja delatnost radi

sticanja dobiti već se celokupna njegova aktivnost moţe odnositi

samo na postizanje zajedničkih ciljeva svojih članova23

.

Pravne karakteristike privrednih društava

Pojam privrednog društva

Privredno društvo je privredni subjekt koji ima svojstvo

pravnog lica, pa tako za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom

imovinom24

. Njega mogu da osnuju pravna i (ili) fizička lica i ona to

čine radi obavljanja neke dopuštene privredne delatnosti. Tu

privrednu delatnost čini proizvodnja robe, promet robe ili obavljanje

privrednih usluţnih delatnosti. Ekonomski smisao ulaganja kapitala u

poslovni poduhvat kroz osnivanje privrednog društva vidi se u cilju

kojem se teţi u obavljanju privredne delatnosti. Taj cilj je uvećanje

uloţenog kapitala putem sticanja dobiti (lukrativni cilj).

Imovina privrednog društva nastaje kao zbir uloga osnivača

društva. Nakon toga ona se uvećava poslovanjem ukoliko je ono

profitabilno ili dodatnim ulozima članova društva. Za svoje obaveze

u pravnom prometu ono odgovara celokupnom imovinom koju

poseduje.

Osnivanje privrednog društva

Osnivači privrednog društva mogu biti fizička i pravna lica.

Oni ulaţu svoja sredstva i napor da nastane jedno privredno društvo.

Akcionarsko društvo i društvo s ograničenom odgovornošću,

moţe da osnuje i jedan osnivač (jednočlano društvo), dok je za ostale

forme potrebno najmanje dva osnivača.

Osnivački akt predstavlja pravni osnov nastanka privrednog

društva. To je pravni dokument u pisanoj formi koji sadrţi izjavu

volje osnivača da osnuju privredno društvo. Osnivački akt obavezno

23

Pogledati na primer cilj osnivanja i aktivnosti Udruţenja banaka Srbije na

internet adresi http://www.ubs-asb.com/ (30 avgust 2012). 24

Pojam privrednog društva kao jedinstvo materijalnog i personalnog supstrata

videti kod Spirović-Jovanović Lucija, Statusno trgovinsko pravo, MeĎunarodni

naučni forum „Dunav reka saradnje“, Beograd 2006, str. 45.

sadrţi sve zakonom predviĎene bitne elemente potrebne za osnivanje

privrednog društva i potpisuje ga jedan ili više osnivača.

Ukoliko privredno društvo osniva jedan osnivač onda

osnivački akt ima oblik odluke, a ako je reč o više osnivača onda

osnivački akt ima formu ugovora.

Cilj kome teţe lica koja osnivaju privredno društvo je sticanje

dobiti. Osnivači dakle ulaţu svoja sredstva, napor i rizik sa ţeljom da

uvećaju uloţenu imovinsku vrednost i dugoročno ostvare dobit. To je

osnovni motiv pokretač u svakom poduhvatu ove vrste.

Vreme na koje se osniva privredno društvo moţe biti

neodreĎeno ili odreĎeno. Najčešće kada osnivaju privredno društvo,

osnivači to čine sa neodreĎenim vremenom trajanja. Pojedine svetske

kompanije stare su više od sto godina. Ima naravno i onih, a to

dopušta i naš zakonodavac, koje u svom osnivačkom aktu odrede da

društvo traje samo odreĎeno vreme. TakoĎe privredno društvo moţe

prestati da postoji nastupanjem odreĎenog dogaĎaja (na primer

postoji dok ima rude u rudniku koji eksploatiše) ili postizanjem

odreĎenog cilja, ukoliko je tako odreĎeno u osnivačkom aktu.

Delatnost privrednog društva

Privredno društvo moţe da obavlja jednu ili više zakonom

dozvoljenih privrednih delatnosti. Privredno društvo u svom

osnivačkom aktu navodi delatnost koju će obavljati i shodno

postupku registracije, prijavljuje registru (prilikom osnivanja ili

naknadno ukoliko doĎe do izmene po pitanju delatnosti) šifru i opis

delatnost koju namerava da obavlja u skladu sa Zakonom o

registraciji privrednih subjekata.

Delatnost se moţe obavljati samo u prostoru koji ispunjava

odreĎene uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i

zaštite i unapreĎenja ţivotne sredine, kao i druge propisane uslove.

Pojedine delatnosti mogu se obavljati samo ukoliko nadleţan

drţavni organ da saglasnost odnosno dozvolu na osnovu ispunjenosti

propisanih uslova za njeno obavljanje (primera radi obavljanje

bankarske delatnosti moguće je samo nakon dobijanja dozvole

Narodne banke Srbije).

Registracija poslovnog subjekta i javni beležnici

Privredno društvo stiče pravni subjektivitet upisom u registar

privrednih društva. Prijava se podnosi neposredno ili poštom (moţe i

elektronskim putem) registru koji se vodi kod Agencije za privredne

registre25

i upis (kao i ispis) je regulisan posebnim propisima.

Agencija za privredne registre vodi odreĎene registre (na primer

Registar privrednih subjekata; Registar zaloţnog prava na pokretnim

stvarima i pravima; Registar finansijskog lizinga).

UvoĎenjem novog sistema registracije, Agencija za privredne

registre je preuzela nadleţnost registracije privrednih subjekata od

trgovinskih sudova i organa lokalne samouprave.

Agencija je osnovana radi postizanja veće ekonomičnosti,

dostupnosti podataka i formiranja jedinstvene centralizovane baze

podataka – evidencije o registrovanim privrednim subjektima,

ugovorima o finansijskom lizingu i zalozi.

Novi sistem registracije privrednih subjekata omogućava

zainteresovanim licima brţe i jednostavnije otpočinjanje obavljanja

privredne delatnosti, a njihovim potencijalnim poslovnim partnerima

dostupne i aţurne podatke.

Nije dopušteno da se u registar upišu dva privredna društva pod

istim ili sličnim poslovnih imenom koja obavljaju istu ili srodnu

delatnost jer bi to izazvalo nedoumice o identitetu.

Osnivač, ili lice koje ovlasti, dostavlja podatke u vezi osnivanja

koji će biti upisani u Registar (kasnije u toku rada društva dostavljaće

se i svi drugi relevantni podaci u vezi: prestanka društva, povezivanja

i statusnih promena, promena forme i dr.).

Momentom upisa, privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica,

što u pravnom smislu znači da od tada ono ima svoju imovinu i moţe

da stiče prava i preuzima obaveze u poslovanju.

Podaci o registrovanim privrednim društvima su javni i objavljuju

se u vidu elektronskog zapisa i dostupni su elektronskim putem svim

zainteresovanim licima. Prirodno je da zakonodavac pruţa zaštitu

savesnom licu koje koristi te podatke. Svako ko se informiše na takav

25

Agencija za privredne registre je osnovana Zakonom o Agenciji za privredne

registre (Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 55 od 21. maja 2004). Pogledati

odredbe Zakona o javnim agencijama koje se primenjuju i na Agenciju za privredne

registre.

način i pouzda se u tačnost tih podataka ne sme da snosi štetne

posledice zbog eventualnih neistina.

Značajno mesto u privrednom ţivotu i funkcionisanju privrednih

društava imaju javni beleţnici (notari), koji se u pravni sistem Srbije

vraćaju posle 70 godina odsustvovanja. Nedavno donet Zakon o

javnim beleţnicima26

predviĎa uvoĎenje instituta javnog beleţništva

a obavljanje ove sluţbe od javnog poverenja moći će da obavljaju

diplomirani pravnici koji ispunjavaju zakonom predviĎene uslove

(imaju poloţen pravosudni ispit, poloţen ispit za javnog beleţnika i

dr.) i imenuje ih Ministarstvo pravde Srbije.

Javno beleţništvo postoji u većini evropskih zemalja, a efikasan

javno beleţnički sistem doprinosi značajnom rasterećenju sudova i

efikasnijem i ekonomičnijem obavljanju brojnih pravnih poslova.

Posebno značajna primena je u pravnoj sigurnosti prometa

nepokretnosti, sprečavanja pranja novca, efikasnije naplate poreza i

dr.

Notari od suda preuzimaju vršenje brojnih poslova kao što su

overe ugovora (na primer osnivačkog akta privrednog društva ili

ugovor o prenosu udela i dr.), izdavanje različitih potvrda, čuvanje

isprava i dr. Tarife za rad notara i njihovo radno vreme propisuje Ministarstvo

pravde, a odgovornost za štetu nastalu postupanjem javnog beleţnika

pokrivaće obavezno osiguranja.

Poslovna jedinica društva (ogranak)

Privredno društvo moţe imati svoj ogranak-deo, na nekoj

drugoj lokaciji od one na kojoj se nalazi sedište društva. Reč je o

poslovnoj jedinici (filijali) koja je samo na prvi pogled samostalna

celina.

Pravno gledano njena samostalnost je znatno ograničena jer

ona nema svojstvo pravnog lica. Pravno lice je privredno društvo čiji

je ona deo, tako da ta jedinica nema sopstvenu imovinu (sve što ona

poseduje je u vlasništvu privrednog društva) iako moţe imati poseban

račun i odreĎena ovlašćenja. Praktična pravna posledica takvog

poloţaja poslovne jedinice je da ukoliko nesolventno društvo odlazi u

stečaj sa njim ide i poslovna jedinica, ma kako ona pojedinačno imala

uspešne poslovne rezultate (deli sudbinu društva čiji je integralni

deo).

26

Zakon o javnim beleţnicima („Sl. gl. 31/2011“)

Stranom privrednom društvu je dopušteno da ima

predstavništvo u Srbiji ali to predstavništvo nema svojstvo pravnog

lica i ne moţe da obavlja privrednu delatnost. Predstavništvo moţe

samo da obavlja neke pripremne radnje (npr. ispitivanje trţišta) u

cilju procene ekonomske opravdanosti eventualnog osnivanja

privrednog društva. Ukoliko se strano lice opredeli da obavlja

delatnost u obavezi je da osnuje privredno društvo pod istim

uslovima kao i domaći subjekti.

Ulog u privredno društvo

Osnovni kapital privrednog drštva nastaje kao ukupan zbir

uloga osnivača. Ulog je materijalna vrednost koju osnivač unosi u

društvo.

Osnivačkim aktom se precizira šta svaki od osnivača unosi u

vidu uloga u privredno društvo. Ulozi mogu biti u novcu ili to moţe

biti nenovčani ulog.

Nenovčani ulozi su ulozi u stvarima i pravima, radu i

uslugama, kao i udeli i akcije u drugim privrednim društvima. Pošto

osnovni kapital privrednog društva glasi na novac, svaki ulog mora

da se izrazi u novcu.

Novčanu vrednost nenovčanih uloga utvrĎuju osnivači

sporazumom. Primera radi saglase se da automobil koji jedan od

osnivača unosi u društvo kao ulog vredi 10.000.000 dinara. Ukoliko

pak ne postignu saglasnost, procenu vrednosti uloga mogu poveriti

ovlašćenom procenjivaču, ili će to na njihov zahtev učiniti sud.

Specifičnost vezanu za procenu nenovčanog uloga srećemo kod

otvorenog akcionarskog društva gde zakonodavac zahteva da procenu

vrednosti nenovčanih uloga obavezno izvrši ovlašćeni procenjivač, u

skladu sa zakonom kojim se ureĎuje računovodstvo i revizija (nema

slobode osnivača da se sami sporazumeju).

Potpisivanjem osnivačkog akta nastaje obaveza osnivača da

unese ugovoren ulog u privredno društvo i niko, pa ni ostali osnivači

ne mogu ga osloboditi te obaveze. Tim činom unošenja svi novčani i

nenovčani ulozi postaju kapital društva.

Osnovno pravilo zaštite kapitala privrednog društva i

posledica njegovog pravnog subjektiviteta je da osnivač više ne

raspolaţe tim ulogom i ne moţe se predomisliti i uzeti nazad ono što

je uloţio u društvo. Uloţeno je postalo deo imovine privrednog

društva i samo ono nadalje moţe raspolagati tom imovinskom

vrednošću, u cilju sticanja dobiti obavljanjem privredne delatnosti za

koju je registrovano.

Udeo u privrednom društvu

Ulagač, na osnovu svog uloga, stiče udeo u društvu, odnosno

akcije društva, kao protivvrednost za uloţeno i samo njima moţe

raspolagati. Dakle treba razlikovati ulog i udeo.

Ulog je konkretna materijalna novčana ili nenovčana vrednost

koju osnivač (ili član koji kasnije pristupa) unosi u privredno društvo

formirajući tako njegov osnovni kapital. Udeo u tom osnovnom

kapitalu koji dobija na osnovu uloga je neki procentualni deo ukupne

vrednosti tog kapitala. Primera radi ukoliko je u društvo uneo

automobil vredan 10.000.000 dinara, a ostali osnivači uneli ukupno

90.000.000 dinara, onda osnovni kapital tog društva iznosi

100.000.000 dinara, a taj osnivač raspolaţe udelom koji predstavlja

1/10 vrednosti društva. U tom procentu deliće sudbinu privrednog

društva, odnosno učestvovaće u dobru (dobit) i zlu (gubitak). U

situaciji kad društvo ima dobit i skupština društva odluči da je podeli,

onda će 1/10 te dobiti pripasti njemu. Ukoliko pak privredno društvo

beleţi gubitak, u procentu udela (vlasništva) teret pokrivanja gubitka

pada na člana.

Udeo u društvu u visini 1/10 osnovnog kapitala pored

nominalne vrednosti koju je lako izračunati ima i za člana društva

značajniju trţišnu vrednost, jer jedino po njoj moţe prodati svoj udeo.

Kad privredno društvo dobro radi i vrednost njegovog kapitala raste,

uvećavaće se i materijalna vrednost te 1/10. Ako pada dešava se

obrnuto.

Momentom ulaganja uneta vrednost postaje deo imovine

privrednog društva i ulagač nema više nikakvo pravo na predmet tog

uloga, na njegov povraćaj ili na kamatu na taj ulog. Sve što je uneto u

privredno društvo kao ulog i sve što to društvo stekne poslovanjem,

predstavlja imovinu privrednog društva i potpuno je nezavisno i

odvojeno od lične imovine ulagača. Ličnosti i imovine privrednog

društva i njegovih osnivača su odvojene.

Poverioci članova privrednog društva (iz nekih meĎusobnih

poslova koji nemaju pravnu vezu s društvom) ne mogu se za

izvršenje obaveza obraćati društvu. Ovakva situacija ukazuje na

pravno rešenje u kome postoji jasna odvojenost lične imovine

osnivača i članova privrednog društva i imovine samog društva (ta

imovina je nastala od imovine koju su osnivači uneli u društvo ali je

momentom registracije društva ono postalo pravno lice, a ta imovina

njegovo vlasništvo).

Privredno društvo za obaveze koje preuzima u poslovanju

uvek (bez obzira na svoj pravnoorganizacioni oblik) odgovara

celokupnom svojom imovinom. U situaciji kada privredno društvo

nema dovoljno imovine da izvrši svoje obaveze prema poveriocima,

moţe se postaviti pitanje odgovornosti članova društva za te obaveze.

U takvoj situaciji pravnoorganizacioni oblik društva dobija na

značaju.

Da li će osnivači (članovi) odgovarati svojom sopstvenom

imovinom, kada imovina društva nije dovoljna da se namire

poverioci privrednog društva zavisi od oblika privrednog društva.

Postoje oblici kod kojih osnivači i članovi odgovaraju samo do visine

uloga koji su uneli (odnosno obavezali se da unesu) u društvo, a

postoje društva u kojima su oni u obavezi da iz sopstvene imovine

namire obaveze društva kada ono samo to nije u stanju (ima manje

nego što duguje). Primera radi kod komanditnog društva i ortačkog

društva moguća je odgovornost ortaka celokupnom sopstvenom

imovinom za obaveze društva, a kod društva s ograničenom

odgovornošću i akcionarskog društva članovi odgovaraju do visine

ugovorenog uloga.

Ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu naziva se osnovni

kapital društva. Kao protivvrednost za unet ulog, ulagač dobija udeo

u privrednom društvu, srazmeran vrednosti unetog uloga. Primera

radi ukoliko dva lica osnuju privredno društvo tako što jedan od

osnivača (lice A) unese u privredno društvo novčani ulog u visini od

2.000.000 dinara, a drugi osnivač opremu vrednu 4.000.000 dinara,

onda je osnovni kapital tog društva 6.000.000 dinara (2.000.000 +

4.000.000). Prvi osnivač ima udeo u privrednom društvu u visini od

2.000.000 dinara (1/3 vrednosti imovine društva) a drugi 4.000.000

dinara (2/3). Ni jedan od njih ne može uzeti nazad svoj ulog (ni

novac ni opremu). To je imovina privrednog društva i njom može

raspolagati privredno društvo odlukom svojih organa (na primer

skupština ili upravni odbor). Osnivač može raspolagati jedino

udelom ukoliko neko želi da ga kupi i to po tržišnoj ceni (što znači da

može biti različito od nominalne vrednosti) Osnivač dakle može da

raspolaže jedino udelom (da pokloni ili proda nekome 1/3, odnosno

2/3 vrednosti društva po tržišnoj ceni (onoliko koliko neko hoce da

plati). Može se desiti da lice A proda svoj udeo po ceni koja je viša,

ista ili niža od vrednosti koju je uložio u društvo (2.000.000 dinara),

ali nikada ne može da iz privrednog društva uzme nazad vrednost

uloga. Može da istupi ili bude isključen ali tim ćemo se posebno

pozabaviti kasnije.

Poslovno ime

Poslovno ime je značajan atribut privrednog društva i ono

predstavlja naziv (firmu) pod kojim privredno društvo posluje.

Upravo je poslovno ime osnovni instrument individualizacije i uslov

razlikovanja jednog privrednog društva od drugog na trţištu.

Da bi poslovno ime uspešno vršilo svoju funkciju distinkcije,

odnosno prepoznavanja i razlikovanja, logično je da ono ne moţe da

bude istovetno, ili slično, poslovnom imenu drugog privrednog

društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj

delatnosti. Zbog značaja poslovnog imena za individualizaciju

privrednog subjekta ono uţiva pravnu zaštitu i lice koje koristi tuĎe

poslovno ime u pravnom prometu duţno je da nadoknadi

prouzrokovanu štetu.27

Vaţan deo poslovnog imena čini i oznaka oblika privrednog

društva. Poslovno ime ortačkog društva sadrţi oznaku "ortačko

društvo" ili skraćenicu "o.d." ili "od", poslovno ime komanditnog

društva sadrţi oznaku "komanditno društvo" ili skraćenicu "k.d."ili

"kd", poslovno ime društva s ograničenom odgovornošću sadrţi

oznaku "društvo s ograničenom odgovornošću" ili skraćenicu "d.o.o."

ili "doo", poslovno ime akcionarskog društva sadrţi oznaku

"akcionarsko društvo" ili skraćenicu "a.d."ili "ad".

Poslovna pisma koja privredna društva koriste u komunikaciji

sa drugim licima, kao i svi drugi dokumenti privrednog društva (i u

elektronskoj formi) obavezno sadrţe poslovno ime.

Sedište

Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja

poslovima društva, njegova poslovna adresa. Sedište društva se

27

O principima i oblicima zaštite poslovnog imena-firme videti kod Spirović-

Jovanović Lucija, Statusno trgovinsko pravo, MeĎunarodni naučni forum „Dunav

reka saradnje“, Beograd 2006, str. 88-91.

precizira u osnivačkom aktu društva i upisuje se u Registar. Svaka

naknadna promena mora se prijaviti registru.

Zastupanje privrednog društva

Pojam zastupanja

Privredno društvo je pravno a ne fizičko lice pa samim tim ne

moţe imati volju u pravom smislu te reči. Voljne radnje mogu doći

samo od ljudi kojima je privredno društvo kao subjekt prava, poverilo

ovlašćenje da kreiraju i sprovode tu volju, a ona mora da odraţava

najbolji interes tog privrednog društva. Ta lica dakle imaju duţnost

prema društvu da zastupaju njegov najbolji interes (a ne sopstveni)28

.

U tom smislu pravne radnje kao što je zaključenje ugovora i

obavljanje drugih pravnih poslova na trţištu i radnji prema drţavnim

organim u ime i za račun privrednog društva obavljaju njegovi

zastupnici (jedan ili više).

Obavljanje zastupničkih radnji podrazumeva da lice koje

zastupa privredno društvo poseduje ovlašćenje za takvo postupanje.

To ovlašćenje moţe biti utemeljeno na više pravnih osnova. Moţe se

zasnivati na samom zakonu29

, na opštem aktu privrednog društva

(ugovor o osnivanju), aktu nadleţnog organa, ili na izjavi volje

(punomoćje).

Zakon o privrednim društvima predviĎa mogućnost da

zastupnik privrednog društva moţe pored fizičog da bude i prvno

lice.

Osnovna karakteristika radnji koje preduzima zastupnik, je da

se one vrše u ime i za račun privrednog društva, pa time obavezuju

samo društvo a ne zastupnika. Zato je veoma vaţno, ukoliko to nije

učinio sam zakon, odrediti domašaj ovlašćenja koje lice ovlašćeno za

zastupanje ima. Privredno društvo moţe ograničiti to ovlašćenje i

tada je zastupnik, u obavljanju poslova zastupanja društva, duţan da

poštuje sva ta ograničenja (utvrĎena aktima društva ili odlukom

28

Ovakva situacija raĎa opasnost od konflikta interesa. Reč je o fenomenu

principal-agent koji se ispoljava u problemu kako da zastupani usmeri ponašanje

zastupnika u sopstvenom interesu (nagrada, kazna, nadzor...). 29

Primera radi direktor privrednog društva je zastupnih društva na osnovu samog

zakona.

nadleţnog organa društva). Prekoračenje ovlašćenje izloţiće ga

odgovornosti za štetu koja nastane za privredno društvo ili treće lice.

Problem ograničenja ovlašćenja

ObezbeĎivanje pravne sigurnosti privrednog prometa

zahtevalo je od zakonodavca da zaštiti treća lica (saugovornike

privrednog društva) u poslovima koji se obavljaju preko zastupnika, a

kada je došlo do prekoračenja ovlašćenja datog zastupniku. Da bi

imalo pravo na zaštitu od trećeg lica se zahteva da nije znalo niti je

moralo da zna da se radi o prekoračenju. U tom smislu je Zakon o

privrednim društvima ustanovio pravilo da ograničenja ovlašćenja,

objavljena ili neobjavljena, privredno društvo ne moţe isticati prema

savesnim trećim licima. Konkretno to znači da će biti punovaţan

ugovor sa savesnim licem (a savesno je ako nije znalo niti je moglo

znati da zastupnik privrednog društva ugovor zaključuje mimo svog

ovlašćenja) uprkos činjenici da je zastupnik išao mimo granica

ovlašćenja. Primera radi opštim aktom privrednog društva je

predviĎeno da zastupnik društva moţe samostalno zaključivati

ugovore čija pojedinačna vrednost ne prelazi sumu od 200.000

dinara. Ukoliko se radi o ugovorima čija je vrednost iznad sume

ograničenja neophodno je da zastupnik pribavi saglasnost upravnog

odbora privrednog društva. Bez obzira na postojanje ovog

ograničenja zaključen ugovor vrednosti 250.000 dinara ostaće na

snazi ukoliko je saugovornik savesno lice.

Jedini izuzetak od pravila da ograničenje ovlašćenja za

zastupanje nije smetnja za punovaţnost ugovora zaključenog izvan

granica, je kada se ograničenje sastoji u obavezi zastupanja od strane

dva ili više lica zajedno. Ovo ograničenje se moţe isticati prema svim

licima bez obzira na savesnost. Primera radi predsednik izvršnog

odbora banke mora da obezbedi još jedan potpis člana izvršnog

odbora da bi ugovor koji zaključuje bio punovaţan (dvojnost

potpisa).

Ovlašćenje zastupnika takoĎe podrazumeva obavezu da

poslovnu aktivnost privrednog društva obavlja u okviru delatnosti

društva. Ukoliko zastupnik ne ispoštuje to ograničenje, pravni poslovi

koje je zaključio izvan delatnosti društva navedenih u osnivačkom

aktu, obavezuju privredno društvo. Ono se moţe osloboditi te

odgovornosti ukoliko dokaţe da je treće lice znalo ili je prema

okolnostima slučaja moglo znati (nesavesnost) da su ti poslovi izvan

te delatnosti, s tim da objavljivanje u registru samo po sebi nije

dovoljan dokaz za to.

Ugovor koji zaključi zastupnik u ime zastupanog lica i u

granicama svojih ovlašćenja obavezuje neposredno privredno

društvo i drugu ugovornu stranu. Dve su značajne situacije u vezi sa

prekoračenjem ovlašćenja. Jedna je kad zastupnik prekorači obim

datog mu ovlašćenja, a druga kad zaključi posao izvan delatnosti

privrednog društva. U oba slučaja ugovor će ostati na snazi bez

obzira na prekoračenje ovlašćenja ukolikotrće lice (saugovornik) nije

znalo niti je moralo znati za to prekoračenje (savesnost). Jedini

izuzetak je kada je za zaključenje ugovora ili drugog pravnog posla

potrebno zajedničko zastupanje (potpis dva ili više zastupnika).

Zastupnik koji prekorači ovlašćenje biće odgovoran za štetu koju trpi

privredno društvo.

Punomoćje

Privredno društvo (po pravilu direktor ili drugi zastupnik)

moţe nekom licu dati punomoćje za zastupanje društva. Davanjem

punomoćja drugom licu direktor ne ostaje bez ovlašćenja da zastupa

društvo, već tim činom dobija pomoć u obavljanju poslova.

Punomoćjem se ovlašćuje jedno lice-punomoćnik da zaključuje

ugovore i obavlja ostale uobičajene poslove (opšte punomoćje) u

vršenju privredne delatnosti.

Zaštita interesa privrednog društva nalaţe da za poslove izvan

uobičajenih, kao što je otuĎenje ili opterećenje nepokretnosti,

preuzimanje menične obaveze ili obaveze jemstva, uzimanje zajma i

voĎenje spora, punomoćnik od privrednog društva dobije posebno

punomoćje za svaki takav posao. Ovlašćenje dato punomoćniku se ne

upisuje u Registar, niti on kao punomoćnik. Treba imati u vidu da

poslovi koje punomoćnik zaključi mimo ovlašćenja ne obavezuju

privredno društvo.

Prilikom obavljanja tekućih poslova privrednog društva, neka

lica, kao što su na primer prodavci u prodavnicama, osobe koje rade

na šalterima u pošti ili banci i sl., po prirodi svog posla, koji

podrazumeva zaključenje i ispunjenje odreĎenih ugovora, ovlašćena

su (samom činjenicom zaposlenja na tom radnom mestu), na

zaključenje i ispunjenje tih ugovora. To znači da njima nije potrebno

posebno punomoćje za zaključenje i izvršenje ugovora koji su u vezi

posla koji obavljaju.

Prokura

Prokura predstavlja poslovno punomoćje kojim društvo

ovlašćuje jedno ili više fizičkih lica (ne moţe pravno lice) da u

njegovo ime i za njegov račun zaključuju pravne poslove i

preduzimaju pravne radnje.

Prokura je formalan pravni akt koji mora biti sačinjen u

pisanoj formi i kao takav upisan u Registar.

Jedino fizička lica mogu imati ovakvo ovlašćenje i ona se

nazivaju prokuristi. Prokurista nema ovlašćenje da prenose prokuru

na druga lica (princip neprenosivosti prokure).

Ovlašćenje prokuristi nameće jedino zakonodavac, a izvan tih

zakonskih ograničenja pravo koja sadrţi prokura se ne moţe

ograničiti od strane izdavaoca niti po sadrţini, niti vremenom

trajanja. Ograničenje je jedino moguće ukoliko postoji pravilo

supotpisa (obaveza da još neko uz prokuristu mora da potpiše da bi

bilo punovaţno-dvostruki potpis). Dakle ograničenja za prokuristu su

jedino ona koja predviĎa zakon a ona se ispoljavaju u vidu zakonske

zabrane, na primer zabrana zaključenja pravnih poslova u vezi

nepokretnosti privrednog društva, preuzimanje meničnih obaveza,

jemstva, zaključenja ugovora o kreditu i sl30

. Za izvršenje tih poslova

prokuristi je potrebno da mu privredno društvo izda posebno

punomoćje.

Prokura se ne moţe se vezati ni za odreĎene uslove, ali moţe

da se opozove u svako doba. Dakle prokurista je veoma slobodan u

svom radu (sputan jedino zakonom predviĎenim ograničenjima), ali u

bilo koje doba privredno društvo moţe da ga opozove i uskrati

mogućnost daljeg delovanja u ime i za račun društva.

Dok god ima ovlašćenje prokurista potpisuje privredno

društvo pod svojim punim imenom, sa jasnom naznakom svojstva

prokuratora dodatkom "pp" (per prokura) uz potpis.

Povezivanje privrednih društava

30

Videti Zakon o privrednim društvima čl 38.

Pojam i vrste povezivanja

Dinamika privrednog ţivota i sve snaţniji pritisci koji dolaze

sa trţišta i uţeg i šireg okruţenja, nameću privrednim društvima

potrebu za iznalaţenjem adekvatnih rešenja u cilju prilagoĎavanja

promenama radi opstanka i daljeg prosperiteta.

U cilju efikasnijeg poslovanja i snaţnijeg nastupa na trţištu u

borbi sa konkurencijom privredna društva ponekad procenjuju da je

rešenje u meĎusobnom povezivanju. Zakonodavac predviĎa tri načina

na koja se društva mogu povezivati.

Privredna društva (dva ili više) se mogu povezati:

1. putem kapitala (društva povezana kapitalom),

2. putem ugovora (društva povezana ugovorom)

3. kombinacijom ova dva oblika povezivanja (mešovito

povezana društva).

Povezivanje putem kapitala nastaje putem učešća u osnovnom

kapitalu ili ortačkim udelima društva31

. Primera radi to je situacija u

kojoj kompanija A poseduje udeo (akcije) u kompaniji B čija je

vrednost u visini od recimo 25% osnovnog kapitala privrednog

društva B.

Ugovorno povezivanje nastaje na osnovu ugovora. Kod

ugovornog povezivanja kompanija A ne bi imala učešće u kapitalu

kompanije B, ali bi na osnovu ugovora imala odreĎena upravljačka

prava i tako bitno uticala na ponašanje te kompanije na trţištu.

Mešovito povezivanje se vrši kombinacijom prava stečenih na

osnovu ulaganja kapitala i prava koja proizlaze iz ugovora (mešovito

povezana društva).

Veza dva privredna društva, u gore pomenutom smislu, po

pravilu podrazumeva različit pravni poloţaj učesnika u povezivanju.

Povezana privredna društva uvek obuhvataju jedno dominantno,

kontrolno (matično) društvo i jedno ili više podreĎenih (zavisnih)

društava.

Organizacioni oblik povezanih privrednih društava (putem

kapitala, ugovora, mešovita) moţe biti koncern, holding, grupa

društava ili neki drugi oblik organizovanja u skladu sa zakonom.

31

Detaljnije u vezi finansijskih povezivanja videti Vasiljević Mirko, Kompanijsko

pravo, Pravni fakultet, Beograd.2005, str. 421-432.

Koncern je takav oblik povezanih privrednih drušatva, kada

kontrolnom društvu nije preteţna delatnost upravljanje podreĎenim

društvima, već ono uz to upravljanje prevashodno obavlja neku

poslovnu delatnost (na primer proizvodnja čelika).

Holding podrazumeva takvo povezivanje privrednih drušatva,

kod kojeg kontrolno društvo ima isključivo delatnost upravljanja

podreĎenim društvima i finansiranja.

Povezivanje privrednih društava mora da bude izvršeno ne

samo u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, već i na takav

način da se ne povreĎuju propisi koji ureĎuju zaštitu konkurencije

(zaštita od monopola).

Povezivanje putem kapitala

Kontrolno učešće u kapitalu jednog privrednog društva moţe

imati onaj član ili akcionar (kontrolni član ili akcionar društva) koji

sam ili sa drugim članovima ili drugim licima koja sa njim deluju

zajedno (zajedničko delovanje) ima više od 50% vlasništa i glasačkih

prava u privrednom društvu ili na drugi način vrši kontrolni uticaj

nad upravljanjem i voĎenjem poslova privrednog društva na osnovu

svog svojstva člana ili akcionara (ili na osnovu zaključenog ugovora

u skladu sa ovim zakonom).

Upravni odbor podreĎenog društva duţan je da za godišnju

skupštinu akcionara ili članova društva pripremi pisani izveštaj o

odnosima sa ostalim članicama društava povezanih kapitalom.

Članovi ili akcionari društava povezanih kapitalom moraju

biti informisani o strukturi grupe, sistemu upravljanja, licima koja

upravljaju grupom, poslovima koji se obavljaju unutar grupe, kao i o

principima rešavanja sukoba interesa pojedinog društva i drugih

povezanih društava.

Povezivanje putem ugovora

Kada se kao instrument povezivanja privrednih društava javlja

ugovor, u njemu se preciziraju odnosi izmeĎu kontrolnog i zavisnog

(zavisnih) društva. Ugovor se obavezno sačinjava u pisanoj formi.

Ugovor sadrţi naročito: prava i obaveze kontrolnog društva;

mere zaštite podreĎenog društva; obim prenosa dobiti i kompenzacije

podreĎenom društvu; pokrivanje gubitaka podreĎenog društva od

strane kontrolnog društva; zaštitu ostalih akcionara ili članova

podreĎenog društva; kao i mere zaštite poverilaca podreĎenog

društva po prestanku ugovora.

Reorganizovanje privrednog društva

Pojam reorganizacije

Privredno društvo moţe da proceni da bi bilo svrsishodno da

se reorganizuje i tako postigne efekat boljeg poslovanja na trţištu i

efikasnijeg suprotstavljanja konkurentima.

Ova promena mora biti izvršena prema pravilima Zakona o

privrednim društvima i u skladu sa propisima koji pruţaju zaštitu

konkurencije.

Pod reorganizovanjem privrednih društava podrazumevamo

dve promene. Društvo moţe da promeni svoj status ili da promeni

svoju pravnu formu32

.

U registrar privrednih društava se upisuju obe promene koje

pogaĎaju privredno društvo (statusne promene i promene pravne

forme).

Statusna promena

Statusna promena privrednog društva podrazumeva da se ono

reorganizuje na odreĎeni način, odnosno da proĎe kroz jedan od

nekoliko procesa koje predviĎa naš zakon: proces pripajanja,

spajanja, podele ili izdvajanja. Na takav način se imovina i obaveze

jednog privrednog društva prenose na drugo a članovi društva čija se

imovina i obaveze prenose dobijaju udele ili akcije u društvu na koje

je imovina i obaveze preneta.

32

Detaljnije o strukturnim povezivanjima-reorganizaciji videti kod Vasiljević

Mirko, Kompanijsko pravo, Pravni fakultet, Beograd.2005. str445-467.

Pripajanje je statusna promena u kojoj se javlja jedno

privredno društvo kao sticalac i jedno ili više privrednih društava kao

prenosilac. Društvo prenosilac prenosi celokupnu svoju imovinu i

obaveze na društvo sticaoca. Konkretno to znači da lice prenosilac

prestaje da postoji u pravnom smislu, briše se iz registra i gubi pravni

subjektivitet. Društvo sticalac nastavlja da postoji preuzevši sva prava

i obaveze društva prenosioca.

Spajanje je statusna promena kod koje se dva ili više

privrednih društava spajaju tako što zajednički osnivaju novo

privredno društvo i na njega prenose celokupnu svoju imovinu i

obaveze. Ovim činom dakle nastaje novi poslovni subjekt kreiran kao

zbir imovina i obaveza dva subjekta koji se tim činom gase i

brisanjem iz registra gube pravni subjektivitet.

Podela je statusna promena u kojoj se postojeće privredno

društvo deli i svoju imovinu i obaveze prenosi na drugog. Podela kao

promena statusa moţe imati više oblika. Privredno društvo koje se

deli moţe svoju imovinu i obaveze preneti na novoosnovana

privredna društva (podela uz osnivanje), moţe je preneti na postojeće

privredno društvo (podela uz pripajanje), ili moţe doči do situacije da

se deo tog privrednog društva prenosi na novoformirano društvo a

deo se pripaja postojećem privrednom društvu (mešovita podela). U

svim slučajevima društvo koje se deli prestaje da postoji.

Izdvajanje je jedna specifična statusna promena u kojoj

privredno društvo ne gubi pravni subjektivitet već nastavlja da

postoji. Kod ove promene ne dolazi do prenosa celokupne imovine i

obaveza na jedno ili više novoosnovanih ili postojećih privrednih

društava več se prenosi samo deo.

Odluka o statusnoj promeni je u rukama vlasnika udela

odnosno akcija (skuštine) a nacrt ugovora o statusnoj promeni,

finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora i druge

relevantne podatke priprema direktor (ili odbor direktora ako postoji)

kod jednodomnog sistema upravljanja ili nadzorni odbor kod

dvodomnog upravljanja.

Promena pravne forme društva

Promena pravne forme kao oblik reorganizacije privrednog

društva predstavlja prelazak iz jedne pravne forme u drugu. Ova

promena se moţe vršiti samo u skladu sa odredbama Zakona o

privrednim društvima. Prilikom promene pravnog oblika privredno

društvo ne prolazi kroz statusnu promenu33

.

Privredno društvo koje ţeli da promeni formu mora da ispuni

sve uslove koji se zahtevaju za tu novu pravnu formu koju ţeli da

preuzme. Primera radi društvo s ograničenom odgovornošću koje je

donelo odluku da postane akcionarsko društvo, mora da ispuni sve

uslove koji se zakonom traţe za osnivanje akcionarskog društva (po

pitanju minimalnog novčanog kapitala, obaveznih organa upravljanja

i dr.).

Promena pravne forme privrednog društva registruje se i

objavljuje. Posle promene pravne forme privredno društvo nastavlja

da posluje kao isto pravno lice, ali druge pravne forme. To znači da

promena pravne forme ne znači gubitak pravnog subjektiviteta,

odnosno privredno društvo ne prestaje da postoji.

Posebno je ureĎen postupak promene pravne forme javnog

akcionarskog društva što je i logično jer se radi o privrednom društvu

koje je u javnoj emisiji emitovalo akcije i čije se akcije kao takve

nalaze na trţištu kapitala.

Prestanak privrednog društva (likvidacija i stečaj)

Gubitak pravnog subjektiviteta

Privredna društva nastaju (postaju subjekti prava) upisom u

odgovarajući registar privrednih društava i prestaju da postoje

brisanjem iz tog registra.

Kada prestaje da postoji finansijski zdravo društvo nema

potencijalne opasnosti za druge učesnike na trţištu, ali kada je reč o

prezaduţenom društvu situacija je bitno drugačija.

Nekada je prestanak privrednog društva rezultat volje vlasnika

(članova društva), a nekada se taj proces odigra i mimo njihove volje.

Nevoljni prestanak privrednog društva moţe se dogoditi u

situacijama kada je privredno društvo u više navrata kaţnjeno za

kršenje zakonskih odredbi, ili kada ostvaruje toliko loše poslovne

33

Spirović-Jovanović Lucija, Statusno trgovinsko pravo, MeĎunarodni naučni

forum „Dunav reka saradnje“, Beograd 2006, str 280.

rezultate da postaje prezaduţeno i nije u stanju da trajnije izvršavaju

svoje obaveze.

Društvo koje ne poštuje propisane norme ili je neuspešnim

poslovanjem dovelo sebe u stanje prezaduţenosti, opasan je i

nepoţeljan učesnik na trţištu i izvor štete za druge učesnike. Interes

je drţave i svih privrednih subjekata je da se takvo lice što pre sanira

ili skloni iz privrednog ţivota.

Privredno društvo moţe svoj pravni subjektivitet da izgubi i

prestane da postoji na tri načina. Prvi način je prestanak privrednog

društva usled neke od statusnih promena o kojima je gore bilo reči

(na primer društvo koje je pripojeno drugom društvu prestalo je da

postoji itd).

Drugi način se odnosi na prestanak solventnog privrednog

društva, dakle finansijski zdravog društva koje moţe da ispunjava

svoje obaveze. Takvo društvo se gasi u postupku likvidacije.

Treću situaciju imamo prilikom gašenje nesolventnog

privrednog društva (društvo koje nije sposobno da ispunjava svoje

obaveze - prezaduţeno). Ono prestaje da postoji u postupku stečaja i

o tome će na ovom mestu biti više reči.

Likvidacija privrednog društva

Pojam i uslovi likvidacije

Likvidacija privrednog društva predstavlja prestanak

solventnog privrednog društva. To znači da će društvo u postupku

likvidacije izgubiti svoj pravni subjektivitet, a sačuvati ekonomski

subjektivitet34

(ima više nego što duguje). Ovaj postupak je ureĎen

odredbama Zanona o privrednim društvima.

Solventnost označava sposobnost privrednog društva da trajno

ispunjava svoje obaveze. Konkretno to znači da se postupak

likvidacije sprovodi nad društvom koje ima dovoljno finansijskih

sredstava za pokriće svih svojih obaveza, ali prestaje da postoji iz

nekih drugih razloga. Na primer privredno društvo će biti likvidirano

uprkos činjenici da dobro posluje i ima stabilnu finansijsku situaciju,

ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti (jer ne

ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u odreĎenom roku ne

ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost). Postupak likvidacije

34

Spirović-Jovanović Lucija, Statusno trgovinsko pravo, MeĎunarodni naučni

forum „Dunav reka saradnje“, Beograd 2006, str. 322.

privrednog društva biće pokrenut i u slučaju kada prestanu da postoje

prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti. Ista sudbina pogodiće

i društvo koje je osnovano na odreĎeno vreme istekom vremena ako

članovi društva ne odluče drugačije.

Likvidaciju moţemo podeliti na: likvidaciju od strane

vlasnika, likvidaciju od strane poverilaca i sudska likvidaciju

(prinudna).35

Likvidacija privrednog društva je veoma vaţan čin za svako

privredno društvo i nosi značajne pravne posledice posebno za

članove ili akcionare. Ozbiljnost odluke o prestanku društva

zahtevala je od zakonodavca da zahteva legitimnu odluku ortaka,

članova ili akcionara. Pravno valjan osnov likvidacije moţe biti samo

odluka doneta na propisan način od strane onih koji su nadleţni da je

donesu (jednoglasnom odlukom svih ortaka, jednoglasnom odlukom

svih komplementara, odlukom koju donosi skupština članova društva

ograničene odgovornosti, odlukom koju donosi skupština akcionara

društva).

Pokretanje postupka likvidacije u značajnoj meri menja pravni

poloţaj privrednog društva pa je veoma značajno da učesnici na

trţištu budu informisani da je nad privredni društvom pokrenut

postupak likvidacije. U tom smislu ustanovljena je obaveza da se

odluka o pokretanju postupka likvidacije privrednog društva prijavi i

objavi u skladu sa zakonom kojim se ureĎuje registracija privrednih

subjekata. Ujedno radi adekvatnog informisanja učesnika na trţištu

poslovnom imenu privrednog društva u postupku likvidacije dodaje

se oznaku "u likvidaciji".

Pravne posledice likvidacije

Pokretanjem postupka likvidacije nad privrednim društvom

nastupaju odreĎene pravne posledice. Nakon što je pokrenut postupak

privredno društvo više ne moţe da preduzima nove poslove, već se

njegova aktivnost moţe odnositi samo na poslove vezane za

sprovoĎenje likvidacionog postupka (prodaja imovine, plaćanje

poverilaca i dr.).

Posebno mesto u svakom postupku prestanka privrednog

društva ima zaštita poverilaca. Radi njihove zaštite zakonodavac

35

O vrstama likvidacije videti kod Vasiljević Mirko, Kompanijsko pravo, Pravni

fakultet, Beograd.2005 str. 480

predviĎa pravilo da društvo u likvidaciji ne moţe isplaćivati

dividende niti se imovina društva moţe raspodeljivati ortacima,

članovima ili akcionarima pre namirenja potraţivanja poverilaca.

U postupku likvidacije nema pravnih posledica koje pogaĎaju

organe upravljanja kao što je to slučaj kod stečaja. Poslovanje

privrednog društva mogu da vode ista lica koja su imala ovlašćenja i

pre likvidacije (jer nije reč o društvu koje se nalazi u teškoćama). Od

momenta pokretanja postupka likvidacije lica koja su upravljala

društvom dobijaju status likvidacionih upravnika.

Likvidacioni upravnik i procedura likvidacije

Likvidacioni upravnik privrednog društva je po samom

zakonu ovlašćen da zastupa privredno društvo. Njegova osnovna

obaveza je da se stara o imovini društva, privede kraju započete

poslove iz tekućeg poslovanja društva, naplaćuje potraţivanja,

izmiruje obaveze i unovčava imovinu društva.

U okviru svojih ovlašćenja likvidacioni upravnik je

odgovoran za voĎenje poslova društva.

Polaznu osnovu u realizaciji postupka likvidacije čini

sastavljanje bilansa stanja (likvidacioni bilans stanja). Njega

sačinjava likvidacioni upravnik i podnosi ga ortacima ili

komplementarima ili skupštini članova ili akcionara na usvajanje. U

bilansu stanja navodi se stanje aktive i pasive društva, neophodne

radnje za sprovoĎenje likvidacije i vreme potrebno za završetak

likvidacije.

U slučaju da likvidacioni upravnik utvrdi da je imovina

privrednog društva nedovoljna da se podmire sva potraţivanja

poverilaca, duţan je da odmah obustavi postupak likvidacije i inicira

pokretanje postupka stečaja (bankrotstva).

Smisao procedure likvidacije je da se iz imovine društva

namire svi njegovi poverioci. Nakon što se podmire dugovi

privrednog društva, likvidacioni upravnik sastavlja izveštaj o

sprovedenoj likvidaciji, završni likvidacioni bilans i predlog o podeli

likvidacionog ostatka.

Likvidacioni upravnik odgovara ortacima, članovima i

akcionarima privrednog društva kao i poveriocima privrednog

društva za štetu koju im prouzrokuje u izvršenju svojih duţnosti.

Kao materijalna vrednost za obavljen rad likvidacionom

upravniku pripada pravo na nadoknadu troškova i na isplatu naknade

za rad.

Imovina privrednog društva u likvidaciji koja preostane posle

namirenja poverilaca, likvidacioni upravnik će raspodeliti ortacima,

članovima i akcionarima. Time je privredno društvo spremno za

brisanje iz registra.

Posle okončanja postupka likvidacije privrednog društva

podnosi se zahtev da privredno društvo bude brisano iz registra.

Nakon toga ostaje trag postojanja privrednog društva, kroz obavezu

čuvanja poslovnih knjiga i dokumenata društva i u arhivi registra

privrednih društava.

Stečaj privrednog društva

Pojam stečaja

Stečaj predstavlja oblik prestanka privrednog društva koji se

sprovodi nad nesolventnim privrednim društvom. Nesolventnost

znači nesposobnost plaćanja u duţem vremenskom roku. Ovaj

postupak je ureĎen posebnim zakonom pod nazivom Zakon o

stečaju.36

Lice nad kojim se sprovodi postupak stečaja naziva se

stečajni duţnik.

Na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija,

primenjuje se poseban Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava

za osiguranje (ipak sva pitanja koja nisu ureĎena tim posebnim

zakonom, rešavaju se po Zakonu o stečaju).

Zakonom o stečaju se ureĎuju uslovi i način pokretanja i

sprovoĎenja stečaja nad pravnim licima (ne i nad fizičkim licima).

Stečaj se sprovodi na dva načina: bankrotstvom ili reorganizacijom.

Stečajni postupak se pokreće predlogom ovlašćenih predlagača

(predlogom poverioca, duţnika ili likvidacionog upravnika), a

sprovodi ga sud po sluţbenoj duţnosti.

Logična posledica lošeg finansijskog stanja u kome se nalazi

privredno društvo nad kojim je otvoren stečaj uzrokuje da osnovni

cilj čijem ostvarenju teţi ovaj postupak jeste zaštita poverilaca koja

se ostvaruje kroz najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih

poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog

duţnika, odnosno njegove imovine.

36

Zakon o stečaju "Sl. glasnik RS", br. 104/2009.

Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti poverilaca se u

stečajnom postupku obezbeĎuje tako što se svim poveriocima

obezbeĎuje se jednak tretman i ravnopravan poloţaj poverilaca istog

isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Stečajni postupak se sprovodi uz poštovanje načela

ekonomičnosti tako da omogući ostvarivanje najveće moguće

vrednosti imovine stečajnog duţnika i najvećeg mogućeg stepena

namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.

Ovaj postupak je hitan i u njemu nije dozvoljen zastoj i

prekid. Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku

imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovoĎenje

postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili sluţbenu

tajnu.

Bankrotstvo i reorganizacija

Stečajni postupak obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju.

Bankrotstvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne

imovine stečajnog duţnika. Nakon završenog postupka bankrotstva

privredni subjekt prestaje da postoji.

Pod reorganizacijom se podrazumeva postupak koji ima za

cilj spašavanje privrednog društva nad kojim je pokrenut postupak

stečaja i njegov oporavak. Taj postupak podrazumeva namirenje

poverilaca, na način i pod uslovima odreĎenim planom

reorganizacije.

Stečajni razlozi

Stečajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog

stečajnog razloga, a oni su:

1) trajnija nesposobnost plaćanja;

2) preteća nesposobnost plaćanja;

3) prezaduţenost;

4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan

reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način.

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni duţnik:

1) ne moţe da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45

dana od dana dospelosti obaveze;

2) potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni duţnik

učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći

da ispuni po dospeću.

Prezaduţenost postoji ako je imovina stečajnog duţnika

manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni duţnik društvo lica

prezaduţenost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog

ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada

stečajni duţnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa

suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugroţava

sprovoĎenje plana reorganizacije.

Stečajni postupak

Stečajni postupak se nad privrednim društvom sprovodi pred

privrednim sudom. Mesno će biti nadleţan sud na čijem području je

sedište stečajnog duţnika.

Stečajni postupak spada u kategoriju hitnih postupaka, jer je

potrebno u što kraćem roku rešiti problem koji na trţištu prouzrokuju

nesolventna privredna društva.

Pokreće se predlogom ovlašćenih predlagača, a završava

odlukom suda. Nakon pokretanja postupka poverioci moraju prijaviti

svoja potraţivanja.

Kada predlog podnosi poverilac on mora da učini verovatnim

dve stvari: postojanje svog potraţivanja, kao i da učini verovatnim da

stečajni duţnik nije sposoban za plaćanje.37

Ukoliko postoji opasnost od umanjenja imovine ili uništenja

relevantne dokumentacije, stečajno veće moţe odrediti adekvatne

mere obezbeĎenja.

Na osnovu procene podataka iz predloga za pokretanje stečaja

stečajno veće donosi odluku. Kada se uveri da je predlog osnovan

veće donosi odluku da se pokreće stečajni postupak. Ukoliko predlog

nema potporu u pravnim činjenicama biće doneta odluka kojom se

odbija predlog za pokretanje stečajnog postupka.

Poverioci stečajnog dužnika

37

O pravnim posledicama pokretanja stečajnog postupka na potraţivanja poverilaca

videti Vasiljević Mirko, Kompanijsko pravo, Pravni fakultet, Beograd.2005,

str.501-504.

Postupak stečaja pokreće se nad prezaduţenim privrednim

subjektom pa samim tim lica kojima društvo duguje-poverioci imaju

posebno vaţno mesto u tom postupku. Poverioci društva mogu imati

različit pravni poloţaj, tako da moţemo razlikovati stečajne

poverioce i izlučne i razlučne poverioce.

Stečajni poverioci

Pod stečajnim poveriocem podrazumevamo lice koje na dan

pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeĎeno potraţivanje prema

stečajnom duţniku.

Svi stečajni poverioci se prema potraţivanjima svrstavaju u

isplatne redove. Osnovni princip kolektivnog i ravnomernog

namirenja poverilaca koji vaţi u stečajnom postupku odnosi se samo

na poverioce unutar istog isplatnog reda.

Stečajni poverioci niţeg isplatnog reda mogu se namiriti tek

pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda. Stečajni

poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih

potraţivanja.

Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog

postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno

visini njihovih potraţivanja a isplatni redovi su:

1) u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i

bivših zaposlenih i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko

osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja

stečajnog postupka;

2) u drugi isplatni red spadaju potraţivanja po osnovu svih javnih

prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog

postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje

zaposlenih;

3) u treći isplatni red spadaju potraţivanja ostalih stečajnih

poverilaca.

Izlučni poverilac

Izlučni poverilac ne spada u kategoriju stečajnih poverilaca.

On je lice koje ima stvarno ili lično pravo na odreĎenoj stvari u

stečajnoj masi (imovina privrednog društva nakon otvaranja stečaja) i

po tom osnovu ima pravo da traţi da se stvar izdvoji iz stečajne mase.

Dakle odreĎena stvar čiji vlasnik nije stečajni duţnik se po nekom

osnovu nalazila kod stečajnog duţnika u momentu pokretanja

stečajnog postupka i izlučni poverilac (po pravilu njen vlasnik)

jednostavno traţi da mu ona bude vraćena. Logično je da takva stvar

ne ulazi u stečajnu masu jer i ne pripada stečajnom duţniku, nego se

izlučuje (izdvaja) iz zatečene imovine i vraća tom poveriocu.

Tipičan primer moţemo sresti u stečajnom postupku koji je

pokrenut nad primaocem finansijskog lizinga. Davalac lizinga, kao

vlasnik predmeta lizinga, ima poloţaj izlučnog poverioca.

Razlučni poverilac

U stečajne poverice ne spadaju poverioci koji su svoje

potraţivanje pravno obezbedili. Reč je o poveriocima koji imaju

zaloţno pravo, ili pravo namirenja na stvarima ili pravima koja

pripadaju stečajnom duţniku. Pravo razlučnih poverilaca je po

pravilu upisano u javne knjige ili registre. Oni su se blagovremeno

obezbedili i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu koja je

predmet obezbeĎenja.

Imovina stečajnog duţnika koja je opterećena zaloţnim

pravom, izdvaja se iz stečajne mase, prodaje se i razlučni poverioci

imaju pravo namirenja iz sredstava stečenih prodajom te imovine. Na

primer lice koje je stečajnom duţniku dalo kredit i ta novčana

sredstva obezbedilo hipotekom na poslovnoj zgradi, ima pravo da

zahteva da se ta zgrada izdvoji iz stečajne mase i proda mimo

stečajnog postupka i da se iz tako pribavljenih sredstava, isplati

njegovo potraţivanja.

Organi stečajnog postupka

Organi stečajnog postupka su odreĎeni zakonom i jasno je

odreĎena nadleţnost svakog od njih. Organi su: stečajni sudija,

stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.

Stečajni sudija

Stečajni sudija:

1) odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka;

2) utvrĎuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju

stečajnog postupka;

3) imenuje i razrešava stečajnog upravnika;

4) odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre

njihove isplate;

5) odreĎuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade

stečajnog upravnika;

6) odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika;

7) razmatra predlog plana reorganizacije i odrţava ročište za

razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana

reorganizacije;

8) potvrĎuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan

reorganizacije nije usvojen;

9) donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase;

10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje odreĎene

zakonom.

Stečajni upravnik

Stečajni upravnik predstavlja najznačajniji operativni organ

stečajnog postupka i imenuje se rešenjem o pokretanju stečajnog

postupka. Reč je o licu koje treba da zameni organ poslovoĎenja u

stečajnom duţniku.

Za stečajnog upravnika moţe biti izabrano samo lice koje

ispunjava propisane uslove. Potrebno je da poseduje licencu za

obavljanje poslova stečajnog upravnika.

Osnovna obaveza stečajnog upravnika je da savesno i

profesionalno upravlja imovinom kojom raspolaţe kompanija u

stečaju, u cilju da se poverioci te kompanije namire u skladu sa

zakonom. Njegova je obaveza da savesno obavlja poslove koji su mu

povereni i da aktivnost koju sprovodi bude u skladu sa zakonom,

nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i

kodeksom etike. Ukoliko se stečajni upravnik ne ponaša u skladu sa

propisanim pravilima Agencija za licenciranje stečajnih upravnika

moţe mu oduzeti licencu. Dodatno moţe biti izloţen i drugim

vidovima kaznene politike uključujući i krivično gonjenje.

Privredni i društveni značaj ove funkcije naveo je

zakonodavca da zabrani da se za stečajnog upravnika imenuje lice

koje je nepodobno (osuĎeno za krivično delo koje ga čini

nepodobnim za poloţaj stečajnog upravnika). TakoĎe zabrana

imenovanja se moţe u konkretnom slučaju odnositi na lice koje bi

bilo pristrasno i moglo da zloupotrebi svoju funkciju (srodnik ili

bračni drug stečajnog sudije i direktora stečajnog duţnika, bio

zaposlen ili bio član upravnog odbora ili nadzornog odbora stečajnog

duţnika u poslednje dve godine pre pokretanja stečajnog postupka i

sl.).

Stečajni upravnik ima prava i obaveze organa upravljanja ili

vlasnika stečajnog duţnika, osim ako zakonom nije drugačije

odreĎeno.

U obavljanju svojih poslova stečajni upravnik je duţan da

preduzime sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog duţnika.

Njegova obaveza obuhvata i sastavljanje plana toka stečajnog

postupka sa predračunom troškova i vremenskim rasporedom

aktivnosti.

Stečajni upravnik mora da napravi popis imovine, sastavi

početni stečajni bilans (uključujući i poreski bilans) i da bez

odlaganja obavesti o stečajnom postupku sve banke preko kojih

stečajni duţnik posluje.

Njegova obaveza obuhvata i zaštitu interesa poverilaca tako

što će se kao dobar privrednik starati o završetku započetih, a

nezavršenih poslova stečajnog duţnika kao i o izvršenju poslova koji

su potrebni da bi se sprečilo nastupanje štete nad sredstvima

stečajnog duţnika.

Stečajni upravnik takoĎe mora da utvrdi osnovanost, obim i

prioritet prijavljenih potraţivanja, unovči stvari i prava stečajnog

duţnika, sastavi nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase itd.

Svoje poslove treba da obavlja samostalno i s paţnjom dobrog

stručnjaka, a po potrebi moţe da angaţuje i druga stručna lica.

Ukoliko okolnosti nalaţu preduzimanje radnji koje utiču na

stečajnu masu ( kao što su podizanje kredita ili kupovina i prodaja

značajnijeg dela imovine) stečajni upravnik ima obavezu da obavesti

stečajnog sudiju, kao i da traţi saglasnost odbora poverilaca, ili

pojedinih poverilaca na čija potraţivanja ove radnje utiču.

Stečajni upravnik odgovara neposredno svojom ličnom

imovinom za štetu nanetu učesnicima u postupku, ako je do štete

došlo usled njegove namere ili krajnje nepaţnje.

Aktivni stečajni upravnik je duţan da u svoje ime i za svoj

račun zaključi sa osiguravajućim društvom ugovor o obaveznom

osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u

iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan

zaključenja ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjem poslova

stečajnog upravnika.

Javni je interes da se stečaj odvija na zakonit i celishodan

način. Jedan od instrumenata obezbeĎenje adekvatnog postupanja

stečajnog upravnika je stručni nadzor. Njega vrši ovlašćena

organizacija koja je ovlašćena da izdaje licence stečajnim

upravnicima. Ukoliko utvrdi odreĎene nepravilnosti u radu stečajnog

upravnika ovlašćena organizacija je ovlašćena da izrekne sledeće

mere:

1) opomenu;

2) javnu opomenu;

3) novčanu kaznu;

4) oduzimanje licence.

Stečajnom upravniku pripada pravo na nagradu za rad, kao i

naknada stvarnih troškova.

Skupština poverilaca i odbor poverilaca

Skupštinu poverilaca čine svi stečajni poverioci. Na skupštini

se odluke donose sabiranjem glasova poverilaca, a njihovo pravo

glasa je srazmerno visini potraţivanja koja poseduju.

Najvaţnija odluka koju donosi skupština poverilaca je da li će

se stečajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije

stečajnog duţnika, ili će stečajni postupak voditi bankrotstvu,

prestankom rada stečajnog duţnika i prodajom imovine.

Skupština poverilaca bira jedan operativni organ koji se

naziva odbor poverilaca.

Odbor poverilaca prati rad stečajnog upravnika i daje svoje

mišljenje o načinu unovčavanja imovine, daje saglasnost u vezi sa

pitanjima koja su od izuzetne vaţnosti za imovinu (podizanje kredita,

voĎenje sporova većih vrednosti isl.) daje mišljenje o nastavljanju

započetih poslova stečajnog duţnika i dr.

Odbor poverilaca ima pravo da podnosi prigovore na rad

stečajnog upravnika i ţalbe na rešenja stečajnog sudije.

Posledice stečaja po stečajnog dužnika

Momentom pokretanja stečajnog postupka nastaju brojne

pravne posledice po stečajnog duţnika. Jedna od prvih, vidljivijih

posledica pokretanja stečaja nad privrednim subjektom, je da se

poslovnom imenu stečajnog duţnika pridodaje oznaka "u stečaju".

Kao logična posledica činjenice da se stečaj pokreće nad

nesolventnim društvom sledi da od dana pokretanja stečajnog

postupka prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, i drugih

organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog duţnika i ta prava

prelaze na stečajnog upravnika.

Imovina društva postaje stečajna masa i njom više stečajni

duţnik ne moţe raspolagati. Pravni posao raspolaganja stvarima i

pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni duţnik zaključio

posle pokretanja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo.

Ovlašćenja koja je stečajni duţnik dao punomoćnicima, a koja

se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju da vaţe

pokretanjem stečajnog postupka.

Pokretanje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o

radu koji je stečajni duţnik zaključio sa zaposlenima. Stečajni

upravnik moţe da zadrţi odreĎeni broj zaposlenih, kao i da zaposli

potreban broj lica radi okončanja započetih poslova ili radi voĎenja

stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije.

Danom pokretanja stečajnog postupka gase se bankovni

računi stečajnog duţnika, a na zahtev stečajnog upravnika, otvoriće

se novi račun preko kojeg će se vršiti poslovanje stečajnog duţnika.

Danom pokretanja stečajnog postupka, potraţivanja

poverilaca prema stečajnom duţniku, koja nisu dospela, smatraju se

dospelim i mogu se realizovati jedino u stečajnom postupku.

Konkretno to znači da ukoliko je stečajni duţnik neku stvar pribavio

po osnovu ugovora o kreditu dospevaju sve rate istovremeno.

Pojam stečajne mase

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog duţnika u

zemlji i inostranstvu na dan pokretanja stečajnog postupka. U tu

masu će ući i imovina koju stečajni duţnik stekne tokom stečajnog

postupka.

Pokretanjem stečajnog postupka stečajni upravnik preuzima u

drţavinu celokupnu imovinu koja ulazi u stečajnu masu i njome

upravlja. Popisuju se stvari koje ulaze u stečajnu masu, uz procenu

očekivanog prihoda od njihove prodaje.

Posebno značajan deo posla je utvrĎivanje potraţivanja i

sastavljanje liste svih poverilaca. Posebno se evidentiraju razlučni i

izlučni poverioci, kao i zaposleni kod stečajnog duţnika za iznose

neisplaćenih zarada.

Stečajni upravnik je duţan da sastavi početni stečajni bilans u

kom će navesti i uporediti aktivu i pasivu stečajnog duţnika.

Prodaja imovine stečajnog duţnika vrši se javnim

nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom

pogodbom. Predmet prodaje moţe biti stečajni duţnik kao pravno

lice ili njegovi delovi koji predstavljaju funkcionalnu celinu, uz

saglasnost odbora poverilaca.

Posle prodaje stečajnog duţnika kao pravnog lica, stečajni

postupak se u odnosu na stečajnog duţnika obustavlja. Novac dobijen

prodajom stečajnog duţnika ulazi u stečajnu masu i stečajni postupak

se u odnosu na ovako dobijenu stečajnu masu nastavlja namirenjem

stečajnih poverilaca.

Stečajnu masu za podelu stečajnim poveriocima (deobnu

masu) čine: novčana sredstva stečajnog duţnika na dan pokretanja

stečajnog postupka, novčana sredstva dobijena nastavljanjem

započetih poslova i novčana sredstva ostvarena unovčenjem stvari i

prava stečajnog duţnika, kao i potraţivanja stečajnog duţnika

naplaćena u toku stečajnog postupka.

Odluku o deobi po zaključenju stečajnog postupka donosi

stečajni sudija.

U slučaju da se u postupku završne deobe u punom iznosu

namire potraţivanja stečajnih poverilaca, stečajni upravnik je duţan

da preostali višak deobne stečajne mase preda akcionarima ili

članovima društva (vlasnicima).

Veće postupak okončava tako što donosi rešenje o zaključenju

stečajnog postupka i ono se objavljuje u "Sluţbenom glasniku

Republike Srbije".

Reorganizacija privrednog društva u stečaju

Reorganizacija predstavlja poslednju šansu za privredno

društvo da se spasi bankrotstva. Tu šansu mu pruţaju upravo lica

kojima duguje, u sopstvenom interesu naravno.

Reorganizacija je moguća kada poverioci tog društva, na

osnovu analize konkretne finansijske i poslovne situacije, utvrde plan

čijom bi realizacijom stanje u tom društvu bilo sanirano, oni namireni

u odreĎenoj meri, a društvo izašlo iz stečaja i nastavilo da posluje u

skladu sa napravljenim planom reorganizacije.

Stečajni postupak koji obuhvata reorganizaciju sprovodi se

prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pisanoj formi.38

Taj

plan treba da ukaţe na okolnosti koje su dovele do finansijskih

teškoća i ponudi mere i sredstava za realizaciju plana. Prezentuje se

detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i način na koji će se

reorganizacija sprovesti.

Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti različite i

one izmeĎu ostalog obuhvataju:

1) predviĎanje otplate u ratama, izmena rokova dospelosti, kamatnih

stopa ili drugih uslova zajma, kredita ili drugog potraţivanja ili

instrumenta obezbeĎenja;

2) namirenje potraţivanja;

3) unovčenje imovine sa teretom ili bez njega ili prenos takve

imovine na ime namirenja potraţivanja;

4) zatvaranje pogona ili promena delatnosti;

5) raskid ili izmena ugovora;

6) otpust duga;

7) izvršenje, izmena ili odricanje od zaloţnog prava;

8) davanje u zalog opterećene ili neopterećene imovine;

9) pretvaranje potraţivanja u kapital;

10) zaključivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu;

11) osporavanje i pobijanje potraţivanja koja nisu pravno valjana;

12) otpuštanje zaposlenih ili angaţovanje drugih lica;

13) ustupanje neopterećene imovine na ime namirenja potraţivanja;

14) izmene i dopune opštih akata stečajnog duţnika i drugih

dokumenata o osnivanju ili upravljanju;

15) statusne promene;

16) promene pravne forme;

17) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili više postojećih ili

novoosnovanih subjekata;

18) poništavanje izdatih ili izdavanje novih hartija od vrednosti od

strane stečajnog duţnika ili bilo kog novoformiranog subjekta;

19) druge mere od značaja za realizaciju plana reorganizacije.

Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani

način prihvate sve klase stečajnih poverilaca. Nakon usvajanja plana

reorganizacije svi poslovi i radnje koje preduzima stečajni duţnik

38

O dopuštenosti reorganizacije po unapred pripremljenom planu nakon

podnošenja poverilačkog predloga za pokretanje postupka stečaja videti Slijepčević

D. Dopuštenost reorganizacije po unapred pripremljenom planu nakon podnošenja

poverilačkog predloga za pokretanje postupka stečaja, Privredna društva u svetlu

aktuelnih promena. Glosarijum, 2012. str. 107.

moraju biti u skladu sa njim. Usvajanjem plana reorganizacije u

poslovnom nazivu stečajnog duţnika briše se oznaka "u stečaju".

Izvršenjem plana reorganizacije kojim je stečajni duţnik

ispunio sve obaveze predviĎene planom reorganizacije, vlasnici

akcijskog kapitala stečajnog duţnika ponovo stiču vlasnička prava na

kapitalu, a prestaju sva potraţivanja poverilaca iz stečajnog postupka.

Krivična odgovornost u stečajnom postupku

Značaj stečajnog postupka za efikasno funkcionisanje trţišta i

celokupnog privrednog sistema nametnuo je potrebu inkriminisanja

odreĎenih dela, odnosno predviĎanje krivične odgovornosti za

odreĎena ponašanja.

Zakonodavac predviĎa krivično delo Prijavljivanje laţnog

potraţivanja. Konkretno se odreĎuje da će se onaj ko sudu u

stečajnom postupku prijavi laţno potraţivanje podnošenjem laţnih

dokumenata ili na drugi način, kazniti zatvorom od jedne do tri

godine i novčanom kaznom od 500.000 dinara do 10.000.000 dinara.

TakoĎe se kao krivično delo predviĎa Raspolaganje

imovinom stečajnog duţnika posle otvaranja stečajnog postupka.

Zakonodavac propisuje da će onaj ko posle otvaranja stečajnog

postupka, a pre stupanja na duţnost stečajnog upravnika raspolaţe

stvarima i pravima iz stečajne mase bez naknade ili uz naknadu koja

ne odgovara trţišnoj vrednosti, biti kaţnjen zatvorom od jedne do pet

godina i novčanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je

krivično delo učinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.

TakoĎe krivično dele prema Zakonu o stečaju predstavlja i

laţno prikazivanje i prikrivanje činjenica u unapred pripremljenom

planu reorganizacije.

PRIVREDNA DRUŠTVA – POSEBAN DEO

Društva lica

1.1 Ortačko društvo (O.D.)

1.1.1 Pojam ortačkog društva

Ortačko društvo je privredno društvo koje spada u kategoriju

društva lica jer su kod njegovog osnivanja (i eventualnog kasnijeg

pristupanja društvu) značajni meĎusobni odnosi poverenja izmeĎu

ortaka. Njega osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu

ortaka društva, radi obavljanja odreĎene delatnosti pod zajedničkim

poslovnim imenom. Ortačko društvo po pravilu čini manji broj

članova (ortaka) ali maksimalan broj nije zakonom ograničen.

Ortačko društvo po pravilu ima mali broj članova, ali bez

obzira na taj broj uvek je ortačko društvo sa naglašenim ličnim

karakterom u ureĎenju njihovih meĎusobnih odnosa.

1.1.2 Pravni subjektivitet i odgovornost društva

Momentom osnivanja (odnosno od trenutka upisa u registar

privrednih društava) ortačko društvo postaje subjekt prava. To znači

da je sposobno da posluje i samostalno stiče prava i preuzima

obaveze.

Sve ono što su ortaci uneli kao ulog u društvo postaje imovina

ortačkog društva. Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze svojom

celokupnom imovinom.

Samo biće ortačkog društva po prirodi stvari počiva na

poverenju, na bliţem odnosu vlasnika društva. Slobodi njihove volje

prepušteno je ureĎenje meĎusobnih odnosa, kao i njihovog odnosa sa

ortačkim društvom, osim naravno u sferi gde zakon nešto

imperativno odreĎuje. Primera radi ako je ortačko društvo dvočlano,

pa se desi da jedan ortak istupi iz društva, tada nastaje situacija u

kojoj se oni ne mogu dogovoriti da ortak koji ostane zadrţi formu

ortačkog društva jer je za nju propisano da mora da ima najmanje dva

ortaka).

1.1.3 Odgovornost ortaka

Osnovno pravilo koje vaţi za ortačko društvo je da svi ortaci

odgovaraju solidarno za sve obaveze koje preuzme društvo u svom

poslovanju, celokupnom svojom imovinom. Ova odredba postaje

aktuelna u situaciji kada ortačko društvo, koje kao što je naglašeno za

obaveze koje preuzima u pravnom prometu odgovara celokupnom

svojom imovinom, doĎe u situaciju da njegova imovina nije dovoljna

da se namire njegovi poverioci. U tom slučaju aktivira se zakonska

odredba koja nalaţe da rizik poslovanja ortačkog društva snose ortaci

ne samo do visine uloţenog, već celokupnom svojom imovinom.

Konkretno to znači da sve one obaveze koje preuzme ortačko

društvo, a koje prevaziĎu njegovu imovinu (nije dovoljna da se

namiri dug prema poveriocima), duţni su da iz lične imovine

nadoknade ortaci.

1.1.4 Osnivanje ortačkog društva

Ortačko društvo se osniva ugovorom koji se obavezno

zaključuje u pisanoj formi.

Ugovor o osnivanju potpisuju svi ortaci čime potvrĎuju svoju

saglasnost sa njegovim odredbama. Pošto je osnivački akt bazičan

dokument svakog društva, njegove izmene i dopune kod ortačkog

društva, vrše se uz saglasnost svih ortaka društva, osim ako je samim

osnivačkim aktom drukčije odreĎeno.

Pored osnivačkog akta ortačko društvo moţe da ima (nije

obavezan za registraciju društva) i ugovor ortaka društva. Ovim

ugovorom se detaljnije ureĎuje poslovanje društva i upravljanje

društvom.

Zakon o privrednim društvima ne insistira na obaveznom

minimalnom novčanom ulogu što je posledica obima odgovornosti

ortaka za obaveze ortačkog društva.

1.1.5 Pravni odnosi ortaka (međusobni i sa društvom)

Pravni odnosi izmeĎu ortaka i pravni odnosi ortaka sa

ortačkim društvom ureĎuju se osnivačkim aktom. Moţe postojati i

ugovor ortaka.

1.1.6 Ulog u ortačko društvo

Osnivačkim aktom se odreĎuje visina i vrsta uloga ortaka.

Ulog ortaka u ortačko društvo moţe biti u novcu, stvarima i pravima,

kao i u radu ili uslugama.

Osnovno zakonsko pravilo je da ortaci ortačkog društva ulaţu

uloge jednake vrednosti, ali je slobodi njihove volje prepušteno da se

mogu i drugačije dogovoriti.

1.1.7 Raspolaganje ortačkim udelom

Jedno od osnovnih prava ortaka je da raspolaţe svojim

udelom. Kada je u pitanju raspolaganje ortačkim udelom moţemo

razlikovati dve situacije. Prva je situacija kada ortak svoj udeo ţeli da

prenese nekom od ortaka. Druga situacija je kada je za sticanje udela

u ortačkom društvu zainteresovano lice izvan društva.

Zakonodavac je odredio pravilo da ukoliko se radi o prenosu

udela meĎu ortacima prenos je bez zakonskih ograničenja, dakle

slobodan osim ukoliko nije ugovorom o osnivanju drugačije

odreĎeno.

Kada se radi o drugoj situaciji, dakle o prenosu udela trećim

licima, ortak ortačkog društva moţe preneti svoj udeo tom licu samo

uz pribavljenu saglasnost ostalih ortaka. Rukovodeći se činjenicom

da je meĎusobni odnos ortaka veoma značajan konstitutivni element

svakog ortačkog društva zakonodavac je ovde ustanovio pravo preče

kupovine-sticanja udela od strane drugih ortaka.

Pravo na davanje saglasnosti omogućava ortacima da se

zaštite od ulaska nepoţeljnog lica u društvo.

Ukoliko ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu, ortak

moţe istupiti iz ortačkog društva uz korišćenje prava koja mu po tom

osnovu pripadaju.

1.1.8 Odlučivanje ortaka društva

Donošenje odluka u svakom društvu zahteva odreĎeni nivo

saglasnosti članova koji čine nadleţni organ. Što je odluka značajnija

to je i nivo traţene saglasnosti po pravilu viši.

Odluke ortaka o pitanjima koja predstavljaju redovnu

delatnost ortačkog društva donose se većinom od ukupnog broja

glasova ortaka. Kada se odlučuje o pitanjima koja su izvan redovne

delatnosti društva, kao i za odluke o prijemu novog ortaka društva

onda je za punopravnu odluku potrebna saglasnost svih ortaka39

.

1.1.9 Poslovođenje

VoĎenje poslova privrednog društva zahteva odreĎeni nivo

stručnosti u cilju opstanka društva i njegovog efikasnog

pozicioniranja na trţištu u cilju stacanja dobiti. Uspeh se meri

zadovoljenjem interesa ortaka na dug rok. Osnovno pravilo je da

svaki ortak ortačkog društva ima pravo i obavezu da vodi poslove

društva (poslovoĎenje). Po pravilu ukoliko ima veći broj ortaka, oni

će se dogovoriti i zbog operativne efikasnosti preneti funkciju

upravljanja na jednog (ili više) ortaka ali samo za redovne poslovne

aktivnosti. Odluke koje se odnose na vitalne poslovne transakcije po

pravilu ostaju u rukama svih ortaka.

1.1.10 Raspodela dobiti

Osnovni razlog zbog kojeg su se ortaci upustili u poslovni

poduhvat je sticanje dobiti. Osnovno pravilo kod ortačkog društva je

da se dobit raspodeljuje ortacima na jednake delove. Ipak privredna

delatnost ne garantuje postojanje dobiti, pa se trţišna utakmica za

nekog završi sa gubitkom. Gubitak ortačkog društva raspodeljuje se

na ortake društva na jednake delove.

1.1.11 Zastupanje

Ovlašćenje za zastupanje ortačkog društva na osnovu zakona

ima svaki ortak. Osnivačkim aktom društva ortaci mogu predvideti i

drugačije rešenje.

1.1.12. Prestanak ortačkog društva

Svako ortačko društvo u jednom momentu moţe da prestane

da postoji. Nekada se datum tog kraja moţe videti na samom početku,

u fazi osnivanja, jer se recimo ortačko društvo osniva na odreĎeno

vreme. TakoĎe osnivačkim aktom se moţe predvideti da njegov kraj

39

Ortacima kod kojih postoji sukob interesa biće onemogućeno da glasaju.

nastupa ispunjenjem odreĎenog postavljenog cilja ili nastupanjem

nekog dogaĎaja.

Najčešće će presti da postoji odlukom ortaka o prestanku, ili

će se njegovo postojanje okončati mimo njihove volje, po pravilu

stečajem društva. Ortačko društvo moţe prestati i na osnovu sudske

odluke o prestanku društva, donete po tuţbi nekog od ortaka iz

opravdanog razloga. Opravdan razlog na primer postoji ako sud

utvrdi da je tuţeni ortak društva, sa namerom ili grubom nepaţnjom,

povredio svoju duţnost koja je od uticaja na poslovanje društva.

Razlog za prestanak ortačkog društva biće i ako se utvrdi da nije

moguće da društvo nastavi poslovanje u skladu sa relevantnim

propisima.

1.1.13 Prestanak svojstva ortaka, istupanje i isključenje

Kao što ortačko društvo moţe prestati da postoji tako i neko

od ortaka moţe da izgubi svojstvo ortaka. Osnivačkim aktom ili

ugovorom ortaka društva mogu se urediti situacije sa takvom

pravnom posledicom, a po pravilu, svojstvo ortaka u ortačkom

društvu prestaje u slučaju: smrti ortaka; otvaranja stečaja nad nekim

od ortaka; otkaza nekog ortaka; donošenja odluke ortaka u skladu sa

osnivačkim aktom, ugovorom ortaka društva.

Odnosi meĎu ljudima se menjaju, trţište ne miruje,

očekivanja nisu uvek ispunjena. Ortak ortačkog društva moţe

proceniti da je njegov interes da se povuče dobrovoljno iz društva.

Takva situacija je dopuštena i potrebno je da ortak informiše o tome

društvo podnošenjem izjave o povlačenju u pismenoj formi.

Na isključenje ortaka ortačkog društva shodno se primenjuju

odredbe Zakona o privrednim društvima o isključenju člana društva s

ograničenom odgovornošću o kojima će kasnije biti više reči u delu

koji se odnosi na društva s ograničenom odgovornošću. Ako sud

utvrdi da je ortak društva, sa namerom ili grubom nepaţnjom,

povredio svoju duţnost koja je od uticaja na poslovanje društva,

umesto odluke o prestanku ortačkog društva, po tuţbi jednog ortaka,

sud moţe, ako se u tom smislu preinači tuţbeni zahtev, da isključi

ortaka društva.

Istupanje ortaka iz društva nosi sa sobom odreĎene pravne

posledice. Prva je da se udeo ortaka koji istupi iz društva raspodeljuje

ostalim ortacima, uz obavezu ortaka da ga isplate u novcu (osim u

slučaju da društvo ima veće obaveze od imovine, pa je ortak u

obavezi da uplati sumu koja se odnosi na nepokriven iznos, u visini

koja se odreĎuje u srazmeri veličine udela ortaka koji istupa).

TakoĎe ukoliko je istupanjem ortaka ostao samo jedan član u

društvu narušena je obaveza minimuma dva ortaka. Lice koje ostane

samo u obavezi je da u zakonom propisanom roku pronaĎe najmanje

još jedno lice voljno da stekne status ortaka u društvu ili da

poslovanje nastavi kao preduzetnik. Na raspolaganju mu je i

mogućnost da promeni pravnu formu društva u društvo koje moţe

postojati kao jednočlano (društvo s ograničenom odgovornošću ili

akcionarsko društvo). U protivnom ortačko društvo će prestati da

postoji u postupku likvidacije.

1.2. Komanditno društvo (K.D.)

1.2.1. Pojam

Komanditno društvo je privredno društvo (kategorija društva

lica) koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica, radi

obavljanja odreĎene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom,

pri čemu najmanje jedno lice odgovara neograničeno za obaveze

komanditnog društva i naziva se komplementar, a najmanje jedno lice

odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga-komanditor.

Kao i kod drugih oblika privrednih društava komplementar i

komanditor unose uloge u komanditno društvo formirajući tako

njegovu imovinu.

Komanditno društvo je pravno lice i za svoje obaveze

odgovara celokupnom tom, svojom imovinom.

Pitanje odgovornost članova društva za obaveze koje ono

preuzima se aktivira momentom kada društvo nije u stanju da trajno

izvršava svoje obaveze. U tom smislu pravni poloţaj komplementara

i komanditora je različit. Komplementari odgovaraju celokupnom

svojom imovinom (dakle ne samo onom koju su uneli u društvo).

Komplementari po pravilu imaju status identičan statusu ortaka

ortačkog društva.

Komanditori za obaveze komanditnog društva odgovaraju

samo do visine ugovorenog uloga (dakle ne i svojom ličnom

imovinom koja je ostala izvan imovine društva). MeĎutim ukoliko je

ime komanditora, uz njegovu saglasnost, uneto u poslovno ime

komanditnog društva, onda odgovara prema trećim licima identično

kao i komplementar, dakle celokupnom svojom imovinom.

1.2.2 Osnivački akt

Komanditno društvo se osniva osnivačkim aktom koje

obavezno ima formu ugovora (jer društvo mora da ima najmanje dva

lica: jednog komplementara i jednog komanditora).

Zakonodavac propisuje minimum elemenata koji čine

obaveznu sadrţinu osnivačkog akta.

Osnivački akt obavezno potpisuju svi osnivači, a sve

eventualne izmene i dopune sadrţine osnivačkog akta komanditnog

društva, mogu se pravno valjano izvršiti samo saglasnošću svih

komplementara i komanditora društva, ako tim aktom nije drukčije

odreĎeno (predviĎena neka druga većina glasova za donošenje takvih

odluka).

Pored osnivačkog akta, komanditno društvo moţe da ima

(nije obavezno za registraciju) i ugovor ortaka društva. Tim

ugovorom se bliţe odreĎuje poslovanje društva i upravljanje njim.

1.2.3 Ulozi u komanditno društvo

Ulozi koji mogu biti uneti u komanditno društvo prilikom

osnivanja ili kasnije mogu biti novčani i nenovčani. Nenovčani ulog

moţe da bude različit, najčešće su to stvari i prava, ali moţe da bude i

u obliku izvršenog rada i usluga u komanditnom društvu.

Kada je u pitanju pravo na prenos udela komanditnog društva

razlikujemo pravnu poziciju komanditora i komplementara.

Komplementar komanditnog društva ne moţe preneti ceo ili deo svog

udela bez saglasnosti svih komanditora i komplementara. Što se tiče

komanditora njemu je dopušteno da moţe, bez ograničenja, preneti

deo ili ceo svoj udeo prodajom, poklonom, nasleĎem ili na drugi

način.

1.2.4 Podela dobiti i snošenje gubitaka

Osnovno pravilo, koje se moţe drugačije postaviti

autonomnim aktima društva, je da komanditori i komplementari

učestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitka društva srazmerno

procentu udela u društvu.

1.2.5 Poslovođenje

PoslovoĎenje u komanditnom društvu poverava se isključivo

komlementarima (jednom ili više). Dakle imperativnim pravilom

zakona odreĎeno je da samo komplementari imaju pravo da vode

poslove i zastupaju društvo. Komanditor nikada ne moţe da vrši

funkciju poslovoĎenja niti da komanditno društvo zastupa prema

trećim licima.

1.2.6 Istupanje iz komanditnog društva

Istupanje lica iz komanditnog društva moţe imati značajne

pravne posledice. Sagledajmo nekoliko situacija.

Prvu situaciju imamo ako iz komanditnog društva istupe svi

komplementari, preostali komanditori ne mogu po prirodi stvari da

zadrţe ovu formu privrednog društva, ukoliko društvu ne pristupi

najmanje jedan komplementar u roku od tri meseca od dana istupanja

poslednjeg komplementara. Ako protekom tog roka u društvu i dalje

ostanu samo komanditori oni mogu u daljem roku od tri meseca

doneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme i postati društvo

sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo. U protivnom

društvo će prestati da postoji.

Druga situacija koja se moţe javiti u praksi je da iz

komanditnog društva istupe svi komanditori. U zavisnosti da li je

ostalo više komplementara ili samo jedan komanditno društvo moţe

da nastavi da posluje kao ortačko društvo ili kao preduzetnik (ako

ostane jedan ortak).

2. Društva kapitala

2.1 Društvo s ograničenom odgovornošću (D.O.O)

2.1.1 Pojam i osnovne karakteristike

Društvo s ograničenom odgovornošću je oblik privrednog

društva koje osniva jedno i/ili više pravnih i fizičkih lica (moţe i

fizičko i pravno lice), u svojstvu članova društva, radi obavljanja

odreĎene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom. Ovo

društvo spada u kategoriju društva kapitala jer meĎu članovima

društva nije primaran lični odnos poverenja, već odnos interesa

zasnovan na uloţenom kapitalu.

Društvo s ograničenom odgovornošću je pravno lice i ima

svoju početnu imovinu koja se sastoji od uloga osnivača. Ona se

uvećava u zavisnosti od rezultata poslovanja i prikupljanja dodatnog

kapitala (dodatni ulozi članova ili novi ulozi članova koji pristupaju

društvu) ili smanjuje (gubici, povlačenje kapitala). Društvo odgovara

za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.

Poslovno ime društva s ograničenom odgovornošću sadrţi

skraćenicu doo (d.o.o).

Ovo društvo moţe da bude jednočlano, ali moţe da ima i veći

broj članova, pri čemu taj broj nije ograničen.

2.1.2 Odgovornost članova za obaveze društva

Član društva s ograničenom odgovornošću ne odgovara za

obaveze društva, osim do visine ugovorenog uloga koji treba da

unese u imovinu društva. Ukoliko se zapitamo da li postoji

odgovornost društva za obaveze njegovih članova pravilo je da

društvo ne odgovara za obaveze koje preme trećem licu ima njegov

član. Reč je dakle o odvojenim pravnim subjektima pa time i

odvojenim imovinama i odvojenim obavezama.

Zakon ipak predviĎa situacije u kojima član društva odgovara

celokupnom svojom imovinom. Reč je o institutu „probijanje pravne

ličnosti“ kojim zakonodavac predviĎa odgovornost članova društva

za obaveze društva ukoliko na neki način zloupotrebi svoje pravo.

Probijanje pravne ličnosti biće u situaciji kad član društva koristi

imovinu društva kao svoju, ili kada koristi društvo u cilju oštećenja

poverilaca društva.

2.1.3 Osnivanje društva s ograničenom odgovornošću

Društvo sa ograničenom odgovornošću u postupku osnivanja

mora da ima osnivački akt. Taj opšti pravni akt obavezno sadrţi:

puno ime i prebivalište svakog fizičkog lica i poslovno ime i sedište

svakog pravnog lica člana društva; poslovno ime i sedište društva;

delatnost; iznos osnovnog kapitala i iznos, vrstu i vrednost uloga

svakog osnivača i opis vrste i vrednost nenovčanog uloga i dr.

Pored osnivačkog akta, društvo moţe da ima i ugovor članova

društva (nije obavezan za registraciju društva). Tim ugovorom se

ureĎuje odnos člana društva i društva. U slučaju neusklaĎenosti

izmeĎu osnivačkog akta društva s ograničenom odgovornošću i

ugovora članova društva primenjuje se osnivački akt društva.

2.1.4 Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću

Osnivači formiraju imovinu društva ulaganjem materijalnih

vrednosti. Ulog u društvo s ograničenom odgovornošću moţe biti

novčani ili nenovčani. Nenovčani ulog pored stvari i prava moţe biti i

izvršeni rad i pruţene usluge društvu. Vrednost nenovčanog uloga

odreĎuju članovi društva svojim dogovorom ili se ako nema

saglasnosti obrate sudu da to učini. Ulozi članova društva s

ograničenom odgovornošću ne moraju biti jednake vrednosti.

Njihova vrednost opredeljuje procenat u osnovnom kapitalu društva

koji je zbir svih uloga, ali se oni mogu dogovoriti i drugačije.

2.1.5 Minimalni novčani kapital

Zakonom je propisano da društvo s ograničenom

odgovornošću mora da ima minimalni deo kapitala u visini od sto

dinara.

2.1.6 Princip jedan udeo jedan član

S obzirom da osnovni kapital privrednog društva čini zbir

svih uloga članova društva, onda je logično da svaki član društva s

ograničenom odgovornošću, stiče udeo u osnovnom kapitalu društva

srazmerno vrednosti uloga. Ko uloţi ulog veće vrednosti dobija i veći

udeo.

Osnovno je pravilo koje je imperativne sadrţine, dakle

nepromenjivo voljom članova, je da član društva s ograničenom

odgovornošću moţe da ima samo jedan udeo u društvu. Ukoliko član

društva stekne više udela (na primer kupovinom udela drugog člana

društva), ti udeli se spajaju u jedan čija je vrednost jednaka njihovom

zbiru. Moguća je situacija i da više lica poseduje jedan udeo u

privrednom društvu (suvlasništvo nad udelom).

Udeo moţe pripadati jednom licu ili većem broju lica

(suvlasnici udela).

Društvo s ograničenom odgovornošću duţno je da vodi knjigu

udela i da je drţi u svom sedištu. Ona mora da bude dostupna licima

koja imaju pravo na informisanje o njenoj sadrţini. Društvo po

pravilu izdaje svakom članu društva potvrdu kao dokaz članstva i

njegovog udela.

Na osnovu udela u društvu i srazmerno njegovoj veličini,

članu pripada pravo glasa (način da učestvuje u upravljanju

društvom) kao i imovinska prava uključujući i učešće u dobiti i

raspodeli likvidacionog viška (ono što ostane nakon namirenja

poverilaca i gašenja privrednog društva).

2.1.7 Pojam i sticanje sopstvenih udela

Sopstvenim udelom društva s ograničenom odgovornošću

smatra se udeo koji društvo stekne od svojih članova. Sopstvene

udele društvo moţe steći kupovinom od članova društva po osnovu

prinudnog prestanka svojstva člana društva ili po drugom osnovu,

najčešće da bi se zaštitio interes društva.

Društvo sa ograničenom odgovornošću po osnovu sopstvenih

udela nema pravo glasa. Ti udeli se ne računaju u kvorum glasova niti

daju pravo na dividendu.

Tako stečeni sopstveni udeli ili delovi udela društva sa

ograničenom odgovornošću moraju se otuĎiti u roku od godinu dana

od dana sticanja (prodati postojećim ili nekom novom članu) a

ukoliko se to ne učini u pomenutom roku, poništavaju se.

Društvo sa ograničenom odgovornošću moţe povući i

poništiti udele u slučajevima odreĎenim osnivačkim aktom ili

ugovorom članova društva, ali nikada ne moţe ići ispod zakonom

propisanog minimalnog novčanog kapitala.

2.1.8 Prenos udela

Jedno od osnovnih prava člana društva s ograničenom

odgovornošću je da raspolaţe udelom. Koristeći to svoje pravo član

društva moţe da se naĎe u dve situacije. Prva se odnosi na prenos

drugom članu društva.

Druga situacija postoji kada se radi o prenosu udela na treće

lice (nije u krugu lica koje je odredio zakonodavac), onda postoje

odreĎena ograničenja, odnosno pravo preče kupovine ustanovljeno u

korist odreĎenih lica. Naime član društva s ograničenom

odgovornošću pre nego što ponudi svoj udeo ili deo udela trećem

licu, duţan je da taj udeo ponudi drugim članovima društva. Ova

obaveza moţe biti isključena osnivačkim aktom ili zakonom.

Ako članovi društva, odbiju ponudu ili ne obaveste člana

društva koji prodaje udeo o odluci u predviĎenom roku, smatra se da

je ponuda odbijena. Nakon toga taj član društva moţe preneti svoj

udeo ili deo ponuĎenog udela trećem licu po istoj ceni i uslovima

koju je ponudio članovima društva, ili po višoj ceni i nepovoljnijim

uslovima.

2.1.9 Upravljanje društvom

Upravljanje društvom sa ograničenom odgovornošću

moţe da bude jednodomno i dvodomno. U jednodomnom

sistemu upravljanja organi društva su skupština (organ

vlasnika) i jedan ili više direktora (izvršni organ). U slučaju

dvodomnog upravljanja organi društva su: skupština, jedan ili

više direktora i nadzorni odbor.

a) Skupština društva

Skupština društva sa ograničenom odgovornošću predstavlja

najviši organ kojem je poverena vlasnička funkcija. Nju čine članovi

društva (ako je jednočlano društvo onda ovlašćenja skupštine članova

vrši taj član ili ovlašćeno lice).

Ako osnivačkim aktom nije drugačije ureĎeno, skupština:

1) donosi izmene osnivačkog akta;

2) usvaja finansijske izveštaje, kao i izveštaje revizora ako su

finansijski izveštaji bili predmet revizije;

3) nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora, ako je upravljanje

društvom jednodomno;

4) usvaja izveštaje nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom

dvodomno;

5) odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala društva, kao i

o svakoj emisiji hartija od vrednosti;

6) odlučuje o raspodeli dobiti i načinu pokrića gubitaka, uključujući i

odreĎivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate

učešća u dobiti članovima društva;

7) imenuje i razrešava direktora i utvrĎuje naknadu za njegov rad

odnosno načela za utvrĎivanje te naknade, ako je upravljanje

društvom jednodomno;

8) bira i razrešava članove nadzornog odbora i utvrĎuje naknadu za

njihov rad, ako je upravljanje društvom dvodomno;

9) imenuje revizora i utvrĎuje naknadu za njegov rad;

10) odlučuje o pokretanju postupka likvidacije, kao i o podnošenju

predloga za pokretanje stečajnog postupka od strane društva;

11) imenuje likvidacionog upravnika i usvaja likvidacione bilanse i

izveštaje likvidacionog upravnika;

12) odlučuje o sticanju sopstvenih udela;

13) odlučuje o obavezama članova društva na dodatne uplate i o

vraćanju tih uplata;

14) odlučuje o zahtevu za istupanje člana društva;

15) odlučuje o isključenju člana društva iz razloga neplaćanja,

odnosno neunošenja upisanog uloga;

16) odlučuje o pokretanju spora za isključenje člana društva;

17) odlučuje o povlačenju i poništenju udela;

18) daje prokuru;

19) odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za

zastupanje društva u sporu sa prokuristom, kao i u sporu sa

direktorom, ako je upravljanje društvom jednodomno, odnosno sa

članom nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno;

20) odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za

zastupanje društva u sporu protiv člana društva;

21) odobrava ugovor o pristupanju novog člana i daje saglasnost na

prenos udela trećem licu;

22) odlučuje o statusnim promenama i promenama pravne forme;

23) daje odobrenje na pravne poslove u kojima postoji lični interes;

24) daje saglasnost na sticanje, prodaju, davanje u zakup, zalaganje ili

drugo raspolaganje imovinom velike;

Privredno društvo skupštinsko zasedanje odrţava najmanje

jednom godišnje i to je redovna sednica skupštine. Redovna sednica

se obavezno saziva jednom godišnje, a moţe i više puta u skladu sa

potrebama ili propisanim slučajevima.

Sednicu saziva direktor (jednodomno upravljanje) ili nadzorni

odbor dvodomno upravljanje). Redovna godišnja sednica skupštine

odrţava se najkasnije u roku od šest meseci nakon završetka poslovne

godine. Na njoj se vrši usvajanje finansijskih izveštaja i odlučivanje o

raspodeli dobiti.

Mogu se odrţavati i vanredne sednice skupštine izmeĎu

zasedanja godišnjih skupština.

Sazivanje skupštine se vrši blagovremenim dostavljanjem

pisanih poziva svakom članu društva na adresu.

Da bi članovi društva mogli da se adekvatno informišu i

pripreme za sednicu skupštine, uz poziv se prilaţe i tekst predloga

akata, finansijski izveštaji, izveštaji direktora ili nadzornog odbora,

kao i revizora i dr.

Članovi koji čine skupštinu odlučuju glasanjem. Broj glasova,

a time i uticaj na donošenje odluka zavisi od vrednosti udela koji

poseduje član. Po pravilu član društva koji ima pravo glasa ne mora

lično da prisustvuje, već svoje pravo moţe vršiti i preko drugog lica

tako što ga imenuje punomoćjem u pisanoj formi. To punomoćje po

pravilu vaţi za jednu sednicu skupštine, uključujući i ponovljenu

skupštinu.

Da bi se punovaţno sastala i odlučivala skupština mora da

ima potreban broj prisutnih članova-kvorum. Za odrţavanje skupštine

potrebna je većina od ukupnog broja glasova članova društva, ako

osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije odreĎen veći

broj glasova.

Osnovno je pravilo da skupština odlučuje prostom većinom

broja glasova. Konkretno to znači da ukoliko ima 100 glasova, 51

glas za konkretnu odluku biće dovoljno da odluka bude pravno

vaţeća. Naravno osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva

moţe da se odredi da se sve odluke donose većinom glasova svih

članova.

Postoje odreĎena pitanja od posebnog značaja za društvo, o

kojima se odlučuje saglasnošću svih članova društva, osim ako

osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije odreĎeno da se

odlučuje većinom glasova, ali ne manjom većinom od ukupnog broja

glasova. Tako se odlučuje o: izmenama i dopunama osnivačkog akta;

povećanju i smanjenju osnovnog kapitala osim dodatnih uloga

članova u skladu sa osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva;

statusnim promenama; promeni pravne forme i prestanku društva;

raspodeli dobiti članovima društva; sticanju sopstvenih udela društva;

raspolaganju imovinom društva velike vrednosti, u skladu sa ovim

zakonom.

U skupštini akcionara se odlučuje javnim glasanjem-dizanjem

ruke. Po pravilu član društva moţe glasati i pisanim putem ili drugim

pouzdanim načinom isporuke informacija (elektronskim putem), ako

osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva nije drukčije

odreĎeno. Nije moguće organizovati tajno glasanje.

Skupština je organ koji donosi odluke koje obavezuju, ali to

ne znači da se te odluke ne mogu osporavati. Tuţbom pred nadleţnim

sudom moţe se osporavati odluka koja je suprotna zakonu ili iz

nekog drugog razloga predviĎenog zakonom.

b) Direktor ili odbor direktora

Društvo ima jednog ili više direktora (odbor direktora) koji su

zakonski zastupnici društva. Broj direktora odreĎuje se osnivačkim

aktom ili odlukom skupštine. Ako osnivačkim aktom ili odlukom

skupštine nije odreĎen broj direktora, društvo ima jednog direktora.

Direktora imenuje skupština, odnosno nadzorni odbor ako je

upravljanje društvom dvodomno, a prilikom osnivanja društva,

direktor se moţe imenovati osnivačkim aktom.

Skupština, odnosno nadzorni odbor ako je upravljanje

društvom dvodomno, razrešava direktora, pri čemu nije duţna da

navede razloge za razrešenje osim ako je to izričito predviĎeno

osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

Direktor zastupa društvo prema trećim licima u skladu sa

osnivačkim aktom, odlukama skupštine društva i uputstvima

nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.

Društvo stiče prava i preuzima obaveze iz poslova koje u

njegovo ime zaključi director. Direktor takoĎe vodi poslove društva u

skladu sa osnivačkim aktom i odlukama skupštine, kao i sa

uputstvima nadzornog odbora ako je upravljanje društvom

dvodomno.

Ako društvo ima više od jednog direktora, svi direktori vode

poslove društva zajednički, osim ako je osnivačkim aktom ili

odlukom skupštine društva drugačije odreĎeno.

U društvu u kome je upravljanje jednodomno, direktori

obavljaju sve poslove koji nisu u nadleţnosti skupštine, a u društvu u

kome je upravljanje dvodomno, direktori obavljaju sve poslove koji

nisu u nadleţnosti skupštine i nadzornog odbora.

Direktor odgovara za uredno voĎenje poslovnih knjiga

društva i za tačnost finansijskih izveštaja društva.

Za svoj rad direktor ima pravo na naknadu.

c) Nadzorni odbor

Ako je upravljanje društvom dvodomno, društvo ima i nadzorni

odbor, koji nadzire rad direktora. Predsednika i članove nadzornog

odbora bira skupština.

Delokrug nadzornog odbora obuhvata:

1) odreĎuje poslovnu strategiju društva;

2) bira i razrešava direktora i utvrĎuje naknadu za njegov rad,

odnosno načela za utvrĎivanje te naknade;

3) nadzire rad direktora i usvaja izveštaje direktora;

4) vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva;

5) vrši nadzor nad zakonitošću poslovanja društva;

6) ustanovljava računovodstvene politike društva i politike

upravljanja rizicima;

7) daje nalog revizoru za ispitivanje godišnjih finansijskih izveštaja

društva;

8) predlaţe skupštini izbor revizora i nagradu za njegov rad;

9) kontroliše predlog raspodele dobiti i drugih plaćanja članovima;

10) odlučuje o pokretanju postupka i davanju punomoćja za

zastupanje društva u sporu sa direktorom;

11) vrši i druge poslove odreĎene osnivačkim aktom i odlukom

skupštine.

Ako osnivačkim aktom ili odlukom skupštine nije drugačije

odreĎeno, nadzorni odbor daje prethodnu saglasnost za zaključenje

sledećih poslova:

1) sticanje, otuĎenje i opterećenje udela i akcija koje društvo

poseduje u drugim pravnim licima;

2) sticanje, otuĎenje i opterećenje nepokretnosti, ukoliko to ne spada

u redovno poslovanje društva;

3) uzimanje kredita, odnosno uzimanje i davanje zajmova, davanje

jemstava, garancija i obezbeĎenja za obaveze trećih lica.

Ako osnivačkim aktom nije drugačije odreĎeno, nadzorni

odbor je duţan da jednom godišnje podnese skupštini u pisanoj formi

izveštaj o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad radom

direktora.

2.1.10 Prestanak svojstva člana

Članu društva s ograničenom odgovornošću moţe prestati

svojstvo člana u zakonom predviĎenim slučajevima: smrću;

prestankom pravnog lica; istupanjem (povlačenjem) u skladu sa

osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva i u slučaju drugih

dogaĎaja odreĎenih osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva

koji vode prestanku svojstva člana društva.

Osnivačkim aktom ili ugovorom članova društva s

ograničenom odgovornošću mogu se odrediti osnovi, postupak i

posledice prestanka svojstva člana društva. Ti uslovi mogu da uključe

i postojanje ugovorne kazne ili naknade štete po osnovu isključenja

ili nepropisnog istupanja iz društva.

a) Istupanje člana

Istupanje člana iz društva moţe da bude iz opravdanog i

neopravdanog razloga. Istupanje iz opravdanog razloga se moţe

dogoditi u situaciji kada ostali članovi ili društvo svojim radnjama i

postupcima prouzrokuju štetu članu koju ţeli da istupi, ili ga

sprečavaju u ostvarivanju svojih prava u društvu. TakoĎe opravdana

odluka o istupanju iz društva, moţe biti posledica činjenice da mu

neki članovi društva ili samo društvo nameću nesrazmerne obaveze.

Mogu postojati i neki drugi opravdani razlozi.

Član moţe da istupi iz društva i iz razloga koji se ne bi mogli

svrstati u kategoriju opravdanih. Takvo istupanje člana povlači sa

sobom odreĎene pravne posledice po lice koje istupa. Osnovna je da

društvo s ograničenom odgovornošću ima pravo da zahteva od njega

naknadu štete koju trpi usled istupanja bez opravdanog razloga.

b) Isključenje člana

Ponašanje nekog člana u društvu s ograničenom

odgovornošću moţe da bude takvo da ostali članovi procene da je

neophodno pokrenuti postupak za njegovo isključenje. U tom slučaju

skupština članova društva s ograničenom odgovornošću moţe doneti

odluku da pred nadleţnim sudom tuţbom pokrene postupak

isključenja tog člana iz društva. Odluku o isključenju člana moţe

doneti i sud.

Razloga za isključenje ima više. Po pravilu to će se dogoditi u

situacijama kad član društva ne ispuni obavezu unošenja ugovorenog

uloga odreĎenu osnivačkim aktom, ili ako član društva namerno ili

grubom nepaţnjom prouzrokuje štetu društvu ili drugim članovima

društva. TakoĎe postupak isključenja će biti pokrenut i u slučaju kad

član svojim ponašanjem sprečava ili oteţava poslovanje društva.

Isključenje je moguće i u svim drugim slučajevima u kojima usled

ponašanja člana moţe nastati šteta za društvo.

Isključeni član nema pravo na naknadu za svoj udeo, a

društvo ima pravo da zahteva i naknadu štete koja mu je

prouzrokovana isključenjem člana društva.

c) Posledice prestanka članstva

Pravna posledica istupanja i isključenja člana društva s

ograničenom odgovornošću, sastoji se u tome da prestaje njegovo

svojstvo člana u društvu i sva prava koja iz toga proizlaze.

Prestankom svojstva člana društva s ograničenom

odgovornošću prestaje i pravo na udeo u društvu s ograničenom

odgovornošću, a član kome prestane svojstvo člana društva ima pravo

na naknadu u visini trţišne vrednosti svog udela u vreme prestanka

svojstva člana društva.

2.2 Akcionarsko društvo (A.D.)

2.2.1 Pojam akcionarskog društva

Akcionarsko društvo (a.d) je privredno društvo koje osniva

jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi

obavljanja odreĎene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom.

Njegov osnovni kapital je utvrĎen i podeljen na akcije.

Akcionarsko društvo, kao i svako privredno društvo

predviĎeno Zakonom o privrednim društvima, odgovara za obaveze

celokupnom svojom imovinom.

Akcionari akcionarskog društva odgovaraju za obaveze

društva do iznosa ugovorenog uloga. Jedini izuzetak će biti ukoliko

se ispune uslovi za primenu instituta probijenja pravne ličnosti o

čemu je bilo reči ranije.

Poslovno ime akcionarskog društva sadrţi skraćenicu a.d.

Akcionarsko društvo moţe biti javno društvo i akcionarsko

društvo (nejavno ili zatvoreno). Javno društvo se definiše u skladu sa

odredbama Zakona o trţištu kapitala40

.

2.2.2 Osnivanje akcionarskog društva

Akcionarsko društvo u postupku osnivanja obavezno donosi

osnivački akt (ugovor o osnivanju ili kod jednočlanog akcionarskog

društva odluka o osnivanju). Postojanje ovog opšteg pravnog akta je

uslov za upis u registrar.

Za razliku od drugih oblika privrednih društava, akcionarsko

društvo obavezno ima i statut čija je sadrţina propisana zakonom.

Sadrţinu osnivačkog akta nije moguće menjati, dok se odredbe

statuta menjaju u skladu sa zakonom.

2.2.3 Ulozi u akcionarsko društvo

Ulog koji akcionari unose u akcionarsko društvo moţe biti u

novcu ili u stvarima i pravima.

Nenovčani ulozi ne mogu biti, za razliku od ostalih formi

privrednog društva, u radu i uslugama društvu.

Kao protivvrednost za uloţenu materijalnu vrednost u vidu

uloga akcionarima se dele akcije (idealni delovi osnovnog kapitala).

U našem pravnom sistemu je prihvaćen princip dematerijalizacije

akcija, tako da nije dopušteno da one budu u papirnom izdanju, već

se one izdaju u vidu elektronskih zapisa koji se vode u Centralnom

registru za hartije od vrednosti41

. Ovakvo rešenje doprinosi većoj

pravnoj sigurnosti kako po pitanju evidencije vlasništva nad akcijama

tako i njihovog pravnog prometa. U centralnom registru se vode

akcije svih akcionarskih društava a ne samo javnih društava.

Ukoliko se radi o ulozima u stvarima i pravima, obavezno je

da stručnu procenu vrednosti izvrši jedan ili više ovlašćenih

procenjivača i da sastave izveštaj o proceni pre registracije društva

(izuzetno u zatvorenom akcionarskom društvu akcionari mogu

proceniti vrednot uloga ako su to pravo predvideli osnivačkim

aktom).

40

Zakon o trţištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011). 41

Pun naziv je “Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti“ pogledati

detalje na internet adresi: http://www.crhov.rs/index.cfm?jezik=sr.

2.2.4 Akcionarsko društvo koje nije javno društvo

Zakonodavac razlikuje akcionarsko društvo (odomaćen naziv

za ovaj oblik je zatvoreno akcionarsko društvo) i javno akcionarsko

društvo. Akcionarsko društvo, za razliku od javnog akcionarskog

društva, je društvo čije se osnivanje odigrava izvan investicione

javnosti i kod koga se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili

ograničenom broju drugih, po pravilu poznatih lica42

.

Naš zakonodavac nije propisao ograničenje maksimalnog

broja akcionara koje moţe imati akcionarsko društvo.

Konstatacija da se osnivanje ovog društva vrši izvan javnosti

(bez javnog poziva na upis akcija) posledica je činjenice da

zatvorenom društvu nije dopušteno da vrši upis akcija javnom

ponudom niti da na drugi način nudi svoje akcije javnim putem.

Akcionarsko društvo moţe da preĎe u javno akcionarsko

društvo (otvoreno društvo), a moguća je i obrnuta situacija, uz

ispunjavanje zakonskih uslova predviĎenih Zakonom o privrednim

društvima i Zakonom o trţištu kapitala.

Osnivačkim aktom ili statutom zatvorenog akcionarskog

društva, mogu se odrediti izvesna ograničenja u vezi prenosa akcija

društva (na primer pravo preče kupovine postojećih akcionara i

društva kao što je to slučaj kod društva s ograničenom

odgovornošću).

2.2.5 Javno društvo

Osnovna karakteristika javnog društva (otvorenog

akcionarskog duštva) je da ono javno prikuplja kapital. Osnivači

putem javnog poziva za upis i uplatu akcija, nastoje da privuku

investitore u postupku osnivanja društva.

Prikupljanje kapitala i nakon osnivanja akcionarsko društvo

moţe vršiti i dalje javnom ponudom i prospektom u skladu sa

relevantnim propisima kojima se ureĎuje trţište kapitala.

42

O razlikama i sličnostima otvorenog i zatvorenog akcionarskog društva videti

Jovanović Nebojša (2008), Otvoreno i zatvoreno akcionarsko društvo,

Korporativno upravljanje, zbornik radova, Pravni fakultet, Beograd.

Javna ponuda akcija (hartija od vrednosti) je javni poziv

upućen neodreĎenom broju nepoznatih lica da izvrše upis i uplatu

akcija u postupku primarne javne ponude ili ih kupe u sekundarnoj

javnoj prodaji43

. Prospekt je pisani javni dokument koji sadrţi

podatke koji investitoru omogućavaju jasan i celovit uvid u stvarni

pravni i finansijski poloţaj izdavaoca akcija (hartija od vrednosti), u

njegove poslovne mogućnosti i u prava i obaveze koje proizlaze iz

akcija (hartija od vrednosti) na koje se prospekt odnosi, kao i druge

podatke od značaja za donošenje investicione odluke.

Javno društvo počiva na principu lakog prenosa vlasništva

nad akcijama pa se njegovim unutrašnjim aktima ne moţe ograničiti

prenos akcija trećim licima (zakonom je isključena mogućnost da se

ustanovi pravo preče kupovine društva ili drugih akcionara).

Osnivanje akcionarskog društva se vrši prvom emisijom

akcija i ono moţe ali i ne mora da uspe. Smatra se da je osnivanje

uspelo, ako se ponuĎene akcije iz javne ponude i prospekta upišu, u

broju koji je kao uspešan za upis predviĎen javnom ponudom i koji je

kao takav označen u prospektu.

Ako se akcije iz javne ponude i prospekta ne upišu i ne uplate

na takav način, smatra se da osnivanje akcionarskog društva nije

uspelo. Osnivači su u tom slučaju obavezni da vrate upisnicima akcija

uplaćene iznose, bez odlaganja.

Pozitivan ishod upisa akcija (uspešna emisija) podrazumeva

obavezu osnivača da sazovu i odrţe osnivačku skupštinu.

Sva lica koja su upisala i u potpunosti uplatila akcije imaju

pravo da učestvuju sa pravom glasa na osnivačkoj skupštini.

Na osnivačkoj skupštini akcionarskog društva se utvrĎuje da

li su propisno upisane i uplaćene akcije, odnosno da li su uneti

nenovčani ulozi, u skladu sa zakonom i osnivačkim aktom. Na toj

skupštini akcionari biraju i prvog direktora društva, odnosno članove

prvog upravnog odbora (ako to osnivači nisu učinili u osnivačkom

aktu). TakoĎe skupština treba da donese odluku o prihvatanju

procene vrednosti nenovčanih uloga (ulozi u stvarima i pravima i dr.)

Pitanje odlučivanja na osnivačkoj skupštini tiče se primarnog

prava akcionara da u skladu sa visinom kapitala koji poseduje (obične

akcije) glasa i tako utiče na odluke skupštine. Na osnivačkoj

skupštini svaka obična akcija daje pravo na jedan glas.

Osnivačka skupština donosi odluke većinom glasova akcionara sa

običnim akcijama.

43

Definicije javne ponude hartija od vrednosti i prospekta date su na osnovu

njihovog odreĎenja u Zakonu o trţištu kapitala“Sluţbeni glasnik RS” br. 31/2011.

2.2.6 Akcije

Akcija je prema našem pravu serijska hartija od vrednosti.

Ona je prenosivi elektronski dokument kojim se trguje na

finansijskim trţištima iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i

obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o izdavanju

akcija.

a) Vrste akcija

Akcionarsko društvo moţe izdavati dve vrste akcija: obične

(redovne) i preferencijalne (povlašćene) akcije.

Zakonodavac je propisao da akcionarsko društvo mora da ima

bar jednu običnu akciju.

Pretvaranje običnih akcija u preferencijalne akcije ili druge

hartije od vrednosti, nije dopušteno. Obrnuta situacija je dopuštena

tako da moţe biti predviĎeno pravo konvertovanja preferencijalnih u

obične akcije.

U našem pravnom sistemu moguće je izdavati samo akcije na

ime dok se akcije na donosioca ne mogu emitovati.

Izdavanje akcija akcionarskog društva vrši se u skladu sa

zakonom kojim se ureĎuje trţište hartija od vrednosti. Izdate akcije i

druge hartije od vrednosti i identitet akcionara obavezno se upisuje

kod Centralnog registra za hartije od vrednosti44

, a mogu se upisati i

u knjigu akcija akcionarskog društva (moţe se voditi i u elektronskoj

formi). Svaki akcionar ima pravo uvida u knjigu akcija. U slučaju

razlike činjenica u Knjizi akcionara i Centralnom registru vaţe podaci

iz registra. Akcionarom se u odnosu prema akcionarskom društvu i

trećim licima smatra lice koje je upisano u Centralni registar hartija

od vrednosti.

44

Centralni registar hartija od vrednosti vodi evidenciju imalaca hartija od

vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija. TakoĎe vodi evidenciju i o pravima

trećih lica na hartijama od vrednosti. U sistemu poslovanja preko Centralnog

registra nalaze se brokersko dilerskih društava i posao prenosa vlasništva na

hartijama je tako organizovan da ne moţe da se dogodi da neko proda hartije od

vrednosti a ne dobije novac kao protivvrednost.

b) Prava akcionara običnih akcija

Svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista

prava. Akcionar ima pravo:

1) pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i

informacijama društva;

2) učešća u radu skupštine društva;

3) glasa u skupštini društva tako da jedna akcija uvek daje

pravo na jedan glas;

4) na isplatu dividendi, posle isplate dividendi na sve izdate

preferencijalne akcije u punom iznosu;

5) učešća u raspodeli likvidacionog viška po likvidaciji

društva, a nakon isplate poverilaca i akcionara bilo kojih

preferencijalnih akcija;

6) prečeg sticanja akcija iz novih emisija i zamenljivih

obveznica;

7) raspolaganja akcijama svih vrsta u skladu sa zakonom.

c) Prava akcionara sa preferencijalnim akcijama

Akcionari sa preferencijalnim akcijama imaju neka prava koja

im daju prednost u odnosu na imaoce običnih akcija. Ta prava

uključuju naročito prednost u vidu prvenstva isplate dividende.

TakoĎe vlasnici preferencijalnih akcija imaju prvenstvo naplate

prilikom podele imovine u postupku likvidacije akcionarskog

društva.

Akcionari sa preferencijalnim akcijama nemaju pravo glasa u

skupštini akcionara sa akcionarima koji imaju obične akcije. Postoje

odreĎeni izuzeci od ovog pravila, na primer ako stečene dividende na

preferencijalne akcije čija je isplata zahtevana nisu isplaćene, ti

akcionari imaju pravo glasa do njihove isplate i sl.

Preferencijalni akcionari imaju prava prisustva i učešća u

raspravi u skupštini akcionara. Imaju ista prava kao i akcionari

običnih akcija u pogledu pristupa aktima, drugim dokumentima i

informacijama.

Svaki postojeći akcionar ima pravo prečeg upisa akcija iz novih

emisija akcija akcionarskog društva srazmerno nominalnoj (ili

računovodstvenoj) vrednosti posedovanih akcija u momentu

izdavanja. Ovo pravo prečeg upisa moţe se ograničiti ili ukinuti

osnivačkim aktom, statutom društva ili odlukom skupštine akcionara.

Više lica moţe imati pravo na jednoj akciji (suvlasnici akcije)

ali je njihovo pravo jedinstveno (kao da je jedan vlasnik).

d) Dividenda

Odluku o isplati dividende donosi skupština akcionara.

Izuzetno takvu odluku akcionarskog društva o odobrenju plaćanja

dividendi moţe da donese i upravni odbor ako je to odreĎeno

osnivačkim aktom društva ili ga za to ovlasti skupština akcionara, u

skladu sa osnivačkim aktom.

Dividende akcionarsko društvo isplaćuje iz dobiti i isplata

moţe da bude u novcu, akcijama, drugim hartijama od vrednosti ili u

drugoj imovini, osim ako osnivačkim aktom društva nije drukčije

odreĎeno.

e) Sticanje i režim sopstvenih akcija

Sticanje sopstvenih akcija predstavlja jednu specifičnu

situaciju u kojoj akcionarsko društvo stiče sopstvene akcije od svojih

akcionara. Po pravilu ono to čini izuzetno i privremeno kada interes

društva to nalaţe (na primer kupuje sopstvene akcije na berzi da bi

time uticalo na njihovu cenu).

Privremene po svom karakteru sopstvene akcije ne nose pravo

glasa.

Akcionarsko društvo koje stekne sopstvene akcije moţe ih

ponovo preneti drugim licima, čak je u zakonskoj obavezi da to učini

u odreĎenom roku.

2.2.7 Osnovni kapital akcionarskog društva

Zakonodavac odreĎuje minimalni osnovni kapital koji mora

biti upisan i uplaćen u novcu kada se osniva akcionarsko društvo.

Visina tako odreĎenog minimalnog kapitala se mora stalno odrţavati

u toku postojanja društva.

Visina tog minimalnog novčanog uloga osnovnog kapitala

odreĎena je u dinara i iznosi 30.000.000 dinara. Treba imati u vidu da

se posebnim zakonima se za osnivanje finansijskih, osiguravajućih

organizacija, predviĎaju veći novčani deo minimalnog osnovnog

kapitala (na primer minimalni kapital za osnivanje banke prema

našem Zakonu o bankama iznosi 10.000.000 evra u dinarskoj

protivvrednosti).

Akcionarsko društvo mora stalno da održava vrednost neto

imovine na nivou koji je jednak ili veći od zakonom propisane

vrednosti minimalnog osnovnog kapitala.

Ako se osnovni kapital akcionarskog društva iz bilo kojih

razloga smanji ispod minimalne vrednosti, akcionarsko društvo je

duţno je da ga obezbedi u roku od šest meseci od dana tog smanjenja,

osim ako u tom roku ne promeni pravnu formu privrednog društva

(postane društvo s ograničenom odgovornošću). U protivnom

pokreće se postupak prestanka privrednog društva likvidacijom ako je

solventno, odnosno stečajem ukoliko se radi o nesolventnom

akcionarskom društvu.

Osnovni kapital otvorenog akcionarskog društva moţe da se

poveća odlukom skupštine akcionara. Kada se povećava osnovni

kapital javnog društva vrši se izdavanje novih akcija ili se povećava

nominalna vrednost postojećih akcija.

Akcionarsko društvo koje nije javno društvo moţe da vrši

zatvorenu emisiju.

Uspešno obavljena emisija akcija po osnovu novih uloga

obavezuje društvo da o tome izvesti Komisiju za hartije od vrednosti.

Centralni registar hartija od vrednosti vrši upis novoizdatih akcija i

njihovih vlasnika-akcionara.

Pored toga što akcionari mogu da donesu odluku o povećanju

kapitala društva, oni ga mogu i smanjiti svojom voljom ali ne ispod

zakonom propisanog minimuma.

Odlukom o smanjenju osnovnog kapitala akcionarskog

društva ne moţe se povrediti princip ravnopravnosti akcionara iste

klase.

2.2.8 Organi akcionarskog društva

Upravljanje akcionarskim društvom je veoma sloţen i

zahtevan posao s obzirom da se radi o privrednom društvu kod kojeg

je po pravilu prisutan fenomen odvajanja vlasnika od funkcije

upravljanja. Ovo je posebno izraţeno kod javnih akcionarskih

društava sa velikim brojem akcionara i profesionalnim

menadţmentom.

Kao i kod društva s ograničenom odgovornošću kod

akcionarskih društava postoje dva sistema upravljanja: jednodomni i

dvodomni. Kod jednodomnog sistema prisutna su dva organa:

skupština kao organ akcionara i direktor (ili odbor direktora) kao

stručan organ koji mora da ostvari dvostruku funkciju (nadleţan za

menadţment a ujedno i za nadzor). Ostvarenje ove dve bitno različite

funkcije ostvaruje se kombinovanjem izvršnih (nadleţni za

menadţment) i neizvršnih direktora (nadleţni prevashodno za nadzor

nad radom izvršnih direktora).

U dvodomnom sistemu se funkcija menadţmenta i nadzora

jasno razdvajaju jer pored skupštine i direktora, odnosno odbora

direktora, javlja se i nadzorni odbor.

a) Skupština akcionara

Skupštinu akcionarskog društva čine akcionari45

. Svaki

akcionar lično ili preko punomoćnika ima pravo da prisustvuje

skupštini akcionara i učestvuje u njenom radu.

Akcionar ima i pravo glasa ako ima akcije sa pravom glasa.

Aktivno učestvovanje akcionara u upravljanju društvom

podrazumeva i njegovo pravo da bude informisan, kao i da podnosi

odgovarajuće predloge za razmatranje na skupštini i da zahteva

odgovore u vezi sa konkretnim pitanjima predviĎenim dnevnim

redom skupštine.

Skupštini akcionara, po pravilu, prisustvuju i učestvuju u

njenom radu direktor ili članovi upravnog odbora, članovi nadzornog

odbora, kao i revizor. Godišnja skupština akcionara obavezno se

saziva i odrţava jednom godišnje.

Akcionarsko društvo moţe sazvati i vanrednu skupštinu

akcionara. Pisani poziv za redovnu ili vanrednu sednicu skupštine

akcionara upućuje se blagovremeno svakom akcionaru (ako je

akcionar dao pisanu saglasnost moţe i putem elektronske pošte) sa

ciljem da se bolje pripremi za skupštinu.

Uz pisani poziv akcionaru se dostavljaju različita dokumenta i

informacije koja obuhvataju na primer finansijske izveštaje, izveštaj

45

Više o skupštini akcionara videti Arsić Zoran (2008), Skupština akcionarskog

društva, Korporativno upravljanje, zbornik radova, Pravni fakultet Beograd 5-56.

revizora, izveštaj nadzornog odbora ako odbor postoji, izveštaj

upravnog odbora o poslovanju društva, tekst bilo kog predloga za

promene osnivačkog akta, opis bilo kog ugovora ili drugog pravnog

posla predloţenog za odobrenje i sl. Ovakvo potpuno obaveštavanje

je neophodno da bi akcionar mogao da se blagovremeno informiše i

pripremi za glasanje o konkretnim predlozima odluka.

Radom skupštine akcionara rukovodi i predsedava predsednik

skupštine.

Kvorum za sednicu skupštine akcionara čine akcionari koji

poseduju većinu od ukupnog broja akcija sa pravom glasa o

predmetnom pitanju (obična većina), ukoliko osnivačkim aktom ili

statutom društva nije odreĎen veći broj glasova (kvalifikovana

većina).

Ako na sednici skupštine postoji kvorum, odluke se donose

običnom većinom glasova akcionara prisutnih lično ili preko

punomoćnika.

Kvalifikovana većina za donošenje odluke o odreĎenom

pitanju po pravilu predstavlja pozitivno glasanje najmanje 2/3

glasova akcionara koji poseduju akcije sa pravom glasa o tom pitanju.

Svaka izdata obična akcija daje pravo jednog glasa o svim

pitanjima o kojima se glasa na skupštini akcionara.

Akcionar moţe da glasa lično ili preko jednog punomoćnika.

U cilju sprečavanja zloupotreba pravilo je da direktor ili članovi

upravnog odbora, članovi izvršnog odbora i kontrolni akcionari, ne

mogu biti punomoćnici za akcionare zaposlene u društvu.

Skupština odlučuje o pitanjima od vitalnog značaja za

akcionarsko društvo. Konkretno u nadleţnosti skupštine spada

odlučivanje o:

1) izmenama statuta;

2) statusnim promenama, promeni pravne forme u drugu

formu privrednog društva i sticanje i raspolaganje

imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom;

3) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, ako osnivačkim aktom

ili statutom nije drukčije odreĎeno;

4) usvajanju finansijskih izveštaja i drugim pitanjima

predviĎenim u zakonu ili osnivačkom aktu.

i drugo.

Akcionaru moţe biti isključeno pravo glasa po pojedinim

pitanjima kada je logično da bi bio pristrasan. Na primer ne moţe

glasati u skupštini akcionara kad se odlučuje o: njegovom

oslobaĎanju ili smanjenju njegovih obaveza prema društvu;

pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega; odobravanju poslova

u kojima postoji sukob interesa izmeĎu njega i društva i sl.

Svaka odluka skupštine akcionara unosi se u zapisnik koji

vodi zapisničar.

Skupštinske odluke se mogu pobijati ukoliko postoje povrede

materijalnih i procesnih propisa. Pobijanje odluka skupštine

akcionara vrši se tuţbom nadleţnom sudu. Tuţbeni zahtev će biti

osnovan ako je odluka doneta na sednici skupštine koja nije sazvana

u skladu sa propisima; ako odluka nije doneta na način utvrĎen

zakonom, osnivačkim aktom ili statutom; ako je odluka suprotna

zakonu, osnivačkom aktu ili statutu i u drugim slučajevima.

b) Direktor ili odbor direktora

Akcionari akcionarskog društa mogu kao poslovodni organ da

izaberu direktora (inokosni organ) ili odbor direktora (kolektivni

organ sastavljen od tri ili više direktora). Broj direktora se odreĎuje

osnivačkim aktom ili odlukom skupštine akcionara. Javno

akcionarsko društvo nema mogućnost izbora izmeĎu direktora i

odbora već ono mora da ima odbor direktora (najmanje tri člana).

Direktora imenuje skupština u jednodomnom sistema, a u

dvodomnom nadzorni odbor. Isti organi u propisanoj proceduri i

razrešuju direktora funkcije.

U jednodomnom sistema odbor direktora je nadleţan za

utvrĎivanje poslovne strategije, voĎenje poslova društva, unutrašnji

nadzor i dr. U cilju efikasnijeg rada moţe da ima komisije (komisija

za imenovanje, komisija za naknade a javno akcionarsko društvo

obavezno ima komisiju za reviziju).

Kod jednodomnog sistema upravljanja razlikujemo direktore

koji mogu biti izvršni i neizvršni. Kao što smo ranije naveli uloga

neizvršnih direktora je strateška i kontrolna (nadzor nad izvršnim

direktorima). Neizvršni direktori ne mogu biti zaposleni u društvu.

Zakonodavac propisuje da javno akcionarsko društvo mora

imati neizvršne direktore (najmanje jednog i mora biti nezavisan od

društva) i njihov broj mora biti veći od broja izvršnih direktora.

Direktori unutar odbora direktora mogu meĎu sobom

imenovati jednog direktora kao generalnog i on će biti zaduţen za

koordinaciju rada izvršnih direktora u cilju efikasnijeg obavljanja

poslova društva.

Izvršni direktori (generalni ako je izabran) vode poslovanje i

zastupaju akcionarsko društvo prema trećim licima.

Direktorima pripada naknada za rad, a moţe biti odreĎena i

stimulativna mera nagraĎivanja dodelom akcija društva. Visina

naknade moţe biti vezana za poslovne rezultate društva ali nije

dopušteno da bude odreĎena kao učešće u raspodeli dobiti društva.

c) Nadzorni odbor

U akcionarskom društvu funkciju internog nadzora vrši

nadzorni odbor. Reč je o kolektivnom organu koji mora da ima

neparan broj članova i to najmanje tri. Broj članova i nadleţnost

nadzornog odbora se odreĎuje statutom akcionarskog društva.

Članove nadzornog odbora bira skupština.

Nadzorni odbor obavlja brojne poslove: utvrĎuje poslovnu

strategiju i poslovne ciljeve društva kao i njihovo ostvarenje; nadzire

rad izvršnih direktora; vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem

društva; utvrĎuje finansijske izveštaje društva; ustanovljava

računovodstvene politike društva i dr46

.

d) Sekretar društva

Otvoreno akcionarsko društvo moţe da ima sekretara društva

i njegov izbor vrši odbor direktora u jednodomnom sistemu ili

nadzorni odbor u dvodomnom sistemu upravljanja.

Sekretar je odgovoran za voĎenje knjiga akcionara, za

pripremu sednica i voĎenje zapisnika skupštine akcionara i sednica

upravnog odbora, izvršnog odbora i nadzornog odbora društva,

registra zapisnika sednica skupštine akcionara, registra zapisnika

sednica upravnog odbora i nadzornog odbora društva i čuvanje

odreĎenih dokumenata.

Sekretar otvorenog akcionarskog društva je odgovoran za

organizovanje rada i praćenje izvršavanja odluka skupštine akcionara,

upravnog odbora i nadzornog odbora društva.

2.2.9 Preuzimanje akcionarskih društava

46

Detaljnije o nadleţnostima nadzornog odbora u akcionarskim društvima videti čl.

441. Zakona o privrednim društvima.

Preuzimanje akcionarskih društva regulisano je u našem

pravnom sistemu posebnim zakonom47

. Tim propisom se ureĎuje

takozvano trţište korporativne kontrole.

Ponuda za preuzimanje akcija se daje sa ciljem preuzimanja

kontrolnog kapital učešća u ciljnom društvu. Na takav način se,

ukoliko uspe javna ponuda upućena akcionarima ciljnog društva,

menja većinski vlasnik. Po pravilu takva promena donosi i razrešenje

direktora. Samim tim takva mogućnost raĎa interes kod članova

uprave akcionarskog društva da se blagovremeno i efikasno zaštite od

preuzimanja, ili u slučaju da ono uspe prireme sebi odlazak uz dobru

materijalnu naknadu 48

.

Nakon obaveštavanja da je data ponuda za preuzimanje

akcija, akcionari ciljnog društva mogu prodati svoje akcije ponudiocu

tako što će iste deponovati na račun deponovanih hartija od vrednosti

koji se otvara u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ponuda

odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti ne moţe trajati

manje od 21 dan, što je dovoljno dug period da svi akcionari koji to

ţele deponuju svoje akcije. Ako je ponuda za preuzimanje uspešno

završena, obaveštenje o tome se takoĎe dostavlja svim članovima

Centralnog registra hartija od vrednosti.

2.2.10 Prestanak akcionarskog društva

Nastalo kao subjekt prava upisom u registar privrednih

društava kod Agencije za privredne registre, akcionarsko društvo

prestaje da postoji i gubi pravni subjektivitet ispisivanjem iz tog

registra. Osnova za prestanak ima više. Nekada će kraj rada društva

biti izraz volje akcionara, a nekada će biti iznuĎen i sproveden mimo

njihove volje. Akcionarsko društvo prestaje:

1) protekom vremena na koje je osnovano;

2) pravnosnaţnom odlukom skupštine akcionara koja se donosi

kvalifikovanom većinom;

3) pravnosnaţnom odlukom nadleţnog suda kojom se utvrĎuje

da je registracija društva bila ništava i odreĎuje brisanje

47

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava „Sl. glasnik RS“ br. 46/2006). 48

U cilju sprečavanja preuzimanja ili ublaţavanja negativnih posledica po sebe

uprava društva moţe da preduzima brojne mere kao što su “zlatni padobran”,

“otrovna pilula” i sl. Više o tome videti Radović Vuk, Mere odbrane akcionarskog

društva od preuzimanja kontrole, Pravni fakultet i Sluţbeni glasnik, Beograd 2008.

društva po sluţbenoj duţnosti;

4) odlukom stečajnog veća o otvaranju i zaključenju stečajnog

postupka kojom se odbija otvaranje glavnog stečajnog

postupka zbog nemogućnosti da se iz stečajne mase pokriju

troškovi stečajnog postupka;

5) bankrotstvom (stečajem);

6) u drugim slučajevima utvrĎenim zakonom i osnivačkim

aktom društva koji su navedeni kao osnov za prestanak

društva.

Zahtev za pokretanje postupka u kome bi se okončalo

postojanje akcionarskog društva mogu da podnesu nadleţnom sudu i

akcionari koji imaju odreĎeni procenat vlasništva.

Ukoliko sud utvrdi da je zahtev osnovan moţe naloţiti

prestanak društva ili druge mere. Primera radi sud će to učiniti

ukoliko utvrdi da postoji protivzakonito, nepošteno ili prevarno

delovanje prema akcionarima koji podnose takav zahtev, ili se pak

imovina društva rasipa i umanjuje.