Tamna Strana Ljudskih Prava
2
Tamna strana ljudskih prava – Onora O’Nil Sažetak: Koncept ljudskih prava poseduje određene manjkavosti i probleme koji su . Autorka analizirajući Berka raslojava ljudska prava na opšte poznate delove, na prava na negativnu slobodu i prava na specifična dobra i usluge. Negativna prava jesu „slobode od“ koja omogućavaju čovekovu autonomiju od spoljnih uticaja, odnosno predstavljaju pre svega prirodna prava čoveka koja su neotuđiva i garantuju svakom čoveku pravo na slobodu, svojinu, sigurnost i otpor ugnjetavanju. Ona su definisana prvobitno u Deklaraciji o pravima čoveka i građanina 1789. godine. Ova prava iziskuju određeni pravni lek, ova prava moraju biti utuživa ne bi li njihovo postojanje imalo smisla. Stoga njihovo sprovođenje i ostvarivost kontrolišu delegirani organi. Drugi aspekt koji je predmet analize jesu takozvana socijalna prava koje spadaju u kontraverzniji deo ljudskih prava. Naime to je set apstraktnih prava na dobra i usluge kod kog je upitno ko bi trebao i u kojoj meri da garantuje njihovo ostvarenje, odnosno kada obaveze nisu jasno raspoređene nismo sigurni ko krši pozitivne slobode. Kod definisanja prava na dobra i usluge primetno je korišćenje nedovoljno preciznih i pre političkih nego pravnih izraza što dovodi do praktične neostvarivosti. Znatno
description
Prikaz teksta
Transcript of Tamna Strana Ljudskih Prava
Tamna strana ljudskih prava Onora ONil
Saetak:
Koncept ljudskih prava poseduje odreene manjkavosti i probleme koji su . Autorka analizirajui Berka raslojava ljudska prava na opte poznate delove, na prava na negativnu slobodu i prava na specifina dobra i usluge. Negativna prava jesu slobode od koja omoguavaju ovekovu autonomiju od spoljnih uticaja, odnosno predstavljaju pre svega prirodna prava oveka koja su neotuiva i garantuju svakom oveku pravo na slobodu, svojinu, sigurnost i otpor ugnjetavanju. Ona su definisana prvobitno u Deklaraciji o pravima oveka i graanina 1789. godine. Ova prava iziskuju odreeni pravni lek, ova prava moraju biti utuiva ne bi li njihovo postojanje imalo smisla. Stoga njihovo sprovoenje i ostvarivost kontroliu delegirani organi. Drugi aspekt koji je predmet analize jesu takozvana socijalna prava koje spadaju u kontraverzniji deo ljudskih prava. Naime to je set apstraktnih prava na dobra i usluge kod kog je upitno ko bi trebao i u kojoj meri da garantuje njihovo ostvarenje, odnosno kada obaveze nisu jasno rasporeene nismo sigurni ko kri pozitivne slobode. Kod definisanja prava na dobra i usluge primetno je korienje nedovoljno preciznih i pre politikih nego pravnih izraza to dovodi do praktine neostvarivosti. Znatno optimistinije teorijski definisana od realne primene moemo interpretirati kao ideoloki zalet koji je neophodan kao prethodnica buduem vrem definisanju. Neophodno je neke standarde za poetak prihvatiti kao mogue pa tek onda ii i u stvarnu primenu. Drugi pak misle da to predstavlja jednu vrstu cinizma.
