SUICID KAO URGENTNO

STANJE U PSIHIJATRIJI

Od svih oblika ljudske patnje ,samo se mali broj moe porediti sa bolom, koji neke ljude navede da pomisle na samoubistvo kao nain da olakaju patnju.Ljudi svakodnevno oduzimaju sebi ivote iako to nije neophodno,delom to se ustruavaju da zatrae pomo,a delom zato to veruju da ne mogu da urade vie nita to bi stvari uinile boljima.Njihov emocionalni ili fiziki bol bacio toliku senku na njihov ivot da je smrt poela da deluje primamljivo.

SZONamerno korienje fizike snage i moi,pretnjom, ili akcijom prema samom sebi to moe da rezultira ozledom,psiholokim posledicama, nerzvijenou i deprivacijom.

Biti suicidan :

To je kao da budem mrtav ali ne zauvek!

Moe se rei da je suicid jedan od glavnih svetskih zdravstvenih problema: oko 0,9 procenata svih uzroka smrti su posledica suicida. Procenjuje se da svakodnevno oko 1000 osoba poini suicid irom sveta. U Sjedinjenim Dravama to je osmi uzrok smrtnosti, procenjuje se da oko 75 osoba dnevno poini suicid, statistika nalazi da na tim prostorima svakih dvadeset minuta jedna osoba digne ruku na sebe i poini suicid a da je godinji broj oko 30 000. Prosena stopa suicida u Sjedninjenim Dravama iznosti 12.5 na 100 000 stanovnika. Najvea stopa je zabeleena tokom perioda tkz. Velike depresije (1929 1933). Tokom perioda od 1983 do 1988 sveobuhvatna stopa suicida je bila stabilna, sa izuzetkom populacije starosti od 15 do 24 godine gde je stopa uveana za tri puta. Mesto broj jedan na kome se poini najvei broj suicida na svetu je Golden Gate most u San Franscisku.U Srbiji: 15 suicida na 100000 stanovnika (2007.god Inst.za javno zdravlje RS)

FAKTORI RIZIKASuicid se najbolje moe sagledati kao multideterminisani akt. Faktori rizika za suicid su postojanje psihijatrijskog poremeaja, socijalni faktori, psiholoki faktori, bioloki faktori, genetski faktori i medicinsko oboljenje.

PSIHIJATRIJSKI POREMEAJI Znaajna saznanja o tome zbog ega dolazi do suicida su se dobila kroz psiholoku autopsiju rtava suicida. Prvo takvo istraivanje, koje se potvrdilo vie puta, je obavljeno Sent Luisu, gde su retroaktivno razmotrena 134 suicida. Naeno je da se u 94 % radilo o osobama obolelim od psihijatrijskih bolesti. U sluaju psihijatrijske nozologije u 68 % sluajeva se radilo o jednom od dva psihijatrijska poremeaja, o afektivnom poremeaju (45 %) ili o alkoholizmu (23 %). Znaajne razlike se nalaze u starostnoj dobi rtava suicida. Tako se nalazi znaajan komorbiditet kod osoba mlaih od 30 godina sa zloupotrebom supstanci i antisocijalnim poremeajem linosti, dok se kod starijih u velikom meri nalaze kognitivni i afektivni poremeaji.

DEPRESIVNI POREMEAJIPoremeaji raspoloenja su od svih psihijatrijskih poremeaja najee povezani sa suicidom, stoga je i depresija sama po sebi najvaniji faktor rizika. Tako jedno istraivanje opte populacije nalazi da je 45 % rtava suicida patilo od primarnog depresivnog poremeaja. Istraivanje iz 1994 Finskog istraivakog Centra za suicid definie sledee karakteristike. Veu uestalost uspeno izvrenog suicida kod mukaraca (63 % od ispitivanog uzroka, n =71). Prosena ivotna dob je iznosila 50 godina. U velikom broju sluajeva (85 %) se radilo o komplikovanim sluajevima depresije sa komorbiditetom. Kod oko 75 % sluajeva je prisutan podatak o ranijem psihijatrijskom tretmanu.Najdepresivnije rtve suicida su bile bez terapije! U samo 3 % sluajeva su bili primenjeni antidepresivi u terapijskoj dozi, 7 % sluajeva je primalo jednonedeljnu psihoterapiju, kod 3 % je primenjena elektrokonvulzivna terapija. Kod ni jednog od 24 obolela od depresije sa psihotinim karakteristikama nije primemenjen adekvatan psihofarmakoloki protokol. Antidepresive je u suicidalne svrhe upotrebilo 8 % osoba

SHIZOFRENIJARoj (Roy), citira Blojlera koji je opisuje suicidalnu tenju kao najozbiljniji od shizofrenih simptoma. Do suicida kod obolelih od shizofrenije moe doi u toku akutne floridne psihotine epizode (bizaran), prilikom prodroma psihoze, po spoznaji o postojanju tekog oboljenja i nakon pojave oseanja poput beznadenosti. Relativno skore studije upuuju na to da je depresija uobiajena u toku shizofrene bolesti (Roy 1980, 1981). Prema ovom autoru brojne studije praenja (follow-up studies) shizofrenih pacijenata u poslednjih 45 godina pokazuju da shizofrena bolest sa sobom nosi povean rizik od suicida. Postoje velike razlike izmeu skala za proraun suicida shizofrenih. 1964 godine koristei materijal Houston Veterans Administration Hospital, Pokorni (Pokorny) je izraunao da je godinja stopa suicida za mukarce sa postavljenom dijagnozom shizofrenije 167 na 100 000.

ALKOHOLIZAM KOD OSOBA ZAVISNIH OD ALKOHOLA JE POVEAN RIZIK ZA SUICID, SA SUICIDALNIM RIZIKOM TOKOM IVOTA OD 2.2 DO 3.4 PROCENTA. MUKI POL JE ZASTUPLJENIJI MEU ALKOHOLIARIMA RTVAMA SUICIDA. SUICIDALNI AKT SE OBINO POINI NAKON VIE GODINA UPOTREBE ALKOHOLA. KOMORBIDITET POSEDUJE ZNAAJAN UDEO; KOMORBIDIET SA DEPRESIVNIM POREMEAJIMA ZNAAJNO POVEAVA RIZIK.

DRUGE SUPSTANCE ZLOPOTREBE I LEKOVI Rizik za suicid je povean kod osoba koje zloupotrebljavaju supstance. Npr. stopa suicida je oko 20 puta vea kod heroinomana u odnosu na optu populaciju. Mogunost letalnog unosa supstance, intravenska upotreba, komorbiditet sa antisocijalnim poremeajem linosti, haotian ivotni stil i impulsivnost su neki od faktora koji predisponiraju osobe zavisne od supstanci na suicidalno ponaanje, pogotovo u prisustvu disforije, depresije i intoksikacije.

POREMEAJI LINOSTI Tokom vremena se dolo do saznanja da je kod osoba sa dijagnozom graninog poremeaja linosti i antisocijalnog poremeaja linosti, povean rizik od suicida.

PANINI POREMEAJ Prema podacima National Institute of Mental Health (NIMH) Epidemiologic Catchment Area (ECA) iz Sjedinjenih Drava, oko 20 procenata obolelih od paninog poremeaja je pokualo suicid. Ova stopa je slian stopi kod major depresivnih pacijenata. Kada se posmatra grupa obolelih od paninog poremeaja ali bez komorbiditeta nalazi se stopa od 7 procenata.

SOCIJALNI FAKTORIEmil Dirkhajm (Emile Durkheim) je bio prvi koji je ispitivao udeo socijalnih i kulturalnih faktora u suicidu. Definisao je egoistini suicid, koji je odreen nedostatkom znaajnih porodinih osoba ili nedostatkom socijalnih interakcija. Anomini suicid se pak javlja kada je odnos jedinke i drutva naruen socijalnom ili ekonomskom nematinom. Npr. suicidalne stope su bile u porastu tokom perioda Velike Depresije (1929-1933) u Sjedinjenim Dravama, dok su tokom oba svetska rata u evropskim zemljama bile u padu. Altruistini suicid je ishod ekcesivne integracije u drutvo (npr., harakiri, sati).

Pol. Muarci ee ine suicid od ena, odnos u odnosu na enski pol je od 2 do 1 do 7 do 1. Takoe mukarci koriste brutalnije metode, poput upucavanja, skakanja, veanja, kod enskog pola ee je utapanje ili predoziranje lekovima. Brani status. Stopa suicida kod osoba u braku je dva puta manja od stope kod osoba koje nisu u braku, a etiri puta manja od stope kod razvedenih, dok je pet puta manja od stope kod osoba kojima je partner preminuo. Zaposlenost - radno mesto titi od suicida. Nezaposlene osobe imaju vie stope suicida, verovatno kao posledica socioekonomskih okolnosti, psiholoke ranjivosti i stresnih ivotnih dogaaja.

PSIHOLOKI FAKTORI Prvi znaajan psiholoki uvid u suicid potie od Zigmund Frojda (Sigmund Freud). U delu alost i melanholija (1917) Freud je istakao da suicid predstavlja agresiju projektovanu ka sebi usmerenu protiv introjektivnog ambivalentno kateksiranog ljubavnog objekta. Freud je postavio sumnju da do suicida ne bi dolo da nema prisutne elje od ranije da se ubije neko drugi.

Bazirajui se na Freud-ovom koneptu Karl Menninger u delu ovek protiv sebe samog posmatra suicid kao retrofleksiju ubistva, inverziju homicida, i kao posledicu pacijentove ljutnje prema drugoj osobi, koja je ili usmerena ka unutra ili koja slui kao izgovor za kaznu. Menninger opisuje i samo destruktivni instinkt (Freud-ov koncept tanatosa), takoe i tri komponente hostilnosti: elja da se ubije, da se bude ubijen, elja da se umre.

Skorije teorije Savremeni suicidolozi ne zastupaju stav da postoji specifina psihodinamska ili personalna struktura povezana sa suicidom. Ipak smatraju da se mnogo na tu temu psihodinamike kod suicidalnih moe saznati iz njihovih fantazija, poput ta e se desiti i koje e biti posledice ako poine suicid. Smatra se da su suicidanti koji ispoljavaju ovakve fantazme pretrpeli gubitak ljubavi objekta, ili da su doiveli narcistinu povredu, ili da ih prepravljuju oseanja poput krivice i besa, ili se identifikuju sa nekom rtvom suicida.

BIOLOKI FAKTORIUtvreno je da umanjenje centralne serotononske akcije ima udela u suicidalnom ponaanju. Istraivaki tim Karolinska Instituta je prvi primetio da su niske koncetracije metabolita serotonina, 5-hidroksi-indolsireentne kiseline (5-HIAA) u cerebrospinalnoj tenosti povezane sa suicidalnim ponaanjem. Ovaj nalaz je ponovljen mnogo puta i kod razliitih dijagnostikih grupa. Neurohemijske studije obavljene postmortem nalaze skromno umanjenje samog serotonina i 5-HIAA, bilo u kimenoj modini, bilo u frontalnom korteksu suicidanata.

GENETSKI FAKTORI Suicidalno ponaanje, poput drugih psihijatrijskih poremeaja prati porodinu predispoziciju. Npr., suicid glumice Margo Hemingvej (Margaux Hemingway, 1997) je peto samobuistvo u etiri generacije porodice Ernest Hemingway-a. Porodina predispozicija za tentamen kao i za realizovani suicid znaajno poveava rizik za samoubistvo kod psihijatrijskog pacijenta. Najznaajaniji dokaz o moguem udelu genetskih faktora potie iz studija blizanaca, usvojene dece, kao i iz molekularno genetikh istraivanja. Istraivanja upuuju na zakljuak da je kod monozigotnih blizanaca znaajno vea konkordantnost za suicid i pokuaj suicida, a to pak upuuje na jasan udeo genetskih faktora. Molekularna genetska istraivanja. Triptofan hidroksilaza (TPH) je enzim ukljuen u biosintezu serotonina. Identifikovan je polimorfizam humanog TPH gena sa dva alela - U i L. Obzirom da je utrena veza niskih koncentracija 5-HIAA u CSF i suicidalnosti, pretpostavljeno je da kod ovih osoba mogu postojati alteracije u genima koji kontroliu sintezu i metabolizam serotonina.

SOMATSKA OBOLJENJA Postmortalna istraivanja suicidanata, nalaze prisustvo somatske bolesti u opsegu od 25 do 75 procenata; procenjuje da je kod 11 do 51 posto sluajeva prisustvo somatskog oboljenja znaajan kontributivni faktor. U svakom sluaju procenat raste sa starenjem. Naeno je da oko 50 posto osoba poini suicid po postavljanju dijagnoze kancera. Naeno da je rak dojke ili genitalija prisutan u 70 posto sluajeva osoba enskog pola koje su obolele od raka i poinile suicid. Opisano je sedam oboljenja CNS-a koje poveavaju rizik za suicid: epilepsija, multipla skleroza, povrede glave, kardiovaskularna bolest, Hantingtonova bolest, demencija i Sindrom steene imunodeficijencije (SIDA). etiri patoloka stanja u endokrinologiji su povezana sa poveanim suicidalnim rizikom: Kuingovom boleu, anoreksijom nervozom, Klinefelterovim sindromom i porfirijom. Dva gastrointestinalna oboljenja koja prati povean rizik za suicid su peptiki ulkus i ciroza, kod osoba koje zloupotrebljavaju alkohol. Od pacijenata obolelih na urolokoj osnovi istiu se oni na dijalizi i oboleli od hipertrofije prostate. Opisana stanja esto mogu biti sama po sebi praena poremeajem u emotivnoj sferi a u smislu pojave depresivnosti.

SUICID KOD STARIH Iz psihijatrijske nozologije izdvajaju se dva stanja koja su najee u vezi sa suicidom starih: depresija i alkoholizam. Psiholokom autopsijom se dolo do saznanja da je oko 70 procenata starih koji su poinili samoubistvo ispoljavalo depresivne simptome nekoliko nedelja ili meseci pre akta. Dok, je kod oko 20 procenata ispunjen kriterijum za zloupotrebu supstance, najee se radilo o alkoholu. Moe se zakljuiti da kod starih gubitak i stres su glavni faktori koji predisponiraju depresiji i upotrebi alkohola. Pod gubitkom i stresom se uglavnom podrazumeva fizika onesposobljenost kao posledica naruenog zdravstvenog stanja, potom bolni sindromi, senzorni deficit i kognitivno osiromaenje; socijalni gubitci poput smrti suprunika, potom gubitak radne uloge i radnog znaaja; smanjenje prihoda takoe ima udela, kao i poveanje medicinskih trokova.

Tentamen sucidiSam pojam pokuaj suicida ne zadovoljava u potpunosti. Npr. najvei broj osoba u stvari ne eli da izvri suicid; sam motiv je drugaiji. Stoga je grupa istraivaa iz Edinburga predloila pojam parasuicida, sa eljom da istakne razliku, kako motiva tako i ponaanja u pokuaju i realizovanom suicidu

Akutni problemi vezani za parasuicid

Okolnosti koje prate pokuaj suicida su skoranje ivotne promene, pogotovo interpersonalni stres. Osobe koje su pokuale suicid daju podatak o dogaajima koji se znaajno ee dogaaju nego kontrolnoj grupi:znaajna nesuglasica sa partnerom,dolazak nove osobe u dom,teka bolest lana porodicepredstojee pojavljivanje pred sudom.

Hronini problemiOsobe koje u anamnezi imaju podatak o pokuaju suicida esto imaju hronine probleme u braku, sa decom, na radnom mestu, sa finansijama, zdravstvene probleme ili pak problem sa upotrebom alkohola. Istraivaka grupa iz Oksfofda (Oxford group) nalazi da je dve treine osoba koje su u braku a pokuale suicid imalo hronine brane probleme, a da je je jedna polovina imala van-branu aferu. Jedna etvrtina je imala probleme sa decom; roditelji koji su maltretirali ili pak zlostavljali decu znaajno ee pokuavaju suicid. Ova grupa istraivaa istie kao izuzetno znaajan i komorbiditet sa epilepsijom. Adolescenti koji pokuaju suicid u tri etvrtine sluajeva izvetaju o tekoama u odnosu sa jednim ili oba roditelja, dok je kod jedne polovine prisutan problem u kolovanju ili sa nastavnicima, takoe jedna polovina je imala problem u vezi sa mladiem ili devojkom; drugi pak izvetavaju od problemima na radnom mestu ili pak doivljavaju socijalnu izolaciju.

MOTIVACIJE, OBJANJENJA I POSLEDICE Najvei broj parasuicida je impulsivan. Oko dve treine osoba se izjasnilo da je razmiljalo o samoubistvu manje od jednog asa pre samog izvrenja. esto se nalazi diskrepanca izmeu motivacije za pokuaj u smislu zapaanja medicinskog osoblja i objanjenja koje nudi pacijent. Tako jedna studija nalazi da je jedna treina suicidanata izjavila da je elela da okana ivot a sa im su se njihovi psihijatri sloili u samo 50 procenata. Najei razlog za delo, iskazan u 40 procenata i pacijenata i psihijatara je bio cilj oslobaenje od strahovitog duevnog stanja.

Rizik za ponovljenji pokuaj

Oko 40 procenata je u anamnezi ima podatak o prethodnom pokuaju. Studije praenja nalaze da e izmeu 13 i 35 procenata ponovo pokuati u toku naredne dve godine. Tokom tog perioda do 7 procenata e pokuati u dva navrata, 2.5 procenta tri i vie puta, dok e 1 procenat osoba u istom periodu pokuati suicid pet i vie puta. Sedam karakteristika je identifikovano koje predisponiraju za naredni pokuaj: problemi zbog upotrebe alkohola, antisocijalni poremeaj linosti, impulsivnost, prethodni psihijatrijski bolniki tretman, prethodni vanbolniki psihijatrijski tretman, prethodni pokuaj koji je uslovio psihijatrijski prijem i samostalni ivot.

ZBRINJAVANJE I LEENJE Od procene rizika za suicid, prisustva i ozbiljnosti psihijatrijske bolesti, intenziteta suicidalnih ideja, sposobnosti same linosti i podrke okruenja i zavisi odluka da li e suicidalni pacijent leiti ambulantno ili hospitalno. Manipulativno suicidalno ponaanje se ne bi smelo potcenjivati (Lisulov, Nedi, 2002). Kako prepoznati suicidnu osobu?Ljudi koji doivljavaju suicidna oseanja dolaze iz najrazliitijih moguih slojeva drutva,obrazovnih profila i sa razlitim crtama linosti.Ne postoji standardni profil osobe koja je suicidna.To se moe desiti bilo kome!

ZNACI

-osoba govori o samoubistvu-osoba pravi zavrne planove-iznenadna promena ponaanja osobe na zabrinjavajui nainosoba se ponaa na naine koji su samopovreujui ili prizivaju opasnost ili samopovreivanje

SITUACIJE-osoba je preivela velike gubitke u kratkom vremenskom periodu-osoba boluje od hronine bolestiosoba je preivela ekstremno ponienje-osoba zloupotrebljava psihoaktivne supstance i ima pristup vatrenom oruju

Kada sumnjati na mogui pokuaj suicida?-NISAM JA TO OZBILJNO MISLIO (MOGU LI SADA KUI?)Prevod Zaista sam to eleo,ali me je previe sramota o tome da priam.moda e moji problemi nestati sami od sebe-DA, STVARNO SAM HTELA DA TO UINIM ALI SADA VIDIM SVETLOST (MOGU LI SADA DA IDEM KUI?)Prevod: Znam da treba da naem koren svoje suicidnosti i da napravim neke promene,ali to je mnogo teko ,strano i dugo traje.Dakle jednostavno u morati da rizikujem.-PREOZBILJNO ME SHVATATE,SVAKO POMISLI NA SAMOUBISTVO U NEKOM TRENUTKU.RAZVEDRITE SE!Prevod-Rradi se o pacijentima koji na trenutak olabave svoje odbranmbene mehanizme,otkrili razmere svoje patnje,i sada pokuavaju da sakriju tragove.Minimizuju ih , ele sami da nose svoj krst.SAMO ME OSTAVITE NA MIRU,NISAM VREDAN TRUDA.IONAKO U UMRETIPrevod : postoji sumnja u sopstvenu vrednost i da ne zasluuju ljubav.Plae se da e biti odbaeni , pa prvi odbacuju.A isitina je da ete biti tu i da ete mi pomoi.

PREPORUKA-ta treba da pazite da ne uradite-NE REI NITA-MISLITI DA JE TO HTELA DA URADI JEDNOSTAVNO BI TO URADILA-GOVORITI JOJ LAKONSKI DA JE AAVA, DA IMA SMISLA IVETIZAHTEVATI OD SUICIDNE OSOBE DA SE TRGNE I KORISTI MOGUNOST STRUNE POMOI KAO STIGMATIZACIJU,PRETNJU-AKO HOE DA SE UBIJE ,SAMO NAPRED

Primarni cilj u urgentnom zbrinjavanju je umiriti pacijenta smanjiti anksioznost, napetost, nemir. Cilj kratke urgentne psihoterapije je da se omogui ventilacija nagomilane tenzije i da se pomeri teite sa suicida kao jedine ivotne opcije.

Od velike pomoi u ovim stanjima mogu biti psihofarmaci prvensveno iz reda benzodiazepina (lorazepam, amp a 2mg im, ili diazepam tbl a 10mg per os), hipnotika (midazolam tbl 15mg ili 1 per os ili amp a 5 mg im), sedativni neuroleptici (prevenstveno levomepromazin, per os ili im),ili u sluaju potrebe (psihotino stanja) incizivni antipishotik (haloperidol, per os, im, ili u vidu kapljica). Zapoinjanje antideperesivne terapije u ovoj (akutnoj situaciji) esto nije preporuljivo.

osoba koja spase jedan ivot spasava i itav svet

Hvala na panji!!!