Svet oko nasza prvi razred osnovne {kole

Uputstvo

2

Da bi se boqe sna{ao u ovoj kwizi,

potrebno je da upozna{ i prati{ ove znake:

zadatak

crtamo i bojimo

seti se {ta smo nau~ili

glumimo

pi{emo

razgovaramo

istra`ujemo

ogled

praviimo

re{avamo

doma}i zadatak

smisli, ispri~aj i napi{i

re~nik

Svet

ZDRAVO! JA SAM MAJA.

U PESMI SE GOVORI

O TOME KAKO JE SVET LEP.

OVAJ PREDMET ]E NAM

POMO]I DA BOQE

UPOZNAMO TE LEPOTE.

ZDRAVO!

JA SAM IVAN.

MO@DA ]E OVO

BITI MOJ OMIQENI

PREDMET!

Ala j lep

Ovaj svet,

Onde potok,

Ovde cvet:

Tamo wiva,

Ovde sad,

Eno sunce,

Evo hlad!

Tamo Dunav

Zlata pun,

Onde trava,

Ovde xbun.

Slavuj pesmom

Quqa lug.

Ja ga slu{am

I moj drug.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Saslu{aj ovu pesmu. Objasni {ta je sve lepo u svetu.

3

Teme

4

1. Ja i drugi

2. @iva priroda

3. Ne`iva priroda

4. Veza izme|u `ive i ne`ive prirode

5. Orijentacijja u prostoru i vremenu

6. Kultura `ivqewa

Na kraju kwige nalazi se detaqni sadr`aj.

Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o

kojima se govori u kwizi.

5

PRVI DEO

JA I DRUGI

U^I]EMO O TOME:

{ta je dom

{ta je porodica

{ta je rodbina

za{to idemo u {kolu

o vrstama naseqa

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da ispuni{ svoju stranu

da nacrta{ ono {to voli{ da radi{

da nacrta{ svoj dom

da nacrta{ svoju {kolu

6

[ta zna~i tvoje ime? Kako bi voleo da te zovu? Koje je boje tvoja kosa?

Kako bi nekome opisao kako iizgleda{? Kako voli{ da se obla~i{?

7

Kako se zovu tvoji roditeqi?

Kako bi nekome objasnio gde stanuje{ i koja je tvoja adresa?

[ta volim da radim

8

Svako od nas ne{to voli da radi, a ne{to ne voli. [ta Ivan voli da radi? [ta voli Maja?

Opi{i kako sse Maja igra lutkama. Kako se Ivan igra loptom?

9

Ovde nacrtaj {ta ti voli{ da radi{. Objasni kako to radi{. [ta ne voli{,

a mora{ da radi{?

Moja i tvoja ose}awa

10

ose}awe do`ivqavawe radosti, straha, tuge, qubavi, brige, qutwe, besa i sl.

Svako od nas je ponekad qut, upla{en ili radostan.

Tako izra`avamo svoja ose}awa. Na osnovu ~ega moo`e{ da zakqu~i{ kako se neko ose}a?

11

Pogledaj ove slike. Razmisli pa nacrtaj{ta se to Maji i Ivanu dogodilo.

Kako su se ose}ali kad su to do`iveli? Po ~emuprepoznaje{ wihova ose}awa? [ta im savetuje{?

Moj dom

12

MOJ DOM

SU MOJA

KU]A I ONI

SA KOJIMA

@IVIM.

JA

STANUJEM U

OVOJ ZGRADI.

TU JE MOJ

DOM.

Kako izgleda Majin dom? Kako izgleda weno dvori{te?

Kakva je razlika izme|u Majinog i Ivanovog domaa? Po ~emu su sli~ni? Po ~emu se razlikuju?

13

Ovde nacrtaj svoj dom. Kako se u tvom domu brinete jedni o drugima?

dom ku}a ili stan u kojem `ivimo zajedno sa svojim uku}anima

Svako od nas ima dom. Neko `ivi u maloj ku}i, a neko u velikoj zgradi.

Neko `ivi sa vi{e uku}ana, aa neko s mawe.

Porodice su razli~ite

14

Pogledaj slike pa objasni kakve porodice postoje. Koliko je odraslih, a koliko dece u svakoj od ovihh

porodica? Ko ~ini tvoju porodicu? Po ~emu se tvoja porodica razlikuje od ovih sa slika?

Ovo je Majiina porodica. Ovo je Ivanova porodica.

Ovo je Na|ina porodica.

Milo{ `ivi sa roditeqima, bra}om, babomm idedom. To je wegova {ira porodica.

15

[ta sve rade ~lanovi tvoje porodice tokom dana? Kako se u porodici dogovarate o tome

{ta }e ko da raadi? Za{to je potrebno da se poslovi podele?

Nacrtaj omiqenog ro|aka ili ro|aku.

porodica to su roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji s wima `ive

rodbina to su sva lica s kojima se nalazimo u srodstvu, kao {to su:stri~evi, strine, tetke, te~e, ujaci, ujne i drugi

ro|ak onaj koji je s nekim u srodstvu

porodica dece odraslihukupno~lanova

Majinaporodica

2 1 3

Ivanova

Na|ina

Milo{eva

Tvojaporodica

Porodicatvog druga

ilidrugarice

Upi{i u tabelu koliko odraslih, akoliko dece ima u ovim porodicama.

Za{to idemo u {kolu

16

Pogledaj slike i ispri~aj kako sve mo`e da se u~i. Kako u~i{ sam? Kako u~i{ u {koli?

Zamisli da `elii{ da postane{ lekar. Koje {kole bi trebalo da zavr{i{ da bi postao lekar?

Pogledaj ovu sliku.

[ta se na woj doga|a?

Na svetu postoji mnogo

zanimqivih kwiga. U wima su

qudi pisali o biqkama,

`ivotiwama, putovawima...

Pisali su o tome kako se prave

automobili i brodovi, kako se

le~e qudi i o jo{ mnogo ~emu.

Da bismo o svemu tome ne{to

saznali, mi idemo u {kolu. U

{koli nam u~iteq poma`e da

saznajemo.

Istra`ivawe u prirodi Istra`ivawe ulaboratoriji

^itawe kod ku}e ^itawe u {koli

Mali vodi~ kroz {kolu

17

Pogledaj ovu sliku. Objasni {ta sve postoji u ovoj {koli. Kako ova deca u~e? Zamisli da si vodi~ i

da treba da provede{ kroz svoju {kolu nekog svog druga. [ta bi mu pokazao? S kim bi ga upoznao?

Moja {kola

18

Ovo je Majina u~ionica. [ta sve Maja u woj mo`e da nau~i?

Po ~emu se tvoja {kola razlikuje od ove?

Ovo je {kolsko dvori{te Ivanove {kole. [ta misli{, {ta deca ovde mogu da nau~e?

19

[ta radi{ kada si gladan u {koli?

Gde se u {koli jede?

[ta radi{ kada ti se u {koli pi{ki?

[ta radi{{ ako je u u~ionici zagu{qivo?

[ta radi{ ako izgubi{ olovku?

[ta radi{ ako ti ne{to nije jasno?

Ovde nacrtaj svoju {kolu. Obele`i u tabeli {ta se od navedenog

nalazi u tvojoj {koli.

da ne

biblioteka

sala za fizi~ko

igrali{te

{kolska kuhiwa

radionica

sve~ana sala

ambulanta

Od ku}e do {kole

20

IZ OVOG

DVORI[TA

LAJE PAS.

OVDE

ZASTANEM

I POGLEDAM

LEVO I

DESNO.

TU ME ^EKA

MOJA

DRUGARICA

ANA.

NA OVOM

MESTU MORAM

DA PAZIM NA

SEMAFOR.

OVDE

PONEKAD

SVRATIM

KAD DECA

IGRAJU

KO[ARKU.

OVDE JE

LE@E]I

POLICAJAC.

Posmatraj Majin i Ivanov put do {kole. Na kom mestu prelaze ulicu? Na {ta moraju da paze?

Kako se zoove mesto na kojem prelaze ulicu?

21

U HLADU

OVOG DRVETA

VOLIM DA IGRAM

KLIKERE S

DRUGOVIMA.

BLIZU [UME

^ESTO SRE]EM

VEVERICU.

ISPOD OVOG

MOSTA PROTI^E

RE^ICA KOJA IZVIRE

U PLANINI.

NA OVOJ

LIVADI MOJ

SUSED ^UVA

STADO

OVACA.

Ovde nacrtaj svoj put od ku}e do {kole. Ozna~i va`na mesta.

Ispri~aj kako ide{ od ku}e do {kole. Da lli postoji vi{e puteva kojim se mo`e sti}i do tvoje {kole?

Kojim putem naj~e{}e ide{? Za{to? Uporedi svoj put do {kole s putevima kojima deca sa slika idu u

{kolu. Koji put ti se vi{e svi|a? Za{to?

Posmatraj put od ku}e do {kole ovog de~aka sa sela.

Objasni po ~emu se wegov put razlikuje od puta kojim do {kole idu Ivan i Maja.

Vrste naseqa

22

Posmatraj ovu sliku. Gde se nalazi brdo, gde se nalazi ravnica, a gde reka? Opi{i kako izgleda seoskko

dvori{te. Kako izgledaju seoske ku}e? Gde `ive `ivotiwe? [ta je vo}wak? [ta je ba{ta? [ta je wiva??

[ta je vinograd? Za{to qudi podi`u sela blizu reka ili potoka?

Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Naseqa se

razlikuju neka su seoska, neka su gradska, neka su

vellika, a neka mala. Naseqa mogu biti i sli~na.

U svakom nasequ su sazidane ku}e ili zgrade i

napravqenni su putevi i ulice. U naseqima `ive

stanovnici. Stanovnike koji `ive blizu jedni

drugima nazivamo suusedima.

Selo

23

Posmatraj sliku grada. [ta sve vidi{ na woj? Po ~emu su sli~ni grad i selo? Po ~emu se razlikuju?

[ta ti se dopada u gradu? [ta u selu? [ta ti se ne dopada?

Lepo pona{awe u nasequObjasni pravila lepog pona{awa u nasequ.

[ta zna~i biti pa`qiv prema drugima?

Kako pozdravqamo qude kkoje sre}emo?

Kako poma`emo jedni drugima?

Grad

Imam pravo na Odgovoran sam za...

24

JA IMAM

PRAVO DA

@IVIM

U ZDRAVOJ

OKOLINI,

JA IMAM

PRAVO

DA @IVIM SA

ONIMA KOJE

VOLIM,

ALI SAM

OBAVEZNA DA

PO[TUJEM I

VOLIM ONE

KOJI MENE

VOLE.

ALI SAM

ODGOVORNA,

PA OKOLINU

^UVAM.

Ja imam pravo da slobodno pitam i slobodno

ka@em ono {to mislim,

ali sam du`na da ~ujem {ta drugi misle,

ka@u i predla@u.

Pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru.

Kada ka`emo da smo odgovorni, to zna~i da imamo du`nost, obavezu, da treba da uradimo ne{to.

Na primer, tvoje obaveze su: da sredi{ svoje igra~ke, da pi{e{ doma}e zadatke, da govori{ istinu itd.

Imam pravo na Odgovoran sam za...

Ja imam pravo da se igram,ali sam odgovorna,

pa ne ometam druge dok se igraju.

Ja imam pravo da zahtevam da me niko ne tu~e, ali ni ja ne smem...

Ja imam pravo na to da me niko ne vre;a, ali sam obavezna da...

Pogledaj ove slike i pro~itaj koja su prava i

odgovornosti dece. Ispri~aj {ta ti o tome misli{.

Napi{i ispod slika ono {to misli{ da

treba da pi{e.

25

[ta smo nau~ili

26

UPI[I IMENA

^LANOVA SVOJE

PORODICE!

LICA S KOJIMA SI U SRODSTVU

BLISKI SRODNICIDECARODITEQI

RODBINA

DRU[TVO

QUDI @IVE U ZAJEDNICAMA

QUDI GRADE KU]E I @IVE U NASEQIMA

SELO

PORODICA

GRAD

UPI[I IME SELA

ILI GRADA U KOJEM

@IVI[!

U [KOLI U^IMO

O TOME [TA SU SVE QUDI

PRE NAS SAZNALI O SVETU

U KOJEM @IVIMO.

27

DRUGI DEO

@IVA PRIRODA

U^I]EMO O TOME:

{ta sve ~ini prirodu

koje su biqke i `ivotiwe na{ih {uma

koje su biqke i `ivotiwe seoskog doma}instva

koje su biqke i `ivotiwe na{ih livada

koje su biqke i `ivotiwe na{ih voda

koje `ivotiwe `ive u zoolo{kom vrtu

koji su delovi biqaka

koji su delovi tvog tela

{ta su ~ula

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da ispri~a{ kako si se mewao od

ro|ewa do danas

da ispri~a{ za{to gajimo biqke

da objasni{ pravila

pona{awa u zoolo{kom vrtu

da dodirom i mirisawem

utvrdi{ o kom se

predmetu radi

[ta ~ini prirodu

28

I JA!

JA!

SUNCEVAZDUH

VODA

BIQKE

ZEMQI[TE @IVOTIWE

QUDI

29

PRIRODA

`iva priroda(`iva bi}a)

qudi

biqke

`ivotiwe

vazduh

voda

zemqi{te

Sunce

Prirodu ~ine: i priroda.

U `ivu prirodu svrstavamo: , , .

U ne`ivu prirodu spadaju: , , ,

.

Kojoj grupi `ivih bi}a pripada masla~ak?

Kom delu prirode pripada voda?

Kojoj grupi `ivih bi}a priipada zec?

Priroda je sve ono {to nas okru`uje, a {to ~ovek nije napravio.

@iva i ne`iva priroda su me|usobno poovezane.

me|usobno su povezani

ne`iva priroda

[ta je `iva, {ta ne`iva priroda

[ta je napravio ~ovek

30

@ivo je ono {to raste,

hrani se, kre}e i spava,

`ivo je ono {to di{e

i {to se razmno`ava.

`iva priroda

ne`iva priroda

ono {to je napravio ~ovek

raste

di{e

kre}e se

spava

hrani se

razmno`ava se

Posmatraj ove slike.

Oboj poqa ispod slike

onim bojama koje su

nazna~ene u ovoj legendi:

A sada zakqqu~i {ta je

`iva, {ta ne`iva

priroda, a {ta je

napravio ~ovek. Oboj

crte`e slede}im bojama:

Dobro je da zapamti{ da su `iva i ne`iva priroda povezane. @ivoj prirodi (~oveku, biqkama

i `ivotiwaama) za `ivot je neophodna ne`iva priroda: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.

Oko nas sve se mewa

31

Posmatraj slike i objasni kako se mewa i ono {to

je `ivo i ono {to je ne`ivo.

Nacrtaj ono {to nedosstaje. Ispri~aj

kako si se mewao od ro|ewa do danas.

Biqke na{ih {uma

32

U prazne ku}ice upi{inaziv biqke.

Objasni {ta je sve biqkama potrebno za `ivot. Za{to subiqke va`ne? Kako treba da se odnosimo prema biqkama?

Plod leske je le{nik.

Plod hrasta je `ir.

Na kestenu raste kesten.

Plod bukve je bukov `ir.

Na jeli i boru rastu {i{arke.

Saznaj i objasni koje `ivotiwe se

hrane tim delovima biqaka.

I JA!

JA!

KO VOLI

DA JEDE

PE^URKE?

Pe~urke rastu u {umi, ali ne pripadaju biqkama.

@ivotiwe na{ih {uma

33

Objasni koje `ivotiwe `ive na drve}u, a koje na zemqi. Koje `ive ispod povr{ine zemqe?

Prepoznaj `ivotiwe iz ove {umei napi{i koje su to `ivotiwe.

Kako su prilago|ene `ivotu u {umi?Za{to sova mo`e da `ivi na drvetu, a krtica ne mo`e? Za{to zec mmo`e da`ivi na zemqi, a ne mo`e na drvetu?

@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva

34

TA^NO

NETA^NO

Krava daje mleko i meso.

Od prole}a do jeseni radopase travu na pa{wacima.

Mu`jak kraave je bik.

Kravino mladun~e je jagwe.

Krava je krupna i mirna`ivotiwa.

Krava zimi `ivi u {tali inaajvi{e se hrani senom.

Upi{i nazive `ivotiwa. Kako se nazivaju wihovi mladunci? Koje doma}e `ivotiwe zna{, a nema ih na

ovooj slici? Ozna~i {ta je ta~no, a {ta neta~no o kravi. Postavi i ti pitawe o nekoj od ovih `ivotiwa.

35

Napi{i koje se biqke gaje u seoskom doma}instvu.

Povr}e:

Vo}e:

@itarice:

Za{to qudi gaje `ivotiwe? Za{to gaje biqke? Na koji na~in ih gaje?

Na wivi se gaje `itarice.

U ba{tii se gaji povr}e. U vo}waku se gaji vo}e.

Biqke i `ivotiwe na{ih livada

36

Z V O N ^ I ]

D E T E L I N A

J A R E B I C A

J A G O R ^ E V I N A

Razmisli pa objasni za{to su biqkama i `ivotiwama za `ivot va`ni: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.

Kaako `iva bi}a uzimaju vodu, a kako vazduh? Da li bi mogli da `ive bez Sun~eve svetlosti i toplote?

B U M B A R

37

^ I ^ A K

H O ] U - N E ] U

J E L E N A K

O S A

Opi{i biqke sa ovih slika.

Opi{i `ivotiwe sa ovih slika.

Prona|i na slici slede}e biqke i upi{i

wihove nazive.

BELA RADA

MASLA^AK

QUBI^ICA

Prona|i na slici `ivotiwe i upi{i nazive

koji nedostaju:

ZEC P^ELA

PU@ PAUK

SKAKAVAC BUBAMARA

LEPTIR MRAAV

GUSENICA GLISTA

KRTICA

Biqke i `ivotiwe na{ih voda

38

ROGOZ @ABA

LOKVAW

PIJAVICA

PU@

VILIN KOWIC

Posmatraj sliku i napi{i:

Koje `ivotiwe `ive u vodi?

Koje biqke `ive u vodi?

[ta o ovome jo{ `eli{ dda sazna{? Postavi pitawe.

Objasni kako izgledaju `ivotiwe sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?

39

TRSKA

^APQA

[ARAN

SOM

TA^NO NIJE TA^NO

@aba se hrani komarcima, mu{icama i leptirima.

@aba pola`e jaja u muqu.

^apqa se hrani ribama i `abama.

@abino mladun~e zove se punoglavac.

Ribe se hrane ~apqama.

Pu` se hrani vodenim biqkama.

Lokvaw je livadska biqka.

Som ima brkove.

@iva bi}a ne mogu da `ive bez vode.

Objasni kako izgledaju biqke sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?

Zoolo{ki vrt

40

L E O P A R D

Posmatraj plan zoolo{kog vrta u Beogradu. Napi{i u ku}icama nazive `ivotiwa koje prepoznaje{.

41

Ovo su neka pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu.

Napi{i za svako pravilo za{to misli{ da je va`no.

Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu

1. Zabraweno je hraniti

`ivotiwe.

2. Molimo vas da ne

uznemiravate `ivotiwe.

3. Ne dirajte ni one `ivotiwe

koje se slobodno kre}u.

4. Nije dozvoqeno prela`ewe

za{titne ograde i provla~ewe

ruku i nogu kroz ogradu.

5. Otpatke bacajte u kante za

sme}e.

PRAVILO ZA[TO

Delovi biqaka

42

Posmatraj drvo jabuke. Koji su wegovi delovi? Kako oni izgledaju?

SEME

LIST

PLOD

STABLO

CVET

KOREN

43

[ARGAREPA PARADAJZ

JAGODA PAPRIKA

Prona|i i upi{i delove ovih biqaka. Koji su delovi ovih biqaka jestivi? Koji nisu?Po ~emu su ove biiqke sli~ne? Po ~emu su razli~ite?

Moje telo

44

Upi{i nazive delova tela. Objasni za{to ti je va`an nos. Za{to o~i? Za{to usta? Za{to u{i?

Za{to suu ti va`ne ruke? Za{to noge? Po ~emu su qudi sli~ni? Po ~emu su razli~iti?

Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira

45

~ulo deo tela kojim primamo utiske

o spoqa{wem svetu

Da li zna{ kojim ~ulom ~ovek ose}a miris? ^ime ose}a ukus? ^ime raspoznaje boje? Pored svakog

~ula nnapi{i re~i koje mu odgovaraju. Igrajte se u odeqewu igre poga|awa tako {to }ete dodirivawem

ili miriisawem prepoznavati predmete.

@UTO[APAT

DUGA

QUTO

MIRIS

HRAPAVO

HLADNO

GLATKO

LAVE@

BUKA

SMRAD

VRU]E

SVETLOST

SLATKO

GORKO

KISELO

MUZIKA

TAMA

^emu mi slu`e delovi tela

46

Posmatraj slike. Pro~itaj kako ove `ivotiwe koriste svoje repove. Zna{ li jo{ neki primer?

Napi{i ~eemu slu`e noge ~oveku i `ivotiwama sa slike.

JA SE

REPOM DR@IM

ZA GRANU.

REP MI POMA@E

DA PLIVAM.

REPOM SE

BRANIM

OD MUVA.

MENI REP

SLU@I KAO

PADOBRAN.

Ja imam noge...

47

Objasni {ta ume{ da uradi{ rukama. [ta radi{ nogama? [ta radi{ ustima? [ta bi jo{ voleo

da ume{ da uuradi{? Kako `ivotiwe koriste svoje delove tela? Upi{i u obla~i}e.

Ja imam ruke...

Imam usta...

Pratim promene u prirodi jesen u {umi

48

Medved planinu obigrava,

pe}inu tra`i

jer mu se spava.

Oraha zrelih puna dupqa,

to veverica

zimnicu skupqa.

Iz ~asopisa Poletarac

POGLEDAJ!

KOLIKO IMA

PE^URAKA! WIH

VOLE DA JEDU

KORWA^E.

SVUDA TRA@IM

HRANU. MORAM DA

SE UGOJIM I DA MOJE

KRZNO POSTANE DEBELO

I TOPLO. ZIMA JE DUGA,

A JA ]U SPAVATI U

PE]INI.

BODQAMA ]U

PRIKUPITI LI[]E I

ODNETI GA U SVOJU

JAMU. PONE]U I NEKU

ZRELU KRU[KU DA

SE ZASLADIM.

[UMA JE PUNA

ZRELIH LE[NIKA,

ORAHA I @IROVA.

PRENE]U IH U

SVOJE GNEZDO

NA DRVETU.

Maja i Ivan su ove jeseni obi{li {umu. Pogledaj sliku i objasni {ta si zapazio:

1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima

49

JA SE NE SELIM

U TOPLIJE

KRAJEVE. ZIMU

]U PROVESTI U

OVOJ [UMI.

TUP-TUP!

ISPOD KORE

DRVETA PRONA[AO

SAM BUBICE I

CRVI]E. MQAC!

MQAC!

U JAMU ]U

ODNETI OPALO

LI[]E. BI]E MI

UDOBNO I TOPLO

DOK SPAVAM

PREKO ZIME.

MORAM DA BUDEM

OPREZAN. ZATO

OSLU[KUJEM I

WU[IM IMA LI U

BLIZINI LISICE

ILI VUKA.

EVO DETLI]A!

ON JE OSTAO,

A LASTE I RODE

SE U JATIMA

SELE.

Obi|i sa nekim odraslim obli`wu {umu ili ve}i park. Po ~emu je {uma koju si obi{ao sli~na{umi sa sllike, a po ~emu se razlikuje od we?

Ptice selice

50

Ove ptice se u jesen sele u toplije krajeve.

U prole}e se opet vra}aju u na{ kraj.

Ove ptice se ne sele.

One stalno `ive u na{im krajevima.

RODA

LASTA

KUKAVICA

SLAVUJ

VRABAC

SENICASVRAKAKOS

GAK, GAK!

XIV, XIV, XIV!

KRA, KRA, KRA!

KUKU, KUKU!

CI-KI, TI, TI, TI, FI, FIJ!

TIP, TIP, }OK, }OK!

cvi-cvi!

CI, CI, DO!

Pogledaj sliku pa ka`i koje ptice su selice. Koje ptice su stanarice? Opona{aj ogla{avawe nekih

pticca. Gledaj slike i ispri~aj kako ove ptice izgledaju: koje boje im je perje, kakav im je kqun?

Koje su velike, a koje male? Za{to su ptice va`ne za prirodu?

DIVQA

GUSKA

DETLI]

TOK, TOK, TOK...

KLI-KLIK, KLI-KLIK!

KLEP,

KLEP,

KLEP!

Ptice stanarice

Iz leksikona

51

VEVERICA

Veverica `ivi na drve}u u {umama, a sre}e se

i u ve}im parkovima. Hitro se vere i skaku}e po

granama. Dug i kosmat rep poma`e joj da odr`ava

ravnote`u. Telo joj je pokriveno gustom sme|om

dlakom, na trbuhu belom. Hrani se semewem,

`irom, orasima i le{nicima. Hranu za zimu

sakupqa i krije u gnezdu ili u {upqinama drve}a.

Mama veverica u gnezdu okoti nekoliko mladih.

U po~etku oni sisaju weno mleko. Posle ih u~i da

se veru po drve}u i jedu plodove.

PU@

Pu` `ivi na vla`nim livadama, oko potoka i

{umaraka. Rado jede mlado li{}e, kupus i salatu.

Na glavi ima ~etiri pipka (roga). Dva kra}a

pipka su napred i oni mu slu`e za dodirivawe. Na

vrhu dva du`a pipka nalaze se pu`eve o~i. U malim

ustima je jezik, a na jeziku na hiqade sitnih zubi}a

kojima gricka li{}e.

Preko zime pu` se ukopa u zemqu i prespava do

prole}a.

Rado se pojavquje posle ki{e.

On nema noge, ve} puzi po tlu. Da se ne bi

povredio, izlu~uje sluz koja mu olak{ava kretawe.

Mama pu` pola`e jaja u rupu u zemqi. Iz wih

se izle`u pu`i}i, koji ve} imaju ku}icu.

Ako si nekada video vevericu, opi{i svojsusret s wom. Podvuci u tekstu re~enicu ukojoj se govori oo tome ~ime se veverica hrani.

[ta uradi pu` kad se upla{i?

Podvuci deo teksta u kojem pi{e kako se pu`

kre}e.

[ta smo nau~ili

52

QUDI

BIQKE

@IVOTIWE

@IVA PRIRODA

VAZDUH

VODA

ZEMQI[TE

SUNCE

NE@IVA PRIRODA

@IVA PRIRODA

PRIRODA

QUDI

delovi tela

glava

vrat

trup

ruke

noge

delovi biqke

koren

stablo

list

cvet

plod

seme

udovi

delovi tela

glava

trup

udovi

~ula^ula `ivotiwasu ~estoizo{trenijanego ~ula qudi.

BIQKE @IVOTIWE

~ula~ulo vida~ulo sluha~ulo mirisa~ulo ukusa~ulo dodira

TRE]I DEO

NE@IVA PRIRODA

U^I]EMO O:

osobinama vode

osobinama vazduha

osobinama i vrstama zemqi{ta

oblicima reqefa

osobinama materijala

o tome kako oblikujemo materijale

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da opi{e{ led, sneg, rosu, maglu

da izvede{ ogled s vodom

da ispita{ osobine vazduha

da ispita{ osobine i vrste zemqi{ta

da ispita{ kako se oblikuju materijali

53

Gde se voda nalazi u prirodi

54

IZVOR POTOK

REKA BARA

Pogledaj ove slike. O svakoj napi{i {ta zapa`a{. VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potrebna

je voda.. Bez vode nema `ivota. Zato je potrebno da vode ima dovoqno i da bude ~ista.

55

JEZERO

MORE

OKEAN

Gde se jo{ voda nalazi u prirodi? Opi{i led, sneg, rosu, maglu.

Osobine vode

56

Kakvog ukusa je voda?

a) slana je b) slatka je v) bez ukusa je

Kakvog mirisa je voda?

a) lepo miri{e b) bez mirisa je v) neprijatno miri{e

Da li je voda providna?

a) providna je b) nije providna

U pola ~a{e vode dodaj malo

vo}nog sirupa i prome{aj.

Da li se sirup rastvorio u vodi?

a) DA

b) NE

v) DELIMI^NO

U pola ~a{e vode sipaj malo uqa.

Prome{aj i sa~ekaj.

Probaj i ovo:

Da li se rastvara?

Prome{aj!

Da li se uqe rastvorilo u vodi?

a) DA

b) NE

v) DELIMI^NO

da ne delimi~no

so

pesak

zemqa

Voda je potrebna svakom `ivom bi}u. Zato je dragocena i treba je ~uvati. Istra`i u tvojoj ku}i

ili sstanu da li neka slavina curi. Povedi akciju da se slavina popravi.

Uzmi ~a{u vode. Proveri, a onda zaokru`i ta~an odgovor.

57

U jednu ~a{u sipaj hladnu

vodu, a u drugu sipaj

toplu vodu. U obe ~a{e dodaj po

ka{i~icu {e}era. Prome{aj

vodu u obe ~a{e. U kojoj ~a{i }e

se {e}er br`e rastvoriti?

a) u hladnoj vodi br`e

b) u toploj vodi br`e

v) podjednako brzo u obe ~a{e

Na po~etku ~asa stavi

~a{u, do polovine napu-

wenu vodom, na radijator ili na

neku drugu zagrejanu povr{inu.

Obele`i na ~a{i dokle dopire

voda. Na kraju ~asa pogledaj

koliko vode ima u ~a{i. Napi{i

{ta se dogodilo s vodom.

U posudu za pravqewe leda u fri`ideru sipaj vodu. U svaku

pregradu dodaj pomalo od sokova raznih boja. Komad debqeg

konca stavi preko pregrada s vodom i rukom ga svuda utopi u

vodu. Stavi posudu u zamrziva~. Kroz nekoliko sati izvadi

posudu. Napi{i i nacrtaj {ta se dogodilo.

PROBAJ I OVO: Ubaci nekoliko kockica leda u praznu ~a{u. Posmatraj {ta se doga|a s ledom.

U {ta }e sse led pretvoriti? Za{to se desila ova promena?

Osobine vazduha

58

Ima li vazduha u praznoj fla{i? Da proverimo.

Uzmi svoju svesku.

Ma{i wom pored lica.

[ta }e{ osetiti?

Oseti}e{ vazduh koji se kre}e.

Napravi vetrewa~u od papira.

Uzmi vetrewa~u i dr`i je ispred sebe.

Kre}i se br`e, pa sporije. [ta zapa`a{?

[ta pokre}e vetrewa~u?

Vazduh je svuda oko nas.

vetrewa~a je sprava koju pokre}e vetar. To mo`e biti mlin na vetar koji meqe bra{no,

motor koji snagu vetra pretvara u struju, ali i de~ja igra~ka koja se vrti kada je pokre}e vetar.

Grli} prazne fla{e zatvori palcem, a onda

fla{u potopi u ve}i sud s vodom. Skloni

prst sa grli}a. [ta se doga|a? Da li je

fla{a bila prazna ili je unutra bilo ne~eg?

Mehuri}i koji izlaze iz fla{e pokazuju da

je ona bila puna vazduha. Na mesto vaduha

u{la je voda. Za{to se vazduh nije video?

Vazduh je providan, bez boje.

59

Posmatraj drvo koje se povija.

Razmisli pa ka`i za{to se povija.

[ta nosi li{}e s grana i sa zemqe?

KKako nazivamo vazduh koji se brzo kre}e?

Pogledaj sli~ice i napi{i {ta sve mo`e da se dogodi kada duva vetar.

Da li vazduh ima miris? Kako i ~ime bi to proverio?Smisli i napi{i od ~ega poti~e miris koji je prikazan na slikama.

Objasni mo`e li ~ovek da `ivi bez vazduha? VA@NO JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potreban je

vazduh. ^ovek, biqke i `ivotiwe di{u, pa je zato neophodno da vazduh bude ~ist.

Osobine i vrste zemqi{ta

60

[ta ti je potrebno:

lopatica

sveska

olovka

Iza|i u prirodu. Lopaticom zahvati zemqu.

Odbaci travu i gran~ice. Grumen zemqe protrqaj rukama.

Da li se zemqa mrvi ili se lepi za ruke? Da li je tvrda

ili zgrudvana?

Zapi{i {ta si zapazio o osobinama zemqi{ta:

boja zemqe

vla`nost

rastresitost

Postavi jedno pitawe o zemqi{tu na koje bi voleo da dobije{ odgovor.

Jo{ neka zapa`awa o zemqi{tu:

Objasni za{to je zemqi{te va`no za `ivot ~oveka. Za{to je va`no za `ivot biqaka,

na primer jabuke? ZZa{to je va`no za `ivot `ivotiwa, na primer zeca?

61

Biqke `ive i rastu na razli~itim tipovima zemqi{ta. Evo primera za to kako nekim biqkama odgovara

jedna vrsta zemqi{ta, a drugim druga.

VINOVA LOZA P[ENICA

PAPRIKA

BOROVNICA

JA RASTEM, JA

SAM SITA, GDE JE

ZEMQA RASTRESITA

I POMALO

PESKOVITA.

VEOMA

JE DOBRO

ZA MOJA ZRNA

KADA JE ZEMQA

CRNICA - CRNA!

STALNO SE

BORIM

DA BUDEM SITA

I GDE JE ZEMQA

KAMENITA.

SVAKOJ PAPRICI

NAJVI[E GODE

ZEMQA HUMU[A

I DOSTA VODE.

Obi|i obli`wu {umu ili park. Ispitaj na kakvom

zemqi{tu rastu biqke. Napi{i {ta si zapazio.

humus (zemqa humu{a) vrsta veoma

plodnog zemqi{ta od mrke do crne boje

Oblici reqefa

62

Planina je

najvi{e uzvi{ewe.

Brdo je vi{e od

bre`uqka.

Malo uzvi{ewe

nazivamo bre`uqak.

Prostrano ravno

zemqi{te je ravnica.

Ovo je reka.

Ovo je potok. On se

uliva u reku.

63

Posmatraj s nekog uzvi{ewa svoje mesto i wegovu okolinu.

Odgovori na slede}a pitawa i odgovore unesi u tabelu.

Koji oblici reqefa postoje

u mom mestu i wegovoj okolini?Kako oni izgledaju?

ravnica

bre`uqak

brdo

planina

potok

reka

Od kakvih materijala su napravqeni predmeti

64

Pogledaj slike i razmisli o tome od ~ega su napravqeni

ovi predmeti. Spoj svaki predmet sa odgovarajju}om

fiokom. Od kojih materijala mo`e da se napravi ~a{a?

Nacrtaj jo{ neki predmet i spoj

ga sa fiokom kojoj pripada.

DRVO

METAL

TKANIN

A

STAKLO

Osobine materijala

65

Posmatraj ove predmete. Koji od wih su meki, a koji su tvrdi? Koji od wih su providni, a koji

neprovvidni? Zaokru`i svaki predmet odgovaraju}im bojama, kao {to je zapo~eto.

Meko Tvrdo Providno Neprovidno

Kako oblikujemo materijale

66

Oblikujemo papir

Posmatraj slike i napi{i ispod wih kako sve mo`e da se oblikuje papir.

Papir je materijal koji se lako oblikuje.

Mo`emo ga oblikovati rukama ili pomo}u

makaza, lepka i dr.

Napi{i {ta sve ume{ da napravi{ od papira.

Oblikujemo `icu

Uzmi komad tanke, mekane `ice.

Savijawem napravi od we neki oblik.

Nacrtaj oblik koji si ti napravio.

Napi{i koji su na~ini oblikovawa `ice.

Namotaj `icu oko olovke. Izvuci olovku.

Dobi}e{ jedan novi oblik. To je opruga.

Gde se ona koristi? Probaj da je iste`e{ i sabija{.

67

Oblikujemo testo

Napravi testo od vode i bra{na. Neka ti pomogne neka odrasla osoba.

Posmatraj naredne slike i poku{aj da isto izvede{ sam.

Testo je materijal koji mo`e{ da oblikuje{ na razne na~ine: rukama ili nekim

predmetima, kao {to su oklagija, modlice, no` itd.

Testo mo`e da se na toploti pe~e, pr`i ili kuva.

Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od testa.

Pogledaj slike i napi{i koji su na~ini oblikovawa testa.

modlica mali kalup pomo}u kojeg se oblikuje ~vrsto ume{eno testo

u vidu zvezde, srca, kruga i sl. (obi~no za kola~e i suve poslastice)

[ta smo nau~ili

68

osobine

providan

bez mirisa

NE@IVA PRIRODA

VAZDUH

osobine

providna

bez mirisa

bez ukusa

VODA

razlikuje se po

boji

vla`nosti

rastresitosti

ZEMQI[TE

nalazi se

svuda oko nas

nalazi se u

barama

rekama

jezerima

morima

okeanima

svetlost

toplota

SUNCE

Napi{i od kojih materijala mo`e da

se napravi tawir.

Upi{i oblike reqefa koji nedostaju.

REQEF

oblik zemqinepovr{ine

potok ravnica

Napi{i {ta sve mo`e da se

napravi od stakla.

planinabre`uqak

^ETVRTI DEO

VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE

U^I]EMO O:

Sun~evoj svetlosti i toploti

vezi izme|u `ive i ne`ive prirode

o tome kako se Sunce kre}e

o tome kako se pravi hleb

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da izvede{ ogled s japanskom qubi~icom

da izvede{ ogled s p{enicom i pasuqem

da prati{ vremenske prilike tokom jedne sedmice

da re{i{ zimsku ukr{tenicu

69

Sun~eva svetlost i toplota

70

BEZ SUN^EVE

SVETLOSTI I

TOPLOTE MOJE

BOJE NE BI BILE

OVAKO JARKE.

SVE RASTE,

SVE KLIJA,

KAD SUNCE

SIJA!

SUNCE

ZAGREVA

VAZDUH, VODU

I ZEMQU.

KADA SUNCE

GREJE, HRANE

SVUDA IMA I

NIJE MI

ZIMA!

SUNCE

ZAGREVA

VAZDUH, VODU

I ZEMQU.

Posmatraj ovu sliku. Napi{i za{to se svi raduju suncu.

[ta se de{ava s vodom kada sunce jako greje?

Dok si leti hodao bos, koje tlo je bilo najmawe toplo: zemqa, pesak, trava ili kamen?

Napi{i kako mo`e{ da za{titi{ ko`u da ti ne izgori na jakom letwem suncu.

VA@NO JE ZNATI: Bez Sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo `ivota na Zemqi.

Objasni za{to je tebi potrebno sunce. Za{to je potrebno zecu i drugim `ivotiwama?

Za{to je neophodnoo biqkama?

U prole}e, leto i ranu jesen biqkerastu, listaju, cvetaju i donose plod.Zimi se pritaje i ~ekaju pprole}e daja~e sine sunce.

Svetlost i senke

71

Pove`i svaku ruku s wenom senkom.

Uve~e, uz svetlost lampe, pravi ovakve

senke na zidu svoje sobe.

ssun~ani sat naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju sunca; senka koju baca

{tap zaboden u zemqu pomera se, pa pokazuje vreme na broj~aniku koji je nacrtan na tlu

Ako je Ivanovo odelo u boji, koje }e boje biti wegova senka?

Opi{i kako se Ivanova senka mewa tokomm dana. Kakva je pre podne, a kakva u podne?

Razmisli pa ka`i kako se po izgledu senke mo`e otprilikke odrediti koliko je sati.

Oboj Ivanovu senku.

pre podne podne posle podne

Za{to nastaje senka?

Zato {to zraci sunca ne mogu da pro|u

kroz predmete i bi}a koji nisu providni..

Kako se Sunce kre}e

72

jutro

pre podne

podne

posle podne

ve~e

Posmatraj ove slike. Kakav je polo`aj Sunca na nebu u toku dana? Kako se mewaju senke? Opi{i gde je

SSunce u podne. Posmatraj zalazak Sunca. Kakve su tada boje na nebu? [ta si jo{ zapazio?

danidanivremevreme

pre podnepre podne posle podneposle podne prognoza za sutraprognoza za sutra

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

petak

subota

nedeqa

Kakvo je vreme

73

Prati vremenske prilike u toku jedne sedmice. Upi{i za svaki dan odgovaraju}i znak.

sun~ano promenqivo obla~no ki{a sneg jak vetar slab vetar

Kakvo }e vreme biti sutra?

Evo nekih znakova koji }e ti pomo}i:

Dim iz dimwaka se di`e pravo uvis lepo vreme. Dim se spu{ta ka zemqi lo{e vreme.

Mesec jasan na nebu lep dan. Mesec sa prstenom okolo ki{a.

O ovome mo`e{ pro~itati ne{to vvi{e u kwizi "[kola u prirodi" (Kreativni centar, str. 14)

Ogled s japanskom qubi~icom

74

Ovde napi{i {ta je sve potrebno biqci da bi rasla.

Saksiju sa cve}em poklopi

praznom kutijom. Biqka }e ostati

bez svetlosti, vode, a ne}e imati

ni dovoqno vazduha. Posle nedequ

dana napi{i {ta se dogodilo:

Otkini dva lista japanske

qubi~ice. Jedan list stavi u ~a{u

s vodom, a drugi stavi pored

~a{e. Narednih dana zapi{i i

nacrtaj {ta se doga|a.

Napi{i {ta se dogodilo

posle nedequ dana sa

listom u ~a{i. [ta se

dogodilo sa listom koji

je ostao pored ~a{e?

Kada list pusti dovoqno

`ilica, presadi ga u saksiju sa

zemqom. Pazi da saksija bude

okrenuta ka suncu! [ta je jo{

potrebno da bi biqka rasla?

Zasadimo p{enicu

Zasadimo pasuq

75

Narednih dana neguj biqku. Napi{i i nacrtaj {ta se doga|a.

U posudu sa zemqom posej zrna

p{enice. Okreni ih ka suncu

i zalij ih vodom.

U posudu sa zemqom zasadi zrno

pasuqa. Okreni posudu ka suncu

i zalij.

Posle nekoliko dana iz zrna

}e izbiti koren~i}i nadole,

a stabaoca nagore.

Uz pomo} sunca i

vla`ne zemqe p{enica

brzo raste.

Pri~a o hlebu

76

1. U jesen se poseje

`ito. Zemqa

pokrije zrna.6. Kad `ito sazri, dolazi kombajn da ga ovr{e i

po`awe. Zrnevqe `ita se pakuje u xakove.

7. Xakovi sa zrnevqem

`ita nose se u mlin.

Mlinsko kamewe meqe

zrna i pravi bra{no.

8. Od bra{na, vode,

malo soli i kvasca

zamesi se testo.

9. Testo onda

narasta, pa se

uobli~i u vekne.

10. Zatim se

testo stavi u

pe}nicu da

se pe~e.

2. U vla`noj zemqi

klijaju zrna: nadole

raste koren~i}, a

nagore ni~u stabqike.

3. Preko zime je dobro

da biqke pokrije sneg.

On ih {titi od mraza.

4. U prole}e sunce zagreje

zemqu. Stabqike rastu i

klasaju.

5. Jako letwe sunce

poma`e da zrna u

klasu sazru.

MQAC,

MQAC!

KAKO JE

UKUSNA

KORICA

HLEBA!

`ito biqka od ~ijeg se zrnastog ploda mlevewem dobija bra{no za hleb (p{enica, je~am, ra`, ovas i sl.)

`eti poqoprivrednom ma{inom ili srpom kositi `ito

vre}i (vr{em) odvajati zrelo zrnevqe `ita iz klasja

Recept za hleb

77

(Hleb mesimo uz pomo} odrasle osobe)

[ta ti je potrebno:

2 {oqe bra{na

1 ka{i~ica suvog kvasca

1 ka{i~ica {e}era

1 {oqa tople vode

1 ka{i~ica soli

1. U dubqi sud sipaj dve {oqe bra{na. U sredini napravi

rupu. U wu sipaj kvasac, {e}er i malo tople vode.

Sa~ekaj dok kvasac ne naraste i postane mehurast.

2. U ostatku tople vode rastvori so. Sve sipaj u sud.

Malo prome{aj varja~om, a zatim mesi rukama.

Kada testo dobro zamesi{, pokrij sud ~istom krpom.

3. Kad testo naraste, sipaj ga na dasku posutu

bra{nom. Jo{ jednom ga rukama dobro umesi.

4. Ponovo stavi testo u sud i pokrij ga krpom.

Ostavi ga da stoji pola sata.

5. Podma`i uqem pleh za pe~ewe. Od testa napravi

okrugle hlep~i}e. Stavi ih u pleh i peci u rerni.

Kad se ispeku, izvadi ih iz pleha i prekrij krpom.

A posle... PRIJATNO!

bra{no voda

kvasac {e}er

so

Razmisli pa napi{i za{to narod za nekog ~oveka ka`e: On je dobar kao hleb.

Pratim promene u prirodi zima u {umi

78

OTKAKO JE

DO[LA ZIMA

HRANE MAWE

IMA.

NEMOJTE

DA ME BUDITE

DO PROLE]A!

UH, UH!

SNEG JE DUBOK,

A ZEKA BRZ.

MMM.

BA[ MI SE

SPAVA... ZEC,

VEVERICA I LISICA

GALAME I NE DAJU

MI MIRA.

Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{:

1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima.

Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49.

79

Obi|i obli`wu {umu ili park. [ta zapa`a{ na drve}u? Da li si video neke `ivotiwe?Napi{i i nacrtaj uu svesci {ta si zapazio.

NAPOQU JE

HLADNO, ZATO SAM

SE SKLONIO U DUPQU.

IZA]I ]U KASNIJE DA

POTRA@IM HRANU.

JURI

ME GLADNA

LISICA. KA@ITE

GDE DA SE

SAKRIJEM!

IMAM

PUNO GNEZDO

LE[NIKA I ORAHA.

WAM, WAM!

ZIMA

JE DUGA I NEKE

@IVOTIWE SU

GLADNE. HAJDE DA

NAPRAVIMO

HRANILICE!

hranilica ovde ozna~avanapravu na koju se stavqahrana za `ivotiwe

Poma`emo pticama

80

Pravimo hranilicu od da{~ica

[ta nam je sve potrebno:

- nekoliko da{~ica: (3 komada)

(2 komada)

- jedan drveni stub

- kra}i stubi}i (4 komada)

- testera

- ekseri

- pomo} odraslog

Pravimo hranilicu od {i{arke

[ta nam je sve potrebno:

- {i{arka bora

- semenke (suncokreta, p{enice...)

- mrvice hleba

- maslac ili margarin

- par~e kanapa

Izme{aj semenke, mrvice

hleba i maslac.

Ovim napuni {i{arku

bora, pa je ve`i kanapom

i oka~i o granu.

Neka se ptice slade!

ZAMOLI]U

DEDU DA MI

POMOGNE!

OVO

MO@EMO

SAMI DA

NAPRAVIMO!

Prona|i u enciklopediji ili leksikonu zanimqivosti o pticama selicama.

Ispri~aj u odeqewu {ta si proona{ao.

Medin zimski san

81

Medved je velika spavalica.

U jesen po~iwe da se sprema za zimski san. Trudi se da

pojede {to vi{e hrane. Na sve strane tra`i pe}inu,

udubqewe ili gust grm. Ako ga ne na|e, onda iskopa rupu

pored oborenog stabla. Svoje skloni{te oblo`i li{}em i

travom, da bi bilo mek{e i toplije. U wega se uvu~e pre nego

{to padne sneg.

Za{to?

Da tragovima u snegu ne bi odao gde se nalazi.

U skloni{tu ostaje budan jo{ mesec dana. Kad bude

siguran da ga niko nije otkrio, tone u dubok san. Probudi}e

se tek u prole}e.

Mama medvedica prekida zimski san da bi okotila

mlade. Do kraja zime ona ih u skloni{tu doji svojim

mlekom. U prole}e mama s wima izlazi u prirodu i u~i ih

da se pewu po drve}u, da love ribu i tra`e drugu hranu.

Re{i zimsku ukr{tenicu.

1. Sport na ledu...

2. Pada iz sne`nog oblaka...

3. Mesec u kojem po~iwe zima.

4. [ta ti je potrebno kad padne sneg?

Napi{i koje sve `ivotiwe imaju obi~aj

da spavaju zimi.

P

A

Z

I

M

1)

2)

3)

4)

Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome za{to se medved uvla~i u pe}inu pre nego {to

padnne sneg.

Iz leksikona

82

DETLI]

Detli} je {arena lepa ptica ~ije se kqucawe

tup-tup-tup ~esto ~uje sa drve}a. @ivi u {umama i

vo}wacima.

Ima {iqat i ~vrst kqun kojim lomi koru

drveta. Tu pronalazi bubice, crvi}e i mrave. Voli

da jede i razne semenke.

Dok kquca, detli} se oslawa na ~vrst rep, pa

izgleda kao da sedi na klupi.

On je ptica stanarica. U stablu nekog natrulog

drveta sam bu{i rupu i gradi gnezdo.

Mama detli} pola`e jaja iz kojih se izlegu

golu`dravi mladi. Mama i tata ih hrane i greju

svojim telima sve dok ne porastu i ne nau~e da lete.

SENICA

Senica je mala {umska ptica peva~ica. Ima

lepo {areno perje. @ivi po {umama, vo}wacima i

u blizini ku}a. Hrani se mu{icama, bubama,

gusenicama i crvi}ima koje nalazi u kori drveta.

Korisna je, jer {titi vo}ke od {teto~ina.

Gnezdo obi~no pravi u {upqinama drve}a.

Obla`e ga travom i perjem da bi bilo mek{e i tu

snese jaja. Kada se mladi izlegu, mnogo su gladni.

Mama i tata im vi{e puta u toku dana stavqaju u

kqun raznu hranu. Kad porastu, pti}i u~e da lete.

Senica je ptica stanarica, preko zime se ne

seli. Zimi je te{ko na}i hranu, pa je dobro pomo}i

senici i staviti mrvice u hranilice.

Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori

o mladuncima detli}a i mladuncima senice.

Kako se ogla{ava senica? Pro~itaj pri~u

Senica i drvo u ^itanci na 108. strani.

Sne`ne pahuqe

83

^arobne sne`ne zvezdice

Pahuqe od papira

Oblaci su sa~iweni od mno{tva vodenih kapqica.

Kada je zimi veoma hladno, kapqice se pretvaraju

u ledene zvezdice koje padaju iz sne`nih oblaka na zemqu. To su pahuqe.

Kako one izgledaju?

To }emo saznati pomo}u ogleda.

Potrebno ti je:

- da napoqu pada sneg

- da ima{ lupu

Pusti pahuqu da ti padne na rukavicu ili na rukav.

Posmatraj je kroz lupu. Vide}e{ kako je lepa.

Ako pogleda{ jo{ neku, zakqu~i}e{ da je svaka razli~ita. Poku{aj da ih ovde nacrta{.

Potrebno ti je:

- beli papir

- makaze

Savijaj papir kao na slikama.

Seckaj ga po obodu na razne na~ine.

Onda ga rasklopi.

Ovde zapi{i {ta se dogodilo po{to ti je pahuuqa pala na dlan.

[ta smo nau~ili

84

KAKO SE SUNCE KRE]E

UJUTRU

U PODNE

PREDVE^E

KADA JE

SUNCE U TOKU DANA NA

NAJVI{OJ TA~KI NA NEBU?

ZAOKRU@I.

QUDI

BIQKE

@IVOTIWE

VAZDUH

VODA

ZEMQI[TE

SUNCE

me|usobno su povezani

ne`iva priroda`iva priroda

PRIRODA

PETI DEO

ORIJENTACIJA U PROSTORUI VREMENU

U^I]EMO O:

kretawu, o tome kako se

ko kre}e, za{to se pokre}e

danima u nedeqi

kalendaru

praznicima

vesnicima prole}a

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da objasni{ kako nastaju talasi na vodi

da ispri~a{ {ta radi{ od ku}nih poslova

da objasni{ kako treba do~ekati goste

da na kalendaru zaokru`i{

za tebe va`ne datume

da smisli{ i napi{e{ razgovor izme|u

visibabe i detli}a

85

Kako se ko kre}e

86

Objasni i napi{i ispod sli~ica kako se ko kre}e.

[ta se br`e kre}e: drvena kugla ili drvena kocka? Za{to? Proveri koja fla{a }e prva da se

spusti: onna koja se kotrqa niz mokru ili ona koja se spu{ta niz suvu povr{inu. Za{to?

Za{to se pokre}e

87

Objasni na koja tri na~ina mo`e{ da primakne{ stolicu do nekog stola.

Kako nastaju talasi na vodi?

Kamion se pokre}e zato {to ga...

VU^EM GURAM PODI@EM

Razmisli pa zaokru`i: kada je lak{e (L), a kada te`e (T) ne{to pokrenuti? Za{to?

T L

T L

T L

T L

T L

T L

Dani u nedeqi

88

Nabroj dane u nedeqi. Za{to je va`no da ih zna{?

Ovde upi{i {kolski raspored ~asova. Za svaki dan uppi{i jo{ ne{to {to voli{ da radi{.

PONEDEQAK ^ETVRTAK

Za stolom sede: mama, tata, Na|a i wena sestra. Svakoga dana mewaju mesto za stolom u smeru strelice..

Na slici se vidi kako su sedeli u ponedeqak. Ti napi{i na tawirima kako }e sedeti u ~etvrtak.

NA\A MAMA

TATA

SESTRA

Ako je danas sreda, koji je dan bio ju~e? Ako je ju~e bila subota, koji }e dan biti sutra?

Objasni {ta uvek radi{ u ku}i. [ta nikada ne radi{? [ta ponekad radi{?

ponedeqak utorak sreda ~etvrtak petak subota nedeqa

Jedan moj dan

89

PODNE

NO] PO^IWE KADA SUNCE

ZA\E, A ZAVR[AVA SE KAD

SUNCE .

PRE P

ODNE

POSLE PODNE

VE

^E

JUT

RO

Seti se {ta radi{ u toku dana. Koje je sada doba dana? Koje je doba dana pro{lo?

Koje doba dana sleddi? Prona|i i upi{i re~i koje odgovaraju odre|enom dobu dana.u~ewe

obla~ewe

umivawe

u`ina

Dobar dan!

gimnastika

prawe zuba

Laku no}!

igrawe

ve~era

{kola

spavawe

doru~ak

gledawe televizije

Dobro jutro!

ru~ak

ustajawe

kupawe

Re~ dan ima vi{e zna~~ewa: 1. dan je period od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je svetlo

2. dan je vreme od pono}i doo slede}e pono}i 3. dan je odre|eni deo nedeqe koji ima posebno ime

4. dan je odre|eni datum u mesecuu

Moj kalendar

90

Zaokru`i na kalendaru za tebe va`ne datume: tvoj ro|endan, ro|endan tvoje mame,

zavr{etak {kolske godine i drugo.

Praznujemo

91

Danas je Majin ro|endan.

JA ]U MAJI

POKLONITI

KWIGU. POMOZI

MI DA NAPI[EM

POSVETU.

DRU[TVO,

HVALA VAM NA

POKLONIMA.

BA[ SAM SRE]NA!

Moj ro|endan je .

Tada }u napuniti godina.

Najvi{e bih `eleo da mi poklone:

.

Na ro|endan }u pozvati:

.

Objasni kako treba do~ekati goste. Kada govorimo ove qubazne re~i:

dobro do{ao, izvoli, molim te, hvvala, prijatno, izvini?

Moj plan parka

92

Zamisli da treba da se uredi park u tvom mestu. Kako ga zami{qa{? Nacrtaj plan wegovog ure|ewa.

Ne{tto ti je ve} zadato. Ne{to smisli sam, pa napi{i i nacrtaj. Prati uputstvo!

U SREDINI nacrtaj fontanu.

GORE LEVO nacrtaj jezerce.

DOLE LEVO je klupa.

NA klupi sedi{ ti.

ISPOD klupe je tvoja lopta.

GORE DESNO nacrtaj drvo.

DOLE DESNO zasadi cve}e.

MORA]U

DA SMISLIM

GDE ]U QUQA[KU,

TOBOGAN,

PEWALICU...!

Kapa od papira

Napravi plan svega onoga {to `eli{ sam da napravi{.

ZA KAPU

SU MI

POTREBNE...

NAPRAVI]U

JEDNU I ZA

MAJU!

[ta sve mogu da napravim

93

Ho}u da napravim [ta mi je sve potrebno

1. Pticu od

krompira

2.

3.

1 krompir

4 ~a~kalice

no@

Obojio sam pticu.

Izgleda kao paun.

Da li mi je uspelo (moji utisci)

Pratim promene u prirodi prole}e u {umi

94

I JA

PRAVIM

GNEZDO

ZA MOJE

MLADUNCE.

AL SAM

GLADAN!

TUP, TUP.

OVDE PRAVIM

RUPU ZA

GNEZDO.

GDE LI JE

ONAJ ZEC?

OGLADNEO

SAM! RIJEM PO

ZEMQI DA NA\EM

NEKU BUBICU

ILI GLISTU.

Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{:

1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima.

Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49 i sa slikom {ume tokom zime sa strana 78-799.

95

Poseti obli`wu {umu. [ta se u woj promenilo u prole}e?

Napi{i po ~emu si prepoznao da je prole}e stiiglo u {umu.

PRAVIMO

GNEZDO ZA

NA[E MLADE.

EVO VESNIKA

PROLE]A!

HEJ, MAJO,

VRATIO SE

SLAVUJ!

JUHUUU!

STI@U DETELINA

I MLADO

ZEQE!

BA[ MI

PRIJA

SUNCE!

Vesnici prole}a

96

Objasni kako kod nacrtanih biqaka izgledaju:

1. stablo 2. listovi 3. cvet.

Uporedi biqke po izglledu. O svemu {to se nedovoqno vidi na crte`ima saznaj ne{to vi{e.

Sunce ja~e greje. Sneg se polako topi. Ispod wega proviruju prvi cvetovi visibabe, kukureka i

jagor~evine. Oni najavquju radosnu vest: STIGLO JE PROLE]E!

Obi|i okolinu i prona|i vesnike prole}a.

VISIBABA KUKUREK JAGOR^EVINA

Iz zemqe izrasta malo stablo i

dugi zeleni listovi. Na kraju

stabla visi beli mirisni cvet.

Zima jo{ nije pro{la, a

nestrpqivi kukurek se

rascvetao. Biqka je lepa i

ne`na, ali i otrovna!

[iroki zeleni listovi rastu

nisko pri zemqi. Na tankim

stabqikama cvetaju `uti cvetovi.

Oni imaju po pet srcastih latica.

Re{i prole}nu ukr{tenicu:

1. drugi prole}ni mesec

2. prvi prole}ni mesec

3. ptica selica koja voli da gradi gnezdo

na dimwacima ku}a

4. jedna ptica selica

5. prole}ni beli, miri{qavi cveti}i koji

podse}aju na zvon~i}e

6. livadski cvet `ute boje

7. ptice koje se zimi sele u toplije

krajeve

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

:

Prole}ni ka}un

97

Na se rascvetao veliki prole}ni .

Iz su ga posmatrali , i .

re~e: Verovatno se sme{i mom kosmatom , jer stalno gleda u wega.

Ne, re~e . Sme{i se mojim dugim .

Ma, ne!, naquti se . Zar ne vidite kako buqi u moje i osmehuje mi se?

Nemojte se prepirati, zacvrkuta . se sme{i i sun~anom prole}u!

je bila u pravu. , i su se postideli.

je povila rep, je savio u{i, a se brzo sakrio u svoju ku}icu.

Preveo sa slovena~kog: S.M.

Ispri~aj kako zami{qa{ ka}un

koji se sme{i prole}nom suncu.

Smisli i napi{i prole}ni razgovor izme|u visibabe

i detli}a. Umesto nekih re~i neka budu tvoji crte`i.

Iz leksikona

98

QUBI^ICA

Cvet qubi~ice najavquje dolazak prole}a.

On je tamnoqubi~aste boje i opojno miri{e.

Qubi~ica raste u {umama, na obalama reka

i potoka, na livadama, u parkovima i ba{tama.

Listovi su joj zeleni, srcastog oblika.

Qubi~ica je lekovita biqka.

MASLA^AK

Masla~ak je biqka koja raste svuda po

livadama i parkovima. Ima svetlo`uti cvet koji

se uve~e zatvara, a ujutru, kad grane sunce, otvara.

Na wega rado sle}u p~ele i skupqaju slatki prah.

Od mladog li{}a masla~ka pravi se ukusna

salata.

Kada cvet masla~ka uvene, ostaje seme koje

raznosi vetar.

Da li zna{ da razlikuje{ miris qubi~ice od mirisa zumbula? Da li si nekada duvao u masla~ak i od

semmena pravio avion~i}e? Predlo`i dru{tvu da se u prirodi igrate poga|awa mirisa raznih biqaka.

Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde rastu qubi~ica i masla~ak.

Laste su se vratile

99

Laste su ~itave zime bile u Africi. Tamo im je

bilo toplo i imale su dovoqno hrane.

Sada su se vratile. Do{le su u svoja stara

gnezda ispod krovova ku}a. Videle su da gnezda

treba popraviti. Brzo su se dale na posao.

Donosile su blato, suve vlati trave, paperje.

Radile su vredno i radosno su cvrkutale.

Uskoro }e mama lasta da snese jaja. Iz wih }e se

izle}i pti}i. Roditeqi }e stalno donositi

mu{ice, bubice i crvi}e, jer mladunci treba da

porastu. Jednoga dana po~e}e da u~e kako se leti.

Na jesen }e i oni u toplije krajeve.

Upi{i nazive ptica u ukr{tenice. Neka ti slike pomognu.

kukavica, slavuj, {eva, grlica, lasta,

crvenda}

sova, {tiglic, jarebica, detli}, svraka, kos, kobac,

vrana, vrabac

Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome kako laste prave gnezdo.

Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o mladuncima laste.

[ta smo nau~ili

100

1 GODINA IMA

12 MESECI.

XII

I IIIII

IV

V

VIVII

IXX XI

1 MESEC

IMA 30 DANA ILI 31 DAN,

OSIM FEBRUARA KOJI IMA

MAWE DANA.

1 NEDEQA IMA 7 DANA PONEDEQAK, UTORAK, SREDA, ^ETVRTAK, PETAK, SUBOTA, NEDEQA

U 1 GODINI

SU 4 GODI[WA

DOBA.

VIII

1 DAN

- JUTRO

- PRE PODNE

- PODNE

-POPODNE

-VE^E

101

[ESTI DEO

KULTURA @IVQEWA

U^I]EMO:

o tome za{to qudi prave ku}e

o tome {ta sve qudi rade

o opasnostima

o lepom pona{awu

o saobra}ajnim znacima

o saobra}aju

o primawu i slawu poruka

o planu akcije

TVOJ ZADATAK ]E BITI:

da re{i{ test i utvrdi{ da li `ivi{ zdravo

da re{i{ zadatke sa zabavne strane

da napravi{ telefon od plasti~nih ~a{a

da odgovori{ na pitawa iz livadskog kviza

da proveri{ znawe o godi{wim dobima

Za{to qudi prave ku}e

102

[ta bi bilo kad qudi ne bi imali ku}e?

Da bi se za{titili od ki{e, snega, vetra i divqih

zveri, qudi su po~eli da prave skloni{ta. Prvo su

to bile pe}ine, a onda su po~eli da grade kolibe

od grana i li{}a. Kasnije su gradili boqe ku}e:

od drveta, zemqe, kamena ili nekog drugog

materijala.

Da li znate bajku Tri praseta? Kakve su ku}e pravili prasi}i?

Nacrtaj ovde tri wihove ku}e.

Ku}e su razli~ite

103

Pogledaj ove slike. Na svetu postoje razli~iti narodi i oni grade razli~ite ku}e.

Spoj svaku ku}u saa odgovaraju}im likom. Za{to Indijanci prave {atore? Za{to Eskimi prave

ku}e od leda? Za{to je qudimaa u Africi dovoqna ku}a od pru}a? Za{to se prave ku}e na vodi?

indijanski {ator eskimski iglo koliba od blata

afri~kih plemena

kineska ku}a na vodi

Ovako su u Srbiji izgledale

ku}e na{ih pradedova.

Da li ovakve ku}e jo{ uvek postoje?

Zanimawa qudi - {ta sve qudi rade

104

Ispri~aj koja su zanimawa tvojih roditeqa.

Posmatraj {ta ko radi na ovim slikama.

Ka`i koji su nazivvi zanimawa ovih qudi.

Po ~emu ih prepoznaje{?

Zamisli da radi{ jedan od ovih poslova.

Za{to bi ti taaj posao bio zanimqiv?

Napi{i {ta bi `eleo da bude{ kad poraste{.

Za{to postoje razna zanimawa

105

1. 2.

3.

5.

Ispri~aj {ta ko radi na ovim slikama.

^ime se bave qudi sa ovih slika?

Kako su wihova zanimawa povezzana?

Da li bi jedan ~ovek mogao da obavi sve ove

poslove?

Zakqu~i za{to postoje razna zanimawa.

4.

Dopi{i: Zanimawa sa slika u vezi su sa

K W M

^uvam svoje zdravqe

106

Da li se trudi{ da zdravo `ivi{?

Proveri u ovom testu {ta od ovoga radi{ svakoga dana. U svaki kvadrrati} upi{i DA ili NE.

Doru~kujem.

Posle jela perem zube.

Popijem {oqu mleka.

Igram se i {etam u prirrodi.

Kad u|em u ku}u uvek operem ruke.

Spavam najmawe 9 sati.

107

Kupam se.

Jedem povr}e.

Smejem se i dobro sam raspolo`ena.

Jedem vo}e.

Izbroj na koliko si pitawa oddgovorio sa DA.

7 ili vi{e DA `ivi{ zdravo.

mawe od 7 DA razmisli o tome {ta bi

mogao da u~ini{ da bi zdravije `iveo.

Popijem 4 ~a{e vode.

108

Ne stavqaj ruke pod slavinu pre nego

{to proveri{ koliko je voda topla!

Kada se voda pu{i zna~i da je vrela.

Budi obazriv ne dodiruj je, jer bi

mogao da dobije{ bolne opekotine!

Zatvori slavinu.

Odvrni najpre slavinu s hladnom

vodom i pusti da voda neko vreme te~e.

Tek onda polako pode{avaj toplotu vode

odvrtawem i druge slavine.

Ne diraj slomqeno staklo rukama.

Mogao bi da se pose~e{!

Odmah pozovi mamu, tatu ili nekog

odraslog u pomo}.

Ako si bos, ne pomeraj se sve dok ne

do|e neko od odraslih.

Ako si u cipelama, pa`qivo obi|i

staklo.

Brzo od brata uzmi kqu~eve ili

drugi predmet koji bi mogao da gurne

u uti~nicu!

Pomeri brata daqe od uti~nice.

Pozovi mamu, tatu ili nekog starijeg

i obavesti ih o tome. Ne ~ekaj da se

zavr{i emisija!

Ako mora{ da iza|e{ iz sobe da bi

pozvao pomo}, povedi sa sobom i

mla|eg brata.

Da bi izbegao opasnost, treba da zna{ jo{ neka pravila pona{awa.

Na primer da li je dobro prilazitti nepoznatom psu? Da li je dobro tr~ati pored wega?

VRELA VODA

PAZI, STRUJA!

Igrao si se napoqu i

isprqao ruke. Odlazi{

da ih opere{. Kada si

okrenuo slavinu, video

si da se voda pu{i.

[ta da uradi{?

Gleda{ televiziju i

odjednom vidi{ mla|eg

brata kako puzi ka

uti~nici. Dr`i tatine

kqu~eve i poku{ava da ih

gurne u uti~nicu.

[ta da uradi{?

SLOMQENO STAKLO

Sam si u kuhiwi. Ho}e{

da pije{ mleko. Sipao si

ga u staklenu ~a{u. ^a{a

ti je iskliznula iz ruke,

pala na pod i razbila se

u sitne komade.

[ta da uradi{?

Opasnosti

109

Opasnosti

Ako je neko od odraslih u blizini,

odmah ga pozovi!

Ako u blizini nema odraslih osoba,

pozovi telefonom slu`bu hitne

pomo}i na broj 94.

Odmah pozovi nekog odraslog!

Seti se da pozove{ telefonom

vatrogasnu slu`bu. Wihov broj je 93.

Ako si sam, brzo iza|i iz stana!

NEKOME JE POZLILO

PO@AR

POPLAVA

Nekome u ku}i je pozlilo.

Ti si sam sa wim.

[ta da uradi{?

Neko je zaboravio da

iskqu~i peglu. Ti si sam u

ku}i, ispod pegle je ve}

po~elo da gori.

[ta da uradi{?

Zapazio si da je

umivaonik pun vode i

da se ona preliva i

lije po podu.

Smisli i napi{i {ta

}e{ tada uraditi.

[ta da uradi{?

Va`ni brojevi telefona:

Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94

110

Lepo pona{aweZa{to je va`no da se lepo pona{amo?

Zato {to se tada lepo ose}amo.

Zato {to se tada i drugi oko nnas lep{e ose}aju.

Kako se predstavqamo

Zdravo, ja sam Bole!

Drago mi je, ja sam \ole.

Tvoj osmeh i naklon blag,

svakome je tada drag.

Kako se pozdravqamo

Ba{ je lepo kad se javi{,

sa osmehom kad pozdravi{:

Dobro jutro! starijima.

Zdravo! svojim drugarima.

ZDRAVO!

ZDRAVO,

JA SAM

BOLE!

DRAGO

MI JE,

JA SAM

\OLE!

111

Za{to se ka`e da je lep onaj koji se lepo pona{a?

Za koga ka`emo da se ru`no pona{a?

Ve`bajte pravila lepog pona{awa.

Kako se nekome obra}amo

Izvinite, gospo|o,

gde je Cvetna ulica?

Molim Vas, gospodine,

da l je tamo pijaca?

Pomo} ve}a ili mala

na kraju se ka`e:

Hvala!

Kako razgovaramo s nekim

Sagovornika gledamo i pa`qivo slu{amo.

Sagovornika ne prekidamo dok govori.

Govorimo svoje mi{qewe.

Nekada je va`no da doka`emo da smo u pravu.

Nekada je va`no da prihvatimo da nismo u pravu.

HVALA!

MISLIMDA SI

IPAKTIU PRAVU!

112

Posmatraj ove slike. Razmisli o tome {ta ti radi{ u ku}i.

Ako neki od ovih poslova redovno obavqa{, kru`i} oboj zelenom bojom.

Ako neki posao ne radi{, a mogao bi, kru`i} oboj plavom bojom.

Kod poslova koje ne bi trebalo da radi{ sam, kru`i} oboj crvenom bojom.

Izbroj zelene kru`i}e. Ako ih ima 5 ili vvi{e od 5, to zna~i da dosta poma`e{ u ku}i. Bravo!

Ako ima{ 4 ili mawe od 4 zelena kru`i}a, razmislii o tome kako bi mogao vi{e da poma`e{.

Poma`em u ku}i

113

Saobra}ajni znaci

Pogledaj kako treba da se kre}u pe{aci kada nema trotoara. Sigurno si zapazio da oni treba da

se kree}u pored kolovoza tako da im vozila dolaze u susret. Za{to je dobro da se tako kre}u?

Posmatraj ove saobra}ajne znake i objasni {ta oni zna~e. Zaokru`i one znake koje sre}e{ naputu do {{kole.

Saobra}aj

114

STOJ!

SRE]AN PUT!

STOJ!

PAZI!

SRE]AN PUT!

^as je crven, ~as je `ut,

^as je vedar, ~as je qut.

Prvo oko zna~i: STOJ!

Da ne bude posle joj!

SEMAFOR

Drugo oko zna~i: PAZI!

Mo`e ne{to da te zgazi.

Tre}e zna~i: SRE]AN PUT!

Ne zameri {to sam qut.

Ivica Vawa Rori}

Ovo je raskrsnica. Na jednom semaforu su ozna~ene boje.

Razmisli, a zatim pravilno oboj ostale semaffore.

kolovoz je deo ulice ili puta kojim se kre}u kola, vozila

trotoar je malo izdignut i poplo~an ili asfaltiran put za pe{ake s obe strane ulice

Kako prelazim ulicu

115

Posmatraj kako Maja prelazi ulicu. Ova pravila su veoma va`na. Koristi ih!

Prema ovim slikama ve`bajj u odeqewu prela`ewe ulice.

KAD ULICU

JA PRELAZIM,

PRVO STANEM,

DOBRO

PAZIM.

POGLEDAM

LEVO : DA LI

NEKO IDE?

PONOVO

GLEDAM

LEVO.

POGLEDAM

DESNO :

DA LI NEKO

IDE?

POSLE

GLEDAM

DESNO.

URAAA!

PRE[LA

SAM!

1.

6.

2. 3.

4. 5.

Saobra}aj nekad i sad

116

VAZDU[NI VODENI DRUMSKI

Posmatraj slike i zakqu~i kakav je saobra}aj bio nekada, a kakav je danas.

Napi{i ispod svake slike {ta zapa`a{.

NEKAD

SAD

117

@ELEZNI^KI PO[TANSKI

Raspitaj se kod starijih kako su oni nekada putovali.

Objasni {ta si o tome saznao.

NEKAD

SAD

KAD ZAVR[IM

DRUGI RAZRED I JA

]U VOZITI AVION!

HEJ, IVANE!

POGLEDAJ GDE

SAM!

[aqemo i primamo poruke

118

HALO,

OVDE JE MAJA.

ZDRAVO, IVANE!

[TA IMA NOVO?

ZDRAVO, MAJO!

POGLEDAJ KROZ

PROZOR! PADA

PRVI SNEG!

Zamisli da si prodavac zimskog

sladoleda. Smisli i napi{i

reklamu za zimski sladoled.

Zamisli da si na zimovawu.

Napi{i razglednicu

nekome koga voli{.

Ne zaboravi adresu!

Recimo da si kod druga i da `eli{ da ostane{ du`e nego {to si se dogovorio s roditeqima.

[ta }e{ tadda uraditi?

119

1. Uzmi dve plasti~ne ~a{e i ~iodom im po sredini probu{i dno.

2. Provuci kanap kroz rupe i na svakom kraju ve`i ~vor.

3. Zajedno sa drugom zategni kanap. Prisloni uvo na ~a{u.

4. Neka tvoj drug po~ne razgovor, koriste}i svoju ~a{u kao mikrofon.

Iz ~a{e }e{ za~uti glas svog druga.

Smisli i napi{i vest koju je objavila

televizija o prvom snegu i dolasku zime.

Dragi gledaoci,

Napi{i kako sve mogu da se

po{aqu poruke.

Napravi telefon od plasti~nih ~a{a

vest na radiju

Ako zna{, objasni kako se ukqu~uje ra~unar i kako zapo~iwe s radom neki program.

120

Koje praznike slavi tvoja porodica? Kako se pripremate za slavqe?

Kako do~ekujete goste? ^ime ih posslu`ujete?

NEOBI^NI NAPITAK OD RAZNOG VO]A (recept za 4 osobe)

Pravi se uz pomo} roditeqa!

EVO [TA

TI JE SVE

POTREBNO

ZA PRIPREMU

OVOG

NAPITKA :

2 pomoranxe

2 {oqe jagoda

2 banane

1 litar soka od pomoranxe

1 ~a{a soka od ananasa

6 ka{ika {e}era

Prvo pripremi jednu dubqu

staklenu ~iniju.

Oqu{ti pomoranxe, a zatim ih

iseci na koluti}e. Neka ti u tome

pomogne neka odrasla osoba!

Jagode dobro operi i o~isti od

peteqki.

Banane oqu{ti i uz pomo} nekog

starijeg iseci na kolutove.

U staklenu posudu pore|aj prvo

kolutove pomoranxe. Zatim malo

{e}era, jagode, ponovo malo {e}era,

pa onda kolutove banana i malo

{e}era na kraju.

5.

4.

3.

2.

1. Slo`eno i po{e}ereno

vo}e prelij sokom od

pomoranxe i sokom od

ananasa.

^iniju stavi u fri`ider

da odstoji pola sata.

Na kraju napitak sipaj

u {iroke ~a{e i u wih stavi

ka{i~ice. U svaku ~a{u

mo`e{ dodati po 1 kockicu

leda.

Ovaj napitak mo`e biti

zanimqivo poslu`ewe

gostima. Prijatno!

8.

7.

6.

Recept

Zabavna strana

121

Re{i zagonetku.

Belo je kao guska,

ga~e kao guska,

a nije guska.

Re{i ukr{tenicu.

Nekada su po prugama i{li mali vozovi

koje je pokretala vodena para. Narod ih je

ponegde zvao ]IRA.

(nasug)

@. Kari}

Re{i dopuwalku.

Re{i ukr{tenicu.

Krava ima tele,

patka ima pa~i}e,

a ma~ke su vesele

kad imaju .

1)

1)

2)

3)

4)

5)

6)

7)

8)

9)7)

2)

3)

4)

5)

6)

1) Kada do|e zima, tada pada...

2) Posle prole}a dolazi...

3) Posle subote dolazi...

4) [kolski raspust po~iwe u mesecu koji se zove...

5) Prvi mesec u godini je...

6) Mesec koji ima najmawe dana je...

7) Kada pro|e 12 meseci, to zna~i da je pro{la jedna...

1) wime se prevoze putnici putevima

2) prevozi putnike i robu vazdu{nim putem

3) prevozi putnike i robu prugom

4) plovno sredstvo za prevoz putnika po vodi

5) pokre}e ga struja; prevozi putnike po gradu

6) ide po {inama; prevozi putnike po gradu

7) narodno ime za mali parni voz

8) malo plovno prevozno sredstvo

9) prevozno sredstvo koje vuku kowi

A

A

A

J

]

O

B

R

S

Kako ~uvamo okolinu

122

Napi{i {ta se doga|a na ovim slikama. Oboj zelenom bojom kru`i} pored one slike koja pokazuje {taje dobro za okolinu. Crvenom bojom oboj kru`i} pored slike na kojoj se prikazuje ono {to nije dobro.

Napravimo plan akcije[to mawe plasti~nih kesa

123

1. [TA JE PROBLEM?

Zaga|ivawe okoline plasti~nim kesama. Neki qudi ih bacaju van kanti za sme}e

ili ih vetar izvla~i iz kontejnera i raznosi. Otpaci od plastike sporo se

raspadaju i zaga|uju prirodu.

2. KAKO DA RE[IMO PROBLEM?

Napravimo dogovor u odeqewu. Neka svako od nas predlo`i ~lanovima svoje

porodice da se pri kupovini u prodavnici ne uzimaju plasti~ne kese. Po|imo u

prodavnicu sa platnenom torbom ili korpom. Onda nam kese ne}e biti potrebne.

3. [TA JE CIQ NA[E AKCIJE?

Da iz prodavnica ne uzimamo plasti~ne kese. Tako }e ih svuda biti mawe.

4. KO ]E [TA DA RADI?

Ja }u to predlo`iti drugovima iz odeqewa.

Izabra}emo tri u~enika koji }e o tome da brinu.

5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?

To }emo uraditi u mesecu maju.

6. ^IJU PODR[KU TRA@IMO?

Tra`imo podr{ku u~iteqa i roditeqa.

REZULTAT

Koliko je porodica prihvatilo ovaj predlog?

Za koliko je smawen broj uzetih kesa tokom nedeqe?

[ta misli{ o uspehu ove akcije?

akcija organizovani i zajedni~ki rad na ne~emu problem te{ko}a koju treba re{iti

plan zamisao o svemu {to treba uraditi da bi se ne{to postiglo

Pratim promene u prirodi leto u {umi

124

P^ELE SU ME

IZUJEDALE, AL

SAM SE DOBRO

NASLADIO

MEDOM.

URA!

IMA HRANE

NA SVE STRANE!

MOJI

MLADI SU

VE] NAU^ILI DA

SAMI TRA@E

HRANU.

U^IM MOJE

KOSI]E DA

SKUPQAJU

CRVI]E.

U [UMI JE

BA[

PRIJATNO.

IMA

HLADOVINE.

Pogledaj sliku. Ispri~aj kako izgleda {uma leti. [ta se promenilo od prole}a?

[ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima?

125

Obi|i s nekom odraslom osobom obli`wu {umu ili ve}i park. Uo~i {ta se promenilo u odnosu na

jesen, zzimu i prole}e. Uporedi svoja zapa`awa o {umi sa onim {to se de{ava na ovoj slici. Napi{i

{ta si zakqqu~io.

EVO SLATKE

HRANE.

STIGLE KRU[KE

RANE!

NE[TO [U[KA!

MORA DA JE JE@.

Iz leksikona

126

HRAST

Hrast je veliko listopadno drvo. Mo`e da

`ivi i do hiqadu godina. Raste sporo, pa mu je

drvo tvrdo.

Plod hrasta je `ir. Wime se rado hrane divqe

sviwe, je`evi, veverice i druge {umske `ivotiwe.

Od hrastovog drveta pravi se name{taj i

parket.

JELA

Jela je zimzeleno {umsko drvo. Dosti`e veliku

visinu i mo`e da `ivi veoma dugo do hiqadu

godina. Listovi su joj u obliku iglica.

Umesto cvetova i plodova jela ima {i{arke,

koje stoje uspravno, kao sve}a. Semenkama iz

{i{arki rado se hrane ptice i veverice.

Od drveta jele pravi se name{taj, a od iglica

i {i{arki prave se lekoviti ~ajevi i uqa.

^ime je pokriven hrastov `ir?

Za Novu godinu boqe je okititi ve{ta~ku

nego pravu jelku. Za{to?

Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome

{ta sve mo`e da se napravi od hrastovog

drveta, a {ta ood drveta jele.

[umski plodovi

127

BOROVNICA

Raste na {umskim

proplancima. Niski

grmi}i borovnice imaju

ukusne tamnoplave

plodove od kojih se

prave kola~i, xemovi,

kompoti i sokovi.

[UMSKA JAGODA

U prole}noj travi mogu se

videti beli cvetovi {umske

jagode. Od wih }e postati

crveni mirisni

plodovi. Zasladi se!

KUPINA

Crni plod kupine

raste na

bodqikavom

grmqu. Vredi se

malo i ogrebati.

Kupina je slatka,

ukusna i zdrava.

[IPAK ili [IPURAK

Krajem leta grmovi

{ipka kite se

crvenim duguqastim

plodovima. Od wih se

sprema ukusan xem, a

su{e se da bi se od wih

kasnije spremao ~aj.

VRGAW

Ova pe~urka se dobro

skriva u li{}u ili

travi. Najboqe raste

posle ki{e.

Od vrgawa se mogu

spremati razna jela.

LISI^ARKA

Pe~urku lisi~arku lako

}e{ prona}i u {umi zbog

wene upadqive naranxaste

boje. Raste u grupi. Kada se

pripremi za jelo, divnog je

ukusa.

Obi|i {umu sa odraslima. Raspitaj se i saznaj koji jo{ {umski plodovi postoje.

BUDI VEOMA OPREZAN S PE^URKAMA! NEKE SU OTROVNE!

Pe~urke sme{ da bere{ samo u prisustvu odrasle osobe.

[ta je ta~no o senici i o veverici

128

Pro~itaj slede}e re~enice.

Zaokru`i odgovor DA pored re~enice za koju misli{

da je ta~na ili NE akoo misli{ da nije ta~na.

Ja imam lepo {areno perje.

Ve}a sam od svrake.

Hranim se crvi}ima i gusenicama koje {tete drve}u.

Zimi se ne selim u toplije krajeve.

Pravim gnezdo na dimwacima ku}a.

Ja pevam: ci-ci-do, ci-ci-do! NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

Rado jedem `irove, le{nike i orahe.

@ivim u jazbini koju iskopam u zemqi.

Imam {irok, kosmat rep koji mi poma`e da ska~em.

Celu zimu prespavam.

Sporo se kre}em.

Na drve}u pravim gnezdo.

Moji mladunci sisaju mleko dok ne porastu. NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

NEDA

[ta zna{ o pticama

129

NEKE PTICE, KAO [TO JE SOJKA, UMEJU DA

IMITIRAJU GLASOVE QUDI I @IVOTIWA.

Sigurno si nau~io dosta o pticama. U svaki obla~i} upi{i zanimqivost koju zna{ o wima.

Mi smo zapo~~eli, a ti nastavi.

Livadski kviz

130

Odgovori na ova pitawa.

Ako nisi siguran, obi|i livadu i

potrudi se da sazna{ odgovor.

^emu pu`u slu`i ku}ica?

Za{to je skakavac zelene boje?

^ime se hrani pauk?

[ta rade p~ele na cvetu?

Za{to se jelenak tako zove?

131

Pu` voli da gricka mlado li{}e. Da li ima zubi}e?

Ko ja~e zuji bumbar ili p~ela?

Gde krtice spavaju?

Opi{i kako se kre}e skakavac.

Koje livadsko cve}e za tebe ima najlep{i miris?

Re{i ukr{tenicu.

vreme

qudi

biqke

`ivotiwe

Proveri znawe o godi{wim dobima

prole}e leto

132

Deca se sankaju. Nose se kape i rukavice.

Ki{a ~esto pada. Obla~no je i duva vetar.

Je` spava dubokim snom. Zec je mnogo gladan i hladno mu je.

Dozrelo je gro`|e. Li{}e `uti i opada.

Qudi spremaju zimnicu. Nose ki{obrane.

Sunce ja~e greje. Sneg se topi.

Drve}e je po~elo da lista. Procvetao je ka}un. Stigle su prve jagode.

Kos u~i svoje mlade da lete. Me~i}i se kupaju u potoku.

Prona|i re~enice koje odgovaraju svakom godi{wem dobu.

Upi{i ih u tabelu na odgovaraju}em mestu.

133

vreme

qudi

biqke

`ivotiwe

jesen zima

Pada sneg. Hladno je.

Veverica sakupqa orahe za zimu.

Sre|uju se ba{te i parkovi. Sadi se novo cve}e.

Grane drve}a su ogolele. Samo se jelka zeleni.

Vru}ina je. Voda u rekama se zagrejala.

P{enica je sazrela. Na sve strane zrele lubenice.

Vratile su se ptice selice. Medved se probudio.

Neki se kupaju u reci, a neki u moru.

Proveri kako raste tvoje znawe

134

Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom: da onako ne

Da li zna{...

koje su osobine `ivih bi}a?

koliko ~ula ima ~ovek?

koji su glavni delovi biqaka?

koji su delovi tela `ivotiwa?

koje su osobine vode?

koje su osobine vazduha?

koje su osobine zemqi{ta?

koji su najva`niji uslovi za `ivot?

koja su tvoja prava i odgovornosti?

Da li ume{...

da napi{e{ poruku, razglednicu ili pismo?

da pravilno pre|e{ ulicu?

da tra`i{ odgovore na neka pitawa u drugim kwigama?

da koristi{ ra~unar u igri?

da se sna|e{ kada si u opasnosti?

da tra`i{ re~ na ~asu i postavi{ pitawe?

da prepozna{ svoja i tu|a ose}awa?

da izvede{ neki ogled?

135

Kako se pona{a{?

Da li u~estvuje{ na priredbama koje organizujete u {koli ili u odeqewu?

Da li tra`i{ pomo} ako ti je ne{to te{ko za u~ewe?

Da li u~estvuje{ u planirawu i izvo|ewu akcija u odeqewu?

Da li redovno poma`e{ u ku}i?

Da li koristi{ re~i: hvala, izvoli, molim, dobar dan, izvini, dobro jutro, dobro ve~e?

Da li dovoqno vodi{ ra~una o pravilnoj ishrani i svom zdravqu?

Da li vodi{ ra~una o prostoru u kojem `ivi{ i o svojoj okolini?

Da li se bri`qivo odnosi{ prema qudima, `ivotiwama i biqkama?

Pogledaj koliko toga novog si saznao o sebi i svetu koji te okru`uje!

Upi{i:

Koliko si porastao ove godine (tvoja visina sada je )

Koliko je poraslo tvoje znawe ove godine (broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu je )

[ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?

O ~emu iz ovog predmeta bi `eleo da vi{e nau~i{?

Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS? da onako ne

Va`ne re~i

136

Aakcija 123

Bbara 54barska trska 38bela rada 36bizon 40biqke 32, 34, 36-39, bor 32borovnica 127brdo 62bre`uqak 62bubamara 36bumbar 36, 131

Vvazduh 58-59vazdu{ni saobra}aj 116veverica 33, 48, 51, 79, 97, 128vesnici prole}a 96vest 119vetar 59vilin kowic 38vinova loza 61visibaba 96voda 38-39, 54-57vodeni saobra}aj 116vo}e 35vrabac 50vrgaw 127 vreme 73vuk 32,40

Gglista 36-37godi{wa doba 132-133grad 23 gusenica 36guska 34

Ddan 41, 88, 117delovi biqke 42detelina 36detli} 33, 49, 50, 79, 82divqa guska 50divqa sviwa 33dom 12-13drve}e 32, 126drumski saobra}aj 116

@`aba 38`elezni~ki saobra}aj 117`iva priroda 29, 30`ivotiwe 33, 34`ir 32`itarice 35

Zzanimawa qudi 104-105zvon~i} 36zdravqe 106-107zebra 40zemqi{te 60-61zec 33, 36, 49, 79, 95, 97, 124zima 78-79, 133zoolo{ki vrt 40-41

Iiglo 103 izvor 54

Jjabuka 42jagoda 43jagor~evina 36, 96japanska qubi~ica 74jarebica 36, 96je` 48, 78, 94, 125

jezero 55jela 32, 126jelenak 37, 130jesen 48, 133

Kkalendar 90ka}un 97kesten 32kleka 61koza 34koko{ka 34koliba 103 kolovoz 114koren 42korwa~a 49, 79, 95, 124kos 50, 78, 95, 125krava 34kretawe 86-87krtica 33, 36, 131kukavica 500kukurek 96kupina 127 ku}a 102-103

Llasta 50, 99leopard 40leptir 37, 97leska 32leto 124-125, 132livada 130-131lisica 33, 78, 94lisi~arka 127list 42lokvaw 38

Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige.

Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.

137

Qqubi~ica 37, 98

Mmajmun 40masla~ak 37, 98materijali 64-67medved 40, 48, 81, 94, 124mi{ 33modlica 67more 55mrav 37

Nne`iva priroda 29, 30noge 44noj 40

Oovca 34odgovornost 24-25okean 55opasnost 108-109orao 33osa 37ose}awa 10-11

Ppaprika 43, 61paradajz 61pas 34pasuq 75pauk 37, 130pahuqa 83petao 34pijavica 38pile 34plan 92, 123planina 62plod 42povr}e 35poni 40porodica 14-15poruke 118

potok 54, 62po{tanski saobra}aj 117pravo 24-225praznici 91predmeti 64priroda 28-30prole}e 94-97, 132ptice 129ptice selice 50ptice stanarice 50pu` 33, 37, 38, 51, 97, 130, 131p~ela 37, 130p{enica 61, 75

Rravnica 62reka 54, 62reqef 62rep 42recept 77, 120rogoz 38roda 50rodbina 15ro|ak 15ruke 107

Ssaobra}aj 114, 116-117saobra}ajni znaci 113svetlost 70-71sviwa 34svraka 50selo 22semafor 114seme 42senica 50, 82, 97, 128senke 71skakavac 37, 130, 131slavuj 50slon 40sova 33som 39srna 33

stablo 42sunce 70, 72sun~ani sat 71

Ttele 34telo 44testo 67tigar 40toplota 70trotoar 114

]}urka 34

Uulica 115usta 44

Hhleb 76-77ho}u-ne}u 37hranilica 79, 80hrast 126humus 61

Ccvet 42

^~apqa 39~i~ak 37~ula 45

[{aran 39{argarepa 43{ator 103 {ipak ili {ipurak 127 {i{arka 32{kola 16-21{uma 48-49, 78-79, 94-95, 124-125{umska jagoda 127{umski plodovi 127

Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi.

Za neke re~i obja{wewa se naalaze pri dnu stranice.

Sadr`aj

138

Uputstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . .2

Svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3

Teme . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

JA I DDRUGI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . .5

Moja strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6-7

[ta volim da radim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8-9

Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10-11

Moj dom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12-13

Porodice su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14-15

Za{to idemo u {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Mali vodi~ kroz {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Moja {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18-19

Od ku}e do {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20-21

Vrste naseqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22-23

Imam pravo na . . . Odgovoran sam za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24-25

[ta smo nau~iili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26

@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27

[ta ~ini prirodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28-29

[ta je `iva, {ta ne`iva priroda, {ta je napravio ~ovek . . . . . . . . . .30

Oko nas sve se mewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Biqke na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

@ivotiwe na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34-35

Biqke i `ivotiwe na{ih livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36-37

Biqke i `ivotiwe na{ih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38-39

Zoolo{ki vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40

Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

Delovi biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42-43

139

Moje telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45

^emu mi slu`e delovi tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46-47

Pratim promene u prirodi jesen u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48-49

Ptice selice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

Ptice stanarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50

Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51

[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52

NE@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

Gde se voda nalazi u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54-55

Osobine vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56-57

Osobine vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58-59

Osobine i vrste zemqi{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60-61

Oblici reqefa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62-63

Od kakvih materijala su napravqeni predmeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

Kako oblikujemo materijale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66-67

[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68

VEZA IZME\U @IVE I NE@IVE PRIRODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

Sun~eva svetlost i toplota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70

Svetlost i senke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

Kako se Sunce kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72

Kakvo je vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

Ogled s japanskom qubi~icom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74

Zasadimo p{enicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

Zasadimo pasuq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

Pri~a o hlebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76

Recept za hleb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

Pratim promene u prirodi zima u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78-79

Poma`emo pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

Medin zimski san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

140

Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

Sne`ne pahuqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84

ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

Kako se ko kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86

Za{to se pokre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87

Dani u nedeqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88

Jedan moj dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89

Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

Praznujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91

Moj plan parka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92

[ta sve mogu da napravim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

Pratim promene u prirodi prole}e u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . .94-955

Vesnici prole}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96

Prole}ni ka}un . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

Laste su se vratile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100

KULTURA @IVQEWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

Za{to qudi prave ku}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102

Ku}e su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

Zanimawa qudi {ta sve qudi rade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

Za{to postoje razna zanimawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

^uvam svoje zdravqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106-107

Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108-109

Lepo pona{awe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1100-111